TRN U OKU 1 broj
01.11.2013
Ninus Nestorović
Ninus Nestorović, novinar i satiričar. Rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Objavio je četiri knjige aforizama: •
Izgužvane misli
•
Sizife, Srbine!
•
Neraskidiva veza
•
Vojna tajna
•
priredio Antologiju novosadskog aforizma Pečat vremena
Dobitnik je više značajnih nagrada: •
VIB-ove nagrade koju dodeljuje list "Politika"
•
Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu
•
Dve prve i jedne druge nagrade za aforizam na Čivijadi u Šapcu
•
Nagrade "Bijeli Pavle" za najboljeg aforističara na 5. crnogorskom festivalu humora i satire u Danilovgradu
•
Nagrade "Dimitrije Frušić" koju dodeljuje Udruženje novinara Vojvodine
•
Zlatne plakete za aforizam na 14. Medjunarodnom festivalu aforizma i karikature Strumica 2013.
•
Nagrade "Vuk Gligorijević" na 11. Satira-festu (2013)
Član je Društva književnika Vojvodine, gde je i predsednik sekcije humorista i satiričara. Živi u Novom Sadu, a radi u Paraćinu kao carinski inspektor.
Награда „Вук Глигоријевић“ За Најбољи афоризам Сатира фест-а
ВИШЕ НЕ ЖИВИМ ПСЕЋИМ ЖИВОТОМ. ПОДВИО САМ РЕП. Сачували смо кућни праг. Остале делове куће нисмо могли да понесемо са собом. Иако су од Србије направили пустињу, у њој и даље има младих и креативних људи. Ено их, играју се у песку! Још увек нисмо достигли европске стандарде у остваривању људских слобода. И даље су они за дужину ланца испред нас. Јебали бисмо се за динар, а пошто нема пара, сад волонтирамо! Грци имају своју историју и своју митологију. Код нас је за оба предмета предвиђен исти уџбеник. Министар је данас имао радни доручак, радни ручак и радну вечеру... Пошаљите га мало на одмор, позлиће му од толиког рада! Наши министри су часни и поштени Они никад не узимају туђе, већ само оно што је наше! Лезите на шине. Ово нам је последњи воз.
људи.
PAVICA JOVANOVIĆ VELJOVIĆ
Rodjena u N.Sadu,odrasla podno Fruške Gore gde se život živi po padežima,što me nije sprečilo da budem svoja. To nije,ali mama jeste.tabui patrijarhalizma sprečili su da svoj talenat afirmišem,ali ne i da dar pisanja negujem.Nije meni ovo samo igra reči,već moja ljubav.Mentalni trening. Nisam dala da me probijaju."Deflorisala" sam se sama kroz život.Od svih silnih koji su me danas otkrili,jedva čekam kome će pasti na pamet da me ušuška.Ali ne u laž.Strpljivo čekam svojih pet minuta.Ovo je tek korak ka prvom od njih. Objavljivana u "Šipku", "MaksMinusu", "Nosorogu", "Večernjim novostima" i učesnik almanaha "Afoteka 2" . Nikad nagradjivana. Živim u Surčinu.
Aforizmi Vlada je formirana Ličnosti u njoj nisu. Džaba političarima imunitet kad su i dalje bolesnici. Srbija nema izlaz na more. Gde li su potonule naše ladje?! Volim Srbiju Ali to je neuzvraćena ljubav. U Srbiji bi i Sizif bio na birou. Kod nas stvari idu nizbrdo.
Kad vam muškarac kaže da ima 25 pitajte ga za svaki slučaj i za godine. Ne razumem ženu kojoj zagori ručak. Niti muškarca kojem zagori-žena! Deda je imao Alchmajera. Baba je vladala obojicom. Nije lako biti u vrhu vlasti. Kad govna isplivaju na površinu,moraju negde da se smeste. Laž je lako useljiva tamo gde se pred istinom žmuri. Džabe pomeramo sat. Nama je odavno odzvonilo.
PERICA JOKIĆ
Satirične priče koje je izdao pod pseudonimom Robert Nimani osvojile su srca brojnih čitaoca. O JEDNOJ EPIDEMIJI LUDILA „Gledajući iz mog ugla“, kaže ludak genijalcu, „ti si jedna najobičnija budala“. „A gledajući iz mog ugla“, kaže njemu genijalac, „ti si samo jedan ludak.“ A onda ih je obojicu proučavao psihijatar. I kako ovi nisu odustajali od svojih tvrdnji, psihijatar je ozbiljno pomislio da njih dvojica možda žele od njega da naprave budalu, a da se oni, kasnije, mirno izvuku. O ZEMLJINOJ TEŽI KAO MODI Kada je engleski farmer Isak posadio stablo jabuke, planeta Zemlja još ništa nije privlačila. Jabuka je rasla naopako, odozdo naviše, što je Isaka dosta zbunjivalo jer je do tada sve izgledalo normalno: stabla su rasla iz neba naniže tako da su krošnje dosezale i do zemlje. Kućama su se najpre gradili krovovi, zatim zidovi, da bi, na kraju, došli temelji. Stvari su padale uvis i to nije moralo da se uči u školi, svima je bilo poznato. Farmer Isak Njutn je umro tri meseca pre rođenja svog sina koji se takođe zvao Isak. Ovaj je bio dosta nazadan i samo je njemu moglo da se desi da mu jabuka padne na glavu, umesto da se slobodnim padom stropošta ka nebu. I drugima je to bilo zanimljivo pa su rešili da im stvari, kao Isaku, padaju na zemlju. Ovo ludilo je brzo ušlo u modu. I danas je tako. O TOME KAKO JE KOHOV BACIL IZAŠAO NA VIDELO Nekoliko sati pre nego što je Koh stao da ga promatra, Kohov bacil je uzaludno pokušavao da smuva svoje vrste lepšu polovinu. Ova je bila baš zahtevna, a budući Kohov bacil je očajavao zbog toga što nije znao kako da je zadivi. Bacilka je neizostavno htela da njen izabranik bude neki uspešni, odnosno, poznati bacil; visok, crn i naočit, a ovaj se ni golim okom nije video. Onda se slučajno podvukao tu pod jedan mikroskop i gle čuda: u tom trenu ga spazi Koh lično! O daljoj slavi Kohovog bacila i da ne govorimo. A hteo je samo da impresionira svoju bacilku. Ovu tajnu Koh nikada nije saznao.
ВАСИЛ ТОЛЕВСКИ Афоризми Жена ми је политичка нимфоманка! Ниједна влада не може да је задовољи. Власт би морала обавезно да уведе веронауку у школе! Деца не могу само помоћу билборда да оцене ко је анђео а ко ђаво! Немамо потребе да инвестирамо у споменике. Нама су инвестиције постале споменици. Раније у нашој влади није било дебила. Иначе би раније дошли у стање у којем смо сада! Европа нам увек поставља високе циљеве. За народ који пузи то је недохватљиво! Све што праве, праве у име народа. Само се у катастару води на њихово име! Ови који су направили пустињу око себе најзаслужнији су што имамо статус утопљеника! Данас це најпаметнији праве они који имају пара. Зато смо остали и без памети и без пара! Показали смо Европи да смо стабилна земља. Нисмо јој се примакли ни корак! Македонија је у исто време и Рај и Пакао. Зависи од тога дали сте власт или опозиција. У земљи која је на рубу провалије, они без страначке књижице, за корак су испред осталих! Наша политика иде кораком од седам миља. Зато смо тако брзо стигли до провалије! Дрогирање се може извести на неколико начина. Али политика је пронашла најбољи. Ми који смо остали у земљи, за казну морамо гласати! Ми смо свету пример како жртва сама одређује свога џелата.
MIODRAG STOŠIĆ Recenzija: Zbirka priča „Mačka bez jedne cipele“ KAMEN KOJI MI JE DRAG Kad sam počeo da čitam zbirku priča Miodraga Stošića „Mačka bez jedne cipele“, sačekalo me prijatno iznenadjenje. Očekivao sam humorističke priče svojstvene jednom vrsnom aforističaru i piscu kratkih humorističko-satairičnih formi, a nagradjen sam sa dvadeset priča u kojima, pored mnogo slatkih dodataka, najviše ima ljubavi sa primesama melodrame ne tako svojstvene muškom peru. I kada se u taj milje umeša prvorazredan humor, dobiju se pitke priče istkane u maniru vrhunskih pripovedača. Svoje literarno opredeljenje, Stošič je formulisao u jednoj od priča: „Oprosti nam Dostojevski, ali savršena lepota opterćuje. Naš svet će spasiti ljubav“. Danas se nije lako izboriti kod izdavača za štampanje priča. To uglavnom uspevaju humoristi i satiričari, ali ta izdanja nemaju velike tiraže, jer izdavači ne veruju u njihov komercijalni uspeh, pa ne poklanjaju dovoljno pažnje marketingu. Pre dve godine na rang listama čitanosti je bila zbirka priča Marka Vidojkovića „Bog ti pomogo“, a ubedjen sam da će i zbirka „Mačka bez jedne cipele“ postići sličan uspeh ako izdavač shvati da u rukama ima značajno delo. Nisam slučajno pomenuo Marka Vidojkovića: u Stošiću, ako nastavi ozbiljno da se bavi lireaturom, vidim modernog pisca na Vidojkovićevom tragu, jer pored neospornog literarnog dara poseduje zavodljiv humor uz koji se lako proguta i gorka pilula. U svakoj od priča, Stošić ostavlja po jedan trag svog budućeg literarnog delovanja. On je pesnik koji se izražava u prozi i to pokušava, ne znam iz kojih razloga, da sakrije. Priča “Lili” može se čitati i kao pesma sa malo crnohumornog patosa. Priča “Rez” krije dobrog poznavaoca scenarističkog rada. Priča je i podeljena u nekoliko slika, na način kako se piše moderna sitkom serija, a pritom su zadržane sve karakteristike priče. U Stošićevim pričama najviše je predložaka za roman i bila bi prava šteta ako te priče jednog dana ne preastu u roman. Priča “Baja mali knindža protiv hevi metal zombija” je, ne znam da li svesno ili nesvesno, pravi je omaž kultnom filmu “Kako je propao rokenrol”. Na osnovu poslednjeg pasusa, čitalac bi možda mogao da pretpostavi kako je ovo zbirka kvalitetno neujednačenih priča zbog piščeve šetnje kroz žanrove. Ali, pretpostavka se gubi u trenutku kada počinje da čita i uroni u veoma specifičan svet satkan od nežnosti i humora, dve ljudske osobine koje su danas deficitarna roba. Pre ove zbirke priča, Miodrag Stošić se našao u jednoj zajedničkoj zbirci, pa imam utisak da je poželeo da nam sada izborom priča nastalih u poslednje četiri godine pokaže u kojim sve pravcima vrluda njegovo literarno umeće. Zbirku završava, neuobičajno za proznog pripovedača, stihovima: “Ali, ja ne želim dragi kamen. Ja želim kamen koji mi je drag”. Zatro ću i ja ponesen ovim stihovima, završiti recenziju konstatcijom da sam u temelju buduće litetarne kuće Miodraga Stošića, uočio i prisvojio kamen koji mi je drag. Vanja Bulić
Knjiga "Mačka bez jedne cipele" je zbirka, da ne kažem zbrka, pripovedaka koje je napisao a neke i proživeo Miodrag Stošić. Sadrži 20 priča nejednake dužine i nestalnog žanrovskog opredeljenja, ali konstantne potrebe da budu pismene, opravdane i iskrene. Izdavač knjige je "Beoknjiga" a urednik Stevan Krstec (Starčinski). U ulozi recenzenta našao se naš pisac i novinar Vanja Bulić (Bulić). Nema crteža ali je dozvoljeno da tokom čitanja crtate po stranicama. Za vreme pisanja knjige nije ubijena nijedna životinja. Kupovinom ove knjige pomažete sujetu autora.
ГОРАН РАДОСАВЉЕВИЋ
АФОРИЗМИ Ако вас је жена прочитала као лошу књигу, знајте да вам се неће вратити. ~ Остали смо без посла када је вођа схватио да му радимо иза леђа. ~ Не знам да свирам виолину. Немам ја жицу за то. ~ И рачунар има позадину. ~ Баш знамо да упропастимо људе. Изаберемо најбоље, а онда их власт промени. ~ Празилук је постао генетски модификована биљка. Молим надлежне да вирну у политичку позадину тог проблема. ~ Канибале не занимају људи од пера. ~ Продали смо душу ђаволу... Да је бог не би узео за џабе.
Deana Sailović
Živim punim plućima. Sa pola kapaciteta! Smetnuo je s' uma di je metnuo naše novce! Puna mi čašica vode u kolenu. Da nazdravimo? Skratili nas za glavu. Sad smo po meri sistemu poremećenih vrednosti. Ne štedimo na zdravlju. Ulažemo u bolesnike! Nisam od juče da ne znam šta me čeka sutra. Gladujem isključivo o svom trošku! Ovde je cena života prava sitnica. Dok se ne razboliš! Ograničena pamet ima neograničene mogućnosti! Trezvena sam sve dok ne popijem čašicu pameti. Živim pre svog vremena. Čak mi je i mozak van pameti! Sreća da mi krče creva i zaglušuju buku u glavi. Bila bih ja laka žena da nemam tešku narav!
Tamo gde je bog rekao “laku noć” popovima je svanulo!
Daliborka Šišmanović Kepčija
Nikako da se opasuljimo. Preskup nam pasulj. Kazu da bežim od problema, zato mnogo spavam. Ko leži ne beži. Skupština nam se pretvorila u veliki cirkus. Sve klovn do klovna. Nije vazno sta kazu politicari. Vazno je sta precute. Idealan smo par. On je meni prvi, a ja njemu poslednja. Čudo kako se priroda sa nekima poigra a leka nema. Koska je bačena. Čime sad da zavaramo glad?! Današnji đaci od svih predmeta najviše vole fizicko nasilje. Mnogima je sveća davno dogorela, a daleko je zora.
Kod nas nema ništa novo. Sve je viđeno jos u prošlom veku.
Nikola Dragaš Biografija Nikola Dragaš rodjen je 15.09.1981. u Pančevu, gde i danas živi. Diplomirao 2004. godine na Visoj politehničkoj skoli u Beogradu na smeru za grafički dizajn. Zaposlen kao grafički dizajner u JP PTT Srbija u Beogradu. Član je ULUPUDS-a i Udruženja karikaturista Srbije- FECO. Bavi se karikaturom, dečjom ilustracijom i grafičkim dizajnom. Ilustruje dečije knjige i udžbenike. Radove objavljivao u časopisima i novinama i izlagao u zemlji i inostranstvu. Nagradjivan za karikaturu, ilustraciju i grafički dizajn. Pored svog posla posvećen je knjigama, porodici, a posebno svojoj deci Dunji, Strahinji i Staši. Nagrade: - Treće mesto za mesto za karikaturu „Čivijada”, Šabac, 2013. - Drugo mesto za karikaturu na Medjunarodnom "Street Art festivalu", Kraljevo 2013. - Najuži izbor na konkursu za karikaturu „SRBIJA I EU”, Beograd 2013. - Diploma za karikaturu na međunarodnom festivalu humora i satire „Zlatna kaciga”, Kruševac 2013. - Drugo mesto za karikaturu „Kucurski klip”, Kucura, 2012. - Drugo mesto za karikaturu „Čivijada”, Šabac, 2011.
Владица Миленковић За сваки случај Како нисам имао посебног дара за цртање, а имао сам и вољу и жељу да научим, уписао сам основни курс. Купио сам и неколико стручних књига за почетнике да бих у слободно време стекао више знања о свом новом хобију. Међутим, упркос мом преданом раду и жељом за учењем све је ишло некако траљаво, моји цртежи били су технички лоши, и јасно се видело неког посебног напретка нема. Они који су моје радове видели имали су обичај да се насмеју и кажу да их подсећају на карикатуре. То су биле пресудне речи, па сам одлучио да се посветим цртању карикатура. Све оне деформисане ликове који су настајали на папиру исцртани мојом руком почео сам да називам карикатурама. Али таман када сам помислио да сам нашао себе у том правцу од једног чувеног колеге добих тако лошу критику да сам у том тренутку у његовим очима себе видео као карикатуру. Међутим, као природно тврдоглава особа, која не одустаје лако, одлучио сам да направим изложбу карикатура. Па макар ми била последња. Одмах сам се ангажовао и нашао простор у галерији свог пријатеља. Одштампао сам позивнице и поделио их свим градским моћницима, у власти и ван ње. Инсистирао сам да морају доћи, јер такву изложбу не би смели да пропусте. У поверењу сам им више пута нагласио да ће долазак на моју изложбу карикатура бити ствар престижа и догађај који ће се дуго препричавати. И заиста, сви су пристали, нико није желео да баш он буде тај који ће изостати. Мом пријатељу галеристи није било јасно какву то изложбу правим без рамова и каталога, нити зашто толико касним са доношењем радова, али сам му рекао да не брине и да су ствари под контролом. Он је сумњичаво вртео главом и гунђао, али је веровао да ће све бити у реду, па побогу знамо се толико година. И напокон, дође време за изложбу. Док се галериста у неверици хватао за главу, утицајни грађани нашег малог града почели су један по један да пристижу. Зверали су около тражећи на зидовима моје радове. Ја сам их дочекивао и претварао се да се ништа чудно не догађа и да не примећујем њихову збуњеност. Познајући их, знао сам да се нико неће усудити да пита где је поставка, јер су се плашили да не испадну глупи у друштву. Када су се напокон сви појавили обратио сам им се: - Поштовани политичари, бизнисмени, судије, лекари, полицајци, писци и новинари, драги моји најважнији суграђани, молим вас станите поред зида, одатле се најбоље види изложба!
Док су се померали и заузимали своја места поред зида, као да се спремају за стрељање, још увек су кришом гледали около не би ли уочили где је изложба скривена. Тада сам рекао: - Нисам веровао да ћу на изложби имати оволико карикатура и уз то још врхунских. Драго ми је због тога и неизмерно сам вам захвалан. Кад се томе дода колорит боја којима сте намазане, драге моје карикатуре, мојој срећи нема краја. Једним потезом успео сам да „нацртам“ испред себе нешто до сада најпровокативније и најсмешније у мојој цртачкој каријери. Публику нисам позвао јер верујем да им је карикатура попут вас преко главе, а и не бих баш волео да ми моткама полупају експонате. Да не бих више дужио, проглашавам ову изложбу отвореном! „Аплауз“ који је потом уследио за мене је био болан, али сам испунио обећање. Била је то изложба карикатура која се дуго препричавала! •
VELJKO RAJKOVIĆ
AFORIZMI
AKTUELNA VLAST JE UZELA POVOLJAN KREDIT. GREJS PERIOD JE DO PRVE GENERACIJE UNUKA.
NAROD ĆE, USKORO, JOŠ JEDNOM DOKAZATI DA NIJE STOKA. STOKA NE GLASA!?
NE HRANIMO SE JEDNOLIČNO. MANJINA ŽVAĆE, VEĆINA GUTA!?
BIJELI SVIJET: NE RADIMO NEDJELJOM! CRNA GORA: NE RADIMO SEDMICOM!?
NAŠI POLITIČARI KRADU SVE OSIM MISLI. MISLIMA NE MOGU DA NAPUNE DŽEPOVE.
ZA TUŽIOCA ĆE BITI IMENOVAN KANDIDAT KOJI DOKAŽE DA IMA HRONIČNU PREHLADU. TAKO ĆE KRIMINAL MOĆI I DALJE DA CVJETA!?
SOCIJALNE RAZLIKE SU KOD NAS MINIMALNE. ONI SU ZBRINUTI, GRAĐANI ZABRINUTI?! VLAST NAM KREIRA ŽIVOT. STALNA POSTAVKA JE KOST I KOŽA!?
NEKADA NAS JE SAMO MOST RAZDVAJAO. SADA NAS BRVNO SPAJA!?
CRNOGORSKA NARODNA HIMNA: HEJ CRNOGORCI, BOŽE PRAVDE - TAMO DALEKO!?
VLAST I NAROD SU DOŠLI DO KOMPROMISA. BIĆE I PO NJIHOVOME I PO NAMA!?
HIPOKRATKA IZJAVA: PARE ILI ŽIVOT!?
U BRAKU SMO OSTVARILI JEDNAKOST. OBOJE SMO U MINUSU!?
POLITIČARE IZ VLASTI POLICIJA NE MOŽE DA UHVATI U KRAĐI. ONI OD TOGA NIKADA NE BJEŽE.
MILAN BEŠTIĆ
POSTANAK Radoznali Gavra upitao onomad teologa šta je bilo pre Velikog praska, pre one tačke u vremenu kada je vasiona počela da se širi i baškari. Uh, uh, reče preosvešteni. Mnogo pitaš, vidi ti to sa fizičarima! Gavra posluša, ode do Instituta i spopade doktora Popovića pitanjem šta je bilo pre tame na bezdanom. -Au, gde baš mene nađe, pokuša da se iskobelja Aca (tako se zvao taj Pavlović.. ili Popović, svejedno) To, bre, ne znaju ni ovi u Cernu, a ti našao mene koji radi za manje od 800 švajcarskih franaka mesečno. Pitaj boga šta je bilo pre Velikog praska. Pitaj boga da li će da nam smanje i ovo malo plate.
INTERNATONAL Iz pouzdanih izvora saznajemo da u Srbiji ima 137 gradova, varošica i drugih naseobina koje uopšte nemaju međunarodni festival humora i satire. Oni koji festivalima daju značajku MEĐUNARODNI, jedva i ovoliko postižu. Vikenda godišnje samo pedesetak, a oni u po jednom primerku. Dešava se ponekad da im vikend bude slobodan, a bezfestivalaši vapiju i zlopate se samo zato što ih dežurni ne ubeleže u svoje rokovnike. Ostalo je stvar rutine, Nagrade na primer. Srebrni štit. Ili Zlatna bodlja. Najbolje bi bilo kada bi se ubuduće naseobine stvarale na tromeđama. Za jedno već tri međunarodna festivala. To je prilično ostvariva ideja. Još malo, i eto nama novih granica, novih tromeđa, pa i festivala na kojima satiričari kukaju nad sudbom nam kletom. A i komšije isto.
ДАЛИБОР ДРЕКИЋ
БИОГРАФИЈА Песник, писац и сатиричар из Београда. Рођен 1975. у Вировитици, Хрватска. Афоризми, епиграми, сатиричне песме и приче објављивани су у домаћим часописима, зборницима и антологијама („Књижевне новине“, „Дриблинг духа“, „Видовдан“, „Ерато над Куцуром“, „Шипак“, „Макс Минус“, „Вршачко перо“, „Банатско перо“, „Вршачка поетска сусретања“...). Награђивани су и похваљивани на књижевним конкурсима: „Вршачко перо 2009“, „Драган Жигић, 2011“, „Мркоњић Град, 2011-12“, „Шипак, 2012“ „Душан Војиновић 2013“.
АФОРИЗМИ Од њихове приче о возу који ћемо пропустити више ме брине то што су нас насадили на сред пруге. Ако је ствар у томе, мораћу да извадим ствар, а затим ће неко морати да изглади ствар. Балкан је најплоднији део Европе. Једне године закопаш ратне секире, а већ следеће израсту буздовани. Баш зато што живим у облацима, нико са мном не може да брише под. Боље да негде палимо, јер смо га начисто угасили! Најтежи тренуци увек доносе избор између две могућности: Или ћеш да се сабереш, или ћеш да се одузмеш Када лоповлук у влади преврши сваку меру, влада донесе нове мере.
Тешко нама који читамо како је написано, ако они буду писали како говоре. Сви смо ми окупирани неким својим проблемима, па и не видимо да је наш највећи проблем то што смо окупирани. Никако ми није јасно како су мајмунска посла довела до свињарије. То што смо дотакли дно, за дебиле је "Врх, брате" Џабе нам кројите капу, ми знамо да чизма главу чува. Школство је најзад постало интерактивно; сада и ученици бију професоре. Покушао сам да се дозовем памети, али ме је издао глас.
Из првог светског рата изашли смо као Југословени, из другог као комунисти, а из грађанских ратова као Евроунијати. Ако се ускоро не сетимо ко смо, из следећег рата нећемо изаћи. Сви смо ми окупирани неким својим проблемима, па и не видимо да је наш највећи проблем то што смо окупирани. Педери се стално нешто буне, а ја мислио да их боли дупе! Народу који падне из историје, нужно следи озбиљан проблем са географијом. Они који мисле да је власт нешто властито, а буџет нешзо што се буџи, такође мисле да је приватизација нешто што се привати.
SAVO MARTINOVIĆ
Crno nam se piše. I daltonisti to vide.
Kad me ne primjećuju, pravim se kao da me nema.
Pokazali bismo i više, ali nam skromnost ne dozvoljava.
Taman naviknemo na nestašice, a pojave se nova obećanja.
Prevrtljivac mijenja mišljenje. Ponude prima jednom dnevno.
Danas je lako poznati muškarca. Ima mindjuše.
Jeste bezličan, ali ima izraženo naličje.
Gladnima smo dali punu moralnu podršku.
EKREM MACIĆ
Ekrem Macić rođen je u Konjicu 1966. godine, izdao je 11 knjiga (satira, aforizmi, kratke priče), preveden je na devet jezika. Svetsku književnu nagradu “Naji Naaman za 2013” (Nadži Naman) dobio je u Libanonu “za izraženu kreativnost u satiri”. Ovu nagradu koja je ustanovljena 2002. godine, Macić je dobio u konkurenciji 1.362 autora iz 56 zemalja.
Za genocid je potrebno dvoje. Bratstvo i jedinstvo. ~ Knjige su da se čitaju. Diplome su da se kupuju. ~ Danas se ženim, a naći će se nešto i sutra. ~ U lošem sam društvu. Ne mogu nikoga podmititi. ~ Nisam lud da idem kod psihijatra. Da me izliječi pa da ostanem bez penzije. ~ Ljudi u džepu su najčvršća valuta. ~ Nama ne smetaju komšije Ako između nas neko živi.
GRUJO LERO
Do sada je objavio zbirku pesama “Izgubljeni zavičaj”, knjigu aforizama “To isto, ali malo drukčije”, te zbornike aforizama i humorističko-satiričnih pesama – “Knjiga smijeha”, “I vrijeme nas uzelo na zub”, “Šekspire, molim jednu viljemovku”, “I posljednji Mohikanac je ispred nas”, “Pljačka im materina”, “Dobro jutro, kolumno” i „U neobranom grožđu“. Njegove pesme i aforizmi zastupljeni su u mnogim antologijama. Član je Udruženja književnika Republike Srpske i predsednik Udruženja aforističara “1. april”. Prevođen na francuski, engleski, makedonski, rumunski, poljski, bugarski i arapski jezik.
Kad je sišao na niske grane – majmun je postao čovjek. ~
Žena je najveći poliglota: jedna glava – 1000 jezika. ~
Pisao sam dok me nisu pročitali. ~
Velika ekonomska kriza najviše je pogodila male. ~
Zašto od političara očekujete da budu pošteni kad znate da je politika kurva. ~
Kad je život u pitanju – smrt je u odgovoru. ~
Do sada bi i Filip Višnjić vidio koliko je sati. ~ Nekad sam živio k'o bubreg u loju, a sad idem na dijalizu.
Neka nova imena u svetu aforistike
ZORAN ČOJČIĆ Zoran je Rođen 75' u Zemunu.Završio srednju trgovačku školu u Staroj Pazovi.Živi i radi na porodičnom gazdinstvu u Prhovu, Pećinci. Do sada je objavljivao uglavnom na fejsbuku u grupi Liga duhovitih i Skrenimo na pravi put. Na blogu Tabu(la ) (f)raze je predstavljen sa grupom autora.
AFORIZMI
Prosjačka je tuga mala. Nema se za veću!
Malim lopovima se skida glava. Veliki samo pokažu koja im smeta!
Zahvalni smo predsedniku do groba. Alal mu ašov!
Rešio sam finansijske probleme. Prodao sam prosjački štap.
Šišaju me i dok blejim.
Podmazuje se i posnim danima..
Kiša na paradi ponosa. Sad ne znaju da li su topla 'il mokra braća.
Znam sve o ženama! Dakle nisam oženjen.
A jel može ta rata na kredit?
Imam ja dubok džep nego su mi ruke kratke.
MILAN VIŠNJIĆ
Milan Višnjić je rodjen na Vidovdan 1957.u selu Medja na srpsko-rumunskoj granici u Banatu.Poezijom se bavi od dečačkih dana.Ponekad napiše i poneki aforizam.Radovi su mu oobjavljivani u mnogim štampanim i elektronskim medijima..Do sad je objavio zbirku pesama "NE PUŠTA ONA KIŠU".U pripremi je druga čije se izlaženje očekuje do kraja godine.Član je književnog književnog kluba STEVAN RAIČKOVIĆ iz Kučeva,gde inače živi i radi. AFORIZMI Svakoj državi je ponos da ima što više poznatih ljudi u zemlji. Medjutim oni na zemlji više obećavaju. Kad god me pitaju kako živim ja upalim tv da se raspitam. Što je sirurno,sigurno je. Neću vise da glasam za one koji se bore “za dobro naroda”. Glasaću za one što ne lažu. Nisus vi lopovi u zatvoru. Neki su i oženjeni! Krize su ponekad svetske ali su lopovi uvek domaći!
LENČE STOIMENOVA
AFORIZMI NIJE VIŠE IZGUBLJEN SLUČAJ. NAŠAO SE NA LISTI KANDIDATA. DA NISMO SEDELI TOLIKO DUGO SKRŠTENIH RUKU, NE BI SE SADA TOLIKO ČESTO KRSTILI! ŠTA JE, TU JE. A MNOGO VIŠE JE IZNESENO NAPOLJE. ONAJ KO JE GO I BOS NE TREBAJU MU PARE. NEMA DŽEP GDE BI IH STAVIO. IMAO-NEMAO, ISTO TI SE HVATA. I JEDNO I DRUGO DEBELO SE PLAĆA!
LJUPKA CVETANOVA
AFORIZMI VOAJERI IMAJU OTVOREN PROZOR U SVET. NAJVIŠE SE RADUJEM VLADINIM REKLAMAMA. TAMO ŽIVIM KAO ČOVEK. DISTANCIRAM SE OD SEBE. MNOGO TRAŽIM! MLATI PRAZNU SLAMU. HRANI SIMPATIZERE. KOD NAŠIH POLITIČARA PAMETNIJI NE POPUŠTA. NEMA TAKVIH. ISTORIJA JE BITNA LJUDIMA BEZ PROŠLOSTI. DOBRO SAM NAUČILA LEKCIJU. NIŠTA NE ZNAM!
МИЛАДИН БЕРИЋ
Миладин Берић (М. Б. Романов) дипл. инг. ел. (Бања Лука, 1962), у родном граду завршио Гимназију и Електротехнички факултет Књиге: "Кораком рањене корњаче" (поезија, 1998), "Свитац у огледалу" (поезија, 2001), "Јутро на Задушнице" (поезија, 2002), "Лаку ноћ пропали студенти" (сатира, 2003), "Ловци на сјенке" (са Ж. Вујићем и Д. Самарџићем - афоризми, 2003), “Четворобој” (са Ж. Вујићем, С. Јанковићем и Г. Кљјићем - сатира, 2004). "Једном у заувијек и даље" (поезија, 2005), "Приче из Педоније" (сатира, 2007), "Од конца до гајтана" (сатирична поезија, 2008), "На дан Светог Трифуна" (поезија, 2008), "На европском пруту" (афоризми, 2009), „Часовник који враћа вријеме“ (есеји, 2010), „Кад бисер одбаци шкољку“ (лирски медаљони, 2011) "Хага о Србима" (афоризми, 2012). „Звона у вјетру“ (поезија, 2012), Објављивао у свим важнијим дневним новинама и књижевним часописима на српском говорном подручју. Вишеструко награђиван и заступљен у више антологија и зборника. Најбитније сатиричне награде (само прва мјеста): Прва награда за сатиричну поезију на САТИРА ФЕСТУ. Награда „Раде Брка“ на Златној кациги Прва Награда „Кочићевим сатиричним пером“ Прва награда часописа Жикишон Златни афоризам „Клуб умјетничких душа“ Мркоњић Град Најбољи сатиричар Српске у избору часописа НосорогГлавни и одговорни уредник сатиричног часописа „Носорог“ Бања Лука. Живи и ради у Бања Луци.
АФОРИЗМИ Да би се прорекла наша будућност не треба бити пророк, довољно је бити песимиста. ~ Онај за кога сам гласао је заиста мој представник. Иде за мене на љетовање, на зимовање, на крстарење... ~ Модерни брачни троугао. Он. Он и он. ~ Како ћемо објаснити муслиманима да су Срби кад не можемо Црногорцима. ~ Кинески чај нам долази из Кине, Руски кавијар из Русије, а Индијска конопља из Херцеговине. ~
Онолико црногорско јунаштво се није могло описати са тридесет слова. ~ Од када смо на факултете увели „Болоњу“, добили смо Сицилију. ~ Неко непућен би можда могао помислити да смо окренули леђа Западу. Не, то смо се ми нагузили. ~ Толико ме је препала птичја грипа да сам пустио голуба. ~ Наша власт неће слушати Америку. А и зашто би? Зна читати, а зна и потписати се. ~ Бијелу кугу наjбоље лијече црнци. ~ Ако је обим њеног струка дупло мањи од обима његове главе, брак је највероватније из рачуна. ~ Није ни чудо што наша демократија има недостатака. Ипак је ово само ДЕМО Верзија. ~ Прије избора си један глас, а послије избора једно грло.
ACO GORGIEV
Rekli su mi da sam rođen u leto gospodnje 1970, kad je Tito hodao po zemlji. Verujem im, nisu svi ljudi samo da pričaju, i da su ljudi od reci. U osnovnoj školi u Murtino naučio sam da pisem zgusnuto, da mi ne mogu čitati između redova. U gimnaziju u Strumici sam učio ekonomske parametre i brojke, pisao prozu o jednoj Rozi, a posebno mi je bila draga lirična pesma posvećena jednoj Vesni. Onda sam za životni pravac odabrao krivu liniju. Brzo sam stigao do Filološkog i još brže se vratio, kratkih rukava. Potom sam bio veliki trgovac na malo, a kako se od malo ne živi, ušao sam u nečisti biznis - otpušivao kanalizacione cevi. Do pre neki mesec sam služio narodu radio sam u Javnom komunalnom preduzeću. Sad služim deci , u osnovnoj školi u Murtino. Nisam zaboravio da se oženim, samo šteta što tad nije bilo zakona o trećem detetu, pa sam ostao na dva. U međuvremenu sam shvatio da za rođen za humorist.Sve što sam dotakao postalo je živa humoreska. Dve godine sam nosio "Kamenčic u cipeli " pa ovo leto izvukao i pokazao ostalima. Neki ljudi se diče dijamatima, brilijantima a ja jednim kamenčicem jer sam sitničar. Sitne stvai čine moj život - normalno., kad ne mogu do krupnih. Dosad u zivotu pravim samo gluposti, pametne stvari čuvam za kraj.
AFORIZMI Na radnom mestu sam alfa i omega. Samo kod kuce sam muklo slovo.
Karakterno sam veoma mekan. Čvrstoća mi je otišla na drugo mesto.
Prešao sam sa reči na dela. Postao sam čovjek od reči. Klaustrofobija-nisam čovek za nečije srce! Plašim se zatvorenog prostora! Pronašao sam put do njenog srca. Uzalud, naišao sam na srušen most. Jedna ga je plavuša zavila u crno. Postao je monah. Otkad je upoznao nju život mu je postao pesma. Rekvijem! Nisu svi ljudi od krvi I mesa. Neki imaju I dušu! Sve dok mi je istina najbolji prijatelj, znam da ću imati mnogo neprijatelja. Ni u braku nije sve podmazano, ali zato postoje lubrikanti. U politiku je ušao bez bagaža. Kofere je napunio kasnije!
SAŠA ŽIVKOVIĆ Rođen DAVNE 1972. u gradu Rijeka, u Istri. Vraćen, ne svojom voljom, tri meseca nakon rođenja, u Kragujevac, gde i odrastam i završavam osnovnu školu. Srednju pedagošku završio (godinu dana pre roka) u Jagodini, a par fakulteta i jedan magisterijum, završio u prestonici. Živeo svuda, u domovini i van nje. Živim i sada. Dokle? Videćemo! Otac jednog, mnogo pametnog, maloletnog, ženskog deteta, što smatram svojim najvećim uspehom u dosadašnjoj karijeri!
AFORIZMI Žene možda jesu zakon, ali su muškarci ustav! ~ Džabe stavljate glavu u torbu! Prazna je. ~ Kad je brak komedija, sexualni život je tragedija ! ~
Ne dozvolite da vas stalno jašu! Probajte i druge poze! ~
Utvrdili smo stanje da bi zadovoljili situaciju! ~ Nije istina da se u našoj zemlji samo puca i da lete bombe! Ponekad se upotrebe i oštri argumenti. ~ Ne ludite za dzabe! Zbunjeni su počeli da nalaćuju! ~ Tamna je noć, ali se stanovnici Srbije osećaju kao kod kuće! ~ Aforizam je knjiga u kapi vode! ~ Ljudi se dele na ljubitelje pasa i mačaka. Ostali, na gladne i one koji nisu jeli odavno!