DELFI KUTAK: 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu

DELFI KUTAK

Čudesno delo neizmerne snage i lepote o suštini života i njegovom kraju, kako je kritika opisala roman 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu turske autorke Elif Šafak, privuklo je i pažnju članova Fejsbuk grupe Delfi kutak. Evo kako je knjigu doživela jedna čitateljka

VAŽNE DRUŠTVENE TEME U KNJIZI 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu, Elif Šafak

Piše: Biljana Bajinović

Nepravda, nepravda, nepravda. Ove reči konstantno su mi prolazile mislima dok sam čitala 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu. Elif Šafak je kroz ovu knjigu provukla određene važne društvene teme. Sistem koji je neverovatno surov prema drugačijima. Religijska i tradicionalna pravila kao potencijalne kočnice u društvu koje ih se slepo drži. Pedofilija i incest, možda i najmučniji deo knjige, kao i njihove posledice po detetov razvoj i život. Pravo prijateljstvo kao čvrst oslonac i podrška. Jednom je neko rekao da svoje prijatelje voli više nego porodicu jer ih je sam birao. Porodica je nametnuta. Neko ko potiče iz potpuno disfunkcionalne porodice kao Lejla (glavni lik knjige) sigurno može da potvrdi da je tako.

Religija je, čini mi se, jedna od tema koja zaista može da bude vrlo interesantna, ukoliko je neko provuče kroz priču na zanimljiv način. Religija na mnogo načina utiče na naš život, bili mi vernici ili ne. Lično veoma malo znam o pravoslavlju i hrišćanstvu uopšte, a o islamu još manje. Iz tog ugla upoznavanja sa religijom, za laika poput mene, ova knjiga je bila interesantna i naučila sam iz nje nešto novo, pritom sam, naravno, svesna da je to subjektivno tumačenje autorke. Takođe, naučila sam koliko opasne za dete mogu biti odluke roditelja koji su religijski fanatici.

Lejla je odrastala u porodici gde je poštovanje tradicije i religijskih načela bilo iznad svega, pa i iznad dobrobiti deteta. Gde su zdravorazumska pitanja deteta tumačena kao otpor religiji. A kada u tim pitanjima zdrav razum i istraživački duh deteta prevagnu i obesmisle religiju, roditelji „kipte od besa“ i guše detetovu radoznalost. Lejli je bilo teško da to razume. Ako nas je taj Bog stvorio takve kakvi jesmo, zašto nas onda kažnjava zbog toga ko smo? ne i, opet, religijske razlike.

Pet prijatelja različitih životnih priča, od kojih je svaka veoma mučna, kao da su se nadovezale na Lejlinu, koja je i sama za sebe dovoljno jeziva.

U nekim prikazima i komentarima u vezi sa romanom uočila sam zamerku što autorka nije dodatno razvila likove Lejlinih prijatelja. Međutim, čini mi se da ih je razvila sasvim dovoljno, onoliko koliko je potrebno da ih upoznamo i uživimo se u njihovu povezanost sa Lejlom, da razumemo posebnost i dubinu tih odnosa. Sve preko toga bilo bi suvišno i naporno za čitanje.

Jedina zamerka koja ne može ni da se podvede pod zamerku jeste previše romantičan kraj (na neki posebno čudan način) u odnosu na ostatak romana. Mada ne mogu da ne priznam da mi je, posle toliko mučnih momenata kroz koje me je „provozala“ ova knjiga, takav kraj prijao. ■