3 minute read

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

Maja Rutović

(Knjižara „Momo Kapor“, Beograd) „Kapor“ je „komšijska“ knjižara i ima poseban šarm lokalne knjižare. Uglavnom nas posećuju stanari Palilule, kulturan i urban svet. Osim dobrog izbora knjiga, imamo i veoma lepu ponudu gift programa. Nikad nas ne zaobiđu naši verni posetioci, pa tako gospodin Goran uvek donese banane i vanilice, gospođa Ratiborka podeli korisne savete i kolače, jedna mala Milica dolazila je još u maminom stomaku, a sada sama bira slikovnice, a jedna Maša je dolazila kao beba, a sada je veseli školarac.

Advertisement

Biti stalno okružen knjigama – mnogima zvuči kao posao iz snova. Šta za Vas znači ta rečenica?

vas uvući u istorijsku tematiku i dati odlične preporuke, Tijana će vam najbrže naći knjigu, David i Teodora će sa vama razmišljati o tome šta je to najbolje za poklon, a Marko će vas potpuno osvojiti neposrednošću i kupićete i ono što niste planirali. Ja rado preporučujem Semper idem, knjigu koja me je podstakla da razmišljam o pitanju zla koje je vekovima isto u samoj suštini, samo je menjalo oblik. Islednik Dragana Velikića mi je jedna od dražih knjiga jer pojedinac istražuje sopstveni identitet kroz isleđivanje sebe samog. Iz odlične edicije Amerikana izdvojila bih knjige Američka pastorala i Američki psiho.

Koje naslove birate za svoje police sa knjigama?

Radni dan u knjižari je dinamičan i lep, i nikad sasvim nalik prethodnom, kaže Maja Rutović, koja je sedam godina deo Delfi sistema, od čega je poslednje tri godine na poziciji šefa knjižare „Momo Kapor“ u Beogradu. Ovu knjižaru posebnom čini usluga. Zajedno sa kolegama, Maja se trudi da svakog posetioca usluži ne samo ljubazno već da zaista pomogne da pronađu ono što žele (pa neretko sa kolegama iz direkcije i magacina nabavljaju ono što je kupcima potrebno) – i zato se kupci tu osećaju kao kod kuće. Ljubav prema knjigama je ono što sve nas u Delfi sistemu povezuje. Knjige volim odmalena, zato sam i završila književnost. Rad u knjižari mi je omogućio da nastavim da pratim savremene književne tokove, ali i da pročitam sve ono što sam želela, a nisam stigla.

Koji su to naslovi koje najradije preporučujete čitaocima?

Ako uđete u našu knjižaru i zatražite preporuku, Mira će vam uz osmeh preporučiti odličan triler, Danijela će Knjige koje kupujem su raznolike, ali uvek po nečemu posebne. Kupila sam Bespuće Veljka Milićevića, priče Miodraga Bulatovića, Kuću od soli Miomira Petrovića, Sabrane priče Nabokova, Ništa Karmen Laforet, a kolege su mi za rođendan poklonile Montenjove Oglede. Veoma volim poeziju, a kao mama dve divne devojčice, veoma volim knjige za decu. Često preporučujem knjigu Azuro – plavi zmaj. Priča je divna jer uči decu već u uzrastu od tri-četiri godine da biti drugačiji nije strašno i da svako ima pravo na sreću. ■

NOVI ULOV

NOVI ULOV: Anđelin pepeo Frenka Mekorta

Memoari nagrađeni Pulicerovom nagradom u kategoriji autobiografije, u kojima američki autor irskog porekla evocira uspomene i donosi priču o turobnom odrastanju u eri Velike depresije, uskoro će se naći u izdanju Lagune

Piše: Ivana Veselinović

Kao najstariji sin Malačija i Anđele, Frenk je bio prinuđen da u trenucima najvećih porodičnih kriza preuzme brigu o svojoj braći i sestri. Majka je mnogo rađala, a često se dešavalo da deca umiru, pa je tonula u depresiju. Otac je bio notorni alkoholičar zbog kog su se selili i bili u dugovima. Autentičnim glasom dečaka-pripovedača, Anđelin pepeo nam donosi priču o turobnom odrastanju u eri Velike depresije. Kada rođaci vide da Mekortovi ne mogu da sastave kraj s krajem u Njujorku, da Malači gubi poslove i da je ogrezao u alkoholizam, javljaju Anđelinoj porodici da pošalje novac za karte i vraćaju ih u Irsku. Život je tamo još teži. Po izbijanju Drugog svetskog rata Malači u potrazi za poslom odlazi u Englesku. Frenk je prinuđen da preuzme brigu o porodici kad otac sasvim prestane da se javlja i šalje novac. Menjajući poslove nalik akterima pikarskih romana, Frenk upoznaje gomilu osobenjaka i prevaranata. Ako je i gajio iluzije o ljudskoj dobroti, u tom periodu su se raspršile. Pokretačka sila Frenkovog detinjstva su neprestani osećaj krivice i pitanje svih pitanja – da li će u pakao posle svakog postupka koji je po parametrima vere sumnjiv ili loš? ■

Iako je Mekortova priča vezana za specifično nasleđe i uzak istorijski okvir, univerzalnost uvida na koje nailazimo jeste ono što ovu knjigu čini tako vitalnom

LKK

This article is from: