Serbia Goes Greeen 2017 by Diplomacy&Commerce magazine

Diplomacy&Commerce

SPECIJALNO IZDANJE

2017

STVARANJE NOVE PRIVREDE BITNO JE KAO I REŠAVANJE EKOLOŠKIH PROBLEMA Nj.E. Jan Lundin

Ambasador Švedske u Srbiji

EKONOMIJA U SKLADU SA KLIMOM Johan Kuylenstierna

Izvršni direktor Instituta za zaštitu životne sredine, Stokholm

KVAKA 27: KAKO ZAHTEVI, PRAKSE I SREDSTVA IZ EU MOGU POMOĆI SRBIJI DA BUDE UREĐENIJA I ČISTIJA ZEMLJA

PANEL

Ratko Bajčetić

Goran Sekulić

POGLAVLJE 27: ŽIVOTNA SREDINA

OGROMNI IZAZOVI U OVOJ OBLASTI

Potpredsednik Zelene stranke

Policy officer, Koalicija 27

KVAKA 27 Dejan Anastasijević Novinar

STRATEŠKI PROJEKTI ZA RAZVOJ DRUŠTVA Zvezdan Kalmar

Predstavnik Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, grupa za Poglavlje 27

EKOLOŠKI SVESNE KOMPANIJE U SVETU I KOD NAS

PANEL

POZITIVNI PREMA LJUDIMA I PLANETI Jovana Mehandžić Đurđić Menadžerka za održivi razvoj IKEA za Jugoistočnu Evropu

SMANJENJE ŠTETNIH MATERIJA NA NULU Darko Babić

Direktor DHL za Srbiju

SERBIA

GREEN

SRBIJA JE SAZRELA DA BUDE ZELENA Danijela Isailović

Menadžer za korporativne komunikacije, Kompanija Elicio

PRIMENA TOPLOTNE ENERGIJE SUNCA Vladimir Janković

Inženjer elektrotehnike, Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije

Dr Branko Dunjić

Dragica Branković

ČISTIJA PROIZVODNJA I DRUŠTVENO ODGOVORNE KOMPANIJE Direktor, Centar za čistiju proizvodnju Srbije, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

PANEL

ČISTIJA PROIZVODNJA I DRUŠTVENO ODGOVORNE KOMPANIJE

DRVO JE NEDOVOLJNO ISKORIŠĆEN RESURS Vladimir Jevtić

Dipl. inž. maš. Biomasa-grupa d.o.o.

Pomoćnik načelnika, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, Grad Novi Sad

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE - ŠTA SVE MOŽEMO?

SERBIA

GREEN

NJ. E. JAN LUNDIN Ambasador Švedske u Srbiji

Stvaranje nove privrede bitno je kao i rešavanje ekoloških problema Ovo je put ka otvaranju Poglavlja 27, upravljanju vodama, zaštiti prirode, klimatskim promenama, svim onim stvarima koje su deo integracije Evropskoj uniji. Ovo su ekstremno važna pitanja za Srbiju. Ako pogledamo u budućnost, možemo da otvorimo potpuno nov deo ekonomskog razvoja

ruga konferencija o održivom razvoju povodom Dana planete Zemlje Serbia Goes Green, u organizaciji Color Press Grupe i magazina Diplomacy and Commerce, održana je u četvrtak 20. aprila u hotelu Crowne Plaza. Konferenciju je otvorio ambasador Švedske, Jan Lundin, govoreći o izazovima i perspektivama Srbije u ovoj oblasti: „Bitno je da sada počinje ne samo rešavanje problema ekološke prirode, nego i stvaranje nove privrede u Srbiji koja će dati nove poslove i povećavati životni standard dugoročno. Zato smatram da je ova konferencija važna“, rekao je ambasador.

Da li Srbi, prema vašem iskustvu življenja ovde, dovoljno cene lepote koje im je podarila priroda? — Da, svakako. Srbija je prelepa zemlja, a Srbi, kao i Šveđani, uživaju u prirodi, i to je primetno

SERBIA

GREEN

SRBIJA JE PRELEPA ZEMLJA, A SRBI, KAO I ŠVEĐANI, UŽIVAJU U PRIRODI, I TO JE PRIMETNO ČAK I U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

čak i u svakodnevnom životu. Međutim, ponekad se ovde u prirodi nalazi i otpad koji baš i ne pripada toj prirodi i treba jačati rad na sistematizaciji upravljanja otpadom. O upravljanju otpadom, kao i o problemima prečišćavanja otpadnih voda dosta se razgovara između EU i Srbije. Švedska je aktivan učesnik u ovim razgovorima. Godišnje ulažemo 11 miliona evra u saradnju sa Srbijom, a najveći deo ovog novca, više od polovine, ide projektima koji se tiču upravo pomenutih problema. Srbija u ovom

trenutku uspeva da prečisti manje od 10% izlazne otpadne vode, a do ulaska u EU taj procenat bi trebalo da se podigne na 95%. Švedska planira da pomogne u tome i kada je reč o planiranju, i kada je reč o finansijskim investicijama.

Zašto je Švedska odlučila da podrži Srbiju u oblasti ekologije, najzahtevnijeg poglavlja u EU integracijama? — Baš zato što su problemi u oblasti održivosti i ekologije u Srbiji otežavajući faktor i značajna prepreke na putu Srbije prema EU. Postoje i drugi problemi kao što su vladavina prava, jačanje i podizanje kapaciteta institucionalne infrastrukture.

Šta je do sada postignuto i šta su vaši dalji ciljevi u Srbiji u ovoj oblasti? — Kao što sam pomenuo, Srbija u ovom trenutku uspeva da prečisti manje od 10% izlazne otpadne vode, a do ulaska u EU taj proce-

nat bi trebalo da se podigne na 95%. Zapravo ovaj cilj ne mora da bude u potpunosti ispunjen do ulaska u EU, ali bi morao da postoji strateški plan koji će dovesti do ispunjenja ovog cilja, barem u narednoj deceniji. Tu Švedska pomaže uz pomoć Švedskog zavoda za zaštitu životne sredine (Naturvårdsverket). Upravo smo sklopili Sporazum o saradnji u ovoj oblasti, i to je tek početak jednog dugog, ali pozitivnog procesa u kome se, u suštini, zaista premalo govori u medijima, dok se mnogo više se govori o svakodnevnoj politici i regionalnim političkim problemima.

MISLIM DA ŠVEDSKA MOŽE DA BUDE INSPIRATIVNA KADA JE REČ O TEHNOLOŠKIM REŠENJIMA U OBLASTI ODRŽIVE POLJOPRIVREDE

Da li, živeći u Srbiji gde su mogućnosti za reciklažu male, uspevate da se držite svojih principa koje ste doneli od kuće? — Zaista da. U ambasadi imamo opremu za recikliranje i navikli smo da živimo onako kako smo naučili. Čak smo u ambasadi nabavili i bicikle, a ja često na sastanke idem pešice, a ne automobilom. To je definitivno dobro za zdravlje.

O Poglavlju 27 najčešće se govori u svetlu troškova. Koliko usmerenje na zelenu ekonomiju može da bude motor razvoja privrede i gde je mesto privatnog sektora u investicijama zaštite životne sredine? — Zelena ekonomija bi veoma lako mogla da bude deo svetle budućnost srpske privrede. Na ekološke probleme treba gledati kao na ekonomski potencijal. Reciklaža otpada ne mora da bude trošak za privredu, već se

SERBIA

GREEN

može isplatiti dugoročno. Manje trošiti znači štedeti, a i reciklirati na neki način znači štedeti. Privredni sektor svakako ima veliku ulogu i može da bude čak i najznačajniji faktor kada je reč o rešavanju ovih problema. Prve investicije obično koštaju dosta novca koji mora da se izdvoji iz državnih ili evropskih fondova. Ali to je novac koji će doneti izuzetno pozitivan efekat celoj srpskoj privredi uključujući i privatna preduzeća. Za ovakve investicije će se uvek naći novac.

Najavili ste da ćete se posvetiti prehrambenoj industriji i opcijama kako Srbija može izvoziti hranu u Švedsku. Gde vidite najveće potencijale za saradnju? — U junu prošle godine imali smo veliku konferenciju o tome kako izvoziti hranu i prehrambene proizvode u EU, uključujući naravno i Švedsku. Ove godine smo imali konferenciju o gradskoj poljoprivredi i smanjenju bacanja hrane, i u domaćinstvima, ali i u prodavnicama kada je reč o proizvodima kojima je, na primer, istekao rok trajanja. Mislim da Švedska može da bude inspirativna kada je reč o tehnološkim rešenjima u oblasti održive poljoprivrede. Organizovali smo i konferenciju o održivom svinjarstvu i pilićarstvu u pogledu uzgajanja i tretiranja otpada koji u tom procesu nastaje. Preneli smo iskustvo iz Švedske koje može da bude dobar pri-

SERBIA

GREEN

NEVLADINE ORGANIZACIJE BI TREBALO VIŠE DA RADE SA LJUDIMA NA LOKALU, DA IH INFORMIŠU I MOBILIŠU mer srpskim farmerima. Ikea se otvara u Srbiji sredinom avgusta i tamo će moći da se nabavi oprema za urbanu poljoprivredu. Jedna od najvećih švedskih kompanija Tetra Pak u Gornjem Milanovcu ima fabriku gde se izvozi oko 3 milijarde pakovanja za piće. To je jedna od najvećih fabrika tog tipa u svetu i ovo je takođe nešto što bismo mogli da imamo u vidu kada je reč o konkurentnosti srpske privrede. Srpski prehrambeni sektor svakako imam još dosta izvoznog potencijala i što se tiče EU, i što se tiče Švedske.

U Srbiji posluje oko 80 preduzeća koje su u nekoj vrsti afilijacije sa švedskim kompanijama. Kao posebno zanimljivu oblast istakli ste ICT. Šta ovde možemo da očekujemo? — ICT je zaista interesantan sektor za buduću saradnju između Švedske i Srbije. Ericsson još uvek dobro posluje u ovom regionu, ali vidim i veliki broj novih švedskih kompanija koje sarađuju sa srpskim predstavnicima, u recimo, oblasti gejminga. Švedsko znanje u obla-

sti bezgotovinskog plaćanja je veoma interesantno za ovo tržište. U Stokholmu se gotovo uopšte ne koristi gotovina. Plaća se samo karticama. Time se smanjuje prostor za organizovani kriminal, izbegavanje plaćanja poreza, pljačke i razbojništva. U Srbiji se sada može plaćati karticom mnogo više nego ranije, ali postoji još dosta mogućnosti za napredovanje i mislim da Švedska može doprineti inovacijama u ovoj oblasti.

Koliko je švedski akademski obrazovni sistem prepoznat u srpskoj akademskoj zajednici i među budućim studentima? — Znam da se švedski akademski sistem visoko kotira u srpskoj javnosti. To je naravno sjajno i pokušavamo da proširimo mogućnosti za srpske studente koji bi želeli da svoje studije nastave u Švedskoj. Ipak, činjenica je da je studiranje u Švedskoj prilično skupo i bez stipendije gotovo je nemoguće za srpske studente ukoliko ne dolaze iz bogatih porodica. Zbog toga se već dve godine bavimo tom temom (a planiramo to da činimo i narednih godina), promovišemo projekat Study in Sweden, koji organizuje Švedski institut, i ohrabrujemo talentovane studente da apliciraju za program stipendija. Ja se nadam da će se onog trenutka kad Srbija uđe u EU, ova situacija radikalno promeniti. Ali to, nažalost, moramo još malo da pričekamo.

Ekonomija u skladu sa klimom Do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeće u gradovima

JOHAN KUYLENSTIERNA

Izvršni direktor Instituta za zaštitu životne sredine, Stokholm

a konferenciji povodom Dana planete Zemlje „Serbia Goes Green“ u organizaciji „Color Press Grupe“ i magazina „Diplomacy and Commerce“ govorio je Johan Kuylenstierna, izvršni direktor Instituta za zaštitu životne sredine iz Stokholma. Na zaštitu životne sredine ne treba gledati samo kao na potencijalni neželjeni trošak, već i kao priliku za razvoj ekonomije i povećanje bruto nacionalnog dohotka zemlje. Pritom je neophodno imati u vidu sve izazove sa kojima se zemlje suočavaju, a koji su u svakoj zemlji različiti. U procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji čuju se poruke da je proces sam po sebi, sa svojim zakonima, glavni pokretač podizanja nivoa zaštite životne sredine, ali je neophodno istaći da bi glavni pokretač svakoj zemlji trebalo da bude sam narod, koji bi u tim promenama trebalo da vidi veće mogućnosti za razvoj i zaposlenje, bolju zdravstvenu situaciju i sl. U Švedskoj postoji vizija da do 2045. godine cela zemlja postane „fossile free“, dakle bez sagorevanja fosilnih goriva, pa prema tome i bez oslobađanja štetnih gasova u atmosferu. Taj cilj je udružen sa ambicijom da do 2045. godine Švedska postane i država blagostanja za sve, čime je jasno uspostavljena veza između zaštite životne sredine i blagostanja naroda.

SERBIA

GREEN

Čitav svet je jedna arena u kojoj se kompleksno ukrštaju razni faktori urbanog razvoja, proizvodnje hrane, infrastrukture i veze tih faktora sa problemima zaštite životne sredine. Prisutni su i izazovi u vezi sa vremenskim nepogodama, promenom klime, snabdevanjem vodom, smanjenjem površina pod šumama i sl. Kina je ostvarila veoma brz rast ekonomije, praćen ogromnim zagađenjem, koji je naročito uočljiv u porastu ugljen-dioksida u

POSTOJI ISTORIJSKA PRILIKA DA SE OSTVARI SVEOBUHVATNI EKONOMSKI RAZVOJ, ELIMINIŠE SIROMAŠTVO, A DA SE PRI TOME SMANJI RIZIK OD KLIMATSKIH PROMENA atmosferi. Ekonomski rast prati i povećana urbanizacija zemlje i selidba brojnog stanovništva iz sela u gradove. Pri tome, razvoj infrastrukture u gradovima nije dovoljno brz da prihvati veliki broj ljudi, te je i kvalitet života pridošlica na niskom nivou.

Posledica zagađenja atmosfere je globalno zagrevanje i po najnovijim podacima Svetske meteorološke organizacije, u 2016. godini je dostignut nov maksimum srednje temperature Zemlje na globalnom nivou. To nije posledica samo ljudskog uticaja već i prirodnih faktora, kao npr. efekat El Ninjo, ali ostaje činjenica da je temperatura Zemlje viša za preko jedan stepen, što nas približava granici od 1,5 stepeni, koja je na Svetskoj konferenciji klimatologa u Parizu postavljena kao kritična tačka, jer bi iznad toga posledice bile nesagledive. Važan aspekt održanja životne sredine je odnos ljudi prema zemljištu, ali i zagađenje i dr. Neodgovoran odnos prema zemljištu dovodi do njegove devastacije, umesto da se koristi za proizvodnju hrane ili za drugu korisnu namenu. Suše degradiraju zemljište u celom svetu, naročito u oblastima u kojima je inače suva klima, sa retkim padavinama. Zbog toga je skovan izraz „new climate economy“ što bi značilo „ekonomija u skladu sa klimom“, koja uključuje zdraviji i inovativniji razvoj ekonomije, dakle razvoj koji neće dovesti do daljeg pogoršanja u oblasti životne sredine. Na konferenciji u Parizu su definisani održivi ciljevi razvoja 17 različitih oblasti, kao što su: ljudska prava, uslovi rada, siromaštvo, različiti aspekti zaštite životne sredine i mnogi drugi. Konferencija u Kopenhagenu, samo

šest godina ranije, nije donela rezultate jer su zemlje razgovarale o raspodeli tereta u vezi sa zagađenjem, dok se u Parizu razgovaralo o raspodeli koristi od nove strategije „ekonomija u skladu sa klimom“. Dobar primer za to je proizvodnja solarnih panela i proizvodnja električne energije uz pomoć panela koja je višestruko povećana, donoseći profit i korist mnogim organizacijama. U 2015. godini

U ŠVEDSKOJ POSTOJI VIZIJA DA DO 2045. GODINE CELA ZEMLJA POSTANE „FOSSILE FREE“, DAKLE BEZ SAGOREVANJA FOSILNIH GORIVA

potencijalne probleme koji bi mogli da uspore ili onemoguće realizaciju ovakvog razvoja. Švedskoj je mnogo lakše da kaže da neće koristiti fosilna goriva jer ih ona i nema u značajnoj meri, ali za Srbiju je ugalj i dalje najznačajniji izvor energije. Pravnu regulativa i zakonski okvir u toj oblasti bi trebalo usmeriti na ohrabrivanje korišćenja zelene energije, a paralelno bi trebalo

prvi put je procenat „zelene energije“ premašio 50%, što se nekoliko decenija unazad činilo kao nemoguće. Realnost se pokazala inovativnija od mašte. Do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeće u gradovima. Stanovništvo gradova se povećava za jedan milion svake sedmice. Zbog toga će u narednih 15 godina 70% svih investicija u infrastrukturu biti u urbanim područjima. U razvijenim zemljama industrije koje su u prošlosti bile među najvećim zagađivačima sada rade bez štetne emisije ugljen-dioksida, kao na primer železare koje proizvode čelik u Švedskoj. Oni to rade ne samo zbog klime već i zato što će tako poboljšati svoj biznis i

doneti veću zaradu u budućnosti. Kao rezultat takvih akcija i inovacija, u poslednje tri godine količina ugljen-dioksida u atmosferi se nije povećala. Danas je u Americi broj zaposlenih u oblasti korišćenja solarne energije i energije vetra veći (i dalje raste) od broja zaposlenih u oblasti korišćenja fosilnih goriva. Zaključak je da postoji istorijska prilika da se ostvari sveobuhvatni ekonomski razvoj, eliminiše siromaštvo, a da se pri tome smanji rizik od klimatskih promena. Da bi se to ostvarilo, neophodna je saradnja i učešće svih zemalja. Pritom se mora voditi računa o specifičnim okolnostima koje vladaju u različitim zemljama. Takođe, mora se ukazati na

jačati i institucionalne kapacitete za sprovođenje takvih zakona. Zakoni moraju biti usklađeni u raznim oblastima, ne samo u zaštiti životne sredine već i u oblasti urbanog planiranja, energetskom sektoru, razvoju infrastrukture i dr. Finansijski sistem bi takođe trebalo da se menja u skladu sa potrebama novih investicija i da, umesto starog pristupa izbegavanja rizika, u budućnosti uzmu aktivnije učešće u investiranje u čiste tehnologije. Sve to zavisi od ljudi i njihovog učešća. Uvek će biti onih koji sumnjaju i koji se protive ovakvim zaključcima, ali na svima nama je zadatak da u ovakvom razvoju situacije vidimo pozitivne mogućnosti i ubedimo i one koji sumnjaju u to, ne bi li nam se pridružili.

SERBIA

GREEN

MIROSLAV PREŠERN

Direktor, Oven Elektro Maribor d.o.o.

Obnovljivi izvori energije za budućnost Korišćenje obnovljivih izvora energije je važno i na evropskom i na nacionalnom nivou

OVEN ELEKTRO MARIBOR D.O.O. www.oven-em.si e-mail: info@oven-emb.si +386 2 22 00 782

ven Elektro Maribor je kompanija specijalizovana za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i prodaju IR grejnih panela, kao i drugih visokokvalitetnih proizvoda iz oblasti elektromobilnosti. Njihovi zeleni proizvodi i usluge će od maja 2017. godine biti dostupni i u Srbiji, putem onlajn prodavnice.

U kojim tržišnim segmentima ste aktivni i koje usluge pružate svojim klijentima? — Osnovna delatnost preduzeća Oven d.o.o.

je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora. Na tržištu smo prisutni kroz prodaju proizvoda iz segmenta električne mobilnosti. U ovom segmentu našim klijentima nudimo kvalitetne električne bicikle i električne skutere. Naši proizvodi su zanimljivi svima koji brinu o životnoj sredini. Nameravamo i da proširimo ponudu tako što ćemo dodati još 20 srodnih proizvoda našem programu koji će moći da se kupe preko naše onlajn prodavnice. Trudimo se da našu ponudu globalizujemo što je moguće više kako bismo bili prisutni u širem regionu.

LANSIRANJEM NOVE ONLAJN PRODAVNICE I POSEBNIM SISTEMOM DIGITALNE PRODAJE OD VRATA DO VRATA U MAJU 2017. POKUŠAĆEMO DA SE PROBIJEMO I NA TRŽIŠTE SRBIJE SA NAŠIM ZELENIM PROIZVODIMA I USLUGAMA

Već uveliko pripremamo nove usluge u segmentu URE, marketinga ušteda, upravljanja energijom, samonapajajućih sistema, neto merenja, mikroelektrana i dr.

Koji su to raspoloživi kapaciteti u Sloveniji i kakvi su vaši planovi na ovom tržištu? — Kompanija Oven je specijalizovana za proParking za električne bicikle za turiste u Mariboru

SERBIA

GREEN

izvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. U Sloveniji imamo malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 2.525 kV i solarnih elektrane snage 612,9 kV. Veći deo energije iz obnovljivih izvora dobijamo iz hidroelektrana, a samo jedna desetina dolazi iz solarnih elektrana. Korišćenje obnovljivih izvora energije je važno i na evropskom i na nacionalnom nivou. Većina zemalja je svesna koliko su prirodni resursi ograničeni, ali je svesna i njihovog uticaja na klimatske promene. Neke zemlje su postavile različite ciljeve kako bi se povećao udeo obnovljivih izvora energije u konačnoj bruto potrošnji energije. Do 2025. godine planiramo da udvostručimo instalisane snagu hidroelektrana i u Sloveniji i u inostranstvu.

Da li Srbija ima mogućnosti za eksploataciju obnovljivih izvora energije? — Srbija ima veliku prednost zato što ima veoma prihvatljive uslove za eksploataciju obnovljivih izvora energije usled pojednostavljenih birokratskih procedura za sticanje dozvole za rad koje su mnogo složenije u našoj zemlji. Vaša zemlja je bogata izvorima vode i ima dosta raspoložive biomase, a geotermalna energija je takođe veoma dostupna. Zbog toga imate sve formalne i prirodne mogućnosti investiranja u obnovljive izvore energije. U poslednje vreme sve se mnogo brže razvija i zbog toga što su prirodni uslovi u regionu za izgradnju malih hidroelektrana povoljni. Naša kompanija je i dalje zainteresovana za ulaganje u ovom regionu.

davnice i posebnim sistemom digitalne prodaje od vrata do vrata u maju 2017. pokušaćemo da se probijemo i na tržište Srbije sa našim zelenim proizvodima i uslugama. Za one koji su zainteresovani za veleprodaju i za smanjenje zagađenja u prevozu nudimo visokokvalitetne proizvode iz oblasti elektromobilnosti (električne bicikle i električne hoverbordove), gde takođe planiramo i da postanemo investitori. Naš cilj, pogotovo u segmentu električne mobilnosti, jeste da plasiramo naše proizvode u većim gradovima i turističkim

REALIZUJEMO NAŠU VIZIJU O ZELENIM URBANIM CENTRIMA I JEDAN OD VAŽNIJIH CILJEVA U NAŠEM PROJEKTU PODRŠKE E-MOBILNOSTI JESTE OŽIVLJAVANJE GRADSKIH CENTARA

ljevima, naporima i inicijativama na drugačiji i zabavniji način. Stručnjaci koji učestvuju na ovim događajima govore o brojnim zanimljivim temama poput održivog korišćenja proizvoda, efikasnog korišćenja energije i drugih tema koje se odnose na očuvanje životne sredine i naše zdravlje. Naše događaje možete da pratite uživo na društvenim mrežama i na medijima kojima šaljemo snimke naših događaja. Sve naše događaje u poslednje dve godine možete pogledati putem linka www.oven-em.si/klub-oven/

Šta vizija zelenih urbanih centara, koju pokušavate da ostvarite, znači za vas? — Maribor je dovoljno velik grad da prihvati koncept e-mobilnosti i sa ekološkog stanovišta. Postoje i drugi razlozi za to. Nije u pitanju samo ekološko dostignuće već i brža i bolja mobilnost. Realizujemo našu viziju o zelenim urbanim centrima i jedan od važnijih ciljeva u na-

U kojim zemljama vidite najveći interes za ulaganje i gde se oni konkretno nalaze? — Vidimo interes i mogućnost za investiranje uglavnom u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Već smo potpisali pismo o namerama sa srpskom Vladom vezano za izgradnju dve male hidroelektrane u Sandžaku, ali je, nažalost, utvrđeno da ove investicije nisu ekonomski opravdane zbog nesrazmerno velikih ulaganja u infrastrukturu.

Turbina male hidroelektrane

Pokazali ste interesovanje za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji. Da li ste i dalje zainteresovani za ovaj projekat i da li je postignut određeni napredak po tom pitanju?

kompleksima u Sloveniji, Srbiji i širem regionu.

— U Srbiji smo još uvek u početnoj fazi razgovora i dogovora vezano za izgradnju veće hidroelektrane, ali još uvek je prerano za donošenje bilo kakvih zaključaka.

— Naša iskustva su pozitivna. Kompanija Oven i Klub Oven, koji je energetski kulturno-obrazovni projekat, informišu javnost na inovativan način čitave godine, a nude i mogućnost pohađanja kurseva i usvajanja informacija o obnovljivim izvorima energije, e-mobilnosti, ekološkim zanimanjima, reciklaži i sl. Klub Oven, jednom mesečno, organizuje događaje na zanimljivim lokacijama, gde učesnici mogu da saznaju više o našem radu, ci-

Koje proizvode ste već doneli na srpsko tržište, osim proizvodnje energije iz obnovljivih izvora? — Dosad nismo plasirali druge proizvode na srpsko tržište. Lansiranjem nove onlajn pro-

Kakvo je vaše iskustvo vezano za saradnju sa lokalnom samoupravom i civilnim sektorom na promociji obnovljivih izvora energije?

šem projektu podrške e-mobilnosti jeste oživljavanje gradskih centara. Lokacija na kojima možete da iznajmljujete bicikle su veoma interesantne turistima. Otvorili smo jednu takvu lokaciju 19. aprila u samom centru Maribora. Trenutno su na raspolaganju tri bicikla, a uskoro ćemo dodati još dva. Projekat koji se realizuje u sklopu Kluba Oven počeće u drugoj polovini maja i predstaviće postepenu implementaciju naše vizije. Izgradićemo foto-naponsku elektranu na desnoj obali Drave koja će ne samo proizvoditi struju za distributivnu mrežu već će biti korišćena i za napajanje pet električnih bicikala koji će tamo moći da se iznajme.

SERBIA

GREEN

KVAKA 27: Kako zahtevi, prakse i sredstva iz EU mogu pomoći Srbiji da bude uređenija i čistija zemlja

PANEL

Koji su najveći izazovi naše zemlje ka ispunjenju uslova iz Poglavlja 27 koje se tiče ekoloških i klimatskih promena?

MODERATOR

OLIVERA STEFANOVIĆ STANKOVIĆ PRoglas

UČESNICI

Dr RATKO BAJČETIĆ

DEJAN ANASTASIJEVIĆ

GORAN SEKULIĆ

ZVEZDAN KALMAR

Potpredsednik Zelene stranke Policy officer, Koalicija 27

SERBIA

GREEN

Novinar

Predstavnik Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji grupa za poglavlje 27

RATKO BAJČETIĆ Potpredsednik Zelene stranke

Poglavlje 27: životna sredina Kvaka 27: kako zahtevi, prakse i sredstva iz EU mogu pomoći Srbiji da postane uređenija i čistija zemlja?

regovarački proces o Poglavlju 27, koje se tiče životne sredine, u sebi sadržava veći broj potpoglavlja, a ni u jednom od tih potpoglavlja Srbija nema nekih većih iskustava, zato su iskustva, pogotovo zemalja iz bližeg susedstva, veoma korisna i mogu pomoći mnogo bržem i lakšem savladavanju zahteva datih u ovom Poglavlju. Zahtevi u Poglavlju 27 jesu strogi, ali ne i nedostižni, jer su njima dati minimalni referentni uslovi za ispunjavanje standarda koji važe u Evropskoj uniji u svakom od potpoglavlja. Međutim, ovi uslovi uopšte nisu predmet pregovora sa EU, nego dinamika izvršavanja i postizanja ciljeva životne sredine. Ono što je sada definitivno poznato jeste da će ova dinamika i rokovi za određene probleme, pogotovo one koji se tiču stanja i statusa voda, kao i upravljanja otpadom, biti značajno duži nego u drugim potpoglavljima.

Jedan od velikih nedostataka Srbije trenutno jeste nedostatak projekata iz oblasti životne sredine. Zna se da će, samo za ispunjavanje obaveza prečišćavanja otpadnih voda iz ovog poglavlja, biti potrebna izgradnja još oko 350 postrojenja za tretman otpadnih voda, a projekata gotovo i da nema. Evropska banka za obnovu i razvoj spremna je da izdvoji nepovratna sredstva za izradu projekata, ali sa naše strane nailazi na zid ćutanja. Takva inertnost može nas koštati i novca

JEDAN OD VELIKIH NEDOSTATAKA SRBIJE TRENUTNO JESTE NEDOSTATAK PROJEKATA IZ OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE

koje ćemo u te svrhe morati da izdvajamo iz budžeta i penala koje ćemo zbog kašnjenja morati da plaćamo. Evropski fondovi, međunarodni, bilateralni i multilateralni projekti, direktna naučno-tehnološka i materijalno-finansijska pomoć drugih država, pa i neizostavni krediti jesu neizbežni i potrebni, ali oni mogu finansijski i materijalno-tehnički pokriti samo jedan deo potrebnih aktivnosti u okviru ovog projekta. Naše poimanje životne sredine i njene važnosti upravo za nas mora da se menja. Osnova takvog ponašanja je egocentričnost čoveka koji je sebi dao za pravo da upravlja svime, ali mu nije dato pravo i da sve što dotakne uništi. Nasuprot egocentrizmu kod čoveka, u prirodi vlada ekocentrizam, koji nijedno živo biće ne stavlja u piramidu, ili iznad ostalih, nego sve životno okruženje, uključujući i čoveka, posmatra kao jednu jedinstvenu celinu u kojoj vladaju stabilne međusobne relacije između članica celine. Decenijama nismo rešavali probleme životne sredine i ne samo da smo te probleme gurali pod tepih nego smo automatski generisali nove probleme. Sada pod tepihom više nema mesta, a po tepihu je sve teže i opasnije hodati. Srbija mora da se trgne iz uspavanosti i uhvati priključak sa onima koji vode brigu o svom životnom okruženju i resursima. Svaki resurs ima svoja ograničenja, ali i cenu trošenja i što ga je manje, cena mu se vrtoglavo penje. Upravo kroz Poglavlje 27 treba da platimo sve one troškove nastale zagađivanjem životne sredine i neodgovornim trošenjem resursa, koje do sada nismo plaćali, a svako odlaganje samo podiže tu cenu.

SERBIA

GREEN

GORAN SEKULIĆ

Policy officer, Koalicija 27

Ogromni izazovi u ovoj oblasti

S pravom se Poglavlje 27 smatra jednim od najkompleksnijih i najzahtevnijih u celom procesu pristupanja Evropskoj uniji

tanje životne sredine u Srbiji nikako ne možemo označiti povoljnim: prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, vazduh u Srbiji je među najzagađenijim u Evropi; prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ekonomski troškovi nastali zbog preuranjenih smrtnih slučajeva, a koji su rezultat zagađenja vazduha u Srbiji, iznose 33,5 odsto BDP-a; u našoj zemlji se prečišćava manje od 10 odsto otpadnih voda. Sve nabrojano predstavlja veoma zabrinjavajuće činjenice koje nam govore o ogromnim izazovima u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. S pravom se Poglavlje 27 smatra jednim od najkompleksnijih i najzahtevnijih u čitavom procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ali ono nije prepreka, kako ga često označavaju, već prilika da uz EU procese unapredimo životnu sredinu i zdravlje ljudi. Napredak u dosadašnjem procesu pristu-

SERBIA

GREEN

panja Evropskoj uniji o oblasti životne sredine i klimatskih promena najviše se ogleda u transponovanju evropske legislative, odnosno u donošenju zakona i podzakonskih akata koji su u skladu sa Aki komuniter. Ono čega još uvek nema dovoljno i šta svi priželjkujemo jeste primena tih zakona, promene u praksi, infrastrukturni projekti i druge investicije koje će direktno doprineti boljoj i zdravijoj životnoj sredini.

S PRAVOM SE POGLAVLJE 27 SMATRA JEDNIM OD NAJKOMPLEKSNIJIH I NAJZAHTEVNIJIH U CELOM PROCESU PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI

Ono što trenutno više zabrinjava od spore implementacije i što je na neki način uzrok tome jeste činjenica da pitanja životne sredine i dalje nisu prioritet u Srbiji, ni na nivou javne politike ni u javnosti. Opet moramo naglasiti da se ne radi o ispunjavanju obaveza ili pukom dostizanju administrativno-tehničkih standarda, radi se o zdravlju ljudi i o kvalitetu života svih nas. Životna sredina je životno pitanje i mora biti među prioritetima. Trenutni prioritet svih organizacija u ovoj oblasti bi moralo biti postavljanje životne sredine kao prioriteta razvoja Srbije, prioriteta u radu ove Vlade i svih budućih vlada i kao jedne od centralnih tema za celo društvo. Drugi faktor koji značajno utiče na brzinu i kvalitete napretka u oblasti životne sredine i klimatskih promena su kapaciteti nadležnih institucija, ali i nevladinog sektora. Sve analize pokazuju da je neophodno značajno pojačati kapacitete institucija koje se bave životnom sredinom. Nažalost, trend je obrnut i imamo situaciju da se kapaciteti osipaju, a ne unapređuju. To je posledica racionalizacije državnog sektora i raširenog mišljenja da životna sredina predstavlja samo trošak i prepreku za razvoj privrede. S druge strane, ne možemo biti u potpunosti zadovoljni ni situacijom u civilnom sektoru. Broj organizacija koje se načelno bave životnom sredinom je relativno veliki, ali je malo onih koje imaju kapacitet da se efektivno uključe u postojeće procese koji su važni za dalje unapređenje u ovoj oblasti (razvoj strateških i zakonskih dokumenata, učešće u strateškim procenama uticaja i u procenama uticaja na životnu sredinu i sl.).

Kvaka 27 Da bi se nešto promenilo, najpre je potrebno da javnost bude obaveštena o akutnim problemima u ovoj oblasti i posledicama koje to nosi po zdravlje građana

DEJAN ANASTASIJEVIĆ Novinar

aslov konferencije nije mogao biti bolje smišljen. Kada je reč o zaštiti životne sredine u Srbiji, postoje dva jaza: jedan između želja i mogućnosti i drugi između deklarativne želje da se ispune standardi Evropske unije za Poglavlje 27 i (ne)postojanja političke volje da se preduzmu konkretni koraci na tom putu. Najlakše je doneti evropske zakone, ali šta ako se oni ne primenjuju? Imamo li dovoljno inspektora koji vode računa da se zagađivači identifikuju i spreče da truju vodu, zemlju i vazduh? Kada je neka firma poslednji put kažnjena zbog kršenja propisa o zaštiti okoline i koliko je kazna iznosila? Jedan od učesnika tribine je tačno konstatovao da edukacija o zaštiti sredine od ranog doba (i kad bi je bilo) ne bi ništa promenila. To je kao saobraćaj: možete do besvesti učiti decu da gledaju levo i desno kad prelaze ulicu i odrasle da stanu na crveno svetlo i poštuju ograničenja brzine, ako nema saobraćajaca da naplaćuju kazne. Poljoprivreda i zaštita sredine ne bi smele da budu u okviru istog ministarstva. U sadašnjem sistemu sukob interesa između prehrambene industrije, koja želi da se razvija bez ograničenja nametnutih propisima o zaštiti sredine i onih kojima bi posao trebalo da bude da ta ograničenja nameću je neizbežan. S obzirom na to da industrija stvara profit, a zaštita okoline stvara troškove, nije teško zaključiti ko u tom sukobu redovno pobeđuje. Podatak da se samo 10% voda u Srbiji prećišćava je frapantan i uglavnom nepoznat široj javnosti. Ako pitate ljude šta je najve-

ći uzrok raka u Srbiji, svi će vam reći – osiromašeni uranijum koji je bacao NATO, uprkos nedostatku bilo kakvih dokaza za tu tezu i činjenici da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena skoro isključivo na Kosovu, a ne u užoj Srbiji (osim na jednom mestu na Kopaoniku). Malo ko će rak dovesti u vezu sa time da smo godinama prvi ili drugi

NEVLADINE ORGANIZACIJE BI TREBALO VIŠE DA RADE SA LJUDIMA NA LOKALU, DA IH INFORMIŠU I MOBILIŠU

u Evropi po potrošnji cigareta, da dišemo zagađen vazduh i jedemo namirnice pune kancerogenih aditiva i insekticida. Takođe je mahom nepoznat podatak da je najveći izvor radioaktivnosti u Srbiji termoelektrana Obrenovac, koja odlaže radioaktivni pepeo na otvorenoj deponiji (ugalj je prirodno slabo radioaktivan, a posle sagorevanja radioaktivni elementi se koncentrišu u pepelu, jer ne gore). Vetar onda nosi taj pepeo i širi ga po vazduhu, zemlji i vodi. Tu dolazi na red uloga civilnog društva i medija. Da bi se nešto promenilo, najpre je potrebno da javnost bude obaveštena o akutnim problemima u ovoj oblasti i posledicama koje to nosi po zdravlje građana. Tek onda je moguće izvršiti pritisak na političare da počnu da rešavaju te probleme, jer oni to sami od sebe nikada neće učiniti. Nažalost, mnoge moje kolege iz medija su sklonije da se bave geostrateškim pitanjima nego da informišu građane šta jedu, kakvu vodu piju i šta sve udišu. Nevladine organizacije bi trebalo više da rade sa ljudima na lokalu, da ih informišu i mobilišu. A EU? Ona je tu da pomogne, kroz transfer znanja, ali i materijalno. Iako je jasno da Srbija nema šanse da ispuni kriterijume za zatvaranje Poglavlja 27 u narednih deset, a možda i dvadeset godina, Srbija bi verovatno mogla da ispregovara odlaganje, ali bi morala da pokaže da zaista želi da napreduje u ovoj oblasti, a ne da trpa probleme pod tepih. Kao i u svemu drugom u vezi sa evropskim integracijama, EU nam neće pomoći ako ne želimo sami sebi da pomognemo.

SERBIA

GREEN

Strateški projekti za razvoj društva Problem modernizacije i transformacije društva treba da bude vođen višim moralnim i društvenim razlozima, odnosno transformacija treba da dovede do boljitka svih građana i do rasta kvaliteta života

ZVEZDAN KALMAR

Predstavnik Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, grupa za Poglavlje 27

običajena floskula da je neophodno da transformišemo i modernizujemo društvo i državu Srbiju zbog nas, a ne zbog pritisaka iz EU jedna je od najčešće korišćenih i gotovo već omraženih poruka građanstvu Srbije, utoliko pre što strateško opredeljenje Srbije da se priključi EU predstavlja logičan nastavak politike otvaranja prema svetu, modernizacije i društveno-ekonomske liberalizacije. Ekonomija i društvo Srbije, koji su bili strukturisani oko centralne ideje tržišne kompetitivnosti, rasta po svaku cenu sa istovremenim pokušajima da se društveni i međunacionalni konflikti reše u hodu, doveli su do izuzetno velikog rasta industrije i posledičnog zagađenja, koja su uprkos sistematskim pokušajima rešavanja ostala nerešena i koja su sada preteški istorijski teret pod kojim posrću i ekonomija i zdravstveni sistemi, ali i energetika, transport, regulacija voda, zaštita integriteta šuma, zaštita obradivog zemljišta, socijalna zaštita itd. Kao visoko zadužena zemlja, Srbija ne može da priušti dalji rast kreditne zaduženosti i jedini način kako je moguće da se u isto vreme obavi čišćenje životne sredine, smanji zagađenje vazduha, voda, zaštiti zemljište itd. a da se u isto vreme ne poveća nacionalni deficit, ne pozatvaraju svi subjekti koji zagađuju jeste moguće pametno osmišljenim strateškim programima rasta koji bi istovremeno doveli do transfera tehnologija, zapošljavanja, poboljšanja opšteg stanja zdravlja i stanja životne sredine. Održivost društva je moguća sprovođe-

SERBIA

GREEN

njem strateških programa i projekata koji svojim dizajnom i svojim dosegom mogu da rešavaju više problema, odnosno da imaju polivalentne i multisektorske posledice. Strateške mere koje bi imale strateške multisektorske i multidimenzionalne posledice su: • Uvođenje prečišćavanja voda sa istovremenom izgradnjom energetskih bio-gasnih po-

ODRŽIVOST DRUŠTVA JE MOGUĆA SPROVOĐENJEM STRATEŠKIH PROGRAMA I PROJEKATA KOJI SVOJIM DIZAJNOM I SVOJIM DOSEGOM MOGU DA REŠAVAJU VIŠE PROBLEMA

strojenja na prečistačima. • Uvođenje sveobuhvatnog sistema razdvajanja otpada i uvođenje bio-gasnih postrojenja na deponijski gas. • Pošumljavanje (razvoj industrije, povećanje dostupnosti vode, smanjenje erozije, rast industrijske i povezane zaposlenosti, održivo građevinarstvo, održiva energetika). • Transformacija centralnog grejanja u Srbiji na bio-masu: smanjenje uvozne ovisnosti, smanjenje GHG emisija, nova radna mesta, povećanje energetske bezbednosti. • Energetska efikasnost u stanovanju (ušteda energije, smanjenje ovisnosti o uvoznim mašinama za kopanje i spaljivanje uglja, nova radna mesta, iniciranje investicionog ciklusa u stanogradnji). • Organska poljoprivreda: integralni razvoj sela, poboljšanje kvaliteta voda i podzemnih voda, drastično smanjenje uvozne zavisnosti, smanjenje energetskog intenziteta, nova radna mesta. • Promena peći na čvrsto gorivo: „smederevaca“ za nove kvalitetnije peći, smanjenje zagađenja u gradovima, iniciranje rasta industrije, nova radna mesta itd. Ovo su samo neke od mera koje bi sigurno dovele do drastičnog povećanja ekonomskog rasta, socijalne stabilnosti, drastičnog broja radnih mesta, smanjenja zagađenja i otvorile perspektivu profitabilne i socijalno inkluzivne ekologije u Srbiji i dovele do promene strateškog stava donosilaca odluka i građanstva u celini o životnoj sredini kao najvažnijem elementu prelaska na održivu ekonomiju budućnosti.

SERBIA

GREEN

VIOLETA BELANOVIĆ KOKIR Generalna direktorka Sekopak

Pionir u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom Kompanija Sekopak je operater upravljanja ambalažnim otpadom, osnovana je 2006. godine sa ciljem da, svim kompanijama koje posluju na tržištu Srbije, omogući uvođenje postulata zaštite životne sredine u okviru delatnosti koje obavljaju

SERBIA

GREEN

kratkom vremenskom intervalu Sekopak je postao tržišni lider i zajedno sa svojim partnerima doprinosi jačanju svesti kod svih građana o značaju smanjivanja količine otpada koji svaki pojedinac napravi. Ponosni smo na članstvo u evropskoj organizaciji Pro Europe i nosilac smo licence prestižnog simbola Zelena tačka za Republiku Srbiju koja potrošačima ukazuje da je kompanija, na čijim proizvodima se nalazi Zelena tačka, posvećena očuvanju životne sredine kroz plaćanje

OD POČETKA OPERATIVNOG RADA, ŠTO JE BILO 2010. GODINE, SEKOPAK JE SPROVEO BEZBROJ KAMPANJA I AKCIJA U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA SA KOJIMA SARAĐUJE

naknade za zbrinjavanje svog ambalažnog otpada, kaže Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka.

Nedavno ste svečano otvorili branu za prikupljanje ambalažnog otpada na reci Raška. Koliko bi ovakvo rešenje moglo da doprinese da naše reke postanu čistije? — U cilju otpočinjanja borbe protiv nagomilanog otpada i zagađenja u rekama Srbije izrađen je prvi pilot-projekat pregradne brane za prikupljanje ambalažnog otpada na reci Raška u mestu Batnjik. Imajući u vidu da je u pitanju prvi ovakav model pregradne brane, planirano je da se u narednih godinu dana, u zavisnosti od oscilacije vodostaja reke, analizira predloženi model prohromske plutajuće bove sa usipnim košem i kao zaključak dođe do najboljeg rezltata kako bi se model implementirao i na drugim rečnim tokovima. Očekuje se da će tokom godine pregradna brana biti i „poplavljena“ i „nasukana“ , što će nam dati najbolji uvid u ponašanje predloženog rešenja, kao što je i bilo planirano od početka. Svaka promena vodostaja prilika je da projektanti i izvođači na terenu utvrde šta je neophodno uskladiti kako bi brana i prihvatni koš konstantno funkcionisali u skupljanju ambalažnog otpada. Nažalost, ovo nije brana „na dugme“, pa da „radi ili ne“, već model koji pre svega ne sme da naruši prirodni vodotok. Prvi mesec njenog „života“ bio je turbulentan. Priroda je odlučila da nas stavi na test. Učimo i idemo dalje, do novih prepreka koje treba preći. Najveci doprinos ovog projektra biće u dolasku do najoptimalniojeg rešenja za skupljanje i zaštitu rečnih tokova od otpada, za šta je potrebno nekoliko meseci praćenja i optimizacije. Postavljanje ovakvih brana na rekama Srbije doprineo bi da se iste očiste i u isto vreme da se edukacijom građana zaustavi dalje zagađivanje.

U Srbiji se reciklira 44% ambalažnog otpada koji pušta u promet proizvođačka industrija. Šta učiniti da se ovaj procenat poveća? — Za 2016. godinu je cilj bio 44% i toliko je i reciklirano, već za ovu godinu cilj je 50%. Da bi se postigli ciljevi od 55% i 60%, koliko se reciklira u EU, ključno je uključivanje građana u sistem primarne selekcije ambalažnog otpada, kroz jasne odredbe Vlade prema lokalnim samoupravama vezanim za Zakonske obaveze. U ovom procesu, pored podrške industrije, koja kroz operatere pomaže ceo proces, neophodno je uključivanje recklažne industrije kroz projekte postavljanja infrastrukture za skupljanje ambalažnog optada, kao i uključivanje civilnog sektora u delu masovne edu-

kacije građana. Od početka operativnog rada, što je bilo 2010. godine, Sekopak je sproveo bezbroj kampanja i akcija u lokalnim samoupravama sa kojima sarađuje. Naša iskustva su na kraju uvek pokazivala visoku spremnost građana da učestvuju i odvajaju otpad, ali i osetljivost njih samih na neprofesionalno ponašanje komunalnih preduzeća u procesu skupljanja tog istog odvojenog ambalažnog otpada. Nedopustivo je da se na primer u kamion sa mešanim otpadom ubace kese sa odvojenim otpadom, a ovo nije bio redak slučaj u prošlosti. Naravno, pomaci postoje, ali je proces sporiji nego što smo mi očekivali.

NAŠ PRIORITET JE DA NASTAVIMO UZLAZNOM PUTANJOM, PRE SVEGA U SARADNJI SA DRŽAVOM I RESORNIM MINISTARSTVOM U DELU POBOLJŠANJA POSTOJEĆEG SISTEMA Prošle godine ste proslavili deset godina rada. Šta smatrate najvećim uspesima kompanije u ovom periodu? — Sekopak je bio pionir u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom te davne 2006. godine. Na samom početku suočavali smo se sa velikim nerazumevanjem kako industrije, tako i lokalnih samouprava o neophodnosti sinergije svih u lancu. Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom nije samo puka zakonska obaveza već jedini način da Srbija kao država, u delu zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, krene putem cirkularne ekonomije i da možemo pogledati našoj deci u oči i reći da smo uradili sve što je bilo do nas. U tom smislu naš najveći uspeh vidim u činjenici da je preko 85% ob-

vezničke privrede ušlo u sistem operatera, da je preko 65% stanovništva, koje ima mogućnost primarne selekcije, disciplinovano i odvaja ambalažni otpad bez ikakvih beneficija, da su ambalaža i ambalažni otpad jedino potpoglavlje u okviru Poglavlja 27 pretpristupnih pregovora za pristupanje EU koje je dobilo 100% pozitivne ocene u smislu potpune usaglašenosti sa direktivama EU vezanim za ambalažni otpad. Sekopak je neizostavni partner države u nastojanjima da se sistem poboljša, unapredi i dâ najbolje rezultate. Najteže je biti prvi u nečemu, jer ste uvek pod lupom, ali sa druge strane imate mogućnost

da utičete inovativno i dinamično na procese i time ostavite trajan pečat. To je velika privilegija i velika obaveza u isto vreme.

Šta su vaši najvažniji prioriteti u narednom periodu? — Naš prioritet je da nastavimo uzlaznom putanjom, pre svega u saradnji sa državom i resornim ministarstvom u delu poboljšanja postojećeg sistema, uvođenjem kriterijuma za rad operatera, jasnih obaveza-uputa ka lokalnim samoupravama o uniformnom sistemu primarne selekcije, čime bismo olakšali građanima Srbije da uvek mogu prepoznati gde se odlaže koji otpad. Verujemo da je uspeh koji je Srbija postigla, a to je da za sedam godina od početka uspostavljanja sistema dostigne čak 50% količina recikliranog ambalžanog otpada, nešto na šta svi moramo biti ponosni. Ostaje nam narednih 50%, koji zahtevaju veća ulaganja, korišćenje pristupnih fondova EU na transparentan i ujednačen način. Želim da podvučem da ćemo nastaviti da našim klijentima pružamo full-service, da partnerske lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća podržavamo i usmeravamo ka najboljim rešenjima, pre svega u interesu građana i da državi budemo partner u unapređenju sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

SERBIA

GREEN

Ekološki svesne kompanije u svetu i kod nas

PANEL

MODERATOR

MARINA KOSANOVIĆ

UČESNICI

Dr BRANKO DUNJIĆ

DARKO BABIĆ

JOVANA MEHANDŽIĆ ĐURĐIĆ

SAŠA JOVANOVIĆ

Direktor Centra za čistiju proizvodnju Srbije Direktor održivog razvoja SEE Ikea

SERBIA

GREEN

Direktor DHL Srbija Rukovodilac sektora, VELUX

JOVANA MEHANDŽIĆ ĐURĐIĆ Menadžerka za održivi razvoj IKEA za Jugoistočnu Evropu

Pozitivni prema ljudima i planeti

Održivi razvoj za kompaniju IKEA jedan je od važnih stubova poslovanja

ugogodišnje štedljivo korišćenje resursa, biranje materijala koji su bolji za životnu sredinu i zalaganje za unapređenje standarda dobavljača kompanije IKEA i lokalne zajednice glavni su pravci i u daljem razvoju održivog poslovanja. Nastojeći da unapredi taj segment, kompanija IKEA je izradila Strategiju za stvaranje promena nabolje Pozitivni prema ljudima i planeti. Strategija u centar stavlja razvijanje proizvoda koji se odlikuju dobrim dizajnom, funkcionalnošću, kvalitetom i održivošću. Kompanija IKEA štedi resurse planete, težeći da nikada ne rasipa i da uvek pretvori manje u više. Insistira se da se u proizvodima koristi manje hemikalija, i to onih bezbednijih. Zabranjen je PVC, olovo u ogledalima, znatno je smanjen formaldehid u lepku i lakovima i nikada se ne koriste optički izbeljivači u tekstilu. Takođe, pažljivo se biraju izvori sirovih materijala. IKEA je jedan od najvećih svetskih kupaca sertifikovanog drveta iz šuma kojima se odgovorno upravlja. Dvadeset odsto pamuka koji kompanija koristi u proizvodnji je iz procesa reciklaže. U svojim restoranima IKEA nudi i organsku hranu iz sledjivog izvora. Kompanija je osnivač i član Forest Stewardship Council (FSC), Better Cotton Initiative (BCI) i već više od decenije održava uspešnu saradnju sa UNICEF-om, Save the Children i World Wide Fund for Nature organizacijama. Neprestano se radi na unapređenju energetske efikasnosti u nastojanju da kompanija postane energetski nezavisna putem

veće proizvodnje obnovljive energije u odnosu na količinu koju potroši u poslu. Prilikom otvaranja novih robnih kuća uvek se koriste iskustva iz prošlih izgradnji i nove tehnologije, čime se postiže veća ekonomska isplativost zgrade. Vodeći se tim načelima, prva robna kuća u Srbiji kod Bubanj

KADA SE GOVORI O OTPADU, KOMPANIJA SMANJUJE KOLIČINE KOJE OSTAJU NAKON REALIZACIJE OPERATIVNOG POSLA UZ NASTOJANJA DA SE POVEĆA PRETVARANJE OTPADA U RESURS

potoka imaće ugrađene savremene tehnologije koje doprinose održivosti i ekonomskoj isplativosti. Time će IKEA Beograd Istok robna kuća uneti inovativnost na tržište Srbije kada je održiv razvoj u pitanju. Objekat će karakterisati i sistem za separaciju i zbrinjavanje 23 frakcije otpada, sa namerom da manje od 10% otpada ide na deponiju. Objekat će imati geotermalne pumpe sa šest geotermalnih bunara koja služe za grejanje i hlađenje samog objekta. Skupljanje kišnice koju koristimo za ispiranje toaleta je verovatno prvi takav primer u održavanju i radu robne kuće u Srbiji. Sva unutrašnja i spoljna rasveta je LED, čime se doprinosi da objekat ostvari velike uštede u potrošnji električne energije. Solarni paneli su na krovu objekta kojima se obezbeđuje deo potrebne energije za funkcionisanje objekta, kao i sistem za centralno upravljanje zgradom u cilju optimizacije potrošnje energije. Kao globalna kompanija IKEA nastoji da pozitivno doprinese ljudima i zajednicama. Uveden je IWAY 2000. godine. U pitanju je Kodeks ponašanja za dobavljače i pružaoce usluga, koji je do sada bio pokretač za 165.000 poboljšanja u društvu i životnoj sredini, čime se doprinelo boljem životu ljudi i okoline. Aktivnim uključivanjem u život lokalne zajednice IKEA nastoji da bude i sama dobar građanin, a da robne kuće postupaju kao dobar komšija. Naša vizija o stvaranju boljeg svakodnevnog života uključuje sve ljude sa kojima smo direktno ili indirektno u kontaktu i mi želimo biti primer kad je održivi razvoj u pitanju, i za pojedince i za čitavu zajednicu.

SERBIA

GREEN

DARKO BABIĆ Direktor DHL za Srbiju

Smanjenje štetnih materija na nulu Misija 2050. naše kompanije jeste smanjenje emisije štetnih materija u logistici na nulu

eutsche Post DHL Group će smanjiti svu emisiju u logistici na nulu do 2050. Kreirajući ovako ambiciozan plan i postavljajući nov izazovni cilj, nadamo se da ćemo na održiv način ostvariti svoju misiju i značajno kontribuirati u ostvarenju održivog cilja da se globalno zagrevanje limitira na ispod dva stepena Celzijus skale, a koji je postavljen na Pariskoj konferenciji o klimatskim promenama održanoj 2015. Plan je takođe utemeljen u Agendu 2030. o održivom razvoju Ujedinjenih nacija. Cilj je i da postanemo lider na tržištu zelene logistike i plan je da se proširi portfolio zelenih proizvoda i usluga kako bi i svojim korisnicima i partnerima pomogli u ostvarenju ciljeva u oblasti zaštite čovekove sredine i klimatskih promena. „Kao globalna korporacija imamo itekako veliku odgovornost za svet u kome živimo. Odluka koju smo doneli u današnje vreme određuje kako će naša deca živeti za 30 godina od danas“, izjavio je Frank Appel, predsednik Deutsche Post DHL Group. Nov cilj u oblasti klimatskih promena i sve aktivnosti koje proizlaze iz njega su bazirane na iskustvu koje Deutsche Post DHL Group ima i koje je sticao kroz program zaštite čovekove sredine i svoj sopstveni program Go Green. Prethodni cilj u oblasti zaštite čovekove

SERBIA

GREEN

sredine definisan još 2007, a koji se odnosio na smanjenje emisije ugljen-dioksida za 30% do 2020. ostvaren je 2016, četiri godine pre roka. Ovo je bilo moguće zahvaljujući velikom broju raznih preduzetih mera u oblasti optimizacije flote vozila, aviona, infrastrukture i čitave logističke mreže.

MISIJA DA SMANJIMO SVU EMISIJU ŠTETNIH MATERIJA U LOGISTICI NA NULU DO 2050. BIĆE PODRŽANA I PROVERENA KROZ ČETIRI KORAKA KOJE ŽELIMO DA OSTVARIMO DO 2025. Cilj Deutsche Post DHL Grupe koji se odnosi na zaštitu čovekove sredine i nultu emisiji štetnih materija u logistici do 2050. godine primenjivaće se kako na kompanijske aktivnosti tako i na aktivnosti svih podugovarača u oblasti transporta. Misija da smanjimo svu emisiju štetnih materija u logistici na nulu do 2050. biće podržana i proverena kroz četiri koraka koje želimo da ostvarimo do 2025. godine, a kao deo DPDHL Go Green projekta o zaštiti čoveko-

ve sredine: • Globalno, podizanje nivoa emisije ugljen-dioksida kroz svoje i aktivnosti podugovarača u transportu za 50% u poređenju sa početkom merenja u 2007. • Na lokalnom nivou, zadatak je da unapređenje kvaliteta života ljudi tamo gde žive i rade korišćenjem „čistih“ transportnih rešenja. Prilikom preuzimanja i dostave pošiljki više od 70% svojih usluga pružaćemo tako što ćemo koristiti električna kola, motore ili bicikle. • Na više od 50% prodatih usluga i logističkih proizvoda biće primenjena Zelena rešenja. • Trening i sertifikacija 80% zaposlenih kao Go Green specijaliste do 2025. i aktivno uključenje u sve aktivnosti u vezi sa zaštitom okoline i klimatskim promenama. Takođe, kompanija će sa svojim partnerima svake godine zasaditi milion stabala. Kroz svoj program zaštite čovekove sredine Go Green Deutsche Post DHL Group takođe podržava i Agendu UN o održivom razvoju 2030. Agenda kreira osnovu za postizanje i ostvarivanje globalnog ekonomskog progresa u okviru svetskog ekološkog limita i u harmoniji sa socijalnom pravdom. Mere koje Deutsche Post DHL Group preduzima u oblasti zaštite čovekove sredine u potpunosti podržava ciljeve UN o održivom razvoju, a posebno Cilj 11 (održivi gradovi i zajednice) kao i Cilj 13 (klimatske akcije).

Čistija proizvodnja i društveno odgovorne kompanije Dr BRANKO DUNJIĆ

Direktor, Centar za čistiju proizvodnju Srbije, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu

entar za čistiju proizvodnju Srbije osnovan je 2007. u okviru projekta Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO). Sirovinska efikasnost i čistija proizvodnja podrazumevaju primenu principa sprečavanja zagađenja na samom izvoru njegovog nastanka zamenom klasičnih rešenja koja tretiraju otpad na kraju proizvodnog procesa. Rezultati uvođenja čistije proizvodnje su uštede, smanjeni uticaj na životnu sredinu i bolja usklađenost sa zakonodavstvom Centar je do sada pomogao u primeni i uvođenju metodologije sirovinske efikasnosti i čistije proizvodnje u preko 70 kompanija u Srbiji i obučio više od 60 eksperata za čistiju proizvodnju. Neke od kompanije koje se učestvovale u projektima čistije proizvodnje i koje su uspešno primenile metodologiju uz našu pomoć su: Metalac, Knjaz Miloš, Carnex, EPS, Zvezda-Helios, Bambi-Banat, Štark, Maxima, Sojaprotein, Tarkett, Umka FHB, Unipromet, Delta Agrar, Chemical Agrosava, Victoria Oil i druge. Dosad smo ukupno uveli čistiju proizvodnju u preko 90 kompanija sa oko 40.000 zaposlenih. Prosečne uštede po kompaniji (ne računajući projekat sa EPS) iznose oko 100.000 € godišnje uz: • Prosečno smanjenje potrošnje vode 50.000 m3/god. • Prosečno smanjenje potrošnje el. energije: 500 MWh/god. • Prosečno smanjenje emisije CO2: 500 t/god.

Pored rada u Srbiji, Centar uspešno pruža konsultantske usluge za efikasno korišćenje resursa i u inostranstvu i angažovani smo na projektima Međunarodne finansijske korporacije (IFC) u Srbiji, Rusiji, Hrvatskoj, Kazahstanu, Uzbekistanu, Bosni i Hercegovini i Ukrajini. Na globalnom nivou naš Centar je postao deo novoosnovane mreže centara za efikasno korišćenje resursa (RECP Net) koju zajednički podržavaju UNIDO i UNEP. Centar za čistiju proizvodnju je od 2014. godine postao regi-

REZULTATI UVOĐENJA ČISTIJE PROIZVODNJE SU UŠTEDE, SMANJENI UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU I BOLJA USKLAĐENOST SA ZAKONODAVSTVOM

Osnovna delatnost Centra je promocija i uvođenje čistije proizvodnje u Srbiju

onalni koordinator za sve projekte sirovinske efikasnosti i čistije proizvodnje na Balkanu. Projekat „Hemijski lizing“, u kome naš Centar učestvuje pod okriljem UNIDO, od 2007. dobio je na međunarodnoj sceni brojna priznanja u konkurenciji više od 50 organizacija iz 20 zemalja među kojima i nekoliko zlatnih i srebrnih medalja, kao i priznanje za najbolji Centar u svetu koji sprovodi ovaj projekat. Ove rezultate navodim jer se često zaboravlja da društveno odgovorno poslovanje (DOP) ne podrazumeva samo donacije, poklone ili učestvovanje u raznim akcijama. DOP ne sme da se samo svede na marketing. Ne, DOP podrazumeva upravo prvo sređivanje stanja u svom dvorištu i najveće moguće smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Nije slučajno da su neki od naših klijenata dobitnici nagrada za DOP, jer su time sebi, a i okolini pokazali da im je optimalno korišćenje ograničenih resursa važno. Jedan od elemenata DOP-a koji se takođe često zaboravlja jeste odnos prema zaposlenima. Naime, društveno odgovorna kompanija, pre nego što pomogne svojoj okolini, lokalnoj zajednici, treba da ima fer odnos prema sopstvenim zaposlenima. Kompanija koja je društveno odgovorna treba stalno da ulaže u svoje zaposlene putem nagrađivanja, stalnog obrazovanja, pružanja jednakih šansi svima, uključujući i principe rodne ravnopravnosti. Veoma je dobro što su u Srbiji prisutne kompanije koje su odgovorne prema sebi i lokalnoj zajednici, ali je to daleko od onog stanja kome težimo.

SERBIA

GREEN

Aktivna kuća – kuća koja više daje nego što troši VELUX Evropljani provode 90% svog vremena unutra, a 86% njih smatra da je izuzetno važno da u svom domu imaju dovoljno dnevne svetlosti

mperativ je da stambena izgradnja u budućnosti obezbedi najbolju moguću unutrašnju klimu za stanovanje i rad, dovoljno dnevne svetlosti i svežeg vazduha. Ljudski organizam veoma zavisi od dnevne svetlosti i svežeg vazduha. Dnevna svetlost pozitivno utiče na naše mentalno stanje i sposobnost učenja. Istraživanje Tehničkog univerziteta Danske iz 2013. godine o uticaju unutrašnje klime u prostoru na sposobnost učenja kod dece pokazuje da dobar kvalitet vazduha podiže performanse dece u školama za 15%. Healthy home barometer 2016. izdvaja pet ključnih karakteristika zdravog životnog prostora: dobri uslovi za spavanje, komforna temperatura u prostoru, svež vazduh, zadovoljavajući nivo dnevne svetlosti i odgovarajući nivo vlažnosti vazduha. Cilj održivih građevina u budućnosti, iz svih ovih razloga razloga, osim značajnog smanjenja potrošnje energije, treba da bude i stvaranje zdravijeg i komfornijeg prostora za stanovanje, učenje i rad. Projekat Model kuće 2020. eksperiment je VELUX Grupe koji demonstrira da je moguće, čak i sa današnjim proizvodima, povezati uštedu i obnovljive izvore energije sa potrebama potrošača putem koncepta aktivne kuće. Aktivna kuća je vizija kako građevina može da doprinese zdravlju i ugodnom životu svojih stanara bez negativnog uticaja na klimu i okruženje. Dizajnirana je tako da je u

SERBIA

GREEN

harmoniji sa okruženjem, da koristi energiju sunca i vetra inteligentno i da podstiče održiv stil života. Osnovni principi aktivne kuće su komfor koji se dobija kroz zdravu unutrašnju klimu, dovoljno dnevne svetlosti i svežeg vazduha, energetski balans koji potencira obnovljive izvore energije i pozitivna komunikacija sa okolinom.

SVI PRINCIPI AKTIVNE KUĆE USPEŠNO SU PRIMENJENI NA RENOVIRANJE KUĆE KOJA PRIPADA SEGMENTU SOCIJALNOG STANOVANJA U BRISELU, I TO JE IZUZETNO VAŽAN PRAVAC RAZVOJA OVOG KONCEPTA

Od 1999. godine izgrađeno je 25 demo kuća širom Evrope i Severne Amerike. Šest kuća je bilo dom porodicama koje su u njima živele po godinu dana kako bi se dobilo što više podataka o njihovom zdravlju, potrošnji energije i performansama samih kuća. Uz veliku količinu empirijskih podataka koje su naučnici prikupili o preformansama samih kuća, izuzetno pozitivna svedočanstva porodica koje su u njima potvrđuju, pre svega, izuzetno važnu ulogu koje samo životno okruženje ima na naše zdravlje. Koncept aktivne kuće nastavlja razvoj u pravcu renoviranja postojećih stambenih objekata. Svi principi aktivne kuće uspešno su primenjeni na renoviranje kuće koja pripada segmentu socijalnog stanovanja u Briselu, i to je izuzetno važan pravac razvoja ovog koncepta (www.renovactive.velux.be). Već 75 godina misija VELUX Grupe je kreiranje boljeg životnog i radnog prostora uz pomoć dnevne svetlosti i svežeg vazduha. Širok asortiman naših energetski efikasnih krovnih prozora, uključujući i najnoviji krovni prozor sa ekonomičnim trostrukim staklom, čini da naši proizvodi igraju važnu ulogu i u novogradnji i kod renoviranja postojećih stambenih objekata, u cilju smanjenja utroška energije i poboljšanja unutrašnje klime u prostoru. Više informacija o aktivnim kućama možete pronaći na www.activehouse.info. Više informacija o proizvodima kompanije VELUX možete pronaći na www.velux.rs.

LJUBIŠA VUKADINOVIĆ

Menadžer prodaje za Srbiju, VELUX

Energetska efikasnost i komfor Aktivna kuća je koncept gradnje koji, osim potrošnje energije i energetske efikasnosti, jednako u svom fokusu ima i komfor ljudi koji u njoj žive i minimalan uticaj na životnu sredinu

ompanija VELUX je pokrenula pre nekoliko godina ekperiment pod nazivom model kuće 2020. u okviru koga je izgrađeno šest kuća po principima aktivne kuće i u kojima je šest porodica živelo po godinu dana kako bi se prikupilo što više informacija o samim performansama kuća, zdravlju porodica, njihovoj potrošnji energije i utiscima o životu u takvom prostoru.

Šta predstavlja aktivna kuća, tačnije model kuće 2020. VELUX grupe, i koji su njeni osnovni principi? — Aktivna kuća je koncept gradnje koji osim potrošnje energije i energetske efikasnosti, jednako u svom fokusu ima i komfor ljudi koji u njoj žive i minimalan uticaj na životnu sredinu. Koliko nam je važno da smanjimo utrošak energije, toliko su važni i zdravlje i dobrobit ljudi koji gotovo 90% svog vremena u modernom svetu provode unutra, bilo u kući, na poslu ili školi. Svedoci smo porasta broja obolelih od alergija i astme, a veliki broj Evropljana pati i od raznih poremećaja usled nedovoljne izloženosti dnevnoj svetlosti i svežem vazduhu.

Kako je VELUX grupa došla na ideju da napravi koncept aktivne kuće i gde su do sada izgrađene? — Želeli smo da sa svojim partnerima iz Alijanse aktivne kuće i sa akademskom zajedni-

com dođemo do empirijskih podataka i dokaza da je moguće graditi CO2 neutralne kuće, a ipak imati dovoljno dnevne svetlosti i svežeg vazduha u prostoru. To su ipak osnovne ljudske potrebe od kojih zavisi i zdravlje i zadovoljstvo ljudi. Model kuće su izgrađene širom Evrope kako bi se prikupili podaci sa različitih geografskih područja

NAŠ ZADATAK JE DA ENERGETSKI EFIKASNE PROIZVODE UČINIMO DOSTUPNE MASOVNOM TRŽIŠTU I TU TRŽIŠTE SRBIJE I REGIONA DEFINITIVNO NE ZAOSTAJE ZA OSTALIM ZEMLJAMA EVROPE Koji su ciljevi ovog koncepta stanovanja, i prema životnoj sredini i prema čoveku i njegovom načinu života? — Dovoljno je čuti utiske porodica koje su provele po godinu dana živeći u ovim kućama i uvideti šta je to što su najveći uspesi projekta. Birane su porodice čiji članovi, uglavnom deca, imaju i nekih zdravstvenih problema (astma, alergije) kako bi naučnici mogli da izvedu i neke zaključke o tome kako

naše životno okruženje utiče na zdravlje. Roditelji su bili oduševljeni rezultatima, deca gotovo da nisu imala napade, i to je ono što je svakom roditelju najvažnije. Gotovo svi su istakli svoje iznenađenje ovakvim rezultatima i jako su puno naučili tokom čitavog procesa. Nije sve išlo savršeno i u skladu sa teorijom. Negde su ljudi podizali temperaturu u prostoru i trošili više energije za zagrevanje, negde nisu imali tu potrebu, ali to je sve deo eksperimenta iIi deo života – svi imamo različite potrebe i navike.

Kako vidite budućnost ovog koncepta u Srbiji i regionu? — Mi bismo voleli da u budućnosti neka aktivna kuća bude izgrađena i u našem regionu kako bi služila kao edukativni primer i model za stanogradnju u budućnosti. Ono na čemu VELUX definitivno radi i u Srbiji jeste širenje informacija o samom koncepu i rezultatima projekta u stručnoj javnosti. Susrećemo se sa dosta arhitekata i građevinskih kompanija koje su vrlo zainteresovane za primenu novih standarda u gradnji. VELUX krovni prozori koje prodajemo u Srbiji već su sada spremni za regulativu koja je u Evropskoj uniji najavljena do 2020. godine. Upravo smo, kao jedini proizvođač krovnih prozora, izašli na tržište sa ekonomičnim trostrukim staklom za čije je energetske performanse ranije kupac morao da plati premijum cenu u čitavoj Evropi.

SERBIA

GREEN

LJUBIŠA PARANOS Direktor, Benning Power Electronics d.o.o.

Kvalitet i usluge za svetsko tržište

Kompanija Bening postoji više od pola veka i njihovi proizvodi poboljšavaju sigurno i efikasno korišćenje energetskih resursa

ening je poznat širom sveta kao lider u kvalitetu za pouzdane i efikasne sisteme za napajanje u sektorima telekomunikacija, industrije, medicine i IT. Proizvodni program uključuje proizvode za ispitivanje i merenje, ispravljačke i invertorske sisteme, konvertore, sisteme za napajanje po narudžbini, punjače pokretačkih baterija i popravak električnih mašina do 120 tona. O poslovanu Benninga u Srbiji razgovarali smo sa direktorom Ljubišom Paranosom.

Po kojim proizvodima i rešenjima je vaša kompanija najpoznatija na srpskom tržištu? — Sistemi za jednosmerno napajanje naponima 48 V, 110, 220 zajedno sa baterijama obezbeđuju besprekidno jednosmerno napajanje važnih potrošača kao što su telekomunikacioni sistemi, automatika za upravljanje i zaštitu energetskih objekata za distribuciju i proizvodnju energije (transformatorske stanice, hidrocentrale, termocentrale itd.). Modularni su laki za održavanje i servisiranje, visoke su efikasnosti i velikog faktora snage, što skupa korisniku smanjuje troškove održavanja i utroška energije. Invertorski sistemi za sigurno napajanje potrošača koji traže naizmenični napon za napajanje. Modularni ili paralelno redundantni sistemi daju stabilan naizmenični napon za napajanje važnih potrošača u nadzorno ko-

mandnim sistemima elektroprivrede. Naši uređaji se nalaze u svim većim telekomunikacionim centrima Telekoma Srbija i u svim najvažnijim proizvodnim kapacitetima

NAŠI UREĐAJI SE NALAZE U SVIM VEĆIM TELEKOMUNIKACIONIM CENTRIMA TELEKOMA SRBIJA I U SVIM NAJVAŽNIJIM PROIZVODNIM KAPACITETIMA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Radovi na baznoj stanici Telekoma Srbija

SERBIA

GREEN

Elektroprivrede Srbije: HE Bajina Bašta, HE Zvornik, HE Uvac u HE Đerdap I i II, termoelektrana Nikola Tesla u Obrenovcu.

Gde vidite mogućnost za dalji plasman rešenja koja nudite? — Pored telekomunikacije i elektropriverede, tu su železnica, putna infrastruktura i transport. Železnica još nije došla u fokus značajnih investicija, pojedina rešenja se prepuštaju stranim investitorima koji će nametnuti i svoja rešenja i opremu. Na taj način sa jedne strane ostaje malo prostora za učestvovanje u tim projektima, a i ostavlja se mogućnost da se postave neadekvatna rešenja. Putna mreža se rekonstruiše na nivou građevinskih radova, ostala infrastruktura kasni ili je neodgovarajuća. U su-

štini naše mogućnosti rastu ili se smanjuju u zavisnosti od intenziteta i otvorenosti investicionog ulaganja u svim oblastima privrede.

S obzirom na to da nudite širok asortiman naprednih proizvoda u oblasti energetske elektronike, možete li nam reći koliko je naše tržište spremno i cenovno sposobno da prihvati ovakve proizvode? — Realno gledajući, na prvom mestu je cena. Što manja, naravno. Postoje i tehnički kriterijumi koji su uglavnom deklarativni i po katalogu. Te kriterijume ispunjavaju svi. Koliko košta održavanje opreme u garantnom i vangarantnom roku, niko ne proverava. Koliki je životni vek te opreme, nikoga ne zanima. Bitno je da je nabavljana po ceni manje od budžeta. Šta će dalje biti, zanima ljude koji se bave tehnikom, ali nažalost oni se najmanje pitaju. Objektivno, kada bismo prodavali opremu koja je proizvedena u Nemačkoj, u većem broju slučajeva ne bismo prošli sa cenom. Zbog toga i radimo tako da uvozimo od matične kompanije komponente-delove i ovde asembliramo i prilagođavamo zahtevima kupca. Na taj način smanjujemo cenu koštanja opreme delom zbog manje cene rada i delom zahvaljujući komponentama koje se nabavljaju na našem tržištu. Naravno, pri svemu tome vodi se računa o kvalitetu koji mora da bude na nivou kvaliteta matične firme.

koja uvek krije u sebi elemente favorizovanja pojedinih ponuđača, mogućnost formalne greške koja može da bude eliminatorna. Drugi izazov su banke i njihovi servisi, koji pored svoje cene koštanja uzimaju i vreme i živce u slučaju potrebe za bankarskom garancijom. Ova procedura traje u najboljem slučaju 10–15 dana, za razliku od našeg osnivača Benning Austrija, koji nam to obezbedi za 48 sati. Na kraju tu su i državne službe, na primer uverenje poreske uprave da su izmirene sve obaveze koje se u nekim slučajevima traže dobija se tačno za 15 dana, iako se na njihovom računaru trenutno vidi stanje naših obaveza. Praktično ako treba da se pripremi ponuda po javnim nabavkama u kraćem roku, to je nemoguće. Papirologija koja mora da se pripremi za carinjenje robe mora da sadrži i prevod fakture, možete zamisliti koliko to vremena oduzima kada je u pitanju isporuka sa više stoti-

NAŽALOST, UMESTO DA IZAZOVI BUDU TEHNIČKA REŠENJA I KVALITET, JOŠ UVEK JE GLAVNI IZAZOV TENDERSKA DOKUMENTACIJA U JAVNIM NABAVKAMA

na stavki. Procedura dopremanja i carinjenja robe traje nedelju dana, što je dosta i nekada može uticati na kašnjenje u isporuci.

Šta su prednosti, a šta najveći izazovi poslovanja u jednom velikom internacionalnom sistemu? — Prednosti poslovanja u velikom internacionalnom sistemu su na prvom mestu odloženo plaćanje. U našim uslovima privređivanja, kada se na naplatu čeka po nekoliko meseci, što se sa vremenom isporuke koja sadrži i vreme potrebno za proizvodnju produži i do pola godine od trenutka nabavke opreme od matične kompanije, predstavlja beskamatno kreditiranje. Ovo nam pomaže kod planiranja troškova, pošto nam ne trebaju bankarski kratkoročni krediti za finansiranje proizvodnje. Naravno da imamo odgovarajući limit tog kredita, tako da moramo da vodimo računa da servisiramo obaveze na vreme. Izazovi su na prvom mestu ostvarenje plana pogotovo u našim uslovima ograničenih investicija. Sa druge strane, mi kao mikropreduzeće moramo da imamo funkcije koje se tiču mesečnog izveštavanja kakoi finansijskih rezultata takoi rezultata prodaje, što prilično opterećuje pošto te funkcije pokrivamo zajedno sa tekućim aktivnostima. Na kraju se i zahtevi u pogledu realizacije postavljaju ne prema mogućnostima tržišta već prema zahtevima kompanije, što takođe biva frustrirajuće i napeto do kraja perioda realizacije.

Koliko se u regionu pridaje značaj pametnom korišćenju energetskih resursa? — Ako mislimo na električnu energiju, pošto je ona kod nas socijalna kategorija sa cenom koja ne stimuliše na štednju, onda se tako i odnosimo prema njoj. Zemlje u okruženju su već ušle u ciklus investicija u velike vetroparkove, kao i solarne elektrane od kojih su neki projekti već realizovani. Kod nas je to još uvek u povoju verovatno i zbog niske stimulativne cene za otkup zelene energije koja investitoru ne obećava povraćaj investicije u nekom razumnom roku. Dobijanje energije iz bio-mase i otpadaka pojedinačni su projekti koji više služe za reklamne svrhe nego što imaju realnu korist. Doduše, kada pogledamo kako nam otpaci leti po najlepšim delovima zemlje, možda bi tehnologija prerade otpadnog materijala trebalo da bude na prvom mestu pošto rešava probleme odlaganja otpadnog materijala, a i proizvodi energiju, bilo toplotnu ili električnu.

Šta su za vaš najveći izazovi u poslovanju na srpskom tržištu i tržištima u regionu? — Nažalost, umesto da izazovi budu tehnička rešenja i kvalitet, još uvek je glavni izazov tenderska dokumentacija u javnim nabavkama

Oprema za HE Zvornik

INFO

BENNING Tel/fax: + 381 11 3 16 14 29 · info@benning.co.rs · www.benning.rs

SERBIA

GREEN

Strateški plan za održivi razvoj DRAGICA BRANKOVIĆ

Pomoćnik načelnika, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, Grad Novi Sad

Usklađen razvoj Grada Novog Sada jedna je od osnovnih pretpostavki za njegov održivi razvoj, a usklađenost se postiže integralnim planiranjem koje obezbeđuje da Grad funkcioniše kao održiv sistem, uz kvalitetan život ne samo sadašnjih već i budućih generacija

aštita životne sredine podrazumeva širok spektar delovanja, a vrlo često je nemoguće povući jasnu granicu između aktivnosti na zaštiti životne sredine i aktivnosti u nekoj drugoj oblasti. Podela se uglavnom svodi na formalnu podelu preko definisanja nadležnosti različitih organa na nivou jedinice lokalne samouprave i definisanja nadležnosti različitih nivoa vlasti – Republika, Pokrajina, jedinica lokalne samouprave.

SERBIA

GREEN

IZRADOM I DONOŠENJEM PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE GRADA NOVOG SADA ZA PERIOD 2015–2024. GODINE KREIRANA JE POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Shodno tome su i aktivnosti na rešavanju problema u oblasti zaštite životne sredine vrlo često uzročno-posledično povezane i isprepletane sa aktivnostima drugih nivoa vlasti, kao i aktivnostima drugih organa na nivou jedinice lokalne samouprave. Institucionalni okvir za sprovođenje politike upravljanja zaštitom životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada utvrđen je Statutom Grada Novog Sada i Odlukom o gradskim upravama Grada Novog Sada kojom je obrazovana Gradska uprava za zaštitu životne sredine, kao poseban organ nadležan za obavljanje poslova u oblasti zaštite životne sredine, dok je u okviru Gradske uprave za inspekcijske poslove formiran Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine. Usklađen razvoj Grada Novog Sada jedna je od osnovnih pretpostavki za njegov održivi razvoj, a usklađenost se postiže integralnim planiranjem koje obezbeđuje da Grad funkcioniše kao održiv sistem, uz kvalitetan život ne samo sadašnjih već i budućih generacija. Izradom i donošenjem Programa zaštite životne sredine Grada Novog Sada za period 2015–2024. godine kreirana je politika zaštite životne sredine Grada Novog Sada koja je usaglašena sa drugim sektorskim politikama na lokalnom nivou, ali i sa odgovarajućim politikama na nacionalnom nivou, pre svega sa Naci-

onalnim programom zaštite životne sredine. Program je urađen uz stručnu pomoć Stalne konferencije gradova i opština, u okviru EU programa Exchange 4, i obuhvata: analizu stanja životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada, sa prikazom najznačajnijih problema; opšte i specifične ciljeve Grada u oblasti zaštite životne sredine definisane na osnovu identifikovanih problema i akcioni plan za period od pet godina za dostizanje prioritetnih ciljeva. Polazeći od činjenice da se unapređivanje životne sredine ne može efikasno sprovesti bez učešća celog društva, poseban deo Programa posvećen je pitanjima edukacije i podizanja javne svesti o životnoj sredini kako bi svi subjekti zaštite životne sredine usvojili princip društveno odgovornog ponašanja. Za dostizanje opštih i specifičnih ciljeva definisanih Programom, kao kratkoročni instrument za implementaciju Programa urađen je Akcioni plan za period od pet godina. Jedan od najvažnijih i prioritetnih ciljeva Grada Novog Sada u oblasti zaštite životne sredine jeste donošenje strateških i planskih dokumenata definisanih Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim posebnim zakonima. Akcionim planom su utvrđene mere i aktivnosti za dostizanje opštih ciljeva i mere i aktivnosti za dostizanje specifičnih ciljeva. Pored mera i aktivnosti za dostizanje ciljeva, Akcionim planom su definisani nosioci aktivnosti, rokovi za njihovu realizaciju, potrebna finansijska sredstva (gde je to bilo moguće) i izvori finansiranja, kao i indikatori za praćenje njihove realizacije.

USKLAĐEN RAZVOJ GRADA NOVOG SADA JEDNA JE OD OSNOVNIH PRETPOSTAVKI ZA NJEGOV ODRŽIVI RAZVOJ, A USKLAĐENOST SE POSTIŽE INTEGRALNIM PLANIRANJEM KOJE OBEZBEĐUJE DA GRAD FUNKCIONIŠE KAO ODRŽIV SISTEM Sredstva ostvarena po osnovu naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada i deo sredstava ostvarenih od naknade za zagađivanje životne sredine koji Republika ustupa jedinicama lokalne samouprave, prihod su Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Sredstva Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine su nedovoljna za rešavanje svih identifikovanih problema u oblasti zaštite životne sredine. Shodno tome, neophodno je obezbediti dodatna sredstva kako iz budžeta Grada Novog Sada, budžeta Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine, tako i iz međunarodnih fondova, a pre svega iz fondova Evropske unije Za praćenje sprovođenja Programa i realizacije mera i aktivnosti iz Akcionog plana Gradsko veće Grada Novog Sada je obrazovalo koordinacioni tim i imenovalo članove

koordinacionog tima. Koordinacioni tim najmanje jednom godišnje Gradskom veću podnosi izveštaj o realizovanim aktivnostima iz Akcionog plana. Najkasnije tri meseca pre isteka roka za realizaciju Akcionog plana, koordinacioni tim će Gradskom veću i Skupštini Grada Novog Sada podneti izveštaj o sprovođenju Programa i realizaciji Akcionog plana, predložiti novi akcioni plan za period od pet godina i, po potrebi, predložiti izmene i dopune Programa zaštite životne sredine. Ukoliko se u postupku praćenja sprovođenja Programa i realizacije Akcionog plana uoči potreba za izmenom i dopunom Programa i/ili Akcionog plana, Koordinacioni tim će, pre isteka perioda od pet godina, predložiti njihovu izmenu. Aktuelna i lako dostupna informacija jedan je od ciljeva Gradske uprave za zaštitu životne sredine. Upravo iz tog razloga 1. januara 2005. godine aktivirana je internet stranica Uprave (www.environovisad.org.rs) na kojoj je dostupan i Program zaštite životne sredine Grada Novog Sada za period 2015–2024. godine. Prezentacija prati smernice za izradu sajtova državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave i dostupna je iz svih internet pretraživača. U cilju redovnog, blagovremenog, potpunog i objektivnog obaveštavanja javnosti o stanju životne sredine, javnosti rada Gradske uprave za zaštitu životne sredine i jačanja svesti o značaju zaštite životne sredine internet stranica se kontinuirano inovira.

SERBIA

GREEN

Poslovni uspeh neodvojiv od održivosti sveta koji delimo KOMPANIJA MARBO PRODUCT

SERBIA

Ulaganjem u inovacije produkti proizvodnje postali su bitni resursi za dalji razvoj i građenje zelene ekonomije u kompaniji Marbo Product

GREEN

rajem prošle godine kompanija PepsiCo Inc. najavila je ambicioznu globalnu agendu održivosti kreiranu da podstakne trajni poslovni rast na način koji uvažava potrebe potrošača, ali i društava. Platforma Poslovanje sa svrhom za predstojeću deceniju fokusira se na tri osnovna prioriteta, a jedan od njih je i zaštita planete i zajednica u kojima posluje. Nove inicijative kompanije predstavljaju nastavak decenijske posvećenosti pionirskoj viziji utemeljenoj na uverenju da je poslovni uspeh neodvojivo povezan sa održivošću sveta koji delimo. Marbo Product, članica PepsiCo Grupe od 2008. godine, kao društveno odgovorna kompanija izuzetnu pažnju posvećuje zaštiti životne sredine kroz inovativne projekte. U kompaniji su svesni svoje obaveze da budu odgovoran korporativni građanin koji razume važnost očuvanja životne sredine, pa se velika pažnja posvećuje i podizanju ekološke svesti zaposlenih, kojih je više od 1.200. Ujedno se u Marbo Productu sprovode i brojne interne inicijative za unapređenje konkretnih ekoloških faktora i segmenata koji su važni za čitavu industriju robe široke potrošnje, poput tretiranja otpadnih voda, kontrole emisije gasova staklene bašte, recikliranja i upravljanje otpadom, održive poljoprivrede i odgovorno korišćenja resursa. Među inovativnim projektima sprovedenim u fabrici u Magliću naročito se izdvajaju polja za dehidrataciju otpadnog mulja sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda pomoću trske, a koja su puštena u rad jula 2016. godine. U poljima se mulj dehidrira na prirodan način bez upotrebe hemikalija i sa minimalnom upotrebom električne energije, a proces dehidratacije otpadnog mulja se odvija pomoću korena trske. Sam program nije novina na teritoriji Evrope, jer se slični programi primenjuju duže od dve decenije, ali je ovo jedna od prvih primena u Srbiji i na njenoj implementaciji je rađeno zajedno sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Još jedan inovativni projekat je remedijacija otpadnog mulja sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Reč je o potpuno prirodnom načinu oporavka opterećenog i vodom zasićenog mulja uz pomoć živih organizama (biljaka i mikroorganizama), bez dodatnog opterećenja životne sredine. Nakon rezultata sprovedenih eksperimenata na zemljištu sa muljem je posejana pšenica. Pšenica tokom svog vegetativnog perioda treba da popravi vodno-vazdušni režim u mulju i da uz pomoć mikrorganizama koji će se razvijati oko korena biljaka pospeši mi-

neralizaciju organskih materija iz mulja. U završnoj fazi pšenica će biti pokošena i uklonjena sa površine, a zapremina mulja će biti značajno smanjena usled otpuštanja vezane vode, mineralizacije i potrošnje organskih materija. Nakon uklanjanja pšenice i finalnog ravnanja površine uz zasejavanje trave dobiće se zelena površina. U fabrici u Magliću Marbo Product je od početka 2009. godine do danas ostvario neverovatne rezultate u uštedama vode, energije i recikliranju otpada, pa se danas reciklira čak više od 93 odsto otpada, sa tendencijom rasta. Fabrika se snabdeva vodom iz bunara, koja se prerađuje pomoću reverzne osmoze i time se dobija voda kvaliteta vode za piće. U proizvodnim pogonima postavljeni su i OPC sistemi (Open Plant Cleaning) koji omogućavaju pranje proizvodnih linija sa kontrolisanom potrošnjom vode. U jednom od pogona već su instalirani i solarni paneli, čija je uloga

MARBO PRODUCT, ČLANICA PEPSICO GRUPE OD 2008. GODINE, KAO DRUŠTVENO ODGOVORNA KOMPANIJA IZUZETNU PAŽNJU POSVEĆUJE ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE KROZ INOVATIVNE PROJEKTE

grejanje vode koja se koristi za pranje proizvodnih linija, a tokom 2017. godine planirano je i postavljanje solarnih panela za grejanje vode u pogonu za proizvodnju Chipsyja. Osim evidentnog očuvanja životne sredine kroz potrošnju vode, projekat generiše i uštedu od 0,7% ukupne godišnje potrošnje energije sa vremenom isplativosti ispod pet godina. U ovom pogonu su već instalirane solarne tube, čime je značajno smanjena potrošnja električne energije. Svi ovi rezultati nisu prošli nezapaženo i od stručne javnosti. Krajem svake godine Sekopak dodeljuje sertifikate o smanjenju emisije CO2 za prethodnu godinu. Marbo Product je dobitnik ovog priznanja za 2015. godinu. Takođe, saradnja sa Sekopakom ostvarena je i kroz podršku lokalnoj zajednici. U školi u Magliću, kao i ispred fabrike postavljene su kutije za odlaganje otpadnih baterija i sijalica. Na taj način svi građani Maglića i radnici fabrike imaju prilike da donesu otpad od kuće i tako sami doprinesu očuvanju životne sredine. Pored Sekopakove sertifikacije, kompanija Marbo Product dobila je i ReCon (Resource Conservation) priznanja na globalnom nivou, a od 2013. godine kompanija je nagrađena i brojnim drugim priznanjima u kategoriji očuvanje životne sredine koja potvrđuju izuzetnu posvećenosti ovoj oblasti, što je još jednom potvrđeno u vidu nominacije za Best Performance fabriku, zajedno sa dve visoko rangirane fabrike iz Turske, u okviru PepsiCo kompanije.

SERBIA

GREEN

Obnovljivi izvori energije - šta sve možemo?

PANEL

Da li su vetroparkovi, solarna energija, hidroenergija i bio energija nešto što bi trebalo implementirati u privredu?

MODERATOR

MILICA MILOSAVLJEVIĆ Glavna i odgovorna urednica eKapije

UČESNICI

DANIJELA ISAILOVIĆ

Kompanija Elicio (vetroparkovi Malibunar i Alibunar)

VLADIMIR JANKOVIĆ

Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije

SERBIA

GREEN

VLADIMIR JEVTIĆ

Dipl. ing. maš. Biomasa grupa

Srbija je sazrela da bude zelena

Posle nekolika godina neizvesnosti za velike investitore Srbija je usvajanjem Zakona o energetici krajem 2014, a zatim i pomenutih podzakonskih akata, pokazala ozbiljnost i odgovornost

DANIJELA ISAILOVIĆ Menadžer za korporativne komunikacije, Kompanija Elicio

ada je, otvarajući prošlogodišnju konferenciju Serbia goes green, ministar Aleksandar Antić najavio da će podzakonski akti koji regulišu oblast obnovljivih izvora energije biti usvojeni, predstavnici investitora međusobno su se pogledali pomislivši da se radi o još jednom obećanju. Nekoliko nedelja kasnije Vlada Srbije usvojila je uredbe koje su zaokružile pravni okvir i konačno omogućile realizaciju projekata iz ove oblasti. Bez evropski standardizovane regulative, koju su najveće međunarodne finansijske institucije poput Svetske banke i EBRD ocenile kao bankabilnu, ne bi bila moguća realizacija velikih projekata, a pre svega izgradnja vetroparkova. Izgradnjom energetskih postrojenja za koje su predviđene podsticajne mere ispuniće preuzete međunarodne obaveze da 2020. proizvodi i troši 27% zelene energije. Petinu udela u ispunjenju ciljeva doneće upravo energija proizvedena od vetra. Takva, odgovorna politika, trebalo bi za Srbiju da predstavlja veliku prednost u procesu otvaranja i

zatvaranja Poglavlja broj 15 čiji značajan deo zauzimaju upravo obnovljivi izvori energije. Istovremeno, osim energetski i ekološki, sistemom zatvorenih kvota za vetroparkove i solare, Srbija se pokazala i kao ekonomski odgovorna i zrela, propisujući podsticajne mere za dovoljan i finansijski podnošljiv broj megavata, bez rizika od katastrofalnih ekonomskih posledica kakve su pojedine susedne države imale. Zelena ideja sazrela je i u javnosti, pa umesto predrasuda da se radi o skupim i bespo-

KOMPANIJA ELICIO JE U JUŽNOM BANATU POČELA IZGRADNJU VETROPARKA MALIBUNAR (8 MW) I NAJVEĆI INVESTITORI IZ BELGIJE, SAD, RUSIJE I IZRAELA ĆE IZGRADITI VETROPARKOVE

trebnim elektranama, dominira pitanje: kada će konačno Srbija, kao sav moderan svet, imati vetroparkove? Odgovor se nalazi u Južnom Banatu gde je kompanija Elicio počela izgradnju vetroparka Malibunar (8 MW) i gde će najveći investitori iz Belgije, SAD, Rusije i Izraela izgraditi vetroparkove. Pripremni radovi uveliko traju i narednih godina čitav taj kraj biće jedno veliko gradilište na kome će raditi domaće građevinske i elektrofirme, kao i mehanizacija i transportne kompanije. Uz vetroparkove, Srbija bi trebalo da iskoristi i hidropotencijal, kao i potencijal bio-mase. Istovremeno, potreban je Akcioni za plan za sprovođenje kvalitetno napisane nacionalne strategije za razvoj obnovljivih izvora energije do 2030. koji će takođe ekološki i ekonomski odgovorno Srbiju voditi ka još intenzivnijem korišćenju zelenih potencijala i većoj energetskoj nezavisnosti. Proizvodnjom i korišćenjem zelene energije smanjiće se udeo tradicionalnih fosilnih goriva, emitovanje štetnih gasova i efekat staklene bašte, a životna sredina biće zdravija. Sve to imaće pozitivan uticaj na zdravlje građana u čiju svest sve više dolazi informacija da najzdraviji i najdugovečniji ljudi u Evropi žive upravo u državama gde je zelena energija najkorišćenija. Kada se na to doda značaj za privredu, prihodi kroz brojne takse i dažbine koje su tokom razvoja projekata završile u budžetu tokom razvoja projekata, upošljavanje tokom izgradnje, kao i procenat od profita koji će dobijati lokalne samouprave obavezom da ga troše u korist opštine i građana, jasno je zašto Srbija treba da nastavi da ide zelenim putem.

SERBIA

GREEN

Primena toplotne energije sunca VLADIMIR JANKOVIĆ

Inženjer elektrotehnike, Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije

irektive koje su nam nametnute i koje smo prihvatili u obliku povećanja udela energije iz obnovljivih izvora u odnosu na ukupnu potrošnju energije mogu da se ostvare na dva načina. Prvi, jednostavniji, onako kako ga vide naši političari, jeste štetan za celokupnu privredu i stanovništvo Srbije. Taj način podrazumeva da domaći, a prvenstveno strani investitori ulažu u proizvodnju električne energije iz vetra, sunca i reka. Svu tako dobijenu energiju plaća stanovništvo. To se već sada vidi na svakom računu koji ispostavi Elektroprivreda Srbije. Drugi način je složeniji, ali daleko korisniji – izračuna se koji oblici primene obnovljivih izvora energije više odgovaraju našim uslovima i potrebama. Tada bi se videlo da toplotna konverzija sunčevog zračenja u primeni zagrevanja sanitarne vode može da uposli domaću privredu i rastereti elektroenergetski sistem. Malo drugačiji pogled na geotermalnu energiju pokazuje da postoji niskotemperaturna geotermalna energija (podzemne vode i zemljište na temperaturi od 15 do 20 °C)

SERBIA

GREEN

koja može da obezbedi mnogo više energije u odnosu na skupe duboke srednjetemperaturne bušotine za dostizanje temperatura od 45 °C. Niskotemperaturna geotermalna energija primenom toplotnih pumpi pruža veliki potencijal domaćoj proizvodnji. Primena biomase za zagrevanje i proizvodnju električne energije mnogo je složenija nego što političari olako tvrde da u toj oblasti imamo ogroman neiskorišćeni potencijal. Sigurno je da se i tu mogu postići značajna poboljšanja, ali je vrlo teško dovesti do stanja da nam to bude glavna uzdanica.

U NEKIM EVROPSKIM ZEMLJAMA SE UZ DRŽAVNE SUBVENCIJE GODIŠNJE UGRAĐUJE PREKO 300 000 TOPLOTNIH PUMPI ZA ZAGREVANJE STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA

Jasna vizija trenda povećanja obima proizvodnje opreme u svetu i potreba za energijom dovodi do investicija u tu perspektivnu oblast privrede

Štednja energije treba da bude prioritet naše energetske politike jer se tu uz minimalna ulaganja u poređenju sa ostalim obnovljivim izvorima energije postižu veliki rezultati. Kada se uzme u obzir da je električna energija najjeftiniji energent za zagrevanje nedovoljno izolovanih prostora i kada se sabere da jedna elektrana od 550 MW radi neprekidno samo za zagrevanje vode u bojlerima, vidi se koliko je polje na kome može da se sprovede akcija štednje energije. U procesu pospešivanja razvoja obnovljivih izvora energije treba voditi računa o čemu se tu zapravo radi. Pod pojmom razvoj obnovljivih izvora energije u razvijenom svetu se podrazumeva razvoj nauke, istraživanje, proizvodnja opreme i na kraju dobijanje čiste energije i prodaja opreme. Jedino kada se tako posmatra, ova oblast ona ima smisla. Kod nas u Srbiji, a i u još nekim zemljama koje slabo mare za sopstveni razvoj pod obnovljivim izvorima energije podrazumeva se samo proizvodnja energije (prvenstveno električne). To iziskuje 100% kupovinu strane opreme ili, što je još gore, mogućnost da strana preduzeća dobijaju velike podsticajne mere za malo isporučene energije koja nam nije ni neophodna jer postoje jednostavni načini da se uštedi ili proizvede daleko više. Često se pominje i da primena obnovljivih izvora energije pospešuje razvoj privrede i povećava zaposlenost. Ni jedno ni drugo nije tačno. Samo privreda koja ima jasne razvojne planove i sposobnost realizacije ulazi u proizvodnju opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije, a na drugom mestu je dobijanje energije kada se već ima oprema.

SERBIA

GREEN

VLADIMIR JEVTIĆ Dipl. inž. maš. Biomasa-grupa d.o.o.

Drvo je nedovoljno iskorišćen resurs

Procena je da se korišćenjem drvne bio-mase omogućava otvaranje dvadeset puta više radnih mesta nego kod fosilnih goriva

io-masa je obnovljiv izvor energije koja se dobija od biljaka ili delova biljaka biljnog ili životinjskog porekla, koja se može koristiti kao gorivo ili za industrijsku proizvodnju. Najčešće se koristi direktno u finalnoj potrošnji energije za grejanje ili zagrevanje tople vode, ali se može koristiti i za kombinovanu proizvodnju električne energije i toplote. Najčešći vid korišćenja je drvna bio-masa. Drvo je prirodni resurs i njegova upotreba ima mnoge prednosti, koje su nažalost nedovoljno iskorišćene. Na globalnom nivou postoji povećano interesovanje za upotrebu drvne bio-mase u energetske svrhe. Razlozi leže u zameni lokalnog dostupnog energenta uvoznim energentom kao što su nafta ili prirodni gas, otvaranju novih radnih mesta, očuvanju životne sredine usled smanjenje emisija gasova staklene bašte(CO2 neutral gorivo), sprečavanju nastanka kiselih kiša i poboljšanju kvaliteta zemljišta. Drvna bio-masa se koristi u vidu peleta, sečke, cepanica i ostalog drvnog otpada. Korišćenje drvne bio-mase u energetske svrhe prisutno je kod nas od pamtiveka, ali nikad nije bilo toliko dostupno, efikasno i komforno kao danas. Potpuno automatski rad kotlova omogućava da se isporučena toplotna energija prilagodi trenutnim potrebama potrošača, kao i komforno korišćenje sistema grejanja sa minimalnim održavanjem. Koristeći tehnologiju grejanja na sečke ili pelet u domaćinstvima, kao i na cepanice, veoma lako se

SERBIA

GREEN

mogu zameniti postojeći sistemi na naftu ili gas. Niskotemperaturni kotlovi na drvnu bio-masu omogućavaju korišćenje savremenih sistema grejanja kao što su podna i zidna grejanja, grejanje u kombinaciji sa solarnim kolektorima, centralna priprema sanitarne vode i sl. Posebno poglavlje su veliki potrošači u privredi, u proizvodnji, preradi i skladištenju, turizmu, kao i javnim objektima kao što su bolnice, škole, vrtići, sportske hale i verski

PRIORITET BIOMASA GRUPE SU OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE, EKOLOŠKI I JEFTINIJI NAČIN GREJANJA

objekti. Svi pomenuti, naročito u slučaju starih objekata su veliki energetski potrošači i energetski neefikasni. U ovom području upotreba drvne bio-mase daje uspešna rešenja jer i pored izolacije i stolarije, donosi ogromne uštede i time povećava energetsku efikasnost objekta. Iskustva pokazuju da se uložena investicija novog postrojenja na drvnu bio-masu vrati u periodu od dve do tri godine u odnosu na sisteme grejanja na lož-ulje, mazut ili gas. Kogeneracija ili istovremena proizvodnja toplotne i električne energije iz drvnog gasa predstavlja sledeći korak u efikasnom iskorišćavanju prednosti vlastitog prirodnog izvora. Jedan od najefikasnijih načina upotrebe raspoloživih energetskih izvora koji omogućava, da se manje kvalitetno drvo efikasno pretvori u drvni gas, iz kojeg zatim dobijamo toplotnu i električnu energiju. Biomasa-grupa bavi se prodajom i ugradnjom kotlova i kotlovskih postrojenja na drvnu bio-masu. Kotlovi su isključivo na drvo i drvnu bio-masu proizvedeni prema najnovijim tehnologijama, sa izuzetno niskim emisijama štetnih gasova i visokim stepenom iskorišćenja od 93 do 104%. Samim tim, cilj je fokusiran na snabdevanje najsavremenijom tehnologijom koja omogućava potpuno automatski rad, kontrolu sagorevanja i upravljanje toplotom, pri čemu je pažnja posvećena projektovanju takvih rešenja da se ostvari dugoročno, efikasno, štedljivo i jeftino grejanje na zadovoljstvo korisnika.