Sustainable development in 2019

2019

PIONIRI DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

INTRO

GORAN TRIVAN Ministar zaštite životne sredine

ZELENA EKONOMIJA JE PUT ZA SPAS Četrdeset godina pričamo o održivom razvoju

4

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

inistar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je Konferenciju CSR Srbija 2019. Posvećenu liderima društvene odgovornosti, i tom prilikom ukazao na značaj cirkularne, „zelene“ ekonomije za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravije, privredno uspešne društvene zajednice. Istakao je značaj razvijanja ekološke svesti u svakom pojedincu – svest da planetu nasleđujemo od prethodnih generacija i da je ostavljamo budućim generacijama. „Zelena ekonomija je put za spas živog sveta, za spas čitave planete“, naglasio je Trivan, ukazujući da se u svetu dešavaju promene, gde vlasnici krupnog kapitala i svetskih korporacija napuštaju tradicionalne oblike poslovanja i počinju da uva-

M

žavaju pitanje zaštite životne sredine kao značajno. Činjenice da, uprkos uloženim naporima međunarodne zajednice, prosečna godišnja temperatura na planeti i dalje raste, da je milion biljnih i životinjskih vrsta u svetu pred izumiranjem, a šume ubrzano nestaju, upozoravaju da

NASLEDSTVO

PLANETU NASLEÐUJEMO OD PRETHODNIH GENERACIJA I OSTAVLJAMO JE BUDUĆIM GENERACIJAMA

ljudi moraju da preuzmu odgovornost.

Trivan je rekao da je ova generacija potrošila 70% više prirodnih resursa nego što joj pripada, zbog čega je neophodna promena ponašanja prema planeti i njenim resursima i bogatstvu, a oni koji su nosioci razvoja trebalo bi da preusmere svet u drugom pravcu. On je napomenuo da mi 40 godina govorimo o društvenojo dgovornosti.

Ministar je objasnio da će se uvođenjem čistijih tehnologija, jačanjem cirkularne ekonomije obezbediti opstanak živog sveta u njegovoj raznovrsnosti i sačuvati okruženje u svojoj lepoti koje je oblikovalo modernog čoveka.

Srbija spada u jedno od 40 najbogatijih područja u svetu kada je u pitanju biodiverzitet, a pitanje kako se odnosimo prema ovom bogatstvu jedno je od ključnih za ostvarivanje društvene odgovornosti, naglasio je Trivan. Rekao je da Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju, prepoznajući značaj društveno-odgovornog poslovanja i stvaranja cirkularne ekonomije u Srbiji koja neposredno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

“Skoro je umro poslednji primerak indonežanskog nosoroga. Od osam miliona životinjskih vrsta na planeti čak milion je u izumiranju! Planeta na kojoj živimo se nalazi u velikoj opasnosti, a glavni

BIODIVERZITET

SRBIJA SPADA U JEDNO OD 40 NAJBOGATIJIH PODRUČJA U SVETU KADA JE U PITANJU BIODIVERZITET problem leži u ljudskoj pohlepi i težnji korporacija za profitom! Zato je važno da vidimo ovakve primere, kompanije koje posluju na principima održivog razvoja“, rekao je Trivan.

Ministar je naglasio ulogu civilnog društva rekavši da nema države na svetu koja može da bude uspešna bez civilnog društva.

Trivan je napomenuo i to da je značajno da se ova Konferencija organizuje pet godina zaredom, jer smatra da Srbija boluje od jedne opasne bolesti koja se zove diskontinuitet. „Mrzim da nemamo kontinuitet, jer svako ko je radio pre nas uradio je sigurno bar jednu dobru stvar. Mi već 200 godina počinjemo da gradimo od nule i rušimo kad dođemo do temelja.

Svi to znamo. Ne govorim ništa novo“, zaključio je Trivan.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

5

I N T E R VJ U

SARADNJA DUŽA OD 60 GODINA Vođeni vizijom da je biznis sektor nezamenljiv partner u postizanju progresa za decu i postizanja ciljeva održivog razvoja, naša saradnja se zasniva na sveobuhvatnom angažovanju

REGINA DE DOMINICIS Direktorka Kancelarije Unicefa u Srbiji egina de Dominicis, direktorka Kancelarije Unicefa u Srbiji, govori o saradnji Unicefa sa biznis sektorom.

R

U kojoj meri su kompanije zainteresovane za razmatranje uticaja svog poslovanja na decu?

— Sarađujemo sa biznis sektorom više od 60 godina, jer oni imaju direktan i indirektan uticaj na život dece i mladih.

Deca su jedan od glavnih aktera poslovnog sektora, kao potrošači, članovi porodica zaposlenih, mladi radnici, kao budući zaposleni i poslovni lideri.

Prema poslednjem istraživanju koje smo sproveli u Srbiji, za većinu preduzeća (82%) podrška deci predstavlja važan segment društveno odgovornog poslovanja (DOP), a za jednu trećinu (38%) deca su prioritet u njihovim DOP strategijama. Što znači da treba da još dosta radimo na promovisanju prava deteta i da, zajedno sa drugim partnerima, doprinesemo da svaka kompanija u okviru svog poslovanja ima svest o uticaju na decu i da osigura da poštuje i podržava dečja prava.

Koji je interes kompanija da se angažuju i rade na unapređenju i poštovanju dečjih prava?

— Dokazano je da sve češće kompanije koje ozbiljno praktikuju DOP postaju konkurentne i profitabilne, jer potrošači, zaposleni i zajednice u kojima posluju sve više donose odluke na osnovu pozitivnog uticaja na društvo.

Integrisanjem poštovanja i podržavanja dečjih prava u svoje osnovne strategije i aktivnosti, poslovni sektor ostvaruje višestruku korist i za svoje poslovanje.

To se odnosi na povećanje ugleda pre-

6

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

duzeća, poboljšanje upravljanja rizikom, pridobijanje novih kadrova i zadržavanje onih lojalnih, privlačenje investitora, dobijanje poverenja potrošača, kao i na održivost poslovanja.

Koliko je važna saradnja sa poslovnim udruženjima i na koji način država može da podstakne biznis i privatni sektor da bude još aktivniji akter u razvoju društva?

— Poslovna udruženja imaju posebnu ulogu u zagovaranju odgovornih poslovnih inicijativa, zalaganju kod Vlade da usvoji zakonodavni okvir koji podržava društveno odgovorno poslovanje, kao i u ohrabrivanju članica da pozitivno utiču na razvoj društva. Unicef u Srbiji ima veoma dobru saradnju sa poslovnim udruženjima,

I N O VA C I J E

PONOSNI SMO ŠTO SE I SRBIJA NALAZI NA MAPI CENTARA ZA INOVACIJE I ŠTO U TIMU IMAMO EKSPERTA ZA INOVACIJE a na nedavnom sastanku sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom dogovorili smo naredne incijative koje imaju za cilj stvaranje poslovne klime koja poštuje i podržava dečja prava i promoviše DOP usmereno ka deci.

Koliko saradnja sa biznis sketorom doprinosi pronalaženju inovativnih rešenja u korist dece?

— Ponosni smo što se i Srbija nalazi na mapi centara za inovacije i što u timu

imamo eksperta za inovacije. Tesno sarađujemo sa generalnim direktorom „Digitalne Srbije“ Nebojšom Đurđevićem i njegovim timom. Jedan od projekata koji sprovodimo sa kompanijom „Nordeus“ se zasniva na stručnoj i finansijskoj podršci za izradu aplikacije za uslugu „Halo beba“.

Pošto aplikacija može da bude višejezična, ona bi potencijalno mogla da se realizuje i u drugim zemljama. Sa „Nordeusom“ planiramo još mnogo zajedničkih aktivnosti da bismo osnažili mlade.

Kakvi su planovi Unicefa vezano za saradnju sa biznis sektorom u narednom periodu?

— Vođeni vizijom da je biznis sektor nezamenljiv partner u postizanju progresa za decu i postizanja ciljeva održivog razvoja, naša saradnja se zasniva na sveobuhvatnom angažovanju biznis sektora i zajedničkim vrednostima i interesima u pronalaženju održivih rešenja za decu koja se mogu široko primeniti. Pored obezbeđivanja finansijske podrške kompanija, koja je i dalje veoma važna, u narednom periodu ćemo više pažnje posvetiti korišćenju zajedničkih ekspertiza sa biznis sektorom, angažovanju zaposlenih i promovisanju primene odgovornog poslovanja sa fokusom na decu i mlade. Sada nam je u planu da uspostavimo partnerstva sa privatnim sektorom i Vladom kako bismo ubrzali reformu predškolskog i inkluzivnog obrazovanja, unapredili veštine mladih za 21. vek, zajedno kreirali rešenja za nove izazove, poput klimatskih promena, odliva mozgova i depopulacije. Srbija nudi inspirativnu i kreativnu platformu za partnerstva, a Unicef je spreman da je iskoristi za decu i mlade i za stvaranje boljeg sveta koji oni zaslužuju.

BRANKICA JANKOVIĆ Poverenica za zaštitu ravnopravnosti a otvaranju Konferencije prisutnima se obratila Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Ovu priliku smo iskoristili da s njom popričamo o stanju ljudskih prava u Srbiji.

N

Kako ocenjujete stanje ljudskih prava danas u Srbiji, gde ima prostora za pomake?

— Ovo pitanje možete posmatrati iz ugla „da li jе čaša poluprazna ili polupuna“. Dok je s jedne strane mnogo urađeno, s druge ne samo da nismo otišli napred nego se čini i da smo nazadovali. Na sreću, takvih slučajeva je ipak manje.

Iz perspektive institucije na čijem sam čelu, znam koliko truda ulažemo. Ipak, ima puno prostora za unapređenje u pogledu ljudskih prava – pre svega socio-ekonomskih, posebno prava radnika na dostojanstven rad bez diskriminacije, neselektivna pravda, jednake šanse svih, više slobode medija i profesionalnosti.

Potpuno sam svesna dugog puta koji je pred nama i ne želim da to zvuči samo kao floskula, ali činjenica je da bez opšte promene društvene svesti, stabilizacije vrednosnog sistema, više društvene kohezije i napora svih teško da ćemo doći do ozbiljnijeg pomaka kada je reč o suštinskom poštovanju ljudskih prava.

Šta su najčešći zahtevi s kojima dolaze predstavnici manjina?

— Od ukupnog broja pritužbi 6% odnosi se na pritužbe po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla. Polovina od tih pritužbi odnosi se na Rome, a evidentno je i da broj pritužbi koje se odnose za diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti iz godine u godinu opada.

I N T E R VJ U

DUG PUT JE PRED NAMA Ima prostora za unapređenje u pogledu ljudskih prava – pre svega socio-ekonomskih, posebno prava radnika na dostojanstven rad bez diskriminacije, neselektivna pravda, jednake šanse svih, više slobode medija i profesionalnosti

Najčešće su pritužbe na postupanja pred organima javne vlasti ili zbog toga što smatraju da su u postupku zapošljavanja stavljeni u nejednak položaj u odnosu na većinsko stanovništvo. Uglavnom se tokom postupka utvrdi da nije bilo diskriminacije. Jedno je reći šta je vaš osećaj koji je razumljiv – čovek kome treba posao i istinski ga traži osetljiv je i povređen kada ga ne dobije. Pitanje ravnopravnosti uopšte, a i pitanje ravnopravnosti nacionalnih manjina, previše je osetljivo i mora se posebno čuvati od pogubnog uticaja političkih manipulacija.

INFO

IZUZETNO JE VAŽNO DA GRAÐANI SHVATE DA NE TREBA DA SE PLAŠE DA PRIJAVLJUJU DISKRIMINACIJU I DA TREBA DA STRAHUJU ONI KOJI KRŠE ZAKONE I USKRAĆUJU OSTVARIVANJE BILO KOG PRAVA Koliko dobijate prijava za diskriminaciju?

Da li se broj povećava?

— Može se okvirno reći da broj pritužbi u proseku raste, što je i očekivano. Izuzetno je važno da građani shvate da ne treba da se plaše da prijavljuju diskriminaciju i da treba da strahuju oni koji krše zakone i uskraćuju ostvarivanje bilo kog prava. Najveći broj pritužbi odnosi se na

diskriminaciju osoba sa invaliditetom, žena, starijih i pripadnika LGBT zajednice.

I pored zakonskih odredaba koje propisuju da preduzeća sa više od 20 zaposlenih moraju da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom, u praksi se to ne dešava.

Veliki broj firmi i dalje bira da plaća penale pre nego da zaposli osobu sa invaliditetom, a i kada je zaposli, većina poslodavaca nema prostor, liftove ili toalete koji su prilagođeni osobama sa invaliditetom, ne nude mogućnost skraćenog radnog vremena, a i sam put od posla do kuće za mnoge od ovih osoba predstavlja nepremostivu prepreku. Izuzetno su ugroženi tzv. stariji radnici, preko 50 godina, koji se doživljavaju kao manje efikasni i kao vrsta tereta. Sa druge strane, mladi ljudi koju su tek završili škole i fakultete nemaju priliku da se dokažu, jer se za posao traži iskustvo ili im se upravo zbog te mladosti manje veruje.

Kakvu saradnju vaša kancelarija ima sa nevladinim organizacijama, fondacijama i kompanijama? Radite li zajedno na projektima?

— Organizacije civilnog društva su jedan od najvažnijih partnera poverenika za zaštitu ravnopravnosti u borbi protiv diskriminacije. Kad je reč o kompanijama, odavno smo utvrdili da se ekonomija ne može odvojiti od ljudi. Naprotiv, raznolikost perspektiva, talenata, znanja i iskustava, upravo predstavljaju put do uspeha u biznisu. To je bio motiv za mnoge kompanije da prihvate Kodeks ravnopravnosti koji je naša institucija izradila i koji ima za cilj da kompanijama olakša primenu antidiskriminacionih propisa. Ta saradnja je kontinuirana i vremenom se priključuje sve veći broj kompanija.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

7

C O R P O R AT E

NIS ULAŽE GOTOVO MILION EVRA U ZDRAVSTVO SRBIJE Podrška zdravstvenim institucijama kroz program "Zajednici zajedno"

životu svakog pojedinca, kao i zajednice, zdravlje ima veoma značajnu ulogu. Samo zdrav čovek i zdrava zajednica mogu biti srećni i u mogućnosti da svoje potencijale ostvare u potpunosti. Zbog toga je od izuzetne važnosti da zdravstvene institucije budu spremne da zadovolje sve potrebe građana i pacijentima omoguće efikasno lečenje uz pomoć savremene medicinske opreme. U svetu raste broj kompanija koje izdvajaju sredstva kako bi doprinele unapređenju i osavremenjivanju zdravstvenog sistema u korist cele zajednice. Kada je reč o Srbiji, kao dobar primer može da posluži kompanija NIS koja već godinama ulaže značajna sredstva za podršku zdravstvenim institucijama, posebno onim u kojima se leče najmlađi pacijenti.

Od velikog značaja je odluka NIS-a da, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i lokalnim zajednicama, sva sredstva u okviru ovogodišnjeg programa „Zajednici zajedno“ usmeri za unapređenje rada zdravstvenih institucija širom Srbije. Na taj način, kompanija će donirati gotovo milion evra (116,5 miliona dinara) za 20 zdravstvenih ustanova u zajednicama u kojima se program realizuje - Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Pančevu, Požarevcu, Zrenjaninu, Kikindi, Novom Bečeju, Srbobranu, Žitištu, Kanjiži i

U

10

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

Plandištu. NIS će ovim ulaganjima doprineti rekonstrukciji i adaptaciji dečjih dispanzera, nabavci savremene medicinske opreme i aparata, kao i sanitetskih vozila za čitav niz zdravstvenih ustanova.

Ovo nisu prve donacije kompanije u unapređenje rada zdravstvenih institucija.

Naime, NIS već godinama kroz različite programe društvene odgovornosti ulaže u ustanove u kojima se leče najmlađi. Do sada je donirano oko 100 miliona dinara

PODRŠKA

NIS ĆE PODRŽATI 20 ZDRAVSTVENIH USTANOVA ŠIROM SRBIJE za nabavku savremenih aparata Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu, Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“ u Beogradu, Opštoj bolnici „Studenica“ u Kraljevu i Kliničko-bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici. Takođe, podržan je i rad Hemato-onkološkog odeljenja za dečje interne bolesti u Nišu, Klinike za opekotine u Beogradu, kao i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", gde je donacijom kompanije i njenih za-

poslenih opremljena operaciona sala.

Inače, program društvene odgovornosti NIS-a „Zajednici zajedno“ jedinstven je po mnogo čemu. Ovaj program saradnje sa lokalnim zajednicama u Srbiji traje već 11 godina. Za to vreme realizovano je više od 900 projekata iz različitih oblasti vrednih preko milijardu dinara. Svestan značaja zajednice, kao i pojedinaca koji tu zajednicu čine, NIS je sredstva uložio u unapređenje uslova života građana širom Srbije. Važno je istaći da „Zajednici zajedno“ nije jedini program društvene odgovornosti koji NIS sprovodi. Kroz različite projekte ta kompanija je od 2009. godine, kada je „Gasprom njeft“ postao većinski akcionar, u zajednicu uložila oko tri milijarde dinara. Rezultati su svima vidljivi: rekonstruisani i ulepšani vrtići, uređeni dečji parkovi, igrališta i škole, savremeno opremljene školske laboratorije i učionice, unapređena sportska infrastruktura.

Iz NIS-a najavljuju nastavak ulaganja u dobrobit zajednice. “U saradnji sa našim partnerima širom Srbije nastavićemo da ulažemo u zajednicu i tako gradimo bolju budućnost za sve nas. Prioritet će nam i dalje biti podrška mladima, jer na taj način gradimo održivu budućnost za našu kompaniju, ali i za celu Srbiju.

Odgovoran odnos NIS-a prema zajednici nije samo naš strateški prioritet, već nešto na čemu se svakodnevno angažujemo“, rekao je Stefan Despotović, direktor Departmana za eksterne komunikacije u NIS-u.

NIS kao lider društvene odgovornosti u Srbiji, dobar je primer kako velike kompanije mogu da utiču na napredak cele zajednice. Takvi primeri doprinose da i druge kompanije i pojedinci, u skladu sa mogućnostima, doprinesu da naša zajednica ima bolju budućnost.

I N T E R VJ U

NASTAVLJAMO DA DOPRINOSIMO RAZVOJU Naša dužnost je da mladima omogućimo transfer znanja ka svemu onome što tehnologije novog doba donose radi njihovog što boljeg pozicioniranja u poslovnom svetu sutrašnjice MARIJA VUJINOVIĆ TeleGroup ao kompanija koja je pokazala najveću posvećenost principima društvene odgovornosti u Srbiji, TeleGroup je jedan od dobitnika Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje “Đorđe Vajfert” koju je dodelila Privredna komora Srbije. Privredna komora prepoznala je važnost i podršku koju TeleGroup pruža organizaciji “Dostignuća mladih u Srbiji” koja predstavlja najveći svetski program preduzetničkog obrazovanja koji godišnje pohađa više od 10 miliona učenika.

K

Kako ste se odlučili da svoje društveno odgovorno poslovanje usmerite na mlade i u sektor obrazovanja?

— Šta je lepše od otvorenog uma mladih?

Naša dužnost je da mladima omogućimo transfer znanja ka svemu onome što tehnologije novog doba donose radi njihovog što boljeg pozicioniranja u poslovnom svetu sutrašnjice. Snaga kompanije TeleGroup leži u stručnosti u oblasti informacionih tehnologija, te posvećeno radimo na edukaciji mladih, stručne i šire javnosti u oblasti informacione bezbednosti, kao i softverskog inženjeringa, i to kroz mnogobrojne stručne konferencije, mentorske i programe stručne prakse za studente.

Skoro ste dobili nagradu PKS za društveno odgovorno poslovanje, koliko vam ovakve nagrade znače?

— Ovakva priznanja predstavljaju za nas podsticaj da još posvećenije i odgovornije sprovodimo aktivnosti koje podstiču razvoj i podižu standard šire društvene zajednice i time opravdamo ovu prestižnu nagradu.

Možete li nam reći nešto više o projektu za koji ste dobili nagradu?

O B R A Z O VA N J E

SNAGA KOMPANIJE TELEGROUP LEŽI U STRUČNOSTI U OBLASTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA, TE POSVEĆENO RADIMO NA EDUKACIJI MLADIH, STRUČNE I ŠIRE JAVNOSTI — TeleGroup već pet godina tradicionalno podržava organizaciju Dostignuća mladih i projekat učeničkih kompanija koji predstavlja najveći svetski program preduzetničkog obrazovanja. Misija naše kompanije je da kroz podršku ovom programu omogućimo pripremu i osposobljavanje generacija učenika za uspešan život i rad u savremenom svetu u kome su najveće

vrednosti inovativnost i preduzetnička inicijativa. Prepoznali smo značaj ulaganja u ovaj program jer smatramo da na taj način učenici imaju priliku da steknu direktna iskustva iz tržišne ekonomije i upoznaju se sa osnovnim principima po kojima funkcioniše biznis. U cilju promocije upotrebe informacionih tehnologija u poslovnim modelima učeničkih kompanija, jer smatramo da su digitalne tehnologije glavni pokretač promena i inovacija, TeleGroup tradicionalno dodeljuje specijalnu IT nagradu onim kompanijama koje u najboljoj meri objedine inovaciju i održivi razvoj poslovanja.

Imate li u planu neki nov projekat društvene odgovornosti?

— Smatramo da je obaveza i dužnost uspešnih kompanija u Srbiji, kakva je i TeleGroup, da pomažu i stvaraju pozitivan uticaj na svoje radno, prirodno i društveno okruženje. Naš cilj je da nastavimo da doprinosimo kontinualnom razvoju društva bilo da je reč o ekonomskim, socijalnim ili ekološkim pitanjima. U saradnji sa različitim organizacijama poput akademskih institucija, Inicijative digitalna Srbija, privrednim komorama, poslovnim asocijacijama, razvijamo inicijative koje pomažu u prevazilaženju izazova u oblastima nauke, obrazovanja, inkluzije društveno ugroženih grupa, kulture i umetnosti, zdravstva, kao i zaštite životne sredine.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

11

C O R P O R AT E

MPC PROPERTIES SVETSKA PLATFORMA PC Properties je domaća kompanija za razvoj i upravljanje nekretnina sa najdužim iskustvom i ekspertizom u regionu. Kompanija je osnovana 2002. godine i trenutno poseduje i upravlja portfoliom office i retail objekata koji se nalaze na najboljim lokacijama u Beogradu.

MPC je posvećen investiranju i upravljanju nepokretnostima sa značajnim potencijalom za povećanje vrednosti preko aktivnih inicijativa upravljanja imovinom.

Bilo da investicija zahteva obnovu, ponovni razvoj, repozicioniranje, restruktuiranje ili razvoj da bi se maksimizovao njen učinak, MPC Properties pronalazi pristup sa najvećim potencijalom kako bi se definisao pogodan poslovni plan koji balansira ove strategije u kontekstu lokalnog tržišta.

M

12

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

Kada je reč o projektovanju i tehnologiji gradnje i usklađivanju sa principima zelene gradnje, kompanija obezbeđuje efikasan i održiv portfolio.

Prilikom projektovanja MPC objekata standardi A klasifikacije su minimum.

Dodatno, zahtevi su i principi zelene gradnje, MPC know-how iskustvo u upravljanju objektima i inovacije kako bi objekti bili jedinstveni na tržištu.

MPC trenutno razvija tri nova strateška projekta, poslovne zgrade „Ušće Tower Two“ i „Navigator Business Center 2“ i novu šoping destinaciju „BEO Shopping Center“ na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve. Ovi projekti imaju bruto građevinsku površinu od 221.000 kvadratnih metara, a otvaranja su planirana za 2020. godinu. MPC u ove projekte ulaže preko 250 miliona evra.

 Navigator Business Center je prva poslovna zgrada u Beogradu koja je dobila Gold sertifikat LEED BD + C 2009, new construction  UŠĆE Shopping Center je prvi šoping centar u Srbiji koji je dobio sertifikat LEED EBOM  Ušće Tower Two se sertifikuje u skladu sa BREEAM standardom, a cilj je Excellent  Navigator Business Center 2 je u procesu dobijanja sertifikata LEED, a cilj je Gold

UŠĆE TOWER TWO – ZGRADA KOJA DIŠE šće Tower Two“ je moderna, prestižna, poslovna zgrada, koja nudi kancelarijski prostor A + klase sa 22 sprata i površinu za izdavanje od 23.200 m2. Locirana u samom srcu poslovnih dešavanja Beograda, na ušću reka Save u Dunav, „Ušće Tower Two“ imaće odličnu konekciju sa svim delovima grada i predstavljaće idealno mesto za podršku i razvoj poslovanja. „Ušće Tower Two“ će biti „zgrada koja diše“ sa decentralizovanim sistemom prirodne ventilacije integrisanim u fasadu, koji je novina na domaćem tržištu. Klimatski

„U

uslovi u Srbiji su idealni za primenu sistema prirodne ventilacije. Primenom ovog sistema se prostor kompletno provetrava u toku noći kada su temperature prijatne, a u toku dana će zakupci moći jednim pritiskom na dugme da obezbede svež vazduh u svom prostoru. Na ovaj način se uz minimalnu potrošnju energije obezbeđuje odličan kvalitet vazduha u prostoru u većem delu godine kada su temperature vazduha prijatne. Naravno, objekat sadrži i sisteme za grejanje, hlađenje i ventilaciju koji će obezbediti idealne uslove u objektu i za temperaturne ekstreme zimi i leti.

Unutrašnja visina kancelarijskog prostora će biti 3 m, što je takođe novina kod nas na tržištu. Dodatni prostor koji se time kreira će omogućiti bolji kvalitet vazduha, veću penetraciju svetla i bolje bitisanje u samom objektu.

Pored visoko kvalitetnog kancelarijskog prostora, „Ušće Tower Two“ svojim korisnicima ponudiće i sadržajno okruženje koje karakteriše prostrana zelena oaza ispred poslovnog centra, kao i neposredna blizina najvećeg šoping centra u regionu, Ušće Shopping Centera, i Muzeja savremene umetnosti.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

13

PANEL

LIDERI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI Izazovi za 3. deceniju 21. veka

Moderator

DUŠAN STOJKOVIĆ

Hemofarm

14

Učesnici

MILICA BABIĆ

Vojvođanska banka

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

TIJANA KOPRIVICA

Delta holding

TANJA SKAZA

Plastika Skaza, Slovenija

JOVANA TUFEGDŽIĆ

Coca-Cola HBC Srbija

C O R P O R AT E

IMPERATIV USPEŠNOG POSLOVANJA Obrazovanje i poljoprivreda su veoma značajni za našu zemlju i zaslužuju sistemsku podršku MILICA BABIĆ Vojvođanska banka Vojvođanska banka je usmerena na uspostavljanje visokih standarda društveno odgovornog poslovanja kroz očuvanje i promovisanje univerzalnih ljudskih vrednosti, kao i socijalnih, intelektualnih i kulturoloških vrednosti društvene zajednice u kojoj posluje. Više o tome na panelu „Lideri društvene odgovornosti: Izazovi za 3. deceniju 21. Veka“ govorila je Milica Babić iz Vojvođanske banke.

V

Vojvođanska banka se nametnula kao jedan od lidera u oblasti društvene odgovornosti u Srbiji. Kako ste se odlučili za to? Koji su vam bili motivi?

— Kako biste se razvijali kao poslovni sistem, morate doprineti socio-ekonomskom razvoju zajednice u kojoj poslujete. Da biste ostvarili značajne rezultate u segmentu društveno odgovornog poslovanja i održivosti i da biste bili prepoznati kao lideri, vrlo je značajno da oni postanu deo poslovne strategije, da praksa koju sprovodite bude autentična, kao i da svi zaposleni imaju punu svest o ovom strateškom opredeljenju Banke. Primer za to je inicijativa koju smo nedavno pokrenuli, a koja je omogućavala zaposlenima da dobrovoljno prođu obuku sticanja znanja iz oblasti znakovnog jezika, a sve u cilju unapređenja kvaliteta života osoba sa oštećenjima sluha. Upravo zbog pune svesti o široj socijalnoj angažovanosti Banke u kojoj rade, mnogi zaposleni su se pridružili ovoj inicijativi. Usvajanjem ovog strateškog opredeljenja naše svakodnevno bankarsko poslovanje ima za cilj ekonomski rast, kao i doprinos una-

pređenju opšteg društvenog ambijenta u kome Banka posluje.

Ove godine pokrenuli ste projekat „Odgovorno u zajednici“ sa ciljem podrške razvoju obrazovanja u Srbiji. Kako ste se opredelili za ovaj projekat? Možete li nam reći nešto više o njemu?

— Veoma smo ponosni na projekat „Odgovorno u zajednici“ jer je dao sjajne razultate, izazvao veliko interesovanje i udružio različite aktere društva. U okviru prve faze projekta „Eduskop“ donacijama smo podržali devet projekata namenjenih različitim vidovima edukacije dece i

DOPRINOS

KAKO BISTE SE RAZVIJALI KAO POSLOVNI SISTEM, MORATE DOPRINETI SOCIO-EKONOMSKOM RAZVOJU ZAJEDNICE U KOJOJ POSLUJETE odraslih. Naročito nam je važno i što su se naši eksperti iz oblasti finansija, IT-ja, korporativne odgovornosti uključili kao mentori i doprineli da projekti zažive na najbolji mogući način. Tokom druge faze projekta „Agroskop“ očekuje nas izbor najuspešnijih projekata iz oblasti poljoprivrede. Veoma smo srećni što su se mnoge poljoprivredne škole i civilne organizacije iz cele zemlje prijavile da učestvuju u pokrenutom konkursu.

Mislimo da su obrazovanje u najširem

smislu te reči, kao i poljoprivreda vrlo značajni za našu zemlju, kao i da zaslužuju sistemsku podršku.

S kakvim izazovima se suočavate na polju društveno odgovornog poslovanja?

— Izazovi su brojni i verovatno slični za sve, ali je satisfakcija posle realizovanih projekata ono što je najvažniji indikator da smo na dobrom putu. Iako je pojam korporativne odgovornosti postao poznatiji široj javnosti, još ima nerazumevanja o ovoj temi. Medijska podrška bi svakako pomogla punom i širem razumevanju ovog biznis koncepta. Takođe, smatramo da bi puna primena nacionalne CSR strategije bila izuzetno važna. Privredni sektor bi u njenom sprovođenju dao značajan doprinos. Poreske olakšice za donatore su takođe jedan od načina da ova praksa zaživi u većem obimu.

Kako vidite budućnost društvene odgovornosti u Srbiji? Čemu ćete vi kao kompanija težiti?

— Uvereni smo da će korporativna odgovornost postati imperativ uspešnog poslovanja za sve privredne aktere. Ona ne znači nužno velika davanja. Brojni su načini da se ovaj biznis koncept uspešno implementira posebno u manjim poslovnim sistemima. Zbog toga je vrlo važno razmenjivati iskustva, primere dobre prakse, organizovati radionice, izveštavati... To svakako može inspirisati sve koji još nisu krenuli tim putem.

Takođe, duboko verujemo da je budućnost društvene odgovornosti snažna saradnja državnog, privrednog i civilnog sektora.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

15

C O R P O R AT E

ULAŽEMO U SVE OBLASTI ODRŽIVOG RAZVOJA TIJANA KOPRIVICA

Kod zaposlenih negujemo i ekološku svest posebno kada su u pitanju energetska efikasnost i pravilno odlaganje ambalažnog otpada

Delta Holding ijana Koprivica iz „Delta holdinga“ predstavljala je na Konferenciji ovu kompaniju koja je jedan od lidera društvene odgovornosti danas u Srbiji.

T

Pratite trendove kada je izveštavanje o društvenoj odgovornosti u pitanju.

Vaši izveštaji urađeni su u skladu sa međunarodnom „Global Reporting Initiative“ metodologijom (GRI) prema kojoj izveštavaju najveće svetske kompanije.

Možete li nam reći nešto više o tome?

— Prvi Izveštaj o održivom poslovanju izdat je za 2008/09. godinu. Izveštaje izdajemo jednom godišnje, a od 2011. godine za izveštavanje koristimo GRI metodologiju. Ona nam pomaže da uočimo oblasti za unapređenje bilo da je u pitanju zaštita životne sredine, energetska efikasnost, briga o zaposlenima, eksternim stejkholderima ili zajednici. Takođe, omogućava nam da pratimo napredak iz godine u godinu i da se poredimo sa drugim kompanijama.

Izveštaje izdajemo jer želimo da poslujemo transparentno i pružimo uvid svim zainteresovanim stranama u način na koji stičemo profit i investiramo u razvoj.

Dodatno uverenje u tačnost objavljenih podataka pruža angažovanje eksternih revizorskih kuća za oditovanje izveštaja.

Na koji način vaša kompanija podstiče svoje zaposlene da budu društveno odgovorni?

— Zaposleni u Delta Holdingu imaju

16

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

mogućnost da tokom godine učestvuju u nekoliko projektata u okviru kojih mogu da daju doprinos zajednici. Najviše vrednujemo znanje, kojim u Delti raspolažemo u velikoj meri i smatramo da imamo obavezu da ga podelimo i drugima pružimo šansu za razvoj. Tako su u projektima „Mladi lideri“, „Delta Biznis Inkubator“, „Compass“, „Naše Selo“, „Zasad za budućnost“, „Fond za budućnost“

PROJEKTI

NAŠI ZAPOSLENI IMAJU MOGUĆNOST DA TOKOM GODINE UČESTVUJU U NEKOLIKO PROJEKTATA U OKVIRU KOJIH MOGU DA DAJU DOPRINOS ZAJEDNICI naši zaposleni angažovani kao mentori i predavači. Zaposleni učestvuju i u humanitarnim aktivnostima, kao što su „Trka zadovoljstva“ na Beogradskom maratonu, prilikom koje prikupljaju sredstva za udruženje „Debra“ i decu leptire. Tu je i tradicionalna akcija dodele paketića deci iz materijalno ugroženih porodica, kad zaposleni postaju „Deda Mrazovi pomoćnici“, kao i brojne volonterske akcije uređenja dvorišta škola za decu sa invaliditetom. Kod zaposlenih negu-

jemo i ekološku svest posebno kada su u pitanju energetska efikasnost i pravilno odlaganje ambalažnog otpada.

„Naše selo“ je nov projekat kojim kompanija želi da pokrene razvoj poljoprivrede u nerazvijenim predelima i obnovu sela u Srbiji. Zašto se Delta odlučila da svoju društvenu odgovornost usmeri na srpsko selo?

— Cilj projekta je da unapredi poljoprivrednu proizvodnju i društveni život u selima. Time bi se sprečio trend odumiranja srpskog sela i pokazalo bi se da kvalitet života može da bude na istom nivou na kojem je u selima razvijene Evrope. S obzirom na to da je plasman najveći problem malih proizvođača, „Delta“ učesnicima projekta garantuje otkup svih proizvedenih proizvoda, mada oni nisu u obavezi da proizvode prodaju nama. U trećoj fazi projekta, koja će uslediti kasnije, „Delta Fondacija“ i partneri u projektu radiće na unapređenju društvenog života, kroz obnovu škola, organizovanje kulturnih događaja.

U kom pravcu ćete usmeriti svoje dalje aktivnosti u društvenoj odgovornosti?

— U narednom periodu nastavićemo sa razvojem svog poslovanja ulaganjem u sve oblasti održivog razvoja i sa jačanjem kapaciteta individualnih poljoprivrednih proizvođača u srpskim selima. Smatramo da samo na taj način možemo postići ekonomski i društveni razvoj kompanije i zajednice u celini.

C O R P O R AT E

POKRENIMO NAŠU DECU Polazak u školu pravo je vreme da se postave temelji zdravim navikama koje su važne za ceo život

MILANA PETROVIĆ „Knjaz Miloš“ ilana Petrović, menadžer za javne i korporativne poslove kompanije „Knjaz Miloš“, predstavila je zajedničku i svima dobro poznatu akciju „Pokrenimo našu decu“ namenjenu mališanima širom Srbije.

M

Recite nam nešto više o projetu „Pokrenimo našu decu“.

— Programom „Pokrenimo našu decu“ u sve osnovne škole u Srbiji uvodi se dodatna svakodnevna petnaestominutna fizička aktivnost za učenike od 1. do 4. razreda. Osnovni cilj projekta jeste promocija zdravlja i fizičke aktivnosti, a u cilju prevencije i korekcije deformiteta izazvanih neaktivnim i sedentarim načinom života kod dece navedenog uzrasta. Na alarmantnost situacije i potrebu za delovanjem ukazali su i poražavajući statistički podaci koji govore da je 70% naše dece fizički nedovoljno aktivno, da je svako četvrto dete gojazno, a svako peto ima loše držanje tela. U rešavanju ovog kompleksnog problema hitno je bilo potrebno sistemsko i multidisciplinarno rešenje, zbog čega je brend „Aqua Viva“, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Srpskim savezom profesora i nastavnika fizičkog vaspitanja i sporta, pokrenuo ovaj nacionalni program.

Projekat je zvanično implementiran u škole u februaru 2017. godine, kada smo za sve učitelje i đake pripremili i distribuirali 19.200 postera i isti broj „Vodiča za vežbanje“, u kojima je de-

18

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

taljno opisano pravilno sprovođenje svakog modela vežbi koje predlažemo.

Organizovali smo obuke koje su pohađali učitelji-predstavnici gotovo svih osnovnih škola u Srbiji. Napravili smo i sajt posvećen ovom projektu, a snimili smo i video-tutorijale sa smernicama za vežbanje kako bi se i u školama sa lošijom infrastrukturom osigurala pravilnost izvođenja vežbi. Osim toga, jakom medijskom kampanjom podigli smo svest o aktuelnoj situaciji i pozvali decu, učitelje i roditelje da se uključe i zajedno sa nama podrže aktivan školski dan. Kao podsticaj vežbanju, organizujemo svake godinei veliki konkurs za sve učitelje i đake, sa pozivom da pošalju fotografije i video-materijale kojima ilustruju svoje rutine i posvećenost vežbanju. Sadržajnim setom rekvizita za fizičku aktivnost

ALARM

NA ALARMANTNOST SITUACIJE UKAZALI SU I PORAŽAVAJUĆI PODACI KOJI GOVORE DA JE 70% NAŠE DECE FIZIČKI NEDOVOLJNO AKTIVNO nagrađujemo svake godine po 36 odeljenja. Dodatno, tri najbolja odeljenja, koja na najkreativniji način prikažu da su aktivna svakog dana, osvajaju i sedmodnevnu, dvodnevnu ili jednodnevnu rekreativnu nastavu, a njihovi učitelji i vaučere za sopstvena putovanja.

Zašto ste svoju pažnju usmerili na najmlađe?

— Polazak u školu pravo je vreme da se postave temelji zdravim navikama koje su važne za ceo život. S druge strane, deca se tada suočavaju s promenom u načinu života, kada im je, smatramo, dodatno potrebno ohrabrenje i podsti-

caj da budu aktivni, razvijaju timski duh, druže se i igraju. Poznati su i dokazani benefiti aktivnog životnog stila: deca koja redovno vežbaju imaju manje fizioloških i kardiovaskularnih problema, postižu bolji uspeh u školi, socijalno su inteligentnija i više timski orijentisana.

Sa željom da doprinesemo zdravlju i dobrobiti budućih generacija, opredelili smo se za rad sa decom.

Kako ste zadovoljni rezultatima ovog programa?

— Veoma smo zadovoljni što je program„Pokrenimo našu decu“ postao deo obrazovnog sistema i školskog života u našoj zemlji. U učionicama i školskim dvorištima ustaljene su aktivnosti poput „Vesele stolice“, „Muzičke gimnastike“, „Zdravih stopalaca“, „Razigrane klupe“...

Takođe, pokazalo se da redovna fizička aktivnost, osim što povoljno utiče na dobru formu i zdravlje, učionice ispunjava smehom, gradi drugarstvo i pomaže da se lakše uči, što su za nas najvažniji rezultati. O kvalitetu programa govore i brojne nagrade, među kojima su Svetosavska nagrada za doprinos razvoju vaspitne funkcije škole i očuvanje zdravlja dece i dva globalna priznanja na Svetskom kongresu industrije voda u Barseloni.

Osim za najbolju društveno odgovornu inicijativu, u konkurenciji sa više od 100 kompanija iz 23 zemlje, nagrađeni smo i posebnim, zlatnim priznanjem, koje je ovom prilikom specijalno ustanovljeno, kako bi se izrazila pohvala i podrška ovoj važnoj društveno odgovornoj kampanji.

Imate li u planu još neki projekat koji će biti usmeren na obrazovanje i decu?

— Brend „Aqua Viva“ nastavlja da razvija program „Pokrenimo našu decu“ i da u škole uvodi nove modele vežbi. Ujedno, velikom nacionalnom kampanjom pozivamo i roditelje da vežbe iz programa praktikuju sa decom kod kuće kako bismo svi zajedno i sa najboljim izgledima za uspeh podržali izgradnju zdravih navika i stilova života naše dece.

C O R P O R AT E

PROJEKAT ZA OPORAVAK SRPSKOG SELA Nova akcija „Delta Holdinga“

aše selo“ je projekat „Delta Holdinga“, čiji je cilj da pokaže kako se može unaprediti poljoprivredna proizvodnja i uopšte život u srpskim selima, da ona izgledaju poput ruralnih naselja u razvijenim zemljama Zapadne Evrope.

Kako se u „Delti“ rodila ideja za ovaj projekat? Stručnjaci, sociolozi, demografi, agronomi… upozoravaju da srpsko selo nestaje. Prema proceni Srpske akademije nauka i umetnosti, sa geografske karte biće izbrisana četvrtina od 4.700 seoskih naselja u našoj zemlji. Više od 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, a 200 nema nijednog meštanina mlađeg od 20 godina. Četiristo naselja nema prodavnicu, a više od 200 nema školu.

Smatrajući da je reč o problemu koji je gorući za Srbiju, a da istovremeno za njega postoji rešenje, „Delta“ je odlučila da takvo uverenje potvrdi na primeru. Počela je potraga za odgovarajućim selom. Od Vojvodine do juga Srbije „Deltine“ ekipe obišle su veliki broj naselja da bi na kraju izbor pao na dva sela u opštini Zaječar: Dubočane i Mala Jasikova nalaze se na tridesetak kilometara od Zaječara ka Negotinu i na međusobnoj udaljenosti od oko 4 kilometra.

Projekat koji je započet u jesen 2018.

„N

i bez vremenskog ograničenja može se podeliti na tri grupe aktivnosti.

Na početku svega je znanje. Ono što razdvaja modernu od zastarele poljoprivrede pre svega je poznavanje nove tehnologije, svih saznanja koja su omogućila efikasnu i profitabilnu proizvodnju, sa maksimalnim prinosima i optimalnim utroškom vremena i resursa. Zato je projekat „Naše selo“ započet edukacijom meštana Dubočana i Male Jasikove za modernu poljoprivrednu proizvodnju.

K L J U Č N A TA Č K A

ZA MODERNIZACIJU POLJOPRIVREDE JEDNA OD KLJUČNIH TAČAKA JE FINANSIRANJE U sklopu obuke učesnici u projektu obišli su „Deltina“ imanja u Vojvodini, posetili su Novosadski sajam i Agro-sajam u Riminiju, Italija. U njihovim selima opremljene su prostorije za prezentaciju i na licu mesta održano je više od 35 predavanja. Edukacijom su obuhvaćene gotovo sve teme bitne za uspešnog poljoprivrednika: od konkretnih

uputstava za stočare i voćare (ishrana i smeštaj stoke, izbor rase i sorte voća, zaštita voćnjaka od štetočina, zaštita bilja agrohemijskim preparatima), preko organizovanja zadruga i mogućnosti finansiranja, do brendiranja i zajedničkog nastupa na tržištu.

U drugoj fazi, ona upravo traje, žitelji ova dva sela, uz podršku i nadzor stručnjaka „Delta Agrara“, sprovode konkretne mere za unapređenje svoje proizvodnje. Za svako gazdinstvo napravljen je pojedinačni plan, na osnovu zatečenog stanja, perpsektive i ambicija domaćina.

U skladu sa tim planom podižu se ograde oko voćnja kako treba da voćke zaštite od glodara, šire se zasadi dunje, koja je pretežno voće u ovim selima, podižu se nove štale, menja se ishrana grla, nabavljaju kvalitetnije krave muzare i tome slično. Iako je ova faza tek na početku, meštani već vide napredak i bolje prinose u poslovima kojima se bave.

Za modernizaciju poljoprivrede jedna od ključnih tačaka je finansiranje. Zato se projektu „Naše selo“ priključila Erste Banka, sa svojom ponudom kredita. „Delta Agrar“ je preuzeo plaćanje kamata na te kredite, tako da je do ovog trenutka seljacima odobreno oko 200.000 evra beskamatne pozajmice. Zahvaljujući tom novcu, neki od njih nabavljaju nova grla muznih krava, drugi šire smeštajne kapacitete, treći uređuju zasade voća.

U trećoj fazi „Delta Fondacija“ će pomoći meštanima da poboljšaju društveni život u svojim selima. Dobri prihodi nisu dovoljni za ono što se može smatrati dobrim životom, zato je plan da se u selima osmisle i organizuju različita okupljanja, kulturna događanja, zabava za decu i odrasle. Treća faza vodi do konačnog cilja akcije „Naše selo“: da se u ovim selima kvalitetno živi, da meštani ostanu u svojim domovima, a da se vrate oni koji su sa sela otišli u potrazi za boljim životom.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

19

C O R P O R AT E

UNAPREÐENJE ZDRAVSTVA ŠIRE JE OD INOVATIVNE TERAPIJE Značaj međusektorske saradnje za unapređenje zdravlja u Srbiji ogleda se kroz uspostavljanje partnerstava, koja podrazumevaju saradnju i privrednog, i državnog, i civilnog sektora

SANJA PANJESKOVIĆ Korporativne komunikacije, GSK (GlaxoSmithKline) anja Panjesković vodi korporativne komunikacije u kompaniji GSK za Srbiju i Crnu Goru. Zadužena je za razvoj i sprovođenje integrativne koporativne strategije snažno fokusirane na dobrobit koju kompanija donosi lokalnoj zajednici, uz istovremeno podsticanje stvaranja stimulativnog okruženja za održivi razvoj poslovanja.

Ona je učestvovala na zanimljivom predavanju na konferenciji pod nazivom „Zajedno za bolje zdravlje“ u saradnji sa UNICEF-om.

S

U kojoj meri je poslovanje u skladu sa 20

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

PRIZNANJE

PROGRAM „ZAJEDNO ZA BOLJE ZDRAVLJE“ PREPOZNAT JE I PRIZNANJEM ZA DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE KOJE DODELJUJE PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

principima održivog razvoja povezano sa uspehom u poslovanju?

— Fokusiranost samo na „interni ekosistem“ jedne kompanije nije preduslov za objektivnu procenu njenog uspeha i održivosti. Poslovanje svake kompanije je u značajnoj meri uslovljeno društvenim, ekonomskim, političkim kontekstom.

Visok stepen usklađenosti društva sa UN principima održivog razvoja istovremeno predstavlja i snažan potencijal za razvoj biznisa. Stoga UN ciljeve održivog razvoja vidim kao jedinstvenu platformu koja donosi dobrobit svima, a čija ključna snaga leži upravo u druš-

tvenoj mobilizaciji koja se može ostvariti jedino kroz multisektorsku saradnju. Da bi se odgovorilo na globalne izazove i da bi se postigao značajan napredak u borbi protiv siromaštva, gladi i bolesti, neophodno je da svi imamo zajednički jasno definisan cilj prema kome oblikujemo strategije i odluke u svim sektorima. U tom dijalogu različitih strana koje nisu suprotstavljene već se dopunjuju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva vidim potencijal za dugoročni napredak društva, a samim tim i kompanija.

Iz perspektive farmaceutske industrije, ako se osvrnemo samo na zdravstvo, ključni izazovi na koje težimo da odovorimo kroz UN ciljeve održivog razvoja predstavljaju povećani zdravstveni troškovi koje generišu neefikasni zdravstveni sistemi, a čija je posledica nedostupnost zdravstvene zaštite.

Budući da živimo u 21. veku, naš prioritet treba da bude da svim ljudima, bez obzira na njihove razlike, na to u kojoj zemlji žive i koje su im platežne mogućnosti, obezbedimo dostupnost zdravstvene zaštite, jer je pravo na zdravlje univerzalno ljudsko pravo.

Upravo se kroz UN principe održivog razvoja teži većoj efikasnosti zdravstvenog sistema, unapređenju modela zdravstvenog osiguranja, tehnološkim i terapijskim inovacijama. Ostvarivanje predviđenih ciljeva značajno bi doprinelo unapređenju zdravlja stanovništva sa jedne strane, dok bi s druge strane otvorilo i nove poslovne prilike za ostvarivanje dobiti i uštede u vrednosti od 1,8 hiljada milijardi dolara, kao i kreiranje 46 miliona novih radnih mesta.

Na koji projekat održivog razvoja je trenutno fokusirana vaša kompanija?

— U kompaniji GSK smo svesni da je unapređenje zdravstvenog okruženja mnogo šire od obezbeđivanja inovativne terapije. Kao kompanija čije poslovanje doprinosi zdravlju miliona ljudi širom sveta našu inovativnost pokazujemo i u saradnji sa lokalnom zajednicom, razmatrajući šire delovanje i partnerstva koja mogu da donesu dugoročne zdravstvene koristi našim sugrađanima i okruženju u kome i sami živimo i radimo. Značaj međusektorske saradnje za unapređenje zdravlja u Srbiji ogleda se kroz uspostvaljnje patrnerstava, koja podrazumevaju saradnju i privrednog, i državnog, i civilnog sektora. Primer takvog pristupa je GSK trogodišnje

partnerstvo sa Unicefom u okviru programa „Zdravlje za sve“ kako bismo pomogli da se unapredi zdravlje i razvoj romske dece u Srbiji počevši od njihovog ranog uzrasta.

U Srbiji su romska deca daleko iza opšte populacije kada su u pitanju zdravlje, siromaštvo i pristup obrazovanju.

Stopa smrtnosti kod romske dece je dva puta viša, svako pete dete je neuhranjeno, a potpuni i blagovremeni obuhvat vakcinacijom je svega 13 posto.

Upravo u odnosu na ove razlike, a imajući na umu da je zdravlje osnovno ljudsko pravo, pokrenut je program „Zajedno za bolje zdravlje“. Program ima za cilj da ispita i razume prepreke i pruži rešenja za unapređenje zdravlja romske dece u odabranim lokaltetima u Srbiji, na sveobuhvatan način – uključujući i druge faktore, kao što su uslovi života, obrazovanje i ostale činioce koji posredno utiču na zdravlje. Samo u

OBJEKTIVNOST

FOKUSIRANOST SAMO NA „INTERNI EKOSISTEM“ JEDNE KOMPANIJE NIJE PREDUSLOV ZA OBJEKTIVNU PROCENU NJENOG USPEHA I ODRŽIVOSTI periodu od prethodnih godinu dana, u okviru programa, razvijeno je i implementirano 50 individualizovanih planova podrške za romske porodice i decu, kroz unapređenje znanja o kritičnim problemima kod dece dosegnut je 921 roditelj u 12 romskih naselja, znanje i veštine unapređene su kod 155 zdravstvenih radnika uključujući medicinske sestre koje obavljaju kućne posete, kod 54 romskih aktivista, romskih zdravstvenih medijatora i outreach radnika, 72 člana u okviru šest međusektorskih timova.

U sprovođenje programa, pored GSK-a i Unicefa, uključeni su i Ministarstvo zdravlja, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Asocijacija romskih zdravstvenih medijatorki, romskih lokalnih nevladinih organizacija, predstavnika lokalnih samouprava koji se bave romskim pitanjima, uključujući zdravstvene i ustanove socijalne zaštite.

Istovremeno, kompanija GSK je formirala multinacionalnu platformu povezivanjem Unicefa i Asocijacije zdravstvenih medijatorki sa zemljama u regionu, što je doprinelo razmeni iskustava i uspostavljanju saradnje u rešavanju izazova u unapređenju zdravlja romske dece.

Program „Zajedno za bolje zdravlje“ prepoznat je i priznanjem za društveno odgovorno poslovanje koje dodeljuje Privredna komora Srbije.

Da li su kompanije svesne značaja izveštavanja i da li mogu da prate svetske trendove?

— Svest o značaju izveštavanja u Srbiji je još uvek u povoju. Retke su kompanije koje objavljuju izveštaje prema GRI standardima, ali svakako se primećuje pozitivan trend u ovoj oblasti. Dok su pre samo par godina GRI standardi bili gotovo nepoznanica za veći deo privrednog sektora u našoj zemlji, danas možemo primetiti da je izveštavanje za neke od vodećih kompanija u oblasti korporativne odgovornosti na domaćem tržištu, već postalo praksa. Mada i dalje ne možemo govoriti o opštem praćenju svetskih trendova, napredak je evidentan. Značajan doprinos tome daju i pojedine lokalne inicijative, kao što je CSR indeks koji je nedavno u našoj zemlji pokrenuo „Smart kolektiv“, podstakavši angažovanje velikog broja kompanija na ovu temu, što je umnogome uticalo na širenje svesti organizacija o značaju izveštavanja.

Kompanije sve više uviđaju na koji im način izveštavanje prema nezavisnim i jasno preciziranim standardima može pomoći u boljem definisanju poslovne strategije i izgradnji reputacije i poverenja kod stejkholdera. Sam podatak da čak 93 posto od 250 najvećih korporacija u svetu izveštavaju prema GRI standardima potvrđuje da svetski lideri ulažu značajan napor da kroz jasne pokazatelje demonstriraju spremnost da odgovore na rastuća očekivanja društva.

Kompanije danas moraju da prilagode svoje poslovanje kako bi zaslužile poverenje javnosti i zadržale lidersku poziciju.

To je posebno evidentno u periodima finansijske nestabilnosti. Svetska ekonomska kriza, na primer, doprinela je tome da se vrednost dobre korporativne reputacije gotovo udvostruči u smislu uticaja koji ima na tržišnu vrednost kod 100 vodećih kompanija u svetu (prema FTSE indeksu).

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

21

I N T E R VJ U

FOKUS ĆE NAM BITI NA BEZBEDNOSTI DECE NA INTERNETU IGOR JURIĆ

Mislim da smo konkretnim potezima podigli nivo bezbednosti mališana, ali protiv ovih pošasti se moramo boriti udruženim snagama

Fondacija Tijana Jurić gor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“, koji je pokrenuo inicijativu da se za ubice i silovatelje dece uvede kazna doživotnog zatvora, a koju je Skupština u okviru izmena Krivičnog zakonika usvojila, govorio je na Konferenciji o radu njegove fondacije. Jurićeva priča je sve ganula.

Igor je podelio sa publikom tragičnu priču o ubistvu njegove ćerke koja ga je motivisala da pokrene fondaciju „Tijana Jurić“.

Igor je pozvao roditelje i decu da uvek budu na oprezu gde god da se nalaze.

Uputio je emotivnu i empatičnu poruku roditeljima da zapravo nije važno kakav će zivot finansijski pružiti svojoj deci, već je dragoceno vreme provedeno sa njima.

I

Šta znači za vas usvajanje predloga Fondacije „Tijana Jurić“ za izmenu Krivičnog zakonika i uvođenje kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela, koja su rezultirala smrću deteta, nemoćnog lica ili trudne žene, bez prava na uslovni otpust?

— Za mene lično i za Fondaciju „Tijana Jurić“ usvajanje predloga za uvođenje kazne doživotnog zatvora znači nekoliko stvari: da je država poslušala svoje građane i uvažila sugestije na koji način žele da žive u svojoj zemlji i da je napokon

22

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

jasno dato do znanja kako će se ophoditi prema ljudima koji na bilo koji način zlostavljaju ili ubiju dete.

kaznom zatvora, sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon 27 godina. U pitanju je jedna klasična zloupotreba i obmana javnosti.

Pre usvajanja deo javnosti se usprotivio ovom Zakonu zbog nekih odredbi koje su naknadno dodate. Kako gledate na to?

U kom smeru će ići dalje aktivnosti Fondacije?

— Nijedna odredba nije naknadno dodata.

U nekim medijima se vodi kampanja sa

KONKRETNO

NAPOKON JE JASNO DATO DO ZNANJA KAKO ĆE SE OPHODITI PREMA LJUDIMA KOJI NA BILO KOJI NAČIN ZLOSTAVLJAJU ILI UBIJU DETE kritikama da je naša organizacija i sama inicijativa zloupotrebljena, međutim, osim doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta, za pet krivičnih dela koje je Fondacija tražila novo je samo to što su trenutne maksimalne kazne od 30 do 40 godina za sva krivična dela za koja su se izricale zamenjene doživotnom

— Fondacija nastavlja sa preventivnim aktivnostima, i to je osnovni naš zadatak. U narednom periodu Fondacija će unaprediti rad na unapređenju bezbednosti dece na internetu, pokušaćemo u naš sistem uvesti „Amber alert“ sistem obaveštavanja u slučaju nestanaka dece i više ćemo pažnje pridavati vršnjačkom nasilju.

Kako ocenjujete trenutnu bezbednost dece u Srbiji?

— Verujem da smo kao Fondacija uradili mnogo na podizanju svesti o tome koliko su nam deca (ne)bezbedna. Neke teme poput pedofilije, bezbednosti na internetu, nestanci dece i slične do sada su bile tabu teme. Mislim da smo konkretnim potezima podigli nivo bezbednosti mališana, ali protiv ovih pošasti se moramo boriti udruženim snagama. Smatram da još uvek nije dovoljno dobra saradnja između građana, institucija i nevladinih organizacija. Kada se to poboljša, deca će se osećati sigurnijima.

PANEL

"IZAZOVI" I IZAZOVI ORGANIZOVANOG DOBROČINSTVA Mesto humanitarnih fondacija u digitalnom dobu

Moderator

Učesnici

VANJA KOVAČEV

Telenor fondacija

MILICA BEGENIŠIĆ

DRAGAN SREĆKOVIĆ

direktor razvoja i politika Trag fondacije

MAJA KREMIĆ

fondacija Novak Đoković

ANA KOESHALL

Divac fondacija

MILOŠ JANKOVIĆ

Catalyst Balkans

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

23

C O R P O R AT E

MILICA BEGENIŠIĆ Telenor fondacija

PRIVATNI SEKTOR IGRA VEOMA VAŽNU ULOGU U DRUŠTVU Projekte biramo iz četiri oblasti koje su nama u fokusu, a to su – obrazovanje, socijalna inkluzija društveno ugroženih grupa, kultura i umetnost i zaštita životne sredine

24

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

a Milicom Begenišić iz „Telenor fondacije“ razgovarali smo o dosadašnjem radu fondacije, njhovim planovima i preprekama na koje su nailazili od osnivanja.

S

„Telenor fondacija“ postoji od 2007. godine. Šta se za ovih više od deset godina promenilo? Da li vam je sada lakši rad?

— „Telenor fondacija“ ulazi u trinaestu godinu poslovanja, sa više od 200 projekata realizovanih u saradnji sa 300 partnera. Svaki projekat koji smo podržali je, osim novčane podrške, dobio i mogućnosti korišćenja potencijala koje pruža „Telenor“ kao telekomunikaciona kompanija, a često i angažovanje naših zaposlenih. Tokom tih trinaest godina

mi smo kao fondacija rasli, sazrevali, a menjalo se i okruženje. Uz nove tehnologije pristup informacijama je olakšan, mogućnosti za edukaciju su veće, te se čini da je rešavanje određenih pitanja kao što su nepismenost ili inkluzija društveno ugroženih grupa jednostavnije. U „Telenoru“ smo od 2012. godine domi-

RESURSI

GENERALNI PROBLEM SA KOJIMA SE SUSREĆE VEĆINA FONDACIJA ODNOSI SE NA NEDOVOLJNE RESURSE

nantno usmereni na temu bezbednosti na internetu, edukaciju dece, roditelja i nastavnika, razvoj digitalne pismenosti i aktivno smo uključeni u celokupnu digitalizaciju društva u Srbiji.

Šta je glavni problem za fondacije danas u Srbiji?

— Generalni problem sa kojima se susreće većina fondacija odnosi se na nedovoljne resurse. Postoji puno pitanja koje zahtevaju pažnju ili pomoć, a finansijski i ljudski resursi nikada nisu takvi, pa ni na nivou mnogo razvijenijih država, da sve te probleme reše. Zato se većina fondacija, pa i kompanija usmeravaju na jednu temu, jedan problem i pokušavaju da u okviru jedne oblasti unaprede situaciju. „Telenor fondacija“ ima prednost što je finansira isključivo „Telenor“, ne zavisimo od prikljupljanja sredstava građana, niti od grantova domaćih i stranih organizacija, što dosta pojednostavljuje našu svakodnevicu.

Kako mapirate društvene probleme u koje ulažete? Koliko su oni usmereni na goruće društvene probleme, a kako te investicije povezujete sa vašim core biznisom?

— Naša filozofija je sledeća – ekpertizu koju imamo u core biznisu koristimo da pomognemo projekte i inicijative koje prave promene u lokalnoj zajednici i koji su održivi. Projekte biramo iz četiri oblasti koje su nama u fokusu, a to su – obrazovanje, socijalna inkluzija društveno ugroženih grupa, kultura i umetnost i zaštita životne sredine. To nisu pojedinačni projekti, već se trudimo da imamo sistemski pristup prema društvu, kolegama i korisnicima, u načinu na koji vodimo svoje poslovanje.

Za nas u „Telenoru“ stvaranje bezbednog interneta za najmlađe je godinama unazad strateška tema i predstavlja najbolji primer povezivanja poslovanja sa investicijama u okviru Fondacije.

Kao lider u telekomunikacijama, i kao odrasli, osećamo obavezu da učinimo internet boljim i sigurnijim mestom za decu. Od 2012. godine smo kroz brojne aktivnosti edukovali više od 35 hiljada mališana u Srbiji. Nedavno smo završili dvogodišnji projekat „Bezbedan internet za celu porodicu“, koji smo sproveli sa Unicefom i uz podršku Ministarstva prosvete, a koji za cilj ima da 100 hiljada roditelja i dve hiljade učitelja bude edukovano o bezbednom internetu, kako bi

bili prava podrška najmlađima u digitalnom svetu. U okviru projekta kreiran je digitalni vodič kojim smo omogućili pristup znanju svima u Srbiji. Stvaranje digitalnih kompetenci među najmlađima je ključno ulaganje u budućnost Srbije i građenje bezbednog interneta i unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana u Srbiji je nešto čemu smo dugoročno posvećeni.

Nedavno ste završili konkurs „Zamisli sve“. Kako ste zadovoljni? Ima li u Srbiji dovoljno društveno odgovornih projekata?

PA R T N E R I

KOMPANIJE DANAS NISU VIŠE SAMO PUKI DOBROTVORI, VEĆ ŽELE DA BUDU PARTNERI DRUŠTVU U KOM POSLUJU I DA AKTIVNO SARAÐUJU SA SVIM KLJUČNIM UČESNICIMA VAŽNIM ZA UNAPREÐENJE ODREÐENE OBLASTI — Na konkurs je pristiglo više od 300 projekata iz cele Srbije. Pre svega, želim da zahvalim svima koji su učestvovali što su nas prepoznali kao partnera i što svake godine dobijamo mogućnost da sarađujemo sa sjajnim ljudima i organizacijama i podržimo njihove napore da stvore promenu u društvu. Ove godine odabrano je pet projekata i verujemo da će svaki od njih pozitivno uticati na živote ljudi u njoj.

Koje projekte spremate za ovu godinu? Šta vam je u fokusu?

— Ove godine podržaćemo „PozitivNi festival“ u Nišu, koji se održava krajem maja. U saradnji sa Galerijom Matice srpske u Novom Sadu organizovaćemo koncerte za bebe i njihove roditelje, koje će predstaviti Beogradska filharmonija.

Projektima „Heroji reciklaže“ organizacije JCI i „SMART – sigurno detinjstvo“, koji sprovodi humanitarna organizacija „Srbija velikog srca“, podržažemo društveno ugrožene grupe. Na temi bezbednog interneta nastavljamo da radimo sa

Fondacijom „Tijana Jurić“.

S kim sve sarađujete na realizaciji svojih projekata? Kakav vam je odnos sa drugim organizacijama i državom?

— Kompanije danas nisu više samo puki dobrotvori, već žele da budu partneri društvu u kom posluju i da aktivno sarađuju sa svim ključnim učesnicima važnim za unapređenje određene oblasti. Tako se kreira okruženje u kome je moguće sistemski se uhvatiti ukoštac sa određenim problemima. U takvom pristupu neophodna je i snažna podrška Vlade Srbije i mi smo zahvalni na činjenici da smo je imali u svim većim projektima.

Kao primer kako to funkcioniše u praksi istakla bih naš projekat „Budi deo dobre komunikacije“ u okviru kog smo pružili podršku zajednici gluvih i nagluvih koja u Srbiji broji više od 100 hiljada osoba. Oni su često pioniri u korišćenju najsavremenijih digitalnih rešenja. Kreirali smo aplikaciju „Ruke govore“ za upoznavanje i razumevanje srpskog i internacionalnog znakovnog jezika, otvoren je „Telecentar“, prvi onlajn prevodilački centar za znakovni jezik na Balkanu, obezbeđeni su aparati za rani skrining sluha za tri porodilišta, dok su pristup internetu, tableti i specijalizovani tarifni paketi obezbeđeni u 44 gradske organizacije širom Srbije.

Takođe, domovima za decu sa oštećenjem sluha u Beogradu, Subotici i Jagodini donirani su računari i obezbeđen pristup internetu.

Kako komentarišete saradnju sa državnim institucijama i da li smatrate da bi država mogla da uvede poreske olakšice za kompanije koje ulažu u zajednicu?

— Istraživanja su pokazala da su u 2018. godini najveći darodavci bili građani Srbije. Međutim, privatni sektor igra veoma važnu ulogu u društvu u kome posluje. Kada se jedna kompanija obaveže na odgovorno poslovanje, to podrazumeva da sve što radi ima značajan uticaj na njene zaposlene, korisnike, partnere, građane, institucije i celokupno društvo. Ulaganja ne uključuju samo novac, već ekspertizu, znanje, tehnologiju, razvijanje standarda poslovanja. Kompanije znaju da su ulaganja u zajednicu i odgovorno ponašanje neophodni za dugoročno poslovanje. Mi želimo da budemo partneri društva, uz takav pristup uvek smo imali pozitivnu saradnju i podršku institucija.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

25

I N T E R VJ U

SVE JE VIŠE PRIMERA INDIVIDUALNE FILANTROPIJE DRAGAN SREĆKOVIĆ Direktor razvoja i politika „Trag fondacije“ česnik drugog panela o izazovima organizovanog dobročinstva Dragan Srećković, direktor razvoja i politika „Trag fondacije“, govori o stavovima stanovništva, kompanija i institucija o društvenoj odgovornosti.

U

„Trag fondacija“ dodeljuje i nagradu „Virtus“. Kako se promenilo viđenje filantropije tokom 12 godina postojanja nagrade?

— Viđenje filantropije se menja, i to u pozitivnom pravcu, mada ne onoliko brzo koliko bismo želeli. Vidimo da je sve više domaćih kompanija, uključujući i mala i srednja preduzeća, koja pokreću filantropske akcije ili se uključuju u njih. Toliko učešće nismo imali pre 12 godina kada je „Trag“ počeo da dodeljuje nagradu. Sve je više primera individualne filantropije – građana koji doniraju novčana sredstva ili daju druge vrste filantropskih doprinosa.

To nas je i podstaklo da, od pre nekoliko godina, počnemo da odajemo priznanje pojedincima. Verujemo i da oni svojim primerima mogu da podstaknu druge da deluju na sličan način. Zanimljivo je da u 2018. godini 53% građana veruje da svojom donacijom, ma koliko ona mala bila pojedinačno, zajedno sa donacijama drugih može da doprinese nekom opštem dobru. Takav stav je u 2012. godini imalo manje ljudi, samo 44% njih.

Koliko građana i poslovnih subjekata učestvuje u filantropskom radu?

— Iskustva „Trag fondacije“ kroz „Virtus“ nagradu, ili programe podrške lokalnim organizacijama civilnog društva da pri-

26

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

Dobar deo građana i dalje ne učestvuje u davanjima za opšte dobro, a kao glavni razlozi pominju se loša materijalna situacija, nepoverenje i nedostatak informacija

kupljaju sredstava na lokalnom nivou za svoje filantropske aktivnosti, govore o sve većem učešću građana i poslovnih subjekata u filantropskim aktivnostima.

Za „Virtus“ nagradu koju smo dodeljivali za 2017. Godinu imali smo ukupno četrdeset i jednu novoprijavljenu kompaniju i pojedinca u odnosu na prethodne godine, a za 2018. ukupno 37 prvi put prijavljenih.

Evo i drugačijeg primera: ove godine je 50% podržanih lokalnih organizacija koristilo neku od crowdfunding platformi, za razliku od 10% u prethodnom ciklusu podrške. To nam govori da lokalne organizacije prepoznaju građane kao podržavaoce i donatore, ali i da su građani u većem

D O N ATO R I

LOKALNE ORGANIZACIJE PREPOZNAJU GRAÐANE KAO PODRŽAVAOCE I DONATORE broju spremni da se uključe u ovakve akcije, kao i da su sada dostupniji novi, bolji alati.

Istraživanje javnog mnjenja nam pokazuje i da, za razliku od 59% građana koji su 2012. godine rekli da su ikada učestvovali u filantropskim akcijama, taj procenat je na kraju 2018. veći – 66%. To nam govori o većem poverenju u akcije i organizatore, kao i o većoj raznovrsnosti načina da se učestvuje u filantropskim aktivnostima, kao i u društvenom životu uopšte. Sa druge strane, dobar deo građana i dalje ne učestvuje u davanjima za opšte dobro, a

kao glavni razlozi pominju se loša materijalna situacija (55%), nepoverenje (28%) i nedostatak informacija (8%).

Kakva je saradnja Fondacije sa državnim institucijama, posebno sa lokalnim samoupravama, i kako bi se ona mogla unaprediti?

— Od kada sistematski radi na promociji filantropije, „Trag“ sarađuje sa državnim institucijama. Danas, „Trag“ u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, zajedno sa Catalyst Balkans, SMART Kolektivom, Srpskim filantropskim forumom, Forumom za odgovorno poslovanje i Privrednom komorom Srbije, predvodi zagavoračke inicijative da se promene zakoni koji će prvenstveno kompanijama omugućiti da daju lakše i više – na primer kroz lakše doniranje viškova hrane. A jedan od dugoročnih ciljeva su i zakonske mere za podsticanje individualne filantropije. U svrhu bolje komunikacije sa donosiocima odluka i stvaranja šire platforme kako bi došlo do pozitivnih promena, u 2018. Je osnovan Savet za filantropiju pri Kabinetu premijerke, koji čine članovi Koalicije, privredni subjekti i relevantna ministarstva i uprave. Radimo na tome i nadamo se da će u narednom periodu osnivanje Saveta dati konkretne rezultate i da će zakonodavni okvir biti podsticajniji za filantropsko delovanje. Nadamo se i da će javni sektor pokazati više razumevanja za rad civilnog sektora uopšte i da će početi da otvara prostore za njegovo delovanje za dobrobit čitavog društva.

I N T E R VJ U

ULAGANJEM U PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE ČINIMO DRUŠTVO BOLJIM Ekipe Fondacije su svakodnevno na terenu, putuju po celoj Srbiji kako bi otkrili kojim opštinama je pomoć najpotrebnija objekata u Srbiji?

MAJA KREMIĆ Fondacija Novak Đoković ondacija „Novak Đoković“ odlučila je da svoja sredstva usmeri na decu predškolskog uzrasta.

Kako su doneli ovu odluku i kakvi su dalji planovi, razgovarali smo sa učesnicom Konferencije Majom Kremić, nacionalnom direktorkom Fondacije „Novak Đoković“.

F

Fondacija je osnovana s ciljem da pomaže prvenstveno najmlađima, i to deci predškolskog uzrasta. Kako ste se odlučili za baš ovu ciljnu grupu?

— Obrazovanje zaista može promeniti svet, a to je upravo ono što naša fondacija pokušava da postigne. Od početka smo znali da ćemo ulaganjem u razvoj dece u najranijem uzrastu, koji je najvažniji za njihov dalji napredak, postići najbolje razultate. Našu odluku, gde investirati novac, dodatno je učvrstila i činjenica da u Srbiji svako drugo dete između tri i po i pet i po godina nema mogućnosti da pohađa predškolsko obrazovanje. Mi smo želeli da budemo jedni od onih koji menjaju ovu nepopularnu statistiku, verujući da svako dete može da postane šampion, ukoliko mu se pokloni dovoljno pažnje, podrške i ljubavi.

Proveli ste puno vremena na terenu.

Kako izgleda slika vrtića i predškolskih

— Širom zemlje postoji 2.500 mesta koja nemaju nijedan vrtić ni predškolsku ustanovu, to govori da je pristup predškolskom obrazovanju i dalje prilično ograničen. Uslovi u kojima vrtići funkcionišu često se svode na minimum sredstava i materijala za svakodnevni rad. Ekipe Fondacije su svakodnevno na terenu, putuju po celojSrbiji kako bi otkrili kojim opštinama je pomoć najpotrebnija. Naše aktivnosti usmerene su na to da što više dece dobije adekvatan prostor za učenje i igru. Pored sanacije i izgradnje objekata kojih je do sada bilo 43, ne smemo zaboraviti na stvaranje podsticajnog okruženja za učenje. U ovom delu imamo veliku pomoć osoblja vrtića, divnih vaspitača koji su maksimalno posvećeni deci. Do sada

oko 32.000 evra nemenjenih izgradnji novog vrtića za decu u Srbiji. Inspirisani ovim rezultatom, Novak i Jelena odlučili su da udvostruče ovu donaciju. Tako da će sada, sa ukupnom sumom od 64.000 evra, umesto prvobitno planiranog jednog, biti izgrađena dva nova vrtića.

S druge strane, pred Fondacijom je velika odgovornost da naš rad, projekti i programi budu afirmativne i uspešne priče i da budemo brend za sebe na polju humanitarnog rada. Naš cilj nije da nas prepoznaju samo na nacionalnom nivou, već da i globalno budemo prepoznati po svojim rezultatima i da pojedinci, organizacije i kompanije koje veruju u nas i identifikuju se sa misijom Fondacije, budu jednako ponosni kao i mi i nastave da podržavaju naš rad.

CILJ

Koji je najveći izazov humanitarnog rada danas u Srbiji?

OBRAZOVANJE ZAISTA MOŽE PROMENITI SVET, A TO JE UPRAVO ONO ŠTO NAŠA FONDACIJA POKUŠAVA DA POSTIGNE je kroz ovakve programe prošlo više od 1.500 vaspitačica i vaspitača, a obuhvaćeno 22.000 dece.

Koliko vam je značajno to što iza imena Fondacije stoji osoba kao što je Novak Đoković?

— Nema sumnje da je to jedna od naših najvećih snaga. Novakovo ime svemu daje dodatni kredibilitet. Najskoriji pokazatelj toga je poslednja akcija koju je pokrenuo za svoj 32. rođendan, kada je zahvaljujući donacijama fanova i prijatelja za samo dve nedelje prikupljeno

— Gde investirati novac je možda najteža odluka koju treba doneti u humanitarnom radu. Imamo sreću da za kvalitetan projekat uvek imamo odziv donatora, ali situacija u našem društvu je takva da imate veliki broj problema u različitim oblastima, koji trebaju rešenje. Do sada smo sreli barem stotinu dece koja nemaju nijednu knjigu, bojice, koja nikada nisu videla more, ni bazen, koja se plaše balona jer ih nisu nikada ranije videla, svećica na torti... To su slike koje moramo promeniti. Za 12 godina rada Fondacije napravili smo značajne pomake na tom polju. Do sada je uloženo 11 i po miliona evra u sve programe i projekte i to je tek početak.

Sagledavajući kompletnu sliku okruženja u kome pojedini klinci rastu i razvijaju se, ponekad pomislim da smo na početnoj lestvici i da nas čeka još mnogo stepenika da bi sva deca u Srbiji imala ravnopravno pravo da uspeju. To jeste veliki izazov, ali i nešto što nas uvek pokreće.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

27

C O R P O R AT E

NOVIM TEHNOLOGIJAMA DO ČISTE VODE Naša tehnologija primenjuje se u vodovodima, prehrambenoj industriji, bazenima, bolnicama, kao i u svim drugim oblastima gde je bakteriološka ispravnost vode izuzetno značajna On je o ovom sistemu govorio i na konferenciji u okviru Case Study-a Čista voda znači “život”- bezbedan, ekološki i održivi sistem za automatsku dezinfekciju vode.

Kakva je trenutna situacija u oblasti dezinfekcije pijaće vode u Republici Srbiji?

ALEKSANDAR KOLIĆ Rukovodilac sektora logistike i planiranja i marketing menadžer

28

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

rbija, posebno Vojvodina, kao i zemlje u okruženju – Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, imaju veliki problem sa kvalitetom vode za piće. Prisustvo huminskih materija u vodi je evidentno u celom regionu. Naša zemlja ima tehnologiju za automatsko i ekološki bezbedno hlorisanje vode za piće, kao i dezinfekciju otpadnih voda, kao i onih u bazenima i akva-parkovima, ali se ona nedovoljno koristi. Reč je o uređaju „hlorogen“, koji u svom pogonu u Crvenki proizvodi preduzeće „Sigma“ iz Kule. Aleksandar Kolić, rukovodilac sektora logistike i planiranja i marketing menadžer kompanije, objašnjava prednosti i osobenosti ovog sistema.

S

— Donošenjem seta međunarodnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, potpisivanjem Roterdamske konvencije, obavezujuće poštovanje R.E.A.C.H direktive i usvajanja Zakona o transportu opasne robe, koji je u skladu sa ADR/RID/ ADN-om, gasni hlor, najčešće zastupljeni dezinfektant za vodu, eksplicitno je klasifikovan kao toksična materija. Gasni hlor se uvozi u Srbiju iz Mađarske i Rumunije, odakle se železničkim transportom prevozi do odredišta kupca. Zbog svoje toksičnosti transport i skladištenje ove hemikalije, koja je ujedno i bojni otrov, izuzetno su rizični. Domaćom i evropskom regulativom, koje su međusobno usaglašene, regulisana su pravila ponašanja u cilju zaštite životne sredine.

Upotreba tehnologije koja ispunjava kriterijume međunarodnog i domaćeg zakonodavstva iz oblasti zaštite životne sredine svakako ima svoje opravdanje.

Koja su moguća tehničko-tehnološka rešenja koja vodovodi u Srbiji mogu primeniti kako bi se ovi zakonski propisi ispoštovali, a građani dobili bakteriološki ispravnu vodu za piće?

– Imajući sve gore navedeno u vidu, a da bi se ispoštovao Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće i ostvarila propisana koncentracija rezidualnog hlora od 0.5 mg/l, a u vanrednim situacijama 1 mg/l, vodu je neophodno hlorisati ili tretirati nekim od derivata hlora, šta potvrđuje gore navedenu činjenicu koliko je to strateški važna hemikalija. Naša kompanija „Sigma“ iz Kule je razvila tehnologije koja ispunjavaju sve gorenavedene propise i proizvodi uređaje koji su u potpunosti u skladu sa tim zahtevima. HLOROGEN® i OksiHLOROGEN® uređaji su u dugogodišnjoj primeni u više desetina vodovoda potvrdili svoje performanse i učinkovitost. HLOROGEN® je uređaj za proizvodnju razblaženog rastvora natrijum-hipohlorita (NaClO), koncentracije ~ 1%. Dezinfektant dobijen postupkom elektrolize nosi naziv „Aqualor H“ i u potpunosti ispunjava zahteve „zelene hemikalije“ u skladu sa domaćom i međunarodnom zakonodavstvom.

Preparat „Aqualor H“ namenjen je za dezinfekciju pijaće vode i otpadne vode, kao i za dezinfekciju površina u domaćinstvima, objektima javnog zdravlja, kao i površina koje dolaze u kontakt sa hranom za ljude i životinje.

U ove namene preparat „Aqualor H“ je registrovan kod Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i upisan u listu biocidnih proizvoda. Institut za javno zdravlje Republike Srbije ‚‚Milan Jovanović Batut“ analizirao je učinkovitost preparat i pokazano je da dezinfektant ispunjava sve uslove neophodne za primenu u dezinfekciji pijaće vode.

Nakon što se na mestu potrošnje proizvede dezinfekciono sredstvo, kako se dezinfektant dozira u pijaću vodu i da li se u tom procesu može izbeći ljudsko rukovanje hemikalijom?

— „Sigma“ se takođe bavi inženjeringom i instaliranjem sistema za automatsko doziranje dezinfektanta u vodu. Automatske dozirne sisteme – ADS čine radne i rezervne pumpe, koje se automatski startuju u slučaju prekida rada radnih pumpi. „Sigma“ dozirni sistemi zadovoljavaju sve zahteve za kvalitetno i pouzdano hlorisanje vode sa mogućnošću memorisanja svih podataka i vrednosti hlorisanja. Hlorisanje pomoću ADS-a se može vrštiti prema protoku i prema rezidualu potpuno automatski bez potrebe za ljudskim rukovaocem.

Sve češća tema je problem pijaće vode na teritoriji AP Vojvodine. Kakva su iskustva firme SIGMA d.o.o. u tom regionu i kakva tehničko-tehnološka rešenja ima u svojoj ponudi za tako specifične probleme?

— U sklopu daljeg unapređenja tehnologije dezinfekcije vode firma SIGMA Kula razvila je nov uređaj koji takođe na mestu potrošnje, na potpuno bezbedan način iz soli i vode, uz pomoć električne energije, proizvodi MEŠOVITI DEZINFEKTANT. Drugi uređaj OksiHLOROGEN® proizvodi mešoviti dezinfektant „Oxylor“ u vidu vodenog rastvora natrijum-hipohlorita i hlor-dioksida. „Oxylor“ je registrovan kod Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i upisan u listu biocidnih proizvoda. Preparat „Oxylor“ je namenjen pre svega rešavanju specifičnih problema dezinfekcije vode koja u sebi sadrže huminske

SISTEMI

„SIGMA“ SE TAKOÐE BAVI INŽENJERINGOM I INSTALIRANJEM SISTEMA ZA AUTOMATSKO DOZIRANJE DEZINFEKTANTA U VODU materije. Vode ovakvog kvaliteta nije dozvoljeno dezinfikovati konvencionalnim preparatima za dezinfekciju pošto time dolazi do stvaranja trihalometana (THM), koji su toksični po zdravlje ljudi, a hloroform je i potencijalno kancerogen.

Alternativa konvencionalnom hlorisanju takve vode je upotreba hlor-dioksida (ClO2) koji prema CLP/GHS direktivi nosi oznake eksplozivan u kontaktu ili bez kontakta sa vazduhom. Kako bi se pomoglo malim vodovodima, razvijen je uređaj OksiHLOROGEN® i preparat „Oxylor“ koji su savršeno rešenje za male vodovode koji nisu u mogućnosti da vrše kompletan tretman voda.

U procesu registracije biocidnog proizvoda izvršene su analize učinkovitosti preparata od strane Instituta za javno zdravlje Republike Srbije ‚‚Milan Jovanović Batut“ gde su sve analize pokazale da dezinfektant ispunjava sve uslove neophodne za primenu u dezinfekciji pijaće vode.

Ko su dosadašnji korisnici SIGMA tehnologije?

— Naša tehnologija primenjuje se u vodovodima, prehrambenoj industriji, bazenima, bolnicama, kao i u svim drugim oblastima gde je bakteriološka ispravnost vode izuzetno značajna.

Tehnološka oprema HLOROGEN® i OksiHLOROGEN® sa pratećim automatskim dozirnim sistemima je do sada instalirana na preko 100 lokacija u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Mađarskoj, a preko 1.100.000 stanovnika dobija pijaću vodu dezinfikovanu in situ dobijenim preparatima proizvedenim SIGMA tehnologijom. Najveći projekat do sada realizovan sa ovom tehnologijom je PPDV ‚‚Štrand“ u Novom Sadu.

HLOROGEN® H8000 (kapaciteta 8 kg aktivne materije na sat) instaliran je na PPDV „Štrand“ u Novom Sadu za potrebe završne dezinfekcije pijaće vode na potisima iz fabrike vode ka gradu. Regionalni vodovod kapaciteta 1500 l/s kompletnu dezinfekciju vode, primarnu i korektivnu, zasniva na našoj tehnologiji. Pored pogona za osnovno hlorisanje na PPDV ‚‚Štrand“ instalirano je još 12 dohlornih stanica za održavanje reziduala u vodi na krajevima mreže. Svih 12 dohlornih stanica su integralni deo unificirane tehnologije proizvodnje natrijum-hipohlorita na mestu potrošnje elektrolizom vodenog rastvora kuhinjske soli HLOROGEN tehnologijom.

Pored svih do sada navedenih beneficija u pogledu zaštite životne sredine i pre svega života i zdravlja ljudi, koje su dodatne prednosti primene SIGMA tehnologije u praksi?

— Primenom ove tehnologije korisnici postaju u potpunosti nezavisni od nabavke, uvoza i skladištenja opasnih materija za potrebe dezinfekcije pijaće vode pošto samo proizvode dezinfekciono sredstvo na mestu potrošnje u količini koja je potrebna. Kompletna proizvodnja HLOROGEN®, OksiHLOROGEN® i Automatskih dozirnih sistema i svih delova se realizuje u proizvodnom pogonu SIGMA d.o.o. gde se nalazi i skladište svih rezervnih delova za sva proizvedena postrojenja. Za sve korisnike tehnološke opreme 24 h dnevno, sedam dana u nedelji, dostupna je servisna služba koja u roku od 24 h od momenta prijave kvara izlazi na teren i vrši servis havarisane opreme.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

29

PANEL

IMPLEMENTACIJA KONCEPTA CIRKULARNE EKONOMIJE Integracija ekonomije i sistema upravljanja otpadom

Moderator

Učesnici

OLIVERA STEFANOVIĆSTANKOVIĆ

SINIŠA MITROVIĆ

Proglas

30

Privredna komora Srbije

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

MAJA KRUNIĆLAZIĆ

Agencija za zaštitu životne sredine

PROF. DR TATJANA DRAGIČEVIĆ RADIČEVIĆ

MEF fakultet

RADMILA ŠEROVIĆ

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom i otpadnim vodama

SINIŠA MITROVIĆ

I N T E R VJ U

CIRKULARNA EKONOMIJA NIJE TREND Izuzetno je bitna kontinuirana edukacija svih aktera, bilo da se radi o potrošačima bilo o glavnim akterima od kojih se očekuje donošenje zakona i regulative u ovom delu

PKS a punu primenu paketa cirkularne ekonomije neophodan je sinergetski rad svih stejkholdera u zemlji“, kaže na početku razgovora Siniša Mitrović iz PKS-a.

„Z

Šta je sve prednost cirkularne ekonomije?

— Prednost cirkularne ekonomije jeste u tome što je to ekonomija koja u svom kružnom formatu okuplja načela poslovanja, društvo u celini i čistiju (jedinu) planetu. Cirkularna ekonomija predstavlja poslovni model koji otpad tretira kao resurs, obnovljivi. Evropljani trenutno troše duplo više resursa nego što priroda može da regeneriše. Primenom kružnog modela proizvod se u ranoj fazi proizvodnje dizajnira tako da se nakon upotrebnog roka, ceo ili delimično, vrati u proces proizvodnje. Energija koja se koristi za potrebe proizvodnje može da se obezbedi upravo iz otpada. Pozitivan primer su domaće cementare čije peći gore do 40% goriva od otpada. Slično važi i druge vrste otpada. Cirkularni model primenjiv je i na viškove hrane, zbrinjavanje tekstilnog otpada koji se smatra jednim od najvećih zagađivača životne sredine!

Koliko je cirkularna ekonomija zastupljena danas u Srbiji? Gde ima prostora za napredak?

— U Srbiji posluju kompanije koje su u potpunosti primenile paket cirkularne ekonomije.. Trenutno su to individualni igrači koji su na vreme prepoznali da potrošači postaju sve informisaniji. Svakako je pozitivan primer da se na domaćem i inostranom tržištu uveliko koriste kese

proizvedene u domaćim reciklažnim centrima. Najviše prostora neophodno je za edukaciju i stvaranje infrastrukture. To su različiti pravci, ali neodvojivi. Izuzetno je bitna kontinuirana edukacija svih aktera, bilo da se radi o potrošačima bilo o glavnim akterima od kojih se očekuje donošenje zakona i regulative u ovom delu. Centar za cirkularnu ekonomiju PKS u saradnji sa nemačkom agencijom za tehničku pomoć GIZ započeo je obuku za primenu alata cirkularne ekonomije svih zaposlenih

INFRASTRUKTURA

NAJVIŠE PROSTORA NEOPHODNO JE ZA EDUKACIJU I STVARANJE INFRASTRUKTURE u PKS-u koji su u direktnom kontaktu sa privrednim subjektima. Time ćemo omogućiti diseminaciju znanja i know how kroz sve regione. Centar je, takođe, aktivni član međuresorne Grupe za cirkularnu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine. Nedostaju nam centri za reciklažu stakla, otpadnih ulja, baterija i akumulatora, kompostane, kao i inseneratori koji bi u velikom obimu sprečili određene tokove otpada ka deponijama.

Ovo su sve projekti koji će zahtevati zajedničke privatno-javne napore.

Gde vidite barijere za ovaj koncept?

— Pre svega se to odnosi na definisanje

jasnog puta kuda želimo da stignemo.

Direktive Evropske unije sažmale su većinu pozitivnih iskustva kako bi trebalo upravljati biznisom i životnom sredinom u ovom delu, uz dovoljnu slobodu da svaka zemlja zadrži svoje specifičnosti.

Potrebne su javne kampanje koje motivišu i potrošače da budu deo procesa promena, potrebni su mehanizmi podsticaja – novi pristup finansijama za ovu najvažniju tranziciju ekonomije i, naravno, stimulativan i predvidiv regulatorni okvir za poslovanje. Posmatrano na kraći rok, ekologija izgleda skupa. Praksa od 89% javnih nabavki koje su realizovane po kriterijumu najniže cene to potvrđuje. Važeći Zakon o javnim nabavkama prepoznaje i uvažava elemente „zelenog“ kriterijuma, i to jeste prilika da se na velikom primeru pokaže volja da su održivi kriterijumi važniji od finansijskih.

Šta biste savetovali kompanijama koje žele da koriste ovaj koncept?

— Savet je da je preventiva uvek najjeftinija. Cirkularna ekonomija nije trend.

Možemo čak reći da je nastala iz nužde, čast onima koji su je praktikovali i onda kada je izgledalo da svega ima u izobilju.

Prirodni resursi su ograničeni i upravo taj deficit će učiniti da cene vode, energije i ostalih energenata nikada više ne budu na ovom nivou. Energija iz otpada, sunca, vetra je već nekome prvi izbor, a ne alternativa. Svest potrošača se menja.

Drugi motivi će kreirati potražnju, tako da koncept cirkularne ekonomije postaje neizostavan element u kreiranju poslovnih strategija.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

31

I N T E R VJ U

IZAZOVI IMPLEMENTACIJE SU PRED NAMA Standardi koji se primenjuju u Srbiji, a odnose se na životnu sredinu, značajni su i sa ekonomskog aspekta za preduzeća MAJA KRUNIĆ LAZIĆ Agencija za zaštitu životne sredine rema podacima Agencije za zaštitu životne sredine za 2017. može se zaključiti da životnu sredinu najviše zagađuju termoenergetska postrojenja, kao i prehrambena, hemijska i mineralna industrija, kaže na početku intervjua Maja Krunić Lazić iz Agencije za zaštitu žvotne sredine.

P

Koliko kompanije u Srbiji vode računa o sertifikaciji i ispunjavanju standarda u zaštiti životne sredine?

— Standardi koji se primenjuju u Srbiji, a odnose se na životnu sredinu, promovisani su kao dobrovoljne mere. Međutim, oni su značajni i sa ekonomskog aspekta za preduzeća. Sa jedne strane jačaju konkurentske pozicije u izvozu, a sa druge strane njihova prizvodnja je u ukupnom bilansu jeftinija, jer efikasnije koriste sirovine i energiju, a smanjujući emisije i generisanje otpada, manji je iznos naknada za zagađivanje životne sredine.

Ipak, mali broj kompanija u Srbiji ima neki vid sertifikata za standarde u zaštiti životne sredine. Eko znak (Ekocvet) licencu imale su tri kompanije za sedam proizvoda, a prema podacima Evropske komisije za EU, 10 država su imale manje od 12 serifikata, a 18 država 12–500 licenci. Prema podacima Međunarodne organizacije za standardizaciju, ISO 14001 sertifikata u Srbiji je bilo 887, što Srbiju stavlja na 25. mesto od 49 država u Evropi. Do danas u Srbiji ne postoji nijedna EMAS registrovana kompanija, ali su tri kompanije pripre-

32

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

mljene za EMAS registraciju. Potpuna primena moguća je od momenta kada Republika Srbija postane punopravna članica EU.

Sarađujete sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET). Možete li uporediti status cirkularne ekonomije u EU i u Srbiji?

— S obzirom na to da na nivou EU nisu uspostavljeni indikatori cirkularne ekonomije, informacije o potrošnji resursa i upravljanju otpadom ključni su element za razumevanje statusa cirkularne ekonomije. Potrošnja resursa je od 2001. u EU opala 10%, a u Srbiji porasla 13%. Pro-

DOBROVOLJNE MERE

STANDARDI KOJI SE PRIMENJUJU U SRBIJI, A ODNOSE SE NA ŽIVOTNU SREDINU, PROMOVISANI SU KAO DOBROVOLJNE MERE duktivnost resursa (prikazuje koliko jedna država troši resurse prilikom stvaranja proizvoda i usluga) je 2017. u EU prosečno iznosila 2,08 evro/kg, a u Srbiji 0,31 evro/ kg. Ukupna količina otpada generisana u EU-28 u periodu 2010–2017. ostala je re-

lativno konstantna, komunalnog otpada smanjena oko 5%, a odlaganje na deponije je smanjeno za oko 30%, što je uslovljeno porastom tretiranja otpada. Podaci za Srbiju ukazuju da je u istom periodu ukupna količina generisanog otpada u blagom porastu za oko 10%, komunalnog otpada smanjena oko 20%, ali se količina deponovanog otpada povećala četiri puta. Što se tiče strateških dokumenata, sedam evropskih država ima usvojene strategije ili mape puta za efikasnost resursa, devet ima strategije ili akcione planove za cirkularnu ekonomiju, a u 11 država su dokumenta u završnoj fazi. Među njima se navodi i Srbija sa uspostavljanjem okvira za politikucirkularne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom.

Šta bi Srbija mogla da nauči od EU u ovoj oblasti?

— Stvaranje cirkularne ekonomije zahteva nova znanja u različitim oblastima i EEA podržava razvoj potrebne baze znanja.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju zahteva nove poslovne modele, društvene prakse, kulturne norme i stil života. Ova tranzicija predstavlja složene i neizvesne procese.

Rastuće istraživanje i praksa pružaju vredan uvid u izazove i mogućnosti za postizanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji.

Koncept kružne ekonomije je nov u Srbiji, a tu su i mnogi izazovi implementacije. Zbog toga je za Srbiju od izuzetne važnosti da kroz saradnju sa institucijama EU i drugim državama razmeni znanja, primere prakse i inovativne pristupe.

I N T E R VJ U

NEOPHODNA JE INSTITUCIONALIZACIJA U Srbiji je formirana i Akademija za cirkularnu ekonomiju, što ukazuje na svesnost o značaju i nužnosti implementacije cirkularne ekonomije svakog pojedinca o značaju implementacije cirkularne ekonomije.

Kada je cirkularna ekonomija postala aktuelna u našem regionu i kako biste ocenili njen napredak do sada?

Prof. dr TATJANA DRAGIČEVIĆ RADIČEVIĆ MEF fakultet rof. dr Tatjana Dragičević Radičević govori o implementaciji cirkularne ekonomije i njenom izučavanju na univerzitetima u Srbiji.

P

Kako biste najlakše objasnili neupućenom građaninu zašto i na koji način može da podrži implementaciju cirkularne ekonomije?

— Progresivnim rastom stanovništva, a napretkom tehnike i tehnologije kroz inovacije došlo je i do dodatnog zahteva na strani potrošnje, a resursi iz prirode su se smanjivali. Stoga, jasno je da osnovni koncept racionalizacije korišćenja oskudnih resursa više nije dovoljan za održivi razvoj. Koncept linearne ekonomije nije više efikasan da bi omogućio održivi razvoj. A kako je čovek deo prirode, nužno je da se i njegova aktivnost prilagodi osnovnim zakonima prirode u smislu kruženja materije. Na tome je baziran koncept kružne ekonomije, koji podržava princip regenerativnosti materijala, procesa, duži vektrajanja proizvoda kroz različite procese njihovu ponovnu i dalju upotrebu, recikliranje i svođenje otpada na najmanju moguću meru. Ovaj koncept istovremeno treba biti lokalnog i globalnog karaktera i primarno je potrebno izgraditi svest

— Cirkularna ekonomija kao koncept ne može da se veže za konkretan datum nastanka, jer njeni pojedinačni elementi datiraju još iz 20. veka. Međutim, ono što je poželjno istaći da u poslednjih deset godina ona poprima dimenziju integrativnosti i sistemske institucionalizovanosti i njen značaj sve više privlači pažnju svih relevantnih subjekata, a njeni efekti su sve vidljiviji. Evropska komisija je u 2015. godini usvojila Akcioni plan, koji je podrazumevao uvođenje mera u pravcu prelaska na koncept cirkularne ekono-

O B R A Z O VA N J E

U OBRAZOVNI SISTEM TREBA UVESTI PROGRAME KOJI EDUKUJU MLADE O ZNAČAJU PRINCIPA CIRKULARNE EKONOMIJE mije, jačanje globalne konkurentnosti, osnaživanja održivog razvoja i otvaranje novih radnih mesta. U martu 2019. godine usvojen je izveštaj o implemntaciji Akcionog plana cirkularne ekonomije sa sprovedenim i planiranim budućim aktivnostima. Sprovedene su 54 aktivnosti sa daljom tendencijom implementacije novih, a podacio implementiranim je moguće pronaći na kreiranoj platformi.

Spektar sprovedenih aktivnosti je vrlo širok od primene cirkularnog koncepta u drvnoj industriji, tekstilnoj i dr. Jedan od projekata EU, kao što je CITYCIRCLE, podstiče kooperaciju zemalja iz regiona

u razvoju koncepta cirkularne ekonomije. Primer realizacije tog projekta jeste upravo u našem regionu u Hrvatskoj u gradu Varaždinu, a partneri su im iz Slovenije, Austrije, Slovačke, Italije i Nemačke.

Šta predstavlja najveću prepreku za implementaciju cirkularne ekonomije u Srbiji?

— Smatram da ne postoji nijedna prepreka kako bi se koncept cirkularne ekonomije implementirao kod nas, a činjenica da određene kompanije u Srbiji primenjuju njen koncept potvrđuje moju tvrdnju. U Srbiji je formirana i Akademija za cirkularnu ekonomiju, što ukazuje na svesnost o značaju i nužnosti implementacije cirkularne ekonomije. Ono što u Srbiji treba biti primarni cilj u implementaciji cirkularne ekonomije jeste njena institucionalizacija, pre svega, kroz definisanje njenih mera i akcionih planova u okviru nacionalne strategije. Takođe, smatram da je poželjno i u obrazovni sistem na svim nivoima uvesti programe koje edukuju mlade o značaju principa cirkularne ekonomije, na taj način bi se kontinuirano, sistemski i suštinski izgrađivala kultura življenja koja bi stvorila preduslove održivog razvoja i za buduće generacije, bez obzira na progresivan rast u zahtevima za zadovoljenje ljudskih potreba.

Koje su kompanije, izumi i poslovna iskustva u skladu sa principima cirkularne ekonomije koja su vama bile zanimljive?

— Kada je reč o svetski poznatim kompanijama, tu su pre svega „Philips“ sa konceptom „Svetlost kao usluga“, H&M sa konceptom „Kružno i obnovljivo“, „Renault“ sa principom remanufakture, upravljanje tokovima sirovina i modelom pristupnog vlasništva i usluga, METS kompanija iz Finske sa proizvodnjom na bazi obnovljivih sirovina i proizvoda koji se mogu reciklirati, kao i mnoge druge kompanije.

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

33

PANEL

KAKO DO ČISTIJE SRBIJE

Panel članica Nacionalne asocijacije čistoće Srbije - ASWA red Srbijom su izuzetno veliki izazovi u dostizanju standarda razvijenih zemalja i Srbiji nedostaje sistemski pristup rešavanju pitanja zaštite životne sredine, zaključci su sa panela „Kako do čistijeSrbije“. „Država Srbija, i pored našeg pritiska i pritiska brojnih građana, ne prepoznaje dovoljno važnost životne sredine. Životna sredina nije samo fraza. Ona se tiče svih nas i kao rezultat našeg dosadašnjeg odnosa prema njoj imamo zagađen vazduh koji udišemo, deo Srbije nema pitku vodu, a hrana koju unosimo je upitnog kvaliteta.

To su sve pitanja od suštinske važnosti za nas u Zelenoj stranci“, istakao je predsednik Zelene stranke Goran Čabradi, koji je i bio moderator na ovom panelu.

On dodaje da formiranje posebnog

P

LO K A L N I A K T E R I

SVEST LOKALNIH AKTIVISTA RASTE, ALI TO TAKOÐE NIJE DOVOLJNO

Moderator

Učesnici

GORAN ČABRADI

GORDANA PEROVIĆ

Zelena stranka

34

Ministarstva zaštite životne sredine očigledno nije dovoljno. „Ministarstvo mora da bude aktivnije na postavljanju strategija koje će Srbiju definisati kao zdravo društvo i mora da podstiče razvoj čistih zelenih tehnologija.

Svi zajedno moramo da vršimo konstantan pritisak i na Vladu i na Ministarstvo.

Ja kod njih i dalje ne vidim strategiju u oblasti klimatskih promena ili npr. u oblasti

GP’s EKO

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

MIHAIL MATESKI

GreenTech

SONJA POPOVIĆ

upravljanja otpadom“, naveo je Čabradi.

On je istakao i da svest lokalnih aktivista raste, ali da to takođe nije dovoljno. Država je, kako kaže, ta koja mora da postavi strategije koje su realne i primenljive. „Spasti jednu reku jeste važno, ali postaviti sistem kojim se sprečava uništavanje hiljada reka u Srbiji je mnogo važnije za nas u Zelenoj stranci“, istakao je Čabradi.

Govornici na panelu su bili i Gordana Perović, ekspert i bivša direktorka Agencije za reciklažu, Mihail Mateski, direktor kompanije „Greentech“ d.o.o., Sonja Popović, direktorka sektora zaštite životne sredine JKP „Mediana“, Niš, kao i Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Javno komunalno preduzeća “Mediana” Niš

SUZANA OBRADOVIĆ

Udruženje reciklera Srbije

Subscribe NOW! News, analysis, interview and commentary on events occuring in Serbia, in diplomatic and business community. Every months, in English, directly to your desk.

Reliable and efficient information platform offering diverse useful information about local, regional and foreign investment opportunities, trends, legislation updates and researches.

In print and online.

SUBSCRIBE NOW FOR COMPREHENSIVE COVERAGE OF DIPLOMACY, POLITICS, BUSINESS AND SOCIETY IN SERBIA

only

34€ per year!

Payment instructions: www.diplomacyandcommerce.rs/subscription Call us or send us request on: email: pretplata-dc@color.rs phone: +381 11 4044 960

”Diplomacy&Commerce” for only 34€ per year! 12 issues + 12 special editions + 12 supplements...

PIONIRI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019

35

36

PIONIRI DRUÅ TVENE ODGOVORNOSTI SRBIJA 2019