30 sistemi gajenja i rezidba sljive by denis kulovac

Srsrpur

GAJENJA I REZIDBA SLJIVE Dr Nikola

Miiii, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovii

I i i I

i I

il It it

r I i I I

MINISTARSTVo PoIJOPRTVREDE SuaeRsrve I voDopRrvREDE REpusrrKE SRsI.In

posEBNr pROJEKTI zA

sAvnrolewu sluZeu

POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SISTEMI GAJENJA

I REZIDBA SLJIVE

Autori

Dr Nikola Mi6i6, dt Gotdana Durii, nr Milian Cvelkavi4

Sve cfteZe uadio prof. dt Nikola Mi6i6. Sve fotogrctuP su a onalne izuzav bbqrchja 6 37 i 52 Kotisiente c4p2a t laogaliia bez sagla'nasli dulot a Likovno-grafidki urednik: Zo Qn Jure!, akadems4 slikal SramDa: Grali a JUPFS - ca ca|. e mait LJt es @ pll yu

Dagatevsa

13.

1032)227 447

2005.

-- -: ti:; ;:;; , P-;; iu:;<j;No D @n:-m { 2006iar.ar Gcdrr'e9 60t' itus! --ts.p; i;"F,

Tirai 5000 tsBN 86-83575-34-9

,, -*,'@A v"^

Pogledajte. U kom vremenskom Periodu se nalaze stabla u va'em voiniaku?

1990

1850

23.n

Prislup

t t {

Ttadicionalni nacin gaienja 5liive u Srbiji Produklivnosl i cena na berui 0snove koncepla savremenih sistema gajenia Sljive Biolo5ke prelpostauke za uvodenje sistema gajenja ,,na dohvat ruke-' Biolo5ke osnove pomolehnike Sljive

Sislemi gaienja Sliive Kombinacija sorta/podloga Podloge

Sadnice za podizanje intenziunih visoko inlenzivnih zasada Sljive

Razmak sadnje

Uzgojni oblici Kombinovana piramida

Transferzalni "Y" sislem (Tatura lrelis)

Vilko vreleno i njegove modifikacije

Tro- i ielvoroosovinske strukture Rezidba Sljive

0p5li principi rezidbe vofaka Soilne speciliinosli u rezidbi Sljive

i, m Miljan Cvetkoi6 SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Dr Nikola Mi6id, drcodanaDu

5tliva

Pristup

Suiva je nasa tradicija, nas pratilac, priqutan na ovom prostoru koliko imi. Sljiva na poseban nadin prida o nama, nagem poimanju Zivota i filozofije :ivljenja. To je lekovita voika koja nam je nekada bila hrana, medicina i izvor raspolozgnja. Danas Sljive praktidno nema. Sljiva vi6e ne rada, Sljiva se vise ne bere, nema suve Sljive, ne pravi se pekmez, nema stare Prepedenice i "vruie" zapedene Seierom koii nagoreva na uzarenom Zaradu kako bi u zimskim danima zagrejala idusu i telo. Danas uzvikujemo: "Ko vas Sljivi". Ako Sljiva i donese nesto plodova oni se pretvaraju u naSu "crkavicu", brlju, koja uzima zivot, pamet i zdravlje. U demu je problem? Sta se to desilo izmealu nas i Sljive? Problem je u naSojtradiciji. l\ri smo naudili da gajimo Sljivu, alitako da oko nje niSta ne radimo. Kada kazemo gljiva mi mislimo na pozegadu. Naudilismo da je razmnozavamo izdancima, da je kalemimo na izdanak. Sa setom se seiamo kako je nekada svake godine radala u bastama, oko svinjaraca u obali iu strani. Nisi trebao nitidaje prskas, dubris, ni5ta, samo sadekas da sazri i omlatis ih. One modro - plave, prekrivene vostanim pepelikom, raspuknu se iilibarno Zute, lepljive od Seiera i arome. Ovoliko tovara po stablu, onoliko kazana ijoi vise litara po kazanu, sta da vam pridam? Dakle, od Sljive danas imamo samo pridu. Na$e komsije, koje nisu ni znali sta je gljiva kada smo mi izvozili pekmez - bestilj, suvu Sljivu, kada smo mi "zlatnom kagikom" jeli

slatko od Sljive, e bas tiato nisu imali pojma sta je to prava Sljiva, danas

zaraduju novac baveci se proiz' vodnjom Sljive. lvli imamo pridu o Sljivi, znamo sve o njoj ivise. A novac, novac od Sljive zaraduju oni 5to ne znaju da Sljiva ima duSu, da je Sljiva naSa auvarkuia ida je Sljiva "Sljiva a srpska". Prida o Sljivi kod nas mogla je podeti i obianom konstatcijom da ie to voika po kojoj je Srbija bila prepoznatljiva u Evropi podetkom proilog veka, kao 3to je to danas sludaj sa malinom. Ako sa malinom jos uvek i zaradujemo nesto novca. moramo se pitati sta se to desilo kada smo od najpoznatijeg izvoznika Sljive u Evropi, izgubili Sljivu kao kulturu, idanas je nemamo dovoljno ni za svoje potrebe? Dogadanja su sasvim prepoznatljiva. Dok su dn gi radili na usavrsavanju, razvoju i duvanju proizvodnje koia donosi novac, mi smo smatrali da je to tako po prirodi stvari, i mislili smo da moZemo samo uzimati, i da tu niSta ne treba menjati. Oiito, dok su ti drugi radili i razvili proizvodnju mi smo stajali po strani i gudili pride o istoriji Sljive. Ova bro$ura napisanaje za ljude koji iele da naude da gaje aljiw i da sa tim poslom zarade novac. Sljiva je veoma zahvalna poljoprivredna kultura koja omoguiava sigurnu proizvodnju, a time i zaradu. Ako ovu brosuru uzimate iz ljubavi Fema vodarstvu, iz ljubavi prema aljivi i slidno, odmah odustanile. Ova broaura napisana je za ljude koji su spremni da naude, za ljude koji su spremni da zamene priau o tradiciji i ljubavi sa radom, za ljude koji su spremnida rade izarade novac i na taj nadin stvore novi Zivot za sebe i druge oko sebe.

l,4inistarstvo poljopriwede aunarstva i vadapriv.gde Repubtke srbue

POSEBNI PRAJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dt Nikola Mi6i6, dr cotdanaDuric, nr Mjtjan SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

5tltva

Tradicionaln i naii n qaien ia

'ljive

u Srbiji

1. Ga/enie lrive na tndicionatan

Razmaci sadnje su ekstremno ekstenzivni od 10,0 ,i 8,0 m do g,O 6.0 m. Veoma retko se sadi na rastojanju 6,0 6,0 m, a sadnja na rastojanju 6.0 .,4,0 m smatra se gustom sadnjom? Recimo odmah ovde da je u zemljama koje proizvode i izvoze Sliivu standardni razmak za gajenje na podlooama slidnim sejancu dZenarike od 3,5 2,5 m do 4,0 ,, 1,5 m. To znadida je kod nas iskoriSienost zemliiinoo potencijala u zasadima $ljive'u proseku 5 puta manja u odnosu na standard u razvijenim zemljama.

Tradicionalni naiin galenja Sljive kod nas u 95 7o zasada podrazumeva samo sadnju i potom ostavljanje da se spontano razvjiaiu irastu Slo se moze opisali kao ' pasivno aekanje da podnu da radaiu. Kada donesu plodove stabla se mlate motkama jto je jedinitretman posadenih stabala.

st.

Cvetkovic

natn

Koo nas podQzumeva da se atiiva sadi u aqtadt u ba;tana u Aale se zaivaralu sv n1e

t av.e. Paste sadnte slrbla 5e ne tt-.tDr) nina koji neain rastu spontano. a

plodonoienle le izvan bito kakve kontrcte. ]<ada rade pladavi se pokupe t sve astaie

!or. d' ,./. .oo -",, -.,.-..1. zdsao ja .p (o e o 'eooa..t.-aqp.o..o.a N". .,,.J._a /d "di .-Doao-r.A00goa:- o.o - (. -d \.po tot.anoatot Do . a - a a . a \a.eqo. . u prc . oon t /a.ada ''::"" :! :.:1: "';.Ji,3!, " 17:,[,., ,:::i:;2 ". "'..-!' ^" Sl. 2.

Sl. 3. -.da . o-d d- ftp

,9'"a

H- . aDta stt.rF L rodu a ra^a oa sd ara staotd

\add donps- a odat e Or d|o aot atu p odor t moou od se 54.-o zd a - adu aod usla.o- 02 s,J pt Ftdd^ a;ti t,apd np;, u bc,n

D'ozvoo^

o 'FKt-

-d'ohodL.'asttajtenj u \ttn- F-.aprttm z.n\ama Dad n . udzolom dt2aver t\,41a. e^...r.Datd u as.a,.tp p:mi^.n

nenuman postupaA p,ema ovoj ptenenrlaj b4ct

'''' "* "'

" E:[[:!; ;'#{f!,ii,,';.{xl,fi :;i fl'J [",8:ii:, iu

Mitii, dr Gordana Dui6, mt Miljat SISTEMI GAJENJA I REZIDBA Dt Nikola

Sgiva

Produfuivnost i cena na berzi

Sl. 4. Kvatitet pbdova je kljuian za nastup na

tr itu. standardni

i adgovarajuai izgled

sorti:

Poz-"gaia,

pladava

B-

Stenlei,C-HanitaiD-

Al ta n ova renkloda. U at i te

sotlnu nzliku u krupnodi

Proizvodnja Sljive u nasim uslovima moZe se opisati i kao ,,sakupljanje plodova". Agro- i pomotehnika praktiano ne postoje. Sljiva se sadi i ostavlja da spontano plodonosi i tada se pristupa prikupljanju plodova - tresenjem ili

ZA USPEH U REKOI'STRLKCI l I INTET\ZIUIANTU SROZVODNJE. NFOPHODNO IE DA I NASI PROIZVODAO KONACNO TrvA]T DA JE SUIVA

POUOPRIVRIDNA KUIjIT]RA

Mh6tarst\o paltop4\poe. sttaa,srva

,/adaptved.

POSEBNT PROTE^TI ZA SAV/- lODAVNU Sl U73U

Cvetlat

potkupljanjem. Gotovo zanemarljiva je pojava uspostavljanja kakvog takvog sistema gajenja, koji su obavezno ekstenzivni a time za ovu proizvodnju i neekonomidni. Produktivnost u nasim uslovima niie merljiva jer se gajenje Sljive kod nas ne moze ni definisati kao proizvodnja. O tome najbolje govori primer i2 1997. godine kada je Institut

"Srbija" ugovorio isporuku 5800 t Sljive za Nemadku po odlidnoj ceni

od 0,435 â&#x201A;Ź/kg. Berbu plodova, kalibraZu i pakovanje kontrolisala je strudna sluZba na terenu. Posle isporuke prvih 10 t kupac ie obavestio Institut da ie manje od 50 '/. plodova jedva zadovoljilo triene uslove te da su ostali plodovi otiSli u preradu i ukoliko sledeia isporuka bude istog kvaliteta da ie otkazati narudzbu. Odmah po isporuci narednih 10 t Sljive posaoje otkazan sa konstatacijom da je odigledno da se kupcu isporuduju plodovi koii su osteieni tre6eniem ili prikupljani po zemUi. MenadZment lnstituta je morao znati da samo u sastemima gajenja,,na dohvat ruke" plodovi Sljive mogu imati potrebnu krupnocu i mogu se brzo i kvalitetno brali sa stabla. Plasman ili prodaja plodova predstavljaju f inalizacil'u procesa proizvodnje. Na berzi, cena plodova se uglavnom odnosi na Plodove koji se prodaju u marketima, odnosno, plodove ubrane rukom, sortirane i upakovane na odgovaralucl nacln. Plodovi koii su brani "mladenjem stabla", plodovi koiima je probijena pokozica, koji su napukli, koji cure, plodovi na kojimaie voitani pepeljak obrisan, na kojima se vide oiisci prstiju, plodovi dija dozrelost, krupnoia i druge morfoloske osobine jako variraju, nisu roba koja ce naci put do kupca.

ReDubltke S!biie

Dr Nikola Miiii, dt Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZTDBA

Sljiva

Da bi se plodovi mogli ubrati

stanoviSta njegove prilagoclenosti za

rukom stojeii na zemlji stabla moraju biti u sislemu gajenja ,,na dohvar ruke". Nadin gajenja osnovni je problem sa kojim se srecu nasi proizvotladi. Sadni materijal je drugi

podizanje intenzivnih sistema gajenja. lpak, bez obzira da li imamo kvalitetan sadni materijal ili ne, sistemi gajenja koji su zastupljeni kod. nas. u osnovi su nepodno6ljivo eKslenztvnr.

najveii problem kafo sa 3tahovista zdravstvenog stanja tako i sa

trZB:r.r;!;1":.*jre

cene sliive, jabuke

Proizvod

Kntlo Stlira

Mesb

ikruike

u znaiainijim trgovaikim

Dijilrrch

I\{asa

(tnm)

(ke)

ptoiaodrje

Sala I\4aiia

Ihlitr

-70

l\rlniarc

If,liia

-75

ft,rija

ipotroiaikim centrima Nemaike 47 nede4a

Hanbug

nxn rrttx min

100 2n 305 190 100 279 305 2tR I00

457 610

Bertin

Mhdren

254

min

SffiEilt

mo<

min

305

254

305

216 Ul 279 254 356 M 508 457

305

ma<

216

559

Sl- 5. Cena razliiitih sorti iljive

u marketima u Nemaikoj. U vreme najvece ponude Eljive, cena se krcce od 3.0 - 4,0â&#x201A;Ź/kg, bez abzira na sonu. Foloorafie su snimljene u okolini Gizeia 2003. godine. VaZnoje primetiti da softe japanske iljive (Prunos salicina L.) koja je prcplavita

evrcpsko ltZiate, ne mogu bilt rc n c iia ew ooskoi '

n i h a kv a k o n ku

a\ivi lPrunus domAsticaL.).

Ministarctvo potjoprivrede, sumarstva i vodoprNrede Republike Srbiie

posEBNt pRoJEKTt zA SAVETzDAVNU sLUzdu

Dr Nikola Micic, dr Gordana Durii. mr Mi,zlr

s ljiva

Sljiva u marketima u zemljama EU ima izvanrednu cenu koja u oroseki iznosi od 2,5 - 4,5 €/kg. Na berzi u novembru mesecu Sljiva se kupuje tri puta skuplje od jabuke (prosedna cena jabuke, bez obzira na sortu, iznosi 1 ,49 €/kg), i nesto vi5e od dva puta skuplje od kruSke (prosedna cena kruike, bez obzia na sortu, iznosi 2,65 €/kg).

Sl. 6. Plodovi d/enarike brani rukom u markettma u Nemackoj prodap se po ceni od 2,90 €. MoZe li bilo koji proizvodai gljive u Srbiji ostati ravnoduian na iinjenicu da se niihova,,fenomenalna" oo2i:aaca lisltna ,,mlacena ), 'ne m-o2e prodali tu po ceni od 0,25 €, a neka tamo ,blutava" d2enarika prodaje se Po ceni od 2,90 €. Mo2emo li se sada zapitati u iemu je Problem, ili i dalje stojimo na stanovi4tu da je branje gljive tukom. Pa i dzenarike, nepotreban Posao l

Sl. 7. Kvalilet irive je kljuAan za potavu na tr2iilu. lzlozbe i m t) di sob n a og I ed a ni a v a,a n su faktor u podizanju ko n k u re n tske sP o so b n o st i protzvodaia. Na lotograliji se vidi detali sa izloibe oroizvodaia Sljive u regiii Prijedor, Gradigka i Banjaluka. na Poljoprivrednom sajmu u Banjaluci.

Sl. a. Grafiiki

Ct'eic;a

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Kao posebna prepreka za nastup na tr2istu kod nasih Proizvodaca predstavlja pitanje sorti koje se gale za prodaiu. NaSi proizvodadi imaju svo.le mi5ljenje, a ono se zove poZegada. Neverovatno je koliko ne poznajemo sta je to trziste. NaSi liudi bi hteli da se kuPci Ponasaju 6nako kako oni misle da ie za kupca najbolje, dime ustvari zahteve kupca u potpunosti ignoriSu.

Kupac daie novac za ono sto se niemu svi-ata bilo da su to kruPni plodovi lepog izgleda ,,bez ikakvog ukusa" ili ,,bljutava" d2enarika, svejedno je, dakle, kupac ce kupiti samo ono sto se njemu sviala, i ne treba biti naivan i odekivati da ie kupac platiti Prodavcu za ono sto se prodavcu svicla. Dakle, proizvodadi moraju odustati od prepotentnog I arogantnog. a u osnovi gubitnidkog stava, da oni bolje znaju od samog kuPca sta kupcu treba. U proizvodnji Sljive zaradiiemo novac samo ako Proizvodimo ono sto trziSte trazi, a to su dugoroeno gledano rane sorte Sljive koje dozrevaju do podetka avgusta i sorte koje dozreva.ju od Prve dekade seotembra.

kaz proseinih

vele prod aj nih cena pojed ini h

softi eliive na berzt u Hamburqu. Jasno se vidida soie raiog perioda dozrevanja imaju najveiu cenu. Kako se period zrenja krece Prema mesecu avgustu cena opaoa da grupe sant kole oozrevalU sa stenletom. U Petiodu zrenla sorte slenlel Ponuda Eliive ie i naiveca ier se na trztSIu nalazl i€tiiva ii zapadno evropskih zematja. Od trece dekade., avgusta pa nadaue cena stltve ponavo po4azule tendencuu rasta.

Minf,tarslva paltaDrtvrcde. sumarstva i vado7ivrede Republihe Srbie POSEBNI PROJLKTI ZA SAVF I ODAVNU SI UIBU

Dt Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Mitian Cvekovii

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Osnove koncepta savremenih ali znadajno veii prinosi po jedinici povrsine zasada (prinosi od 20 kg sisfema gajenja Eljive

1!! 1 ;-"0':Xlfl:,1''no'" oo ;d:il1'3Jlr1'3;"m::1zu !3

.,Vocarskaproizvodnjapredsravrja

jedan od najprofitabilnijih vidova poljoprivredne proizvodnje, a danas, i .iedan od realnih programa ekonomske revitalizacije ruralnih podrudja. Kljudna je dinjenica da veliiina zasada u ovom konceoru nije ogranidavajuii faktor. Ovde se misli na visokointenzivnu, integralnu voiarsku proizvodniu (lPV) oo konceptu 2asada ,,n'a donvdi ruke . Za tealizaciju ovog programa neophodno je da poljoprivredni proizvotladi ili oni koji imaju nameru da investiraju u ovaj profitabilan posao, znaju da sve Sto su naudili o

Sl. 9. Galiaki pnkaz odnosa

vtstne stabla u zasadu i ekonomiCnosti takve ptoizvodnje. Samo stabla na dohvat ruke mogu dati pune ekonomske efekte. Kod iljive u zasadima na dohvat ruke visina stabala dosti,e od 2,7 3,0 n u nekim kombinacijama i do 3,5 m. Za ove zasade to je gonja granica.

vocarskoj proizvodnji do pre deseraK

godina, moraju da zaborave i oa moraju da prihvate potpuno novi nadin i rada i razmiSljahja, ako u ovom poslu Zele da zarade novac. Proizvodnja Sljive po novom Konceptu gajenja, u zavisnosti od sorte, moZe da obezbedi zaradu od 3500 - 5500 â&#x201A;Ź/ha. Osnovni razroo zbog kojeg ovaj program ne f unkcioniSe jeste nepoznavanje ove proizvodnje od strane poljoprivrednih proizvoclada i Sire. Dakle. probrem Je u neznanju, koje se prikriva sa

prepoznatljivom priiom o tehnologiji gajenja Sljive kao tradicionalnom opredeljenju proizvoclada. Savremena, visokointenzivna I integralna, voiarska proizvodnja po sistemu "na dohvat ruke" u razvijenim zemljama ima slede6e karakteristike: broj voiaka po jednom hektaru krece se od 2000 do 4OOO dime se postiZe manja pojedinadna opterecenost stabla sa rodom

SL. 10. Sav.emenl s'stemi gajenja omogucavaju

puta vece prinose

oonose na ktastcne vocnJake. Buduci da se u sistemima qaEnia,,na dohvat ruke" ptodovt betu ipakuju. nJihova veleprodajna cena jelridd pet pula veca u oonasu na ptodove brane tre'enjem ili .nlacenjem- stabata.

Minislarstvo poljopnvrede. Sumarslva i vodoprivrede ReDUbllke Srbiie

PoSEBNI PRoJFKTI zA SAvFToDAvNU sLUzdu

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Duric. mr Milian CYetkorr

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

dohvat ruke" - stojeii na zemlji, bez upotrebe merdevina, platformi i sl., dime se Droduklivnost ovih zahvata poveiava za tri puta, a preciznost i kvalitet tretmana stabala viSestruko; fizioloSka konstitucija plodova je optimalno izbalansirana povoljnim odnosom broja listova po jednom olodu: kontrola formiranja pupoljaka za narednu vegetaciju, u stvari predstavlja programiranje rodnog potencijala stabla iz godine u godinu. Time se ovaj proces nalazi pod punom kontrolom proizvoclada Sto znadi da stabla imaju rodne pupoljke i plodonosne su svake godine; integralna proizvodnja voca (lPV) je ekonomidna proizvodnja visokog kvaliteta proizvoda, u kojoj prednost imaju ekoloSki najsigurnije metode koje minimiziraju nepoZeljne efekte i upotrebu agrohemikalija u cilju sigurnosti Zivotne sredine i zdravlja doveka;

. .

Sl.

11 .

Beba plodova predstavlja

kitiinu lazu u realizaciji

voiarske proizvodnje. Kvalitet

berbe i uiinak, tri puta su veci kod sistema gajenja "na dohvat ruke" nego kod visokih stabala - klasiinih uzgojnih oblika. Takode, fiziiki napori beraaa znacalno su manlt.

kvalitet plodova je vise od 80 % plodova prve i ekstra klase na nivou zasada (plodovi su tipidno obojeni, propisanih standarda ujednadeni po velidini sa minimalnim oSteienjima i kalom u toku distribucije.); veleprodajna cena plodova je niska zbog visoke produktivnosti (visoki prinosi, manji utroiak rada po jedinici proizvoda) Sto daje visoku konkurentnost na triiStu; o sa odgovaraju6im kvalitetom sadnica plodono5enje podinje u drugoj godini nakon sadnje, a puno plodonoSenje se postiZe u detvrtoj ili najkasnije u petoj godini. Realizovan prinos u prve detiri godine dovoljan je da se u potpunosti otplati investiciono ulaganje. Zbog dinjenice da na5i poljoprivredni proizvoaladi imaju relativno male posede neophodno je da se usmere na proizvodnju upravo onih kultura koja imaju visoku akumulaciju po jedinici povrSine.

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Miiii, dr Gotdana Du i, mr Miljan Cvetkovii SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

s ljiva

Sl. 12- Rezidba

u sistemu

ga|enja "na dohvat ruke" zahteva tri puta manje radnih

iasova od rezidbe klasiinih zasada. Kvalitet rezidbe i moguinost p mene detaljnih zahvata

pomotehniikom

tretmanu niskih zasada mnogo su veii nego kod visokih stabala. Pri tom koliiina odbajenog drveta, a time i gubitak znaiajnog dela zivotnih

aktivnosti

( ish

rane ) voike,

mnogo su manji kod sistema gajenja "na dohvat ruke". Takode. fiziiki napori rczaCa znadajno su manji.

Sljiva je vocna vrsta koja danas ima veliku potraZnju. Posebno naSa Sljiva, jer ne treba izgubiti iz vida da je zbog velike potraZnje i ogranidene ponude u razvijenim zemljama do5lo do znadajnog Sirenja sorti japanske

Sljive, koja objektivno ne moze biti konkurentna evropskoj Sljivi, ali mi

moramo imati veliku proizvodnju, u kontinuitetu sa branim plodovima i pakovanjem po EU standardima.

Bioloike pretpostavke za uvodenie sistema gaienia

,,na dohvat ruke"

Osnovnu bioloSku oretoostavku za plodono5enje voiaka predstavljaju generativni pupoljci, odnosno rodno drvo voike. Pri spontanom razvoju stabla formiranje pupoljaka u osnovi sledi biolo5ke zakonitosti u interakciji sa uslovima spoljne sredine. U projektovanju intenzivnih i visokointenzivnih sistema gajenja kao primarni zadatak postavlja se Sto brZi ulazak u plodonoSenje. Ovo se najlak5e postiZe ako kao modifikator rasta habitusa voiaka imamo podloge slabe bujnosti. Ako ne postoje takvi tipovi podloga, onda se otvara pitanje kako da bioloSku predispoziciju vocaka. da u prvim godinama rasta

dominantno razvijaju vegetativne organe, preusmerimo ka procesima reproduktivnog razvoja. Dakle, na koji nadin se moZe predominantna vegetativna aktivnost usmeritt Ka procesima diferenci.iacije generativnih pupoljaka na odredenim pozicijama na stablu. Upravljanjem

procesima slamanja vegetativne aktivnosti, na radun plodonosenja, mi moZemo odrediti moguce granice razvoja stabla i odrZavati ih u sistemu na dohvat ruke. Odr2avanjem stabala Sljive sa pomotehnidkim zahvatima na visini ,,na dohvat ruke", uspostavljaju se indukovani odnosi rasta i razvoja koji na odigledan naiin znadajno utidu-

Mtnistarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike Srbiie PoSFBNI PRoJEKTI zA SAvETjDAVNU SLUZEU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Miljan OEtkoyE

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

na usvajanje ovog koncepta odnosno, sistema gajenja.

u spontanom rastu i razvoju habitusa vo6aka najizraZenija bioloska zakonitost je samozaguSivanje i samoproreclivanje. Manifestacija ove zakonitosli ispoljava se kroz oromenu strukture obraslosti duZ skeletnih grana i na stablu kao celini. Posledica ove zakonitosti jeste da se na slablima, posebno u unutra5njosti kroSnje javljaju ogolele zone - zone u kojima je do5lo do odumiranja tadaka rasta i prestanka f ormiranja obrastajucih prirasta. Stepen razvijenosti pojave samozaguSivanja i samoproredivanja izr aZav a se koef icijentom produktivnosti krosnje (Sl. 13). Koef icijent produktivnosti krosnje,

Kpr,=

tilll

pokazuje koliki je deo kro5nje u procesu aklivne diierencijaciie vegetativnih i generativnih tadaka rasta, i njihovog rasta i razvitka (neproduktivni deo kroinje predstavlja zona ogolelih skeletnih i poluskeletnih grana u unutrasnjosti kroSnje). Kod spontano razvilenih stabala zasenjivanje, a usled toga, i ogolevanje unutrasnjih delova kro6nje je najveie. Kod klasidnih sistema gajenja ogolevanje je jednim delom smanjeno uz primetne razlike izmeclu Diramidalnih i kotlastih uzgojnih oblika. Maksimalna vrednost koef icijenta produktivnosti krosnie. a to znadi da na stablu nema grand bez obrastajuiih prirasta, moZe se postici jedino kod vretenastih uzgojnih formi.

Ukupna zapreminakroSnj e

IU Sl. 13. Koelicienl poduklvnosti

kroinje razliiitih sistema

gajenja. Kod spontano razvijenih stabala (A) samo jedna trecina krcSnje je produktivna, kod klasiAnih uzgojnih formi (B) produktivno je do 60 '/. krognje, a kod vretenastih uzgojnih lotm (C) celo stablo sa svim grunama je produktivno - nema ogolelih zona.

4u=

0,33

Razvojem savremenih sistema gajenja, iako je postignuto da koef icijent produktivnosti krosnje bude jednak 1 , ispoljena je potreba

0,60 daljeg smanjenja razvijenosti stabala, pa je kao temeljni pokazatelj biolo5ke

produktivnosti usvojen lisni indeks stabla. Naime pracenjem nzvoia i

Ministarstvo poljopriwede. Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovii

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIOBA

usavrsavanjem tehnika formirania i modif ikacija vretenaste uzgojne torme uoeava se potreba i dalja tendencija u smanjenju velidine stabla (Sl. 14),bez obzira Sto na stablima nema ogolelih zona. Smanjenje dimenzija stabla do visine "na dohvat ruke" bez oaoa bruto produklivnosti, odnosno oez smanjenja prinosa po jedinici povrSine zasada ostvareno ie iskljudivo poveianjem broja-biljaka po Jedtntct povrsine zasada, a time i poveianja aklivne lisne povrSine, odnosno, lisnog indeksa. Dakle, smanjenjem dimenzija habitusa i pove-canjem broja stabala po jedinici povrstne zasada, smanjuje se zapremina kro5nje, odnosno ukupna

2000

st!b/ha

zapremina krosnji u zasadu ali, se produktivna lisna povrsina po iedinici povrSine praktidno smanlule lamo neznatno (Monney et al., 1993). Lisna povrsina stabla predstavlja osnov Zivotnih aktivnosti voike r potencijal za produktivnost. Tako je konadan pokazatelj odreclenoq odnosa izmeclu rasta i rodnosti svake kombinacije sorta/podloga, ustvari odnos izmealu lisne povrsine ili broja listova i broja plodova. Pitanje aktivne lisne povr5ine koja osnova za funkciju biolo5ke proou1e ktivnosti, predstavtja ktjudno pitanje i za definisanje razliditih uzgojnih tormr pre svega kroz eliminaciju uslova zasenjivanja izmeclu susednih stabala i redova (Sl. 15).

5000stab/ha

l'[ffi i*"* J000st b/h.

,..

6000st h/h!

iffi"'*'** sl. 14. GafiAki prikaz odnosa vetiiine

zaprcmine krosnie

td.

uKupne zaprcmine kroanji u zasadu (b) i velicine produktiiie sne povrstne po ledtnici povr.ine zasada @). kod Sest razliiilih gusuna sktopa. Na osnovu datih parametara vidi se da ie povecanlem gusttne sktopa od t S00 do 6000 stabab he

sl.

15..

Uticaj raztiiitih uzgojnih obtika na stepen zaseniivania !4manie zaseguelii lgranicni ugab

Dazntn debva stabta:

?sel|yanjq.ie9s'-p@ !9!L! poreli- Sansavini. t988f,--

zapremtna kro'nle pojedinainih stabala smanienia za 1Ox. uxupna zapremtna kro'nji po jedinici povraine zalsatja smaniena le za 3x. dok le aktivna tisna povrgina po jedinici povrsiie zasaoa smanpna samo za S/".

'''' "'u'"'"o o'r

o'{{?E,uf

Eil{ilf i,,:l'!xJLTT :;

i,r,!

gri:!!""

Miiii, dr Gotdana Du c, mr Miljan Cvekovc SISTEMI GAJENJA I REZIDBA Dr Nikola

5 ljiva

Sl- 16. Zavisnost trajanja direktnog osvetljenja krcEnje od njene visine u odnosu na Sirin u slobod nog medu red nog prostora. Traj anje di rektn og osvetljenja nadzemnog dela vodke srazmerno opada sa poveianjem visine stabla. U uslovima d nevnog osvetlje nj a pri odnosu visine krognje i

slobodnogprohoda2:1 direktna osvetljenost cele kroinje traje 3 iasa i 24 minuta (28o/o), a njene gornje polovine 5 iasova i 24 minuta (45o/a). Da bi sv delovt krognte bili os v

" /^r.:

,L*a: : fffi.'i

ali eiidiliTi o nEi aldsc u

tnlenztlela DreKO 5U "/o OO dt rektne sve osn, m ak st mat n a

itiffi noATft; nenie odz n

Trajanje direktnog

./,./

I .F I

osvetljenja krosnje

. *a

gv.)

gomje polovrne s48 15toto'1

00,,,*, *assN1

248 (zwot

6t"t

224 1zo"t"1 t2o 1zt"r"'1

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Pregledom razliditih ekolo5kih i drugih uticaja na gradu lista i parametre lisne oovr5ine. a u vezi sa tim i efekte svetlosti pri razliditim dimenzijama nadzemnog sistema i karakteristikama uzgojne forme, jasno se moZe zakljuditi da u svim kombinacijama Dosmatranih odnosa. niski zasadi imaju izraZeno bolje oarametre lista i lisne oovrsine od visokih stabala i od klasidnih nadina gajenja. Upravo na boljim parametrima lista i boljoj poziciji lisne povrsine, niski zasadi ili sistemi gajenja "na dohvat ruke". imaju bolju produktivnost a to znadi i redovnu rodnost, u odnosu na klasidne sisteme gajenja, a da ne pominjemo visoka stabla u soontanom rastu.

Miiii, dr Gordana Duric, mr Milian Cvetkovic SISTEMI GAJENJA I REZIDBA Dr Nikola

Sljiva

Biolo{ke osnove pomotehnike Sliive

ocekivane reakcije i meclusobne uslovljenosti paralelnih procesa, a posebno kompetici.iskih procesa sa stanovista usiova za rast i razvoj poledinih organa, a pre svega ciljnih organa. sa procesom diferencijacije generativnih pupoljaka za narednu vegetaciju. osnov su za definisanje zahvata koji ie se u datim uslovima primeniti. U vezi sa iznetim, treba stalno imati na umu genotipske specifidnosti u navedenim reakcijama.

Osnovu svih pomotehnidkih zahvata predstavljaju zimski pupoljci vocke. Jasna predstava o kategorijama pupoljaka. njihovom formiranju i njihovom prisustvu na razliditim kategorijama prirasta i na razliditim pozicijama na stablu uvod su razmi5ljanje o rezidbi voiaka. Pitanje

l[9r,,

r, ,,

,, r

llao

13 Ja- r.b. Xlr 4t

!rr,

Jrl Ar&

E.l.

Frva vegetacija

Druga vegetacija

p,ii

tnoJp.e,,e I r.optat,t n I o-n!.tal^.ttto.oanactitpurchuc^e\..o.tactip C!.o ,\,_st-poo.,,..nna 1'la 2tp 1sa.Jlupno JJ Dodp!dpe PodctL,|t., 2 ptpds?ttdiu dtter:enc.ta' ,ic et ta^o. tegetat,,. tl :'::".-9:d: ?laPa p,t pot a\), ^t::a, rltadd a N .J podc '1At dlgo an p'-dstattia 1,0.11.^.t,an ( tasA I J ^t.]c 'dzroja u god;r,p U 1aO ottâ&#x201A;Źretlctactla generatlvnth pupaiaka. predstavlla osnovu podctklusa 4 koji je zavrini i ina izlazfl produkt - "_,< otoC. Na bazi otnamthe pnKazanttl elapa tpodelapa veoma precizno nagu Se 2l:-1.7

deflnisati svi zahvati u aqro tpantalehnici

Sl. 18. lva nodosina

pazustna listava svih kategorila

'ad t a'o ^ a - se rpgola'an, \up- haie svoiotn ,\' . 'osc. - :a\- r' g-l t. e slra l,r pLtpoljh- nd ''ata'a ^ a' 'q a'. .a.a /.1 t..J\ rtperiad miotAna Na syakor,r n.odusu odnosno u pazuhu svakog lista ' - -o.,-'o--..a po l,t rpgela.one hupe C _ -'t'a ra B t 82 oactp rcoelec,onp hupe. &duo tast

i tazvol ovth vegetacianih kupa determinisan je njihovin pala2ajem. Naine. centralna vegelaciona kupa (C) mo2e da diferencira iu vegetativni iu generativ1i pupoljak. dok bocne vegetaciane kupe (81 i B1 magu da diferenciraju samo u generativne pupoljke.

ivrcde Sunarctva i vodopt ivt cde Republike Sr[ti1e POSEBNI PRaJEKTI ZA SAVET)DAVNLJ SL IJTE(j

iDistatst'/o poljopt

Miiii, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvekovii SISTEMI GAJENJA I REZIDBA Dr Nikola

Sgiva

sl.

19. Histologki preseci vegetacionih kupa koje se u pazuhu zaielaka listova uoiavaju neposredno po prvim morfologkim znacima da je doSlo do budenja vegetativnih

pupoljaka. Agro- i pomotehniiki

tretman u cilju boljeg razvoja

d i le rc n c ij ac ij e veg el aci o n i h kupa. posebno boAnih

vegetacionih kupa, ptvi su preduslov za formiranje rcdnog potencijala. Momenat prihrane, za'tita listova u prvim lazama razvoja, zahvati u zelenoj rez id b i s a ci ljem izbal a ns kanog rasta i razvoja stabla itd., ne mogu se dopuniti tnleruencuama poste determinacije boinih vegetacionih kupa ili njihovog masovnog abortiranja.

Sl.

20.. Sematski.prikaz rcsp.oreda pupoljaka

lodusima. Vegetativni pupoljci formiaju se

iskljucivo na centralnom polozaju na nodusu (C) i to u vr'nom delu graniice. Boine vegetacione kupe u normalnom procesu rasta i razvoja nikada ne dilercnciraju vegetativne pupoljke. Generativni puporci mogu da se formiaju i na centtalnom polozaju (C) u baznom delu graniice. kao i na bocnim pozicijama (Bt i 82 celom duZinom svih kate g o r ij a j ed nog o d i 5 nj i h pr iasta.

Cvetni B,

ar*^, CB.

sl.21.

Sve kategorije mladara kod iljive zawsavap rasl odbacivanjem vAndg dela mladara. lto u osnov, liredstav|a simpodijalni tip grananja. Ovo je ;naCajan more.at kojl pokazuje dtnamrku rasta novih prirasta i proces koji p.e:^cC tomianju vrinih pupolika. Takode, ovo ie kriti'na ia'ka - D,ocesu dif9 rencijaciie.geneelivnih pupoljaka. Jet sJ -a g.aEacama na xoltma Je doslo do odbactvanla vtha mladaQ. sfe vegetacione Rupe determinisane u smislu pravca dalje d fe.e-c .ac le po vegetativnom ili generativnom kodu.

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike Srbiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Mitjan Cvetkovi|

Sgiva

srsrEMt GAJENJA t RezrogA

E@"P?FVH lgnorisanje pitanja poznavanja procesa.rasta i razvoja organa i biljke u cettnt Kao osnove za definisanie

(

lJ(.B.

.l:.I

.l' 'o

, ttr, l

;.,i;ii;;,'t-

agro- i pomotehniikih mera u gajenju ie se sve re5iti onog trenutka kada se pronade ,,super sorta" Sljive (ditaj nova s|Jrve. uz .,obecanja. kako

pozegada), samo je presvuiena priea o lradiciji gajenja Stjive, i za raKav vto arogancije naudnih institucija koje se bave ovom problematikom, kao drustvo smo platili veoma veliku cenu. Sl- 23. Dva tipa kratkih rodnih - naiska

grancica gliive: A kitica:

B-kratkarodn;

g ra n Ci ca. P oz n av a nj e stru k tu re

pupo|aka na kratkim ptuaslima

t nJtnov rodnt

potencijal

omogucavalu nam procenu opterece nosti rod n ih n osaia, a time iduzinu na koiu ie

.1,

";;,;:;;;i;'

po.trebno i zvrgit i nj i h a)vi)

pnKractvanle.

;t-

j';r?i; if,iijiri,f,j)?f,l3i1?!i!f

ui! !i{3 "i?f

-r

p,"!', u,,i, o"

", "

f#tffiir1tr*{ff#r[#,tr!t{!:!;'M

i;Qe.

Sl. 22. Grali1ki prikaz mikrofenofaza u dnerencuaciji zaietaka cvetova u genetativnim pupol ici ma eI ive. prvi moiologki znaci da je poiet; dilerenciacija gen-ercttvnih pupoljaka kod Sljive moi:u se u^octt ,kralem jula i poietkom avgusta. trtotosxa Kontrota ovog procesa, veoma le.v-azna za procenu moguce intervencije. Jrepen dttetenciranosti cvetnih zaietaka Ued ulazak u period mirovanja kljucno je pttarye za procenu rcdnog potencijhla soite t oennEante genotipski specifiinih zahvata u reztdDr.

fiiltr{;'",fifflTr7:ii{:iSq;;';gf$l:^y:n i#!',!fr!ii:ii#r:::iii{?,2*:,xns:F,:,:s:,,:i" usposavllanle

r I

odredenog odnosa Emedu rasta ircdnostt.

M in i starstvo

poljoprivre d e, Suma rstvi pose eN I ccoJEii

r2i"i(lEi1f;if,',!!"ri,il&

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovic

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

s,l. 25. Mortobgki izgled vegetativnih pupoljaka na centralnom poloZaiu (v) i cvetnih pupoljaka gde razliiujemo puitoike'koji nornalno kreci na pciietku vegetaiije @j i puiotjke sa aboftndnim zAcetcfma cvetova @) kod kojih razvoi

Sljiva u genetidkom smislu predstavlja fenomen. Njena genotipska struktura p korplkovana jer se radi o spontanom inerspeciies hibridu izmetlu dZenarike i crnog tma (izvorno triploid) koji se zatim spontano poliploidi*ao i tako postao funkcionalni heksaplokJ. Sve ovo ima za posledicu da se kod Sljive javljaju razliditi oblii steriliteta, zatim samoplodni ili samobesplod n i genotipovi, f unkcionalno Zenski ili muSki genotipovi itd.

izostaje i ubtzo dolazi do njihovog odbacivanja

Sl. 26. Generativni pupoljci gljive su cvetni Eto znaii da su u niima difercncirani samo cvetni zaieci. To ima

,ili '

t.l

r,i

ir rr r,r

+b-l

za posledicu da se iz ovih pupoljaka azvijaju cvetov a plodovi. Posle plodonosenja na mestima po 'gdezametanju su bili lormircni cvetni pupoljci gstaju samo o2ilici bd plodova ili odbacenih cietbv6. Cinjenica da nodusi na kojim se fomitaju cvetni pupoljci ogolevaju veoma je znaiajna za delinisanje zahvata u pomotehnici jer se rezovi uvek moraiu izvoditi na mestima na kojima su prisutni vegetativni pupoljci. U protivnom rczovi na qenerativne pupolike doveli bi do debalansa izmedu -vegetativnog i i2eierativnog potencijala. a pri tome i do debalansa izmedu rasla i rodnosti.

Sl. 27- Mololoiki izgled Nlena aliive: A)

polen u tazi raznogenja u polinaciji polen u suvom staniu snimlien skeniaiucim elektronskim mikroskopom: B) spoljna opna polena egzina kod gljive pripada tektatno

retikulatnom tipu: C) dolaskom na stigmu stubica polenova zrna se hidratiSu i poiinje proces klijanja polena i kasnie prorastanjem u unutruSniost ovaiiuma. dnosno. prodorcm u embrionovu kesicu dolazi do oplodnje.

Ministarstvo poljopivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Shiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Sljiva

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 28. Uocene ra,.like u citogetskoJ konsfituct\t potena stjive

ntsrctoskt presect polenovth ztna u fenofazi zelene qldwce. U tohulama anleta sloj lapeuma Je u potpunosti rcsotbo;an ipolen p u potpunosti spreman za raznoSenie.

Sl-

29. gamctotita kod aliive. A) -Tormiranje zenskog ntsbtostu presek semenog zamelka u ttenuthu prve mepttcke deobe u prccesu makrcsporogeneze: B) notmatno torm(ana embrionova kesica u koioi se uoiauaju Bjna ieliF a). sinergide (d i centiaina jeda emoltonove kese lcl)

Sl. 30. Za zametanje i normalan razvoj plodova kljuCni su ekolo'ki uslovi pred cvelanje kao i u weme cvelanja. Morloloske detormactie ptodova itive cesto se pvtiaM kao posledica neoovolinih uslova AoJi prcdhode cvetantu t imalu negativan utrcbr na srastanlb iia2vol kar'oete uiaobifiioi:;eii pote,novth ztna.u lenotazizelene glawce. u lokulama anlera sloj iapetuma'je u potpunosti resdrbovan t potenJe u potpunosli spreman za raznoienje. Na lologrchji su prikazane detbrmacie na ptodovima sone Caianska naiboha.

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarclva i vodoptivrede Repubtihe Shiie POSFBNI PROJEKTI ZA SAVEIODAVNU SLUZEU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovii

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sr.stemi gajenja Eljive

Kombinacija softa/podloga

ovu sorlu udinio sortom savremenog vocarsawa. Posegada kao sorta ima

Sorte Sljive

samo dobre karakteristike mesa ploda, dok se sve drugo moze smatrti losim ineprihvatljivim. Habitus i tip organogeneze rodnog drveta, a to znadi i sistem rezidbe ne mogu se na odgovarajuii nadin uskladiti kako bi se dobila uravnoteZena uzgojna lorma za intezivne sisteme gajenja. Svi klonovi pozegade izuzelno su osetljivi na virus Sarke koji je uz pomoi pozegade tako brzo i proiiren. Krupnoia plodova. sa poznatom agro- i pomotehnikom, ne moZe se stabilizovati na nivou standardno krupnih plodova koji ie ispuniti potrebne uslove. pre svega za susenje plodova, ali i ostale zahteve trziSta. Dakle, na osnovu svih iznetih konstatacija jasno je da poZegadu kao sortu sto ore treba ukloniti iz proizvodnje, a njeno prisustvo u celom regionu, kao najzastupljeni.lem domacinu virusa sarke. treba svesti na najmanju moguiu meru. Krdenje

Nekoliko puta je naglaSeno da naS tradicionalan pristup gajenju Sl.live ima u vidu samo jednu sortu, s,l. 31- Plodovi sone iaianska najbolja tipiAnog izgleda.

a to je poZegada (sinonimi: madZarka, savka, domaia Sljiva itd.)

Standard za ovu sortu ne postoji,

imajuii u vidu nadin na koji je 'azmnoZavana, kao i izuzetno veliki broj klonova, sa sigurno5cu se moZe

reii da poZegada predstavlja populaciju klonova sa velikim stepenom polimorf izma. Dakle, razmnoZavanje sa izdancima sa kojima su uzimani i samonikli sejanci nastali iz semenki otpalih plodova, a ko.li su imbridnog porekla (radi se o samoplodnom genotipu) dovelo je do velike genotipske Sarolikosti. Klonskom selekcijom izdvojeno je veoma mnogo klonova ali ni jedan nije pokazao karakteristike koje bi

Ministarctvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srb|e POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nkola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Mitjan Cvetkovii

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

svih stabala pozegaie koja nisu u

KoJe se moraju sprovesti na nivou drZave. najverovatnije zakonskim putem. I konadno treii korak podrazumeva sasvim novi pristup tehnologiji gajenja Sljive u intenzivnrm I vtsoKotntenztvnim zasadima iime bi Sljiva postala poljoprivredna kultura sa standardnom tehnologijom gajenja.

vocnJacima u kojima se vrSi aqro- i pomotehnriko od12avanje zas-ada,

a pre svega zastita kojom se suzbijaju lisne vasi. prvi 1e korar< xa obnavljanju Sljivarske proizvodnje. Proizvodnja sadnica, i to bezvirusnrn. visoko kalemljenih, razgranatth, komercijalnih sorti koje su toleranrne na virus Sarke, predstavlja drugr kljudni korak u citju podiiania proizvodnje Sljive na nivo koji je nekada imala Srbija. Ovo su mere

Ca{€rNk

ranoJ

Komercijatne sorte Sljive iole danas aktuelne u razviienim zemljama izvoznrcama, koie se uspe5no mogu gajiti i u na5im uslovima date su u tabeli 2.

iiii--

sa,*e ff:*ifli"nru1. iil,iirfii'- ftfffii.l,P

Katink!

Rrno

RclarilTo

\.jtus

trcr.\hlarrju Vins \]rte vruj(r Nto jttd

Kcoo\nr I

Julija

Ranormoda!"njc !4n6 *a*c vr|o proouKrvna

(a.an\ka

F'RndJnic vnrs wlc (L\lu!Ia ohrl'r.r Moniliio RJno

lcpotica

Snmooptodna

,l0

mno rodnosr

EeLar,tno Dobra

najboljr Fircnca 90 Rn'

vinrs (arke

Moniliiil

pnrndali,Uc Vnr\

Sanooptodna 38-40 snjlxl

vao lnuLlAtrnr

bluttku

Rnno r'lorodav.anjc lr.ura sarkc

56-i

SJnob,\plgdnr rt{LtLnt, \a U

44 -

ka ra kt e ri sti k a ko m

stladnog ukusa

famno

L.erne i slhdnog

Samooplodna

$rtc

Samooplodna 30

Dohar

valjevka

Raro prorodalanje \Inrs

sarke

3'1|c.T".. rcnx(,oa

Sqgnrcrodr\airc KoJcbarycprinua

suia \'rru{ s.rkL

Sarnooplodna

vonitua

Sanobesplodna

SoZno

40 LJubitasta

30 35

Sdb lsr-crnl olodoa

ouerd&ne

SD.l Bdriy'"-*p,q*' lJl@Jq hooa.D@

\i^,s s,ke

L.limi&n sarm

Vrlo rodrla sorta osrEdnjeg k!"lireta

Cvrst osre dnjeg livalitera

dno6

Kvalilcrra slonr sorL pogodna i /r suknje

Plava sa p€peljkom

slalkonakiselo

kvalitei,an

Zutozclcna

Soano slatko do

(:rrst

Sodno

26-48 Tarlmoljubitasia

Soalo

amrnatiano

Prgzident

Vrlo

prcdukrilna

\4rus sarkc

Dclirniino simG tn_dl Ljubiaasta

oDlouna

Eten,

Rano

trondavanJc vna tarkc

lr{.nd'

vnN

$rc

hlimicho

Rano p()rodavanje Vin6 sarkc

vflo nrmuknvna

Prc.cntr

/.lir

R"jx, nrcrl a\:uUc Vinrs vnn pro,lu.rilr\n:r

O llhn^\n,

Sano. ati ncamma!iam

Rodna soru visoke adaprjbilnosti

sa,

Samooplodra

njkc

22 - 30

-36

tJubitasloplala s rtpclkom

Sotno

T:unno plava

Soano

A vorrlnj,!,Ltt,ttv\^"

i n i sta rstva

potjopriv rede

f Ekgilfi

i rnt-\a

Kvalitcha sona sona

KlalirceE sona

Cllrir

krsnije clJohe

Kvalitcha siona sorta

pogodna i za prcradu

Soano i

r'ndricrk,

Vrlo ltl:r rarlsporhbilan

Sdta

ftcrrB m wfirD holcsi

Kania on.

t\ t't,i trtlh.t n!,hur

^'4

l'okd.!

slnrko

arormt'ltm

. tt - JS pta\J sd '-'Tji,i;,:r::;i;* .ncnirom sin,ornlodna

Kvalireha soi.1

6rst

Crm

plava

A;:mr..a $rl"j" ,.1"

Top

Sdnooplodna 35-45

v$ox2 roonost

un$ja

K\alibtu raB s..h oqma na

hrtc

Ana

sona

sr'-^l upotrebu

'ra'd'l,ciju

Ranolordtavanrc Virus

Mm4

Nljna.l'jnta ukusni

Haoita

ooDm

epone oozrEvEnja

abilan

Dosta sotno

sladunjawo

o"nsF

rnMropr6ntul5 - 50 Ta'unDtava sa DeDetikom :a aruac so t

Kcuowa

stona rJna sona

Kvalir€ba sona nnjje

Fncllkdrl

nl:ivr

plamcnia.a Rda Sltirc

l/rzctno kvalibtna

Slarkonakis!lo

KCOOWT:ItODr|I)a PlammEaa

Ma stii,c

Vrlo i?I|a soria visokos lcv€liteta

CrnS tnrpan

krs.li r

Tarnnopla\a sa pepe.lko,n

rcij a In i h so rt t

Kole se gale u zemljana u okruzenju iu EU.

Soano

prr\:

Tamno plava

Samob€splodna

Tab. 2. Pregled osnovnih

Ljubiiaslr

.rrj .{) Tarnnon.rtl

f.dfi

^t4rto.

$rtc

Ljubi'astoprava

Caaanskr

Sfcnlcj

Plarn(rju

36-(o

!,ffi:/,Y1,1*X

1iw1is :;ttro,l !"rt'!!t,

iSdtiM

soda Inso -

tontue

rtluc

Dr Nikola Miiic, dr Gordana Duric, mr Miljan Cvetkovic

Sqtva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Podloge Selekcija podloga za Sljivu jod uvek nije doSla do takve podloge koja bi imala veiinu pozitivnih karakteristika kao podloga M 9 kod jabuke. Ciljevi koji se jo5 uvek pokuiavaju dostiii u selekciji podloga za Sljivu su: 1) smanjenje bujnosti stabla i uravnoteZen rast i rodnost; 2) proizvodnja podliga vegetativnim

fab- 3- Pregled osnovnih karakteristika podloga za Sljivu koje se koriste za intenzivne i visokointenzivne zasade u zemljama u okruzenju i u EU.

DZanarika 29 C klon

DZanarika

Klonska s€le kclia Prwtrs

Sejane &lrurs

Za sve tipove zemljista

Dzanarika

klon

sejanac

@a,fen

Klonska sele - KloDska sele kcija Pn,r&r kcija Prunus

cerasi|ara

Za sve tipove zemljista

GF 8/l

Za sve tipove

zemljista

aijata Za pcskoviia t€ska i laeana

zemljiita

hbo podDi

Ddo

ko&laanljilf

he&E

Dobn opo -

Dobra otpo mo6t na su.su

mo61 na sufu

Unifdmar

zvoj slabala u

Fdni

Er jita

Unifonnan n zvoj shbala

-vl"

u zasadu

DoLo@ni I(E&nErnljila

Doba otpo mo6t na suJu

Piri'-

Mariana

djila rE keana zonj ia

Klonska sele kcljz P,11,,'t

znadajne bolesti i Stetoiine. Podloge na kojima se danas podi2u vocnjaci i razvija intenzivna i visokointenzivna proizvodnja Sljive date su u tabeli 3.

Hibrid

Citatioo'

Hibrid

lstbara'

GF 671

Zaipime

\IrS. Z 5 Klld*trtb Ptn

Ferciana

Kl. s€lercija

Kl- sclckcija

irltiti.ija

anliitrdsa dodEadib

m\€dtiavdljsn'Esi'trEtm Urnffro @ dj a m lc€am

Dobo@6i Iqe&la

anljisa

Z:pb(b i

tl(ri" dnFa

Osetljiva na nedostatak

viage

vlagc

OSlarB

Is*uantsta

UniforrDn ra -

u zzsadu

u zasa(Iu

slabala u zasadu

Uniforrnan

Dobra oFo most na srsu

dji\a m

stek

Unifcrrnan n zvoj slabala

zloj

hftridna Kl.

Unifoman n

zvoj srabala

tiE@c-

.*o o6dji!"

djiv.

B br&u

,lrlFtr

Gdji\aB oed@t rlag.

vlage

zvoj s{ab6la

srqie

&Enljil6

rE&-

UnifomE!

&ranF

anljila

nedodtatak

Kornpleksna

selelcija

S6m ra dodta

Osetljiva na

zvoj stabala

razmnoZavan.jem. ali bez emisije izdanaka u proizvodnim zasadima; 3) otpornost, kako na uslove u teskim zemljiStima, tako i na ekonomski

trifrEr.z\ni dh

B kE&n

anlifa

Osdljira

nedooatak Uagc t EifarDrn ra -

z\q rdala

u zasadu

Slaba

Ograniaena

Slaba

Nc stvara

Slaba

emisija

izdanake

emisija

izdanaka

Do6ra

Koneatbit|od

Dobra

komFtibilno6t

nije dobn sa

kompdtibiln6t

Dobra komp6tibilno6t

izdanake

Slaba

emista

emisija

tzd

izdanaka

ata

izdana-ka

Dobra

foryalbilnod

Dob€

U fszi

U fazi

korpatibilnos

nije dobra sa

kompanbihro$

isfttiwDja

ispitivatrja

wtrn sorbnB Prcporuauje

stise ne preporuiuje Ko ali

Namcnjcna za

jako

rodnesorte

Namcnjcna Z^mtcnzivne Za s1r\ia zc' Neophodnost za leska zasade bunijih nnjilta sa dosta provere u

z-emljista sorti

Iseanjaka pnksi

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Pmblemi Neophodnost provere u tokom kallemljenja pmki

Dt Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovii SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sljiva

Sadnice za podizanje intenzivnih visoko intenzivnih zasada Sljive

Proizvoaladi moraju shvatiti da je sadni materijal kljud za

podizanje voinjaka koji ie uspesno plodonosti 20 i vise godrna. Visoko kalemljene i razgranate sadnice predstavljaju standard za podizanje intenzivnih i visoko intenzivnih voinjaka Sljive. Veiina savremenih sistema za gajenje Sljive kao polaznu osnovu podrazumevaju razgranate sadnice. Samo sistemi sa uzgojnim formama otvorenog plodonosnog zida gde se sadnice prikraiuju na 40 - 50 cm podrazumevaju

sadnicelAklase(bez razgranjenja)

Sl. 32- Razgranata sadnica gljive ili sadnica sa formiranom krunom kljuinije uslov za

pod iz anj e i ntenz i vni h i I i visokoi nte nzivn i h zasada eljive. Spojno mesto posle sadnje u vocnjahu moru bfu 20 cm Enad.,emlje.

51 33.. Rodni p.otencijal i pladonogenJe sadnrca u ptvol t drugal gadtni po sadnji: A - razgranata sadnica u drugoj vegetaciji po sadni @rugi l;st u vocnjahu) vcc tma lotmnan rod poteiojai za Uvo plodonoeenje od 2 3 hq pa slablu, "B - Aoa lazqanatth sadnca sa lotmianont Arunom ' hnp bau sadnce). ahoJcsadnF ivrSena u jesen nii4btno ptodonospnje Javtce se vec u ptvoj god' u vocnjahu @tvi ItrI u vocnidhu)

Minisrat slvo poljopnvrede. Sumarslva t vodopt ivt ede Republ/Ae S/b4e

PoSLBNI PRoJEKTI 1A SAvET)DAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana

Sgiva

Du c, mt Miljan Cvetkovic

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Razmak sadnje Znadaj pravilnog odrectenja rednog i metlurednog rastojanja, odnosno postizanja odgovarajuce gustine sklopa veoma je znadajno PRocES INTENzIvIRANJA PROIZVODNJE SLJIVE Visokointenzivna

;.'""',*- |?-,-ffi.

FS + w. E0

100

SmanJenJc

kg 24ke

300 800 1650 l lrrrr".., 1.' lh, ,'. t/ha 24 t/ha 39,6 t/ha

I'. \!t:,rr 8.0

tft

,ha

2500 .i.1

50 Uha

qiiitxlii',3.,"J;,'"1:i',%9i1,",i.-',:ii.;;^

sl. 34. Proces intenziviranja proizvodnje iljive odvijao se saglasno islom procesu kod jabuke. Naime, smanjenje veliiine habitusa do visine ..na dohvat ruke" ima rezultantu u optimalizaciji prinosa po jedinici povtgine zasada. Sl. 35- Pri isq uzgojnoj formi i tehnologiji gajenja, usled razliiite g u stine sklop a j avlj aj u

seirazlikeuprcduktivnosti i u ostvarcnim prinosima po 1/ha. Pri

neodgovarcjucoj gustin.i sklopa (A) sem

manln pnnosa lavualu se i veliki gubici usled nepopunjenog rcdnog prostoru (vidi Sl. 38). Pti optimalnol guslini sklopa (B). sem vecih prinosa postize se i optimalna iskorigienost rada mehanizacije i utrogka hraniva i zagtitnih

AAAA b

lAAt .'.5u

Prinos: 40.0 kg

srcdstava itd.

rooe-

llll ellla d;j

i stablu = 26.64 t/ha

:.o r ll<n:

Prinos:

1.0 kg

i strblu = 31t.75 t/ha <

l!'

pitanje jer se na taj nadin postize optimalna produktivnost po jedinici povr5ine vocnjaka. Pitan.ie optimalne gustine sklopa definiSe se f unkcijom multiple korelacije koja daje podrudje nivoa optimalne kombinacije limitirajuiih faktora u funkciji visokih prinosa po jedinici povrsine zasada (Jackson, '1987). To znadi da koncepl zasada neiemo podrediti, Zivotnom prostoru voike u kome 6e ona dati maksimalne prinose po stablu (Sl. 35. pod A), vei tako da se ostvare maksimalni prinosi po .jedinici povr5ine zasada (Sl. 35. pod B). Takode, pri optimalnoj gustini sklopa oostiZe se i maksimalna produktivnost - utrosak rada i sredstava po iedinici proizvoda (na 100 kg ubranih plodova). Razmak sadnje podrazumeva redno i mecluredno rastojanje i uslovljen ie snagom rasta izabranih kombinacija sorta/podloga, kao i agro- i pomotehniikim tretmanima koji odrZavaju strukturu uzgojne forme u definisanom odnosu rasta i rodnosti. Osvetljenost krosnje ima veliki znadal za glerye Sljive. Prouiavajuii uticaj osvetljenosti krosnje na rodnost Sljive, Bubii (1 958) je tokom preporudivao sadnju Sljive u uZim redovima, i to od 5 x 4 m do 5 x 3 m, umesto tada preporudivanih rastojanja od 8 x 8 m do 8 x 6 m, istidu6i nepovoljan uticaj povi5enih temperatura i jakog sundevog zrad,enja na razvoj kroSnje. Redno rastojanje odreduje se na osnovu visine stabla i duZine baznih grana, a mealuredno rastojanje se odreduje iz rednog rastojanja + putna

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6ii, dt Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovii

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

staza (Sirina potrebna za prolaz traktora sa prikljudcima). Kada je u pitanju definisanje razmaka sadnje za Sljivu koja se Zeli

gajiti u uzgojnim formama vretena, Zahn (1 990) je dao dijagram iz koga se, uvaZavajuii osnovne bioloSke zakonitosti, a na osnovu limitirajuce visine stabla, izradunava redno rastojanje - rastojanje sadnica u redu (S1.36). Kod Sljive visina stabla u uzgojnoj formi vretena treba da se ogranidi na 3.0 - 3.5 m. Pri ovim visinama stabala rastojanje sadnica u redu treba da se kreie od najmanje 1 ,5 - 2,0 m.

Mecluredno rastojanje, ako je putna Sirina 1 ,5 - 2,0 m, krece se od 3,5 do 4 m. lmajuci u vidu rezultate koje je ostvario Zahn (1990) na podlogama "Myrabolana alba" i "St. Julien Orleans', kao i iskustva iz Cenlra za voiarstvo i vinogradarstvo u Cadku, kao optimalna rastojanja za uzgoj Sljive u uzgojnoj formi vretena na podlozi sejanac dienarike ili vegetativno razmnozeni raz liditi tipovi Mirabolana (visina stabala od 3.0 3,5 m ) mogu se preporuditi slededi razmaci sadnje: 4,0 x 1 ,5 - 2,0 m sa 1660 - 2500 stabala / ha. U "V" sistemima sadnje i uzgoja mogu se preporuditi sledeca redna rastojanja: 4,0, 0,8 - 1,25 msa 2000 - 3125 stabala / ha.

Raznak sadnica

u reau

23 Sr<n ll

,s 3 â&#x201A;Ź

1.50

n.Lf^1234

Razmak u redu (m)

Sl. 36. Dijagram odnosa visine iiirine stabala u uzgojnoj formi vretena na osnovu koga se odreduje optimalna granica razmaka sadnica u redu (prema Zahn u. 1990)

Sl. 37. Zasad Sljive u lnstitutu u Skernjevicama

Poljska,

podignut 1991 . godine. Proucavan\e razliiitih kombinacija sona podloga u sistemu gusrc sadnle. MAa et al. 1998.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike Srpije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

m Miljan Cvetkovc SISTEMI GAJENJA I REZIDBA Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Ouric,

Sgiva

POSLEDICE NEODGOVARAruCE GUSTNE SKLOPAU ZASADU

Sl. 38. GrafiAki prikaz jednog dela gubitaka koji s-o ispoljavaju

svake godine zbog n e o dgov a ral u c eg raz m aK a sadnie ili neodgovarjuce gusltne shlopa. Optimalna qustina sklopa moze se -posmatrati kao popunjenost povriine zasada sa stablima iija je produktivnost kroEnje iednaka 1. dakle stabla bez ogolelih grana u unutra'niosti kroSnje, sa takvim rasqoredom stabala koji ne dovodi do zase nj ivanja su sednih stabala t omoqucava nesmeLan prol at ak .m eha ni z.acije. Ako navedent usbvt ntsu tspunlent, gto se vidi po tome da stabla bez ogolelih zona u unutraE njosti krognje i maj u ptazan prostor izmedu stabala u redu ili po tome da ie redni proslor popunjen ali se na stablima uoAava ogoljevanle unutrainjih delova, produktivnost se ne moze dovesti na nivo koii ce obezbediti adekvatnu zaradu.

Ako se umesto 4,0 x 2,0 m sadnja izvrSi na 5,0 x 3,0 m gubici u vo6njaku su slede6i: od l0 ha

Cubici na proizvodnoj povr5ini:

lLgt$"*;n: esmiS

koj a se

3,30 ha

Prazni hgd traktora u jednom prohodu:

6,60 km

Rad atomizera u prazlo za 6 prskanja u vegeBcrJl:

39,6 lqtl

Ukupan rad maiina u praznom prostoru:

85,8 hn

lll.0 t

Prinos oo iedinici oovriine manii ie za

Uzgojni oblici Prelaskom na planta2ne oblike gajenja, kao osnovni Proces intenzivirania voiarske proizvodnje, pitanje velidine i oblika stabla, odnosno uzgojne lorme, nametnulo se kao veoma znadajno Pitanje koje nijednog trenutka do danas nije orestalo da bude aktuelno. Stabla sa prirodnim oblikom kroinje nalaze se samo u ekstenzivnoj voiarskoj proizvodnji. Sa Zaljenjem moZemo konstatovati da se kod veiine na5ih proizvoclada nalaze ovakvi nadini gajenja, kako

ih oni nazivaju "slobodn uzgoj". Sem Sto se radi o ekstenzivnoj proizvodnji,

izvorima zaraza i stetodina, ovo moze biti i pitanje kulture, odnosno izraz lidnog odnosa Prema sebi i prema drugima. U Pojedinim razvijenim zemljama jo5 Podetkom proSlog veka usvojeni su zakoni kojima se resavaju pitanja napuStenih voiniaka i vocki. Klasiini uzgoiniobficl kod Sljive nisu dali odekivane rezullate, Pre svega zbog toga, sto na njima nije bilo mogu6e kontrolisati rast i razvoj

Mtnislarstva potiopnvrede. sumarslva I vodoprivrgde Republike Srbie POSEBNl PROJEKTl ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Miiii, dt Gotdana Duri6, mr Mitjan Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sljiva

pnrasta u svim delovima kro5nje. Od klasidnih uzgojnih oblika (piramidalne uzgojne forme. palmete, itd.). jedino je kombinovana piramroa sa manJom velidinom habitusa i oStrijom.rezidbom mogla da poka2e znacalnUe napredke. Ova.uzgojna forma sa odgovara1uctm sortnom rezidbom, moZe biti dobra za pristup rekonstrukciji klasidnih uzgojnih formi i

prelaska gajenje Sljive u formi vretena. Uzgojni oblici koji se koriste u i nte n z i v n oj i v i sokoi nte nziv n oi proizvod nji 5lj ive su: kombinovana piramida, uska vretenasta piramida, transferzalna ipsilon palmeta tatura trelis, vitko vreteno i nieoove modif ikaci.ie

troosovinike

KLASICNI UZGOJNI OBLICI

ietvoroosovinske strukture i savrrena osovina - savijeno vreteno.

UZGOJNI OBLICI ZA INTENZIVIVE I VISOKOINTENZIVNIE ZASADE

z o

a Sl. 39. crafiiki ptikaz dinamike

Kombinovana pirarnida

razvo|a razlici ti h siste n a oaie n ia nzivn ii si steni -gdje;ja sUtve FVUaJU se tokom ,90 oodina pto9log veka kada gustina sklopa ptetazt 1000 slabala po hehtaiu. Jvt poKusalt uvodenja u ptoizvodniu podloaa manie bujnosti n6u dali zadovotiavaiuce S.tj i.ve. I nte

PoboljSana piramida

3000

Tatura

EtaZnapiramida

-oblik

2500 ovatno

2000

efekle. lmajuci u vtdu saivim drugaiije odnose u lormiranju i u sme ta vanJ u vegetacDni h hu pa

,1/ 4x l r0 m 318xlr0m

1500

, t s[,5a-

1000

7s0

4x3 m

5x4

1970 1980 1990

2000 .05

generalivnim pupoljcima, a iime

t g uDrle nl a vegetati

v ne aktivnosl i na ttm pozicijama, posebno u ustovima visoke realizaciie rodnoo polencijala. na pitanle siage ras6 pooroge za tntezivno gajenje Sliive po(eDno le I dtugaiie gledati neoo sto le to st.u.aj sa vrstama koje tmalu mesavtte oenerativnc pupoljke Reienja otvorenih pttanla u tnlenzivianju uzgojnih totmt za sutvu moralu se tra2fu u t

ntet a kcu t g en otipsk i h

predtspozicia ka visokom rcdnom poten cijatu i odqovara i uii m pomote h niiki m t retma n im a ko i i m.ogu obezbediti vegetativnu '

a^ttvnost za prcnoienje rodnoo polencijala iz godne u godinu.-

M i n i starstvo poljo p ri vrede, Suma

posâ&#x201A;ŹaN I

i aoirstvi iiir,il.{xlLT3 #ii,t!!"ri!lt,

Dr Nikola Mici6, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovic

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Stliva

I rt

Sl. 40. lntenziviranie zasada kroz razliiite uzgojne forme zasniva se na konceqtu: A) punag plodonasnog ztda (vitko vreteno t nJegove moditikacije); 8) otvorenog plodonosnag ztda (tatura, troosovinska t aetva roosovinska struktura.,.V sadnja vretena itd) i C) podeljenag plodanosnag zida (palipindel. Veronsko vreteno).

Najve6i broj inovacija kod novih uzgojnih oblika, zasniva se na prednostima vitkog vretena. Slobodno se moze reii da je osnovni trend u definisanlu modilikacila kod postoje6ih i u traZenju novih uzgojnih formi takav da se kombinuju Prednosti vrelena i tzv. PUnog Plodonosnog zida, sa razliditim gustinama sadnie i definisanim specifidnostima u formiranju rodnog drveta. Buduci da su osnovni razlozi za uvodenle intenzivn ih ivisokointenzivnih sistema vocnjaka -na dohvat ruke bili Pre svega ekonomske prirode. ocekule se da ce i kod nas ovaj proces biti Pokrenut sa istim motivom. a lo Je i cilj ove oublikaciie.

Kombinovana piramida Kombinovana piramida je Prva uzgojna forma koja u znadainoj meri izlazi iz okvia prirodnih tendencija i skeletnu strukturu voike velikim delom dini dostuPnu bez dodatne ooreme za rezidbu (merdevine, pokretne platforme). Kombinovana Piramida u uZoj formi veoma je pogodna za uzgoJ Sllive srednje bujnih i bujnih kombinacija sorta/podloga, posebno na nagnulim terenima. Prve tri skeletne grane grupisane su u etazi sa medusobnim vertikalnim rastojanJem od 1 5 - 20 cm, a ostale slabije skeletne grane rasporeduju se spiralno du2 provodnice s metlusobnim rastojanjima od 30 40 cm kao kod vretenastih {orml. Ugao otklona skeletnih grana grupisanih u etazi je 45', a kod grana duz provodnice ugao se Postepeno oove6ava na 80'. Kombinovana

piramida. kao potpuno f ormiran uzgojni oblik. ima 7 10 osnovnih grana. Na ovim granama negulu se slabe poluskeletne grane lll nosacl rodnoq drveta na medusobnom rastojinju od 20 - 30 cm. One imaju bodni ili donli poloZaj u odnosu na matidnu granu. Ravnoteza u rastu osnovnln skeletnih grana visih i nizih zona krosnje i njihovo obrastanje poluskeletnim razgranjenjima i nosadima rodnog drveta regulise se rezidbom pod ugao potiinjenosti i uolom otklona od 1 00'. U toku zimske rezidbe vr5i se odstranjivanje konkurenata produZnrci; prikraiivanje produ2nice; prikracivanje skeletnih grana u etazi pod ugao potiinjenosti od 100': dovoclenle skeletnih grana Pod odgovarajuii ugao otklona.

Min{il,ttstvo polopttvPde ;umarslva t vodop.vrede RPpubli^P Srbtje POSEBNI PROJI A N ZA SAVETODAVNU SI UZBU

Sryiva

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 41. Semaski pikaz konstruhciie hrcsnr. kombinovane piamide. A - veiikatna prcJekcija: deblo (a), estoianie izmedu gena u etdi tbt: ugao pritcinlenosh pp:. b- osnovna sketetna gtana sa sehundanim razg ra nle n I ma sketeln og i po I uske tetn og upa.

Razmaci sadnje se kreiu od 5,0 x 9.0 m do 4.5 , 2.5 m. U zavisnosti od sone i intpnziteta re?dbe hod uzgojne lorme homotnovana piramida moquie ie do 60 "a plodova obah stojeii na zbmtjr'

Sl. 42. Gtafiki pnkaz izgtadnje krcSnje

Komot.novane ptramtde po godinama: A _ Egred stabta prc rezidbe; B _ Ealed stabla

posle rezidbe.

M i n i sta rstvo po tj o p riv re

d e'

f HH{i[f i,,:i"{x\Ei1 :;iftti ["r|:!!t,

Dr Nikola Mi6ii, dr Godana Durii, mr Miljan Cvetkovic

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Transferzalni "Y" sistem (Tatura trclis) Rad na trazenju i definisanju sto efikasnijih nadina za iskori5iavanje datih ekolo5kih uslova od strane novih kombinacija sorta/podloga, nastavlja se pod stalnim pritiskom pitanja ekonomidnosti i zarade. U tom smislu kao posebani koncept izdvaja se sistem trans{erzalne "Y" uzgojne forme koja je ve6 dugo vremena aktuelna ood nazivom "Tatura trelis". Uzgojni oblik za sistem transferzalni "Y" sastavljen je od jedne primarne okosnice koja sadrZi dva elementa oridrZavana armaturom u obliku "V", oworena

Sl. 43. Grafiiki prikaz rasporcda stabala u sistemu transferzalni "Y" - Tatura trelis.

pod medusobnim uglom od 60', dime se dobija otvorena forma sa dva plodonosna zida. Prednost ovog sistema je u veoma racionalnom zauzimanju prostora sto .ie omoguceno rasporedom osnovne i sekundarne struKure i znadajno guSce sadn.je. Gornje povrsine otvorene ravni izloZene su direktnom osvetljenju, a zasenjivanje susednih redova nije lakvo da bi se postavilo pitanje medurednog rastojanja. Metluredno rastoianje pre svega je limitirano prohodnosdr mehanizacije. Razmaci sadnje u redu su do 1 ,0 1 - ,5 m dime se omoguiava optimalan razvo.j bodnih poluskeletnih grana ili nosada rodnog drveta, a maksimanlno mecluredno rastojanje u zavisnosti od mehanizacije iznosi 4.0 - 4.5 m. Uzgojni oblik se formira prikracivanjem sadnice na 40 - 50 cm da bi se dobila dva snaZna prirasta koji treba da izgrade osnovnu strukturu. Od druge godine poieljno je sto manje vrsiti rezidbu da bi se Sto pre popunio prostor izmeclu stabala na donjem delu skeletne strukture. lzgradnja uzgojnog oblika na taj nadin je ubrzana, a veca gustina sadnje rezultira visokim prinosima. Zahaljuiu6i manjoj dubini rodne povrSine, i umerenoj visini stabla, berba koja dini veliku stavku tro5kova, moZe biti ostvarena kvalitetno sa visokom oroduldivnosiu raone snage. Transverzalni "Y" - Tatura oblik, predstavlja jedan od prvih oblika gajenja gde su rodne zone razvijene u nagnute plodonosne ravni ili zroove.

Ministarstvo poljoprtvrede. sumarclva I vodoprivrgde Republike S.bie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

t I

Miiii, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovii SISTEMI GAJENJA I REZIDBA Dt Nikola

s ljiva

Vitko vreteno i njegove modifikacije Vitko vreteno je uzgojni oblik sa dimenzijama kroSnje "na dohvat ruke". Visina stabla je oko 2,5 - 3 m kod koga skelet dini samo stoZina centralna osovina. Poluskeletne grane i nosadi rodnog drveta, na kojima se nalaze obrastajuie grandice, nalaze se direktno na provodnici. Poluskeletne grane se formiraju na provodnici bez odreclenog redosleda i njihov broj je razlidit, od stabla do stabla, jer se za poluskeletnu granu ostavlja svaki letorast koji nije suvi5e jako razvijen i ako ima odgovarajuii ugao grananja. Svakako treba nastojati da se nosadi rodnog drveta

rasporede pravilno u spirali duZ provodnice na rastojanju od 15 - 25 cm. U toku formiranja ovog uzgojnog oblika letorasti koji su suvise bujni i imaju 05tar ugao grananja. koji spredava da se pravilno saviju i dovedu pod odgovarajuci ugao, otklanjaju se rezom na patrljak duZine oko '1 5 cm. DuZina poluskeletnih grana se kreie od 0,5 do 0,8 m. zavisno od rastojanja u redu. Poluskeletne grane, koje se nalaze nize na provodnici, duZe su i potrebno je da imaju o5triji ugao prema provodnici, a u vrSnim delovima kraie i sa otvorenim uolom grananja.

sl. 44. SemaEki pikaz

osnovne

strukturc vitkog vretena Sljive (A i B). lzgled stabla u rodu.

Mtntstarstvo poroprivtede. aumarstva i vodopnvrede Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVE IODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi6

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Redna rastojanja se u proseku kreiu od 1,0 - 1,75 m, a meduredna rastojanja u zavisnosti od mehanizacije krecu se od 3,6 - 4,0 m. U zemljama EU sa razvijenom Sljivarskom proizvodnjom za uzgojne forme vretena u uspravnoj sadnji zasadi se podi2u sa slede6im razmacima:

vreteno: vreteno: vreteno:

usko standardno Siroko

3,0 x 1 ,3 3,5 x 1 ,5 4,0 x 2,O

m do 4,0 x 1 ,75 m m do 4,0 x 2,0 m m do 4,0 x 2,5 m

U ogledu koji je postavljen u Centru za vodarstvo i vinogradarstvo u Cadku 1997 (Rukovodilac projekta: dr Nikola Miiii) podignut je zasad sa sledeiim razmacima sadnje (detaljno u tabeli 4): uspravno vitko vreteno 4,0 ,. 0,9 do 4,0 x 1,7 m ,,V" sadnja vitkog vretena 4,0 " 0,7 do 4,0 x 1,3 m Vitko vreteno moZemo uspesno oblikovati u kombinacijama sorta/podloga umerene snage rasta ili uz primenu pomotehnidkih zahvata koji smanjuju bujnost i iniciraju formiranje generativnih pupoljaka i plodono5enje. Za sve sorte Sljive na podlozi dZenarika nije potrebna armatura za uspravna vrelena.

sl.

45.,Uspravna vretena gljive

soda Caianska lepotica u oglednom _zasadu Centru u Caiku:

A) 4,0 x 1,25 n, i B) 4,0 x 1,50 n.

Proces formiranja vitkog vretena traje najde5ie detiri godine, s tim da se istovremeno forsira i plodonoSenje. Radovi u prvoj vegetacui posle sadnje. Ako je sadni materijal kvalitetan, odnosno ako su sadnice razgranate prikra6ivanje se vrsi na 80 - 1 00 cm iznad posledenjeg

du2eg razgranjenja. Ako sadnice nisu razgranale (Sto je nepovoljno jer se gubi jedna do dve godine u zasnivanju i podetku plodonoSenja) prikraiivanje se vr6i u proleie na visinu od 90 - 1 10 cm. Ova visina omoguiava formiranje debla visine oko 60 cm i iniciranje veieg broja razgranjenja, rovasenjem iznad

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi'

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

pupoljaka i to u zoni 60 cm iznad zemlie do 20 cm ispod vrha prikraiene sadnice. Za uspesno formiranje vretena intervencije na mladarima koji rastu posle prikraiivanja sadnica moraju se izvrSiti odmah kada oni budu porasli u duZinu 15 - 20 cm i to pre podetka njihovog odrvenjavanja u bazi (primeiuje se po promeni boje kore). Ova intervencija podrazumeva njihovo razvoclenje, odnosno formiranje otvorenog ugla prema matidnoj grani. Zahvat se najlakSe izvodi dadkalicama, Stipaljkama, stiroporom itd. Sledeia intervencija izvodi se podetkom jula i sastoji se u uvrtanju baze mladara sa ciljem slabljenja njegove vegetativne aKivnosti i indukcile diferencijacije cvetnih pupoliaka. Zahvat daje dobar rezultat ako je ispunjeno nekoliko ustova:

1) mladar u momentu uvrtania treba da ima aktivan rast vrha; 2) uvrtanje se izvodi tako da se baza mladara drii jednom rukom a drugom rukom izvrSi uvrtanje u Siroj zoni kako ne bi do5lo do lomljenja. Uvrtanje se izvodi dok se ne primeti boranje kore kada treba stati sa savijanjem. Da je zahvat dobro izveden vidi se Do tome da kada pustite mladar on je delimidno oslabljen i pada na stranu. Nije dobro ako se odmah vrati po puStanju (nije dobro uvrnut), kao Sto nije dobro i ako suvi6e nisko pada ito znadi da je suvi5e uvrnut. U principu bolje je jade uvrtanle jer slabim zahvatom nede se puno postiii; 3) Zahvate treba nekoliko puta ponoviti posebno u prvim godinama rasta.

Sl. 46'.Budenie Pupoljaka i otvoreni uglovi grananja na prcvodnici dobijeni su rcvagenjem ili razvodenjem sa iaikalicama, pa tretirani uvrtanjima i pinsiranjem. Primenjeni trctmani imaju za rezuliat iniciranje foiniranja generaivnih pupoljaka.

inistarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZEU

Dr Nikola Miiii, dt Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovii SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sljiva

- 47. Pom oteh

n i iki tretm

u osnovt podrazumeva formiranje ugla grananla "usta grane' prema matiinoj grani - razvodenjem

iaikalicama, e paljkana i na druge naiine krajem

maja i u toku juna, a za m u toku jula. konlinuiranim obatanlem vegetattvne aktivnosti uvnanjem i ptnstranJem.

U toku zimske rezidbe u drugoj godini vrSi se prikraiivanje produZnice na potrebnu duZinu. a Sto je

uslovljeno razvojem prirasta na provodnici u prethodnoj vegetaciji. U osnovi primenjuje se jedan od slede6ih zahvata: 1) prevodenje produZnice na neki od letorasta koji se razvio ispod nje (rez na

91. 48. Stablo iljive sorte Caianska rodna u sistemu

vretena u lrecal godini po . sadnji. Proizvodni zasad Cele M i lai i n ov ic a Ban lal u ka.

Ministarstva poljoprivrede. sumarstva i vadaprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sqiva

f f

paprodu2nicu) a zatim njeno prikraiivanje na potrebnu du2inu; 2) standardno rovasenjem nad pupoljkom do 1/3 prikraiivanje produZnice sa baznog dela. Ako se javljaju letorasti sa ostrim uglom prema matidnoj grani (ostar ugao grananja) ili ako su deblji u osnovi od % debljine provodnice, preporuduje se njihovo izbacivanje kosim rezom na patrlj. U toku vegetacije neophodno je izvr5iti tretiranje mladara isto kao i u prvoj vegetaciji, odnosno, formiranje ugla grananja razvodenjem i uvrtanjem baze mladara.

U toku vegetacije vrsi se pomotehnidka obrada mladara na produZnici na isti nadin kao i u prethodnoj vegetaciji. Ako se mladari razvijaju na mestima rovasenja na provodnici ili na prikraienim patrljcima, potrebno je izvriiti kontrolu i u zavisnosti od situaciie primeniti isti tretman kao i na mladarima produ2nice. U toku jula i podetka avgusta meseca (podetak diferencijacije generativnih pupoljaka) potrebno je ukloniti sve vodopije ili mladare koji

S,l.^49.. V.l!k9 vrgtelo Sljive sone Sltruntej u punom cvQtanju. Razmak sadnje

4.U

LZ5 m. Uentar za vocarstvo ivinoQradarslvo cacak.

imaju vertikalan rast na poluskeletnim prirastima ili nosadima rodnog orveta. U sklopu zimske rezidbe vr5e se sledeci zahvati : odstranjivanje konkurenata produZnice, koja se prikraiuje na 1/3 ili 1/2 svoje duZine; dovoclenje letorasta pod odgovarajuci ugao prema horizontali; letorasti

33 Sl.

50. Zahvat rova'enja zasecanja kore iznad pupoljka na tetoraslu (sadnici) i rova'enja iznad spavajuiih pupoljaka na starijim delovima ptovodntce.

%*N 1fo,p?u

Mtnstarslvo poliopnvrede. Sumarslva ivodop vrede Republihe Srbirc PoSEBNI PRoJEKTI zA SAVEToDAvNU SLUzEU

Dr Nikola Miii6, dt Godana Durii, mr Miljan Cvetkovi;

Sqiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 51.-Uspravna wetena gljive softe Caianska lepotica na rastojanju 4,0 x 1,0 m u oglednom zasadu Centra za vgiarstvo i vinogrcdarctvo u Caiku. U vo'arski razvijenim zemljama

prua tipiina wetena kod gljive na p.odlogama vece bujnosti

ooouena su apravo na ovoJ sotti. Soda Caianska lepotica smatra se model - sortom za vretenaste uzgojne forme.

il,r

r'l

i'l

34 Sl. 52. Kako su primenjeni zahvati izvedeni na stablu i kako su ostale mere u sklopu tehnolog ije gajena izvede ne pokazuje se krcz kljuinu manifestaciju, a to je plodonoienje. Voike moraju svake godine doneti

sa ostrim uglom grananja i letorasti deblji u bazi od '/2 provodnice na mestu razgranjenia (prirasti sa tendencijom lormiranja skeleta) uklanjaju se; prikraiivanje dvogodiSnjih grana na bodna ili donja razgranjenja (rodne grandice). U sludajevima kada na provodnici ima ogolelih zona treba izvr5iti rovaSenje iznad slabijeg prirasta ili spavajuieg pupoljka.

projektovanu koliiinu plodova i

istovremeno na stablu

tomiati

potreban broj pupoljaka za plodonogenje u narednoj vegetaciji.

U zavisnosti od bujnosti kombinacije sorta/podloga, razmaka

sadnje, kvaliteta sadnog materijala ild., formiranje vitkog vrelena je zavr5eno ili je dovedeno do kraja. U toku vegetacije zahvati na mladarima koji se formiraju na vodilji ili provodnici isti su kao i prethodne godine. U toku zimske rezidbe ako

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrpde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Mitian Cvetkovii

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

je stablo dostiglo projektovanu vlstnu produZnica se uklanja prikra6ivanjem na nosad rodnih grandica ili neposredno iznad prirasta koji je savijen poo ugao od 90". Ostali letorasti na p_rovodnici se savijaju, a rrt

dvogodiinji

trogodisnJi poluskeletni prirasti,

odnosno, nosaii rodnoq drveta se prikraiuju na neko od s'iabiiih razgranJenja u donjem ili bodnom poloZaju. Pri tome treba voditj raduna da su donje grane na provodnici duZe od vr5nih, dime kro5nia zadrlava oblik zarubliene (uoe. Rezultati ostuareni u plodonbsenju najvaZniji su pokazatelji za ocenu svakog sistema gajenja. Rezultati ispitivanja sedam razliditih sistema gajenja u Engleskoj (Huges, 1983) kol sorte Viktorija kumulativno u sedmooodi5njem periodu pokazuiu zaiZ% ve6e prinose kod vreten-a u odnosu na vazu kao klasiini sistem gajenja. T akode, rezultati istra2ivlija'u Nemadkoj pokazuju vece prinose

kod sorte Orlenauer za 1 1 ,g Vha i kod sorte ltalijanka za 10,3 Vha u srstemu vretena nego u sistemu poboljSane piramide (yahn, G. F. 1990), iako su stabla u sistemu vretena bila mlada za 4 qodine. lstrazivanja u potjskoi(Mika, 1 998) pokazuju prednost sistema gajenja vretena na sejancu d2enarike na rastojanju 3,5 x 2,0. Stabla su prorodila u drugoj godini i kumulativno sa trecom oodinom imala su prinose od 19,:4 2A,B

Vha.

Bospara (1998) je prouiavajuii .Kumutattvne pnnose u periodu 1992

- 1996, ovalnih vrelena na serancu dZenanke (4,2 ' 2.9 m), posabenih

992. godine do5ao do sledeiih rezultata: Cadanska rana 30,9; Cadanska najbolja 65,2; Cadanska rodna 1 03,4 i Stenlei 122,7 ko/stabtu. Dakle. kumulativni piinos u pire ietiri godine kod Caianske rodne bio ie 21.22Uha, a kod Stenteja 25,84 Uha. 1

Sl. 53, Razgranata sadnica

(posade.na.u jesenJol sadnjt) u

pomotennlckom lrclmanu za formiranje vretena u prvoi godini po sadnji. Dob1anje tnic|atne rodnosh u prvim godtnana po sadnji kljuinije momenat za uspe'no

lorm rranje i kasn ije od r2avan ie strukture vretena na padlozi

selanac dZenarike.

M i n ista rctvo pa ljapriv rede. Su m a rstv. p o s e N t p;c o JE

ii,2i"{Xl?i3 :;i f,'J' Yrl'ilT

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovii

5 ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

je prinos, sa u

gustinom sklopa i sortama sa kojima U Mactarskoj (Grzub, 1998) proudavajuii kumulativni su izvrSena istraZivanja. Zasad ie podignut sa bezvirusnim sadnicama posadenih godine 1991 . vretena x koje su bile razgranate (A++). U razmakom sadnje 4,0 2,5 m, godlne periodu 1993 - i996. dosao proleie, izvr5eno je prikraiivanje pokazatelja: Cadanska sadnica na visinu 60 - 80 cm iznad do sledecih najbolja 70,4 i Stenlej 93,8 kg/stablu, najviseg razgranjenja sa rovasenjem % provodnice u donjem delu. odnosno 23,46 i 31 ,26 Takocte, iskustva sa oglednim Razvoclenje mladara vrseno je zasadom razliditih visokointenzivnih krajem maja i tokom juna, a u toku sistema gajenja, podignutim u jesen jula izvr5eno je diferencirano uvrtanje 1997. godine u Celtru za voiarstvo i pinsiranje mladara u zavisnosti od poloZaja, snage rasta i dinamike i vinogradarstvo u Cadku veoma njihovog razvoja. Na kraju vegetacije ohrabiujuia. U tabeli broj pregledno su dati sistemi gajenja 1998. godine sadnice u svim

Uha.

Tab.4. Uzooini oblicr. razmak sadnie, u Centru

z-a

odnOSno, quslina sklopa

su sa

isorte postavljene

u date sisteme ga.enja u

ogled'lon zasadu

vocarstvo ivinooradarbtvo u Cacku (Micic, Dunc, Staroievii, Cvetkovic l997)

Uzgoini

Gustina sklopa zasadenih sorata

oblik

Vitko vreteno

i36 sadnja vrelena

Razmaksadnje

(m)

Brolstabala (ha)

eadanska rodna

4 x 0,90

2777

cadanska lepotica, Stenlej

4 x 1,00

2 500

dadanska lepotica, Stenlei

4x1,25

2 000

eadanska lepotica, Stenlei

I oo/

Cadanska najblja

4 x 1,50 4 x'l ,7O

1 470

eadanska lepotica, Stenlej

O,7O

3 571

eadanska rodna

4 x 0,80

2 941

eadanska lepotica

4 x 0,85

2 941

eadanska rodna

4 x 1,00

2 500

6a6anska najbolja

4 x 1,30

't 923

Sl. 54. Razvodenje mladata postavAanjem

daikalica.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi'ii, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sljiva

oglednim kombinacijama u5le su u period mirovanja sa diferenciranim generativnim pupoljcima dime je bio uspostavljen inicijalni rodni potencijal. U vegetaciji 1999. godine stabla su imala inicijalnu rodnost koja se kretala od 48 112 plodova oo stablu, odnosno od 2,2 - 4,7 kg po stablu. Buduii da je radni tim napustio Cadak u januaru 1999. godine, te da se sa rukovodstvom Centra nije mogla uspostaviti saradnja na nastavku eksperimenta, detaljnije rnformacije o prvim fazama rasta i razvoja praktidno su izgubljene. U narednoj vegetaciji (tre6i list u zasadu) znadnije plodonoSenje pokazale su sorte Stenlei u Caianska lepotica. dok sorte i'aianska rodna i Cadanska najbolja nisu imale potreban rodni potencijal zbog izostanka genotipski diferenciranog lretmana u formiranju i rezidbi rodnog drveta (poglavlje specifidnosti rezidbe rodnog drveta). Bez obzira na sistem rezidbe, rezultati prikazani za sorte Stenlej i Cadanska lepotica u tab. 5 i 6 (Mitovii, Blagojevi6, Rakicevii i Karaklaji6-Smaji c. 2OO4l pokazuju veoma velike poten-cijalne moguinosti ovih sistema,gajenja.

Prinosi kod sorte Cadanska lepotica od 12,4 Uha u treioj godini i njihova stabilizacija na nivou 30

55. / | tat aaa d d .^getat.\-t snag- d5 t -.1tt .Dr e/\..d-1.t, qldtt aot- -\o,ho po\a/u,Lt Hhu snagu Hsla ltr.b I p,nsu )t;

Sl.

Vha u petoj godini i nadalje, bez obzira na odekivano, u na5rm

Uzgojni oblik vitko vreteno

sadnja vretena

Razmak sadnje (n)

uslovima su sasvim impresivne. lmajuii u vidu rodni potencijal ove sorte j relativno jednostavan genotiski diferenciran pomotehnidki tretman u ,,V" sistemu sadnje, smatramo da se prinosi od 45 - 50 Vha mogu veoma uspesno realizovati u kontinuitetu.

Tab. 5. Pr nos sorte Caaanska Iepotrca u raz ajt m sistem nta uzqoia u

Stabala/ha

iacru Prinos (Vha)

3. god.

4. god.

5. god.

6. god.

4x1,00 4x1,25

2.500

12,25

2.000

12,40

2,OO

4 x 1,50

1.667

8,67

1,60

28,89

28,08

4 x Q,70

3.571

't 1 ,75

2)7

19,73

32,95

4 x 0,85

2.941

11 ,47

3,48

19,57

30,.18

4 x 1,00

2.500

,45

1Q,21

26,12

,25

25,37

30,44

14intstarstvo poljoprivrcde. SLt',arstva i vodoprivrcde ReDLtbtjke Srbiie POSTBN: PRAJEA I I ,/A SAVI TODAVNU SI UIBU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Du 6, mr Miljan Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sqiva

Sl, 56. Sar?o pun agro- i pomotehniikl ttetman od prve godine moZe inicitati rano prorodavane ibrzi ulazak u puno plodonogenje uz istovremenu izgradnlu utavnotezene strukture vretena koja omogucava kontinuiano odrZavanje odgovarajudeg odnosa izmedu rasta i rodnosti.

Prinosi kod sorte Stenlej pokazuju napora u kontinuitetu mogu se ostvarivati prinosi od 50 - 60 Vha. veci genetski potencijal. sigurno sa genotipski diferenciranim Kao zakljudnu konstataciju na pomotehnidkim tretmanom u sistemu ovom mestu treba reii da se uskih uspravnih vrtena, a posebno prosedni prinosi Sljive u Srbiji trenutno kreiu od 1,25 I,68 Vha u ,,V" sistemu sadnje, bez

Sasvim veiih

Tab, 6. Pflnosr sorte Stenlrej u razlieitim sislemima uzgo,a u iacku.

Uzgojni

oblik

Razmak stabara/ha sadnje (n) 2.500 4 x ,00 2.000 4 x 1,25 1.667 4x1,50 1

vitko vreteno

sadnja vretena

O,7O

3.571

Prinos (ttha) 3. god.

4. god.

5. god.

6. god.

8,45

12,72

15,27

42,75

8,08

10,12

15,18

42,32

7,12

1 1

,05

12,84

34,15

6,69

16,65

44,98

6,06

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Miiii, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

s ljiva

Sistem "V" sadnje i uzgoja vretena

Sistem "V" sadnje se pokazao kao odlidno resenje u intenziviranju proizvodnje Sljive, pre svega kroz poveianje broja biljaka po jedinici povriine zasada, a potom i kroz odrealeni efekat na smanjenje vegetativne aktivnosti. Naime, "V" sadnjom broj stabala pri standardnoj formi i velidini vretena moZe se poveiati za 33 "/" kao rezultat naginjanja i primicanja u zoni debla, a sa manjim smanjen.jem velidine stabla (do 20 %), broj vocki po jedinici povrsine moZe se povecati za 1O0 o/". u odnosu na uspravno gajena vretena. Pri tom sve agrotehnidke mere oko obrade, unistavanja korova i clubrenja iste su kao i kod uspravno gajenih stabala. Sistem "V" sadnje i gajenja vretena podrazumeva stabla zasaalena u jednom redu nagnutom za 15' u odnosu na vertikalu u jednu i drugu strannaizmenidno. Pomotehnidki tretman vretena je isti kao i kod uzgoja u uspravnoj sadnji, s tim sto se vodi raduna da se sa unutrasnje strane vretena ne razvijalu jadi prirasti. Ovaj sistem voinjaka omoguiava kombinovanje pozitivnih osobina vretena i olvorenog plodonosnog zida. Naime, brzina razvoja i ulaska u puno plodonoSenje i visoka produktivnost koja se kod vretena temelji na visokom lisnom indeksu, u ovom sistemu poboljsani su i sa boljim odnosom projekcione povr5ine kro5nje u odnosu na celokupnu povr5inu. To je ostvareno postavljanjem stabala pod

Sl. 57. Poveianje broja b jaka po jedinici povriine zasada veoma uspeino le poslignuto sisbmom V sadnie. Sem veieo broia btliaka. V sadnia omogucava bolje iskotiicavanJe svetlosti i unCe ni smdnjenje bujnosii. meclusobni ugao od 30' dime je lisna masa celog stabla, a narodito baze viSe izloZena sundevom zraieniu.

Sl- 58. Stubovi postavljeni za armatutu za gajenje vretena u "V sistemu sadnje. Letve uz sadnice postavljaju se sa unutrasnje stane i.imaju ulogu o a. sprece savjl anJe sad ntce, odnosno vracanp sadntce u uspruvan poloZaj.

Ministarclvo poljoprivrede. aumarstva i vodoprivrede Repubhke S'tire POSEBNI PRoJEKTI zA SAVE IoDAvNU SLUZEU

s ljiva

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovi6

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

59. Zasad gljive u ..V sistemu sadnje u Centru za vocarstvo ivinogndarslvo Caiak. sa slede-cm rasloianiima sadnje: Caianska lepotica - 4.0 . 0.7 m: 4.0 0.85ni4.0.1.0: Stenlej4.0 0.7m: Cacanska rodna 4.0 0.8n iCaianska najbolia 4,0 . 1,3 m (Zasad podignut 1997. godine. Rukovodilac projekta dr Nikola Miiii)

Sl.

Tehnika formirania uzgojnog oblika u potpunosti ie ista kao i kod standardnog vretena. Potrebno je voditi raduna da se na sto:ini sa unutrasnje strane ne formiraju jadi prirasti, odnosno prirasti oStrijih uglova grananja. Sistem "V" sadnje vretena ima brojng prednosti u inteziviranju sistema gaienja: Povecanie gustine sklopa sadnjom sadnica u "V" sistem prati znadajno poveianje kvaliteta plodova i prinosa; Prinosi Sljive gajene u "V" sistemu sadnje vretena, ve6i su po jedinici oovrSine zasada za 20 - 40 ok od prinosa koje ostvaruju uspravna vrelena; Visoki orinosi i brzo plodono5enje, posebno btzi ulazak u puno plodono5enje, omoguiavaju brzu nadoknadu investicionih ulaganja;

. . .

Sf. 60. S/btem oalenia vretena u ,,V sadnii pokazuie brZi ulazak u puno plodonoienje. ishm'nagib stabata otakiaia pomotdhnicke zahvate u vegetaciii iu rezidbi. Jaii prirasti na gorniem delu osovine vretena mogu se uklaniatido osnove tezom na kolutl.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovi'

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Jedino, armatura poskupljuje podizanje zasada za 5 % buduii da za standardne forme vretena armatura nije potrebna; lmaluii u vidu naSe ekolo5ke i

proizvodne uslove, sistem "V" sadnje

moze biti posebno interesantan u intenziviranju proizvodnje i povratak Sljive na trZiSte kroz robnu proizvodnju.

Sl. 6'l..Ugao nagiba sadmca od 15" u sistemu..V sadnje kod Eljive mo1e se lormirati ibez armature. uz primenu rezidbe pro,vodntce na potc.lnJ2nost ..Naime prcduznica se odbacuje rezdbom na donl prirast odgovatajuieg ugid othlona prcma 9:n-t!1!!o] .gs9vtnt (A). Stantt.deo g.rane zadrzava ugao prcma hon?ontati idobia se Zelpni p:otozaj vretdnafBt. lpak pr)trebno le nagasttt da oval postupak trazi jaae zahvale na cenlelnoj osovini pa jp postavljaijc tetv naci sadnicom br2t i hkst out u tormtrantu otvorenog ptodonosnog

zida.

41 Tro-

Eetvoroosovinske strunure

Posle iskustva sa transferzalnom Y palmetom i "V" sadnjom vretena, troi detvoroosovinske strukture su logidan nastavak razvoja novih sistema koji kombinuju njihove prednosti. Sistemi su definisani kombinujuii prednosti otvorenog plodonosnog zida, poveianja intenzivnosti kroz veiu gustinu sklopa i moguinosti da se formiranjem vi5e vretenastih osovina podeli bujnost i smanje podetna investiciona ulaganja u sadni materijal. Brz podetak radanja osiguran je formiranjem bodnih grana male bujnosti i dobrom osvetljenoSiu.

Sl. 62. Sematski prikaz osnovne skeletne strukture troosovinskog sistema.

Minislarslvo poroprivrede. Sumatslva t vodopivrede Repubtt|e Srbiâ&#x201A;Ź PoSEBNI PRoJEKTI zA SAvET)DAVNU SLUZEU

Dt Nikola Mi6ii, dt Gordana Duri6, mt Milian Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

5r1rua

Sl. 63. lzgled troosovinskih vretena gljive u zasadu sa

razliiito postavljenom armaturom (Esperimentalna v,ocarska stanica u Fuzeru Svajcarska).

a za detvoroosovinski sistem 2,0

2,5 m. Na ovaj nadin dobija se sledeca gustina sklopa: za tro-

osovinski sistem potrebno je od 1 1 10 1660 sadnica/ha sto u konadnoj

4$-4'5x2'0-2'5ln Sl. 64. Raspored elemenata primarne skeletne strukture ietvoroosovi nskoq sistema na stablu i stablima

vocniaku.

zahvaljuju6i otvorenoj strukturi. Ugao otvaranja je veii nego kod "V" sadnje i iznosi 25' u odnosu na vertikalu ili

50' izmeilu suprotnih vretenastih osovina. Razmaci sadnje koji se preporuduju za redno rastojanje iznose 4,0 - 4,5 m. Redno rastojanje za troosovinski sistem iznosi 1 ,5 - 2,0 m,

verziii znadi 3330 - 4980 "vretena"/ ha, z-a detvoroosovinski sistem Dotrebno ie 888 - 1250 sadnica/ha 3to u konidnoj realizaciji znadi 3552 - 5000 "vretena"/ha. U tehnidkom smislu ova dva sistema mogu se smatrati alternativnim uskim vretenima, uz prednost manjeg ulaganja u sadni materijal. Sistemi troosovinskih i detvoroosovinskih struktura u zavisnosti od optereienja rodom razliditih sorti zahtevaju i razliditu armaturu. Za visoka optereienja sa rodom na svakih 30 - 40 m postavljaju se dva stuba od 3 m u obliku "V", a izmedu nlih na svakih 7 m stubovi u obliku " T", visine do 2,75 m. Ugao otvaranja strukture

Minislarstva polioprivrede. Sumarclva t vodoptiwede Republihe Srbtje POSEBNI PROJTKT] 1A SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovii

Sljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

pod 25", odnosno 50", odgovara razmaku 1 ,35 m na visini od 2 m. Deo armature iine itri Zice:jedna na 30 cm za vezivanje debla i dve na visini 2 m za vezivanje nosada primarnih struktura - vretenastih osovina. Kao nosadi ili potOora za primarne strukture koriste se drvene letve ili bambusovi Stapovi. Tehnika formiranja podrazumeva prikraiivanje sadnica na 45 cm u cilju dobijanja mladara od kojih ie se formirati osnovna struktura osovine buduiih "vretena". Ovl mladari se u toku vegetacrje najmanje dva puta pridvrSiuju za armaturu (drvene letve ili bambusove Stapove). U drugoj godini rast ovih prirasra mora biti ujednaien prikraiivanlem i intervencijom u zelenoj rezidbi (pinsiranje). lstovremeno formiraju se bodna razgranjenja koja se u pomotehnidkom smislu obracluju isto

kao i kod vretena. Svi zahvati u zimskoj i letnjoj rezidbi isti su kao i kod standardne forme vretena. Dosada5nja iskustva sa sistemima tro- i detvoroosovinsKtm vretenima pokazuju da su to sistemi koji omoguiavaju brzo stupanje na rod, visoke prinose i dobar kvalitet plodova; Opita ocena: Sistemi tro- i cetvoroosovinskih vretena predstavljaju sisteme veie produktivnostj od sistema sa standardnim vretenima (= 24 "/"), ali su manje produktivni od sistema "V" sadnje. Investiciona ulaganja manje su opterecena koliiinom sadnog materijala. Zasadj su niski, ali za pojedine kombinacije sorta./podloga nisu u potpunosti "na dohvat ruke". Tro- i detvoroosovinski sistemr su po produktivnosti, za sada, perspektivni sistemi.

S,l. 65. Softa Caianska lepotica sa formitanim habitusom u

ietvoroosovinskoj strukturi vretena u zasadu eksperimentalne vacarsKe stantce u Fu2eru Svajcarska.

Mtnistarslvo polioptivrede. Sumarclva i vodoprivrede Republike Srbie PoSEBNI PRoJFKTI zA sAVE I )DAVNU SLU28LJ

Dr Nikota Miiic, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovic

5lliva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Rezidba Sljive

zahvati u rezidbi

Rezidba u osnovi podrazumeva uspostavljane odredenog odnosa izmedu rasta i rodnosti na stablu kao celini, odnosno, uspostavljane odredenog odnosa izmedu rasta i rodnosti na pojedinadnim granama rdrugim prirastima koji dine skeletnu strukturu stabla. Kada je rezidba Sljive u Pitanju lreba neprestano imati u vidu dinjenicu da se gajenje Sljive u intenzivnim uzgojnim formama na aktuelim podlogama bazira Pre svega na pomotenidim zahvatima. lmaju6i u vidu gradu pupoljaka i organogenezu rodnog drveta 511ive opravdano se mo2e postaviti pitanJe kakve snage rasta je potrebno da bude podloga za Sljivu da bi imala adekvatan status modiiikatora rasta i rodnosti kao sto je to sludaj sa vegetativnim podlogama za jabuku i kru5ku. Ako se posmatra gracla pupoljaka kod jabuke i kru6ke, sa stanoviSta procesa rasta i rodnosti, nije problem ako svi pupoljci na stablu u jednom trenutku Postanu generativni. Medutim, kod Sljive, formiranje generativnih pupoljaka mora da prati i znadajna vegetativna aktivnost za koju su neophodni vegetativni pupoljci. Svako gubljenje vegativnih tadaka rasta na odredenim pozicijama ili u odredenom broju, kod Sljive mo2e izazvati dalekoseZne posledice u strukturi obraslosti atime iu odnosu rasta i rodnosti.

i 66. Budcnp ouoaltahd na lclota<tlma u zav5nasl, od pota2aja prcma ver!'hah iti het;oltaplzmu sagtasno te tea|c'i (1) ra<l naa;n. usplatan na sledeci pnnreu pupora\a tercHsttma mo2e se apsatt na t-i , ,sla budenje , iod oruoih oi'nin Hst 5 \ecc budente pupolia^a ,iinle]ud"i,i pupollj^2. ,j26; ist iz protjudei,h iaca|a rasta u vrhu gane. do hotizonlatan pupolja|a. gene?ltvmh Kod Slji\e cvahu shlonost ha rece41 totmlranlu na t'otmtanju , nlranle ajzen rs5y tl6p657 ' qenerativnih pupoljaka trcba posmatuali i Aao vecu sklonost ha ogoUavanlu grana

sl.

Ministarstvo patlaprivrede. Sumarstva i vodaprivr?de Repttblike Srbije POSEBN] PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

s ljiva

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovic

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Nepravilan rez

nad pupollkom Sl. 68. Bez.obzita na polo2ajgrane moratu se EVodtll Dnvlno

ili

njenu predispoziciju rczoviiznad boinih pupoljaka

T,/T, <1t2 sl. 67. Sematski prikaz zakona pot.i nje nosti. Od nos de blj ne provodnice i boinih tazgranjenja ne prelazi % debljine provodnice na mestu

razranlenJa.

r rrf 6tu'

ouiA

Neoravilan rez

nad granCicom

Sl. 69. Bez obzira na polozaj

gnne

u prostoru kao i ketegoruju p rusta iznad koga se vrji rez, ovi rezovi moraiu se izvoditi pravilno. Pravilan rcz nad pupoljkom ili granom, rezacu mora oa postane navika. Na ovom detalju najlakge se moze kontrclisati

koliko je rczai pedantan u

svom postu.

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrcde Repubtike Srbie

PoSEBNI PRoJEKTI zA SAVET)DAVNU SLU2EU

Dr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

s ljiva

Rezidba Eljive u intenzivnim sistemima gaienja

Sve komercijalne sorte koje se gaje u intenzivnim sistemima veoma

povoljno reaguju na rezidbu. To Sto na5i proizvocladi ne re2u Sljivu ne znadi da ona ne moZe ili ne sme da se re2e. Odnos prema agro- i pomotehnici Sljive pre svega je pitanje naseg metaliteta, a ne biologije ove biljke. Sa bioloskog stanoviSta Sljiva izvanredno reaguje na zahvate u agro- i pomotehnici i u tom smislu ona je veoma zahvalna poljoprivredna kultura. 7O. Rezidbe vilkag rtelera aljive. Uravnote2en !'as!. adgavara)JCe sitt^itQ abt'aslasl Gspcteo asnavntn kaiegorl)e p"asia di.

Sl.

Ce nlral ne CSC.,

ne. C.€dsiavil alLl

elementarna p!ia.)a J PnsluPU

rezidd

51.71. Detalji dobro izbalansirane sta2ine: A izgled stabla sa

ro m na centialnoj asowni: B' i aki ori rasti u klo n i e n i reztdbom 'na patrlj - uaiaia se reakcija

zadavo I i avaiu co m stru ktu

budenja (zp)

Ministarstvo poljoprivrede. sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije POSEBNI PROJEKT] ZA SAVETODAVNU SLUZBU

ell ve.

Sgiva

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Mitian Cvetkovi'

srsrEMt cAJENJA r nezroeA

"iiii#if:,:;-::;:,lr:!a:#i"1#:f:tf"::ilX:;iff::;;f:xn#,i/'!:J,zt:,;5i,"

sl. 73. Kada

letorasti (boina razgranlenla osovt ne vretena ) na sebi formiraju rodno drvo i ttme prcdu u kategoriju rodnih nosaaa oni se ptikracuiu u ' zavisnosti od todnod potencijala. du2ine i iozicie na welenu.. inicijatna rcdnos[ kljui le uspena.

Sl. 74. Sve ponotehniike zahvate na fotmiranju osnovne strukture vretena prate i adroi

pomotehniiki titmani

d-o b ij a n j e i n c tj a I n

e rod n o st i.

rtetman ptovodnrce u tom pogledu je veoma vazan. Na provodnici treba da se nalaze novi prirasti za fomiranie poluskelenih strukrura ili nosaia rodnoq drveta. Rodno drvo na provo-dnct uelavnom se dobija rovaeeryem i savuanlem.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike Srbiie

posEBNt pRoJEKTt zA SAVETzDAVNU sLUZdu

Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Duri6, mr Milian cvetkovic

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

48 Sl- 7S- tnicijatno plodonoienje uz razvoj jaiih mladara za formianje osnovne strukture vretena ptvi le dobar znak da su 3ve piimenjene aQro- ipomolehniike mere izvedene kako treba

sl. 76. SenaEki pikaz uwlania mladara kod iljive. zahvat se izvodi sa obe ruke da ne bi doglo do lonljenja. Da ie zahvat dobro izveden vidi se po tome da mladar pada prema dole u visini hotizontalnog polozaia na

qiflii"

nusro ,ruiu prvobitni^uau, polozaj uvrtanje je slabo - nedovoljno. Ako mladar pada ispod horizontalnog polozaja zahvat nije dobro izveden - mladat je uvrnut viSe nego gto je potrebno.

Ministarstvo DolioDrivrede, Sumarslva i vodoprivrede Republike Srbije POSEBNI PRdJEKTI IA SAVETODAVNU SLUzBU

Sljiva

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mt Miljan Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 77. Etekti uvrtanja mladara. Cilj ovog zahvata je obaranje vegetativne aktivndsti i inictranje azvoja genetativnih pupoljaka kaho bi se naiveci deo zivotnih aktivnosti vocke usmerid na plodonosenje. Baza gane nd kojoj se uoiavalt zone srasianja had posledica' jaAeg uvrtanja, ni na koji naiin ne predstavlja ptoblem i u ovome ne treba truziti opravdanja u cilju izbegavanja ovog tretmana. Naprotiv, u procesu powatnih rezova na rcdnim nosaiima, na ovim zonama t'ormiraju se slabiji mladari koji ubrzano formiraiu rodno drvo.

Rod!.i ?l:78.log3ii,sa ogovaraiuiom struhturcm obraslosti. Rezac morc da zna holiko mu ie potrebno plodova po jednom nosacu. a zatim ikoliko ovakvih nosaialodnog drveta je potrebno imali na stablu sa plodovima. Za ptinbs od 20 kg' stablu na vretenlma sa gusinom sklop_a-od 2500 sadnrca ha rczai treba da promislja na stedeci nacin: Ako je plod kripan oko

49 g na stablu.lteba obezbediti 500 plodova. odnosno 42 - 50 plodova na t 0 12 nosaca rcdnog drveta.' Dekb. rezag treba da vtdt na Pdnom rodnom nosaAu oko 13A cvetnih pupoljaka ili 45 rcdnih gtaniica. Se ovakvim pistupoi rezac ce u hratkom vremenu imatijasnu predstavu o opterecenju slabla sa kojim lrcba dipostigne 40 so t ha. -

Minslarslvo poljoptivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike Srbiie POSFBNI PROJEKTI ZA SAVE I ODAVNU SLUZ6U

s ljiva

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mt Milian Cvetkovid

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

s,l. 79. Prikradivanje rodnih nosaia na ugao potiinienosti. PodEka.vegetativnom rastu u prvim oodinama rdzvoia, koia u osnovi podrazumeva izgradnju skeletne strukrure' sa 'stanoii!;ta vretenastih uzqoinih fotmi nio2e se opisa keo podrika tormianju drune mase koja se u tehnologiji gaje-nia najveiin delom iodbacuie. lpak kod Sliive vegetativni rast se mora aktivirati sa centralne osovine permanentno, jer Je vegetattvnt rcsI osnova za d ife re nc ijacij u cv et n i h pu po li aka.

sil. 80. lzbalansian odnos osnovnih struktura kod vretenastih uzgojnih fotmi omogucava plodonoSenie u svim delovima

aii i razvoi novih prirasta koii6e istovremeno obezbediti potreban rodni potenaijal za narednu godinu. Razvoi plodova i itidonogenje nijedno! trenutka'ne smeju dovesti u pitanje proces tormianja vegetativnih i generativnih pupoliaka za narednu vegetaciju.

iroiie.

Ministarstvo potioprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbiie POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovi'

5tltva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

sl-

81. Zamena ili obnavlianie rodnih nosaia na provodnici gliive vrgi se rezaniem svih kebgorija ptirasta'na pat iak. Patrljak je bazni deo letorasta

ili vi'egodiinje gnne oreza,n na duzinu od | 5 - 20 cm. Slo

Ae duZine partljka,

princip

je da gto je grana starija bolie je da patrljak bude duzi, pre

sveg a z bog bu de nj a- pu po lj aka.

Hezovt su ravnt s,a slo manpm otvorenom povrstnom.

Sl.82.

Kod sta iih nosaia rodnoa drveta u ciliu niihove zamene ili delimiAn:oo obnevuanja najbolji rezuttati se pozti2u zahvatima podsecania. U toku zimske rezidbe ako se proceni da odredeni rodni nosad naredne godine treba meniati ili ga treba zadrzati de pbdonosi ali ie'nu2nd da se oslabi njegov iast, rodni noEai se makazama podseie sa donie strcne do L. U toku vegetacije na rodnoin nosaiu Iomiraju se plodovi i novi prirast na zamenu (A). a u Ioku zinske rezidbe rodni nosai se uklanja rezom na novoformirani priast (B)

Mtnistarslvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike Srbiie posEBNt pRoJEKTt zA sAVE I )DAVNU SLUZEU

Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Milian

Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sgiva

s,l. 83. U zavisnosti od situaciie na centralnoi osovini vige ruzliiitih

ptuasta na patrljku mogu da se oslave da olodonose i u zavtsnostt oo

oDierecenia stabla rodom oni mogu slukcesrvn6 da se redukuju obnavljaiu ili u celosti izbacuju sa stabla. Evidentno ie da formilanie i.z?meta pirasta na centralnol osovtnt moze sa zadovoljavalucom prectznoscu oa se kontroli'e.

Sl. 84. Rezovi na pat jah u cilju obnavljanja iti redukciie rodnih noiaCa koji gube taike

rasta i nemaiu oiekivani rcdni potenciial. moou se izv'oditi i na sekundarnim razloranieniima rodnog nosaia ukoliko za to Doiloi botreba (zaddavanje nosaca 'ploddnoSeniu do dobiiania adekvatnog priasta na zamenu).

Mi nistarstvo polioprivrede. Sumarstva i vodoprivrPde. Republike Srbiie

iosEbNt pkciLExrt zA SAvEToDAvNU SLUzBU

Sqtva

sl-

Dr Nikola Miiii, dr Godana Duri6, mr Miljan Cvetkovii SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

85. Zamena rodnih nosaia kod vretena gljive

je leophodna, u protivnom dotazi do gubljeija taiaka esta sto ima postedicu smanj-enu' '

vegetativnu akttvnosl. a ona je kod Stjive uslov

za visok rcd potencial. Na lotografiji vidimo dobat raspored grana na osovini vretena, ali se na njima uoiava gubljenje vegetativne aktivnosti vectm delom u bazi grane (termin - nosai rodnog drveta, namerno n ije upotrebl te n ). GubljenJe vegetatMnih iaiaka'rasta na pozicilama Aoje obezbeduju odgovarajucu zamenu nosaaa

rodnog dru-eta kljuini je problem rczidbe Stive. H.ezad kol tmalu Egraden pristup u tezidbijabuke ili ktugke. veoma te;ko se snalaze u rc?dbi Srue. Osnovni razlog za lo je azlika u gadi pupotiaka. oonosno, ctnlentct da nodug na ko|ima se fotmiraju cvetni pupoljci ogolevaju. Mtado r6dno drvo lormtTa se isktjuAivo na jaiim pnrast;ma na hojima je rasl oslabljen u drugom delu vegetacije.

sl-

86. Najva2niji detalj u stvaranju uslova za kontrolu u lormiranja i zamenu svih kategorija prirasta u strukturi vretena gljive jeste da se u prve ietiri godine na centralnoj osovini pravilno izvedu svi agro i pomotehniAki zahvati gto pod raz u m e va pravi In u s t ru ktu ru vretena sa dosledno

uspostavten zakon potiinjenosti svih boinih razgranlenJa.

Mn$lat slvo poropriwede. Sumarstva i vodoprNrede Repubtike Srbiie posEBNt pR)JEK zA sAvEroDAvNU SLUZEtJ

s ljiva

Dr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi; SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

sl.

87- Uravnotezen raspored boinih razgtanjenja u izgradnjt osnovne strukture vrctena iljive sa izrczenim rodnim potenctjalom. A - u trecoJ godini posle sadnje; i, B - u osmoj godini posle sadnJe.

Sl. 88. Na nosaiima rcdnog dNeta moze se koistiti i nzvoj bodnih razgranjenja u funkciji sekundarnih nosaia rodnog drveta, i to u uslovima kada na Novodnici, u blizini, nema adekvatnih pirasta za formiranje nosaia rcdnog dtuela. Vazno je da se postigne ukupno opterecenje stabla sa rodom, a da se blagovremeno na provodnici izvuku prirasti koji ie omoguiiti uravnotezen raspored du2 provodnice.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Slliva

Dr Nikola Miiic, dr Gordana Duric, mr Mitjan Cvetkovii

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

7ffi-*f*rrirrr',Xgrs::"i,i,i, r,

Sl. 90. Zaylselak rasta u visinu tprelazak u puna pladonaienje uspesna se noze lzveslt nleni vrinl h prt rasta prena susedntm stablnla u savUa

redu.. natznel ctio na jednu i na oruQu sttanLl leda.

lvlinistarstva poljaDt ivre(le. Sutljatrstva i vodoprivrecle ReDrhtikc Srbiie

pasEBNt pRoJEKTI zA SAVET)DAV^Ju sLu7fu |

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovi.

$tltva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl.

9'1. Plodonogenje dugih nosaAa rodnog

drveta

koiise formiraiu na vrhovima vretena, ioborena

sj prema rednom prosbru.

pohazuju znacainu analogiju sa uzgojnim lormama u tipu savijenih vretena. IJ svim dosadaSnjim istraZivanjima. gljiva pakazup izvanrcdne reakcije na sisrcme gajenja u fotmlotvorcnog plodonosnog ztda (.V sadnja. tatura treths, lro i cetvoroosownska vretena). Takode. sav4anje vrhova u pavcu rednog prostora. pokazalo je izuzetno povoline efekte. Na ovaj naiin, spreiava se reakcija bujnosti u vrinom delu. koji ie znaiajno opterecen rodom t omogucava povorne reakcie. na zahvale izvlaienja jaiih prirasta za obnavljanje rodnog drveta u centralnom ibaznom delu.

Sl. 92. Slslern rezidbe wetena u ..V" sistemu sadnje

identiian je rezidbi uspravntn vretena sa uoiljivom razltkom u tretmanu vrgnih prirasta.

Ministarstvo poljaprivrede, Sumarstva i vodaprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Sljiva

Dr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mt Mi|an Cvetkovi' SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sf. 93. U .. y slsternu uzgoja na savienim vrhovtma plodonoSenje spreiava Era2eniu vegetattvnu ahlivnost i OuZIE:"f;.r,",ut"* ,u puno ptodonogenie maksimatno je

U.. y s/stem u uzgoja weten3 had Slive nosaci rodnog drveta na centralnoj osov;nt tmaiu maniu snaqu rasta I rctalvno ErazenUe sKtonosu ka ptodonosenJu S[o ovom sitemu uzgoja daje znaCajne prednosti.

Sl. 94.

Mimstarstvo potoprivrcde. Sumarslva t vodoprNrede RepubrAe Srb/le PoSFBNI PRoJEKTI 1A SAVE] oDAvNU SLUzEU

Dr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Milian Cvetkovii

s ljiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

ne pokazulu izrazenu reakciiu na sam polo2aj nosaia na centralnoj osovini Visok rodnipotencitaltra2i intenzivnu rezidbu u cilju permanentne

Sl.95, Rodni nosaii u..V sistemu uzgola vretena

Sl. 96- Najvazniji uslov za svaki razgovor o sstemu gEenla.t .

nlegovoJ eKonomsKo! t svaKol

druooi uslovlienosti ieste ko

it ri; I a plodo n ose n j a,

konttnutrcno vtsoKl prtnog I visok kvalitet plodova koji se moou btati stoieci na zemlii (na d oi v at r u ke).'Sv a d o sad hilnia iskustva pokazuiu da vretena nemaju Alternativu. Da li ie biti u ,,V" sistemu ili us%avna, to ie vrcme pokazati. Medutim, sasvim je sigurno da ukoliko ne prihvatate vretena kao sisten gajenja 4ljive. gajenje Sljive nije posao sa kojim treba da se bavite.

Ministarslvo polioprivrede. Sumarstva i vodoprivr7de Republike Srbije P1SEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi'

Sqiva

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sortne specifiEnosti u rezidbi Sljive

Sortne specifidnosti rezidbe Sliive odnose se na dominantni tio rodne grandice i kategoriju i starost sekundarnih nosada koji s jedne strane obezbecluju formiranje mladog rodnog drveta, a s druge slrane postoji realna bioloSka predispozicija za zamenu nosada. odnosno.

obnavljanje vegetativne aktivnosti u projeklovanom delu centralne osovine. Dobre predispozicije ka gajenju u uzgojnoj formi vretena pokazuju sorte Stenlej i Cadanska lepotica jer dominantno olodonose na kratkom rodnom drvetu.

Slika 97. Geotipski diferencirani tretmani

u zimskoj rczidbi sode Caianska rodna. Za razliku od vecine drugih sorata, koje dominantno plodonose na jednogodiinjim rcdniry gianiicama i kod kojih se rezidba uglavnom svodi na prikriavanle nosaca Pqnog.dlvq.ta na projek.tovanu duZinu. softa Caianska rodna dominantno.plodonosi na dvogodi'njin delu prikraienog letotasta koji na sebi nosi rodne graniice. lzbegavanje pojave alternativog plodonogenja u ovom sluiaju, moguie je primenom zahvata u zimskoi rezidbi koiim se uspravni ili buini letorasti prikraiuiu na 4 - 5 baznih vidliivih DuDoliaka iime se inicira lormianje rodnih ivoroua koji plodondse jednu i ave vegetaiije. Prik;acivanje duZih tetorasia 6j nh tri do ietiri pupoljaka. je zahvat koji nije specifiian za ostale komercijalne sone. Rodni dvorovi formirani rezidbom sorte Caianske rcdne na sebi obiino nose jednogodignje rodne granCice: majske kitice (D) i katke rodne graniice (C) koje su u stvari inosilac rodnosti. lstovremeno iz vr4nih pupoljaka rodnog ivora. formiraju se novi letonsti na kojima se zahvat prikraiivanja izvodi u zimskoj rezidbi naredne godine (B). Na ovaj naiin kontrolige se fomianje rodnoh graniica - mladog rodnog drueta svake godine, koie se zadrZavaiu u zoni sketeta ikoie obezbeduiu redovnu rcdnost.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike Srpije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Dr Nikola Mi6ii, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi'

Sljiva

SJ- 97- Rodni ;vorovi sorte Caianska rodna u

plodonoSenju.

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Pitanje moguceg uzgoja u vretenastim formama javlja se kod onih sorti koje plodonose na du2em rodnom drvetu ili nemaju biolo5ke predispozicije za adekvatno obnavljanje vegetativne aktivnosti na centralnoj osovini vretena. Kao dobar primer za traZenje pristup_a u sortnoj rezidbi Sljive je sorta Cadanska rodna koja ima veoma visok rodni potencijal ali i sklonost ka gubljenju vegetativnih tadaka rasta sto u osnovi uslovliava

allernativno plodonoSenje. Rezidba u ovom sludaju treba stalno da vodi raduna o snagi vegetativnog rasta, pa su zahvati podmlaclivanja kod ove sorte i reienje za njen specifidan tretman u rezidbi.

Ministarstvo pallapt ivrede. Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srbije POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Sve gregke koje se naprave prilikom podizanja voinjaka Ziva koliko i sam vocnjak i ne mogu se popraviti. Kvalitetan sadni naterijalje kljud uspeha u izgndnji sistema gajenja i plodonogenju.

Samo ako imate visoke prinose od 40 - 50 tona po hel<taru sa prcko 85 "/. plodova prve klase, i tako svake godine, vi moilete prcdavati jeftino i zaraditi velike parc. Svaka druga proizvodna strategija vodi Vas diel<tno u bankrot.

tsBN 86-83575-34-9 til ililt iltilIil

g[7

8868

il] ilt

lil

315 7 5 34 3rl