6 minute read

BIBLIOTEKA POZNATIH: Tamara Aleksić i Ljubomir Bulajić

Po motivima romana Aleksandar od Jugoslavije Vuka Draškovića reditelj Zdravko Šotra snimio je istoimenu seriju, koja će se emitovati na televiziji Nova S. U ovoj dramatičnoj priči o unutrašnjim borbama, dilemama i viziji države kralja Aleksandra Karađorđevića, vladara nove države Južnih Slovena na početku XX veka, glumac Ljubomir Bulajić oživeo je upravo naslovnog junaka, dok njegovu suprugu, kraljicu Mariju, tumači Tamara Aleksić.

Ulogu Aleksandra mladi glumac smatra najozbiljnijom i najizazovnijom u dosadašnjoj karijeri. I Tamari Aleksić je uloga kraljice Marije bila vrlo izazovna. Njen način govora, hoda, odlučnost, bezrezervna podrška i ljubav koju je gajila prema suprugu, narodu, deci, okruženju, zatim humanitarni rad kojim se bavila, dostojanstvo i lakoća sa kojim je koračala kroz teško vreme – za talentovanu glumicu bili su očaravajući.

Advertisement

Scenario za seriju i fi lm rađen je po romanu Aleksandar od Jugoslavije Vuka Draškovića. Da li ste imali vremena pre ili tokom snimanja da pročitate knjigu i kakvi su vam utisci?

T. A.: Naravno! I to tri puta. Prvi put čim sam dobila ulogu, kako bih stekla utisak o piscu i priči koju ćemo na snimanju živeti, drugi put sa podvlačenjem delova koji su mi bili neophodni za spremanje uloge i izvlačenjem referenci koje ću dalje istraživati kroz drugu literaturu i treći put kada smo pomerili početak snimanja zbog vanrednog stanja.

Lj. B.: Vuk Drašković je svojim romanom ispričao drugu stranu priče o Aleksandru u odnosu na ono što smo kao deca imali prilike da čitamo u udžbenicima i knjigama koje su uglavnom pisali komunisti. Naravno da sam našao za shodno da pročitam roman. Dočekao sam i nastavak priče u knjizi I grob i rob, u kojoj su opisani događaji koji su usledili nakon onih ispričanih u Aleksandru od Jugoslavije. Smatram da je ova knjiga još bolja, i nadam se da će dočekati ekranizaciju.

Neraskidiva veza glume i književnosti

Tamara Aleksić i Ljubomir Bulajić oživeli su likove kraljice Marije i kralja Aleksandra Karađorđevića u seriji Aleksandar od Jugoslavije, rađenoj po motivima istoimenog romana Vuka Draškovića, a osim velikog prijateljstva, talentovane glumce povezuje i ljubav prema knjigama

Razgovarala: Maja Šarić Foto: Goran Đukanović

T. A.: Beskrajno, i to ne samo u pripremama uloga. Gluma je profesija koja čoveka ohrabruje ne samo da kopa po sebi već da to radi i pomoću književnih dela koja oplemenjuju i njegov privatni život.

Lj. B.: Mislim da je od presudnog značaja. Neobrazovan glumac je siromašan glumac. Drugo, naš posao je takav da često imamo priliku da javno govorimo i upravo u tome se ogleda spona između glumačkog po-

ziva i čitanja. Jer ako ne čitaš, kako ćeš govoriti? Namerno koristim izraz čitanje umesto poznavanja književnosti, jer rupe u obrazovanju čitanjem se nadoknađuju.

Smatrate li sebe knjigoljupcima i koliko zbog obima posla uopšte imate vremena za čitanje?

T. A.: Smatram sebe velikim zaljubljenikom u knjige i stripove, ali ne smatram se velikim poznavaocem. Prosto verujem da knjiga i znanja nikad nije dosta i da ima toliko toga na svetu što bih pročitala, a da nikad nema dovoljno vremena. Zato uvek nosim sa sobom knjigu ili dve, pa „ugrabim“ trenutak čekajući na snimanju, u pauzi u pozorištu, kada mi treba malo samoće, u gradskom prevozu… Lj. B.: Čitam u naletima, u zavisnosti od slobodnog vremena. Desi se da za mesec dana pročitam pet knjiga, a nekada nijednu. Nisam od onih ljudi koji mogu da ponesu knjigu na snimanje, pa da u pauzama čituckam. Čitanje mi predstavlja uživanje, a ne način da prekratim vreme. Volim da imam potpunu koncentraciju dok čitam. Prošla godina je sticajem okolnosti bila obeležena karantinima, pa sam povećao spisak pročitanih knjiga.

Po kom kriterijumu birate knjige?

T. A.: Biranje knjiga za mene je poseban čin. Magičan čak. Nekada biram po preporuci nekog čije mišljenje cenim, bio to prijatelj, kolega, žena ili muškarac koji rade u knjižari, antikvarnici. A nekad samo lutam po prodavnici i biram sadržaj koji me privuče. Ljuba i ja smo nedavno ušli u knjižaru i samo nas je privukla knjiga Tetovažer iz Aušvica i istog momenta smo je kupili. Nimalo nismo pogrešili. Naprotiv. Želim da verujem da je to neka fantastična supermoć knjiga.

5stripova za sva vremena po izboru Tamare Aleksić:

1. Maus, Art Špigelman 2. Persepolis, Marđan Satrapi 3. Bijeli vitez, Šon Marfi 4. Buđenje, Grupa autorki 5. Dilan Dog Lj. B.: Kod mene zavisi od situacije. Vrlo često biram po preporuci, nekada me zainteresuje naslov, po aktuelnosti retko. Poslednjih nekoliko puta kada sam išao u nabavku, sa mnom je bila i Tamara. Ona ima običaj da mi samo ubaci neku knjigu u ruke bez posebnog objašnjenja, a u njen sud verujem, tako da i na taj način dolazim do literature. Za praznike sam rešio da sebe častim sa nekih dvadesetak novih naslova, vrlo optimistično, tako da sam neko vreme miran.

Birate li radije dela klasične književnosti ili prednost dajete savremenicima?

T. A.: Volim i klasike i savremenu književnost, kao i knjige iz sociologije i psihologije. Volim i biografi je, eseje, poeziju, stripove. Mislim da različite stvari mogu da gode svakom čoveku i da unutar svih žanrova ili formi može da se nađe nešto što paše duši.

Lj. B.: I dalje popunjavam rupe u obrazovanju kada je klasična književnost u pitanju. U srednjoj školi nisam nalazio čitanje preterano zanimljivim, pa sada neke stvari nadoknađujem. Suprotno tome, u poslednje vreme uživam da čitam romane domaćih mladih pisaca. Izdvojio bih Filipa Grbića, čija su dva romana na mene ostavila veliki utisak.

Koja knjiga je dosad najsnažnije uticala na vas?

T. A.: To je kao kad bi me neko pitao kog prijatelja najviše volim (smeh). Moj život je prolazio kroz razne faze, koje su oplemenjivane različitim sadržajima. Između ostalih, Dar ljubavi Martina Lutera Kinga Džuniora, Sloboda i vrijeme Dinka Telećana, Samo deca Peti Smit, Zovem se Malala Malale Jusafzai, Snovi Vladete Jerotića, Brak je mrtav, živeo brak Adolfa

5knjiga za sva vremena po izboru Ljubomira Bulajića:

1. Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Nikolo Amaniti 2. Žig, Jovan Bulajić 3. Ruminacije o predstojećoj katastrofi , Filip Grbić 4. Približavanje Bogu, Vladeta Jerotić 5. Tetovažer iz Aušvica, Heder Moris Gugenbila Kreiga, Ko ti reče da si go, Adame, Mihaela Kelmajera i Konrada Paula Lismana, Midlseks Džefrija Judžinidisa, Geteov Faust, Kaliban i veštica Silvije Federiči, Male žene Luize Mej Olkot…

Lj. B.: Ne mogu da kažem da mi je omiljena knjiga, ali svakako je jedna od onih koju sam pročitao više puta i to u različitim životnim dobima, pa sam je tako i različito shvatao i doživljavao – Dolazim po tebe i vodim te sa sobom Nikola Amanitija, koga smatram jednim od najboljih italijanskih pisaca novije generacije. Ako ga još uvek možemo smestiti u tu noviju generaciju. Prvi put sam je pročitao sa 14 godina, zatim sa 20 i onda još jednom sa 30. Svaki put sam je doživeo drugačije i vezivao se za drugu priču. Verovatno ću je pročitati još koji put.

Imate li omiljenog pisca?

T. A.: Mislim da su pitanja za ovaj intervju najteža na koja sam ikada morala da odgovorim (smeh). Murakami, Šekspir, Abdulah Sidran, Gete, Čimamanda Ngozi Adiči, Dante Aligijeri, Peti Smit…

Lj. B.: Imam. Svog oca, Jovana Bulajića.

Omiljena serija ili fi lm rađeni po motivima neke knjige?

T. A.: Trenutno sam očarana junacima iz knjige i serije Dobra predskazanja Terija Pračeta.

Lj. B.: Ispašće da sam kontraš, ali nikada nisam bio potpuno zadovoljan ekranizacijom knjiga koje sam pročitao. Jer nečije viđenje i postavka tog teksta znaju da sruše ono što smo izmaštali čitajući je. Ako bih birao da ne budem kontraš, onda neka to bude Veliki Getsbi Baza Lurmana. Veoma su mi dragi i knjiga i fi lm, a i predstava s obzirom na to da igram u njoj. ■

This article is from: