Trn u oku 2
Karikatura Perice Jokida
Milko Stojkovid
Poznat sam po tome što za mene niko nije čuo.
Poginuo je herojski, a sve se moglo završiti tragično!
Svi mrtvi su van životne opasnosti.
Nije bolji život za mene. Ja bih posle tražio i da jedem.
Nisam mogao da ga ubedim, pa sam ga ubio. Išao sam linijom manjeg otpora.
Pregaženi je pao pod uticaj točkova.
To da smo najpametniji na svetu neprijateljska je propaganda.
Izabrao je februar za medeni mesec. Ima najmanje radnih dana.
Od malograđanina postao sam velikosrbin.
Razgovarali smo kao muškarci: on meni majku, a ja njemu sestru.
Peko Laličid Sve se manje rađamo, sve više porađamo.
Na putu u bolje sutra, totalno smo skrenuli.
Naše škole su prave fabrike. Malo-malo pa ne rade. Ne vode nas emocije. A ni pamet.
Treba imati ludački apetit, pa gutati našu stvarnost.
Ko na leđima naroda makar i malo stoji, više i ne vidi narod.
Radimo ono što volimo, a volimo da ne radimo.
Kod nas bi svaki drugi da bude prvi.
Svi se hvataju za demokratiju, samo poneko za motiku.
Sa rastom demokratije raste i zbunjenost po glavi stanovnika.
Sve nam lošije ide, jer vreme radi i u neradne dane.
Kriminalci ne rade ništa. Pune su im ruke posla.
Perica Jokid KRIMI PRIČA Kao pisac krimi priča, Alfred je dva puta bio ranjen. Često za pisadom mašinom zaboravi da odjene pancir košulju i eto malera. Njegovi junaci nemaju pojma o čemu on piše, ali zato znaju da raspale po njemu i onda kada se najmanje nada. Čak se i iz druge glave, koju i ne započne, nađe neki odmetnik da zapuca u njega. Kada je jednom poginuo, kažu da je poslije toga osjetno manje stvarao. Čitaoci svjedoče da u njegovim djelima ništa nije bilo slučajno. On je stvarno tako pisao.
LJEKARSKO UVJERENJE ZA RATOVANJE Kada je postavljen za zamjenika komesara, drug Mrki bio je sasvim normalan. Međutim, rat se prilično otegao pa je komesar trajno poginuo tek nakon četiri godine žestokih okršaja. Mrki je po automatizmu preuzeo komandu i odmah satro svu vojsku i završio rat. Tada je uveliko ved bio psihijatrijski slučaj. Greška je što za ratovanje niko nije tražio ljekarsko uvjerenje.
Kod nas su velike socijalne razlike. Dok jedni umiru od gladi, drugi jedu govna.
Nijedne novine nede donijeti vijest da se desio smak svijeta.
Ima drugova koji nijesu postali od majmuna. To su još uvijek!
Postigli smo neviđene rezultate. Ako ih ko primijeti, neka javi.
Ako bolesnik ne zna od čega je umro, može li se to kasnije negativno odraziti na njegovu smrt?
Ne brinite ni o čemu. Sve može i bez vas da propadne.
Ako ste riješili da se ubijete, gledajte da to ne ostavi neke posljedice na vas.
Igor Čobanovid I žena koja ima muža je slobodna. Naravno, dok ne nadje dečka.
Čitajudi knjige često ostanem bez daha. Čitajudi ljude, ostajem uglavnom bez teksta.
Ako vam već rade iza ledja, neka to bar rade pošteno !
Čudo moje ! Nije mi te dosta tri dana.
U svakom božanstvu postoji nešto djavolski dobro. U našem, to je žena. Pametni ljudi izlaze iz zemlje a mi ostali na izbore.
Došla su vremena da se dobrim ljudima loše piše.
Džaba mozgu besplatni minuti kada srce nije u njegovoj mreži. Politika - Kurva Karta -Kurva Sreda - Kurva Sudbina - Kurva Život - Kurva Jedino je sudija peder!
Svakom majmunu treba dati šansu da postane čovek. Sredna u ljubavi je ona žena koja češde menja ljubavnika nego muža.
Žao mi je ljudi kojima je buđenje znak da prestanu sanjati, kao i onih kojima je jedan poraz znak da odustanu. Brak je svetinja! Zato se ja prekrstim kada vidim kakvih sve brakova ima.
Abdurahman Halilovid Bijeli svijet, pun je crnih mrlja.
Stigli smo da pobjegnemo... od odgovornosti.
Nede im se dat iz politike, sve dok im se u politici daje.
U grobarima vlada mrtvi ponos, kad god ponesu pokojnika.
Sa onima što su rekli da su
Da im svaki konj naređuje,
susretljivi, brzo smo se razišli.
ne dozvoljavaju kobile.
Kod prebijanja dugova, ni motke nam nisu pomogle.
Snimili smo ih kako rade i... sad gledamo snimak.
Za nas je Evropa rezervisala niske grane.
One koje su svojevremeno tjerali u rat, danas istjeruju s posla. Priča se na veliko o povedanju cijena na malo.
Ostao sam bez posla u debeloj hladovini, konkurencija je velika.
Uspjeh nije sam od sebe došao, trčao sam za njim.
Marjan Angelovski Vi ste političar? A imate li i druge grehove? U sexu i vegetarijanci vole mrsne stvari!
Razumem politiku vođe. Samo mi nije jasno šta priča!
Nije tačno da ćemo da pomremo od gladi. Konopac će da završi svoj posao!
Konačno seks afera u vladi. Dosta su jebali samo narod! Život nosi velika iskušenja. Na dan posta naĎoh kost u kontejneru!
U našoj ekonomiji desilo se čudo! Pare su dobile noge.
U političare možeš da se zaljubiš samo na prvi pogled. Drugi put ih ne bi ni pogledao!
Dlaka na jeziku te preventivno štiti od nedostatka dlake na glavi
Pavica Jovanović Veljović * Lalinkina košava *
Vreme predizborne kampanje je, neosporno, u koaliciji sa vetrom. Mnogi se povijaju kako vetar duva. I sem što lupaju k"o šelukatre na staroj, švapskoj kudi u mom Sremu, ne otvaraju samo vidike, ved i dupeta. (oprostite meni jezčki razularenoj! ) Eto, još jedna simbioza sa našim vetrovima. Prekrasne li slučajnosti! Vetar, dupeta, lupetanja, predizborna kampanja. Asocijativna misao me navodi na novu problematiku. "Di nadi toliko pasulja kad je godina bila nerodna?! Imamo djubreta na sve strane, al" nam i dalje zemlja posna. S papirom smo deficitarni, sa seronjama nismo. Daklem, pasulj je prekretnica. Ta nije svaki golub kojeg puste golub mira. Narod demo na"raniti "tradicionalno"; čim se pobune i zinu, o"ma demo im kaSti šta je na meniju, onako, po naški. Vedu muku stvaraju ova "pozadinska" usta. To, bokte materin, ne mož" na"raniti lopatom da medeš. Al" met"udemo im. Bide, kanda, još onih "Gej parada", nad"e se drška za svaku lopatu. Našla bi se i "ona" motka za ledja. Neg" danas svi gospoda drugovi, pa nede niko da uvati za nju golim rukama. A kako je biti smrad, čovek najbolje oseti na svojoj koži. Mi- po derikožama. Ostajte mi uzdravlju. Odo" da na"ranim stoku. Kazli mi dode neka goveda da se slikaju sa njima.... Ker i ja demo za to vreme biti u azilu. Lajemo previše......
Saša Živkovid Povodom svetske ekonomske krize, a naročito zbog domade finansijske situacije, Vlada naše zemlje de na idudoj sednici razmatrati uvođenje kanibalizma.
Nemam ja problema sa izborima, ved sa izborom!
Karikatura Nikole Dragaša
Ne razmišljajte! Em se džabe zamarate, em ste odmah i sumnjivi!
Izbori su u godini Konja, dok je biračko telo uglavnom iz godine Majmuna.
Nikola Dragaš
Ne ide nam na ruku to što nam sve ide na onu stvar! Goran Radosavljevid
Aforizam je misao koja brže izađe nego što uđe u glavu. Mido Lukid
Od cišdenja snega važnije je čišdenje smeda u Vladi. Oba problema su komunalne prirode. Daliborka Šišmanovid Kepčija
Ispunjavam svoju gradjansku dužnost. Blejim. Pavica Jovanovid Veljovid
Živ se čovek na sve navikne, pa i na smrt. Peđa Đakonovid
Kasno je da se sad uključim u partiju. Već su sve prokockali. Marina Markovid
Kada smo političare zvali u crkvu nismo baš mislili da postanu freske. Miodrag Stošid
Da je Kafka kod nas pisao Proces, to bi bio jadnik do jadnika. Peko Laličid
Miodrag Stošid "...Dragojlino lice se belilo kao mermer ispran vekovnim udarcima ledenih brzaka. Njene misli gušili su falševi ciganskog orkestra sastavljenog od harmonike, trube i tarabuka. Stajala je u dvorištu, gledajudi svog pijanog oca kako predvodi kolo kao obruč u kojem su stajali njen stric, tetka i svi meštani sela. Obruč koji se sve više stezao oko nje. Devojčice, obučene u svoje najlepše haljine, trkarale su oko nje i vukle je za haljinu. Komšije, okupljene za stolom u dvorištu, razgovarali su kucajudi se čašicama, zaboravljajudi polako gde se nalaze. ’’Idu!’’ povikao je stric i pošao ka drumu praden ostalim svatovima. ’’Dakle ovo je kraj ...’’ pomislia je je na trenutak, ostavši sama u travi, poput maslačka na vetru. Odjednom nešto se u njoj pokrenulo. Podigla je pogled. Usamljeni, beli oblačak plovio je po beskrajnom nebu. Strela lasta proletela je pored nje. Čula je lavež psa ne znajudi odakle dopire...." odlomak iz priče "Kovčeg sa zvonom" iz knjige "Mačka bez jedne cipele".
Mido Lukid Brak je pravac na kojem muškarci i žene traže krivinu.
O kvalitetu života možemo samo da sanjamo. Da bar imamo kvalitetan san. Popustio sam na poslu, pametniji sam. Desi se čovjeku da manje voli onu sa kojom živi od one koju voli. To se isto desi i ženi.
Svi mladi i treba da se igraju sirotinjskom zabavom. Starijima to ne ide. Kad novac dobije noge, izgubi mu se svaki trag.
U zemlji nepravde se peva himna: "Bože pravde".
Žao mi je džeparoša. Sve češde se sredu sa praznim džepovima. Da penzioneri nisu zaradili penziju Danas bi im deca i unuci gladovali.
Iako u narodu kažu da je mišljenje kao dupe, teško je političaru uvudi se u misli. Vladica Milenkovid
Čovek ne mora da ima brkove da bi ličio na Hitlera. Dovoljno je da od države napravi koncetracioni logor. Vasil Tolevski
Živim od danas do sutra, ali se snalazim samo za juče. Ekrem Macid
Dužina trajanja muškog polnog organa je obrnuto srazmjerna dužini! Miladin Berid
Kad smo videli da nismo dorasli protivniku, odigrali smo meč s pola snage!! Zoran T. Popovid
Čoveku nije bilo dovoljno što je pronašao vatru. Đavo mu nije dao mira dok nije patentirao pakao! Deana Sailovid
Nekad sam živio k'o bubreg u loju, a sad idem na dijalizu. Grujo Lero
Srba Pavlovid Šeladon Ženskoj stvari treba posvetiti neke stvari u vedoj meri.
Pesticidi su nemodni pred klicom čoveka! Ljubav ne poznaje granice. Badava je komšija ogradjivao.
Čoveče na svom mestu. Pomeri se! Žalosno je što naše najmudrije glave danas moraju da pišu aforizme. Podignite ruke da vidimo jesu li nam sve ovce na broju.
Miladin Berić Sa političarima sam na neriješeno. Niti ja njima izlazim na izbore niti oni meni dolaze na književne večeri. Amerikanci su izmislili nevidljivi avion a naša carina nevidljivi šleper.
Nisam prodao ni jednu knjigu aforizama jer mene niko ne može da kupi. Odlučili smo se za rat jer smo računali da ćemo u miru imati više žrtava.
Vlada je odlučila da iskorijeni kriminal. Legalizovala ga je.
Uvezli smo plin iz Njemačke. Stari su to izvoznici plina. Političar koji drži do morala diže ruku pognute glave.
Krmača jede žir a svinja žiranta.
Beleške jednog neženje Aleksandar Stojadinović DEBELJKO
Nije novost da sam se ugojio. Ved godinama ne ličim na onog momka koji je znao da samom pojavom unese prijatan nemir kod sveprisutne ženske populacije. Nisam ni senka onog zavodnika pred kojim su klecala lepa devojačka kolena i od koga nije bilo spasa. Ne izgledam ni približno kao onaj golobradi žgoljavko čiji je broj telefona tokom devedesetih bio traženiji od zejtina. Do nedavno nisam mnogo mario što sam sada debeo i bradat. Uzdao sam se u šarm koji kod nekoliko devojaka umalo da upali. Možda je neka i želela da dopre do mene, ali nije mogla od mog stomaka. Oslanjao sam se i na manjak muškaraca koji, po mojim neuspesima sudedi, nije baš toliki kao što tvrde razni demografi. Umesto žena, za mene su se lepili kilogrami koje sam, svejedno, bezbrižno nosio. A onda je, tokom jedne obične šetnje Knez Mihailovom ulicom, stiglo otrežnjenje. Dok sam blenuo u izlog sa odedom u koju ne bih mogao ni da uđem, primetio sam pored mojih nogu jednog čiču i „vagu koja govori“. Dvoumio sam se da li da stanem jer bi me bilo sramota ako bi vaga „izgovorila“ više od 115 kilograma. Ipak sam mu platio i hrabro zakoračio, a vaga je dreknula na sav glas: -Silazi s mene, teraj se u pizdu materinu! Došlo mi je da propadnem u zemlju, da se pridružim čileanskim rudarima bez da me vade. Čiča je samo slegao ramenima i mirno rekao: -Ne znam šta joj je. Mora da je ustala na leve nogice. Grupa prolaznika blenula je u mene, kao da sam veda nakaza od vage koja ne
samo što govori nego i misli i oseda. Nekako sam uspeo da šmugnem ka Zelenom vencu, a odatle svojoj kudi, što dalje od bilo kakvih terazija. Pogledao sam se u ogledalo. Sreda moja pa imam ogledalo koje ne govori. Inače bi mi svašta reklo. Bilo je krajnje vreme da nešto promenim. Bacio sam se na dijetu, pa sam počeo isključivo da se hranim ovsenim i ječmenim pahuljicama, sojom, surutkom i sličnom boranijom iz prodavnica zdrave hrane. Zobao sam nekoliko meseci, i pošto sam se ugojio desetak kilograma batalio sam. Uostalom, nikada u tim prodavnicama nisam video mršavog čoveka. Ako je teretana hram homoseksualaca, onda je prodavnica zdrave hrane hram debelih. Na preporuku nekoliko lajfstajl magazina, uradio sam test intolerancije na hranu koji je pokazao mom organizmu prijaju samo prasetina, kavurma, džigerica i prezle. Vode, povrde i piletina i teletina najstrože su mi zabranjeni, a na mlečne proizvode ne bih smeo ni da pomislim. Kako su mi rezultati testa išli na ruku za nepuna dva meseca nalepio sam na sebe još 7-8 kila. Nije mi ostalo ništa drugo nego da nabavim takozvane „žderače masti“. Zahvaljujudi raznim „šlankovima“ i „slimovima“ nabacio sam samo još dvanaest mernih jedinica. Nemerljivo, što bi rekli u jednoj reklami. Rešio sam, najzad, da pojačam i fizičku aktivnost. Jedino kombinacija dijete i laganog sporta daje željeni rezultat, tvrde razni Filgudovi. Sobni bicikl vozio sam do Australije i nazad, a šetnje Košutnjakom pomogle su mi da pojačam gabarit. Opijen šumskim vazduhom, mogao sam vola da pojedem. Pošto nisam smeo, smazao bih prasence. Filguda, bre. Od raznih dijeta, dijetetskih suplemenata i fizičke aktivnosti bezmalo sam se uduplao. Projekat sam obustavio posle susreta sa mojim starim drugom Budkom, najdebljim učenikom u istoriji čukaričkog školstva. Jedva sam ga prepoznao, a i on mene. Bio je mršav k'o kazaljka.
-Šta ti se desilo, Bule? – pitao sam ga. -Šta mi se desilo?! Oženio sam se, eto šta... A ti? -Ja nisam. – rekoh. -Vidi se, brate, vidi se! – nasmejao se i nastavio da se leluja Knez Mihailovom. Ja sam se otkotrljao u suprotnom pravcu. Prošao sam pored čiče i „vage koja govori“, a ona je siknula: -Da se nisi usudio! Pravio sam se da se ta zla mašina ne obrada meni. Nastavio sam ka Zelenom vencu, a odatle pravo u lokalnu kafanu. Što dalje od bilo kakve dijete.
Igor Braca Damnjanović Odlomak
Moj povratak je sve bliži. Ne ide mi se. Još toliko stvari ima da završim. Pišem roman o dvoje zaljubljenih koji žive u jednom dvorcu na vrhu brda. Treniram, meditiram, hranim se zdravo, čitam i pišem. Čak i pevam, iako nemam dobar glas. Nije me briga. Ne može me niko čuti, osim ptica. I one znaju da ružno pevam, ali ćute. Zaćutim kada čujem slavuja. Noću, dok se odmaram ispred kolibe, osluškujem noćne insekte kako se dozivaju. Navikao sam se na čist vazduh planine, na svu onu tišinu koju nosi ova koliba, na sve zvuke koje sadrži priroda, stopio sam se sa njima. Naučio sam da slušam. Znam da razlikujem kako se koja ptica oglašava.
*** Razmišljao sam danas o ljubavi. U stvari o tome svakoga dana razmišljam. Koliko je zapravo ona jaka. Shvatio sam da sam samo zahvaljujući njoj uspeo ovo za šta nisam ni sanjao da sam sposoban. Tek sada vidim koliko je snage bilo skriveno u meni. Sada granice više ne postoje. Sa njenim likom se budim i zaspivam, za nas i našu ljubav više ni nebo nije granica. Kada se vratim, ponovo ću početi da je tražim, ma ona bila i na kraju sveta. Moram da završim svoj roman bajku, a to ne mogu da uradim bez nje. Naša bajka mora imati srećan kraj. DIB
Dane Bajić Kad god se osecam loše, pomislim samo kako je tek onom mučeniku koji je oženio moju bivšu devojku, i odma' mi bude bolje!
Skinuo sam se sa strip pokera!
Mislim da treda generacija Bosanaca u Deželi ozbiljno zajebava Slovence! Prodaju im burek sasirom!
Koliko mi je mesečno potrebno novca za jedan normalan i opušten život, zaista ne znam! Još nisam imao toliko para! Čemu gubljenje vremena!? Završavajte poslove u zadnjoj minuti, jer ste onda i gotovi s poslom za 60 sekundi!
Izdao me internet, izdao me Flat, izgubio se WiFi, al' još mogu srat'!
Prvo te nauče da govoriš, a onda očekuju od tebe da dutiš!
Bratislav Bandulj U eventualnom ratu sa ženama muškarci ne bi imali šanse,pošto žene imaju po dve bombe i mesto za skrivanje a muškarci imaju samo pištolj na vodu za prskanje
Ne spadam u neke velike mislioce ali kad mislim, mislim uvek na tebe.
Samo budala se spotakne uvek na isti kamen. Pametan čovek uvek pronađe novi kamen spoticanja.
Nema vede pustinje od ljudske duše, u koju se uselila mržnja.
Ako pođemo tom logikom da su žene ribe, onda su muškarci ribolovci a pojedini su veoma vešti jer na običnog crvida uhvate i najkrupniju(najbolju)ribu.
Žene su u blagoj prednosti na prvom sastanku jer prosečni muškarac provede celo veče razmišljajudi da li de da mu se posredi ili ne a žene to ved znaju...
Neka nova izdanja
Deana Sailovid, aforističarka iz Sremskih Karlovaca, objavila je svoju prvu knjigu aforizama „Princeza na zrnu razuma“. Knjiga je podeljena u tri dela pod nazivima: „O meni“, „O nama“ i „O njima“. Kao recenzenti knjige potpisani su satiričari: Perica Jokid, Vasil Tolevski, Miladin Berid, Ekrem Macid i Grujo Lero i Savo Martinovid. Ilustracija na naslovnoj strani delo je Ivane Sailovid.
Perica Jokić Iskustva Roberta Nimanija NAJVIŠE NA SVIJETU
Dok iščitava njena pisma kao zaronjen u kakvo kapitalno djelo, Robert svaku riječ upija s najvećom pobožnošću. On nikada nije čitao Bibliju, ali je, gotovo, siguran da ona ni upola ne može da pročisti dušu kao njene riječi ljubavi. Poslije njihove percepcije, kao poslije molitve, Robert je spreman na dobročinstva i skrušenost i osjeća se kao svetac. „I znaš“, piše svojoj jedinoj, prvoj i posljednjoj, „puno...“ „Ma, najviše na svijetu.“
Dok sam na сошл нетворку čitao ove priče, uživao sam, ali i mučio se, pokušavajudi da otkrijem ko bi mogao da bude taj Robert Nimani. I gde je do sada bio. Energiju koju sam uzalud potrošio na otkrivanje identiteta ovog pisca, vratile su mi neke kolege, svrstavajudi mene u mogudeg Roberta Nimanija. Zaista, lep kompliment. Voleo bih da je tako, a evo zašto nije: Ja se snalazim i tok misli začinjavam lingvističkim eksperimentima, a on to isto postiže običnom leksikom iz dnevne jezičke prakse. I ja maštom, ponekad, postižem neočekivanost, dok za njega verujem da sam sebe iznenadi obrtom do koga je dosegao... O količini sjajnih priča ne bih govorio. Toliko. Milan Beštid