CSR 2020 by Diplomacy&Commerce magazine

2020

CSR SRBIJA 2020 DRUÅ TVENA ODGOVORNOST U VREMENIMA KRIZE

CSR SRBIJA 2020

DruĹĄtvena odgovornost u vremenima krize

CSR SRBIJA 2020

DruĹĄtvena odgovornost u vremenima krize

INTRO

DRUŠTVENA ODGOVORNOST U VREMENIMA KRIZE

POGLEDAJTE CELU KONFERENCIJU

Color Media Communications šestu godinu za redom u saradnji sa UNICEF-om organizovala je 1.juna konferenciju posvećenu društveno odgovornom poslovanju “CSR Srbija 2020”

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

bog situacije sa pandemijom korona virusa (Covid-19) konferencija “CSR Srbija 2020 – Društvena odgovornost u vremenima krize” prvi put je održana online, a svi zainteresovani mogli su da prate i aktivno učestvuju u konferenciji preko live streama na YouTube kanalu Color Media Communications. Na ovogodišnjoj konferenciji govorilo se o budućnosti CSR-a, najnovijim trendovima i izazovima. Saznali smo kakvo je bilo društveno odgovorno poslovanje kompanija za vreme pandemije. U novonastaloj situaciji uvideli smo neophodnost brze reakcije celog sistema i solidarnosti u svakom smislu, kao i značaj volonterizma kao jednog od načina za pomoć zajednici. Pričali smo i o tome kako su kompanije obezbedile svojim zaposlenima mogućnost rada od kuće i pojačale svoje druš-

tveno odgovorne aktivnosti kada je građanima bilo najpotrebnije. Konferenciju je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije: - Država je tokom borbe protiv virusa kovid-19 pokazala da može dobro da reaguje u teškim vremenima i da odgovornim odlukama može da se nosi sa savremenim izazovima, za koje nijedna država, pa i one razvijenije od Srbije, nisu bile spremna - rekla je danas pred-

MERA USPEHA SVAKE MODERNE KOMPANIJE SVAKAKO JE I BRIGA KOJU POKAZUJE ZA ZAJEDNICU ČIJI JE DEO

sednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Gojković je dodala da je najveći deo građana razumeo koliko je bila važna ta borba i dodala da o tome svedoče brojni primeri solidarnosti. Prema njenim rečima, važan deo tog zajedničkog odgovora društva bili su upravo odgovorni pojedinci, među njima i javne ličnosti, kao i kampanje koje su pokazale koliko je humanost značajna u takvim okolnostima. - Mera uspeha svake moderne kompanije svakako je i briga koju pokazuje za zajednicu čiji je deo. Istovremeno, građani žele da vide humanije lice kompanija čije proizvode kupuju i čije usluge koriste - rekla je Gojković. Nakon Maje Gojković, gledaocima se obratila Regina De Dominicis, direktorka Unicefa za Srbiju: - Način na koji su kompanije reagovale i kako su se ponašale tokom krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 značajno će uticati na njihov rejting i celokupno poslovanje u budućnosti - poručila je Regina. Na konferenciji je govorio Nj. E. Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Srbije koji je istakao: - Za švedske kompanije koje se fokusiraju na razvoj svog održivog poslovanja CSR je jedno od glavnih oruđa, jer jača njihovu konkurentnost i doprinosi dobrom imidžu Švedske. Prema tome, i država i kompanije smatraju da je CSR pitanje trgovinske politike kao i pitanje kako promovisati Švedsku. Na prvom panelu pod nazivom "Društveno odgovorno poslovanje za vreme i

nakon pandemije korona virusa (Covid19)" koji je moderirala Ruža Veljović, direktorka Diplomacy and Commerce magazina, govornici su bili: Marija Vujanić, Communications and Sustainability Director, Telenor Srbija; Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje, Delta Holding; Aldo Lele, Sustainability Manager SEE IKEA i Milica Babić, Officer Manager za korporativnu društvenu odgovornost i sponzorstva, Vojvođanska banka.

SAMI MOŽEMO DA NAPRAVIMO PROMENU, ALI JEDINO ZAJEDNIČKIM SNAGAMA MOŽEMO DA STVORIMO REZULTAT I AKCIJU, ŠTO SE I SADA POKAZALO Marija Vujanić, iz Telenora je ovom prilikom istakla: - Za nas je, pored donacija, bilo važno da pomognemo u onome što je naša opšta oblast. Ponudili smo veliku količinu besplatnog interneta i telefona đacima i studentima koji su pratili online nastavu. Drago mi je da su i ostale kompanije postupile na isti ili sličan način u momentu kada je to bio imperativ. Aldo Lélé, menadžer za održivi razvoj kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu je rekao: - Sami možemo da napravimo promenu, ali jedino zajedničkim snagama možemo

da stvorimo rezultat i akciju, što se i sada pokazalo. Svrha vodilja naše kompanije uvek će biti pomoć najugroženijima širom sveta koji su uvek u našim srcima i mislima - poručio je Aldo. U drugom panelu pod nazivom “CSR u eri COVIDA-19: primeri dobre prakse i novi pravci razvoja” govorili su Miloš Paunović, CSR Specialist, Nordeus; Jasmina Ilić, direktorka korporativnih poslova TeleGroup; Branislav Jovanović, menadžer za društvenu odgovornost Banca Intesa; Ivana Todorović, menadžer odeljenja marketinga i komunikacija OTP banka Srbija panel je moderirala Milica Marković, Corporate Communications Manager, Direct Media. Treći panel bio je posvećen budućnosti CSR-a, trendovima, izazovima i implikacijama. Čuli smo mišljenja stručnjaka Miloša Jankovića, menadžer komunikacija Fondacije Catalyst Balkans; Nevena Marinovića, izvršnog direktora Smart Kolektiv-a; Siniše Mitrovića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije i Vesne Savić Đukić, Fundraising Specialist, Unicef Srbija, panel je moderirala Vanja Kovačev, PR Specialist. Vesna Savić Đukić iz Unicefa je istakla: - UNICEF ima najveći humanitarni magacin na svetu koji ima saradnju sa preko hiljadu dobavljača različite opreme koja je neophodna u vanrednim situacijama. Imamo tu vrstu prednosti . Pored razvojnih programa koje radimo mi pružamo i podršku za programe u vanrednim situacijama. Konferenciju je podržao UNICEF i kompanije Telenor Srbija i IKEA.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

INTRO

DRŽAVA JE DOBRO REAGOVALA U TEŠKIM VREMENIMA

MAJA GOJKOVIĆ Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije

Država je tokom borbe protiv kovida-19 pokazala da može dobro da reaguje u teškim vremenima i da odgovornim odlukama može da se nosi sa savremenim izazovima, za koje nijedna država, pa i one razvijenije od Srbije, nisu bile spremne

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

aja Gojković je prilikom otvaranja online konferencije "CSR Srbija 2020 - Društvena odgovornost u vremenima krize" kazala da je najveći deo građana razumeo koliko je bila važna ta borba i dodala da o tome svedoče brojni primeri solidarnosti. Prema njenim rečima, važan deo tog zajedničkog odgovora društva bili su upravo odgovorni pojedinci, među njima i javne ličnosti, kao i kampanje koje su pokazale koliko je humanost značajna u takvim okolnostima. Ona je dodala da su i brojne firme podržale društvo u borbi sa korona virusom, navodeći da je bilo onih koje i pored otežanog poslovanja nisu otpuštale radnike. Pohvalila je i sve one kompanije koje su se prilagodile novim okolnostima i građanima omogućile da rade od kuće i da onlajn dođu do svega što im je potrebno. “Država je tokom borbe protiv kovida19 pokazala da može dobro da reaguje u

teškim vremenima i da odgovornim odlukama može da se nosi sa savremenim izazovima, za koje nijedna država, pa i one razvijenije od Srbije, nisu bile spremne. Najveći deo građana je razumeo koliko je bila važna ta borba i o tome svedoče brojni primeri solidarnosti. Važan deo tog zajedničkog odgovora društva bili su upravo odgovorni pojedinci, među njima i javne ličnosti, kao i kampanje koje su pokazale koliko je humanost značajna u takvim okolnostima. Odgovorno i ozbiljno poslovanje pokazali su i trgovinski lanci koji su obezbedili dobru snadbevenost svim namirnicama, u vreme kada smo gledali slike iz Evrope i sveta opustošenih marketa i nestašica mnogih proizvoda. U Srbiji, slično kao i u Italiji, tekstilna industrija je pokazala odgovornost u kratkom roku i započela proizvodnju maski. Sve pohvale zaslužuju brojni pojedinci, sportisti, kao i kompanije koje su bolnicama u Srbiji donirale respiratire, koji su u borbi protiv kovida 19 bili neophodni mnogim pacijentima. Mera uspeha svake moderne kompanije svakako je i briga koju pokazuje za zajednicu čiji je deo. Istovremeno, građani žele da vide humanije lice kompanija čije proizvode kupuju i čije usluge koriste Jedinstvo, humanost i solidarnost koju je pokazao najveći deo društva u kriznim vremenima borbe protiv korova virusa, daje nadu da je podignuta svest o značaju tih vrednosti za čitavu zajednicu. Pokazali smo da nismo sebični kao što u ovom veku u kome živimo ljudi neretko umeju da budu. Zato mi to daje nadu da će i mnoge kompanije i u vremenu pred nama društveno odgovorno ponašanje posmatrati kao neraskidivi deo svog ukupnog uspešnog poslovanja” završila je izlaganje predsednica Skupštine, Maja Gojković.

C O R P O R AT E

EUROBANK ODLUČNO I ODGOVORNO PROTIV KORONOVIRUSA Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa UNICEF-om, Eurobank je imala jasnu sliku koje su trenutne potrebe zdravstvenog sistema u Srbiji oronavirus je nesumnjivo uticao na poslovanje svih sektora privrede, ali je zahtevao i donošenje pravovremenih i efikasnih mera, kako bi se njegove posledice u što većoj meri ublažile. Eurobank je i u ovim izazovnim vremenima pokazala visok stepen odgovornosti – prema zaposlenima, klijentima, partnerima i zajednici u kojoj poslujemo. Sa ciljem da mogućnost zaraze svede na minimum, i pre proglašenja vanrednog stanja, Eurobank je preduzela niz koraka kako bi zaštitila i zaposlene i klijente. Obezbeđena je pojačana higijena svih poslovnica Eurobank i maksimalna primena preporuka za zaštitu od koronavirusa, a neke od svakodnevnih aktivnosti dodatno su unapređene kako bismo klijentima omogućili alternativne i digitalne kanale za nesmetano obavljanje transakcija, bez potrebe za odlaskom u ekspozituru. Pored toga, Eurobank je, sa ciljem suzbijanja epidemije, uzela učešće u postojećim inicijativama, ali je pokretala i sopstvene, pokazujući šta znači biti solidaran i odgovoran član zajednice kada je najpotrebnije. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa UNICEF-om, Eurobank je imala jasnu sliku koje su trenutne potrebe zdravstvenog sistema u Srbiji. Više nego ikad, bilo je neophodno pružiti podršku lekarima, a pacijentima koji se leče od koro-

navirusa obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Eurobank je izdvojila 6 miliona dinara za kupovinu hirurških maski i maski N95, zaštitnih ogrtača, hirurških rukavica, vizira, skafandera i mobilnih respiratora. Inicijativa je realizovana u izuzetno kratkom vremenskom roku, pa je prošlo svega nekoliko dana od doniranja sredstava do trenutka kada je neophodna oprema stigla do onih kojima je namenjena.

NAROČITO SMO PONOSNI NA LIČNI ANGAŽMAN ZAPOSLENIH I NJIHOVO UČEŠĆE U INICIJATIVAMA KOJE PODRAZUMEVAJU POMOĆ NAJSTARIJIM GRAÐANIMA I nakon ove značajne donacije, kojom je pružena podrška zdravstvenom sistemu u veoma teškom trenutku, Eurobank je nesebično nastavila da pomaže najugroženijim kategorijama stanovništva. Među njima su i prodavci magazina LICEULICE, koji su uvođenjem vanrednog stanja i posebnih mera zaštite od koronavirusa, suočeni sa nepremostivom preprekom – potpunom obustavom prodaje, pa samim tim i izostankom

materijalnih prihoda. Imajući to u vidu, Eurobank je otkupila jedan deo tiraža i na taj način im pružila podršku i iskazala solidarnost. Tokom ovih izazovnih vremena, Eurobank je nastavila da sprovodi aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje obrazovanja, pa se, na poziv NALED-a, kao jedan od pokrovitelja priključila konkursu za izbor najboljih primera nastave na daljinu “Magija je u rukama nastavnika”. Konkurs koji je trajao do 31.maja bio je namenjen nastavnicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji koji su osmišljavali i izvodili nastavu na daljinu. Banka je obezbedila 2 laptopa sa instaliranim softverom za čitanje e-knjiga kao nagrade u dve kategorije – za najbolji primer interaktivne nastave i najbolji primer upotrebe informacionih tehnologija u nastavi. Naročito smo ponosni na lični angažman zaposlenih i njihovo učešće u inicijativama koje podrazumevaju pomoć najstarijim građanima. Dodatno, Eurobank je obezbedila neophodnu pomoć najosetljivijim kategorijama- porodicama dece koja boluju od autizma iz Udruženja „Autizam Valjevo“. Na taj način još jednom je pokazala da je jedan od lidera društveno – odgovornog poslovanja, dajući pravi primer kako da se odnosimo prema društvu i zajednici u kojoj živimo i poslujemo, naročito u teškim i izazovnim vremenima.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

I N T E R VJ U

CSR JE JEDNO OD GLAVNIH ORUÐA Država i kompanije smatraju da je CSR pitanje trgovinske politike kao i pitanje kako promovisati Švedsku NJ. E. JAN LUNDIN Ambasador Švedske u Srbiji ruštveno odgovornom poslovanju i aktivnostima švedskih kompanija ambasador Jan Lundin je rekao sledeće: „Ovo su komplikovana vremena za vrstu održive i vrednosne spoljne politike koju zagovara Švedska. Ipak, verujem da je na kraju odgovor na sve nove izazove veća, a ne manja međunarodna saradnja“, zaključio je ambasador Švedske u Srbiji, Nj. e. Jan Lundin.

Mnoge kompanije su pretrpele veliku štetu zbog pandemije virusa kovid-19. Neke od njih, međutim, uspele su da održe kontakt s lokalnim zajednicama u kojima posluju, nastavljajući s primenom visokih standarda društveno odgovornog poslovanja. Koje primere društveno odgovornog poslovanja švedskih kompanija u Srbiji biste izdvojili? — Hteo bih da izdvojim nekoliko. IKEA mi, naravno, prva pada na pamet. Ova kom-

panija je bila prilično velikodušna u pružanju podrške tokom krize i čak je pomogla pri uspostavljanju posebne privremene kovid bolnice u Nišu. Tetra Pak je pomagao Crvenom krstu i bolnici u Gornjem Milanovcu. Kompanija koja proizvodi rashlad-

VERUJEM DA JE NA KRAJU ODGOVOR NA SVE NOVE IZAZOVE VEĆA, A NE MANJA MEÐUNARODNA SARADNJA ne uređaje Eurocons Group pomogla je u izgradnji čistih soba za bolnice. Siguran sam da ima još primera društveno odgovornog poslovanja. Svi želimo pomoći, a švedske kompanije se ne razlikuju u tome.

Kako ova pandemija utiče na prethodno

dogovorene ciljeve, projekte i aktivnosti, ako uopšte i utiče?

— Sve se usporilo. Ovo je, nažalost, ipak najbolja opcija s obzirom na to da je u pitanju javno zdravlje. Pozitivna stvar u svemu ovome je što ćemo možda biti efikasniji i ekološki održiviji kada se kriza završi, manje ćemo putovati i više koristiti video-konferencije.

Koliko je važno društveno odgovorno poslovanje s aspekta ekonomije država i s aspekta poslovanja kompanija? — Za švedske kompanije koje se fokusiraju na razvoj svog održivog poslovanja društveno odgovorno poslovanje je utkano u poslovne strategije, misije i ciljeve. CSR je jedno od glavnih oruđa, jer jača njihovu konkurentnost i doprinosi dobrom imidžu Švedske. Prema tome, i država i kompanije smatraju da je CSR pitanje trgovinske politike, kao i pitanje kako promovisati Švedsku.

NEDAVNO JE POTPISAN SPORAZUM O NASTAVKU PROJEKTA ENVAP 3 Švedska je jedan od glavnih partnera Srbije u postizanju evropskih ekoloških standarda i rešavanju najznačajnijih pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Tom prilikom Nj. e. Jan Lundin izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma kojim se produžava ENVAP program za još jedan period, kao i zbog nastavka saradnje Švedske sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine. Kako je naglasio, Švedska ulaže dva miliona evra godišnje u ekološku reformu u Srbiji, što je čini stabilnim i najvećim bilateralnim partnerom naše zemlje u ovoj oblasti. Amba-

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

sador je ocenio da izrada Pregovaračke pozicije Srbije u oblasti zaštite životne sredine i njeno blagovremeno dostavljanje Briselu predstavlja veliki uspeh i izrazio očekivanje da će se ovakav rad nastaviti istim tempom i ubuduće. Ambasador je ukazao da će Švedska nastaviti saradnju sa Srbijom u ovoj oblasti „jer je to u našem interesu, interesu Srbije i interesu EU“, i zaključio, „ako budemo radili kao što smo do sada radili sa Ministarstvom, biće to uspešan i radostan proces koji će doneti mnogo novih radnih mesta“.

C O R P O R AT E

POVERENJE, ODGOVORNOST I PROFIT – TRI REČI ZA USPEH

Izveštaji o održivom razvoju pružaju sveobuhvatan uvid u poslovne aktivnosti društveno odgovornih kompanija, koje na ovaj način javnosti pokazuju koje su korake preduzele kako bi se obezbedilo održivo poboljšanje života budućih generacija. Kompanija NIS jedan je od primera dobrih svetskih praksi izveštavanja u oblasti održivog razvoja i nedavno je obeležila vredan jubilej – objavu 10. verifikovanog izveštaja o održivom razvoju ada su države članice Ujedinjenih nacija pre pet godina odobrile Agendu 2030, složile su se da ciljevi održivog razvoja moraju biti ispunjeni za sve nacije i narode i za sve segmente društva. Vlade i akteri koji su pregovarali o Agendi 2030 obavezali su se da će osigurati „da nikoga neće ostaviti iza sebe“ i da će „nastojati da prvi stignu do kraja“. Kroz ovo obećanje, zemlje su zajamčile da će svojim stanovnicima omogućiti dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodnu ravnopravnost, čistu vodu i sanitarne uslove, dostupnu i čistu energiju, da će ubrzati napredak i za one najudaljenije…

KAKO OSIGURATI DA U PRAKSI „NIKO NE ZAOSTANE“

Pristup dobrim školama, zdravstvenoj zaštiti, električnoj energiji ili čak vodi za mnoge ljude i danas je nedostižan. Prema podacima UN, više od milijardu ljudi na planeti nema pristup električnoj energiji, dok je preko 90 odsto svetskog bogatstva koncentrisano u rukama ne-

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

srazmerno malog dela populacije. Nova istraživanja procenjuju da će do 2030. godine do dve trećine ekstremno siromašnih u svetu živeti u krhkim ekonomijama i područjima sukoba. Ujedinjene nacije pozvale su na globalnu akciju ovim povodom. Ciljeve održivog razvoja, poznate i kao „Globalni ciljevi“, usvojile su sve države članice UN kao uni-

„PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA ĆE I UBUDUĆE PREDSTAVLJATI OSNOVU SVIH BIZNIS PROCESA NIS-A verzalni poziv na akciju okončanja siromaštva, zaštite planete i osiguranja da svi ljudi uživaju u miru i prosperitetu. Organizacija Ujedinjenih nacija definisala je 17 ciljeva održivog razvoja koji su međusobno povezani i često je rad

na ispunjavanju jednog od njih ujedno i početak delovanja ili barem poziv na ostvarivanje ostalih ciljeva. Osmišljeni su tako da u svetu iskorene glad, diskriminaciju, sukobe…

GLOBALNA AKCIJA ZA ISPUNJENJE AMBICIOZNIH CILJEVA

Za postizanje ciljeva održivog razvoja potrebno je partnerstvo vlada, međunarodnih organizacija, nevladinog sektora i velikih kompanija širom sveta. Posebna odgovornost je na biznis sektoru, imajući u vidu da su neke međunarodne korporacije finansijski moćnije čak i od pojedinih država. Takođe, poslovanje u skladu sa principima održivog razvoja jedan je od preduslova uspeha na tržištu. Upravo su Izveštaji o održivom razvoju način da društveno odgovorne kompanije ostvare transparentnu komunikaciju sa javnošću i da obaveste akcionare i ostale zainteresovane strane o rezultatima poslovanja i aktivnostima kroz koje deo profita vraćaju zajednici. U pojedinim država-

ma ovaj izveštaj je ujedno i zakonska obaveza. Društveno odgovorne kompanije u svojim izveštajima navode na koji način su objedinile poslovne, društvene, ekološke i druge ciljeve, odnosno šta su učinile kako bi sopstvenim primerom doprinele ostvarivanju ciljeva održivog razvoja UN.

JUBILEJ IZVEŠTAVANJA O ODRŽIVOM RAZVOJU NIS-A

Kompanija NIS je krajem maja obeležila značajan jubilej - deset godina od objavljivanja prvog Izveštaja o održivom razvoju. NIS je upravo jedan od pionira u ovom načinu izveštavanja u Srbiji. U nemogućnosti da zbog epidemije COVID-19 ovaj značajni jubilej obeleži u društvu većeg broja prijatelja, saradnika i predstavnika medija, NIS je odlučio da javnosti prikaže svoja dostignuća iz 2019. godine putem jedinstvene interaktivne online verzije Izveštaja, objavljene na sajtu kompanije: www. nis.eu/izvestaj-o-odrzivom-razvoju. Izveštaj o održivom razvoju kompanije za 2019. godinu u skladu je sa standardima vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja Global Reporting Initiative (GRI), a verifikovala ga je nezavisna revizorska kuća „Ernst&Young“.

POGLEDAJ IZVEŠTAJ

ČAK 12 OD 17 UN CILJEVA U POSLOVANJU NIS-A

Objavljeni izveštaj o održivom razvoju NIS-a sadrži podatke na osnovu kojih javnost može da stekne uvid u poslovne rezultate kompanije, ulaganja u boljitak zajednice, napore da se doprinese zaštiti životne sredine, kao i razvoju ljudskih resursa i dobre korporativne prakse tokom 2019. godine. NIS u izveštaju prepoznaje 12 od 17 ciljeva Održivog razvoja Ujedinjenih nacija, i to:

POSEBNA ODGOVORNOST JE NA BIZNIS SEKTORU, IMAJUĆI U VIDU DA SU NEKE MEÐUNARODNE KORPORACIJE FINANSIJSKI MOĆNIJE ČAK I OD POJEDINIH DRŽAVA dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija, inovacije i infrastruktura,

održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, akcija za klimu, život na Zemlji i mir, pravda i snažne institucije. „Principi održivog razvoja će i ubuduće predstavljati osnovu svih biznis procesa NIS-a. Deset izveštaja o održivom razvoju koji su za nama ne vidimo samo kao značajan uspeh naše kompanije, već i kao obavezu da na tom putu istrajemo i još više podignemo lestvicu standarda u ovoj oblasti. Samo na taj način možemo obezbediti dalji napredak NIS-a, uz odgovoran odnos prema našim akcionarima, zaposlenima, životnoj sredini i zajednici čijem razvoju želimo da pružimo odlučan doprinos“, naveo je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, u Uvodnoj reči Izveštaja o održivom razvoju za 2019. godinu.

U ZNAKU DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI

U izveštaju se, kada je reč o poslovnim uspesima NIS-a, navodi da je kompanija u 2019. godini realizovala najveći obim investicija od 2013. godine. U razvojne projekte uloženo je 42,2 milijarde dinara. Istovremeno je u zaštitu životne sredine investirano 534 miliona dinara, sa akcentom na Rafineriju nafte u Pančevu. U fokusu održivog razvoja NIS-a bilo je i ulaganje u razvoj zaposlenih. Tako je NIS u 2019. godini organizovao 2.180 obuka u kojima je učestvovalo više od 4.000 zaposlenih i u te svrhe uložio 257 miliona dinara. Takođe, kompanija je od 2009. godine u unapređenje kvaliteta života građana Srbije kroz različite programe uložila oko 3,8 milijarde dinara. Između ostalog, NIS je doprineo izgradnji, obnovi i opremanju 37 dečjih bolnica i domova zdravlja, 77 igrališta i parkova, 12 laboratorija, 4 muzeja, 4 pozorišta i 14 porodilišta. Tokom 2019. godine kompanija je uložila preko 371 milion dinara u društveno odgovorne programe, a samo kroz program „Zajednici zajedno“ uloženo je 116,5 miliona dinara za nabavku savremene medicinske opreme i rekonstrukciju zdravstvenih institucija u 13 partnerskih opština i gradova u Srbiji. Takođe, NIS je osnovao i Klub volontera, koji broji više od 500 članova, i koji su samo tokom prethodne godine ostvarili preko 1.700 volonterskih sati. U uverenju da je Srbija naš zajednički dom, pozajmljen od budućih generacija, NIS je najavio da će ulaganje u razvoj zajednice i u narednom periodu biti jedan od prioriteta kompanije.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

ODGOVORNO POSLOVANJE DOPRINOSI BOLJOJ ZAJEDNICI Kroz globalnu strategiju „Stvaramo bolji svet“, kompanija HEINEKEN Srbija posvećena je finansijskoj i ekološkoj održivosti, a stvaranje boljeg sveta za zajednicu i sredinu u kojoj živimo i radimo podstičemo pre svega ličnim primerom. Brojnim inicijativama i programima želimo da kroz naše brendove doprinesemo rešavanju ekoloških i društvenih izazova, da odgovorimo na potrebe potrošača i da zajedno stvaramo bolju Srbiju

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

EINEKEN je jedan od vodećih proizvođača piva i cidera, ne samo u zemlji već i u svetu, sa više od 250 međunarodnih, regionalnih i lokalnih brendova. U Srbiji, kompanija aktivno posluje u dve pivare, u Novom Sadu, gde poseduje jednu od tehnološki najrazvijenih pivara u regionu i u Zaječaru, koja ove godine obeležava 125 godina uspešnog poslovanja. Da bi kompanija bila posvećena rešavanju najvažnijih izazova u vezi sa poslovanjem i od značaja za svoje partenere, HEINEKEN Srbija definiše svoje strateške prioritete kroz otvorene i tekuće razgovore i društveno odgovorno angažovanje - kako interno tako i eksterno. Kroz svoju globalnu strategiju "Stvaramo bolji svet", održivost predstavlja sastavni deo njihovog poslovanja i pruža dodatnu vrednost za sve zainteresovane strane. Fokus je stavljen na šest ključnh oblasti u kojima smatraju da mogu najviše da doprinesu, a to su: zaštita vodenih resursa, smanjenje emisije ugljen-dioksida, održiva nabavka, promovisanje odgovorne konzumacije, promovisanje zaštite zdravlja i sigurnosti na radu, kao i rast i razvoj sa zajednicama u kojima posluju.

SVAKA KAP JE BITNA

Voda je za sve nas resurs od neprocenjivog značaja. Malo šta može biti realizovano bez njene upotrebe, a voda je osnovni sastojak piva i koristi se u svim procesima njegove proizvodnje. Na globalnom nivou 2019. godine, pokrenuli su strategiju “Every Drop” (Svaka kap), viziju do 2030. godine, u skladu sa kojom na potrošnju svake kapljice gledaju dalje od tradicionalne metrike efikasnosti vode i fokusirani su na očuvanju lokalnih slivova. Za poslednjih 10 godina poslovanja u Srbiji, smanjili su upotrebu vode za više od 70%, a u proizvodnji jednog litra piva koristili su 3.47l vode.

SMANJENJE EMISIJE CO2

U okviru “Drop the C” strategije usredređeni su na energetsku efikasnost i upotrebu električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora u čitavom lancu vrednosti – od proizvodnje i distribucije do pakovanja i hlađenja. Ambicija programa “Drop the C” je da se do 2030. godine 70% proizvodnje napaja isključivo iz obnovljive energije i svi njihovi resursi u Srbiji usmereni su u ovom

pravcu. HEINEKEN Srbija kontinuirano investira i beleži dobre rezultate u postizanju energetske efikasnosti. U poređenju sa 2009. godinom, emisija ugljen-dioksida smanjena je za više od 40% u proizvodnji i 18% u distribuciji.

PROMOCIJA ODGOVORNE KONZUMACIJE

Fokus jednog od vodećih proizvođača piva i odgovornog korporativnog građanina ostaje na promovisanju odgovorne konzumacije, sa željom da umereno konzumiranje učine poželjnim vidom ponašanja. Kao ambasadori odgovorne konzumacije, zajedno sa svojim partnerima kroz različite inicijative i edukativne kampanje ukazuju da pivo može biti deo izbalansiranog životnog stila ukoliko se konzumira odgovorno. Svake godine ulažu minimum

U OKVIRU “DROP THE C” STRATEGIJE USREDREĐENI SU NA ENERGETSKU EFIKASNOST I UPOTREBU ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA 10% Heineken® medijskog budžeta za kampanje o odgovornoj konzumaciji, a u okviru globalne kampanje „When you drive, never drink“ sprovode edukativne radionice na fakultetima širom Srbije na temu važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju. Između ostalog, poruku o odgovornoj konzumaciji promovišu kroz nacionalno priznatu i nagrađivanu kampanju "Društvo, ko vozi kući?", koju sprovode na letnjim festivalima, tokom kojih su u poslednjih sedam godina kući bezbedno prevezli više od 300.000 ljudi.

ODRŽIVA NABAVKA

Više od 88% sirovina koje koriste, nabavljaju u Srbiji i nastavljaju da unapređuju praksu lokalnog nabavljanja sirovina i podizanja standarda dobavljača u održivoj proizvodnji. 100% do-

bavljača sa kojima sarađuju potpisalo je njihov Kodeks poslovnog ponašanja, čime potvrđuju da posluju u skladu sa najvišim standardima, poštujući ljudska prava i okolinu.

ZAPOSLENI IZNAD SVEGA

„Bezbednost na prvom mestu“ je apsolutni prioritet kompanije HEINEKEN Srbija. Taj pristup bazira se na poboljšanju bezbednosti svih zaposlenih u svim procesima rada. Posluju u skladu sa 12 pravila koja spasavaju život, jasnim i jednostavnim „dozvolama i zabranama“ koje se odnose na bezbednost u okviru svakodnevnih aktivnosti. Sa globalnim bezbednosnim standardom i procedurama u vezi sa Pravilima koja spasavaju život, usaglašeni su 100%. Za sve zaposlene omogućen je godišnji paket besplatnog privatnog zdravstvenog osiguranja sa posebnim pogodnostima za članove porodica. U cilju promocije sigurnog ponašanja svih učesnika u saobraćaju, u sva službena vozila instalirali su TELEMATICS uređaj, kako bi poboljšali bezbednost, a vožnju učinili sigurnom u svakom trenutku.

RAST I RAZVOJ SA ZAJEDNICOM U KOJOJ POSLUJU

Kao društveno odgovorna kompanija, u svim aktivnostima uvek su posvećeni lokalnoj zajednici u kojoj posluju kroz teme održivog poslovanja koje su od lokalnog značaja. Zato su u saradnji sa lokalnom zajednicom, Ministarstvom životne sredine i nevladinom organizacijom „ZA česme“ u Zaječaru, započeli, i iz godine u godinu nastavljaju, projekat obnove arteskih česama sa pijaćom vodom napravljenih krajem 19. i početkom 20. veka. Svake godine revitalizuju ove arteske česme kao doprinos očuvanju kulture i tradicije mesta u kojem prave čuveno Zaječarsko pivo. HEINEKEN Srbija nastavlja da bude posvećena inovacijama, dugoročnim investicijama u svoje brendove, dobro organizovanoj prodajnoj egzekuciji i fokusirana je na efikasno upravljanje troškovima. Ciljeve koje su odredili da dostignu u godinama pred nama ostaju ambiciozni, ali im pružaju priliku da unaprede svoje poslovanje za pokretanje pozitivnih promena. Doprinoseći napretku zajednice želja im je da zajedno stvaramo bolji svet!

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

NOVE ODLUKE U KORIST PRIRODE U skladu sa motom održivog poslovanja „Za bolje sutra“, kompanija Lidl Srbija napravila je promene u svom asortimanu, a sve u cilju odgovornog odnosa prema prirodi. Potrošače očekuje nekoliko novina: višekratna vrećica za voće i povrće, ukidanje jednokratne plastike i smanjenje plastične ambalaže ao društveno odgovorna kompanija, prilikom donošenja poslovnih odluka, Lidl Srbija uzima u obzir društvene i ekološke faktore. Iz Lidla kažu da su ovo prve mere koje će kompanija preduzeti u cilju smanjenja upotrebe plastike, a koje su u direktnoj vezi sa dva od pet strateških stubova odgovornosti: asortiman i zaštita životne sredine. VIŠEKRATNA VREĆICA ZA VOĆE I POVRĆE Uvođenjem ove vrećice na Lidl pijacu, Lidl Srbija je tako postao prvi trgovinski lanac u Srbiji koji je svojim potrošačima ponudio i alternativnu opciju. Pakovanje od 2 vrećice može se naći po ceni od 69,99 dinara. Ono što ih čini praktičnim jeste to što su perive na 30 stepeni u veš-mašini i mogu da ponesu do 5 kg, pa je jedna vrećica dovoljna za više kupovina. UKIDANJE JEDNOKRATNE PLASTIKE U Lidlovim prodavnicama više se ne mogu pronaći plastični pribor za ručavanje i plastične čaše, dok su štapići za uši Lidlovih brendova „Cien“ i „Lupilu“ sada papirni, a ne plastični. Kompanija na ovaj način želi da se udalji od prakse upotrebe jednokratne plastike koja se smatra velikim zagađivačem životne sredine i podstakne na korišćenje alternativa. MANJE PAKOVANJE – ISTA KOLIČINA Ambalaža određenih proizvoda iz asortimana orašastih plodova i sušenog

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

voća brenda „Alesto“ smanjena je za oko 20%, a u samoj kesici nalazi se ista količina proizvoda. Na taj način, ne samo da se štedi upotreba ambalažnog materijala, već se smanjuje i emisija CO2, jer je zbog manje veličine amabalaže na jednoj paleti moguće transportovati više pakovanja. Ovi proizvodi imaju jasnu oznaku o smanjenju ambalaže. Lidl Srbija je deo Švarc grupe i prati strategiju ”REset Plastic“ za odgovorno upravljanje plastikom, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, recikliranja i uklanjanja iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.

VELIKE KOMPANIJE IMAJU VELIKI UTICAJ NA ODRŽIVI RAZVOJ I DA TREBA DA ISKORISTE SVOJE RESURSE ZA EDUKACIJU ZAJEDNICE I PRIMENU DOBRIH PRAKSI Ovom strategijom, kompanija je definisala dva cilja u vezi sa plastičnom ambalažom Lidl brendova koje treba da ispuni do 2025. godine, a to su: smanjenje upotrebe plastike za 20% i 100% reciklabilna ambalaža. „Smatramo da velike kompanije imaju veliki uticaj na održivi razvoj i da treba da iskoriste svoje resurse za

edukaciju zajednice i primenu dobrih praksi. Mi smo zato odlučili da ponudimo potrošačima „zelene“ alternative – na Lidl pijaci se sada može pronaći i višekratna vrećica za voće i povrće. Osim toga, iz ponude smo izbacili pet proizvoda plastike za jednokratnu upotrebu i smanjili pojedina pakovanja Lidl brendova, a količinu proizvoda ostavili istom“, objasnio je Nikola Balaban, izvršni direktor direkcije Nabavka kompanije Lidl Srbija. Osim ovih novina, kada je u pitanju odnos prema prirodi, u ovoj kompaniji ističu da se prilikom formiranja asortimana posebna pažnja pridaje i upotrebi sirovina iz održivih izvora. „Ovo je samo početak mera koje ćemo preduzeti kada je u pitanju naš asortiman. Kao i Švarc grupa na globalnom nivou, tako i Lidl Srbija stalno sebi zadaje nove i više ciljeve, koje se mogu pronaći u okviru Izjava o namerama koje smo doneli, a koje su postavljene na našem sajtu. Svaka izjava se odnosi na jednu sirovinu ili grupu sirovina, poput kakaoa, čaja, kafe ili ribe iz održivog uzgoja i sadrži detaljne i jasne zadatke i ciljeve, kao i rokove za ispunjenje. To su naše vodilje u pogledu odgovornog poslovanja u nabavci, a spektar sirovina o kojima vodimo računa će se proširivati. Ono što bih istakao, je da verujem da ćemo motivisati potrošače da zajednički očuvamo okruženje u kome živimo“, zaključio je Balaban.

C O R P O R AT E

PODRŠKA U SVAKOM TRENUTKU Od početka vanrednog stanja i proglašenja epidemije virusa kovid-19 u Republici Srbiji, Sigma Kula d.o.o. kao društveno odgovorna kompanija sve svoje proizvodne kapacitete stavila je na raspolaganje za potrebe građana i države Republike Srbije, a svojim daljim aktivnostima i donacijama doprinela u sprečavanju širenja pandemije ompanija Sigma Kula d.o.o., proizvođač dezinfekcionih sredstava na bazi natrijum-hipohlorita, jedina je u jugoistočnoj Evropi koja poseduje sertifikate za primenu ovog dezinfektanta u zdravstvenim ustanovama za dezinfekciju prostora, površina, opreme i ruku u redovnim i vanrednim situacijama. Tokom trajanja vanrednog stanja, kao i po završetku, u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kompanija Sigma Kula d.o.o. isporučuje dezinfekciona sredstva kliničkim centrima u Srbiji, a svojim daljim aktivnostima, i kao društveno odgovorna kompanija, donira, iz svojih proizvodnih kapaciteta, preko 270.000 litara dezinfekcionih sredstava Aqualor H i Aqualor H 500 namenjenih za dezinfekciju površina, prostora ali i ruku. Za potrebe proizvodnje dezinfekcionih sredstava na bazi natrijum-hipohlorita koji je, prema preporukama SZO i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, delotvoran u prevenciji širenja korona virusa, pustili su u pogon punionice dezinfekcionih sredstava dnevnog kapaciteta 26.000 litara. Primenom inovativnih rešenja, kom-

panija Sigma Kula d.o.o. uvek ide korak ispred i već je ranije, prilikom proizvodnje i instalacije tehnološke opreme HLO-

KAO DRUŠTVENO ODGOVORNA KOMPANIJA, SIGMA KULA D.O.O. DONIRA, IZ SVOJIH PROIZVODNIH KAPACITETA, PREKO 270.000 LITARA DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA

ROGEN, predvidela proizvodnju viška dezinfekcionih sredstava, koja bi se koristila tokom vanrednih situacija kao što je bio slučaj i za vreme razornih poplava 2015. godine. Tako i sada, da bi zadovoljili potrebe svih koji su bili ugroženi tokom pandemije, vodovodi koji koriste HLOROGEN postrojenja Sigma Kule d.o.o. sve proizvedene viškove dezinfekcionih sredstava distribuirali su lokalnim samoupravama, kriznim štabovima, kliničkim centrima, privredi i građanstvu. Ukupna količina koja je isporučena ovim grupama iznosi oko 10.000.000 litara dezinfekcionih sredstava za dezinfekciju površina. www.sigmakula.co.rs

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

ORGANIZOVAN SISTEM I SOLIDARNOST NA PRVOM MESTU U trenutku kada je ceo svet bio zatečen pandemijom, bilo je važno reagovati pravovremeno i prilagoditi život i poslovanje novoj svakodnevici

Potpredsednica pravnih poslova i zaštite resursa kompanije Delez Srbija

WEB VERZIJA

andemija virusa kovid-19, koja je obeležila period za nama, uticala je na promene navika i ustaljenih obrazaca ponašanja, kao i na poslovnu klimu na globalnom tržištu. Ukazala nam je na nove organizacione modele koje je trebalo prilagoditi u kratkom roku, ali i na važnost solidarnosti. Kako je Delez Srbija prepoznala važnost zajedništva i na koji način je odgovornim poslovanjem odgovorila na izazove izazvane pandemijom, govori Milana Jević Gledović, potpredsednica pravnih poslova i zaštite resursa kompanije. U trenutku kada je ceo svet bio zatečen pandemijom, bilo je važno reagovati pravovremeno i prilagoditi život i poslovanje novoj svakodnevici. – Pored mnogih izazova sa kojima smo se suočili kao maloprodajni lanac u periodu vanrednog stanja, sigurnost i zdravlje naših kolega u prodavnicama i Distributivnom centru za nas su bili imperativ. Bilo nam je veoma važno da im obezbedimo maksimalne mere prevencije, kao i da kroz poštovanje i primenu neophodnih mera obezbedimo sigurno snabdevanje namirnica našim kupcima u prodavnicama. Naše korporativne humanitarne aktivnosti započele su donacijom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a sredstva koja su donirana usmerena su na ono što je u tom trenutku bilo najneophodnije, na

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

MILANA JEVIĆ GLEDOVIĆ

nabavku medicinske opreme u borbi protiv virusa. Dodatno smo kao kompanija pružili podršku i u robnim donacijama na lokalnom nivou – navodi Milana Jević Gledović. Donacije ovog maloprodajnog lanca stigle su i do roditeljske kuće „Zvončica“, kao i do bolnice u Kikindi. Takođe, kompanija je učestvovanjem u humanitarnim programima pomogla i mnogobrojne porodice koje su osetile uticaj virusa kovid-19.

DODATNO SMO KAO KOMPANIJA, PRUŽILI PODRŠKU I U ROBNIM DONACIJAMA NA LOKALNOM NIVOU Kompanija Ahold Delez je globalno pomagala svoju zajednicu uloživši više od 170 miliona evra za pomoć i podršku svim zemljama u kojima posluje u borbi protiv virusa kovid-19. Ova sredstva usmerena su na zdravstvene i bezbednosne mere zaštite pri radu, unapređenje pogodnosti za zaposlene i podršku lokalnim zajednicama kroz donacije. Kao deo Ahold Delez grupe, zahvaljujući iskustvima kolega u drugim zemljama, Delez Srbija je lokalno pripremila različite scenarije postupanja i

organizacionih modela unapred, te se kao kompanija preventivno organizovala i pre zvaničnog nastupanja vanrednog stanja u zemlji. – Planiranja kriznog štaba nisu isto što i realizacija, ali pokazalo se da dobra organizacija ipak daje rezultate. Sve vreme smo uspešno realizovali sve poslovne procese, od poručivanja robe do distribucije, uz maksimalne preporučene zdravstvene i bezbednosne mere – istakla je Jević Gledović U vreme vanrednog stanja Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnice bile su uvek dostupne za kupce, shodno propisanim merama, zbog čega je kompanija ponosna na sve kolege koje su pružale svakodnevnu podršku sugrađanima. Pored toga što su zaposleni u maloprodaji odgovarali na povećanu tražnju kupaca, topao, komšijski odnos je ono što se ne zaboravlja. – U danima neizvesnosti naše kolege su pokazale veliku profesionalnost i posvećenost. Veoma smo zahvalni kolegama na entuzijazmu, trudu i hrabrosti koji su pokazali u periodu koji je ostao kao veliko iskustvo iz koga je svako od nas nešto naučio. Zato mi u kompaniji ne propuštamo priliku da kažemo da su naše kolege naši heroji. Spremnost da pružimo podršku i dobro organizovan sistem bili su odgovor naše kompanije, ali rekla bih i odgovoran pristup poslu i profesionalizam na svim nivoima – zaključila je Milana.

CSR SRBIJA 2020

DruĹĄtvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

NASTOJIMO DA I UBUDUĆE BUDEMO DOBAR KOMŠIJA

ALDO LELE Menadžer za održivi razvoj u kompaniji IKEA Jugoistočna Evropa

Danas nevladine organizacije i lokalne vlasti znaju da je IKEA uvek dostupan partner ako žele da udružimo snage

udućnost DOP-a je ključno područje za sve kompanije. Lokalne zajednice ne mogu biti održive i zdrave bez bliske saradnje između kompanija i vlasti u angažovanju prema tim zajednicama”, ističe u svom intervju Aldo Lele, menadžer za održivi razvoj u kompaniji IKEA Jugoistočna Evropa.

„B

U kojoj je meri pandemija uticala na kompaniju IKEA u smislu poslovanja? Kako ste interno prilagodili funkcionisanje kompanije, način rada i organizaciju? U kojoj je meri pandemija uticala na vaš sektor i kako je vaša industrija odgovorila na potrebe zajednice?

— Vizija kompanije IKEA je oduvek bila stvoriti bolji svakodnevni život za mnoge ljude i nastavili smo da ostvarujemo tu viziju sada više nego ikad, u

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

ovim kriznim vremenima, preduzimajući korake kako bismo osigurali podršku našim zaposlenima i zajednici. Znali smo da se moramo odmah prilagoditi novoj stvarnosti. Takođe, znali smo da kupci i dalje treba da imaju pristup našem asortimanu kako bismo im pomogli da kvalitetno provode vreme kod kuće. Na primer, shvatili smo da će roditelji do daljeg raditi i deca učiti školsko gradivo od kuće, tako da će im sigurno trebati odgovarajuća rešenja za učenje i rad. Morali smo brzo da delujemo. Stoga smo osigurali da naš asortiman i rešenja ostanu dostupni onlajn kupcima putem beskontaktne kućne dostave i usluga Click & Collect. Sve smo to učinili u skladu sa strogim bezbednosnim merama, uz nošenje odgovarajuće zaštitne opreme i potpuno poštovanje preporuka za držanje fizičke distance. Sigurnost je uvek na prvom mestu za kompaniju IKEA. Takođe smo pojačali napore u vanrednoj situaciji i izdvojili 500.000 evra u naturi za Rumuniju, Hrvatsku i Srbiju, radeći s nevladinim organizacijama i lokalnim vlastima na podršci najugroženijim zajednicama.

Da li je IKEA bila aktivna tokom pandemije u pogledu društveno odgovornog poslovanja (DOP)? Recite nam nešto o svojoj društvenoj odgovornosti tokom pandemije.

— Bili smo vrlo aktivni. To je omogućio predan angažman naših menadžera i zaposlenih na podržavanju akcija DOP-a. U vrlo kratkom roku, od početka ove krize, Ingka grupa je izdvojila 26 miliona evra za podršku najugroženijim kategorijama stanovništva širom sveta. Kad god se prirodne katastrofe ili krize dese u našim zajednicama, mi uvek nastojimo da delujemo efikasno i promptno sa nevladinim i vladinim organizacija koje vode kampanje bliske lokalnim zajednicama.

Naš prvi cilj je bio upoznati se sa teškoćama sa kojima se suočavaju naši zaposleni, dobavljači i lokalne zajednice i koji je najbolji način da im se pomogne. Pre svega, postarali smo se da se naši zaposleni osećaju sigurnim na svojim radnim mestima tako što smo nastavili da im redovno isplaćujemo plate i osiguramo odgovarajuće uslove, tako što smo ih informisali o situaciji sa korona virusom u njihovoj zemlji i kako mogu bolje da zaštite sebe i svoje porodice, kao i davanjem dodatne podrške onima koji su iz očiglednih razloga bili najugroženiji u ovom periodu. Dalje, uz podršku nevladinih organizacija i lokalnih vlasti utvrdili smo ko su ugrožene grupe na lokalu i odredili proizvode koji će im biti od najveće koristi i koje smo donirali. Pružili smo podršku više od 8.000 ljudi, uključujući starije, beskućnike, izbeglice, žene, decu i bolesne ljude. Ukupno smo donirali oko 45.000 proizvoda u 2 meseca. Konačno, pomogli smo dobavljačima tako što smo im ponudili proizvode za donacije, kao što su maske, prekrivači, čaršavi i jastučnice.

Na koje će se društveno odgovorne aktivnosti IKEA fokusirati u 2020? Sa kojim ćete se izazovima nositi?

— Ako govorimo o pružanju podrške zajednici u hitnim slučajevima znamo da ćemo morati da budemo na oprezu i nakon pandemije. Nasilje u porodici i siromaštvo će uticati na najugroženije grupe i mi ćemo biti tu da ih podržimo. Gde god postoji IKEA, lokalne zajednice mogu računati na našu podršku kao na komšiju koji će im uvek pružiti pomoć kada zatreba.

UVEK ĆEMO BITI KOMPANIJA KOJU VODI JASNA SVRHA, A NAJUGROŽENIJI SU UVEK U NAŠIM SRCIMA I MISLIMA Kako vidite budućnost DOP-a u Srbiji i na globalnom nivou, posebno nakon krize koju je izazvala pandemija? Kakve su vaše aspiracije kao kompanije?

— Nastavljamo u skromnom i energičnom duhu. Uvek ćemo biti kompanija koju vodi jasna svrha, a najugroženiji su uvek u našim srcima i mislima. Duboko verujemo da je naša globalna podrška podstakla i druge kompanije da učine više za ljude koji žive i deluju

tamo gde i one. Danas nevladine organizacije i lokalne vlasti znaju da je IKEA uvek dostupan partner ako žele da udružimo snage. Obično kažem da sami možemo napraviti razliku, ali zajedno možemo preokrenuti stvari. Naš pristup DOP-u postaje sve značajniji, posebno kao sastavni deo strategije održivosti Ingka grupe. Budućnost DOP-a je ključno područje za sve kompanije. Lokalne zajednice ne mogu biti održive i zdrave bez bliske saradnje između kompanija i vlasti u angažovanju prema tim zajednicama.

Možete li nam reći nešto o projektima vezanim za DOP na koje ste ponosni?

— Svi ti projekti su za mene posebni. Ne mogu zaista da izdvojim samo jedan. Od podrške koja se pruža starijim osobama preko socijalnih ustanova u Srbiji koje podržavaju srpske vlasti, do podrške karantinskim područjima u Hrvatskoj ili velikog partnerstva s kompanijama Auchan i Leroy Merlin u Rumuniji osnivanjem privremene bolnice u samo nekoliko dana… Sve ih vrednujem na isti način. Najvažniji mi je osmeh onih koji imaju koristi od ove podrške i ponos naših zaposlenih zato što rade u kompaniji koja toliko brine o lokalnoj zajednici.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

SNAGA DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA JE NAJVIDLJIVIJA TOKOM KRIZE Drago mi je da smo i mi a i ostale kompanije postupile na isti ili sličan način u momentu kada je to bio imperative, a to je da pomognu u onome što je naša, tj njihova opšta oblast

MARIJA VUJANIĆ Direktorka komunikacija i održivog razvoja, Telenor Srbija a prvom panelu pod nazivom “Društveno odgovorno poslovanje za vreme i nakon pandemije korona virusa (Covid-19)” učestovaval je Marija Vujanić iz Telenora koja je tom prilikom istakla da je za njih pored donacija, bilo važno da pomognu u onome što je njihova opšta oblast. Ponudili su veliku količinu besplatnog interneta i telefona đacima i studentima koji su pratili online nastavu.

Koliko je pandemija ostavila traga na poslovanje Telenora u Srbiji, kako ste interno prilagodili poslovanje, način rada i organizaciju kompanije?

— Pandemija je definitivno promenila prioritete i način funkcionisanja svakog čoveka i kompanije, pa tako i telekomu-

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

nikacionog sektora. Prvo smo se pobrinuli da zaštitimo naše zaposlene, korisnike, i partnere, a zatim i obezbedimo

AKO ME PITATE ČEMU TEŽIMO U TELENORU, REKLA BIH – DA IZ OVE KRIZE IZAĐEMO JAČI, DA ZAŠTITIMO SVOJE ZAPOSLENE I NJIHOVE PORODICE, DA KORISNICIMA I DALJE PRUŽAMO KVALITET NA KOJI SU NAVIKLI

stabilnu mrežu i uslugu, i to u trenucima kad je glasovni i internet saobraćaj svakog dana dostizao istorijske maksimume. Jer, naši korisnici su građani, ali i hitne službe, zdravstveni radnici, krizni štabovi i mnogi drugi i bilo nam je važno da naša mreža funkcioniše besprekorno i da svi oni ostanu povezani. Kad je u pitanju način rada, nije nam bio izazov da se prilagodimo radu od kuće, jer u Telenoru tu praksu imamo već duže vreme. Na raspolaganju su nam alati za onlajn komunikaciju i saradnju, podržavamo fleksibilnost u radu i stalno se trudimo da unapredimo balans između privatnog i poslovnog života naših zaposlenih. To je jedna od stvari koja nas čini drugačijim poslodavcem. Veći izazov bio je za kolege iz prvih linija

– prodavce i agente u kontakt centru, kao i inženjere koji rade na održavanju mreže. Oni su radno vreme, smene, lokacije menjali iz dana u dan, prilagođavajući se propisanim merama. Slobodno mogu da kažem – oni su bili naši heroji tokom trajanja vanrednog stanja.

Da li ste kao kompanija bili aktivni za vreme pandemije u CSR sektoru? Recite nam nešto više o društveno odgovornom poslovanju Telenora za vreme pandemije

— U jeku krize, fokusirali smo se na one oblasti koje su najpotrebnije zajednici i našim korisnicima i u kojima naša podrška može da ima jasan, konkretan i merljiv uticaj. Takva je bila inicijativa naših dugogodišnjih partnera iz UNICEF-a – nabavka zdravstvene opreme i paketa za najugroženije porodice. Tu je i donacija sa Mobi bankom, u saradnji sa Fondom B92 za nabavku šest infuzionih i jedne špric pumpe. Dali smo mnogo besplatnog saobraćaja i telefona đacima i studentima koji nisu imali pristup online školovanju, a našim korisnicima besplatno korišćenje društvenih mreža i servisa poput Nickelodeon ili Bookmate. Želeli smo da imaju na raspolaganju što više interneta kako bi ostali u kontaktu sa svojim porodicama, prijateljima, proveli vreme u učenju, čitanju ili zabavi.

porodice, da korisnicima i dalje pružamo kvalitet na koji su navikli, a da kroz rad fondacije i zajedno sa našim partnerima dođemo do novih rešenja na izazove kojih će, sigurno, biti više nego ikad. Snaga CSR-a uvek je najvidljivija u krizi, čemu smo i ovaj put svedočili. No, mislim da budućnost odgovornog poslovanja nije mnogo različita od one u pred-korona vremenu. Ono čemu nas je ova poslednja kriza naučila je da, u kratkom roku, kada udružimo napore, možemo mnogo toga. Odgovorno poslovanje danas nije samo poslovni trend. Mladi koji dolaze ne biraju poslodavca više samo po tome da li ima lepe kancelarije, koliko su plaćeni, ili koje benefite kompanija nudi. Žele da rade u kompaniji koja ima dobru kulturu i koja istinski pomera stvari na bolje.

REZULTATI KOJE SMO POSTIGLI NISU SAMO NAŠE ZASLUGE, SNAGA JE U PARTNERSTVIMA I UZAJAMNOM POVERENJU DA ĆEMO ZAJEDNO URADITI NEŠTO OD ČEGA ĆE KORIST IMATI ŠIRA ZAJEDNICA

Predstavite nam neki od kompanijskih CSR projekata na koji ste lično veoma ponosni.

— Telenor fondacija postoji već 13 godina i za to vreme, bilo je zaista fenomenalnih projekata. Rezultati koje smo postigli nisu samo naše zasluge, snaga je u partnerstvima i uzajamnom poverenju da ćemo zajedno uraditi nešto od čega će korist imati šira zajednica. Nadam da se neće niko naljutiti ako mi kriterijum za izbor budu projekti iz nekog “svežijeg” perioda, jer, naprosto, ne znam kako bih drugačije odabrala. Projekat “Siguran internet za celu porodicu” koji smo realizovali sa UNICEF-om pravu snagu je pokazao brojem dece i učitelja, roditelja do kojih smo došli sa ovako važnom temom, čini mi se važnijom nego ikad, jer se nalazimo u vremenu u kom se bukvalno sve prebacilo u onlajn svet za samo nekoliko meseci. I da, moram reći da mi je izuzetno zadovoljstvo da smo ove godine baš za saradnju sa UNICEF-om dobili Virtus nagradu. Nama mnogo znači, iako nagrade nisu uvek jedino merilo uspešnosti. Drugi projekat je “Brzinom do zvezda” u okviru sponzorstva Srpskog Atletskog Saveza, koji ima za cilj promociiju sporta među decom školskog uzrasta. Sve što nam se desilo omelo nas je da završimo ovogodišnji ciklus, ali se zato još više radujemo sledećem.

Predstavite nam fokus društveno-odgovornog poslovanja vaše kompanije u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

— Znamo da će ova godina biti specifična, da će društvu trebati vremena da se oporavi i, ako mogu da kažem, na neki način izleči. Mi ćemo biti tu da pomognemo, tamo gde naša ekspertiza zaista može da promeni stvari. Uprkos krizi, raspisali smo i privodimo kraju novi konkurs Telenor fondacije „Zamisli sve“ za sve humanitarne, nevladine i neprofitne organizacije, institucije i fondacije sa inovativnim rešenjima. Znamo koliko će njima podrška biti važna u narednom vremenu i tu smo da zajednički dođemo do što boljih projekata i rešenja.

Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji pogotovo nakon krize izazvane pandemijom, čemu vi kao kompanija težite?

— Ako me pitate čemu težimo u Telenoru, rekla bih – da iz ove krize izađemo jači, da zaštitimo svoje zaposlene i njihove

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

INTERVIEW

BRIGA O ZAPOSLENIMA JE U OVOM TRENUTKU VEOMA VAŽAN DEO CSR-A TIJANA KOPRIVICA

Kao i u prethodnim periodima, kada je celokupnoj zajednici bila potrebna pomoć, u slučaju zemljotresa, poplava i sl. i ovog puta smo CSR akcije usmerili ka podršci najugroženijim građanima

Direktorka za održivo poslovanje, Delta Holding eoma nam je stalo da svoje znanje podelimo sa drugima i tako pospešimo razvoj preduzetništva i poljoprivrede u Srbiji. Zato nastavljamo sa realizacijom projekata Delta Biznis Inkubator i Naše Selo. Lično sam najviše ponosna na projekat Naše Selo. To je jedinstven projekat kojim Delta pokreće poljoprivredu i obnovu sela u Srbiji, a inicijativa za njegovu realizaciju potekla je od predsednika naše kompanije. U nastavku projekta predviđeno je uključivanje još domaćinstava, savetovanje u oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, finasijska i poslovna edukacija, kao i unapređenje društvenog života. Dugoročni cilj je da ova naselja dostignu nivo modernih evropskih sela i povratak stanovništva koje se odselilo.

Koliko je pandemija koja je za nama ostavila traga na poslovanje Delta Holdinga, kako ste interno prilagodili poslovanje, način rada i organizaciju kompanije?

— Kompanije Delta Holdinga podeljene su u grupe: primarna poljoprivredna proizvodnja, food processing, real estate i distribucija. S obzirom na to da su delatnosti dosta različite uticaj krize je bio raznolik. Najveće posledice uticaj pandemije ostavio je na poslova-

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

nje Delta Real Estate Grupe u segmentu hotelijerstva i šoping molova jer je došlo do znatnog pada poslovnih aktivnosti. Prisustvo virusa Covid-19 u našoj zemlji sve kompanije sistema su shvatile veoma ozbiljno. Na nivou kompanije je formiran Krizni štab koji je bio u svakodnevnom kontaktu sa kolegama sa lokacija. Fokus je bio pre svega na zaštiti zdravlja zaposlenih. Naše fabrike, imanja, farme, distributivni centri, Yuhor radnje, servisi automobila nisu prestajali sa radom i najvažnije je bilo sprečiti pojavu i širenje virusa među zaposlenima. Zato su sprovedene sve neophodne mere. Svi zaposleni, čiji je posao to dozvoljavao, radili su od kuće. U kancelarije smo počeli da se vraćamo tek

NAŠE FABRIKE, IMANJA, FARME, DISTRIBUTIVNI CENTRI, YUHOR RADNJE, SERVISI AUTOMOBILA NISU PRESTAJALI SA RADOM I NAJVAŽNIJE JE BILO SPREČITI POJAVU I ŠIRENJE VIRUSA MEĐU ZAPOSLENIMA

po ukidanju vanrednog stanja. Trenutno u kancelarijama ne boravi više od 40% zaposlenih.

Da li ste kao kompanija bili aktivni za vreme pandemije u CSR sektoru? Recite nam nešto više o vašem društveno odgovornom poslovanju za vreme pandemije? — Briga o zaposlenima je veoma važan deo CSR-a u ovom periodu. Osim svih mera koje smo sproveli da ih zaštitimo od virusa, brinuli smo i o njihovim osećanjima u uslovima pandemije. Organizovali smo on-line savetovanje sa psiholozima, pa su zaposleni imali mogućnost da sa stručnjacima podele brige i dobiju korisne savete. Meštane iz projekta Naše selo savetovali smo putem Viber grupa. Slali su nam fotografije voćnjaka i objekata u izgradnji kako bismo pratili razvoj. Redovno smo sa njima komunicirali i telefonom. S obzirom na to da su marketi na otvorenom jedno vreme bili zatvoreni organizovali smo akciju Pijaca Naše Selo čiji je cilj bio prodaja proizvoda sa sela našim zaposlenima. Naš hotel Crowne Plaza priprema svaki dan 150 obroka za zaposlene beogradskih kovid bolnica – Infektivne klinike i Pulmologije KBC Beograd, KBC Dragiša Mišović, a donirali smo i dezinfekcioni tunel bolnici Dragiša Mišović.

BRZA REAKCIJA I PRILAGOÐAVANJE IZMENJENIM USLOVIMA RADA Iako smo ponosni na sve aktivnosti koje je banka sprovela tokom COVID-19 krize, izdvojila bih one koje smo realizovali za zaposlene. Oni su sada, više nego ikada ranije, pokazali da predstavljaju najveću vrednost naše kompanije, ali i da su istinski heroji

Menadžer za korporativnu društvenu odgovornost i sponzorstva, Vojvođanska banka

li ste se organizovali da pomognete zdravstvenom sistemu i drugim institucijama države?

govornog poslovanja vaše kompanije u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

islimo da je izuzetno važno redovno izveštavati o realizovanim aktivnostima, što je u periodu pandemije u odličnoj meri i rađeno. Takođe, jako je važno da kompanije imaju validne podatke o potrebama ugroženih delova društva, kao o tome šta su prioritetne potrebe, kako bi reakcije biznis sektora bile pravovremene u upućene na ove projekte i mesta gde je pomoć najpotrebnija.

Koliko je pandemija koja je za nama ostavila traga na poslovanje Vojvođanske banke, kako ste interno prilagodili poslovanje, način rada i organizaciju kompanije?

— Zbog prirode bankarskog sektora i orijentisanosti poslovanja na stanovništvo, što podrazumeva svakodnevni rad sa velikim brojem klijentima u više od 100 filijala u zemlji, morali smo brzo da reagujemo i prilagodimo se značajno izmenjenim uslovima rada. Prioritet nam je bio da zaštitimo zaposlene, ali i sve naše klijente i da im u najbržem mogućem roku omogućimo kontinuitet u obavljanju svih finansijskih transakcija. Kada je reč o tome u kojoj meri su vanredne mere uticale na naše poslovanje, svakako je došlo do usporavanja aktivnosti, ali ne u velikoj ili zabrinjavajućoj meri.

Da li ste kao kompanija bili aktivni za vreme pandemije u CSR sektoru? Da

— Vojvođanska banka se među prvima odazvala pozivu UNICEF-a i donirala million dinara za kupovinu respiratora. UNICEF je mobilisao sve raspoložive resurse kako bi odmah pružio podršku naporima Vlade Republike Srbije i rezultat ove akcije bio je više nego uspešan, kupovina 50 respiratora, kao i zaštitne opreme i higijenskih paketa u vrednosti od 500.000 dolara.

POVEZANOST DRŽAVNOG, CIVILNOG I BIZNIS SEKTORA SU NEOPHODNI DA BI SE VEĆE KRIZE I IZAZOVI BRŽE I EFIKASNIJE AMORTIZOVALI Ukupno tri miliona dinara banka je donirala za šesnaest u najvećem broju zdravstvenih ustanova, potom lokalnih gradskih uprava, organizacija civilnog društva kao i predškolskih ustanova. Vojvođanska banka pozvala je, takođe, svoje zaposlene da individualnim donacijama pomognu prodavcima magazina “Liceulice”.

Predstavite nam fokus društveno-od-

MILICA BABIĆ

— Zbog krize došlo je do prirodnog redefinisanja prioriteta i plana aktivnosti. Nama će u ovom godini primarni fokus biti doprinos stabilizaciji ekonomskih, socijalnih i drugih posledica nakon pandemije sa posebnim fokusom na zdravstveni sektor kao i osetljive i marginalizovane grupe. Nastojaćemo da promovišemo važnost negovanja domaćeg preduzetništva koje je u prethodnom periodu imalo primetan i kvalitetan zamajac. Sport i kultura će biti naši prioriteti i u ovoj godini. Kao zvanična banka i jedna od najvećih sponzora Olimpijskog komiteta Srbije nedavno smo zajednički organizovali kampanju zahvalnosti svih herojima krize u kojoj smo se našli. U ovoj kampanju učestvovali su naši najpoznatiji sportisti.

Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji pogotovo nakon krize Izazvane pandemijom, čemu vi kao kompanija težite?

— Povezanost državnog, civilnog i biznis sektora su neophodni da bi se veće krize i izazovi brže i efikasnije amortizovali. Primer takve akcije je rezultat kampanje koje je UNICEF u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje pokrenuo na početku proglašene pandemije, a kojoj su se odazvale brojne kompanije, ali i pojedinci.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

CSR SRBIJA 2020

DruĹĄtvena odgovornost u vremenima krize

Glavni fokus naših CSR aktivnosti za naredni period biće podrška ranjivim grupama i malim biznisima u Srbiji ili smo aktivni kao i uvek, s tim što smo fokus usmerili na stvari koje su u tom trenutku bile značajne, kaže Miloš Paunović iz Nordeusa.

Koliko je pandemija ostavila traga na poslovanje I kako ste prilagodili poslovanje, i organizaciju kompanije? Koliko je ICT sektor, bio pogođen pandemijom i kakav je odgovor na potrebe zajednice pružila ova industrija?

— Pandemija je najveći uticaj imala na način na koji radimo. Da bismo osigurali bezbednosnost nas i naših porodica, krenuli smo početkom marta da radimo od kuće i još uvek smo delimično u tom režimu. Sve aktivnosti smo premestili onlajn uključujući i interne događaje i zajedničke aktivnosti. Kao digitalnoj kompaniji, bilo nam je lakše nego drugima ali nam je nedostajala kreativnost koja se stvara kada su ljudi zajedno . Odmah smo počeli da istražujemo na koje načine možemo da pomognemo zajednici i da podstaknemo druge da nam se pridruže. Udružili smo se sa UNICEF-om i Fondom B92 i donirali opremu bolnicama. Mnoge kompanije iz IT sektora su uradile sličnu stvar i mislim da je odgovor naše industrije i celog privatnog sektora bio sjajan.

Da li ste kao kompanija bili aktivni za vreme pandemije u CSR sektoru? Recite nam nešto više o vašem društveno odgovornom poslovanju za vreme pandemije?

— Trudili smo se da pomognemo na sve moguće načine. Od podrške našim dugogodišnjim partnerima UNICEF

Srbija i Fondu B92 kroz finansiranje kupovine preko potrebnih respiratora i druge zdravstvene opreme. Podržali smo i Svetsku Zdravstvenu Organizaciju deleći njihove poruke o preventivnim merama na različitim platformama i ubacivanjem ekskluzivnog dresa i grba u prodavnicu naše igre Top Eleven koje su igrači mogli da kupuju. Sva prikupljena sredstva su bila usmerena COVID-19 Solidarnom fondu. Donirali smo i nove kompjutere i štampače Klinici za infektivne i tropske bolesti.

GLAVNI FOKUS NAŠIH CSR AKTIVNOSTI ZA NAREDNI PERIOD BIĆE PODRŠKA RANJIVIM GRUPAMA I MALIM BIZNISIMA U SRBIJI Predstavite nam fokus društveno-odgovornog poslovanja vaše kompanije u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

— Oblasti na koje smo se fokusirali početkom godine bile su obrazovanje i razvoj gejming industrije u Srbiji kroz Nordeus Hub. Sa pojavom pandemije to se malo izmenilo, ali smo dali sve od sebe da uradimo isplanirane stvari u datim okolnostima. Nastavili smo rad sa Inicijativom Digitalna Srbija na Masteru 4.0 za Kreativne industrije i organizovali smo preko deset onlajn događaja za ljude u gejming industriji. Takođe od početka marta podržavamo 18 timova koji rade na razvoju sop-

C O R P O R AT E

BITI DRUŠTVENO ODGOVORAN JE OD VELIKOG ZNAČAJA

MILOŠ PAUNOVIĆ CSR menadžer u Nordeusu

stvenih igara kroz naš program Booster. Nedavno smo za učesnike Booster-a organizovali onlajn mentorske sesije sa 22 mentora iz Nordeusa, koji su im pomagali da reše goruće probleme u razvoju njihovih igara.

Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji nakon krize izazvane pandemijom, čemu vi kao kompanija težite?

— Glavni fokus naših CSR aktivnosti za naredni period biće podrška ranjivim grupama i malim biznisima u Srbiji koji su ekonomski najviše pogođeni zbog pandemije i trebaće im velika podrška i pomoć da se vrate u normalno stanje. Kompanije će morati da razumeju kako mogu da pomognu, da prilagode svoje strategije i usmere aktivnosti u tom pravcu. Verujem da ćemo videti sve više aktivnosti u onlajn prostoru i nadam se da ćemo imati zajedničkih CSR projekata gde će više kompanija biti uključeno i usmereno ka zajedničkom cilju.

Predstavite nam neki od kompanijskih CSR projekata na koji ste lično veoma ponosni.

— Ljudi u Nordeusu su uvek gledali kako mogu da pomognu drugima. Čim se pandemija pojavila u Srbiji, veliki broj kolega me je pitao kako mogu da pomognu na smislen način. Pokrenuli inicijativu da ljudi mogu da doniraju novac, koji će kompanija na kraju duplirati, i za nekoliko dana smo prikupili 79,746 EUR. Želja naših ljudi da pomognu i brzina kojom se to dogodilo je nešto što me čini izuzetno ponosnim i presrećan sam što sa takvim ljudima imam priliku da radim svaki dan.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

I N T E R VJ U

JASMINA ILIĆ Direktorka korporativnih poslova TeleGroup rudićemo se da konsultantskim uslugama podržimo klijente u ovim izazovnim vremenima, kako bi što bolje prilagodili svoje poslovanje. Kao primer naše podrške digitalizaciji TeleGroup je bio jedan od pokrovitelja nacionalnog konkursa „Magija je u rukama nastavnika“, za izbor najboljih primera nastave na daljinu u osnovnim i srednjim školama u Srbiji i prigodnim nagradama podržao najbolje ideje i inovativne metode učenja i projektne nastave.

Koliko je pandemija koja je za nama ostavila traga na poslovanje kompanije TeleGroup, kako ste interno prilagodili poslovanje, način rada i organizaciju kompanije? — Mi smo odreagovali u hodu, prilagodili se situaciji i neometano nastavili da radimo i pružamo podršku našim klijentima. Odmah smo formirali tim za krizni menadžment na koji sam jako ponosna, i ne samo na njih, već i na ostale kolege koji su skoro neprimetno uradili tranziciju na rad od kuće. Kada je reč o podršci zajednici u domenu naše ekpertize, TeleGroup je u saradnji sa Inicijativom digitalna Srbija, a na zahtev kriznog štaba Premijerke Ane Brnabić, zajedno sa drugim IT kompanijama, u prvim nedeljama vanrednog stanja ponudio veliki broj rešenja za praćenje pandemije i organizaciju procesa za testiranje, kao i ostalih pratećih sistema koji su bili neohodni.

Recite nam nešto više o vašem društve26

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

U KRIZNIM SITUACIJAMA JE VAŽNO DA SVAKI ZAPOSLENI OSEĆA SIGURNOST TeleGroup je kompanija koja zapošljava više od 400 ljudi u Srbiji, Crnoj Gori i BIH. Za menadžment firme je ovo bio test na više nivoa no odgovornom poslovanju za vreme pandemije?

— Zahvaljujući našoj čvrstoj partnerskoj mreži, omogućili smo našim korisnicima iz domena javnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, bankarskog sektora i poslovnih asocijacija besplatno korišćenje alata za online poslovnu komunikaciju i organizaciju video sastanaka. Istovremeno, stavili smo se na raspolaganje državi za svu pomoć i podršku koja joj je potrebna, a koju mi možemo da omogu-

VERUJEMO DA SU FOKUSIRANOST I ISTRAJNOST KLJUČNI KAKO U POSLOVANJU, TAKO I U PRUŽANJU POMOĆI ONIMA KOJIMA JE TO POTREBNO ćimo. Donirali smo sredstva za nabavku dva respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji, priključivši se akciji koju je pokrenula međunarodna organizacija UNICEF. Takođe, pružili smo podršku gradu Beogradu u prevozu i distribuciji paketa sa osnovnim životnim namirnicama za penzionere sa minimalnim primanjima, koji žive na teritoriji grada Beograda.

Predstavite nam fokus društveno-odgovornog poslovanja vaše kompanije

u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

— Mi već godinama pomažemo iste kategorije, jer smo svesni da samo dugotrajnim i fokusiranim radom može da se načini napredak. Jedan od primera dugogodišnjeg fokusa je naša saradnja sa BELhospice humanitarnom organizacijom. Zajedno sa drugim partnerima već godinama pomažemo i omogućavamo palijativno zbrinjavanje pacijentima u terminalnoj fazi bolesti. TeleGroup je tihi pomagač, dajemo mnogo, ali ne pričamo o tome. Tako ćemo i nastaviti da radimo.

Predstavite nam neki od kompanijskih CSR projekata na koji ste lično veoma ponosni.

— Ulaganje u edukaciju i obrazovanje mladih je nešto što bih posebno istakla. Već petu godinu za redom pružamo podršku programu učeničkih kompanija, odnosno organizaciji “Dostignuća mladih” u Srbiji, koja predstavlja najveći svetski program preduzetničkog obrazovanja, koji godišnje pohađa više od 10 miliona učenika. Misija TeleGroup-a je da kroz podršku programu učeničkih kompanija omogući pripremu i osposobljavanje generacija učenika za uspešan život i rad u savremenom svetu u kome su najveće vrednosti inovativnost i preduzetnička inicijativa. Privredna komora Srbije prepoznala je važnost ove naše inicijative, pa smo prošle dobiili Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje “Đorđe Vajfert”.

N co ews Se mm , an co rbi en aly di mm a, in tary sis, re ct uni dip on inte ly r t l Re to y. E om eve vie w a n v pl liab y ou er tic ts ym a in atfo le oc and r n de c fo form rm and sk ont d bu urin . tre reig at off eff h s, sin g in re nd n in ion erin icie in es n se s, a En s g v t b e l d ar eg s in o gl ch ish isl tm ut l iver for es at en oc se m , . io a t op al, r use tio n up p n e f da ort gio ul te un na s a iti l a nd es, nd

w PA w Y w. M di E pl N om T ac IN ya ST Em Cal nd R l u ai s c U l: p or /s om CT ub m IO Ph ret se sc erc N on pla nd rip e S: e: ta us tio .rs +3 -d re n 81 c@ qu 11 c es 40 ol t o 44 or n: 96 .rs 0

SU N B O S W C ! RI BE e iv ns , he ics E. pre olit ia T IN om y, p erb IN NL for c macy in S PR O now iplo ciet IN ND ibe of d so A bscr rage s and Su ve es co usin b

CLICK TO GO TO SUBSCRIPTION PAGE

C O R P O R AT E

IZAĆI ĆEMO JOŠ SPREMNIJI IZ NOVONASTALE SITUACIJE Naš apsolutni prioritet bio je i ostao da zaštitimo zdravlje zaposlenih i klijenata, a da u isto vreme naše proizvode i usluge stavimo na raspolaganje građanima i privredi

BRANISLAV JOVANOVIĆ CSR menadžer Banca Intesa anca Intesa aktivno učestvuje u realizaciji državnog garantnog programa koji predviđa povoljne kredite za obrtna sredstva i likvidnost preduzeća. Kao odgovor na potrebe privrede u post kriznom periodu, našim klijentima su na raspolaganju i krediti za obrtna sredstva iz garantnih programa koje poslednjih godina realizujemo sa Evropskim investicionim fondom.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

Koliko je pandemija koje je za nama ostavila traga na poslovanje Bance Intese, kako ste interno prilagodili poslovanje, način rada i organizaciju kompanije? Koliko je bankarski sektor, generalno, bio pogođen pandemijom? — U okolnostima u kojima fizičko distanciranje postaje jedini prihvatljivi model ponašanja, digitalna interakcija više nije pitanje komfora, jednostavnosti I brzine, već neophodnost izazvana novonasta-

lanom potrebom da zašitimo zdravlje I bezbednost kolega I njihovih najbližih uz naravno, interese svojih klijenata. Duboke društvene promene izazvane pandemijom samo su dodatno naglasile značaj digitalizacije ne samo bankarske industrije već i naglu promenu na globalnom nivou. Evidentno je da ćemo nastaviti da širimo opseg usluga koje nudimo klijentima bez dolaska u banku I nastavimo sa digitalnim inovacijama, ali i menjamo načine njihovog korišćenja.,. Naravno, u ovom tranzicionom trenutku, tokom nulte Covid godine još uvek učimo kako da se prilagodimo promenama, konsolidujući planove I menjajući načine na koje smo do sada radili, još više brinući o ekonomiji i društvu, ali i interesima zaposlenih, koji su bili I ostali naš najveći kapital.

Koliko je Banca Intesa bila društveno odgovorna za vreme pandemije I koji je fokus društveno-odgovornog poslovanja vaše komanije u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

— U prvim danima krize banke jesu bile prilično izložene pritisku izazvanom razumljivom uznemirenošću stanovništva. Baš u tim trenutcima bilo je neophodno pokazati visok stepen društvene odgovornosti a uloga banke sa najvećim tržišnim uticajem bila je da nedvosmisleno potvrdi neupitnu stabilnost bankarskog ali celokupnog domaćeg finansijskog sistema. U tome smo I uspeli uz strateško vođstvo matične Intesa Sanpaolo bankarske Grupacije i uz odgovoran i iskusan menadžment u Srbiji. Specifično za nas bila je i činjenica da je CSR funkcija odmah integrisana u operativni krizni menadžment, a njen osnovni fokus bilo je vođenje računa o interesima svih zainteresovanih strana i uzimanje u obzir njihovih interes prilikom donošenja najvećeg broja poslovnih odluka banke u periodu upravljanja krizom. Naš apsolutni prioritet bio je I ostao da zaštitimo zdravlje zaposlenih i klijenata, a da u isto vreme naše proizvode i usluge stavimo na raspolaganje građanima i privredi. Čak 90% zaposlenih u centrali banke, odmah je započeo rad od kuće. Pristupili smo sveobuhvatnoj izmeni interne regulative I ubrzanoj primeni unapređenih sigurnosnih protokola čime smo bitno uvećali broj zaposlenih kojima je na raspolaganju bila opcija rada na daljinu. Na ovaj način, dugoročno smo povećali interni SMART Work potencijal i fleksibilne oblike rada. Radno vreme i uslove rada u ekspoziturama prilagodili smo merama Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, i u isto vreme udvostručili kapacitet kontakt centra kao dodatnu podršku klijentima.. Broj klijenata u ekspozituri ograničili smo na broj zaposlenih koji mogu da ih usluže, istaknute su mere prevencije, a zaposlenima je obezbeđena lična zaština oprema. Moram da istaknem da zaista dugujemo posebnu zahvalnost svim kolegama u ekspoziturama koji svakodnevno dolaze na svoja radna mesta kako bi sve usluge banke bile dostupne građanima. Sa druge strane, za mikro, mala i srednja preduzeća Banca Intesa aktivno učestvuje u realizaciji državnog garantnog programa koji predviđa povoljne

kredite za obrtna sredstva i likvidnost preduzeća. Takođe, razvili smo i dodatni program podrške za preduzetnike i male poljoprivredne proizvođače kako bismo ih povezali sa kupcima i pomogli im da sa što manje problema održe kontinuitet poslovanja Nismo zaboravili ni na potrebe zajednice. Kao hitnu pomoć, po izbijanju krize, odmah smo uputili finansijsku pomoć od 10 miliona RSD Republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu za potrebe funkcionisanja privremenih Covid bolnica. Trenutno radimo i na sveobuhvatnijim procenama ušteda koje smo ostvarli tokom kriznih meseci, odnosno kolika je bila emisija CO2 usled smanjene mobilnosti, kolika je bila potrošnje energije, vode i papira a koliko generisanog otpada, čime ćemo biti u prilici da utvrdimo koliko smo posredno uticali na zaštitu životne sredine u odnosu na prethodni period.

VERUJEM DA ĆE CSR STRUKA U NAREDNOM PERIODU MORATI DA DA ODGOVORE I NA REDEFINISANE DRUŠTVENE ODNOSE I IZMENJENE POSLOVNE PRAKSE Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji pogotovo nakon krize izazvane pandemijom, čemu vi kao kompanija težite?

— Fokus kompanija na zaštitu i brigu zaposlenih kao i njihovo zadovoljstvo radnim mestom svakako će ostati visoko na lestvici prioriteta kompanija u narednom periodu. Ipak, zbog fokusa institucija sistema i privatnog kapitala ka konsolidaciji biznis modela i ekonomskom oporavku, ranjive društvene grupe će bar privremeno ostati ispod radara delovanja kompanija u nultoj Covid godini. Baš zbog toga, naša Banka će u saradnji sa matičnom Intesa Sanpaolo grupom povećati broj incijativa namenjenih podršci društvenoj zajednici kroz filantropske projekte ali i kreiranjem proizvoda za kategorije koje teže pristupaju izvorima finansiranja. U skladu sa tim, kroz CSR procese nastavićemo da ulažemo

energiju i u programe finansijske edukacije i širenje prakse odgovornog upravljanje finanasijama. Verujem da će CSR struka u narednom periodu morati da da odgovore i na redefinisane društvene odnose i izmenjene poslovne prakse. Kako će izgledati naši lični kontakti a kako kreativni procesi i brainstorming sesije u kompanijama? Hoćemo li menjati način na koji funkcionišu timski procesi? Kako ćemo volontirati u ustanovama dečije i socijalne zaštite, a kako u gerontološkim centrima...? Ohrabruje činjenica da je, bez obzira na svoju robusnu strukturu i kompleksne modele poslovanja, Globalna pandemija samo dodatno potvrdila sposobnost Banke i čini mi se, najvećeg dela privrede, da se transformišu u vrlo kratkom periodu i agilno izmeni modela upravljanja. I zato, kad samo pokušamo da sumiramo šta nam je bio fokus pre samo tri meseca, daje mi za pravo da iskreno verujem da nema razloga da još spremniji ne izađemo iz okolnosti u kojima smo se tako iznenada našli.

Predstavite nam neki od kompanijskih CSR projekata na koji ste lično veoma ponosni.

— Veliki smo put prošli. Od projekta „Mesto koje volim” koji je ostao kamen temeljac dobro osmišljenih i uspešno realizovanih projekata starteške podrške društvu do današnjeg uvođenje međunarodnih ISO standarda u domaću CSR praksu sproveli smo mnogo projekata i inicijativa Sa nekadašnjeg fokusa na filantropiju, direktna davanja i volonterizam do današenjeg fokusa na procese dubinske analize socijalnih ili ekoloških rizika koji mogu nastati od kreditiranih incijativa kao i formalizovani okvir primene etike u poslovnoj praksi, bitno su se menjale društvene okolnosti, tržišni i poslovni ciljevi kompanije ali i mi sami. Ponosnim me čini činjenica da su sve to vreme, svih 15 godina prisustava kompanije njen ugled, poverenje građana i privrede kao i svih relevantnih društvenih institucija rasli zajedno sa nama. Čvrsta partnerstva koja smo na tom putu uspostavili, održivija ekonomija koju smo bezrezervno podržavali i pravednije društvo koje smo to vreme želeli da postignemo o našim projektima mogu da posvedoče mnogo bolje od nas, kako sada tako i u godinama koje slede.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

JAKA KORPORATIVNA KULTURA JE OD NEIZMERNOG ZNAČAJA

ponude neke druge načine koji će biti od koristi malim i srednjim preduzećima da uspešno prevaziđu posledice krize“ kaže Ivana Todorović,

Kako je OTP banka tokom pandemije interno prilagodila poslovanje, način rada i organizaciju kompanije? Da li krizne situacije pokazuju koliko je zapravo važna jaka korporativna kultura i koliko je interna komunikacija, kao njen neodvojiv deo, bila važna u organizaciji vašeg poslovanja u krizi?

IVANA TODOROVIĆ Menadžer odeljenja marketinga i komunikacija OTP banka Srbija

Kroz komunikacionu platformu Daljina nas spaja trudili smo se da nadomestimo činjenicu da smo daleko jedni od drugih, i da pored važnih informacija zaposlenima pružimo korisne savete kako se organizovati, koristiti sve potrebne resurse i aplikacije, prilagoditi se radu od kuće 30

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

astavljamo sa podrškom preduzetništvu i inovacijama, i zato ove godine naš projekat Generator koji realizujemo od 2017. godine i kroz koji smo do sada podržali više od 70 preduzetnika i inovatora, dobija novo izdanje i postaje Gamechanger. Želimo da doprinesemo prevazilaženju ekonomskih posledica pandemije, da damo vetar u leđa drugačijim poduhvatima koji uspostavljaju nova pravila, ali i da promovišemo digitalizaciju koja je, kako je ova pandemija pokazala, neophodnost. Ovogodišnji konkurs biće usmeren na podršku digitalnim projektima koji pomažu malim i srednjim preduzećima da bolje predstave svoje usluge i proizvode i dobiju dodatnu vidljivost, da obezbede nove kanale prodaje, da ponude prostor gde zadovoljni klijenti mogu da ocene i preporuče njihove proizvode i usluge, razmene iskustava i ideje ili da pak

— Jaka korporativna kultura je od neizmernog značaja i u redovnim okolnostima – svima nam je dobro poznata maksima „kultura jede strategiju za doručak“. U kriznim vremenima ona je još važnija jer su tada na testu sve vrednosti kompanije, da li ih zaista živimo i kako nam one pomažu da situaciju uspešno prevaziđemo.

BRIGA, EMPATIJA, SOLIDARNOST I KOMUNIKACIJA SU DEFINITIVNO OBELEŽILE PERIOD ZA NAMA Po samom izbijanju pandemije uložili smo ogroman napor i energiju da nastavimo da radimo u promenjenim okolnostima u veoma kratkom vremenu uz sve mere zaštite zdravlja zaposlenih i klijenata. Zahvaljujući dobroj organizaciji, razumevanju i velikoj posvećenosti zaposlenih, za samo dve nedelje 95%

kolega iz upravnih zgrada i 52% kolega iz ekspozitura je prešlo na rad iz svojih domova. Svesni situacije u kojoj smo se svi našli, sa potpuno novim profesionalnim i privatnim izazovima, bilo je važno da kroz internu komunikaciju pružimo sigurnost i podršku. Kroz komunikacionu platformu Daljina nas spaja trudili smo se da nadomestimo činjenicu da smo daleko jedni od drugih, i da pored važnih informacija zaposlenima pružimo korisne savete kako se organizovati, koristiti sve potrebne resurse i aplikacije, prilagoditi se radu od kuće, kako razdvojiti poslovno i privatno u karantinu. Zaposlenima je ta svakodnevna komunikacija mnogo značila, pa su i sami rado učestvovali u kreiranju ovog sadržaja, razmenjujući savete kako se oni nose sa situacijom – kako su se organizovali kao tim, kako izgleda njihov radni kutak, ili šta rade, gledaju ili čitaju u slobodno vreme. Takođe, na različite načine smo radili i na očuvanju psihološkog zdravlja zaposlenih, što kroz omogućavanje razgovora zahvaljujući saradnji sa Savezom psihoterapeuta Srbije, ali i kroz webinare i video materijale sa stručnjacima gde su zaposleni dobili jednostavne i praktične tehnike kako da ovaj period lakše prebrode. Briga, empatija, solidarnost i komunikacija su definitivno obeležile period za nama.

Da li ste kao kompanija bili aktivni za vreme pandemije u CSR sektoru? Recite nam nešto više o društveno odgovornom poslovanju OTP banke za vreme pandemije?

— Kada je u pitanju briga o zajednici, u borbi protiv koronavirusa, OTP banka je donirala Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak dostavno vozilo u vrednosti preko tri miliona dinara koje ima značajnu ulogu u transportu testova na virus COVID-19, i time direktno pomaže u bržoj i efikasnijoj dostavi rezultata. Dodatno, znajući sa kakvim izazovima se suočio ceo zdravstveni sistem naše zemlje, banka je dodatno pružila i novčanu podršku u iznosu od 2.650.000 dinara Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije - Dečije odeljenje i i bolnicama u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Subotici i Valjevu, kako bi poboljšali opšte uslove za rad i nabavili neophodnu medicinsku i zaštitnu opremu.

Predstavite nam fokus društveno-odgovornog poslovanja vaše komanije u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

— Nastavljamo sa podrškom preduzetništvu i inovacijama, i zato ove godine naš projekat Generator koji realizujemo od 2017. godine i kroz koji smo do sada podržali više od 70 preduzetnika i inovatora, dobija novo izdanje i postaje Gamechanger. Želimo da doprinesemo prevazilaženju ekonomskih

U NAŠ PROJEKAT GENERATOR, UKLJUČILI SMO DO SADA MNOGE PARTNERE IZ KORPORATIVNOG SEKTORA ALI I STARTAP ZAJEDNICE

posledica pandemije, da damo vetar u leđa drugačijim poduhvatima koji uspostavljaju nova pravila, ali i da promovišemo digitalizaciju koja je, kako je ova pandemija pokazala, neophodnost. Ovogodišnji konkurs biće usmeren na podršku digitalnim projektima koji pomažu malim i srednjim preduzećima da bolje predstave svoje usluge i proizvode i dobiju dodatnu vidljivost, da obezbede nove kanale prodaje, da ponude prostor gde zadovoljni klijenti mogu da ocene i preporuče njihove proizvode i usluge, razmene iskustava i ideje ili da pak ponude neke druge načine koji će biti od koristi malim i srednjim preduzećima da uspešno prevaziđu posledice krize. Smatramo da ćemo kroz ovu indirektnu podršku pomoći velikom

broju malih i srednjih igrača na tržištu, kroz lansiranje ili unapređenje digitalnih platformi koje im mogu biti ključna pomoć da njihov biznis preživi u doba krize i nakon nje. Ukupan nagradni fond iznosi dva miliona dinara, a pozivamo sve pojedince, neformalne timove, preduzetnike i firme koji imaju novu ideju kojoj je potrebna podrška da zaživi ili već postojeće rešenje koje je potrebno unaprediti da se prijave na sajtu www. generator.rs

Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji pogotovo nakon krize izazvane pandemijom, čemu vi kao kompanija težite?

— Kriza nam je još jednom potvrdila značaj solidarnosti i empatije, koliko je važno da budemo tu jedni za druge, udružimo snagu i energiju i zajedno prevaziđemo sve okolnosti i prilagodimo se promenama. Mi smo već i do sada kroz naše društveno odgovorne aktivnosti uvideli da je saradnja ključ uspeš-

nog CSR pristupa koji će zaista podstaći promene. U naš projekat Generator, uključili smo do sada mnoge partnere iz korporativnog sektora ali i startap zajednice, i na taj način dobili potpuno drugačiji pogled, ekspertizu i drugačije uglove gledanja. Ono što smo dobili kao uvid i povratnu informaciju od preduzetnika i inovatora koji su učestvovali u Generatoru, jeste da im je pored finansijske podrške koju smo omogućili, jednako važna bila i promocija do koje oni često nisu mogli sami da dođu, ekspertska podrška, kontakti i sklapanje novih partnerstava. Mogućnosti za promene su mnogo veće kada nas je više, te se nadam da nas u budućnosti čeka još jače udruživanje za dobrobit zajednice.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

CSR SRBIJA 2020

DruĹĄtvena odgovornost u vremenima krize

I N T E R VJ U

SINIŠA MITROVIĆ Savetnik predsednika Privredne komore Srbije

BRZINA PRILAGOÐAVANJA NOVIM USLOVIMA RADA OD KLJUČNE VAŽNOSTI esumnjivo je da smo svi svedoci situacije nastale pojavom Covida 19, kao I uticajem na sve sgmente jednog društva. Koliko je u novonastalim uslovima bila bitna brza reakcija I prilagođavanje ne samo stanovništva već I države, zdravstvenog Sistema, privrede I svih ostalih institucija od vitalnog značaja pitali smo Sinišu Mitovića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije.

Kako je PKS prilagodila način rada tokom pandemije? Po vašem mišljenju koji sektori poslovanja su bili najviše pogođeni novonastalom situacijom i kako će se to u budućnosti odraziti na njihovo poslovanje?

— Povodom situacije izazvane korona virusom Privredna komora Srbije u saradnji sa USAID-om uradila je anketu posvećenoj ekonomskim aspektima krize i uticaju koji ona ima na privredu i poslovanje. Anketa je obuhvatila 1.000 ispitanika – privrednih društava i preduzetnika. Najvažniji nalazi su: ∙ Proizvodni i uslužni kapaciteti drastično su smanjeni, ali apsolutna većina firmi je zadržala isti broj radnika kao u vremenu pre krize - 85%. Rezultati pokazuju da je svaka druga firma organizovala rad tako što je deo radne snage angažovan da radi od kuće (51%). Kompanije su smanjivale i broj radnih sati (43%), a trećina preduzeća je započela pregovo-

Kompanije koje su se brže prilagodile promenama i koje su u krizi iskoristile priliku za početak novog posla, su bolje prošle i opstale, a dobar deo je beležio i porast profita

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

re sa poveriocima o odlaganju otplate duga (31%). Za zatvaranje dela poslovnih procesa opredelilo se 20% ispitanika dok je 14, 6% privremeno zaustavilo kompletno poslovanje. ∙ Svaka treća firma može da se prilagodi poslovanju putem interneta; ∙ Prema veličini, najugroženiji su preduzetnici i mikro firme, a prema sektorima turizam i ugostiteljstvo, kreativna industrija i transport; kriza se produbila –vreme oporavka procenjuje se najčešće na 3 do 6 meseci, ili na 6 do 12 meseci. Zanimljivo je ukazati da je oko petina ispitanika 21,2% promenila način poslovanja- proizvodni algoritam što može ukazivati na to da je jedan deo srpske privrede spremnije dočekao ovu nepredvidivu situaciju lakše se prilagodio i hrabrije suočio sa neophodnim promenama. Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme. Značajnom broju privrednika između 10 i 14 procenata potrebna je dodatna pomoć u korišćenju mera državne pomoći. Istraživanja inostranih eksperata su pokazala da bi e-trgovina u Srbiji do kraja godine trebalo da ima 3,3 miliona korisni-

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

MOŽEMO SA SIGURNOŠĆU TVRDITI DA KRIZAMA NIJE DOŠAO KRAJ I DA ĆE SE I DALJE DEŠAVATI KAKO KOD NAS, TAKO I U SVETU ka i generiše prihod od oko 370 miliona evra. U martu i aprilu, osim namirnica, najviše su se onlajn kupovali računari i računarska oprema, mali kućni aparati, odeća, obuća.

Kad je u pitanju društveno odgovorno poslovanje i PKS, kako ste pomagali zdravstvenom sistemu i drugim institucijama države? Takođe, i pomoć privredi, s obzirom da se PKS postavila kao spona između države i kompanija? — PKS je najpre radila na uspostavljanju ispravnog sistema informisanje svojih članica i gradjana, posredstvom platforme - „COVID-19 info servis za privredu“. Uspostavljen je Info servis za informisanje o ključnim pitanjima, odlukama, merama i preporukama i njihovom uticaju na pojedine sektore privrede. Takođe, objavljen je Kodeks ponašanja kao preporuka kompanijama u cilju preuzimanja mera radi sprečavanja širenja zaraze. Takođe u delu dobre organizacije upravljanja medicinskim post COVID otpadom, Centar za životnu sredinu i

Centar za cirkularnu ekonomiju PKSa , podigli su Nacionalnu digitalnu platformu ECO KORNER, kako bi delili najbolja rešenja za upravljanje medicinskim otpadom posebno za javno komunalni sektor i građane. Uporedo kroz poslovne asocijacije (Udruženja PKS) i mrežu regionalnih privrednih komora, radilo se na stabilizaciji lanca snabdevanja, pre svega u apotekama, maloprodaji i logističkim centrima. Za to je od ključnog značaja bilo održavanje transportnog potencijala i funkcionisanje graničnih prelaza kako bi roba mogla da se uvozi i izvozi. Formirane su i posebne krizne grupe za sektore trgovine, farmaceutsku i hemijsku industriju, hotelijerstvo i bankarstvo. Kako su uvođene mere ograničenja kretanja, PKS je bila angažovana na prijemu zahteva za odobrenje za rad tokom trajanja ”zabrane kretanja”, a takođe i na organizaciji prevoza radnika koji rade u noćnim smenama. Od suštinskog značaja za efikasno upravljanje kriznom situacijom u privredi je bila izuzetno dobra saradnja PKS sa Vladom, resornim ministarstvima i državnim agencijama. PKS je bila veoma značajan član „Kriznog štaba za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu“, kojim je predsedavao Predsednik Republike. Krizni štab je po ukidanju vanrednog stanja prestao sa radom zbog izvršenja zadataka zbog kojih je obrazovan, a deo njegovih nadležnosti nastavljen je kroz rad „Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda“ (Savet za BDP), kojim predsedava Predsednik Vlade. PKS je veliki broj privrednih inicijativa i predloga privrednika administrativno pripremila i prosledila nosiocima ekonomske politike. Mnogi od tih predloga su inkorporirani u „Program ekonomskih mera podrške“ koji je Vlada usvojila i koji se trenutno implementira. Formiranjem Vladinog tima za sprovođenje, u čijem radu učestvuje i PKS, uspostavljen je kvalitetan institucionalni okvir za podršku sprovođenju mera. Takođe, PKS je u pregovorima za donošenje dodatnih mera podrške najugroženijim sektorima (turizam, ugostiteljstvo i putnički saobraćaj). Privreda je uz podršku PKS pokrenula 63 inicijative za donošenje, izmenu odluka i mera u vezi sa poslovanjem privrede u uslovima COVID-19, od čega je prihvaćeno 42 sa ciljem ubrzanja prometa roba, očuvanja trgovinskih tokova, obezbe-

đivanja redovnog snabdevanja stanovništva, ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica, povećanja kapaciteta proizvodnje dezinfekcionih i sredstava za ličnu higijenu, ali i omogućavanja izvoza robe spremne za izvoz. Takođe, PKS je bila deo akcije u saradnji sa Gradom Beogradom – 28 kompanija su podržale akciju pomoći za 173.000 Beograđana starijih od 65 godina čije su penzije manje od 30.000. Preko 500 kompanija je bilo uključeno u prikupljanje humanitarne pomoći, gde je prikupljeno: preko 70 respiratora; preko 10.000 testova; preko 175.000 paketa humanitarne pomoći; a preko 400 kompanija je imalo pojedinačne donacije privremenim bolnicama I KOVID bolnicama, od dezinfekcionih sredstava, hrane, sokova, nameštaja pa do punjača za mobilne i laptop uredjaje. Sve ovo ukazuje da su domaći privrednici u najvećoj meri pokazali kako vitalnost, fleksibilnost i poslovnu snalažljivost, tako i društvenu odgovornost i međusobnu solidarnost, uspevajući da i u najtežim okolnostima nastave da proizvode istovremeno donirajući u humanitarne svrhe. Uspeli su da sačuvaju lanac dobavljača, nabave sirovine i repromaterijal, organizuju prevoz radnika do posla, preorijentišu svoje proizvodne programe prema aktuelnim potrebama tržišta, snabdevaju domaće kupce, ispune obaveze prema stranim partnerima, a neki su uspevali da dobiju i nove poslove u inostranstvu i pređu na digitalno poslovanje. PKS je u svakodnevnom kontaktu sa članicama zabeležila puno primera društveno odgovornih akcija, od kojih je samo deo objavljen na našoj internet stranici, dok su mnoge želele da ostanu anonimne u vezi donacija i pomoći koje su imale bilo u novcu, robi ili uslugama.

Predstavite nam fokus društveno-odgovornog poslovanja PKS-a u Srbiji u 2020. godini i sa kojim se izazovima trenutno suočavate?

— Fokus društvene odgovornosti će zavisiti od nalaza istraživanja – kako će kriza promeniti visinu i način davanja kompanija za dobročinstvo i odrediće dalje prilagodjavanje pojedinačnih kompanijskih DOP strategija. Kriza nije birala veličinu kompanije, ali svakako su oblasti izazova - očuvanje zaposlenosti, radna prava, ali ništa manje važne nisu oblasti - uklanjanje posledica klimatskih promena i aktivnosti na unapredjenju i očuvanu životne sredine.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ĆE I OVE GODINE ORGANIZOVATI AKADEMIJU CIRKULARNE EKONOMIJE, RADI TRANSFERA ZNANJA I DOBRIH PRAKSI KOJE SU POTREBNE NAŠIM KOMPANIJAMA Kao što se i moglo videti tokom krize priroda se uspešno oporavila bez nas, ali mi ne bismo mogli da opstanemo bez nje. Privredna komora Srbije će krajem ove godine raspisati konkurs za dodelu Nacionalne nagrade za DOP Djordje Vajfert. Očekivanja su da ćemo imati povećan priliv prijava CSR aktivnosti i projekata koje su kompanije imale tokom pandemije. Nagrada daje i odličan dvogodišnji presek stanja CSR-a u Srbiji i prilika nam je da promovišemo solidarnost ne samo u rečima već i na delu.

Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji i globalno, pogotovo nakon krize izazvane pandemijom?

— Iako nam se trenutno čini mnogo daljim ostvarenje UN CIljeva održivog razvoja, da smo se vratili nekoliko koraka unazad, kao i da mnoge stvari više nikada neće

biti iste, naučene lekcije su da održivost svake kompanije u velikoj meri zavisi od načina i vremena koji su joj potrebne da bi se prilagodila krizi. Kompanije koje su se brže prilagodile promenama i koje su u krizi iskoristile priliku za početak novog posla, su bolje prošle i opstale, a dobar deo je beležio i porast profita. Možemo sa sigurnošću tvrditi da krizama nije došao kraj i da će se i dalje dešavati kako kod nas, tako i u svetu. Možda neće imati naziv KOVID-19, možda kriza neće imati tu razmeru, ali presudnu ulogu će imati odgovor menadžmenta kompanije na nove uslove poslovanja, gde nema mesta čekanju da se stvari reše same od sebe. Menadžment mora pronaći nove načine poslovanja (npr. e-poslovanje, nove linije proizvodnje ili usluga i sl.), redefinisati strategiju i način odgovora krizama, uvažavajući u punoj meri kako potrebe zaposlenog radnika, tako i uvažavajući prirodu iz koje ne sme beskonačno da crpi resurse. Jedino ovakav koncept rada može biti siguran u opstanak i budućnost. Preporučujemo da u poslovanje uključe alate cirkularne ekonomije I postignu karbonsku neutralnost , štednju resursa I energetsku održivost. Privredna komora Srbije će I ove godine organizovati Akademiju cirkularne ekonomije, radi transfera znanja I dobrih praksi koje su potrebne našim kompanijama.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

I N T E R VJ U

VESNA SAVIĆ ĐUKIĆ Šef odseka za saradnju s poslovnim sektorom UNICEF Srbija

MNOGO SMO NAUČILI IZ KRIZE KOJA NAS JE ZADESILA Postoje mnoge lekcije koje smo svi naučili iz krize koja nas je pogodila, a možda i najvažnija od njih je da krizu izazvanu virusom kovid-19 sada treba da shvatimo kao priliku za preispitivanje korporativne odgovornosti

esna Savić Đukić iz Unicefa je specijalno za naše izdanje posvećeno CSRu napisala autorski tekst na temu lekcija koje smo naučili o društveno odgovornom poslovanju organizovanja, kao i o organizaciji i prilagođavanju komunikacije, te i o tome kako predvideti i upravljati rizicima. Predstavljamo tri velike lekcije koje smo svi naučili.

Usklađenost sa CSR-om nije dovoljna. Daleko od toga.

Prva velika lekcija koju smo naučili iz ove krize jeste da poštovanje društveno odgovornog poslovanja nije dovoljno da se organizacije pripreme za probleme koji mogu uticati na njihovo poslovanje i društvo uopšte. Godinama se kompanije opušteno igraju sa CSR-om i ne ulažu mnogo truda u to.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

Neki su bili prinuđeni da razvijaju politike i izveštaje o DOP-u zbog antikorupcijskih zakona ili drugih lokalnih i regionalnih zakona. Drugi su radili na nekakvom čišćenju zelene okoline, prenoseći osnovne inicijative daleko od stvarnog uticaja koji istinske, osnovne promene i ulaganja mogu imati na društvo i životnu sredinu. Ovo su takozvane kozmetičke inicijative DOP-a. Na kraju, paradigma „posao kao i obično“ nije se mnogo promenila. I to danas možemo jasno videti, u slučaju ozbiljnije krize, a to nije dovoljno. Čak su i kompanije koje praktikuju ono što se naziva fleksibilnost na poslu teško utvrdile brze i funkcionalne mehanizme daljinskog rada – u pogledu tehničkih alata i metodologija rada. Samo nekoliko je uspelo da predvidi rizike – od kojih su neki bili predvidivi – kroz svoju radnu snagu i lance snabdevanja.

Sve ovo pokazuje da organizacije moraju ići mnogo dalje od onoga što zakon zagovara, preporučuje ili diktira. Da bi se istinski pripremili za promene u našem svetu (globalno zagrevanje, kriza biodiverziteta, socijalna, zdravstvena ili ekonomska kriza), oni moraju učiniti više i biti spremni za veće uticaje. Ključno je izdvojiti više resursa za prepoznavanje rizika u lancima snabdevanja, možda uspostaviti strateške zalihe, bolje integrisati lokalne dobavljače u globalne strategije... Potrebno je imati otvorene i transparentne razgovore sa svim zainteresovanim stranama i stvoriti odnos poverenja. Kompanije takođe moraju da budu otpornije i prilagodljivije. Ovo zahteva povećana sredstva koja se daju odeljenjima DOP-a, osnažujući ih za razvoj projekata vezanih za osnovnu delatnost organizacije, a ne za kozmetičke akcije.

Fleksibilnost na poslu nije samo argument poslodavca koji brendira

Druga velika lekcija korporativnog CSR-a je fokusiranje na fleksibilnost na poslu, kad god je to moguće. To nije samo stvar privlačenja talenta ili dobre reputacije. Ovo je već primećeno u Sjedinjenim Američkim Državama od 2014. do 2015, kada su ekstremni zimski vremenski uslovi na Srednjem zapadu sprečili dobar broj ljudi da odu na posao. Očigledno je da su tada fleksibilnije kompanije reagovale na ovu privremenu krizu. Isto se dogodilo i sa trenutnom krizom izazvanom kovid-19 virusom. Kompanije koje su najbolje pripremile zaposlene da

rade kod kuće bile su one koje su prethodno podsticale svoje osoblje da rade na daljinu i naučile su šta rade najbolje. Naravno, to nije moguće na svim pozicijama, niti u svim sektorima. Ali jasno je da je za mnoge pozicije upravljanja i podrške rad na daljinu ne samo moguć već i koristan. U budućnosti, sa klimatskim krizama, verovatno će se ponoviti ove vrste situacija. I iznad svega, vidimo da je društvo trenutno u stanju da radi bez vožnje svojih automobila do radnog mesta – i, samim tim, bez emitovanja ogromnih količina CO2. Ako se ovo nastavi nakon završetka krize, nesumnjivo bismo smanjili emisiju CO2, otčepili transport, olakšali svakodnevna putovanja i poboljšali živote miliona ljudi koji bi na taj način mogli da imaju bolju ravnotežu između posla i života.

Odgovorna korporativna kultura nije luksuz

Zahvaljujući virusu kovid-19, takođe

ODELJENJA DOP-A IMAJU OSNOVNU ULOGU JER ĆE, KAD SE KRIZA ZAVRŠI, MNOGE KOMPANIJE MORATI DA PREISPITAJU NAČIN NA KOJI RADE I DA STVORE ODGOVORNIJE KULTURE

smo bili u stanju da izmerimo u kojoj meri je korporativna kultura bila važna u reagovanju na krizu. U kompanijama u kojima su zaposleni najviše posvećeni reagovanje i prilagođavanje bilo je lakše nego u drugima. Poverenje za rad na daljinu lakše se instalira. Ali to nije sve: kultura odgovornosti čini se sve važnija u ovim nemirnim vremenima. Očigledno je da u kompaniji u kojoj su razlike u platama sto puta veće (ili više) između rukovodilaca i zaposlenih finansijska sposobnost kompanije da osigura plate svojih ljudi i investira teško da postoji. Isto je ako se dividende stalno povlače na kraju svake fiskalne godine. Angažovanje zaposlenih i drugih zainteresovanih strana i stvaranje jake korporativne kulture na pola je puta da kompanija pokaže vrednost u svom organizacionom ekosistemu. Pravednost, platna pravda, prakse upravljanja zasnovane na poverenju neprocenjive su za razvoj ove kulture – one u kojoj su obično svi tolerantniji, inkluzivniji, podržavajući i otporniji. Danas je jasno da takva kultura nije luksuz – kao što svesni pokret kapitalizma propoveda. Odeljenja DOP-a imaju osnovnu ulogu jer će, kad se kriza završi, mnoge kompanije morati da preispitaju način na koji rade i da stvore odgovornije kulture. Da bi se pripremili menadžeri, definisali etičku povelju ili stvorili pravednije interne prakse, biće neophodno interno obnoviti organizacije. I u središtu ovih promena odeljenja za korporativnu odgovornost imaće važnu ulogu.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

C O R P O R AT E

CSR JE OBAVEZA SVAKE KOMPANIJE

MILOŠ JANKOVIĆ Menadžer komunikacija Fondacije Catalyst Balkans

Naše društvo je generalno nepoverljivo i vrlo često ljudi CSR vide kao samo još jednu PR aktivnost, ili još gore, pranje savesti

ri pouke nas je korona naučila o društveno odgovornom poslovanju. Prva – da smo u ovome svi zajedno, država, poslovni sektor i neprofitni sektor. Druga – da je komunikacija i angažovanje zaposlenih od ključnog značaja. Treća – da uvek možete biti nečiji heroj, ne samo u krizi“, ističe Miloš Janković iz Catalys Balkans.

sektor je uvek bio lider, mada poslednjih godina vidimo da su građani sve aktivniji i doniraju sve više. Ipak, tokom krize kompanije su donirale dve trećine od ukupnog iznosa i time pokazale liderstvo i odgovornost u kriznim vremenima. Istaknuti pojedinci su donirali 9,5 odsto, privatne fonda-

Radili ste izveštaj o stanju dobročinstva u Srbiji tokom 2019. godine i krize izazvane pandemijom korona virusa. Molim vas, predstavite nam rezultate izveštaja.

CSR MORA DA BUDE DEO POSLOVNIH STRATEGIJA I UPRAVE, A NE SAMO MARKETINŠKIH TAKTIKA

„T

— U Srbiji su kompanije, građani i privatne fondacije, od izbijanja krize pa do kraja maja, donirali ukupno 17,1 miliona evra. To je polovina iznosa koji je doniran tokom cele 2019. godine. U Srbiji i inače postoji stabilan rast dobročinstva poslednjih nekoliko godina, a donirani iznos od preko 34 miliona evra u 2019. je najveći do sada zabeleženi. Poslovni

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

cije 6,9 odsto, a građani kroz masovne akcije oko 4 odsto. Preko 80 odsto od spomenutog iznosa je donirano državi i institucijama, prvenstveno za nabavku medicinskih uređaja, kao i potrošne robe kao što su maske, rukavice i sredstva za higijenu. Neprofitnim organiza-

cijama za podršku ugroženima tokom pandemije je donirano 12,5 odsto, a direktna pomoć pojedincima i porodicama čini 4,3 odsto. I ovo iskustvo i ono iz 2014. pokazuju nam da smo u vreme krize mnogo spremniji da reagujemo i pružimo podršku. Zamislite šta sve možemo da postignemo ako nam je uvek takav pristup.

Kako je izgledao filantropski odgovor na krizu zbog kovida-19 na teritoriji Balkana? Ima li velikih razlika među zemljama Balkana kada je o filantropiji reč?

— Iako bismo intuitivno pretpostavili da je zbog slične ekonomske situacije i dobročinstvo u zemljama zapadnog Balkana na sličnom nivou, to ne bi bilo tačno. Recimo, u Albaniji poslovni sektor se tek upoznaje sa konceptom društveno odgovornog poslovanja, a u Crnoj Gori ubedljivo najviše doniraju kompanije, i to mahom državi i državnim institucijama. U Hrvatskoj ima dosta kreativnih kampanja za prikupljanje sredstava. U Srbiji je dobročinstvo vrlo dinamično, a veliki rezultati tek predstoje. Interesantno je da se samo u Srbiji tokom krize ubedljivo najviše donira za nabavku medicinske opreme, u drugim zemljama je fokus podrške kompanija i građana bio na nabavci potrošne robe i humanitarnoj pomoći. Pravni i poreski sistemi za doniranje u zemljama zapadnog Balkana su dosta različiti, ali jedna od dobrih stvari koje smo postigli u Srbiji zajedno sa ostalim članicama Koalicije za dobročinstvo, uz podršku USAID-a, jeste izdavanje obavezujućeg Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore od Poreske uprave. Sada sve kompanije, velike i male, imaju jasan i precizan sistem koji mogu da isprate. U Srbiji nam je još uvek ostalo da sistemski rešimo i ukinemo naplatu PDV-a na doniranu hranu, robu i usluge. Nadamo se da će Vlada i Skupština u narednom periodu, povučeni iskustvom iz ove krize, imati sluha i tako olakšati društveno odgovorno poslovanje.

Kako vidite budućnost CSR-a u Srbiji i globalno, pogotovo nakon krize izazvane pandemijom?

— Ako je ova kriza nešto pokazala, to je da je od ovog trenutka CSR obaveza svake kompanije. Naše društvo je generalno nepoverljivo i vrlo često ljudi CSR

vide kao samo još jednu PR aktivnost, ili još gore, pranje savesti. Međutim, kada je jedini izbor koji imamo pred sobom da se oslonimo jedni na druge i da učinimo sve što je u našoj moći da zaštitimo svoju zajednicu, poslovni sektor u Srbiji je brzinom i agilnošću pokazao koliko zaista može da doprinese opštem dobru. Verujem da će nakon ovoga građani videti značaj društveno odgovornog poslovanja, kao i da će sve kompanije razumeti da CSR mora da bude deo njihovih poslovnih strategija i uprave, a ne samo marketinških taktika. Ovo nije ni prva ni poslednja kriza kroz koju prolazimo. Iskustvo nas uči da ćemo se sve češće susretati sa sličnim izazovima. Mislim da nam je korona pokazala tri stvari važne za dalji razvoj CSR-a. Svi smo u ovom zajedno – država, poslovni sektor i neprofitni sektor, kao partneri, moraju da se koordinišu i zajedno rade kako bi naše zajednice bile otpornije na ovakve krize. Nijedna država ne

NAŠA MISIJA JE DA POMOGNEMO I ONIMA KOJI DONIRAJU I ONIMA KOJI PRIKUPLJAJU SREDSTVA ZA OPŠTE DOBRO

može sama da se izbori sa ovakvim izazovima. Zato vlada mora da prepozna napore i poslovnog sektora i neprofitnog sektora, i stvori podsticajno okruženje za dobročinstvo. Ona mora da vidi i podrži sve dobro koje su kompanije i organizacije ostvarile. Komunikacija i angažovanje zaposlenih je ključ – kriza zahteva odgovorno i jako liderstvo koje mora mnogo češće da komunicira sa svojim zaposlenima

i da ima u vidu dobrobit svih. Tu učestaliju komunikaciju treba iskoristiti i za uključivanje zaposlenih u CSR aktivnosti. Tako su pojedine kompanije dobile i vrlo dragocene povratne informacije od svojih zaposlenih i sprovele dobrotvorne akcije zajedno sa zaposlenima. Uvek možete biti nečiji heroj, ne samo u krizi – ekspresna reakcija poslovnog sektora tokom krize je pokazala da su dometi njihovog CSR-a viši nego što je bilo ko pretpostavljao. I ako dođemo u situaciju da zbog recesije budžeti za donacije moraju da se skrate, to nikako ne znači da ne može ništa da se uradi. Liderstvo i menadžment kompanija može mnogo da pomogne neprofitnom sektoru deleći svoja iskustva, pružajući pro bono usluge i pružajući mentorsku podršku.

Koji vam je projekat u realizaciji Catalyst Balkans lično najdraži i zbog čega?

— Naša misija je da pomognemo i onima koji doniraju i onima koji prikupljaju sredstva za opšte dobro. Da za svaki dinar koji doniraju/prikupe zajednica dobije i najveći rezultat. Mi smo mali deo velikog broja dobrih dela u Srbiji i regionu. Kada smo lansirali Donacije.rs, jedinu domaću crowdfunding platformu za neprofitne projekte, ušli smo na jedan komplikovan i neistražen teren. Rešili smo da crowdfunding ne komuniciramo samo kao način prikupljanja sredstava već kao povezivanje sa zajednicom. Sada

imamo 80 uspešnih kampanja za ove dve godine platforme. Tu je bilo i kampanja koje su kompanije promovisale među svojim zaposlenima. Glavna povratna informacija koju dobijamo od svih sa kojima smo radili jeste da im je od prikupljenog novca mnogo dragocenija podrška i pripadnost zajednici koju su osetili. U ovakvim vremenima osećaj pripadnosti takvoj jednoj zajednici, zajednici koja stvara dobro, jeste najvažniji.

CSR SRBIJA 2020

Društvena odgovornost u vremenima krize

CSR 2020

Articles inside

CSR SRBIJA 2020

CSR SRBIJA 2020