CSR 2017 by Diplomacy&Commerce magazine

Diplomacy&Commerce

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI SPECIJALNO IZDANJE

2017.

Direktor UNICEF-a u Srbiji

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju

DEČIJA PRAVA NEZAOBILAZNI DEO DOP-A U SRBIJI Michel Saint -Lot

GODINA DOBRIH DELA EUROBANKE Željka Ćirić Jakovljević Direktor marketinga i korporativnih komunikacija Eurobanke u Srbiji

BLIŽA SARADNJA BIZNIS SEKTORA I OBRAZOVNIH INSTITUCIJA Jovan Protić

PANEL

POSLOVANJE U SKLADU SA PRINCIPIMA ODRŽIVOG RAZVOJA

ULAGANJE U MLADE – ULAGANJE U BUDUĆNOST Dragoljub Zbiljić

BUDIMO SVOJI I ODGOVORNI Zorica Džida

Predsednik kompanije Energotehnika Južna Bačka

Direktor sektora Društveno odgovorno poslovanje, Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

PANEL

MLADI I OBRAZOVANJE U SRBIJI

MOTIVACIJA ZA RAD I NAPREDAK Milica Marković

Direktor korporativnih komunikacija, Direct Media

MLADI ŽELJNI NOVIH ZNANJA I ISKUSTVA Prof. Vesna Damnjanović

Fakultet organizacionih nauka Beograd

UMREŽAVANJE I SARADNJA SVIH U LANCU VREDNOSTI Dušan Stokić

Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije

ZAŠTO AUTOMOBILOM KAD SE MOŽE I BICIKLOM Danilo Ćurčić Osnivač Bajsologije

TRUDIMO SE DA NAŠIM PROGRAMOM OPRAVDAMO POSTOJANJE Gorana Džudža Jakovljević

Fondacija Novak Đoković

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

BANKARSKI SEKTOR UJEDINJEN U PODRŠCI ZA DECU I UNICEF Vesna Savić Đukić

Šefica odseka za saradnju sa privatnim sektorom u Unicefu Srbija

VERUJEMO DA ODRŽIVOST IMA SMISLA U POSLOVNOM SVETU Ramon Arratia

Direktor održivog razvoja Ball korporacije i viši saradnik na Institutu za održivo vođstvo u Kembridžu

PANEL

LIDERI GLOBALNE ODRŽIVOSTI U SVETU I KOD NAS

ODRŽIV RAZVOJ MOŽEMO POSTIĆI UKLJUČIVANJEM SVIH PRIVREDNIH SEKTORA Tijana Koprivica

Rukovodilac za održivo poslovanje u Delta Holdingu

VELIKE STVARI SE MOGU POSTIĆI SAMO TIMSKI I SOLIDARNO Nikola Papak

Menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija (Ahold Delhaize)

SAMO POVEZANA DRUŠTVA SU JAKA DRUŠTVA Telenor fondacija

POKRENIMO NAŠU DECU Milana Petrović

PR menadžer, Knjaz Miloš

AKTIVNO SE BORIMO PROTIV NEZAPOSLENOSTI MLADIH Marko Kolenc Direktor kompanije Adecco u Srbiji

PANEL

SAVREMENI KONCEPT UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA

DOBAR ODABIR ZAPOSLENIH KLJUČAN ZA USPEŠNO POSLOVANJE Branko Vukovac

Razvoj ljudskih resursa, Infostud

NAJBOLJI AMBASADORI NAŠE KOMPANIJE SU NAŠI ZAPOSLENI Ivana Marković HR biznis partner, Carlsberg Srbija

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

DEČIJA PRAVA NEZAOBILAZNI DEO DOP-A U SRBIJI Michel Saint -Lot Direktor UNICEF-a u Srbiji

Više nego ikada, moramo da prepoznamo činjenicu da je razvoj održiv jedino ako ga nastavljaju buduće generacije

eca su jedan od glavnih aktera poslovnog sektora, kao potrošaci, članovi porodica zaposlenih, mladi radnici, i kao budući zaposleni i poslovni lideri. Istovremeno, deca su glavni članovi zajednica i okruženja u kojima kompanije posluju.

Koliko je za UNICEF generalno, bitno društveno odgovorno poslovanje i koliko se to promenilo u odnosu na poslednjih nekoliko godina?

— Cilj UNICEF-ove strategije u vezi sa društveno odgovornim poslovanjem je promovisanje obaveza kompanija da poštuju i podržavaju dečja prava na radnom mestu, na tržištu i u zajednici, kao i obaveze vlade da zaštiti i obezbedi ostvarivanje dečjih prava. Društveno odgovorno poslovanje (DOP) se u okviru UNICEF-a odnosi na napore usmerene ka pozitivnom menjanju poslovnog ponašanja i prakse u pogledu uticaja na decu u saradnji sa nizom aktera, koji obuhvataju kompanije, vladu, civilno društvo, decu i mlade.

Kako ocenjujete posvećenost odgovornom poslovanju biznis sektora u Srbiji?

— Iz godine u godinu vidimo da je biznis sektor sve više uključen u održivi razvoj, te je ovaj trend prisutan i u Srbiji i kompanije pokazuju da je DOP značajan aspekt njihovog poslovanja. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

radi o malim ili velikim preduzećima, ima i direktan i indirektan uticaj na život dece. UNICEF nastoji da utiče na utvrđivanje ciljeva u pogledu DOP-a i dečjih prava tako što promoviše dečja prava kao ključnu temu u okviru prioriteta koji se tiču poslovanja i ljudskih prava. Dodatno ohrabruje i činjenica da su poslovna udruženja, Privredna komora Srbje, strukovna udruženja, poslovni forumi, uključujući i medijske kuće aktivni partneri u promociji značaja odgovornog poslovanja.

Kakva je korist za biznis sektor da se više fokusira na odgovorno poslovanje sa fokusom na decu?

POSLOVNI SEKTOR UTIČE NA SVE ASPEKTE DRUŠTVA I IMA OGROMAN POTENCIJAL DA UNAPREDI LJUDSKA PRAVA

— U Srbiji, deca mlađa od 18 godina čine samo 17,3% od ukupnog stanovništva. Samo u prethodne četiri godine, broj dece u Srbiji se smanjio za 32.659. Uključivanje dečjih prava u poslovnu strategiju i korporativnu kulturu s jedne strane donosi kompanijama bolju reputaciju, ali, s druge strane, obezbeđuje buduće zadovoljne i ostvarene građane, buduće zaposlene i potrošače.

Koji su vam ciljevi koje želite da postignete uključujući se u ovakve akcije? — Poslovni sektor bez obzira na to da li se

Koji su vam planovi za budućnost i koje partnere vidite u ostvarivanju tih planova? — UNICEF već pedeset godina sarađuje sa poslovnim sektorom, vodećim svetskim kompanijama kako bi pozitivno uticao na decu, dok u isto vreme obezbeđuje poslovnu vrednost. U saradnji sa poslovnim udruženjima, medijskim partnerima, i kroz direktnu saradnju sa kompanijama, mi zagovaramo društveno odgovorno poslovanje sa fokusom na decu. UNICEF je učestvovao u inicijativi izrade Principa poslovanja i prava deteta. Objavili smo i set smernica i uputstava koji olakšavaju kompanijama da uključe dečija prava u svoje strategije, upravljačke procese i kodekse.

Imate li neku poruku našim čitaocima, a u vezi sa CSR-om i drustveno odgovornim polovanjem?

Istraživanje Bikon instituta i Analitičke službe Harvard Biznis Rivjua pokazuje da firme koje se upravljaju prema ciljevima ka doprinosu opštem dobru imaju dva puta veću šansu da budu uspešne u inovacijama i transformaciji u odnosu na kompanije koje nemaju ovakve ciljeve.Demografski trendovi u Srbiji i neiskorišćene baze talenata moraju biti ključne oblasti fokusa i ulaganja Vlade, poslovnog sektora i institucija civilnog društva.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI

GODINA DOBRIH DELA EUROBANKE Željka Ćirić Jakovljević Direktor marketinga i korporativnih komunikacija Eurobanke u Srbiji

Aktivnosti u okviru projekta Godina dobrih dela bile su usmerene na više od 30 institucija obrazovanja, socijalne i dečje zaštite, zdravstvenog sistema, zatim humanitarno-ekološke i sportske akcije koje su realizovane tokom 2016.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

d marta 2006. godine, od kada se Eurobanka pozicionirala među vodećim bankama na tržištu Srbije, formiran je sveobuhvatni program korporativne društvene odgovornosti pod nazivom Investiramo u evropske vrednosti. U ovaj program je do sada investirano preko četiri miliona evra. Programi društvene odgovornosti usmereni su ka najosetljivijim segmentima društva. Ulaganje je ciljano i to kroz kontinuiranu podršku stožerima: obrazovanje, ekologija, jednakost, kultura i zdravstvo. Međutim, podrška društvu nije potpuna ukoliko nije implementirana iznutra, kroz zajednički rad i ideje svih zaposlenih. Zbog toga je Eurobank krajem 2015. godine inicirala projekat Godina dobrih dela, koji je osmišljen sa ciljem da aktivno uključi zaposlene koji će cele godine serijom društveno odgovornih aktivnosti pomagati marginalizovanim grupama i promovisati humanost i dobročinstvo. Na ovaj način Eurobank šalje poruku društvenoj zajednici da za dobra

dela nije neophodna velika materijalna investicija, već da svaki pojedinac deo svog vremena i minimalnih sredstava može da nameni onima kojima je to najpotrebnije i zbog čega će se neprivilegovani osetiti ravnopravnim članovima društva. Cilj projekta Godina dobrih dela jeste da kroz udruživanje u društveno korisnim inicijativama zaposleni banke čine svet boljim, jačaju duh zajedništva i empatije.

U PROGRAM INVESTIRAMO U EVROPSKE VREDNOSTI. DO SADA JE INVESTIRANO PREKO ČETIRI MILIONA EVRA

U okviru projekta zaposleni su donirali svoje vreme i know-how držeći predavanja, radeći volonterski ili učešćem u raznim humanitarnim akcijama. Ukupna vrednost

projekta je više od preko 90.000 evra, a od toga 30.000 u materijalnim sredstvima i preko 5.000 sati u vremenu zaposlenih. Projekat Godina dobrih dela počeo je volonterskom akcijom farbanja ograde i uređenja dvorištva u vrtiću Biseri na Paliluli, a nastavljen dodelom knjiga za biblioteku u Osnovnoj školi Boško Buha koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju i podelom paketića za decu bez roditeljskog staranja u Domu Milutin Filipović Jusa na Vračaru. Na Evropskom prvenstvu u vaterpolu zaposleni su ustupili svoje ulaznice i na taj način obradovali članove različitih udruženja. Vaterpoliste Srbije bodrila su deca i roditelji iz Udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom Plava školjka, Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju Živimo zajedno, Doma za nezbrinutu decu Jovan Jovanović Zmaj, Prihvatilišta za decu Beograd i najbolji prodavci uličnog magazina LICE ULICE. Godina dobrih dela tokom ove godine zakucala je na vrata mnogih institucija od javnog značaja – poslednja u nizu je Klinički centar Srbije. Klinika za grudnu hirurgiju dobila je nove instrumente za video-asistiranu hirurgiju koji su unapredili rad lekara i pacijentima pružili bolju zdravstvenu zaštitu. Deca bez roditeljskog staranja koja borave u SOS Dečjem selu u Kraljevu dobila su od Eurobank kompletan školski pribor i opremu za uspešan početak škole. Ovo je rezultat humanitarne volonterske akcije zaposlenih banke u kojoj je sakupljena donacija u vrednosti od 210.000 dinara. Školski pribor obuhvata rančeve, pernice, kompletan škol-

ski pribor za pisanje i crtanje za sedamdeset osmoro dece različitog uzrasta koja borave u selu. Novina ovog projekta jeste i da se postigne maksimalna iskorišćenost svih donacija, što podrazumeva da Eurobank poklanja i deo svojih neiskorišćenih resursa. Prilikom organizovanja novogodišnjih predstava za decu naših kolega Sektor za

CILJ PROJEKTA GODINA DOBRIH DELA JESTE DA KROZ UDRUŽIVANJE U DRUŠTVENO KORISNIM INICIJATIVAMA ZAPOSLENI BANKE ČINE SVET BOLJIM, JAČAJU DUH ZAJEDNIŠTVA I EMPATIJE

ljudske resurse pokrenuo je divnu inicijativu u okviru koje su ulaznice za jednu novogodišnju predstavu Pan teatra uručene deci bez roditeljskog staranja i deci sa posebnim potrebama. Ovaj humani gest obradovao je mališane iz Svratišta za decu uključenu u život i/ili rad na ulici, korisnike Udruženja MNRO Zvezdara, kao i učenike specijalne Osnovne škole Boško Buha. Oni su bili i gosti naše banke, kada su proveli vreme u razgovoru sa našim kolegama. U duhu novogodišnje čarolije pridružili smo se ovogodišnjem, jubilarnom 20. izboru za najlepše okićenu jelku u Hotelu Hyatt Regency, koju je organizovao BelHospi-

ce. Ova akcija je humantiranog karaktera, u okviru koje je prikupljeno 8.400 evra, a sva sredstva biće namenjena za izgradnju prvog stacionarnog hospisa u Srbiji, i to za renoviranje postojeće zgrade i otvaranje dnevnog centra u okviru prve faze projekta. Dodatnu vrednost celoj akciji dala je naša koleginica Dragana Jakovljević Pović iz Službe bankoosiguranja koja je u ime banke okitila jelku. Takođe, podržali smo kampanju Save the wool in Serbia koja angažuje žene iz ruralnih područja, a zalaže se ne samo da se vuna iskoristi i od nje naprave prelepe i korisne rukotvorine već da se kroz edukaciju mladih i žena u ruralnim područjima podstakne otvaranje novih radnih mesta i njihovo ekonomsko osnaživanje. A nakon 15. jubilarne regionalne Noći knjige u organizaciji Lagune i knjižarskog lanca Delfi, pod pokroviteljstvom naše banke, 50 dečjih knjiga, koje smo dobili na poklon, uručeno je dečjem odeljenju Opšte bolnice u Pirotu, na predlog naše koleginice Maje Stanković Stamenković, rukovodioca ekspoziture u tom gradu. Ona je zajedno sa regionalnim rukovodiocem Nenadom Stanković posetila bolnicu i obradovola mališane koji ne provode praznike kod kuće. Kruna ovog velikog projekta je nagrada za korporativno volontiranje za projekat Eurobank – Godina dobrih dela, koju je nedavno Eurobank osvojila. Ovo priznanje dodeljuju Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv sa ciljem da se prepoznaju i promovišu kompanije koje, osim novčanih sredstava, ulažu vreme i veštine svojih zaposlenih u razvoj lokalne zajednice. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ULAGANJE U MLADE – ULAGANJE U BUDUĆNOST Dragoljub Zbiljić Predsednik kompanije Energotehnika Južna Bačka

Beležimo progresivan rast iz godine u godinu, ugovorili smo velike projekte u Srbiji koji su u fazi realizacije, prisutni smo i na tržištu Republike Nemačke

kulteta tehničkih nauka i kompanije Energotehnika Južna Bačka. Šta taj sporazum znači?

deja i želja kompanije Energotehnika Južna Bačka je da ulaže u inženjere, budući kadar kompanije, kako bi srpska pamet ostala u Srbiji i radila za srpske kompanije

Koje ciljeve održivog razvoja je kompanija Energotehnika Južna Bačka zadala sebi u ovoj godini?

— Svi naši projekti vezani su za izgradnju novih industrijskih objekata, ali i održavanje postojećih. Od momenta privatizacije naši dugoročni ciljevi bili su povećanje udela na tržištu pre svega Srbije, a potom i na tržištu regiona i država članica EU. Zahvaljujući novim investitorima koji dolaze u Srbiju, ostvaruju se i naši dugoročni i kratkoročni ciljevi. Nastavljamo sa pregovorima i za proširenje naših usluga na države Bliskog istoka

U martu ove godine potpisan je Memorandum o razumevanju između FaIZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

— Ovim memorandumom kompanija Energotehnika Južna Bačka se obavezala da će iz sopstvenih sredstava obezbediti stipendije za određeni broj studenata Fakulteta tehničkih nauka. Stipendije je, po završetku konkursa fakulteta i razgovora u kompaniji, dobilo četvoro najboljih studenata: Slavica Gajić, Nikola Diklić, Miloš Kukić i Đorđe Radovanović. Prema ugovorima o stipendiranju koje su studen-

KOMPANIJA ENERGOTEHNIKA JUŽNA BAČKA IZ SOPSTVENIH SREDSTAVA STIPENDIRA ODREĐENI BROJ STUDENATA FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA

ti potpisali sa kompanijom, oni će obavljati stručnu praksu u kompaniji u trajanju od osam sati nedeljno, koja će se realizovati po dogovoru kako se ne bi remetile obaveze studenata na Fakultetu. Planirano je da se studenti uključe u pojedine projekte u cilju

sticanja praktičnog znanja koje će ih pripremiti za rad u kompaniji Energotehnika Južna Bačka po završetku studija. Naše kompanije najboljim studentima moraju da pruže mogućnost da nastupaju u svetskoj tržišnoj utakmici i da odmeravaju snage sa najboljim svetskim kompanijama, a to im upravo pruža Energotehnika Južna Bačka koja je prisutna na međunarodnom tržištu i koja posluje i na tržištu Evropske unije. Ovo je prva godina kako je pokrenut takav vid saradnje sa FTN-om i plan je da u narednim godinama svake godine bude selek-

nizuju na svaka tri meseca, i to tokom cele druge i treće godine školovanja. Polaganjem tih testova, odnosno zadataka, učenici, koji su inače naši stipendisti, opravdavaju sredstva koja ulažemo u njih, a zagarantovano im je radno mesto ili ovde u Srbiji, ili u našoj kompaniji u Nemačkoj. Imaju slobodu izbora i zbog toga se i sprovodi nastava i na srpskom i na nemačkom jeziku. Mi smo među prvim kompanijama koje su ušle u projekat dualnog obrazovanja jer smatramo da će značajno doprineti privrednom razvoju Srbije i da je ideja koju je po-

svetskim stručnjacima u pomenutoj oblasti. Jasan sistem vrednosti koji favorizuje: samoinicijativnost, kolegijalnost i pravovremenost predstavlja putokaz za napredovanje unutar naše organizacije, a to doprinosi da se podiže i njihova spremnost da se odgovori na sve veće poslovne izazove. Respektabilni inžinjerski resursi iznedrili su istaknute projekte u oblasti uštede energije, korišćenja alternativnih izvora energije i investicionog održavanja. Integrisani sistem menadžmenta integriše pet aspekata (kvalitet, zaštitu životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, energiju i bezbednost informacija), podržan je akreditovanom laboratorijom za 25 metoda iz oblasti električnih, geomenhaničkih i elektromagnetnih ispitivanja, dok se inženjerski rad bazira na devet organizacijskih i 52 lične inžinjerske licence.

Podržavate i marginalizovane grupe društva. Kažite nam nešto više o sponzorstvu Kluba invalida Spin?

tovano četiri-pet najboljih studenata, tako da će za četiri godina Energotehnika Južna Bačka formirati jedan snažan tim od 20 do 25 izuzetno kvalitetnih mladih inženjera.

Učestvujete i u programu dualnog obrazovanja. Koje su prednosti ovog programa i kako vaša kompanija namerava da aktivno učestvuje? — Kompanija Energotehnika Južna Bačka je 2015. godine ušla u projekat dualnog obrazovanja sa Elektotehničkom školom Mihajlo Pupin koji će krajem ove školske godine proizvesti prvu generaciju radnika, njih 18, koji su srednju školu završili po tom sistemu. To odeljenje je među učenicima pomenute škole prozvano Odeljenje južna Bačka, a učenicima tog odeljenja je praktično zagarantovano radno mesto, ukoliko polože sve interne testove koji se u toj kompaniji, nezavisno od rezultata koje postižu u školi, orga-

ENERGOTEHNIKA JUŽNA BAČKA DEO JE DUALNOG OBRAZOVANJA

krenula Vlada Republike Srbije o uvođenju takvog sistema obrazovanja odlično rešenje koje će sigurno značajno uticati na smanjenje nezaposlenosti.

Dobili ste i nagradu PKS prošle godine – Oskar kvaliteta za partnerstvo i resurse. Kakve rezultate beležite kada je u pitanju unapređenje vaših resursa? — Za lidersku poziciju na tržištu izuzetno je važno da stalno unapređujemo svoje resurse i trudimo se da budemo rame uz rame sa

— Na to gledam kao na udruživanje dva vrhunska tima. Kompanija želi da ulaže u srpski sport, da podrži naše sportiste, a stonoteniseri novosadskog Spina su više puta osvetlali obraz naše zemlje, na Paraolimpijskim igrama, svetskim i međunarodnim takmičenjima. Zbog toga ne želimo da imaju finansijsku barijeru u ostvarivanju sjajnih rezltata i veoma smo ponosni što su se sa poslednjeg Svetskog takmičenja, na kome su nosili dres sa logom Južne Bačke, vratili sa zlatom i bronzom. Kompanija je stonoteniserima sa invaliditetom, pored sponzorskog ugovora, dala mogućnost da besplatno koriste celokupnu ponudu Hotela Fontana u Vrnjačkoj Banji čiji je Energotehnika Južna Bačka odnedavno vlasnik. Kompaniji je uvek na prvom mestu Srbija i uspeh Srbije, pa je doneta odluka da će mogućnost besplatnog korišćenja ponude pomenutog hotela u Vrnjačkoj Banji imati ne samo stonoteniseri već i svi sportisti sa invaliditetom koji su reprezentativci Srbije.

Kako vidite budućnost održivog razvoja u svetu, a samim tim i u Srbiji? Na koji način će tehnologije i internet izmeniti taj put ili ga već menjaju?

— Budućnost održivog razvoja vidim kroz ulaganje u obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine kako u svetu tako i kod nas. Veliki doprinos tome ima usavršvanje tehnologijie koja je svakim danom sve naprednija i u službi poboljšanja kvaliteta života i uslova rada, lakši pristup informacijama i brzina komunikacije olakšava umnogome tržišno pozicioniranje. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

PANEL

MLADI I OBRAZOVANJE U SRBIJI Koliko su kompanije i pojedinci u Srbiji spremni da se bave mladima i studentima kroz edukativne programe

OTVARANJE KONFERENCIJE

MODERATOR

UČESNICI

MICHEL SAINT-LOT

MILICA MARKOVIĆ

Prof. VESNA DAMNJANOVIĆ

Direktor UNICEF-a u Srbiji

Direct Media

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Fakultet organizacionih nauka Beograd

Prof. DRAGAN STOJKOVIĆ Ekonomski fakultet u Beogradu

JOVAN PROTIĆ

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju

MOTIVACIJA ZA RAD I NAPREDAK Milica Marković Direktor korporativnih komunikacija, Direct Media

Principe odgovornosti integrišemo u svakodnevno poslovanje. Iniciramo i podržavamo važne društvene akcije i osnažujemo naše partnere i zaposlene da zajedno budemo još odgovorniji

M Smart Lab je deo strateškog koncepta saradnje sa studentima Direct Media sistema, sa ciljem da doprinese razvoju mladih komunikacijskih talenata i prati razvoj najboljih, sa mogućnošću njihove stručne prakse, a onda i potencijalnog zaposlenja u Direct Media sistemu. Pored toga, kao kompanija brinemo i o lokalnoj zajednici, zaposlenima, poslovnom okruženju, a veoma često naši zaposleni i volontiraju. Bez svega ovoga nema društveno odgovornog poslovanja, kaže Milica Marković.

Kako vidite ulogu kompanija u edukaciji mladih kroz različite programe?

— Ušli smo u eru koju mnogi nazivaju četvrtom industrijskom revolucijom i sa kojom i biznis i obrazovanje pokušavaju da uhvate korak. Istovremeno, imamo milenijalce, za koje istraživanja, između ostalih i ono koje je sprovela Direct Media, pokazuju da su najzahtevnija generacija i da ih definišu drugačija viđenja života, budućeg posla i karijere. U tom kontekstu, da bismo odgovorili na očekivanja mladih i zadovoljili poslovne procese u neminovnoj transformaciji, biznis sektor mora mnogo više da komunicira o svojim vrednostima i o svojim potrebama ka aka-

demskoj zajednici i mladima. I obrnuto, moramo mnogo više da slušamo jedni druge.

Da li su kompanije i pojedinci u Srbiji spremni da se posvete mladima i studentima kroz edukativne programe?

— Spremnost da se podrže mladi je uvek postojala i mnoge kompanije imaju edukativne programe. Da li su ti programi svrsishodni za sve tri uključene strane, fakultete, mlade i

BIZNIS SEKTOR MORA MNOGO VIŠE DA KOMUNICIRA O SVOJIM VREDNOSTIMA I O SVOJIM POTREBAMA KA AKADEMSKOJ ZAJEDNICI I MLADIMA kompanije, zavisi od potreba, posvećenosti i razumevanja uloga svih učesnika u tom procesu. Kompanije koje imaju stav „mi ćemo stipendirati studente, a vi školujete moj kadar“ obično nisu svesne da promene u obrazovanju ne mogu istim tempom da prate potrebe na tržištu rada i da je neophodno da se mnogo više uključe. Pilot program DM

Smart Lab koji smo pokrenuli prošle godine predavanjima naših zaposlenih na FON-u, a onda i na Ekonomskom fakultetu naš je odgovor na izazove koje donose nova vremena, nova radna mesta i nove generacije. Imamo i program praksi sa jakim mentoringom po dolasku mladih u sistem i to sve zajedno daje rezultat: bolje upoznajemo studente i obrazovne institucije i oni nas i zajedno radimo na edukaciji.

Da li ste na umu upravo imali edukaciju mladih kao jedan od ciljeva izložbe Doživi Teslu koju je Direct Media poklonila povodom 15 godina poslovanja? — Među ciljevima održivog razvoja UN je i obezbeđivanje inkluzivnog i kvalitetnog obrazovanja i promovisanje doživotnog učenja, a kompanije koje razumeju društveno odgovorno poslovanje znaju da je ostvarenje ovih ciljeva i njena obaveza. Projektom Doživi Teslu smo želeli da komuniciramo vrednosti naše kuće, stalni razvoj i rad na sebi i ujedno da poručimo: hajde da učimo o Tesli na jedan novi način, kroz virtuelnu realnost. Danas tehnologije sve diktiraju i na nama je da ih dobro upoznamo da bismo bili u poziciji da definišemo njihovu primenu. To je poruka i za mlade. U novom dobu u kojem stasavaju otvaraju im se neslućene mogućnosti za rast kroz učenje koje treba da iskoriste tokom celog života. Neizmerno nas je obradovala činjenica da su studenti tokom DM Smart Lab programa ostajali do kasno na fakultetu kako bi naučili nešto novo i testirali svoja znanja, mimo nastavnog programa. To nas motiviše da ovaj program nadogradimo u budućnosti.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

MLADI ŽELJNI NOVIH ZNANJA I ISKUSTVA Prof. Vesna Damnjanović Fakultet organizacionih nauka Beograd

Ubrzana dinamika poslovanja utiče da kompanije u Srbiji imaju različite edukativne programe za mlade koje razvijaju u saradnji sa fakultetima

Rezultati studenata FON-a na međunarodnom nivou u rešavanju studije slučaja su sjajni. Planovi za buducnost?

ko se posmatraju talenti u Srbiji, sve njih je potrebno uputiti kako da rade na sebi i u kom segmentu. Borba za talentima biće sve izraženija.

Koliko su kompanije i pojedinci u Srbiji spremni da se bave mladima i studentima kroz edukativne programe?

— Najčešći oblici edukacije su prakse koje se organizuju na tromesečnom nivou. Većina kompanija prakse nudi studentima završnih godina. Ono što studenti očekuju od kompanije je da napreduju u toku prakse da imaju adekvatnog mentora, kao i da praksa u kompanijama bude plaćena. S druge strane, periodi prijave i selekcije studenata za praksu su veoma dugi, tako da najbolji studenti često odustaju i biraju odlučne kompanije koje vrlo brzo prepoznaju kvalitet i ponude im uslove na bazi interjvua i poslovnog testiranja. Ono što predstavlja trenutno stanje u visoko edukativnim institucijama je da nastavni kadar, da bi napredovao, ima obavezu da piše naučne radove, da predaje, da radi sa studentima i da bude aktivan u delu rada sa privredom, da uči kako bi pratio trendove, stekao praktična znanja i doprineo zajednici. Sve promene koje nastaju u načinu edukacije utiču na to da predavači moraju postati partneri studentima u razvoju njihove profeIZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

sionalne karijere i sarađivati više sa kompanijama kako bi prilagodili svoje programe, unapredili potencijal mladih.

Kako prepoznati talente među studentima? — Ono što je važno pri selekciji najboljih svakako se ogleda u prepoznavanju kvaliteta osobe kroz lične karakteristike stečene u porodici i okruženju, praktično znanje i biznis logika koju student poseduje, prilagodljivost u timskom radu, kao i radna navika spremnost da se radi u kontinuitetu. Takođe,

ČESTA JE PRAKSA DA SE ZAPOSLENI UPLAŠE TALENATA ZBOG KONKURENCIJE I SUJETE, I TO REZULTUJE DA TALENTI NAPUSTE KOMPANIJU

prilikom zapošljavanja jako je važno da talenti nastave da se razvijaju i da imaju podršku unutar kompanije. U Aziji je logika jasna, što su ljudi bolji, više žele da rade sa tobom i više da uče od tebe. Po meni je to pravi recept za uspeh koji primenjujem i u Srbiji.

— Ponosna sam na studente Case Study Cluba FON-a koji već dugo godina ostvaruju odlične rezultate na svetskim takmičenjima. Najvažniji rezultati do sada su prvo mesto na svetu na University of Navarra International Case Competition u Pamploni (Španija) u martu 2015. godine, prvo mesto na BI International Case Competition, Oslo, Norveška u februaru 2016. godine i prvo mesto na McGill Management International Case Competition u martu 2016.godine u Montrealu, Kanada. Ono što je jako važno je što učimo od najboljih svetskih univerziteta i u njihovoj smo mreži. Planovi su da radimo dalje još više i omogućimo novim generacijama na FON-u da stiču praktična znanja, da stiču menadžment veštine koje će im pomoći da lakše dobiju posao ili praksu.

Koliko su u eri digitalne revolucije fakulteti spremni da prilagode svoje studijske programe brzim promenama?

— Digitalna revolucija utiče na promene u svim sferama poslovanja. Određeni deo praktičnih znanja i veština ne može se steći samo formalnim obrazovanjem već se mora kombinovati sa neformalnim kursevima, kako je to u inostranstvu. Mišljenja sam da će i menadžerima i IT stučnjacima biti potrebna opipljiva edukacija iz oblasti digitalne transformacije kompanija koja obuhvata razumevanje u pogledu povezivanja sa postojećim biznisom i načinom pravljenja profita na online tržištu. Činjenica je da će FINTECH industrija biti posebno zanimljiv u oblasti finansijskih usluga, gde se može mnogo naučiti od razvijenih tržišta kao što su Singapur i Hong Kong.

BLIŽA SARADNJA BIZNIS SEKTORA I OBRAZOVNIH INSTITUCIJA Jovan Protić Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju

eđunarodna organizacija rada (MOR) osnovana je 1919. godine i od 1945. Godine postala je prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija u svetu. Njeni osnovni ciljevi su promocija radnih prava, dostojanstvenog zapošljavanja, socijalne sigurnosti i jačanje socijalnog dijaloga i karakteriše je specifična tripartitna struktura – koju čine ministarstva rada država-članica, reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca.

Predstavite nam ukratko aktivnosti Međunarodne organizacije rada u Srbiji. — U Srbiji Kancelarija Nacionalnog koordinatora MOR postoji od 2008. godine i nadležna je za usvajanje i sprovođenje Programa dostojanstvenog rada MOR-a za Srbiju. Do sada su dva takva programa sprovedena (2008–2012. i 2013–2017) i osnovni prioriteti tih programa bili su socijalni dijalog, zapošljavanje (sa posebnim naglaskom na

MLADI U SRBIJI SU VISOKO OBRAZOVANI, MADA VEĆINA NJIH ZAVRŠAVA SVOJE OBRAZOVANJE NA NIVOU SREDNJE ŠKOLE

zapošljavanje ranjivih grupa) i socijalna politika (bezbednost i zdravlje na radu i reforma penzijskog sistema). Pored toga, uloga Nacionalnog koordinatora MOR-a je da učestvuje u radu tima Ujedinjenih nacija u Srbiji, kojeg čine predstavnici svih agencija UN zastupljenih u Srbiji.

Do kakvih zaključaka ste došli u studiji Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada u Srbiji. Da li je taj proces zaista težak?

— Mladi u Srbiji su visoko obrazovani, mada većina njih završava svoje obrazovanje na nivou srednje škole. Samo 2,7 procenata anketiranih mladih nisu uspeli da završe barem

osnovnu školu. Većina mladih (56,5 procenata) završilo je srednje obrazovanje, uz još 3,6 procenata onih koji su završili srednje ili više stručno obrazovanje. Mlade žene su u mnogo većoj meri nego mladi muškarci sklone završavanju tercijarnog obrazovanja. Sa 23,5 procenata mladih koji završavaju tercijarno obrazovanje Srbija se lako svrstava u grupu zemalja sa najobrazovanijim mladim stanovništvom među zemljama u kojima je ova anketa sprovedena. Među sadašnjim studentima tri najpopularnije oblasti obrazovanja su društvene nauke, ekonomija i pravo (29,7 procenata), inženjerski profili, proizvodnja i građevinarstvo (19,7 procenata) i zdravstvo (10,2 procenta). Dužina tranzicije do prvog stabilnog/zadovoljavajućeg posla je upola manja za visoko obrazovane mlade ljude u odnosu na mlade sa navršenim srednjim obrazovanjem i traje prosečno 11,7 naspram 24,3 meseca. Manje od jedne trećine mladih starosti od 15 do 29 godina je zaposleno (31,8%). Ova stopa je niska u poređenju sa prosekom 28 država članica EU koji je 2013. godine bio na nivou od 46 procenata, kao i u poređenju sa drugim državama u kojima je ova anketa sprovedena.

Upitno je do koje mere ovakav biznis sektor može da dovede do ozbiljnijeg napretka u zapošljavanju mladih

Kako delovati na krizu sa kojom se susreću mladi na tržištu rada? Da li je bliža saradnja biznis sektora i obrazovnih institucija jedno od rešenja?

— Jedno od rešenja je bliža saradnja biznis sektora i obrazovnih institucija, ali je diskutabilno u kojoj meri ta saradnja može zaista da napravi razliku ako je poznato da postoji mnogo inercije u reformi obrazovnog sistema, ako je u privredi i dalje najveći poslodavac država i ako je i sam biznis sektor prilično podeljen na razna udruženja i asocijacije koje teško da mogu da govore jednim glasom. Pored toga, uz relativno slab privredni rast i još uvek prilično visoku skrivenu nezaposlenost u javnom sektoru vrlo je upitno do koje mere biznis sektor ovakav kakav je može da dovede do ozbiljnijeg napretka u zapošljavanju mladih kroz pomenutu saradnju sa obrazovnim institucijama.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

PANEL

POSLOVANJE U SKLADU SA PRINCIPIMA ODRŽIVOG RAZVOJA

MODERATOR

KEY NOTE

UČESNICI

VANJA KOVAČEV

ZORICA DŽIDA

DUŠAN STOKIĆ

Vojvođanska banka

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise

DANILO ĆURČIĆ

Osnivač „Bajsologije”

MILAN DAVIDOVIĆ Delta Motors

GORANA DŽUDŽA JAKOVLJEVIĆ Fondacija Novak Đoković

BUDIMO SVOJI I ODGOVORNI Zorica Džida Direktor sektora Društveno odgovorno poslovanje, Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

U srži svega treba da imamo čoveka i način na koji možemo da mu pomognemo i ostvarimo neka velika dela

rudimo se da na svim poljima rada budemo inovativni, ali u društveno odgovornom poslovanju to je za nijansu drugačije. Na prvo mesto se, pre svega, ističe doprinos zajednici onim što radimo i koje pozitivne promene pravimo tim konkretnim aktivnostima.

Kada se govori o društveno odgovornim kompanijama, Vojvođanska banka je svakako odličan primer i jedna od prvih asocijacija. Kako ste to postigli i koji je vaš savet za sve koji žele da izgrade sličan imidž? — Društvena odgovornost za nas u Vojvođanskoj banci ne predstavlja još jednu obavezu, već zadatak koji radimo s puno ljubavi i posvećenosti. Upravo je to i ključni savet za sve one koji žele da doprinesu zajednici u kojoj posluju. Divan je osećaj kada vidite konkretne rezultate aktivnosti koje ste realizovali, posebno kada imate priliku da pomažete deci, kao što je to slučaj sa našim angažovanjem u okviru projekta Budi svoj. Generacijama unazad Vojvođanska banka mnogo pažnje posvećuje ulaganju u CSR projekte, a jedan od imperativa društveno odgovornih kompanija jeste da jedni druge

podstičemo da činimo dobro i da se motivišemo kroz dobre primere iz prakse.

Pomenuli ste projekat Budi svoj. Kako ste došli na ideju da pomognete deci bez roditeljskog staranja i šta vas je navelo da izaberete ovaj pravac?

— Pre svega, prepoznali smo poteškoće i izazove sa kojima se susreću deca bez roditeljskog staranja. Godinama unazad u fokusu

ODGOVORNO U KULTURI JE TEMELJ ZA SVE BUDUĆE GENERACIJE KOJE DOLAZE I PREDSTAVLJA NAJBOLJU SPONU IZMEĐU PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

imamo ove mlade ljude, kao jednu od najdelikatnijih socijalnih kategorija u Srbiji. Zajednički cilj svih partnera u projektu je da se kroz treninge, prakse i druge vidove edukacije, kao i zaposlenjem i samozaposlenjem osnaži ovaj deo naše omladine, kako bi što spremniji i

obrazovaniji zakoračili u svet odraslih. Želimo da im pomognemo da ostvare svoje pune potencijale kroz ovladavanje nizom veština i alata, što ih dodatno pozicionira na tržištu rada kao poželjne kandidate. Na taj način deca postaju nezavisna i usmerena ka građenju svojih karijera, umesto da zavise od socijalne pomoći.

Veliku pažnju javnosti privukao je i projekat Odgovorno u kulturi koji ste pokrenuli sa Galerijom Matice srpske i impozantna kolekcija od preko 600 umetničkih dela u posedu Vojvođanske banke.

— Odgovorno u kulturi je temelj za sve buduće generacije koje dolaze i predstavlja najbolju sponu između prošlosti i budućnosti. Ponosni smo na neprocenjivo kulturno nasleđe Vojvođanske banke i želimo da zajedno sa Galerijom Matice srpske omogućimo javnosti da se upozna sa brojnim umetničkim delima među kojima se nalaze i slike velikana kao što su Milan Konjović, Milan Kečić i mnogi drugi. Posetioci u galerijama ne gledaju samo slike i eksponate već saznaju i uče mnogo toga o svom nacionalnom nasleđu – kulturi i IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

tradiciji. Zbog toga je podrška kulturnom životu Srbije jedan od naših prioriteta i nešto na čemu ćemo predano raditi i nadalje.

Inovacije su važan deo svakog biznisa, a kakav je njihov značaj kada se govori o društveno odgovornim projektima?

— S ponosom ističemo da smo prva kompanija u Srbiji čiji su zaposleni prošli dobrovoljni program obuke za srpski znakovni jezik kako bi u svakodnevnom radu mogli da komuniciraju sa gluvim i nagluvim osobama. Ovo je odličan primer kako jedna inovacija može naširoko da pomogne i olakša život jednoj kategoriji stanovništva. Pored navedenog, veliku važnost pridajemo izveštavanju o društveno odgovornom poslovanju. Nakon uspešnog plasiranja na listu CSR Indeks Srbija ove godine prvi put pripremamo Izveštaj o održivom poslovanju koji na transparentan i objektivan način prikazuje kako je društveno odgovorno poslovanje primenjeno u nekoj kompaniji. Prema GRI (General Reporting Initiative) metodologiji, po kojoj se izveštaj priprema, indikatori koji čine izveštaj podeljeni su na tri velike kategorije: ekonomsku (EC), društvenu (SO) i životnu sredinu (EN). Društvena je, zatim, podeljena na potkategorije: radna prava (LA), društvena zajednica (SO), ljudska prava (HR) i odgovornost za proizvod (PR). Kompanije koje objavljuju izveštaje o održivom poslovanju po GRI metodologiji su zasigurno prepoznate kao društveno odgovorne.

Postoji donekle ustaljeno mišljenje da je društvena odgovornost skup projekat za kompaniju i da njome mogu da se bave samo veliki igrači. Da li i koliko u tome ima istine? — Smatram da je ovde u pitanju pogrešna IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

percepcija i verujem da je to zbog toga što se u analizi CSR projekata uvek polazi od onih najvećih i medijski najprisutnijih. CSR aktivnosti ne moraju da budu glomazne i skupe – na primer, one mogu da se manifestuju i kroz volontiranje zaposlenih i davanja njihovog doprinosa lokalnoj zajednici. To je poslovna filozofija koju mogu da primenjuju svi, od mikropreduzeća do velikih korporacija. A kroz dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti naučila sam da sve polazi od jedne iste stvari, a to je dobra volja da se pomogne.

Kako ta dobra volja koju ste pomenuli i uspesi na polju CSR aktivnosti doprinose poboljšanju biznis rezultata?

KROZ DUGOGODIŠNJE ISKUSTVO U OVOJ OBLASTI NAUČILA SAM DA SVE POLAZI OD JEDNE ISTE STVARI, A TO JE DOBRA VOLJA DA SE POMOGNE

— Društvena odgovornost ne bi trebalo da bude biznis orijentisana. Svakako da ona utiče na kreiranje pozitivnog imidža kompanije u javnosti, ali to ne sme da bude jedini motiv zašto se neka aktivnost preduzima. U srži svega treba da imamo čoveka i način na koji možemo da mu pomognemo i ostvarimo neka velika dela. Naravno, ako uz obavljanje osnovne delatnosti vaše kompanije paralelno radite i na tome da se u zajednici pokrenu stvari u pozitivnom pravcu, onda time stvarate bolje uslove za život, ali i za vaše poslovanje.

Imajući u vidu mnoge teme i široki spektar problema u društvu, na osnovu čega birate projekte na kojima je angažovana Vojvođanska banka?

— Veoma je teško biti upoznat sa svim problemima i otvorenim temama koja postoje u našem društvu, te zato pažljivo osluškujemo potrebe zajednice kroz konsultacije sa kolegama iz svih gradova. Na osnovu toga shvatamo kako mi kao kompanija možemo da pomognemo u rešavanju nekog pitanja, kao što je na primer inicijativa za čišćenje priobalja Drine u Bajinoj Bašti. Ovu ekološku aktivnost, kao i još nekoliko drugih ideja, aktivno će podržati tim volontera Vojvođanske banke ovog leta. Treba poznavati zajednicu u kojoj poslujete i biti upućen u dešavanja u njoj kako biste kritički mogli da sagledate svaku problematiku pojedinačno i razmislite o mogućnostima za njeno rešavanje.

I za sam kraj – jedna tema za koju verujemo da ste i te kako ponosni. Vojvođanska banka je tradicionalni partner Olimpijskog komiteta Srbije i zvanična banka naših olimpijaca. Kako izgleda ova saradnja u praksi i koje su to vrednosti koje vas povezuju?

— Tako je, uvek s ponosom ističemo našu saradnju sa Olimpijskim timom Srbije i podržavamo ovu instituciju još od 2004. godine, može se reći da smo više od jedne decenije partneri i prijatelji vrhunskog sporta u Srbiji. Vojvođanska banka u svakodnevnom radu podržava i primenjuje suštinske principe olimpizma – izuzetnost, poštovanje, otvorenost i održivost. To je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili da se u svom radu aktivno okrenemo sportu i sportskim vrednostima, što ćemo činiti i ubuduće.

UMREŽAVANJE I SARADNJA SVIH U LANCU VREDNOSTI Dušan Stokić Direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise, Privredna komora Srbije

panelu Poslovanje u skladu sa principima održivog razvoja učestvovao je i Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije, sa kojim smo razgovarali o poslovanju kompanija u skladu sa principima održivog razvoja, društveno odgovornom poslovanju i motivaciji kompanija da što više ulažu u ovu oblast.

U kolikoj meri domaće kompanije posluju u skladu sa principima održivog razvoja i kakva je slika u poređenju sa regionom?

POTREBNO JE DA PRINCIPI ODRŽIVOSTI POSTANU NERAZDVOJIVI DEO STRATEGIJE I POSLOVNE POLITIKE KOMPANIJE — Kada je reč o poslovanju u skladu sa principima održivog razvoja, na osnovu mojih saznanja o prilikama u zemlji i regionu, smatram da ne mali broj srpskih kompanija spada među lidere u regionu. Ravnopravan tretman socijalnih, etičkih, bezbednosnih aspekata i aspekata životne sredine u odnosu na ekonomske i finansijske jeste glavna karakteristika ovih društveno odgovornih kompanija. Srpska mreža Globalni dogovor Ujedinjenih nacija jeste jedna od najaktivnijih u regionu sa više od 100 članica koje okuplja, a koje promovišu upravo najnovije UN ciljeve održivog razvoja.

Da li se samo bogate kompanije ponašaju društveno odgovorno ili je to zabluda? — „Bogate“ kompanije možda imaju više raspoloživih resursa da ispolje svoju društvenu odgovornost, ali ohrabruje činjenica da sve više malih i mikro preduzeća uviđa da će njihova konkurentnost, imidž i percepcija o kompaniji kod po-

trošača zavisiti od toga u kojoj meri će primeniti principe i vrednosti društvene odgovornosti. U okviru Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje, koju sprovodi Privredna komora Srbije, na primer, ove godine je u užem krugu za nagradu bilo oko 45% malih i mikro preduzeća koja su svojim akcijama, posvećenošću i idejama pokazala da i sa manjim budžetom, uz kreativnost i volju, mogu da se realizuju sjajni projekti društvene odgovornosti.

Slažete li se sa onima koji tvrde da je poslovanje kompanije neodvojivo od održivog poslovanja?

— Apsolutno se slažem. Svaka kompanija koja svoj poslovni uspeh i imidž gradi isključivo na ekonomskim i tržišnim postulatima, a zanemaruje zdravlje zaposlenih, ne obraća pažnju na lokalno okruženje i životnu sredinu, ne može da očekuje da će biti uspešna i konkurentna na duži rok. Međutim, nije dovoljno samo opredeliti i dodeliti finansijska sredstva, potrebno je da principi održivosti postanu nerazdvojivi deo strategije i poslovne politike kompanije i da ima punu podršku menadžmenta kompanije.

„Veliki“ treba da povuku „male“ i svojim primerom pokažu zašto se „isplati“ biti društveno odgovoran

Kako motivisati kompanije da budu društveno odgovorne?

— Neophodno je da se o primerima dobre društveno odgovorne prakse stalno govori, ali ne kroz prizmu kompanijske (samo)promocije, već kroz saradnju, umrežavanje i uključivanje svih u lancu vrednosti kompanije, od dobavljača do krajnjih korisnika. „Veliki“ treba da povuku „male“ i svojim primerom i praksom demonstriraju zašto se „isplati“ biti društveno odgovoran. „Isplativost“ kompanija ogleda se u zadovoljnim, motivisanim i zdravim zaposlenima, iskrenom i etičkom odnosu prema potrošačima, prosperitetnoj lokalnoj zajednici, čistoj životnoj sredini, što sve skupa vodi većem poverenju i ugledu u javnosti i održivom poslovanju.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ZAŠTO AUTOMOBILOM KAD SE MOŽE I BICIKLOM Danilo Ćurčić Osnivač Bajsologije

Cilj nam je da domaće kompanije stimulišu zaposlene koji na posao dolaze biciklom

a ovogodišnjoj CSR konferenciji govorilo se o zaštiti prava potrošača i razvoju održivih proizvoda, o savremenom konceptu upravljanja ljudskim resursima i primerima dobre prakse u zemlji i inostranstvu. U panelu Poslovanje u skladu sa principima održivog razvoja učestvovao je i Danilo Ćurčić, osnivač Bajsologije, sa kojim smo razgovarali na temu zašto je važno da se promoviše bicikliranje u gradovima, može li Srbija da ide u tom smeru, koji su ciljevi akcije Samo ne autom i kako motivisati zaposlene da se uključe u ovu akciju.

Predstavite nam ukratko šta je to Bajsologija i na koji način je nastao ovaj koncept?

— Bajsologija je nastala kao portal na kom smo želeli da promovišemo bicikliranje u gradovima, kao vid modernog urbanog transporta i rekreacije, i pružamo savete i informacije koje bi mogle biti zanimljive svima onima koji bicikliraju. Nakon izvesnog vremena shvatili smo da nam je potrebno da izađemo iz virtuelnog sveta i počnemo da se aktivnije bavimo unapređenjem održive urbane mobilnosti i promenom vladajuće paradigme koja se svodi na planiranje i razvoj gradova po meri automobila. Nadamo se da uspevaIZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

mo u tome i da akcija Samo ne autom i druge stvari utiču na ove promene.

Akcija Samo ne autom odličan je način da se promoviše smanjenje zagađenja i gužvi u saobraćaju. Da li bi kompanije i same trebalo da promovišu i podstiču svoje zaposlene na ovakve akcije?

— Apsolutno! To nam je upravo i ideja – da pokažemo da je moguće i od odlaska na posao napraviti zabavno takmičenje, ali i da je

POTREBNO JE SAMO PRONAĆI NAČIN DA SE ZAPOSLENI MOTIVIŠU DA POČNU DA DOLAZE BICIKLOM NA POSAO neophodno da svi zajedno radimo na smanjenju emisije štetnih gasova, gužvi u saobraćaju i generalno podsticanju održive urbane mobilnosti. Nadamo se da će u narednom periodu kompanije pokrenuti akcije kojima će podstaći svoje zaposlene da dođu na posao biciklom, peške ili na neki drugi način koji – samo ne autom. Postoje primeri u svetu gde kom-

panije dodatno stimulišu, finansijski i nematerijalno, one zaposlene koji na posao dolaze alternativnim prevoznim sredstvima. Cilj nam je da jednog dana takve primere vidimo i kod nas!

Poslednjih godina globalni i IT lideri, ali i mnoge lokalne samouprave po Evropi postavili su vožnju biciklom do posla kao trend. Na koji način ovaj model primeniti i u Srbiji?

— Nije teško, potrebno je samo pronaći način da se zaposleni motivišu da počnu da dolaze biciklom na posao. Siguran sam da onog trenutka kada zaposleni shvate sve prednosti dolaska na posao biciklom, neće im više ni biti potrebni podsticaji. U slučajevima koje smo mi uspeli da vidimo kompanije podstiču zaposlene kroz davanje raznih povlastica, od slobodnih dana do isplate simbolične naknade za svaki pređeni kilometar. Pored toga, bitno je i da kompanije promene način na koji gledaju na ovo pitanje. Zašto se pored garaže za automobile ne bi mogla obezbediti i sigurna parking mesta za bicikle, pumpa, paket opreme za krpljenje guma ili sličan alat za sitne popravke? Na taj način bi se svi aktivno uključili u promociju ovog načina prevoza.

TRUDIMO SE DA NAŠIM PROGRAMOM OPRAVDAMO POSTOJANJE Gorana Džudža Jakovljević Fondacija Novak Đoković

Srbiji ima sve manje dece i ukoliko ne budemo ulagali u njih, postavlja se pitanje kako ćemo kao nacija izgledati kroz 20 ili 30 godina.

Na kojim principima i ciljevima se temelji društveno odgovoran rad Fondacije Novak Đoković?

— Mislim da je bolje da govorimo o misiji i viziji fondacije jer je sve što radimo usmereno na unapređenje određenog segmenta našeg društva. Konkretno, ranog razvoja dece odnosno poboljšanje uslova u kojima oni odrastaju, uče, stiču nova znanja i postavljaju osnovu za sve druge aktivnosti, ne samo one obrazovne.

Zbog čega su se Novak Đoković i njegov tim odlučili da rad fondacije bude usmeren na decu?

— Iz nekoliko razloga. S obzirom na činjenicu da nas je sve manje ,postavlja se pitanje ko će nas lečiti, obrazovati, voditi, razvijati i da li će. Ulaganje u rani razvoj je vrlo specifična oblast, jer se rezultati ne

SVI MI ZABORAVIMO ŠTA JE NAJVAŽNIJE, A JAKO JE VAŽNO DA DECA ODRASTAJU U STIMULIŠUĆIM SREDINAMA I BEZBEDNOM OKRUŽENJU

vide odmah već tek kroz nekoliko decenija, a neophodno je shvatiti važnost ulaganja. Drugi je naše ubeđenje da svako dete zaslužuje da ima iste uslove i šanse za rani razvoj bez obzira na to gde je i u kojim uslovima rođeno. Naša fondacija je do sada uložila blizu 10 miliona evra na različite programe, infrastrukturu, opremanje objekata namenjenih predškolskom obrazovanju i obučavala vaspitače, jer želimo da što više dece ima jednake šanse u budućnosti.

Koliko je za rad fondacije značajno to što iza sebe ima nacionalni brend, Novaka Đokovića?

— Izuzetno, jer je to najveći brend naše zemlje. Podsetiću da su Novak i Jelena i najveći donatori fondacije. Sa druge strane mi smo tim koji ima partnerstva

sa Svetskom bankom, Unicefom, Centrom za interaktivnu pedagogiju i trudimo se da programima i radom opravdamo i kvalitet i postojanje.

Kakvi su vam planovi za budućnost, tekući i budući projekti?

— Pokretanjem i ulaganjem u Original magazin želimo da pokažemo da imamo jedan resurs za mlade ljude gde govorimo o dobrim pričama, o ljudima koji su postigli uspeh, a nisu imali prednosti u mlađim godinama, šta ih je motivisalo, šta su pozitivne priče koje nas okružuju. Želimo da motivišemo mlade ljude koji žele da sanjaju jer je važno da sanjamo. Planovi za budućnost su zaista opsežni, imamo trenutno u realizaciji preko 30 projekata. U pripremi za naredni period su i novi projekti. Nastavićemo da se bavimo ranim razvojem dece, ne samo sa osnovnim fokusom na obrazovanje već ćemo raširiti tu priču ne samo na pravilnu ishranu već i na fizičku aktivnost za koju znamo da je jako važna u tom dobu. Krenuli smo ove godine sa projektom koji podržava porodicu – Podrška, a ne perfekcija, gde želimo sa roditeljima koji žive u nerazvijenim sredinama da pričamo o tome šta su njihovi dnevni izazovi i na koji način između sebe mogu da naprave grupu podrške i da sa nekim osnovnim alatima mogu da prevaziđu stres sa kojim se svakodnevno susreću. Svi mi zaboravimo šta je najvažnije, a jako je važno da deca odrastaju u stimulišućim sredinama i bezbednom okruženju.

Naše ubeđenje je da svako dete zaslužuje da ima iste uslove i šanse za rani razvoj

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

BANKARSKI SEKTOR UJEDINJEN U PODRŠCI ZA DECU I UNICEF Vesna Savić Đukić Šefica odseka za saradnju sa privatnim sektorom u Unicefu Srbija

Jednostavnijim procedurama bankari omogućili nove i jednostavnije usluge za individualne donacije i odrekli se provizija u koristi Kluba prijatelja Unicefa. Time podstiču građane da redovno ulažu u rešavanje problema dece u našoj zemlji, kao i napredak društva

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

odeći godišnji izveštaj o dobročinstvu (World Giving Index) pozicionirao je Srbiju u 2016. godini na neslavno 135. mesto od 140 zemalja. On pokazuje kako su rangirane zemlje sveta po individualnoj filantropiji – prosečan procenat građana starijih od 15 godina koji doniraju novac, volontiraju i pomažu strancima. Kultura davanja promoviše opšte dobro i potrebu da poboljšamo kvalitet života drugih ljudi, bez obzira na sopstvene probleme sa kojima se suočavamo. Brojna istraživanja govore u prilog tome da zadovoljstvo kod ljudi ne dolazi iz materijalnih vrednosti, već od pomaganja drugima. Posedovanje bogatstva i materijalnih dobara nije uslov za sreću, a davanje je uvećava jer je velikodušnost snažno povezana sa osećajem ličnog blagostanja. Naime, kada se ljudima dâ određena suma novca, oni su zadovoljniji ako taj novac potroše ili poklone ugroženim osobama, posebno deci, nego da ga potroše na sebe. Mnoga deca u Srbiji žive teško, porodice se suočavaju sa brojnim problemima i potrebna im je pomoć. Redovne mesečne donacije i ulaganje u unapređenje uslova života dece u našoj zemlji je od presudnog značaja za njihov život danas i za budućnost našeg društva. Deca

su najdragoceniji kapital svake zemlje. To je posebno slučaj u Srbiji u kojoj živi samo 17,3% dece mlađe od 18 godina i kojima je neophodna podrška za razvoj i napredak od najranijeg detinjstva. Radi pospešivanja kulture davanja i solidarnosti u našoj zemlji Unicef je u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije i vodećim bankama pokrenuo nekoliko inicijativa koje treba da olakšaju doniranje za programe za decu i porodice. Klijenti Komercijalne banke, Banca Intesa, Societe Generale, Raiffeisen banke, Telenor banke, Unikredit banke i Vojvođanske banke bez fizičkog odlaska u banku mogu da popune zahtev za trajni nalog kod predstavnika Unicefa i postanu redovni mesečni donatori. Klijenti Telenor banke odnedavno mogu sami da aktiviraju trajni nalog u korist Unicefa putem aplikacije za mobilno bankarstvo i opcije plaćanja računa na klik.

REDOVNE MESEČNE DONACIJE I ULAGANJE U UNAPREĐENJE USLOVA ŽIVOTA DECE U NAŠOJ ZEMLJI JE OD PRESUDNOG ZNAČAJA ZA NJIHOV ŽIVOT DANAS I ZA BUDUĆNOST NAŠEG DRUŠTVA

Isto tako, korisnici finansijskih usluga Komercijalne banke, Alpha banke, Banca Intesa, Telenor banke, Crédit Agricole, Erstebanke, Eurobank, Raiffeisen banke, UniCredit banke, Addico i Vojvođanske banke omogućeno je da bez provizije uplaćuju dobrovoljni iznos donacije za programe koje Unicef sprovodi u Srbiji. Pored Unicefovog ambasadora Aleksandra Saše Đorđeviča, podršku kulturi davanja i redovne brige za decu dale su i predstavnice košarkaške reprezentacije Srbije, glumci Boki Perić, Nebojša Glogovac, Jelena Gavrilović, Tamara Krcunović, Nataša Miljković, Aleksandar Radojičić.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI

VERUJEMO DA ODRŽIVOST IMA SMISLA U POSLOVNOM SVETU Ramon Arratia Direktor održivog razvoja Ball korporacije i viši saradnik na Institutu za održivo vođstvo u Kembridžu

drživost je već dugo vremena deo naše organizacije i Ball je već dugi niz godina lider na listi Dow Jones Sustainability Index, a nalazimo se i među kompanijama koje su na listi FTSE for Good Index. U Srbiji Ball je već 11 godina aktivan kroz Fondaciju Recan.

Recite nam nešto više o korporaciji Ball, kad je osnovana i u kojim segmentima poslujete?

— Korporacija Ball je najveći proizvođač limenki na svetu. Proizvodimo gotovo polovinu limenki koje koriste naši klijenti kao što su Coca-Cola, Red Bull i Molson Coors. Takođe, imamo i druge segmente poslovanja kao što su proizvodnja ambalaže za aerosol za klijente kao što su AXE i avionska kompanija koja sarađuje sa NASA. Naša kompanija je osnovana pre 135 godina i ima 26 fabrika u Evropi, od kojih je jedna i ovde, u Beogradu.

Što je više vaš proizvod održiviji od onog koji proizvodi vaša konkurencija, tim je veća vaša konkurentska prednost

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Koliko je korporativna društvena odgovornost važna za vašu kompaniju?

— Održivost je već dugo deo naše organizacije i Ball je već dugi niz godina lider na listi Dow Jones Sustainability Index, a nalazimo se i među kompanijama koje su na listi FTSE for Good Index. Šest osnovnih principa korporativne društvene odgovornosti su deo standarda održivosti kojih moraju da se pridržavaju sve naše fabrike i oni su, takođe, ključni deo metrike našeg uspeha. Naši ciljevi uključuju i smanjenje ekološkog uticaja koji naši proizvodi imaju kada napuste naše fabrike kroz analizu njihovog uticaja u lancu proizvodnje, ali i nakon korišćenja. Jedna od oblasti u kojoj smo veoma aktivni je promovisanje recikliranja limenki, koji je osnovni način da smanjimo uticaj koji naši proizvodi imaju na okolinu. Naš program pod nazivom Svaka limenka se računa, koji smo započeli sa našim konkurentima i proizvođačima aluminijuma, trenutno se realizuje u 12 zemalja. Potpuno smo posvećeni postizanju našeg cilja od 75% recikliranih proizvoda u Evropi do 2020. godine.

Šta vas motiviše za korporativnu društvenu odgovornost?

— Mi zaista verujemo da održivost ima smisla u poslovnom svetu. Što je više vaš proizvod održiviji od onog koji proizvodi vaša konkurencija, tim je veća vaša konkurentska prednost pogotovo kada govorimo o industriji ambalaže. Sada kada se Evropa sve više fokusira na cirkularnu ekonomiju, sve više uviđamo da aluminijumske limenke, koje je veoma lako reciklirati, imaju ogromnu prednost. Takođe, korporativna društvena odgovornost predstavlja, takoreći, jednu liniju razdvajanja i na mnogim drugim nivoima. Na primer, mladi ljudi žele da rade u odgovornim kompanijama i postavljaju veoma dobra pitanja tokom intervjua za posao o tome koliko je kompanija održiva.

GLAVNI CILJ RECANA JE PODIZANJE SVESTI O RECIKLIRANJU I ZAŠTITI OKOLINE. PUNO SMO RADILI NA OBRAZOVANJU, A NAŠ PROGRAM JE OD 2007. REALIZOVAN U 430 ŠKOLA ŠIROM SRBIJE

Možete li nam reći nešto više o vašim aktivnostima u Srbiji i regionu?

— U Srbiji je Ball već 11 godina aktivan kroz Fondaciju Recan. Glavni cilj Recana je podizanje svesti o recikliranju i zaštiti okoline. Puno smo radili na obrazovanju, a naš program je od 2007. godine realizovan u 430 škola širom Srbije. Zahvaljujući ovom programu, školujemo 2.000 dece godišnje. Takođe, pokušavamo da prikupimo što više limenki na raznim događajima i festivalima, pa smo na ukupno 142 događaja promovisali recikliranje za skoro 2,5 miliona ljudi. Od ove godine ponosni smo realizatori programa Every Can Counts u Srbiji. Isti program smo počeli da realizujemo i u Crnoj Gori u 2013. godini.

PANEL

LIDERI GLOBALNE ODRŽIVOSTI U SVETU I KOD NAS

MODERATOR

UČESNICI

MARINA KOSANOVIĆ

TIJANA KOPRIVICA Delta Holding

NIKOLA PAPAK Delhaize Serbia, Corporate Communications

MARIJA VUJANIĆ direktorka komunikacija i održivog razvoja Telenora

SANDA SAVIĆ

Hemofarm fondacija

NEVEN MARINOVIĆ Smart Kolektiv

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ODRŽIV RAZVOJ MOŽEMO POSTIĆI UKLJUČIVANJEM SVIH PRIVREDNIH SEKTORA Tijana Koprivica Rukovodilac za održivo poslovanje u Delta Holdingu

Održiv razvoj kompanija Delta Holding postiže kontinuiranim inovacijama u poslovanju

ompanija o nefinasijskom poslovanju i društveno odgovornim aktivnosima izveštava sve zainteresovane strane od 2009. godine. Poslednjih 5 izveštaja urađeno je u skladu su sa Global Reporting Initiative metodologijom i oditovano od revizorske kuće KPMG. Kroz izveštaje poslovni partneri i sugrađani mogu da prate naš rast i razvoj u društvenoj odgovornosti.

Koje ciljeve održivog razvoja je kompanija Delta Holding zadala sebi u ovoj godini? — U strateške planove Delta Holdinga uključeni su svi aspekti društveno odgovornog poslovanja, a poseban akcenat stavljen je na IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

potrebe stejkholdera, brigu o ljudima, zaštitu životne sredine i podršku zajednici. Održiv razvoj kompanija postiže kontinuiranim inovacijama u poslovanju, kojima unapređuje kvalitet proizvoda, usluga i poslovnih procesa. Takođe, investicijama u realizaciju planova predviđenih ekološkim projekatima „Čistija proizvodnja“ i „Low Carbon“ značajno smanjuje potrošnju energije i prirodnih resursa. Osim investicija u razvoj poslovanja kompanija ulaže i u razvoj društvene zajednice kroz mnogobrojne programe Delta fondacije. Od osnivanja Fondacije, 2007. godine, do danas u zajednicu je uloženo 36,3 miliona evra, realizovane su 3.334 akcije, a pomoć je dobilo oko 660.000 građana.

Na koji način se u kompaniji promovišu i sprovode principi društveno odgovornog poslovanja? — Bord direktora Delta Holdinga vodi se visokim etičkim standardima korporativnog upravljanja i principima transparentnosti, čime daje primer kolegama. U kompaniji se strogo poštuju ljudska i radna prava i promo-

višu nediskriminatorni principi jer je veoma važno da se svaki zaposleni oseća prijatno na radnom mestu. U Bordu direktora jednak je broj žena i muškaraca, a u različitim članicama rodna, starosna i kvalifikaciona struktura usklađene su sa prirodom posla. Kompanija zapošljava osobe sa invaliditetom kad god je to moguće u odnosu na zahteve radnog mesta, potrebne kvalifikacije i raspoloživost kadrova na tržištu rada. Osim baze službe za Nacionalno zapošljavanje, prilikom regrutacije koristi se i baza nevladine organizacije Forum mladih sa invaliditetom, sa kojom Delta Holding sarađuje od 2008. godine. Članovi Foruma pružaju i korisne savete zaposlenima u čiji tim osoba sa invaliditetom treba da se integriše. Na internom portalu dostupan je i Bonton u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom, kao dodatni vid edukacije zaposlenih.

Dosta ulažete u razvoj mladih i edukaciju. Kako izgledaju ti programi?

— Od 2012. godine sprovodi se program Mladi lideri, čiji je cilj zapošljavanje mladih, obrazovanih ljudi bez radnog iskustva. Program predviđa da mladi godinu dana rade u tri ili četiri različita sektora Delta Holdinga kako bi detaljno upoznali poslovne procese za koje su se školovali. U zavisnosti od potreba Kompanije i njihovih interesovanja, definiše se u kojoj organizacionoj jedinici će nastaviti da grade karijeru. Neki od Mladih lidera iz prvih generacija danas se nalaze na menadžerskim pozicijama. Značaj programa je u tome što novom energijom i kreativnošću mladih, Delta osavremenjuje korporativnu kulturu i razvija poslovanje, a istovremeno pomaže zajednici u praktičnoj edukaciji i zadržavanju mladih u zemlji. Programom je do sad obuhvaćeno 110 mladih ljudi, a u toku je selekcija za 6. generaciju Mladih lidera. U 2006. pokrenut je i program Fond za budućnost za profesionalnu edukaciju mladih iz marginalizovanih grupa. U 2015. godini u program je uključeno 45 učenika lošijeg materijalnog stanja iz poljoprivrednih škola u Futogu, Somboru i Zrenjaninu. Dvogodišnji program obuhvata teorijsku (poslovnu) obuku u vidu edukativnih radionica, praktičnu obuku na imanjima Delta Agrara i mesečnu stipendiju. Radionice traju 4 semestra, a vode ih stručnjaci, psiholozi i pedagozi. Neke teme koje stipendisti usvajaju su: veštine prezentacije, kako napraviti biznis plan, motivacija na radnom mestu, uspešna komunikacija itd. Na praktičnoj obuci mladi stiču stručna

znanja i uče se primeni modernih metodologija proizvodnje. Nakon završenog programa stiču mogućnost da zasnuju radni odnos u Delta Agraru ukoliko to žele.

Posebno ste angažovani na polju razvoja socijanih preduzeća u oblasti poljoprivrede?

— Kroz projekat Zasad za budućnost Delta Holding pruža podršku i u zapošljavanju i radnom angažovanju teško zapošljivih kategorija stanovnika (osoba sa invaliditetom, žena sa sela, izbeglog i niskokvalifikovanog stanovništva i slično). Od 2015. godine, od kad projekat traje, kompanija je dodelila 17 finansijskih grantova za organizacije iz 11 opština u Srbiji za razvoj primarne ili sekundarne poljoprivredne proizvodnje. Osim finansij-

OSIM INVESTICIJA U RAZVOJ POSLOVANJA, KOMPANIJA ULAŽE I U RAZVOJ DRUŠTVENE ZAJEDNICE KROZ REALIZACIJU MNOGOBROJNIH PROGRAMA DELTA FONDACIJE skog granta, podrška podrazumeva i stručnu pomoć Delta Agrara u primeni savremenih metodologija proizvodnje u povrtarstvu, svinjarstvu i voćarstvu. Organizacije uključene u projekat dobijaju i obuku za izradu biznis plana, unapređenje prodajnih i marketinških veština. Ukoliko ispune medjunarodne standarde otkupa i plasmana, Delta Agrar nudi otkup njihovih proizvoda. Tokom ovog perioda 120 osoba iz kategorije teže zapošljivog stanovništva zaposleno je ili radno angažovano. Organizacije obuhvaćene programom proizvele su 88.056 kg voća i 791 tovljenika i ostvarile profit od 5.818.450,43 rsd. Pomoć je kroz realizaciju aktivnosti projekata organizacija dobilo 2.319 ljudi, a u radu je učestvovalo 380 volontera.

Ove godine izgradili ste vašu drugu

zadužbinu. Kažite nam nešto više o tome?

— U 2016. godini izgrađena je i poklonjena gradu Kragujevcu druga Deltina zadužbina “Centar za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom”. Objekat je u potpunosti arhitektonski prilagođen osobama sa invaliditetom i jedini je objekat ovog tipa u regionu, a objedinjuje sportske, rekreativne i edukativne sadržaje za osobe sa invaliditetom. U njemu istovremeno može da boravi 88 korisnika, uz negu terapeuta, fizijatara, psihologa i drugog medicinskog osoblja.

Kako su zaposleni Delta Holdinga uključeni u društveno odgovorno poslovanje?

— Zaposleni Delta Holdinga poštuju principe društveno odgovornog poslovanja obavljajući svakodnevne poslove. Takođe, razvoju društveno odgovornog poslovanja doprinose kao mentori kolegama, preduzetnicima, đacima i studentima. Osim toga uključeni su i u projekte Delta Fondacije. Tako u okviru projekta Treći roditelj 104 zaposlena vodi brigu o 36 dece, pomažući materijalno njihovim roditeljima koji su u riziku da im deca budu izdvojena u ustanove socijalne zaštite. Već 5 godina za redom zaposleni učestvuju na Beogradskom maratonu pružajući tom prilikom podršku udruženju Debra koje okuplja „decu leptire“ – obolele od bulozne epidermolize. Takođe kroz akcije sređivanja dvorišta i parkova zaposleni pomažu školama za decu sa invaliditetom da u lepšem ambijentu provode slobodno vreme. Svest o važnosti očuvanja okruženja i životne sredine zaposleni pokazuju i aktivnim učešćem u izazovu „Samo ne autom“. Društveno odgovorne aktivnosti Delta Holdinga prepoznaje i javnost. Zato su kompaniji u prethodnom periodu uručene brojne vredne nagrade kao što su Nagrada za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije, Virtus nagrada za doprinos na nacionalnom nivou, priznanje za liderstvo u društvenoj odgovornosti po CSR indeksu, kao i nagrade i priznanja za izveštavanje o nefinansijskom poslovanju.

ISKUSTVO DUGO 26 GODINA Delta Holding osnovan je 1991. godine. Sedište Kompanije je u Beogradu, a uspesno posluje u Srbiji, regionu, Rusiji i Evropskoj uniji. Primarni biznisi su agrar, proizvodnja hrane, logistika, upravljanje izgradnjom i nekretninama.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

SAMO POVEZANA DRUŠTVA SU JAKA DRUŠTVA Telenor fondacija razvija digitalna rešenja u oblasti obrazovanja, socijalne inkluzije društveno ugroženih grupa, kulture i umetnosti i zaštite životne sredine. Na taj način, koristeći svoju ekpertizu, rešava izazove sa kojima se suočava društvo u Srbiji

ve godine, obeležavajući deceniju aktivnosti, Telenor fondacija nastavlja da sprovodi društveno odgovorne projekte. Realizacija ciljeva podrazumeva maksimalan rast uticaja telekomunikacija, koji kreiranjem zajedničkih vrednosti za društvo uobličava održivu budućnost. Telekomunikaciona industrija, jedna je od ključnih pokretača promena i održivosti, a aktivnosti Fondacije usmerene su upravo na omogućavanje korišćenja prednosti komunikacija široj društvenoj zajednici. U prvoj polovini 2017. godine, Fondacija je nastavila sa inicijativama u okviru projekta „Budi deo dobre komunikacije”, podsticala razvoj preduzetništvo kod devojčica i unapredila nastavu u osnovim školama. Posebna pažnja posvećena je bezbednosti na internetu, na čemu će biti fokus i do kraja godine.

ELENOR FONDACIJA I DALJE DEO T DOBRE KOMUNIKACIJE Uz Marka, komunikacija je lakša

Iskustvo je pokazalo da deca sa smetnjama u razvoju pozitivno reaguju na ono što gledaju na mobilnim telefonima, tabletima ili sličnim uređajima. Zbog toga su tri defektologa sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti osmislila i, uz podršku Telenor fondacije, izradila aplikaciju „Lako sa Markom”. Namenjena je deci sa komunikacijskim teškoćama kao što su autizam, cerebralna paIZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

PREMA PODACIMA ZDRASTVENIH USTANOVA SRBIJE, 60 ODSTO DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA IMA EVIDENTIRANO BLAGO PATOLOŠKO STANJE, A SVAKO TREĆE DETE POLAZI U ŠKOLU SA NEKIM RAZVOJNIM PROBLEMOM

raliza, afazija i razvojna disfuzija. Autorke su Aleksandra Bukovica, Jelena Mitić i Snežana Medić, profesorke u osnovnoj školi „Miloje Pavlović“ Kroz pet situacionih priča u okviru aplikacije, deci je olakšano snalaženje u prevozu, prilikom odlaska u park, kod lekara, na rođendan ili kada koriste ličnu higije-

nu. A svaka od tih situacija prikazana je kroz četiri slike koje deci omogućavaju bolji pregled redosleda događaja, kao i komunikaciju koja ga prati.

Još jedna škola dobila neophodnu opremu

Članovi zajednice gluvih i nagluvih često su pioniri u korišćenju najsavremenijih digitalnih rešenja. Saradnja sa njima najbolji je pokazatelj u kojoj meri povezanost i internet utiču na podizanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi . Telenor fondacija nastavila je saradnju sa zajednicom gluvih i nagluvih u Srbiji i u ovoj godini. Osnovna ideja je da se toj zajednici, koja broji više od 100.000 osoba u Srbiji, omogući lakši pristup digitalnim komunikacijama. Obezbeđeno je osam računara i pristup internetu školi sa domom učenika oštećenog sluha i govora „11. maj“ u Jagodini, što

RUKE GOVORE U okviru projekta „Budi deo dobre komunikacije” krajem prošle godine predstavljena je jedinstvena aplikacija za upoznavanje i razumevanje srpskog i internacionalnog znakovnog jezika (IS) „Ruke govore”. Ideja je da se zajednici gluvih i nagluvih, koja broji više od 100.000 osoba u Srbiji, omogući lakši pristup digitalnim komunikacijama. Napravljena je u formi rečnika osnovnih izraza, kako bi svi mogli da se upoznaju sa znakovnim jezikom, ali istovremeno omogućava sporazumevanje sa stranim turistima. Dostupna je na srpskom i engleskom jeziku, a svi korisnici na raspolaganju imaju i kviz kako bi proverili svoje znanje.

U TELENORU VIŠE OD POLOVINE ZAPOSLENIH ČINE ŽENE, DOK JE NA RUKOVODEĆIM POZICIJAMA 47 ODSTO ŽENA

deci omogućava da usvoje nova znanja, koriste internet za učenje, ali i da im slobodno vreme bude zanimljivije. Pored Jagodine, Telenor fondacija donirala je opremu školskom centru u Subotici i Domu za decu i omladinu sa oštećenjem sluha u Beogradu. U okviru ovog projekta u prethodnom periodu podržana je humanitarna akcija Blic fondacije i obezbeđeni su aparati za rani skrining sluha za tri porodilišta u Srbiji, pokrenuta je kampanja s ciljem podizanja svesti o izazovima s kojima se gluve osobe suočavaju u svakodnevnom životu, a u svim Telenor prodavnicama omogućen je pristup Telecentru, kao prvom onlajn prevodilačkom centaru za znakovni jezik.

J OŠ JEDAN TELENOR-OV DAN DEVOJČICA

Drugu godinu zaredom, uz podršku Telenor fondacije obeležen je međunarodni Dan devojčica u IKT-u. Ideja je da se devojčice osnaže prilikom odabira budućih profesija i podstaknu da se rukovode ličnim interesovanjima i talentima kada razmišljaju o profesinalnoj orijentaciji. Ove godine, održano je takmičenje „Uhvati ideju”. Finalistkinje takmičenja obišle

su Telenor, razgovarale sa ženama koje su na rukovodećim pozicijama u ovoj kompaniji i u okviru radionice vežbale kako da što uspešnije prezentuju svoje ideje. Ovogodišnje pobednice su Neda Kovačević, Maša Jović i Tijana Petrović, učenice osnovne škole „Đura Jakšić“ iz Beograda, a Telenor fondacija ih je nagradila pametnim telefonima. Dan devojčica u IKT-u ustanovljen je na nivou Ujedinjenih nacija i obeležava se svakog poslednjeg četvrtka u aprilu. Od 2001. godine, kada je u Evropi (Nemačkoj) prvi put obeležen, u ovoj manifestaciji učestvovalo je više od million devojčica.

INTERAKTIVNI BUKVAR I APLIKACIJE ZA UČENJE MATEMATIKE I ENGLESKOG JEZIKA

Edukacija je veoma bitna oblast angažovanja Fondacije, a najmlađi često usvajaju nove tehnologije vrlo brzo, koristeći ih u svakodnevnom učenju. Ove godine obezbeđeni su interaktivni bukvari, aplikacije za učenje matematike i engleskog jezika, interaktivne table i tablete za deset osnovnih škola u Srbiji. Na taj način, ubuduće će prvaci učiti koristeći najsavremenije tehnologije i digitalne olovke za ispis, što omogućava pun razvoj grafomotorike, na isti način kao kada pišu na papiru. Različita testiranja utvrdila su da rad na aplikacijama drži pažnju đaka duže i podstiče interakciju na času. Projek-

tom je predviđeno da deset osnovnih škola u Srbiji dobiju potrebnu opremu, kao i licencu za korišćenje aplikacije do kraja ove i tokom naredne školske godine. Ovaj višestruko nagrađivani sistem za učenje jezika razvijen uz punu saradnju sa Filološkim i Učiteljskim fakultetom. Prikuplja i analizira podatke i daje uvid u napredak svakog detet, što je posebno važno za nastavnike, dok su predškolski vaspitači su bili aktivno uključeni u projekat od njegove najranije faze.

ARADNJA UNICEF-A I TELENORA S U NAREDNE DVE GODINE ZA BEZBEDAN INTERNET

Zato je izuzteno važno da deca od najranijeg doba znaju kako da na bezbedan način koriste internet. Na tom polju će Telenor i UNICEF naredne dve godine intenzivno raditi. Pre nekoliko dana potpisali su ugovor vredan 200.000 evra kojim su najavili zvaničan početak projekta „Bezbedan internet za celu porodicu” (Family Safety Net). Projekat će se fokusirati na edukaciju dece uzrasta od četiri do osam godina, njihove roditelje i vaspitače. Istraživanja pokazuju i da svaki četvrti roditelj ne misli da ima dovoljno znanja da pruži adekvatnu podršku detetu u bilo kojoj potencijalno opasnoj situaciji na internetu. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva da 100.000 roditelja i 2.000 vaspitača i nastavnika prođe obuku u naredne dve godine. Telenor se temom bezbednog ponašanja na internetu aktivno bavi od 2012. godine. Od tada je realizovan niz aktivnosti u partnerstvu sa resornim ministarstvima i Unicef-om. Tako je u martu 2016. godine za 4000 učenika osnovnih škola organizovan događaj pod nazivom „Sajber bukvar“, uz podršku Ministarstava prosvete i nauke i Unicef-a. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

VELIKE STVARI SE MOGU POSTIĆI SAMO TIMSKI I SOLIDARNO Nikola Papak Menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija (Ahold Delhaize)

Bitno je da kao kompanija budete aktivni na polju društvene odgovornosti i da imate saradnike koji vas u tome podržavaju

okviru strategije održivog poslovanja postoje tri oblasti kojima pristupamo sa posebnom pažnjom, kao i veliki broj inicijativa kojima se svakodnevno trudimo da naše prodavnice kupcima budu dobar komšija i bolje mesto za kupovinu, a sama kompanija bolje mesto za rad svim saradnicima.

Koji su osnovni principi održivog poslovanja kompanije Delhaize? — Kao lider u oblasti maloprodaje prvenstveno želimo da među kupcima promovišemo zdraviju ishranu. Cilj je da naše prodavnice svojom širokom ponudom postanu mesto gde je lako napraviti zdraviji izbor u kupovini. Pored toga odgovorno upravljamo viškovima hrane i radimo na velikom broju inicijativa koje imaju za cilj smanjenje ukupne količine otpada. Trudimo se da viškove hrane doniramo, a ukoliko to nije moguće, odgovorno recikliramo i svake godine postižemo sve značajnije rezultate u ovoj oblasti. Kao kompanija kojoj su ljudi najvredniji resurs kroz različite inicijative obezbeđujemo inkluzivno i zdravo radno okruženje svim zaposlenima.

Učestvovali ste i pokrenuli mnoge društveno odgovorne kampanje i akcije. Na koji način odlučujete u kom segmentu ćete biti aktivni, s obzirom na to da ste sarađivali i sa olimpijcima, studentima, različitim udruženjima... IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

— Svim temama iz oblasti održivog poslovanja kompanija pristupa strateški. Sa fakultetima imamo kontinuiranu saradnju godinama unazad, a Maxi je pružao podršku najboljim srpskim olimpijcima u poslednjem olimpijskom ciklusu. Najveći smo donator hrane u zemlji i kroz projekat Pomažemo da imaju i oni koji nemaju sarađujemo sa više od 70 humanitarnih udruženja kojima svakodnevno doniramo voće i povrće.

SA FAKULTETIMA IMAMO KONTINUIRANU SARADNJU GODINAMA UNAZAD, A MAXI JE PRUŽAO PODRŠKU NAJBOLJIM SRPSKIM OLIMPIJCIMA Trudimo se da uvek pomognemo u skladu sa mogućnostima i da ta pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija, a veliki broj različitih ciljnih grupa sa kojima sarađujemo samo potvrđuje naše strateško opredeljenje da budemo dobar komšija i kvalitetan partner svima.

Smatrate li da održivo poslovanje nije povezano samo sa „bogatim“ kompanijama i da je za društvenu odgovornost bitnija volja i motivacija?

— Društveno odgovorno aktivnosti su direktno povezane i motivisane prvenstveno že-

ljom da nekome pomognete. Nekada se te aktivnosti odnose na donaciju hrane ili novčano sponzorstvo, ali isto tako iza nas je veliki broj akcija u kojima su naše kolege sređivali parkove ili sadili drveće i na taj način doprineli lepšem okruženju za sve nas. Bitno je da kao kompanija budete aktivni na polju društvene odgovornosti i da imate saradnike koji vas u tome podržavaju. Ponosni smo na 12.000 kolega koji su svakodnevno uključeni u društveno odgovorni projekat doniranja voća i povrća, ali i na naše poslovne partnere koji se uvek rado odazivaju kada organizujemo različite humanitarne aktivnosti.

Kako motivišete svoje zaposlene da budu deo ovakvih kampanja?

— Kompanijska kultura koju svakodnevno žive zaposleni promoviše različite vrednosti među kojima je i brižnost. Trudimo se da putem različitih internih kanala komunikacije predstavimo najbolje primere i da sa zaposlenima u kontinuitetu razgovaramo o tome koliko je važno biti društveno angažovan. Istaknuti srpski humanitarci su često deo naših internih događaja i verujemo da je predstavljanje njihovih priča najbolji način da kod svih razvijete prave vrednosti. Takođe, i među našim kolegama je veliki broj onih koji se bave humanitarnim radom, pa su za dobru motivaciju istovremeno bitni i angažovanje kompanije u ovoj oblasti, ali i odgovorni pojedinci svesni da se velike stvari mogu postići samo timski i solidarno.

POKRENIMO NAŠU DECU Milana Petrović PR menadžer, Knjaz Miloš

Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Srpskim savezom profesora fizičkog vaspitanja i sporta osmislili smo i uveli u škole nekoliko modela raznovrsnih preventivnih vežbi namenjenih školarcima od I do IV razreda.

Predstavite nam ukratko program Pokrenimo našu decu

— Budući da je naša voda Aqua Viva brend koji promoviše zdrav i aktivan život, odlučili smo da preduzmemo konkretne korake u cilju izgradnje zdravih navika u dečjem uzrastu, koji je za to najpogodnije vreme. Na tu odluku presudno su nas podstakli podaci o zdravstvenom stanju naše dece, koji svedoče da se životni stil znatno promenio, što je rezultiralo problemima i deformitetima nesvojstvenim mladima. Zadovoljstvo nam je da smo, za vrlo kratko vreme, postigli odlične rezultate. Period uoči kraja školske godine proveli smo u školama širom Srbije, a zaključak je da je deci potreban

SVAKO PETO DETE IMA KRIVU KIČMU, SVAKO ČETVRTO JE GOJAZNO, A ČAK 70 ODSTO NJIH JE NEDOVOLJNO FIZIČKI AKTIVNO

samo mali podsticaj učitelja i roditelja da vežbaju, jer su pokret, aktivnost i igra njihova prirodna potreba u ovom uzrastu. U učionicama su nam kreativni učitelji pokazali i kako vežbe mogu da budu u funkciji saznanja, pa smo videli kako se lako savlada tablica množenja kroz igru i kretanje, kako se slova uče uz pokret i sl. Sve to nas ohrabruje da nastavimo započeto i, nadamo se, kao društvo u budućnosti iz školskih klupa dočekujemo aktivne generacije izgrađenih zdravih navika.

Na kojim postulatima je izgrađeno i gradi se društveno odgovorno poslovanje kompanje Knjaz Miloš?

— Čitavo poslovanje u celini, pa i aktivnosti koje se odnose na društveno odgovorno angažovanje, gradimo na etičkim postulatima. To, pored kvaliteta proizvoda, podrazumeva i specifičan odnos prema potrošačima, odnosno ljudima i sredini u kojoj radimo. Trudimo se da identifikujemo probleme na čije rešavanje, kao kompanija, možemo da utičemo. Tako smo u poslednje vreme realizovali ili učestvovali u realizaciji nekoliko projekata. Pomogli smo da se napravi prva ekološka brana za skupljanje ambalažnog otpada na reci Raška, rekonstruisali smo Paviljon Knjaz Miloš koji ima poseban istorijski značaj za našu zemlju, a naročito za rodni grad kompanije Knjaz Miloš Aranđelovac. Donirali smo značajne količine naših proizvoda različitim ugroženim kategorijama stanovništva, a posebno smo ponosni na novu redizajniranu bocu Knjaz Miloša, na kojoj je Brajevom azbukom ispisano ime brenda. Ovim pionirskim poduhvatom na našem tržištu želeli smo da budemo dobar primer svim proizvođačima i ujedno poručimo da smo, brigom o specifičnim potrebama naših potrošača, u prilici da značajno olakšamo i ulepšamo svakodnevnicu jedni drugima.

Programom uvodi svakodnevnu fizičku aktivnost za mlađe učenike u osnovnim školama u Srbiji

Smatrate li da su velike kompanije, poput vaše, primer i motivacija manjim kompanijama za društveno odgovorno angažovanje?

— Smatramo da bi uspesi drugih i njihova dostignuća trebalo da nam pomognu u sopstvenim stremljenjima da budemo bolji, nezavisno o kojem delu poslovanja je reč. Drago nam je ako smo nekoga motivisali, a posebno raduje činjenica da sve više kompanija uviđa i veliku pažnju posvećuje i ovom segmentu poslovanja. Za društvenu odgovornost nije presudna veličina organizacije ili kompanije, koliko znanje koje njeni zaposleni imaju, oblasti u kojima su eksperti... Kada iz te vizure posmatramo stvari, sigurno ćemo uvideti da zaista postoje članovi društva ili populacija kojima je baš u vezi sa našom oblašću ekspertize – potrebna pomoć i asistencija. U tome je, pre nego u materijalnim resursima, suština društveno odgovornog angažovanja.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

AKTIVNO SE BORIMO PROTIV NEZAPOSLENOSTI MLADIH Marko Kolenc Direktor kompanije Adecco u Srbiji

Prema podacima Međunarodne organizacije rada UN, broj nezaposlenih mladih ljudi je u 2016. godini dostigao 71 milion

decco Srbija izabrala je svog ‘CEO FOR ONE MONTH’, u sklopu globalnog programa Way to Work. Ovaj program, koji je privukao preko 54.000 prijava, omogućiće da 49 ambicioznih mladih kandidata iz celog sveta, među kojima je i Andrijana Janković iz Srbije, dobije priliku da, u zemljama u kojima žive, steknu prva radna iskustva i to uz mentorstvo menadžera Adecco Grupe. Najbolji od ovih 49 finalista biće na kraju izabran da sarađuje sa CEO-om Adecco Grupe, Alainom Dehazeom, u centrali kompanije koja se nalazi u Švajcarskoj. O ovom značajnom CSR projektu i njegovom sprovođenju u našoj zemlji razgovaramo sa Markom Kolencom, direktorom kompnaije Adecco u Srbiji.

Nezaposlenost mladih je veliki problem sa kojim se danas suočavamo. Kakvi su globalni podaci?

— Prema podacima Međunarodne organizacije rada UN, broj nezaposlenih mladih ljudi je u 2016. godini dostigao 71 milion. Ovaj veliki problem nastaje zbog činjenice da sa jedne strane, četvrta industrijska revolucija stvara radna mesta za koja su potrebne nove veštine i odnos prema radu, dok, sa druge strane, sve više dolaze do izražaja slabosti tradicionalnog obrazovanja da obezbedi veštine koje odgovaraju potrebama savremenog tržišta. Međutim, Indeks globalne konkurentnosti talenata za 2017. godinu i istraživanje koje sprovode INSEAD i Adecco Grupa, pokazuju da se zemlje poput Švajcarske, Singapura i skandinavskih zemalja mnogo bolje nose sa nezaposlenošću mladih, zahvaljujući obrazovnim sistemima koji stiIZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

mulišu učenje zasnovano na iskustvu i projektima i obezbeđuju prilike za obuku koja se baziraju na radu.

Koji su ciljevi projekta Way to Work?

— Adecco Grupa je 2013. pokrenula projekat Way to Work da bi se uhvatila u koštac sa problemom nezaposlenosti mladih, unapredila mogućnosti zapošljavanja za mlade ljude i pomogla im da zakorače u svet rada. Kroz Way to Work, Adecco Grupa mla-

ZBOG INTERESANTNOG KONCEPTA I JEDINSTVENE MOGUĆNOSTI DA NAJBOLJI KANDIDAT MESEC DANA RADI SA GLOBALNIM CEO-OM ADECCO GRUPE, PROŠLE GODINE IMALI SMO PREKO 100 PRIJAVA, A OVE SKORO TRI PUTA VIŠE dim ljudima nudi stažiranja i stručne prakse (više od 10.500 između 2015. i 2016. godine), usmeravanje u karijeri i obuku, kao i šansu da postanu ‘CEO FOR ONE MONTH’. Ovaj program, interesantnog imena, koji je deo projekta,Way to Work konkretno se obra-

ća ambicioznim mladim talentima i nudi im jedinstvenu priliku da unaprede svoje šanse za zapošljavanje učeći na poslu i to radeći sa nama koji vodimo kompaniju. Program je osim toga sjajna prilika i za nas jer tako pojačavamo ponudu talenata koji tek dolaze i sa sobom donose novu energiju i znanja.

Kakvi su rezultati programa Way to Work i ‘CEO FOR ONE MONTH’ u Srbiji?

— Andrijana Janković, koja je izabrana da bude Adecco ‘CEO FOR ONE MONTH’ u Srbiji, student je završne godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali je tokom studija imala brojna iskustva u timskom i volonterskom radu što joj je pomoglo da bolje upoznala sebe i stekne dodatno samopouzdanje koje će biti važno za njen budući rad u Adecco timu. Projekat ‘CEO FOR ONE MONTH’ realizujemo već drugu godinu zaredom. Zbog interesantnog koncepta i jedinstvene mogućnosti da najbolji kandidat mesec dana radi sa globalnim CEO-om Adecco Grupe, prošle godine imali smo preko 100 prijava, a ove skoro tri puta više. Inače, u okviru projekta Way to Work imamo preko 100 studenata koji su završili praksu. Čak 87% njih se zaposlilo u roku kraćem od 3 meseca, što govori u prilog činjenici da drugačiji prostup pripremi studenata za tržište rada dovodi do značajnih rezultata.

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI

PANEL

SAVREMENI KONCEPT UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA

Angažovanje zaposlenih (konsultovanje i uključivanje zaposlenih, motivaciono radno okruženje, zadovoljstvo i dobrobit zaposlenih oličeni u podsticanju ravnoteže između poslovnih i privatnih obaveza)

MODERATOR

UČESNICI

OLIVERA STEFANOVIĆ STANKOVIĆ

VANA MARKOVIĆ

HR Business partner, Carlsberg

IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

ANA MIJATOVIĆ

BRANKO VUKOVAC

Manpower Group

HR manager Infostuda

MAJA STOJAČKOVIĆ

Talent Management, Pepsico za Zapadni Balkan

GORDANA VELJIN HR menažerka, Delta Holding

DOBAR ODABIR ZAPOSLENIH KLJUČAN ZA USPEŠNO POSLOVANJE Branko Vukovac Razvoj ljudskih resursa, Infostud

Svaki odabir kandidata podrazumeva pregledanje biografija, testove znanja i sposobnosti, ali i radove u grupi i intervju baziran na kompetencijama

Infostudu radne pozicije koncipiramo tako da omogućavaju zaposlenima da učestvuju u donošenju odluka po pitanju njihovog posla, ali i da samostalno određuju na koji način će doći do postavljenih ciljeva.

Kakva je uloga HR sektora u procesu odabira ljudskih resursa i koliko pomažete menadžmentu u odabiru kandidata?

— U Infostudu HR sektor je strateški sektor kompanije i usko sarađujemo sa menadžerima svih nivoa. S obzirom na to, jedna od naših uloga je da zajedno sa biznisima definišemo potrebe za zapošljavanjem na godišnjem nivou i isplaniramo te procese kroz četiri kvartala, uzimajući u obzir strateške ciljeve biznisa za tu godinu. Zaduženi smo za to da proces obuhvata sve neophodne elemente kako bismo došli do najodgovarajućeg kandidata, ali i da ispitamo vrednosti i ključne kompetencije i procenimo potencijal uklapanja u našu kulturu i sistem rada. S druge strane, predstavnik biznisa ima zadatak da ispita stručno znanje kandidata i da zajedno sa nama proceni potencijal kandidata da se uklopi u njegov tim, imajući u obzir atribute tima i sve njegove specifičnosti.

Kako izgleda proces selekcije? Na kojim vrednostima počiva taj proces i šta je posebno vazno?

— U zavisnosti od potreba tima i ključnih kompetencija, svaku selekciju planiramo posebno. U procesu selekcije svi kandidati prolaze procenu vrednosti, koje su osnovna kvalifikacija za potencijalno zapošljavanje. Neretko

se desi da u procesu imamo eksperta koji ima stručno znanje, ali ne deli naše vrednosti, tada se ipak ne odlučimo za saradnju.

Koliko Infostud polaže u treninge, obuke i usavršavanje svojih zaposlenih? — Ulaganje u razvoj naših zaposlenih počinje još prvog dana kada novozaposleni počne da radi kod nas. Dodeljuje mu se mentor i unapred definisan plan sa detaljnom obukom. Glavna uloga naših menadžera je rad na razvoju ljudi. Prisutne su razvojne evaluacije i razvojni planovi koji sadrže različite oblike učenja.

POSEBNO MESTO U SELEKCIJI, ALI I NAJVEĆU VAŽNOST PRI ODABIRU KANDIDATA IMAJU VREDNOSTI NAŠE KOMPANIJE

Svim zaposlenima obezbeđujemo usluge koučinga na kom imaju priliku da razvijaju svoje veštine kroz individualni rad. Dokaz da mi ulažemo mnogo u razvoj naših zaposlenih je i inicijativa internih obuka. Prepoznali smo

da smo razvili vrhunske stručnjake koji su voljni da prenose znanje ostalim kolegama, te smo osmilili i već sprovodimo program internih obuka.

Koliko je važno motivaciono radno okruženje i podsticanje zaposlenih na ravnotežu privatnih i poslovnih obaveza?

— Činjenica je da na poslu dnevno provodimo 8 do 9 sati, a kada se ovoj činjenici pridruže potrebe digitalnih generacija za razvojem i liderstvom, kao i jednu od osnovnih potreba za pripadanjem i ostvarivanjem u socijalnom svetu, tada možemo odgovorno da kažemo da je motivaciono okruženje izuzetno značajno za dobrobit zaposlenog, a samim tim i za kompaniju. Pored motivacionog okruženja i beneficija, vodimo se time da je najjači motivator smisao u radu. Što se tiče balansa privatnog i poslovnog života, među zaposlenima promovišemo kulturu da „posao ostave u kancelariji“, kroz to da ne podržavamo rad od kuće, kao ni prekovremeni rad. Radna mesta su koncipirana tako da zaposleni sve svoje poslovne obaveze može da obavi u toku radnog vremena, a timska atmosfera i poverenje smanjuje verovatnoću za manifestovanje radnog stresa. IZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

NAJBOLJI AMBASADORI NAŠE KOMPANIJE SU NAŠI ZAPOSLENI Ivana Marković HR biznis partner, Carlsberg Srbija

Poslovanje kompanije Carlsberg posvećeno je davanju pozitivnog doprinosa društvu i okolini razvojem i implementacijom odgovorne poslovne prakse koja, ujedno, obezbeđuje i ostvarivanje finansijskih uspeha

panija obezbeđujemo zaposlenima – sistemi nagrada i bonusi, dakle „higijenske stvari“. Takođe, praktikujemo i merenje zadovoljstva zaposlenih kroz godišnje ankete i izuzetno nam je važna povratna informacija. Ono što dobijemo kao odgovore jeste da je našim zaposlenima bitno ostvarenje na poslu, samoostvarenje, komunikacija, osećaj pripadnosti, dakle emotivna veza bez obzira na to što se radi o komercijalnom biznisu i okruženju. Najlakše je motivisati zaposlene finansijskim putem, no pitanje koliku povezanost sa kompanijom u kojoj rade će to doneti, a na šta mi jako polažemo. I došli smo upravo do toga da su druženja, tim bildinzi, takmičenja, igre nešto što je jako važno i što povezuje sve nas koji radimo u kompaniji, a što je nenadoknadivo.

i u kompaniji Carlsberg verujemo da nam aktivan razvoj korporativne društvene odgovornosti može pomoći da otklonimo rizike, privučemo i zadržimo zaposlene, poboljšamo svoju reputaciju, redukujemo negativne socijalne uticaje i negativne uticaje okoline i time u potpunosti ojačamo naše poslovanje.

— Najbolji ambasadori naše kompanije jesu naši zaposleni. Kada radimo intervjue s kandidatima i kada ih pitamo zašto žele da rade u Carlsbergu, posebno smo ponosni kada kažu – preporuka zaposlenih koji već rade kod nas.

Koliko ulažete u svoje zaposlene?

— Rukovodeći se idejom da zapošljava stavove, a razvija veštine, Carlsberg Srbija planira i ulaže u razvoj zaposlenih. Na osnovu kompanijskih, ali i individualnih ciljeva za narednu godinu, u saradnji sa menadžerima i direktorima, identifikuju se potrebe za razvojem i treningom, na osnovu kojih se pravi trening plan za narednu godinu. Imamo nekoliko kategorija treninga, od opštih, pa do profesionalnih, te treninzi za menadžment veštine i drugi.

Kako motivišete zaposlene i koliko se polaže na motivaciju?

— Jedna od stvari na koje smo posebno ponosni jeste da u Carlsberg kompaniji već godinama rade oni koji su došli kao studenti sa indeksom. Motivacija je veoma bitna i velika stvar u celoj kompaniji. Ono što mi radimo za zaposlene je niz procesnih stvari koje mi kao komIZAZOVI KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

Na šta ste posebno ponosni kada je reč o ugledu koji kompanija uživa?

NAJLAKŠE JE MOTIVISATI ZAPOSLENE FINANSIJSKIM PUTEM, NO PITANJE KOLIKU POVEZANOST SA KOMPANIJOM U KOJOJ RADE ĆE TO DONETI

To nam puni srce i kada ljudi prepoznaju kompaniju po tome, to je pogodak i prava stvar. Zapravo, posao svih u kompaniji, i menadžmenta, jeste upravo širenje te dobre energije koja šalje poruku da smo poželjno radno okruženje. Ta energija ljudi spolja koji dođu i kažu: „Želim da radim u vašoj kompaniji jer nam je vaš zaposleni rekao da je ovo sjajno mesto za rad“ iznova nas pokreće. Mi tada kažemo – mi smo završili svoj posao.