UK BUSINESS DIALOGUE 2014 by CorD Magazine

ALEKSANDRA STANAREVIĆ Savetnik predsednika PKS

DŽEREMI LANG, ekonomski savetnik u ambasadi Velike Britanije

Saradnja za održiv razvoj

Nema magičnih rešenja

str. 3

BRANKO VOJNOVIĆ Partner, KPMG u Srbiji

BILJANA NAUMOVIĆ, generalni direktor, AstraZeneca Srbija

Da li je Srbija spremna da iskoristi €1,5 milijardi str. 5

VLADIMIR MIKIĆ Direktor, Imperial Tobacco

Vrednost inovacije

Srbija je tržište u fokusu

str. 7

str. 9

Business Dialogue Broj 25 • 26. jun 2014.

SRPSKO-BRITANSKI ODNOSI

Prirodni partneri Velika Britanija nedavno je u Srbiji imenovala 48. po redu ambasadora otkako su uspostavljeni diplomatski odnosi ove dve zemlje. Denis Kif, novi britanski ambassador u Srbiji preuzeo je dužnost početkom juna. Prvog diplomatskog predstavnika iz Londona, koji je stigao u Kragujevac, tadašnju prestonicu Kneževine, Srbija je dobila 1837. godine. Srbija je u to vreme sticala sve veći stepen autonomije od Turskog carstva i polako izlazila na evropsku političku scenu, a uspostavljanej diplomatskih odnosa sa Britanijom donelo je mladoj balkanskoj kneževini

INTERVJU Ser POL DŽADŽ

približavanje modernoj ideji zapadne demokratije. Za gotovo dva veka od uspostavljanja diplomatskih odnosa, Srbija i Britanija prošle su kroz brojne izazove, među njima i dva velika rata, iz kojih su izašle kao pobednice i saveznice. Danas je obim trgovinske razmene i kvalitet kontakata između naših država u stalnom usponu. Nada da će nastavak procesa pridruženja Srbije Evropskoj uniji i sprovođenje konkretnih reformi u oblastima ekonomije i privrede predstavljati novi podsticaj britansko-srpskim odnosima sada postaje nova realnost.

INTERVJU DEJVID MEKFARLAN

Predsednik Britansko-srpske privredne komore i šerif londonskog sitija

Otpravnik poslova u Ambasadi Velike Britanije

Potrebne su Nove perspektive efikasnije procedure starog partnerstva Proces pristupanja EU će zahtevati potpunu usklađenost sa svim poglavljima pravnih tekovina EU. Pitanje je koliko brzo Srbija može da postigne tu usklađenost, a mi svakako pozdravljamo nivo ambicioznosti koju nova vlada ima u sprovođenju reformi neophodnih za ispunjavanje standarda EU

Očekujemo sprovođenje reformi u državnoj administraciji, smanjene birokratije i korupcije i povećanje transparentnost, kao i rangiranje na investicionoj lestvici. Takođe se nadamo da će poboljšana zaštita prilikom stečajnog postupka pomoći da se zaštite poverioci, snabdevači i zaposleni, a ne toksični tajkuni koji su upropastili svoje firme OSNIVANJE BRITANSKO-SRPSKE privredne komore dovelo je do rasta trgovine između dve zemlje. Komora radi na pružanju podrške stvarnom povećanju bilateralne trgovine između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Prošle godine srpski izvoz se povećao za 40 odsto, na 110 miliona funti, dok je vrednost britanskog izvoza u Srbiju iznosila 125 miliona funti. “Iako je porast relativno skroman, siguran sam da će doći do značajnog rasta trgovanja i investicije pod uslovom da Srbija može da ubrza tok reformi”, kaže ser Pol Džadž, predsednik Britansko-srpske privredne komore.

■ Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Srbiji u ovom trenutku? - Kada se opredeljuju za zemlju u koju će da investiraju, mnoge međunarodne kompanije konsultuju indeks lakoće poslovanja Svetske banke. Na žalost, u 2014. godini, Srbija je pala za šest mesta u ovom rangiranju (sa 87. na 93.) od ukupno 189 zemalja obuhvaćenih istraživanjem Svetske banke. Srbija se nalazi otprilike na polovini liste zema-

UJEDINJENO KRALJEVSTVO I SRBIJA imaju diplomatske odnose još od 1837. godine. Govoreći o tome šta je danas u fokusu bilateralne saradnje između dve zemlje, Dejvid Mekfarlan, otpravnik poslova u Ambasadi Velike Britanije kaže da je odnos između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije tradicionalno veoma dobar: “Od britanskih doktora, medicinskih sestara i humanitarnih radnika koji su bili aktivni u Srbiji tokom Prvog svetskog rata do savezništva Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Bili smo prijateljske nacije tokom većeg dela naše zajedničke istorije. Nakon demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija imaju novu perspektivu saradnje koja predviđa ulazak Srbije u Evropsku uniju. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji je sada u fokusu bilateralne saradnje između naše dve zemlje, kao i razmena stručnog znanja i zajednički operativni rad na borbi protiv organizovanog kriminala.”

lja koje su učestvovale u istraživanju, koje uzima u obzir deset ključnih faktora važnih za poslovno okruženje. Iako je Srbija zauzela 42. mesto po pitanju lakoće dobijanja kredita, 44. po pitanju registracije imovine i 45. u kategoriji osnivanja preduzeća, Srbija jedino u ovim segmentima pripada grupi od 25 odsto zemalja koje su na samom vrhu. Što se tiče sledeća dva faktora - zaštita investitora (80. mesto) i dostupnost električne energije (85. mesto) - Srbija je zauzela mesto u drugoj četvrtini zemalja (25 – 50 odsto). U pet segmenata, Srbija se nalazi na drugoj polovini liste i ovo su segmenti na koje bi vlada trebala da se fokusira. To su trgovina van granica zemlje (98. mesto), rešavanje pitanja nelikvidnosti (103. mesto) i sprovođenje ugovora (116. mesto). U ovim faktorima, Srbija je zauzela mesto među poslednjom trećinom zemalja na tabeli (50-75 odsto). Najgore rezultate Srbija ima u segmentima kao što su slože-

nastavak na strani 2

■ U nedavnoj poruci, britanski premijer Dejvid Kameron je izrazio spremnost Ujedinjenog Kraljevstva da pomogne Srbiji u

» 1

prevazilaženju ekonomskih problema, kao i pomoć u procesu pristupanja Srbije EU. Na koji način se ova saradnja može realizovati? - Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da pomogne Srbiji u saniranju posledica nedavnih katastrofalnih poplava. Britanska vlada je već poslala pomoć vrednu nekoliko stotina hiljada funti tamo gde je ona najpotrebnija, a britanske kompanije i britanska ambasada su udružile snage da bi pomogle srpskim radnicima i kolegama tokom ovog teškog perioda. Pomenuo sam poplave zato što će one uticati na srpsku privredu i što će zemlji biti potrebno nekoliko godina da se oporavi od njih. Poplave su se desile u vreme kada je Srbija već iskusila ekonomske poteškoće i kada planira fiskalnu konsolidaciju. Nova vlada će morati da donese neke teške odluke i sprovede prilično odlučne reforme kako bi se privreda stabilizovala. Ujedinjeno Kraljevstvo će podržati Vladu Srbije na tom putu kako bi se Srbija, dugoročno gledano, mogla nadati ekonomskom rastu i prosperitetu.

nastavak na strani 2

Business Dialogue 26. jun 2014.

Ser POL DŽADŽ nastavak sa strane 1

nost plaćanja poreza (161. mesto) i izdavanje građevinskih dozvola (182. mesto).

■ Kako se dalje mogu unaprediti ovi eko-

nomski odnosi? - Iako Komora želi da Srbija postane privlačno mesto za investitore iz Ujedinjenog Kraljevstva i ostalih zemalja, jasno je da vlada mora da izvrši reformu ovih birokratskih, praktičnih i pravnih pitanja da bi građani Srbije dostigli svoj pun potencijal. Štaviše, obe zemlje su nedavno bile žrtve

dišta. Kada uporedimo Srbiju sa susednim zemljama, vidimo da u Srbiji postoji velika birokratija i da su troškovi poslovanja visoki. Stoga, smanjenje birokratije i oporezivanja bi Srbiji odmah dali konkurentsku prednost nad ostalim zemljama u Jugoistočnoj Evropi, kao i unapredili preduzetništvo i poboljšali prikupljanje poreza. Konkretno, investitori su i dalje zabrinuti za vladavinu prava. Veliki broj novih zakona i odloženo donošenje podzakonskih akata zbunjuju mnoge investitore, a same odredbe zakona su često nejasne što može da otvori vrata proizvoljnom tumačenju zakona od strane administracije. Sudski procesi su i dalje neefikasni, a naizgled jednostavni slučajevi mogu da se potežu po

DEJVID MEKFARLAN nastavak sa strane 1

Takođe, ohrabrujemo britanske firme da posluju i investiraju u Srbiji. Deo izazova za Vladu Srbije će biti da podstiče razvoj privatnog sektora sa uporednim smanjivanjem javnog sektora. Nadamo se da će, u isto vreme, britanske firme pronaći nove načine poslovanja sa srpskim firmama i time kolektivno doprinesu povećanju bilateralne trgovine između naše dve zemlje. Pregovori sa Evropskom unijom, koje je Srbija upravo započela, će takođe biti dugački i teški. Kroz svoje članstvo u EU i bilateralnom pomoći i vođstvom, Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da pomogne srpskim institucijama u sprovođenju neophodnih reformi kako bi zemlja napredovala u pregovorima o pristupanju sa Evropskom unijom. Pored značajne količine novca koju je stavila na raspolaganje putem IPA fonda, Britanska ambasada takođe daje nepovratnu finansijsku pomoć u mnogim oblastima i time pomaže Srbiji da sprovede reforme u ključnim segmentima pravne tekovine Evropske unije.

Verujem da bi izlazak države iz javnih preduzeća doneo preko potrebnu efikasnost i doveo do održivog poslovanja što je neophodno da bi ova preduzeća mogla da se takmiče na svetskom tržištu razarajućih poplava. Gore navedene reforme mogu da ubrzaju oporavak Srbije u nadolazećim mesecima i godinama.

■ Britanski i srpski poslovni lideri su se dva

puta sastali krajem prošle godine. Jedan od ovih događaja je bio Dan investicija u Srbiju koji se održao u oktobru u Londonu. Kako biste ocenili rezultate ovih sastanaka? - Dan investicija, koji je održan 2013. godine u Londonu, okupio je više od 300 rukovodilaca iz Srbije, potencijalne britanske investitore i trgovinske partnere. Događaj je bio veoma dobro posećen te se interes za Srbiju, kao investicionu destinaciju, sigurno povećao. Drago mi je što vidim da je vlada iskoristila ovaj zamajac i da će organizovati drugi po redu Dan investicija krajem ove godine. Početkom godine, odnosno posle ove promocije u Londonu, naša komora je primetila povećan interes investora za srpsku poljoprivredu, informacione tehnologije, građevinarstvo, rudarstvo, energetiku i finansijske usluge. Veliki broj gostiju na ovom događaju su bili predstavnici finansijskih institucija i firmi koje se bave privatnim kapitalom iz Londona, a koje su i ranije izrazile interes za investiranjem u Srbiju, ali su odgodili svoje planove čim su se osetili prvi efekti ekonomske krize. Izgleda da se mnogi od njih vraćaju svojim starim poslovnim planovima, odnosno da ih ažuriraju u cilju pronalaženja mogućnosti da opet posluju u Srbiji u sledećoj finansijskoj godini.

■ U međuvremenu održani su parlamen-

tarni izbori u Srbiji, došlo je do značajnih promena u vladi i najavljene su radikalne ekonomske reforme. Sa gledišta britanskih investitora, koji prioriteti bi trebali da budu najhitnije rešavani u okviru reformi koje je najavila srpska vlada? - U anketi u kojoj su učestvovali članovi Komore, a koja je sprovedena u junu, bilo je vrlo lako zaključiti da je većina britanskih investitora bila prijatno iznenađena visokim kvalitetom radne snage u Srbiji, njihovim poznavanjem engleskog jezika i lokaciji Srbije kao transportnog i komunikacionog seUREDNIK: Jovana Gligorijević, j.gligorijevic@aim.rs ART DIREKTOR: Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs FOTO: Zoran Petrović

sudovima godinama. Kako bi se ovo rešilo neophodno je da vlada poboljša dijalog odnosno konsultacije sa ključnim investitorima, strukovnim udruženjima i Evropskom unijom prilikom izrade zakona.

Business Dialogue 26. jun 2014.

■ Ujedinjeno Kraljevstvo je, u više navrata, nastojalo da skrene pažnju Vlade Srbije na neophodnost uspostavljanja nezavisnog pravnog sistema i jakih, nezavisnih državnih institucija. Šta vidite kao prioritete u ovoj oblasti? - Nezavisan pravosudni sistem u kombinaciji sa jakim i nezavisnim državnim institucijama koje su posvećene demokratskim principima su kamen temeljac jedne države. Oni su oslonac svemu i obezbeđuju privlačno i stabilno okruženje za poslovanje i investiranje. Britanske firme se ne razlikuju od drugih – i one očekuju pravnu sigurnost, transparentnost, stabilnost i doslednost. Dok će osnivanje jakih institucija doći isključivo kao rezultat napornog rada i posvećenosti, postoje mnoge stvari koje Srbija može da uradi u kraćem roku kako bi olakšala poslovanje u zemlji. Novi za-

■ Tokom prošlogodišnjeg sastanka srpska

vlada je najavila nekoliko projekata u kojima mogu da učestvuju britanski investitori. Da li ste dobili listu projekata i koje su najnovije tendencije kada su u pitanju britanske investicije u Srbiji? - Ne, nisam je dobio. Međutim, došlo je do promene ministara, održani su izbori i, naravno, odmah posle toga proglašeno vanredno stanje zbog poplava što je postalo prioritet. No, bez obzira na navedeno, britanski kapital i investiciona zajednica i dalje žele da vide efikasnije porezne procedure, niži porez na zapošljavanje kako bi bili u mogućnosti da zaposle što više ljudi i jasno definisan paket investicionih podsticaja.

■ Moguća prodaja velikih javnihh preduze-

Darko Novaković d.novakovic@aim.rs Marija Savić, m.savic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI DIREKTOR:

■ Postojeće prognoze kažu da će oporavak

srpske privrede biti spor i to ne samo zbog internih problema, već i zbog sporog privrednog rasta u EU. Kako Ujedinjeno Kraljevstvo ocenjuje Srbiju kao potencijalnu destinaciju za britanske investitore? - Britanski investitori definitivno vide prilike za poslovanje u Srbiji i profit na investicije ovde može da bude potencijalno velik. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom i zemljama CEFTA-e, kao i mladu i dobro obrazovanu radnu snagu koja govori engleski jezik. Postoje mnoge mogućnosti za investiranje od strane britanskih firmi i to u energetiku, infrastrukturu, građevinarstvo i pružanje profesionalnih usluga. Srbija mora da nastavi sa reformskim razmišljanjem i završi restruktuiranje nezdravih državnih preduzeća, kao i da dovede fiskalni deficit pod kontrolu što bi dovelo do stabilizacije javnog duga. Sporazum sa MMF-om je od ključne važnosti za Srbiju ukoliko želi da smiri finansijsko tržište i privuče investicije, ali to zahteva da srpski zakonodavci donesu prilično teške odluke o državnoj potrošnji u bliskoj budućnosti.

■ U kritičnim trenucima za svetsku bezbed-

nost, Britanija i Srbija su uvek bile saveznice. Šta trenutno predstavlja najveću pretnju svetskoj bezbednosti i kako moderno savezništvo može da se kanališe na najefikasniji način? - Priroda pretnji sa kojima se suočavamo je raznovrsna kako je globalni sistem postao više

Nezavisan pravosudni sistem u kombinaciji sa jakim i nezavisnim državnim institucijama koje su posvećene demokratskim principima su kamen temeljac jedne države

ća u cilju pokrivanja budžetskog deficita je jedna od gorućih tema u Srbiji. Uzevši u obzir vaše dugogodišnje iskustvo, šta mislite o ovoj opciji? - Verujem da bi izlazak države iz javnih preduzeća doneo preko potrebnu efikasnost i doveo do održivog poslovanja što je neophodno da bi ova preduzeća mogla da se takmiče na svetskom tržištu. Pored toga, reforma radnog zakonodavstva bi donela više fleksibilnosti za poslodavce i pospešila primenu odgovornog zapošljavanja što je sigurno jedan od uslova. Takođe, neophodno je reformisati i obrazovni sistem što uključuje i lakšu nostrifikaciju stranih diploma zahvaljujući kojoj bi mladi ljudi mogli da razviju veštine odnosno da budu obučeni za poslove koji su trenutno na raspolaganju. Na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Srbija mora da ima veću transparentnost u javnim nabavkama, javno – privatnim partnerstvima, privatizacijama i tenderima za izgradnju infrastrukture što bi stvorilo više mogućnosti za britanske kompanije da posluju u Beogradu, a i šire. ■

MENADŽER IZDANJA: Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs PROJEKT MENADŽERI: Biljana Dević, b.devic@aim.rs Milica Pajić, m.pajic@aim.rs

U skladu sa novim pristupom proširenju, navedenom u poglavljima 23 i 24, prve teme o kojima bi trebalo da se pregovara su pravda, sloboda kretanja, bezbednost, pravosuđe i osnovna prava. Zemlje članice EU očekuju da vide dobar napredak u ovim oblastima pre otvaranja sledećih poglavlja. Poglavlja 23 i 24 će takođe biti zatvorena poslednja i od Srbije se očekuje da promeni svoje zakone gde je to potrebno. Brzina procesa zavisi od toga koliko će brzo i dosledno Srbija primeniti reforme. Iako su mnoga ova pitanja tehničke prirode, odluka o završetku pregovora o određenom poglavlju je politička odluka.

kon o radu i zakon o prostornom planiranju i izgradnji, ukidanje parafiskalnih nameta i nastavak giljotine propisa donose brze rezultate, ali mnogo više rada preostaje na primeni vladavine prava.

■ Ujedinjeno Kraljevstvo je ponudilo svoju bezuslovnu podršku Srbiji u procesu pridruživanja, ujedno naglašavajući potrebu usklađivanja sprske politike sa politikom EU. U kojim je segmentima potrebna veća saglasnost? - Proces pristupanja EU će zahtevati potpunu usklađenost sa svim poglavljima pravnih tekovina EU. Pitanje je koliko brzo Srbija može da postigne tu usklađenost, a mi svakako pozdravljamo nivo ambicioznosti koju nova vlada ima u sprovođenju reformi neophodnih za ispunjavanje standarda EU.

Ana Besedić, a.besedic@aim.rs ŠTAMPA: Danas Business Dialogue Br. 24 „Britansko-srpska ekonomska saradnja” IZDAVAČ:

alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs

međusobno povezan i međuzavisan. Sada se bavimo pitanjima kao što je sajber sigurnost tako što primenjujemo nov pristup kako bi se uskladili sa promenama u načinu života i u načinu na koji su naša društva organizovana. Uloga savezništva je postala veoma važna sa pojavom nove ere u globalnoj bezbednosti. Stari savezi moraju da se menjaju i prilagođavaju novoj realnosti i to danas više nego ikada. Međutim, potreba za stvaranjem takvih savezništava je i dalje veoma jasna. Jedan od primera ovoga je misija EU protiv piraterije u Istočnoj Africi. Ovo je primer kako jedan stari savez može rešiti pretnju bezbednosti, kao što je piraterija, u modernom vremenu kroz prilagođen način delovanja protiv te pretnje. Hteo bih i da pomenem EU NAVFOR – Operacija Atlanta koja uživa podršku osoblja iz Srbije na kojoj smo veoma zahvalni. ■ www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2014 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

INTERVJU ALEKSANDRA STANAREVIĆ

INTERVJU DŽEREMI LANG

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije

Ekonomski savetnik u ambasadi Velike Britanije

Saradnja za održiv razvoj

Nema magičnih rešenja Velika Britanija neguje poslovnu stručnost koja može biti od direktne koristi Srbiji. Na primer, u poslednjiih dvadeset godina, bila je lider u modernizaciji infrastrukture i usluga, putem mehanizama kao što je javno-privatno partnerstvo. London je svetski finansijski centar, kao i centar vrhunskih profesionalnih usluga i stručnosti koji mogu biti od ključnog značaja za Srbiju

Privredna komora Srbije ima dobru saradnju sa britanskim privrednim asocijacijama. Kao poslovne organizacije imamo isti cilj i naše zajedničke aktivnosti usmerene su na unapređenje ekonomskih odnosa i privrednih veza dve zemlje

poslovanje i ulaganje. Dragocene su nam i preporuke stranih investitora, uključujući i britanske kompanije koje već posluju u Srbiji. PO OCENI Džeremija Langa, ekonomskog savetnika u Ambasadi Velike Britanije u Srbiji, porast interesovanja britanskih investitora za Srbiju evidentan: “Nakon međuvladine konferencije u januaru i formalnog početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, došlo je do vidljivog porasta interesovanja britanskih firmi za Srbiju kao investicionu destinaciju. Početak pregovora poslao je snažan signal stranim firmama da se Srbija sada definitivno nalazi na putu ka Evropskoj uniji i da je posvećena sprovođenju reformi. Firme i potencijalni investitori su posebno zainteresovani za program nove vlade koji se odnosi na reformu poslovnog okruženja i fiskalnu konsolidaciju. Uspešno sprovođenje paketa mera koje vlada trenutno razmatra, kao što su Zakon o radu i Zakon o prostornom planiranju i izgradnji, imaće značajan uticaj na odluke donete od strane stranih kompanija o tome da li treba da ulažu Srbiju ili ne.”

■ Koji sve oblici saradnje postoje na relaciji PRIVREDNOM SARADNJOM Velike Britanije i Srbije dominira robna razmena koja se postepeno povećava i prošle godine je iznosila 437 miliona dolara. Velika Britanija bila je 22. izvozni i 21. uvozni partner Srbiji. “Dosta je prostora za intenzivniju i efikasniju saradnju privrednika dve zemlje”, kaže Aleksandra Stanarević, savetnica predsednika Privredne komore Srbije (PKS): “Interes Srbije je da poveća izvoz na britansko tržište i smanji deficit u razmeni. Mogućnosti za to su u poljoprivredi, metalskom sektoru, elektronskoj i automobilskoj industriji.”

■ Na prošlogodišnjim skupovima srpskih i britanskih investitora bilo je reči i o konkretnim projektima, koji bi mogli da privuku britanske investitore. Kakvi su do danas rezultati ovih sastanaka? - Investicije su jedan od ključnih preduslova održivog ekonomskog rasta Srbije. Krajem oktobra prošle godine u Londonu je održan „Investicioni dan Srbije“ koji je bio prilika da se britanski investitori upoznaju sa mo-

Privredna komora Srbije – Britansko-srpska privredna komora i Britansko-srpski poslovni klub? - Privredna komora Srbije ima dobru saradnju sa ovim privrednim asocijacijama. Kao poslovne organizacije imamo isti cilj i naše zajedničke aktivnosti usmerene su na unapređenje ekonomskih odnosa i privrednih veza dve zemlje. U narednom periodu očekuje se još intenzivnija saradnja u interesu naših privreda. Britansko-srpska privreda komora brzo je reagovala kada su Srbiju u maju zadesile nezapamćene poplave i sa svojim članicama donirala je pomoć ugroženima, na čemu smo joj zahvalni.

■ U kojim privrednim oblastima u Srbiji ima najviše britanskih investicija, a za koje još postoji potencijal koji treba razvijati? - Najveći britanski investitor u Srbiji je duvanska grupacija BAT koja je u srpsku privredu uložila više od 200 miliona evra, od čega 115 miliona evra u kupovinu i modernizaciju fabrike duvana u Vranju. Naš interes je da, u predstojećem periodu, imamo što više ova-

■ Kada je u pitanju srpsko-britanska pri-

vredna saradnja možemo reći da Velika Britanija predstavlja za Srbiju most ka drugim zemljama Komonvelta. Da li Srbija može da ima istu ulogu i za britanske kompanije, od-

nosno da im bude veza ka velikim tržištima kao što su Rusija i Kina sa kojima Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini? - Naravno. Jedan od privlačnih faktora za britanske kompanije prilikom odlučivanja da li da započnu poslovanje u Srbiji jeste “domet” koji Srbija ima u odnosu na druga tržišta. Uzmite u obzir potencijalnu bazu od skoro 251 milion klijenata dostupnih kroz ugovore o trgovini sa zemljama CEFTA-e, Rusije i Turske, a da i ne spominjemo Kinu. Imajući u vidu činjenicu da Srbija većinom trguje sa zemljama EU, značajno je pomenuti stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU u avgustu 2013. godine koji predviđa zonu slobodne trogvine između Srbije i EU u prelaznom period.

■ U aprilu ove godine, Britanska privredna

komora je organizovala seminar o proširenju privredne saradnje između naše dve zemlje. Koji su osnovni zaključci seminara i koji su praktični saveti za privlačenje britanskih investitora?

nastavak na strani 4

Predstavnici poslovne zajednice Velike Britanije najviše su zainteresovani za energetski sektor, obnovljive izvore energije, kao i za poljoprivredu gućnostima ulaganja u Srbiji. Predstavnici poslovne zajednice Velike Britanije najviše su zainteresovani za energetski sektor, obnovljive izvore energije, kao i za poljoprivredu. Britanskim ulagačima interesantni su i banjski turizam i transportna infrastruktura, dok kompanije iz IT sektora već sarađuju sa ovdašnjim softverskim kućama.

■ Bez obzira na veliku razliku u obimu i

potencijalu, postoji dinamična saradnja britanske i srpske komore. Koji su najčešći problemi koji usporavaju konkretnu realizaciju većeg učešća britanskih investitora u Srbiji? - Reforme koje Srbija sprovodi usmerene su na stvaranje boljeg investicionog ambijenta i povećanje konkurentnosti domaće privrede. Spovođenjem celovitog reformskog paketa privredni prostor Srbije postaće efikasniji za

kvih investicija. Za srpsku privredu značajne su i investicione aktivnosti ostalih britanskih firmi koje posluju u Srbiji: Gowi Group, Andrew Hunter, Albon Engineering, kao i investicije britanskih firmi u sektor fizičkog i mobilnog obezbeđenja i transporta novca.

■ Ozbiljni britanski investitori zaintereso-

vani su za velike investicije, transparentno poslovanje i predvidivost poslovanja. Šta na tom planu može da ponudi Srbija? - Osim povoljnog geografskog položaja, kvalifikovane radne snage i sve boljih uslova za poslovanje i investiranje, velika prednost Srbije je i i bescarinski izvoz na tržišta Rusije, Belorusije i Kazahstana, a posvećenost Srbije evropskim integracijama ima nesumnjivi značaj za stvaranje stabilnog, predvidivog i podsticajnog privrednog ambijenta. ■

Business Dialogue 26. jun 2014.

AGENA TECHNOLOGY

Mi vas povezujemo na izvor snage “Agena Technology se bavi proizvodnjom alata, proizvodnih linija kao i uslugama mašinske obrade u oblasti precizne mehanike, a osnovana je kao R&D ogranak kompanije ALBON Engineering & Manufacturing iz Velike Britanije. Ideja je bila da se razdvoje poslovi mašinske obrade i masovne porizvodnje klipnjača”

AGENA TECHNOLOGY je član grupacije Albon Eng.&Mfg iz Velike Britanije specijalizovane za proizvodnju delova i/ili sklopova motora u automobilskoj industriji. U domenu proizvodnje klipnjača, kao primarne delatnosti, kompanija pruža kompletnu uslugu počev od definisanja tehnologije i tehnoloških procesa, optimizacije samog proizvoda (FEA), preko projektovanja i izrade mašina, alata, pribora do instalacija automatizovanih linija za izradu delova i/ili sklopova po sistemu ključ u ruke. AGENA Machine Tools je osnovana u Velikoj Britaniji kao Research & Development ogranak ALBON-a i bavila se proizvodnjom alata, mašina i proizvodnih linija kao i uslugama mašinske obrade u oblasti precizne mehanike. ALBON grupacija je privatna firma koju je osnovao Laurence Albon započevši posao

DŽEREMI LANG nastavak sa strane 3

- Ne postoji magično rešenje za privlačenje investicija, a britanske firme se u tome ne razlikuju od drugi. Sve one očekuju pravnu sigurnost, transparentnost, doslednost i stabilnost. Do ovih principa je teško doći i vlada će morati da uloži mnogo truda da bi ih primenila u Srbiji. Nova vlada mora da uradi dosta toga da bi omogućila privlačno i stabilno okruženje za poslovanje i investicije. Interes definitivno postoji i britanske firme i investitori vide potencijalno dobar profit od investicija u Srbiji. Što se tiče specifičnih slučajeva, sprovođenje paketa reformi koji je nova vlada predložila bi bio dobar početak. Već sam pomenuo novi zakon o radu i zakon o planiranju i izgradnji, ali moram da napomenem da se ova vlada obavezala i da završi proces restruktuiranja nezdravih javnih preduzeća do kraja

TS 16949:2009, za automobilsku industriju i sada je registrovani dobavljač za vodeće svetske proizvođače vozila i opreme (OEM). Trend rasta je bio neizbežan. Gospodin Albon je idući za ključnim faktorima rasta došao u Srbiju, gde je pronašao obučenu i iskusnu radnu snagu. Započeo je svoju zamisao otvaranjem projektnog biroa, okupljajući tim vrsnih inženjera a onda se odlučio na hrabar korak: da investira u novu fabriku, AGENA Technology u Srbiji i u nju relocira tehničku podršku za sve ALBON fabrike. Ovaj Green Field projekat i investicija iznosili su oko 7 miliona eura u novcu i opremi. Investicija se pokazala profitabilnom na obostrano zadovoljstvo: Srbija je dobila mo-

inspirisan svojim ličnim interesovanjem za mašine i mašinsku obradu. Godine napornog rada i iskustva donele su mu ogroman uspeh i on se odlučio za razvoj i napredak. Kasnije se došlo na ideju da se razdvoje poslovi mašinske obrade i masovne proizvodnje, te se ALBON specijalizovao za masovnu proizvodnju klipnjača tj.kritičnih komponenti dok je AGENA Machine Tools dizajnirala i proizvodila mašine i opremu. Uspostavili smo visoke standarde na svim nivoima poslovanja: u projektovanju, kvalitetu kao i u pouzdanosti proizvoda. To znači da smo sertifikovani po ISO9001:2008, kao što se i ALBON specijalizovao kroz standard ISO/

Uspostavili smo visoke standarde na svim nivoima poslovanja: u projektovanju, kvalitetu kao i u pouzdanosti proizvoda rad u inostranstvu, i koliko, u ovom slučaju, Britanija može da pomogne budući da je jedna od svetskih poslovnih lidera? - Postoji mnogo toga što srpske firme mogu da nauče od britanskih. Ne samo da je Velika Britanija jedan od svetskih poslovnih lidera, već je i jedan od svetskih lidera u obrazovanju. Četiri britanska univerziteta su se našla na list deset najboljih svetskih univerziteta u 2013. godini. Kvalitet magistarskih studija u Britaniji je izuzetan. London Business School, Cambridge Judge Business School, Cass Business School i Oxford Said Business School su centri izuzetnosti koji se redovno nalaze u samom vrhu najboljih svetskih i evropskih škola. Velika Britanija neguje poslovnu stručnost koja može biti od direktne koristi Srbiji. Na primer, u poslednjiih dvadeset godina, Velika Britanija je bila lider u modernizaciji javne infrastrukture i usluga i to putem mehanizama kao što je javnoprivatno partnerstvo. London je svetski

Do principa pravne sigurnosti, transparentnosti, doslednost i stabilnost je teško doći i vlada će morati da uloži mnogo truda da bi ih primenila u Srbiji godine i smanjenje javnog sektora. Svi ovi potezi bi poslali dobar signal investitorima da je vlada posvećena reformama i da je odgovorna. Sporazum sa MMF-om bi takođe bio od koristi, ali ni to neće doći lako.

■ Koliko Srbija još mora da radi na obrazovanju radnika kako za rad u zemlji, tako i za

Business Dialogue 26. jun 2014.

finansijski centar, kao i centar vrhunskih profesionalnih usluga i stručnosti koji mogu biti od ključnog značaja za Srbiju u sledećem periodu. Nadam se da Velika Britanija može doprineti stvaranju zdravije i dinamičnije poslovne zajednice u Srbiji i poboljšati potencijal za rast u godinama koje dolaze. ■

dernu fabriku, dobila je renomiranog proizvođača iz automobilske industrije i uposlila svoje najbolje kadrove. Ovo je inače bila odlična prilika da srpska privreda ispliva i ugleda svetlost svetskog tržišta posle godina stagnacija. AGENA Technology iz Srbije podržava sve tehničke zahteve cele ALBON grupacije a takođe ima i sopstvenu prodaju . Automobilska industrija se brzo razvija jer je tržište veoma zahtevno i suočavamo se sa svakodnevnim promenama. Uspeh i ostvareni poslovni rezultati u AGENI, u Srbiji, naveli su gospodina L. Albona da donese odluku da ode korak dalje i otvori još jednu fabriku u Rumi, ALBON d.o.o. Ova fabrika je usko specijalizovana za serijsku proizvodnju klipnjača i komponenti motora a kapitalna investicija iznosila je oko 8 miliona eura. Kupci proizvoda koje AGENA i ALBON proizvode u Srbiji su: FORD (USA), FIAT (Italy), Navistar (USA), Cummins (USA), CATERPILLAR (USA), Daimler AG (Germany). Naša pažnja i dalje je usmerena prema rastu i razvoju jer je to jedini održivi način za opstanak i poslovanje! ■

IPA FONDOVI

Da li je Srbija spremna da iskoristi €1,5 milijardi U okviru svog budžeta za 2014/20. godinu, Evropska unija je kroz Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2, za Srbiju obezbedila oko €200 miliona godišnje. To praktično znači da će tokom ovog budžetskog perioda samo iz IPA fondova naša zemlja imati na raspolaganju više od €1,5 milijardi. Radi se o sredstvima koja su unapred određena budžetom EU, a Srbija će moći da raposlaže sa onoliko sredstava za koliko je u stanju da osmisli i razvije projekata. Ova suma približna je onoj koja je bila na raspolaganju Srbiji i u prethodnom budžetu EU Piše: Branko Vojnović, partner, KPMG u Srbiji U OKVIRU SVOG BUDŽETA za 2014/20. godinu, Evropska unija je kroz Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2, za Srbiju obezbedila oko 200 miliona evra godišnje. To praktično znači da će tokom ovog budžetskog perioda samo iz IPA fondova naša zemlja imati na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra. Radi se o sredstvima koja su unapred određena budžetom EU, a Srbija će moći da raposlaže sa onoliko sredstava za koliko je u stanju da osmisli i razvije projekata. Ova suma približna je onoj koja je bila na raspolaganju Srbiji i u prethodnom budžetu EU. Novac će biti raspoređen kroz sektorske oblasti tj. prioritete, što je način na koji se IPA i donatorska sredstva i inače planiraju i po ovome Srbija nije nikakav izuzetak. Konačan plan rasporeda sredstava po individualnim sektorima za sada još uvek nije odobren od strane Evropske komisije i još uvek se čeka usvajanje Uredbe o sprovođenju IPA 2. Zbog ovoga se danas još uvek ne zna tačna dinamika implementacije IPA projekata, međutim može se pretpostaviti načelno, kako će raspodela po oblastima ići. Tako će tokom čitavog budžetskog perioda od sedam godina za reforme koje Srbiju pripremaju za članstvo u Uniji biti izdvojeno 493 miliona evra (32 odsto ukupnih sredstava). Od toga, 280 miliona biće usmereno za projekte iz oblasti demokratije i upravljanja, a 213 miliona u oblasti vladavine i ljudskih prava. Za socio-ekonomski i regionalni razvoj biće odvojeno ukupno 625 miliona evra (40,9 odsto ukupnih sredstava). Od ove cifre 205

okviru njega akcenat je bio na lokalnim samoupravama) i lokalni i regionalni razvoj. Za ove projekte ne postoje ograničenja kada je u pitanju količina novca koja se može dobiti i sve zavisi od tipa konkretnog projekta tj. ugovora. Na primer, ugovori za pružanje usluga (usluge ili tehnička pomoć) mogu biti do milion pa čak i iznad sedam miliona evra, a što opet zavisi od vrste podrške tj. konkretnog pro projekta. Kada projekti tehničke po-

Korist za javni i privatni sektor Javni sektor je predviđen kao glavni korisnik ovih sredstava. Prema procedurama za planiranje i programiranje IPA fondova, resorna ministarstva odnosno institucije na centralnom nivou zadužene su da predlažu projekte odnosno konkurišu za njihovo finansiranje. Ceo pripremni proces koji se sastoji od izrade višegodišnjih planskih dokumenata, godišnjih projekata koordiniraće naša Kancelarija za evropske integracije. Priprema samih projekata biće uglavnom u rukama resornih ministarstava koji ih će ih predlagati u skladu sa svojim sektorskim strategijama i planovima Vlade. Takođe, resorna ministarstva će biti odgovorna i za upravljanje samim projektima dok će kompletan proces ugovaranja, finansijske kontrole i plaćanja voditi Ministarstvo finansija (pod akreditovanim sistemom decentralizovanog upravljanja – DIS). Kada je u pitanju privatni sektor, omogućeno je apliciranje na tenderima za sprovođenje projekata tj. implementaciju ugovora. Međutim moguće je, do duše u vrlo ograničenom opsegu, konkurisatii i za grant sredstva, uglavnom za inovativnost, kroz Fond za inovacije (koji pored IPA sredstava ima i deo kredita za mala i srednja preduzeća) kao i kroz tzv. programe zajednice (CIP). Grant sredstva za privatne firme uglavnom predstavljaju manji obim sredstava i kreću se do 100.000 evra. Sa novim budžetskim ciklusom došlo je i do promene naziva i ciljeva programa zajednice u kojima Srbija učestvuje ukoliko je zainteresovana i u slučaju da je potpisan sporazum sa Komisijom. Ovim programima zajednice, jedan od primera je čuveni fond

Kontrola sredstava Kontrola sprovođenja projekata je do sada bila u nadležnosti Delegacije EU u Srbiji koja je i ugovorna strana u tom smislu. Sa akreditacijom decentralizovanog sistema upravljanja EU sredstvima, tu ulogu će u značajnoj meri

Podrška javnom sektoru u procesu EU integracija u Srbiji i projekti koji se finansiraju EU sredstvima za KPMG predstavljaju jako važnu liniju biznisa, a kompanija je godinama unazad veoma aktivna u ovoj oblasti drške uključuju više komponenti odnosno lotova njihovi budžeti mogu biti značajno veći od prosečnih. Pri apliciranju za ova sredstva podnosioci projekata imaju nekoliko komplikovanih izazova. Na prvom mestu trebalo bi da budu dobro upoznati sa procedurama i pravilima za apliciranje za sredstva iz EU fondova jer ona zahtevaju odgovarajuće znanje i ekspertizu iz te oblasti. Kada je taj preduslov zadovoljen, onda je svakako najvažniji kvalitet samih projekata sa kojima se aplicira za sredstva, jer je obim ograničen, a konkurencija izrazito velika. U Srbiji je tokom prethodnih godina primetan značajan pomak u tom smislu i evidentno je da podnosioci projekata značajno unapređuju svoja znanja i kvalitet projekata sa kojima apliciraju što donekle ohrabruje. Treba imati u vidu da sa IPA 2, kompletan proces prelazi u odgovornost državne administracije Republike Srbije i da decentralizovano upravljanje podrazumeva da proces planiranja, ugovaranja i upravljanja projektima bude u nadležnosti Vlade Republike Srbije. Kada je reč o realizaciji samih projekata, iskustva su različita. Naprimer, u slučaju manjih projekata u prethodnim godinama, iskazan je odličan kapacitet za upravljanje EU projektima u skladu sa kompleksnim procedurama kroz različite grant šeme. Međutim, kada je reč o većim, kompleksnim infrastrukturnim projektima, u praksi je dolazilo do određenih kašnjenja u njihovoj realizaciji što bi moglo da uspori razvoj lokalne ekonomije. Dobra vest jeste da penala u slučaju IPA fondova nema tj. novac mora da se potroši u ugovorenom roku ili se vraća Briselu tj. Evropskoj komisiji. Postoji mogućnost produženja

Pri apliciranju za sredstva iz EU fondova, pred podnosiocima projekata ima nekoliko komplikovanih izazova. Pre svega trebalo bi da budu dobro upoznati sa procedurama i pravilima za apliciranje za sredstva, jer ona zahtevaju odgovarajuće znanje i ekspertizu iz te oblasti miliona biće namenjeno za zaštitu životne sredine i klimatske promene, 180 za transport, 125 za energetiku, a 110 miliona evra za unapređenje konkurentnosti i inovacije. U oblasti zapošljavanja, socijalne politike, obrazovanja, promovisanja rodne ravnopravnosti i razvoj ljudskih resursa biće obezbeđeno 205 miliona (13,4 odsto ukupnih sredstava). I, konačno, za poljoprivredu i ruralni razvoj biće na raspolaganju približno 220 miliona evra.

projekata bez dodatnih troškova ili u zavisnosti od konkretnih razloga postoji mogućnost da se projektu odobre dodatna sredstva kako bi se određene usluge isporučile. Ovo je bio čest slučaj sa projektima iz oblasti infrastrukture gde su radovi bili produžavani kako bi bili završeni i često su odobravana i dodatna sredstva po tom osnovu.

FP7 za naučna istraživanja, direktno upravlja Evropska komisija u Briselu. Najviše sredstava za naredni budžetski period biće opredeljeno za PAR (Public Administration Reform – vladavina prava, reforma državne uprave, javne finansije i borba protiv korupcije). Za prethodni budžetski period 2007-2013, velika količina sredstava bila je alocirana za infrastrukturu (energetiku, transport i životnu sredinu), reformu javnog sektora (a u

preuzeti resorna ministarstva Vlade Republike Srbije sa Ministarstvom finansija na čelu. Naravno, odgovarajuće vrste kontrole će i dalje sprovoditi i Delegacija Evropske unije u Srbiji. Kako do maksimalne iskorišćenosti dostupnih fondova Što se tiče KPMG, podrška javnom sektoru u procesu EU integracija u Srbiji i projekti koji se finansiraju EU sredstvima za nas predstavljaju jako važnu liniju našeg biznisa, a kompanija je godinama unazad veoma aktivna u ovoj oblasti. U okviru našeg Sektora za pružanje konsultantskih usluga, postoji poseban deo koji se isključivo bavi javnim sektorom i EU finansiranim projektima. Takođe, KPMG kao mreža globalnih firmi, u Briselu ima posebnu EU kancelariju koja ima zadatak da svim članicama mreže pruži podršku u saradnji sa Evropskom komisijom i drugim telima Evropske unije. Kada je reč o konkretnoj ekspertizi, pored uobičajenih usluga revizije, konsaltinga i poreskog savetovanja, KPMG ima veliko iskustvo i u upravljanju i implementaciji složenih EU projekata, tehničkoj podršci i izgradnji kapaciteta domaćih institucija, svim vrstama finansijskih usluga kako za javni tako i privatni sektor, infrastrukturi, energetici i ruralnom razvoju, kao i lokalnom i regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resursa. Sarađujemo sa brojnim partnerima, između ostalog i Britansko-srpskom privrednom komorom (BSCC) i njenim članicama, kako bi stvorili uslove za maksmalnu iskorišćenost EU sredstava i time pomogli brži ekonomski razvoj čitavog društva. Time značajno jača uloga BSCC i KPMG kao jedne od članica, u ekonomskom jačanju Srbije i stvaranju dugoročno održivih uslova za njen nesmetan ekonomski razvoj. ■

Business Dialogue 26. jun 2014.

PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I VELIKE BRITANIJE

Partnerstvo sa vodećom ekonomskom silom Najznačajniji oblik privredne saradnje Srbije i Velike Britanije jeste robna razmena koja se iz godine u godinu povećava, ali i stalno prisutan deficit na srpskoj strani. Međudržavni sporazumi u ekonomskoj oblasti koji su na snazi su trgovinski sporazum, sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Pokrivenost uvoza izvozom, u % 100

82.83

78.57

80 60

76.68 51.12

73.92

64.97

55.98

72.17

60.47

20 0 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-VII

Robna razmena Srbije i Velike Britanije, mil. USD 300 200 100 0 -100

Najznačajniji izvoznici u 2013. godini su bili: Cooper tire&rubber company Serbia, Fiat Automobili, Tigar tyres doo Pirot, Koncern Farmakom Šabac, TF Kable FKZ Zaječar, FBC UJEDINJENO KRALJEVSTVO je vodeća ekonomska sila i fi- ad Majdanpek, Tetrapak production Beograd, Crop & Partners nansijski centar. Poljoprivreda je intenzivna, visoko mehani- doo Beograd, Mitas doo Ruma. Najznačajniji uvoznici u 2013. godini su bili: Cooper zovana i efektivna po evropskim standardima i proizvodi 60 odsto potreba hrane koristeći manje od 2 odsto radne snage. tire&rubber company Serbia, Phoenix pharma doo Beograd, UK ima značajne rezerve uglja i prirodnog gasa. Britanska pri- Grundfos Manufacturing, Delta auto moto doo Beograd, Ball vreda je jedna od najjačih u Evropi čiji veliki deo čine uslužne Pakovanja Evropa, Renault Nissan Srbija, West pharmaceudelatnosti, kao što su bankarstvo, konsalting i informaciono- tical Services Beograd doo Kovin, Nelt co, Grand motors doo komunikacione tehnologije. Najznačajniji oblik privredne Beograd, Farmalogist doo Beograd. saradnje Srbije i Velike Britanije jeste robna razmena koja se Međudržavni sporazumi u ekonomskoj oblasti koji su na iz godine u godinu povećava, ali i stalno prisutan deficit na snazi su trgovinski sporazum, sporazum o uzajamnom podsrpskoj strani. sticanju i zaštiti ulaganja i sporazum o Gledano po obimu robne razmene Oblasti u koje su britanske izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Srbije sa svetom, u 2012.godini Velika Najveći britanski investitor do sada je firme investirale u Srbiji su Britanija je bila 19. partner Srbije u izvozu bio British American Tobacco (BAT) koji prehrambena industrija, je 2003. godine kroz proces privatizacije (1,27 odsto izvoza) i 23. partner u uvozu IT, auto industrija, (1,32odsto uvoza). U 2010. godini vredkupio drugu po veličini fabriku cigareta u nost robne razmene je bila 372 miliona hemijska industrija, crna i Srbiji Duvansku industriju Vranje. Oblasti u koje su britanske firme USD od čega je izvoz bio 155,9, a uvoz obojena metalurgija (Gowi Group, Andrew Hunter, Albon En216,1 miliona USD. U 2011. godini ostvarena je razmena u vrednosto od 425,3 miliona USD od čega je gineering plc, Ashmor investment Mgmt, Mineco, Greenhouse izvoz bio 187,1 milion, a uvoz 238,2 miliona USD. U 2012. godini investments itd) investirale u Srbiji su prehrambena industrija, ostvarena je razmena u vrednosti od 385,6 miliona USD, od čega IT, auto industrija, hemijska industrija, crna i obojena metalurgija. je izvoz bio 145,3 miliona, a uvoz 240,3 miliona USD. U 2013. Mnoge britanske firme su u Srbiji prisutne putem svojih godini ostvarena je razmena u vrednosti od 437,4 miliona USD agenata, distributera i predstavnika, a aktivna je i Britansko-srpod čega je uzvoz bio 172,2 miliona, a uvoz 265,2 miliona USD. ska privredna komora. Cilj Britansko-srpske privredne komore Kada je reč o kretanju pokrivenosti uvoza izvozom u raz- je da bude platforma za firme i pojedince uključene u unapređimeni sa Velikom Britanijom u 2010. godini ta pokrivenost je vanje trgovine, investicija, razvoja, turizma, transporta i drugih iznosila 78 odsto, a na istom tom nivou ostala je I u narednoj privrednih delatnosti između Velike Britanije i Srbije. BSPK je godini. U 2012. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila ma- takođe mesto za privlačenje zainteresovanih britanskih komnja u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 60,4 odsto. U panija koje još nisu poslovala na teritoriji Srbije. Komora je za2013. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila 64,9 odsto. mišljena kao nepolitičko, nevladino udruženje koju vode njeni

Business Dialogue 26. jun 2014.

-200

2006 2008 2010 2012 2005 2007 2009 2011 2013-VII Izvoz USD Uvoz USD Saldo USD

Vodeći odseci SMTK u izvozu u Veliku Britaniju Proizvodi od kaučuka 12%

Drumska vozila

9% 3%

18%

21% 37%

Mineralne rude i otpaci metala Električne mašine, aparati i uređaji Ostala transportna sredstva i oprema Ostalo

Vodeći odseci SMTK u uvozu u Veliku Britaniju Drumska vozila 4% 7% 8% 11%

45%

25%

Proizvodi od kaučuka Medicinski i farmaceutski proizvodi Sterična ulja, parfemi i toaletni preparati Specijalne mašine za pojedine ind. grane Ostalo

članovi, misija Komore je da deluje kao magnet i generator novih mogućnosti za kompanije iz Velike Britanije koje pokazuju interes za poslovanje sa Srbijom. Komora predstavlja platformu za umrežavanje, razmenu ideja, iskustava i informacija o poslovanju sa Srbijom, kao i komunkaciju i lobiranje u interesu uključenih preduzeća, trgovinu i udruživanje privrednih komora. ■

nologije, onkologije i respiratorne medicine ukazuju na to da je nova i svetlija budućnost pred nama u mogućnostima boljeg i efikasnijeg lečenja naših pacijenata.

INTERVJU BILJANA NAUMOVIĆ

Generalni direktor, AstraZeneca Srbija – “Vrednost inovacije”

Vrednost inovacije

■ Da li su inovativni lekovi postali suviše skupi? - To je veoma dobro pitanje na koje nije odgovoreno na adekvatan način u našoj zemlji prethodnih godina. Lečenje nije javna potrošnja kako se nekada u javnosti predstavlja. Lečenje je investicija u budućnost, a adekvatno i pravovremeno lečenje inovativnim lekovima je nezavisno faktor rasta BDP-a neke zemlje. Sa druge strane, održivost zdravstvenog sistema je osnova koju svaka država mora da integriše u svoje zdravstvene planove i ciljeve. Budući da se potreba za zdravstvenim uslugama povećava, samim tim raste i pritisak na budžete onih koji to plaćaju. Sve više donosioci odluka u zdravstvu pokušavaju da razumeju kliničku vrednost i finansijski uticaj različitih mogućnosti lečenja prilikom određivanja prioriteta u korišćenju ograničenih resursa zdravstvene zaštite.

Vizija AstraZenec je da do 2020. godina budemo lider u lečenju bolesti koje naši lekovi pokrivaju i u tome što ćemo doneti na tržište 10 inovativnih lekova u tom periodu. Smelo težimo da poboljšamo živote 200 miliona pacijenata do 2025. ASTRAZENECA je vodeća svetska inovativna biofarmaceutska kompanija koja je na samom vrhu farmaceutskog i zdravstvenog napretka i koja nastoji da obezbedi najsavremeniju terapiju u borbi protiv najtežih bolesti. Prema rečima direktorke AstraZenece Srbija, ova multinacionalna kompanija nastoji da pruži pravu vrednost u realnom okruženju putem svojih istraživačkih aktivnosti i pronalaženjem različitih mogućnosti lečenja i lekova. “Sve što radimo u AstraZeneci je vođeno našom posvećenošću poboljšanju života pacijenata bilo da radimo na tome da naši lekovi dopru do što više ljudi, bilo primenom naših naučnih veština kako bi razvili najnoviju generaciju medikamenata, bilo da sarađujemo sa drugima u borbi protiv bolesti. Sve se zasniva na razumevanju i zadovoljavanju potreba ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima”,

kaže generalna direktorka kompanije AstraZeneca Biljana Naumović.

■ Kako AstraZeneca vidi svoju ulogu u po-

boljšanju zdravstvenog okruženja i lečenja? - Naša uloga se zasniva na posvećenosti nauci i napretku. Pomerajući granice naučnih dostignuća mi direktno utičemo na promenu toka bolesti, transformišući život pacijentima i čineći da nešto što se danas doživljava kao neizlečivo pomerimo u sferu hroničnog ako ne i izlečivog. Vizija AstraZenece je da do 2020. godine budemo lider u lečenju bolesti koje naši lekovi pokrivaju i u tome što ćemo doneti na tržište 10 inovativnih lekova u tom periodu. Smelo težimo da poboljšamo živote 200 miliona pacijenata do 2025. Izuzetni i obećavajući rezultati studija koji su prikazani na ovogodišnjim svetskim kongresima iz oblasti kardiologije, endokri-

Pomerajući granice u nauci, kroz inovacije koje donosimo, pomažemo u transformaciji bolesti i uspešnijem lečenju pacijenata Da bi odigrali svoju ulogu u obezbeđivanju boljih rezultata zdravstvene zaštite, svesni smo da AstraZeneca mora da obezbedi dokaze koji će ne samo pokazati da su naši lekovi efikasni u kontrolisanom okruženju kliničkih ispitivanja, već i da donose značajnu vrednost u realnom okruženju što daje odgovor

na ključno pitanje: “Zašto treba da platim ovaj lek?”. Pitanje vrednosti se menja sa razvojem i komercijalizacijom lekova na putu od istraživačkih laboratorija do ambulanti. Naš pristup se zasniva na uključivanju stavova i interesa onih koji plaćaju lekove u definisanje našeg istraživanja, razvoja i studijskih ispitivanja i na obezbeđivanju širokog spektra kliničkih i ekonomskih dokaza koji su potrebni zdravstevnim fondovima da bi razumeli vrednost lekova koje AstraZeneca donosi u pružanju bolje i ekonomičnije zdravstvene nege pacijentima. To smo radili i radićemo uvek u Srbiji jer smo i mi kao građani ove zemlje direktno odgovorni za napredak koji kao društvo moramo postići. Ključno pitanje za današnju vladu i Ministarstvo zdravlja nije da li bi trebalo da pomognu uvođenje inovativnih lekova za pacijente u Srbiji, budući da je to na dobrobit svih nas koji živimo u Srbiji, već na koji način mogu omogućiti održivost zdravstvenog sistema uz uvođenje inovativnih lekova i kako da obezbede predvidivost poslovnog okruženja za kompanije koje ulažu u našu zemlju kao što je AstraZeneca. Ključna stvar u tome je da se postave jasne smernice koje su strateški ciljevi sistema zdravstvene zaštite, kako se mere i u kom periodu ti ciljevi moraju da se ostvare. U tom kontekstu naravno da farmakoekonomska isplativost leka treba da bude merilo i mi ćemo im u tome biti svesrdni i pouzdan partner. Moram napomenuti da se u prethodnih nekoliko meseci načinilo dosta obećavajućih iskoraka u dobrom smeru od strane Ministarstva Zdravlja i RFZO-a. Ostaje da se predložene promene i sprovedu u toku ove godine a ključan korak u tome će biti obezbeđivanje novih inovativnih lekova za pacijente Srbije na listi lekova koje pokriva Fond za zdravstveno osiguranje. Mi ćemo biti tu da im na ovom putu pomognemo. ■

AstraZeneca na prvi pogled Mi smo svetska, inovativna, biofarmaceutska kompanija sa misijom da napravi značajnu razliku u načinu pružanja zdravstvene zaštite. Nauka i pacijenti su osnov svega što radimo.

Globalno 50.000 ljudi. Rad u 100 zemalja. Proizvodnja u 17 zemalja. Istraživanje i razvoj na tri kontinenta. $4 milijarde potrošeno na istraživanje i razvoj godišnje. $25.7 milijardi vrednost prodaje u 2013. Neprekidno predviđajući i prilagođavajući se potrebama sveta koji se menja.

Usmereni na lečenje

Saradnja

Onkologija. Kardiovaskularne / metaboličke bolesti. Respiratorne bolesti, zapaljenja, autoimune bolesti. Infekcije, neurologija, gastrointestinalne bolesti Neprekidna primena inovacija tamo gde možemo da donesemo boljitak.

Pacijenti. Zdravstveni Fondovi. Stručna javnost. Zakonodavci. Partneri. Lokalne zajednice. Povezivanje sa drugima u cilju postizanja zajedničkih ciljeva u poboljšanju zdravstvene zaštite.

Posvećeni odgovornom poslovanju. 7

Business Dialogue 26. jun 2014.

kon pada od 0,6 odsto u 2013. guće je da će se privredni rast nakon 2014. Nakon zabrinutosti zbog neuravnoteže- usporiti. Sledeći parlament će morati da znanog privrednog oporavka, s obzirom na to čajno sreže državnu potrošnju, a nepovoljan da je lična potrošnja činila više od 80 odsto trgovinski položaj Ujedinjenog Kraljevstva rasta prošle godine, ove godine rast bi trebalo mogao bi da postane značajan ekonomski da bude ravnomernije raspoređen sa snaž- problem u budućnosti”, kaže Korf. Prognoza rasta privrede glavnog grada nim porastom poslovnih investicija (za realno 10,1 odsto ove godine) i razvojem građe- iznosi 15,4 odsto u narednih pet godina, odvinarstva zbog porasta izgradnje nekretnina, nosno do 2019. godine što je najveći rast u pogotovo u Londonu. poređenju sa ostalim Dok je potrošnja doregionima u UjedinjeVeliko smanjenje državne nom Kraljevstvu. maćinstava činila 81 potrošnje će morati odsto privrednog rasta Očekuje se da će da bude nastavljeno u 2013, očekuje se da privreda Londona realće ona pasti na 46 odno porasti za 4,2 odsto i nakon 2015. ukoliko u odnosu na 2014. i za sto ove godine sa uravministar finansija uspe noteženijim ekonomda se približi ciljevima u 3,4 odsto u 2015. Ovo je više od očekivanog skim oporavkom. smanjenju deficita i nakon rasta od 3,8 odsto i 2,9 Dugoročno gledaove fiskalne godine odsto navedenog u okno, izazovi su i dalje prisutni. Ekonomski tobarskoj prognozi i to rast će verovatno dostići svoj vrhunac ove zahvaljujući naglom i stabilnom rastu kako godine nakon čega će, u 2015. i 2016. Padati, poslovnog, tako i potrošačkog poverenja u budući da će uticaj određenih faktora koji su glavnom gradu što ukazuje na snažan oporauzrok privredne ekspanzije slabiti. Reč je o vak ekonomije. Ova procena rasta govori da se faktorima kao što su smanjena štednja i po- očekuje da će London da povrati svoj status vratak na uobičajeni nivo poverenja potro- britanskog regiona sa najbržim rastom. Ovu šača. Pored toga, Ujedinjeno Kraljevstvo se i titulu je 2012. i 2013. poneo jugoistok zemlje. London, kao i celo Ujedinjeno Kraljevdalje suočava sa velikim izazovima na planu poboljšanja svog trgovinskog položaja. Ove stvo, ukazuju na to da će glavni grad biti nogodine CEBR očekuje i rekordno visok deficit silac gotovo trećine razvoja zemlje u sledećih platnog bilansa u iznosu od £79 milijardi, uz pet godina, odnosno do 2019., što znači da će napomenu da će taj deficit biti visok tokom London imati udeo od 3,5 odsto u rastu bricelog prognoziranog perioda. Ovaj deficit tanskog BDP-a od 10,7 odsto u sledećih pet može dovesti do pada vrednosti funte budući godina. Ovo će biti postignuto bez obzira što da na tržištu vlada zabrinutost upornih slabo- oko 13 odsto radne snage u zemlji dolazi iz ovog regiona što nam govori da će glavni grad sti u sektoru trgovine. Veliko smanjenje državne potrošnje će morati da postigne više od očekivanog. Očekuje se da će privredni rast Londona morati da bude nastavljeno i nakon 2015. ukoliko ministar finansija uspe da se približi biti podstaknut sektorom poslovnih usluga, ciljevima u smanjenju deficita i nakon ove kao i tehnološkim i građevinskm sektorima. fiskalne godine. Bez obzira na mnogo priče o Zbog izuzetno snažne građevinske aktivno-

BRITANSKA PRIVREDA

Rast i ravnoteža, uz izazove Očekivani rast britanske privrede ove godine je više od 3 odsto, kažu najnovije prognoze vodećih ekonomskih stručnjaka iz Centra za ekonomsko i poslovno istraživanje (CEBR). Nakon zabrinutosti zbog neuravnoteženog privrednog oporavka, ove godine rast bi trebalo da bude ravnomernije raspoređen sa snažnim porastom poslovnih investicija

POSLEDNJA PROGNOZA Centra za ekonomsko i poslovno istraživanje (CEBR-a) kaže da će rast britanske privrede u 2014. godini biti

samo u proteklih nekoliko meseci i rast poverenja potrošača nakon što je ono dostiglo svoj vrhunac krajem 2013. (u skladu sa indeksom potrošačkog poverenja YouGov/CEBR-a). Životni standard domaćinstava će se naj-

Očekuje se da će zaposlenost u finansijskom sektoru i sektoru poslovnih usluga porasti za 11 odsto u centralnom Londonu u sledećih pet godina što je jednako otvaranju 100,000 novih radnih mesta 3,1 odsto, a u 2015. 2,2 odsto, što je za 2,8 odsto odnosno 2,0 odsto više od prognoza objavljenih početkom godine. Ova poboljšana revizija odražava neprekidan rast pokazatelja budućih trendova u britanskoj privredi. Pored rekordno velikog poslovnog poverenja, videli

verovatnije poboljšati sa rastom prihoda i inflacijom od 2 odsto do kraja 2014. godine. Pad nezaposlenosti će takođe dovesti do porasta finansijskih prihoda domaćinstava. Uopšteno govoreći, CEBR očekuje da će stvarni prihodi domaćinstava porasti 1,5 odsto ove godine na-

EKONOMSKI RAST U PRVOM KVARTALU 2014.

štednji i “drastičnom” smanjenju potrošnje, sadašnja vlada je napravila mali napredak u smanjenju ukupnog iznosa državne potrošnje. Očekivana realna državna potrošnja u 2014. će porasti za 1,8 odsto u odnosu na 2010. Tokom mandata sledećeg parlamenta, od 2015. do 2020, očekivanja su usmerena na to da ćr realna državna potrošnja pasti za 2,1 odsto nakon što na snagu stupe mere štednje. Ovo će uticati na predviđeni privredni rast u poslednjim godinama obuhvaćenim CEBRovom prognozom. Vodeći ekonomista u CEBR-u i glavni autor ovog izveštaja Skot Korf kaže: “Privredni položaj Ujedinjenog Kraljevstva se značajno poboljšao od početka 2013. godine i očekujemo solidan rast od 3 odsto ove godine.” “Međutim, izazovi i dalje postoje i mo-

www.cordmagazine.com

Business Dialogue 26. jun 2014.

sti u centralnom Londonu, očekuje se da će stopa zaposlenosti u ovoj industrijskoj grani porasti za 7,3 odsto ove godine, što je najbrži rast zaposlenosti u bilo kojem sektoru. Povrh toga, očekuje se da će zaposlenost u finansijskom sektoru i sektoru poslovnih usluga porasti za 11 odsto u centralnom Londonu u sledećih pet godina što je jednako otvaranju 100,000 novih radnih mesta. Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grana u Engleskoj. Deloitteov izveštaj iz 2013. pokazuje da turizam donosi £106 milijardi engleskoj privredi pri čemu su uzeti u obzir direktni i indirektni uticaji i da je 2,58 miliona ljudi zaposleno u ovoj privrednoj grani. ■ izvor: Centar za ekonomsko i poslovno istraživanje (CEBR).

INTERVJU VLADIMIR MIKIĆ, Imperial Tobacco

Srbija je tržište u fokusu

godine, u konkurenciji filijala iz više od 150 zemalja u kojima ITG direktno posluje, proglašen za jedno od tri najuspešnija tržišta.

■ Kakva je pozicja IT u odnosu na konku-

renciju u Srbiji, pre svega na BAT i PMI? - Obe kompanije, BAT i PMI, su učestvovale u tenderskoj prodaji duvanske industrije Srbije i na taj način stekle ogromnu prednost, u smislu prodajnog učešća na tržištu, nad konkurencijom. Još veći problem je bilo to što je, kao deo paketa tenderske prodaje, Vlada Srbije donela Akcizni zakon kojim se kupci domaće industrije dovode u povlašćeni akcizni položaj čime smo mi, na duži period, bili onemogućeni da poslujemo pod istim tržišnim uslovima na teritoriji Srbije. Tek sa promenom Zakona o akcizama kojim su svi učesnici u prometu cigaretama dovedeni u ravnopravan položaj, kao i sa pristupanjem Srbije CEFTA sporazumu 2008. godine došli smo u poziciju da imamo jednak tržišni položaj u smislu administrativnih i fiskalnih ograničenja.

“Mislim, a mogu čak i da tvrdim, da je srpsko tržište duvanskim proizvodima jedno od najuređenijih tržišta u Evropi, što za posledicu ima vrlo visoku kontrolu prometa i budžetskih prihoda, jako nisku stopu nelegalne trgovine (jedna od najnižih na svetu) i jako dobar zakonski okvir koji omogućuje nesmetanu tržišnu konkurenciju” IMPERIAL TOBACCO JE PRISUTAN na tržištu Srbije od 2003. godine, kada je počeo da radi pod imenom i upravom nemačke Kompanije Reemstma Gmbh koja je 2005. godine postala sastavni deo multinacionalne Kompanije Imperial Tobacco Group. Nakon akvizicije francusko-španske duvanske industrije Altadis koju je ITG uspešno okončao 2007. godine svi sastavni delovi ITG su počeli da menjaju svoj zvanični naziv u ime matične kompanije. Pod ovim imenom, kompanija je u Srbiji prisutna od 2009.

■ Koliko zaposlenih kompanija ima u Srbiji? - U ovom trenutku IT Srbija zapošljava 60 ljudi na upravnim, administrativnim, komercijalnim i kontrolnim poslovima a oko 600 ljudi iz partnerskih kompanija koje imaju ugovorne obaveze sa IT Srbija na poslovima marketinga, distribucije, logistike i

■ Kakva je eventualna saradnja sa kompanijama duvanske industrije koje posluju u Srbiji u oblasti borbe protiv ilegalne trgovine?

- Sve multinacionalne kompanije prisutne na tržištu Srbije su potpisnice Deklaracije o sprečavanju ilegalne trgovine i, u tom pravcu, postoji stalna komunikacija između ovih kompanija. Obaveze koje proističu iz Deklaracije su vrlo represivne po duvansku industriju tako da, zbog težine ovog problema, postoji stalna komunikacija i na nivou centrala sto je vrlo značajno zbog pravovremenosti i tačnosti informacija. Još značajnija za sprečavanje ilegalne trgovine, jeste stalna komunikacija koju ove kompanije imaju sa svim državnim i bezbedonosnim strukturama, kako na lokalnom i regionalnom, tako i na globalnom nivou jer je to jedini put i način kako bi se ovoj vrsti nelegalnog poslovanja stalo na put.

IT Srbija je prošle godine, u konkurenciji filijala iz više od 150 zemalja u kojima ITG direktno posluje, proglašen za jedno od tri najuspešnija tržišta 55 miliona eura, što nas svrstava u red kompanija koje u najvećoj meri doprinose punjenju državne kase.

■ Kakvi su rezultati i trendovi u poslovanju Imperial Tobacco u Srbiji? - IT Srbija je duvanska kompanija koja ima najveći porast prodaje na tržištu Srbije u poslednje tri godine. Naše procentualno učešće na tržištu Srbije je u ovoj godini veće za 5% u odnosu na prošlu, a ukupan volumenski porast prodaje je +37% u odnosu na isti period prošle godine. Ukoliko uzmemo u obzir negativan trend potrošnje i stalno smanjivanje ukupnog trži-

■ Kakvi su rezultati, pozicija i uloga IT Srbija u odnosu na IT filijale u zemljama najbližeg okruženja? - Zbog veličine tržišta ali i zbog postignutih rezultata Srbija spada, u planovima ITG, u onu vrstu tržišta koje mi definisemo kao “tržišta u fokusu”. Sama činjenica da toj grupi pripadaju i neke od najvećih evropskih i azijskih država govori u prilog tome da je Srbija zemlja koja će i u buduće biti važno tržište za ITG. Imajući u vidu postignute rezultate, IT Srbija je prošle

■ Kako biste ocenili saradnju sa izvršnim i lokalnim vlastima u Srbiji, šta bi valjalo poboljšati iz ugla vašeg poslovanja? - Uz sve moje želje da to ne bude tako i uz veliku zahvalnost izuzetim pojedincima, ne mogu da kažem da sam zadovoljan saradnjom sa, pre svega, izvršnim vlastima u Srbiji. Mislim da ne postoji dovoljno otvorenog i pozitivnog dijaloga o načinu rešavanja problema čime državna administracija sama sebi uskraćuje jako bogat izvor informacija i različitih iskustava koja bi, u velikoj meri, obezbedila kvalitet donesenih odluka. Mnogo je lakše i učinkovitije razgovarati 15 puta, i onda doneti dobar zakon, nego doneti 15 pogresnih zakona i onda razgovarati sta nije dobro u njima. Opasnost koju treba izbeći je pokušaj pojedinih kompanija da nametnu rešenja koja se rukovode sopstvenim interesima ali, to ne

Mislim da je državna administracija do sada vodila prilično mudru politiku akciznih prihoda i nadam se da će tako i ostati

šta cigareta u Srbiji jasno je da je naš trend porasta generičkog karaktera. Nama je prodaja bila u porastu dok je drugim duvanskim kompanijama bila u padu. Kada uspete da eliminišete tako značajne negativne faktore kao što su pad tržišta i potrosnje, i ostvarite tako značajan porast u jednoj vrlo teškoj i kriznoj godini, to predstavlja izuzetan rezultat koji niko ne može zanemariti. Dobar deo novčanih sredstava koje smo za operativne potrebe unosili u Srbiju nismo vraćali matičnoj kompaniji već smo, samo u prošloj godini u vrednosti od oko 30 miliona eura, ta sredstva transferisali u osnivački kapital sto jasno pokazuje strategiju i nameru ITG da dugoročno i u punom kapacitetu bude prisutan na ovom tržištu. Samo u prošloj godini IT Srbija je dohodovao državnom budžetu, po raznim fiskalnim prihodima, oko 110 milona eura, a od toga, samo po osnovu akciznih prihoda, oko

skladištenja robe. U taj broj ne ulaze ljudi iz kompanija koje povremeno angažujemo po različitim potrebama.

skih prihoda, jako nisku stopu nelegalne trgovine (jedna od najnižih na svetu) i jako dobar zakonski okvir koji omogućuje nesmetanu tržišnu konkurenciju. Sto se tiče poreskih uslova tu bih, pre svega, izdvojio Zakon o akcizama kao fiskalni prihod koji najviše utiče na cenu duvanskih proizvoda a, samim tim, i na poslovnu strategiju svih kompanija. Zakon o akcizama bi trebalo da bude dobar balans između “maksimuma učinka i minimuma štete” jer su građani Srbije ti koji će, na kraju, platiti ceh. Mislim da je državna administracija do sada vodila prilično mudru politiku akciznih prihoda i nadam se da će tako i ostati.

■ Da li je zakonski okvir za vođenje vašeg

posla u Srbiji zadovoljavajući, ima li primedbi na poreske i druge uslove u Srbiji, pre svega u odnosu na zemlje okruženja? - Mislim, a mogu čak i da tvrdim, da je srpsko tržište duvanskim proizvodima jedno od najuređenijih tržišta u Evropi, što za posledicu ima vrlo visoku kontrolu prometa i budžet-

znači da ne treba obustaviti dijalog u pravcu pronalaženja najboljih rešenja.

■ Kakve su aktivnosti IT u Srbiji u domenu koji nazivamo društveno odgovornim poslovanjem? - Smatram, pre svega, odgovornim poslovanjem odnos kompanije prema zaposlenima, kao i poimanje obaveza koje proisticu iz zakonskih okvira i normi na tržištu na kome poslujete. Ne čini me srećnim kada vidim da kompanije koje duguju lične dohotke svojim zaposlenima i koje ne spadaju u preduzeća koja u punoj meri servisiraju svoje obaveze prema budžetu, a time i drustvu, uplaćuju razne vrste donacija i sponzorstava ma kome one bile namenjene i ma koliko one bile neophodne primaocima. Moram napomenuti da duvanske kompanije nisu u zakonskoj mogućnosti da daju donacije i sponzorstva u ma kom obliku jer ih u tome sprečava Zakon o reklamiranju duvanskih proizvoda koji je vrlo restriktivan u tretiranju ove oblasti, kao i sve veći pritisak raznih organizacija koje žele da istisnu duvansku industriju na margine društva. ■

Business Dialogue 26. jun 2014.

INTERVJU MILUTIN DELIĆ

Generalni direktor GSK Srbija

Zdravlje je ljudsko pravo

■ GSK veliku pažnju posvećuje korporativ-

Približavanje Srbije EU, doneće brže i naprednije procedure koje bi pacijentima omogućile direktan pristup inovativnim lekovima i poboljšale klinički ishod, pružajući svim građanima Srbije jednake šanse za optimalnu terapiju de u zdravstvenom sistemu ostavljaju negativne posledice na zdravlje nacije i održivost zdravstvenog sistema, što je u uskoj vezi sa reformama i ekonomskim razvojem zemlje. Smatram da Vlada svoje odluke treba da donosi imajući na umu vrednost koja se donosi osiguranicima. Stoga bi na dokazima zasnovane investicije u prevenciju i odgovarajuće inovativne terapije trebalo da budu suština strategije zdravstvenih institucija. Ono što me ipak raduje je približavanje Srbije Evropskoj uniji, što bi se odrazilo i na ovu oblast, u smislu bržih i unapređenih procedura koje bi pacijentima omogućile direktan pristup inovativnim lekovima i poboljšale klinički ishod, pružajući svim građanima Srbije jednake šanse za optimalnu terapiju.

kliničkih ishoda. Suština zdravstvene zastite koja u svom centru ima pacijenta jeste u tome da je zdravstveni sistem kreiran i primenjen tako da odgovara na potrebe pacijenta.“ INOVATIVNOST PODRAZUMEVA investiciju ■ Da li početak pregovora o pristupanju u istraživanje i razvoj novih lekova i vakcina, Srbije Evropskoj uniji utiče na poboljšanje a vrednost inovativnih lekova ogleda se u uslova u zdravstvenom sektoru? značajnom doprinosu produženju životnog - Kao jedno od ključnih poglavlja u pregoveka i smanjenju smrtnosti. Prema podacima vorima Srbije za pristup Evropskoj uniji, OECD za 30 zemalja zdravstvo je prisutčlanica, na produženje no u najmanje četiri životnog veka domiključna cilja u Agendi Kao jedno od ključnih nantno su doprineli poglavlja u pregovorima evropskog razvoja za inovativni lekovi, čak Srbije za pristup Evropskoj 2020. godinu. Osim što predstavlja osnovno 73 odsto. „Ulaganje u uniji, zdravstvo je prisutno ljudsko pravo, zdravlje inovacije je suština u najmanje četiri ključna je jedan od ključnih rada GlaxoSmithKline“, cilja u Agendi evropskog faktora ekonomskog kaže Milutin Delić, dirazvoja: samo zdrava rektor ove kompanije razvoja za 2020. godinu nacija može biti prou Srbiji: „Smatram da iskustvom iz preko 100 duktivna. Međutim, zemalja u kojima poslujemo, GSK ima kapaci- treba biti svestan da su širom Evrope, ne tet da u partnerstvu sa svim državom iznedri samo u Srbiji, budžeti koji se izdvajaju za dugoročna i održiva rešenja koja uspostavlja- sistem zdravstvene zaštite pod ogromnim ju ravnotežu između finansijskih ulaganja i pritiskom. Kratkoročne i neracionalne ušte-

BRITANSKE NAVIKE I OBIČAJI

Prva smo kompanija koja koja je nagrađena globalnim sertifikatom “Carbon Trust Water Standard”, a dva puta za redom proglašeni smo za lidera u svetu u omogućavanju pacijetima boljeg pristupa terapiji

Zemlja čaja i „engleskog” humora Čaj u 5 Britanci su “čajopije”. Istraživanja tržišta i potrošnje čaja kažu da Britanci popiju 165 miliona šolja čaja dnevno, a godišnje se uveze 144.000 tona različitog bilja za spravljanje ovog napitka. Tradicionalno, Britanci spremaju čaj u čajnicima koji odnosno, pržena riba se prvo zagreju, ao nda Istraživanja tržišta i sa krompirima je trase u njih doda po jedna potrošnje čaja kažu da kašičica čaja po osobi, dicionalna britanska Britanci popiju 165 miliona brza hrana. Procvat plus jedna “za čajnik”. šolja čaja dnevno, a Većina Britanaca voli popularnosti fish & jak crni čaj sa dodat- godišnje se uveze 144.000 chipsa dogodio se u drugoj polovini 19. kom mleka. tona različitog bilja za Fish & Chips spravljanje ovog napitka veka, kada je došlo do ubrzanog razvoja želeFish and chips, znice. Tada je postalo moguće da sveža riba sa istoka zemlje za samo jednu noć stigne do većih gradova. Fish & chips se priprema tako što se riba pohuje u smesi od jaja i brašna, prži u dubokom ulju i servira sa krompirićima. Tradicionalno, Britanci ovo jelo vole da začine solju i sirćetom. Nekada se fish & chips služio umotan u novinsku hartiju, a običaj je bio da se jede prstima. Srećom, danas ima higijenskijih načina umotavnja, a uz porciju fish & chips od uličnih prodavaca može se dobiti i mala viljuška. Na severu Engleske, fish & chips se služi sa pireom od graška. ■

Ceo kontinent vozi desnom stranom kolovoza, a Britanci obrnuto. Verovatno su jedina zemlja sveta koja ima svoj, specifični i prepoznatljivi smisao za humor. Dok globalni lanci restorana brze hrane osvajaju tržišta nezavisno od navika i kulture potrošača, Britanci ostaju verni “fish & chipsu” O NAVIKAMA I OBIČAJIMA jednog društva teško je govoriti, a ne skliznuti u stereotipe. Jedan od stereotipa o Britaniji jeste da je tamo sve naopako u odnosu na ostatak Evrope. Uverenje zapravo počiva na specifičnostima u navikama koje ova velika kultrua gaji. Dok najveći deo Evrope pije kafu, Britanci se radije odlučuju za čaj. Ceo kontinent vozi desnom stranom kolovoza, a Britanci obrnuto. Verovatno su jedina zemlja sveta koja ima svoj, specifični i prepoznatljivi smisao za humor. Dok globalni lanci restorana brze hrane osvajaju tržišta nezavisno od navika i kulture potrošača, Britanci ostaju verni “fish & chipsu”. Vožnja levom stranom Danas oko 66,1 odsto svetskog stanovništva živi u zemljama gde se vozi desnom,

Business Dialogue 26. jun 2014.

noj odgovornosti. Koliko je njena uloga važna u vašem poslovanju i šta sve podrazumeva? - Korporativnu odgovornost posmatramo kao integralni deo poslovanja: za nas nije bitno samo šta postižemo već i na koji smo način to ostvarili. Ovakav pristup omogućio nam je mesto među globalnim liderima kada je u pitanju korporativna odgovornost. Prva smo kompanija koja koja je nagrađena globalnim sertifikatom “Carbon Trust Water Standard”. Dva puta za redom proglašeni smo za lidera u svetu u omogućavanju pacijetima boljeg pristupa terapiji. Kao lider na polju imunizacije, GSK je dugoročni partner GAVI alijanse, sa kojom sprovodimo programe vakcinacije kako bismo do 2015. godine ostvarili Milenijumski razvojni cilj UN – smanjenje smrtnosti dece za dve trećine. Usled vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama u Srbiji, obezbedili smo donaciju u novcu i lekovima ukupne vrednosti od preko 8,5 miliona dinara i Ministarstvu zdravlja stavili na raspolaganje kao donaciju i sve ostale lekove iz GSK proizvodnog programa. U okviru globalnog partnerstva GSK sa Save the Children, u Srbiji smo organizovali humanitarnu aukciju u cilju prikupljanja novca za podršku integraciji romske dece u našu društvenu zajednicu. ■

a 33,9 odsto u zemljama gde se vozi levom stranom. Oko 72 odsto puteva je predviđeno za promet desnom, 28 odsto levom stranom. Britanci spadaju u ovu specifičniju manjinu. Na osnovu arheoloških nalaza veruje se da su prvi saobraćajni propisi i običaji prednost davali levoj strani, a to se objašnjava time da je većina konjanika i vozača konjskih zaprega bila desnoruka. Takvi običaji su se očuvali u ostrvskim zemljama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Japan i kasnije ušli u zakone, koji su očuvani u najvećem broju nekadašnjih britanskih kolonija. U kontinentalnoj Evropi se, pak, običaj vožnje na desnoj strani prvi put pojavljuje u 19. veku i tradicionalno se pripisuje Napoleonu, a postepeno su ga preuzele i u svoja zakonodavstva uvele kontinentalne zemlje i njihove kolonije.

JUBILEJ

Proslavljen rođendan kraljice Elizabete Druge Britanska ambasada u Beogradu proslavila je 19. juna svečanim prijemom rođendan kraljice Elizabete Druge, uz prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića i mnogobrojnih zvanica iz političkog, poslovnog i javnog života OVOGODIŠNJA PROSLAVA bila je tematski posvećena nekima od globalno najprepoznatljivijih britanskih brendova i izvoznih "proizvoda": fudbalu, pop muzici, pivu, automobilskim brendovima Landroveru i Jaguaru. Zvanice su imale priliku da degustiraju selekciju premijum piva, sireva, čokolada i drugih poslastica iz britanske oblasti Jorkšir. Uprkos neočekivano lošim rezultatima fudbalske rezprezentacije Engleske na Svet-

skom kupu u Brazilu, atmosfera na prijemu je bila izvanredna. Kraljica Elizabeta Druga već 88 godina proslavlja svoj pravi rođendan 21. aprila. Međutim, centralna, zvanična proslava kraljičinog rođendana organizuje se prve, druge, ili treće subote u junu, a ove godine proslava je održana 14. juna u Londonu. Tradicija zvanične proslave suverenovog rođendana ustanovljena je iz praktičnih ra-

zloga, jer su se monarsi koji su rođeni u zimskim mesecima često pri organizaciji parada i ostalih događaja na otvorenom suočavali sa problemima prouzrokovanim hladnim i kišovitim vremenom. Prijemu u rezidenciji britanskog ambasadora Denisa Kifa prisustvovali su najviši zvaničnici Srbije, predstavnici stranaka, nevladinog sektora, i medija i kulturnog i javnog života Srbije. ■

CORPORATE TRAVEL INCENTIVES MEETINGS CONFERENCES EVENTS

GOSPODJA I GOSPODIN NIKOLIĆ I AMBASADOR DENIS KIF

MAJKL DEVENPORT, ŠEF DELEGACIJE EU U SRBIJI I BIVŠI BRITANSKI AMBASADOR U SRBIJI (LEVO) I DENIS KIF BRIATNSKI AMABASADOR U SRBIJI

HRG Serbia & Montenegro BT Pegrotour d.o.o. Topličin Venac 19-21 11000 Belgrade Tel: +381 11 20 28 070 Fax: +381 11 20 28 091

office@rs.hrgworldwide.com JEDAN OD VELIKIH BRITANSKIH BREDNOVA, NAŠAO JE SVOJE MESTO NA PRIJEMU

PRIJEMU U PARKU REZIDENCIJE PRISUSTVOVALO JE VIŠE OD HILJADU GOSTIJU

ZVANICE SU DEGUSTIRALE PIVO, SIREVE, ČOKOLADU I DRUGE POSLASTICE IZ OBLASTI JORKŠIR

www.hrgworldwide.com

AMERIČKI AMBASADOR MAJKL KIRBI I GOSPOĐA KIRBI

Member of:

MARK HARISON, HARRISON SOLICITOR (LEVO), FILIPOS KARAMANOLIS, PREDSEDNIK IO, EFG BANKE I GRČKI AMBASADOR KONSTANTINOS IKONOMIDIS

MIROSLAV MIŠKOVIĆ, DELTA HOLDING

Business Dialogue 26. jun 2014.

INTERVJU TONI O’BRAJEN

Direktor Britanski saveta za Zapadni Balkan

Poverenje je suština dobrih odnosa Najjača veza među ljudima je emotivna veza, kao i intelektualna i duhovna. Kultura dotiče sve ove veze i zbližava ljude na načine koji su im zaista značajni

i suština izgradnje uspešne kompanije ili bilo koje druge vrste organizacije. Najjača veza među ljudima je emotivna veza, kao i intelektualna i duhovna. Kultura dotiče sve ove veze i zbližava ljude na načine koji su im zaista značajni. KORISTEĆI ENGLESKI jezik, umetnost i obrazovanje – najbolje od onoga što Velika Britanije može da ponudi u oblasti kulture – Britanski savet daje sve od sebe da približi ljude i učini saradnju sa Velikom Britanijom što atraktivnijom. Britanski savet ima više od 7000 zaposlenih u 191 kancelariji u 110 zemalja i teritorija sveta.

■ Koliko jačanje kulturnih veza doprinosi bilateralnoj saradnji i političkom razumevanju između različitih kultura? - Jačanje razumevanja i izgradnja poverenja je suština odnosa među ljudima, kao

■ Ovakve institucije su takođe važne u iz-

gradnji civilnog društva i jačanju građanskog aktivizma. U kojoj je meri Britanski savet u Srbiji doprineo ostvarenju ovog cilja tokom više od sedam decenija aktivnog prisustva ovde? - Naš projekat “Aktivni građani” je iskoristio neverovatnu energiju i posvećenost koja postoji u ljudima širom Srbije koji žele da stvore od ovog društva bolje mesto za život. Volimo to što možemo da ih povežemo sa sličnim ljudima u Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim zemljama. U našem

nih projekata sa fokusom na inkluziju, nove tehnologije u obrazovanju i slično. Na koji se način Britanski savet bavi ovim pitanjima? - Sarađujemo sa različitim partnerima u vladi, nevladinim organizacijama i poslovnom svetu u oblastima koje su najhitnije. U junu smo, po drugi put, održali konferenciju o posebnim obrazovnim potrebama i inkluzivnom obrazovanju, a, za kraj godine planiramo i događaj posvećen upotrebi ■ Koja vaša aktivnost je trenutno najza- novih tehnologija u obrazovanju na kojima ćemo podeliti bristupljenija po pitanju uspostavljanja opipljitanska iskustva, kao Naš projekat “Aktivni i iskustva iz ostalih vih kulturnih veza izzemalja. Ono što je među Srbije i Ujedinjegrađani” je iskoristio nog Kraljevstva? neverovatnu energiju i najvažnije jeste da - Naše aktivnosti na preposvećenost koja postoji ovi događaji ujeddavanju engleskog jezino ističu i odlične u ljudima širom Srbije primere iz prakse ka povezuju nastavnike koji žele da stvore od iz cele Srbije. U mei učenike širom sveta, pogotovo putem naših ovog društva bolje mesto đuvremenu, stvorili vebsajtova i ostalih resmo još više mogućza život sursa na internetu. Naši nosti za poslovne ispiti nude britanski partnere i to putem kvalitet i međunarodno su priznati. Naš materijala za učenje engleskog jezika i kroz rad sa obrazovnim sistemom u sferi tehno- veoma fleksibilan i ekonomičan alat za teloški podržanog učenja donosi britansku stiranje koji koristi naš test pod nazivom stručnost i učenje u srpski kontekst. Naše Aptis, a koji preduzeća mogu da prilagode aktivnosti u sferi umetnosti i kulture su svojim potrebama. posvećene razvoju publike i korišćenju novih tehnologija u cilju povećanja kvaliteta ■ Koje predstojeće projekte i novine mou kulturi i povezivanja sa širom publikom. žemo da očekujemo od Britanski savet-a? Skrećemo vam pažnju na prenose uživo - Još više ćemo se fokusirati na učenje uz manifestacija koje se održavaju u Ujedinje- pomoć tehnologije, obrazovanje u cilju laknom Kraljevstvu, kao i na naš Festival bri- šeg zapošljavanja, preduzetništvo, inkluzivtanskog filma krajem ove godine. no obrazovanje, dvojezično obrazovanje, film i muziku. Takođe planiramo da održi■ U Srbiji je Britanski savet nedavno mo sjajnu izložbu grafika i malih skulptura pojačao aktivnosti u oblasti obrazov- Henrija Mura. ■

segmentu delovanja koji se odnosi na socijalno preduzetništvo, povezujemo mlade preduzetnike koji igraju zaista važnu ulogu u društvu. Oni pokazuju drugima kako razvijati kompanije koje će biti od koristi njihovoj zajednici i koje će obezbediti zaposlenje. Posebno uživamo u uspostavljanju partnerstva sa preduzećima koja imaju toliko toga da ponude u smislu svojih veština i iskustava.

BRITANSKA KULTURA

Zemlja velikih ideja Originalnost engleskog kulturnog nasleđa se može pratiti još od vremena praistorije i građenja monumentalnih kamenih struktura, preko srednjeg veka i renesanse kada je svaki veliki umetnički pokret u Evropi imao i prepoznatljivu englesku varijantu. Najznačijniji kulturni doprinos sasvim sigurno je vezan za engleski jezik i bogatstvo književnog i dramskog izraza ENGLESKIM JEZIKOM se kao službenim ili prvim stranim jezikom danas u svetu služi većina ljudi, te ovaj jezik zapravo prava lingua franca savremenog doba. Engleska kultura je upravo zahvaljujući toj činjenici veoma bliska i poznata u gotovo svim krajevima naše planete. Sa druge strane, ova kultura je pretrpela ali i raširila niz jakih uticaja tokom duge istorije, posebno tokom kolonijalnog perioda. Originalnost engleskog kulturnog nasleđa se može pratiti još od vremena praistorije i građenja monumentalnih kamenih struktura, preko srednjeg veka i renesanse kada je svaki veliki umetnički pokret u Evropi imao i prepoznatljivu englesku varijantu. Najznačijniji kulturni doprinos sasvim sigurno je vezan za engleski jezik i bogatstvo književnog i dramskog izraza. Šekspirove drame su inspiracija čija se snaga nije smanjila do savremenog pozorišta i filmske umetnosti. Ogroman uticaj na evropsku i svetsku nauku i kulturu izvršili su i veliki engleski filozofi, poput Tomasa Hobsa, Dejvida Hju-

Business Dialogue 26. jun 2014.

ma, Džona Loka, a u savremenoj filozofiji to su Bertrand Rasl i Karl Poper. Samo iz nabrajanja imena ovih filozofa jasno je da GLOB TEATAR IZ LONDONA GOSTOVAO JE U NARODNOM POZORIŠTU I NA FESTIVAL U ČORTANOVCIMA je ostrvska filozofija prevashodno politička. ČUVENI SA PREDSTAVOM „HAMLET” U REŽIJI DOMINIKA DROMGULA I BILA BAKHURSTA Upravo zato, “Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji” Karla Popera, i danas, u 21. veku oca savremene informatike. U istoriju je ušao tradicije slobodarskih ideja. Čitavog života predstavlja jedno od intelektualno najpošte- kao kriptolog koji je razbio je nacističku šifru oštro je kritikovao liberalizam, izjašnjavajući nijih filozofskih dela svih vremena. Pisano u “Enigma” i tako pomogao da Saveznici pobe- se kao socijalista. Mrlju u biografiji napravio je vreme dok u Evropi besni Drugi svetski rat, de u Drugom svetskom ratu. Istoričari sma- podržavajući američku intervenciju u Iraku, ovo kapitalno delo političke filozofije analizi- traju da je razbijanjem “Enigme” bukvalno ali čak I njegovi oštri kritičari smatraju da je ra ključne političke ideje istorije čovečanstva skratio Drugi svetski rat za dve godine, a nje- Hič, kao zakleti antifašista, samo tražio “svog i daje odgovor na pitagov briljantni mate- Hitlera” protiv kog će se boriti, i pogrešno ga nje kako smo milenimatički um je osta- prepoznao u liku tadašnjeg iračkog lidera SaBritanske muzičare Suede vio i veliko nasleđe dama Huseina. jumima hranili opasnu i “oca Blura”, Dejmona zver koja izrasla u fašikoje je poslužilo da Moderno doba donelo je takođe još jeinformatičke tehnozam i zapalila planet. dan planetarni fenomen u kojem Engleska Albarna, domaća publika Kada govorimo o imaće prilike da vidi i čuje na logije dostignu da- igra vodeću ulogu, a to je popularna muzika britanskom naučno-fii kultura – Bitlsi i Stonsi, Pink Flojd, Led Cenašnji nivo. ovogodišnjem Exitu Pre tri godine, pelin, Kvin, Dejvid Bouvi, Elton Džon, Oejzis, lozofskom doprinosu svet je ostao bez ve- Palp, Suede, Blur... Britanske muzičare Sueborbi protiv fašizma, moramo pomenuti i Alana Tjuringa. Ove rovatno poslednjeg velikog mislioca današnji- de i “oca Blura”, Dejmona Albarna, domaća godine navršava se 60 godina od smrti ovog ce. Iako je poslednji deo života proveo u SAD, publika imaće prilike da vidi i čuje na ovogovelikog matematičara, logičara, kriptologa i Kristofer Hičens je ipak ponikao iz britanske dišnjem Exitu. ■