■ NOVO U LAGUNI

NOVO uLaguni

Uživanje u čitanju zagarantovano je uz najnovija izdanja iz domena beletristike i publicistike

1. 2. 3.

1. Čudo u Poskokovoj Dragi,

Ante Tomić

Urnebesna burleska o pet balkanskih brđana – ocu Jozi i četiri sina Krešimiru, Branimiru, Zvonimiru i Domagoju, u potrazi za ženskom rukom koja bi ih hranila i čistila. ■

2. Knjiga o fotografiji,

Žarko Radaković i David Albahari

Knjiga napisana u četiri ruke svojevrsna je zbirka utisaka i eseja o fotografiji koja fascinira dva autora. Fotografije u knjizi beleže mesto i navode autore na priču o proteklim vremenima. ■

Idemo na Zagreb

Nebojša Jovanović

KULTNI ANTIRATNI BESTSELER

3. Zapisano u beskraju, Irene Valjeho

Ova hrabra knjiga opisuje pojavu knjige u klasičnoj Grčkoj, šta je značila Aleksandrijska biblioteka a šta lično obogaćivanje koje za autorku i sve čitaoce sveta podrazumeva veštinu čitanja. ■

4. 5.

Mit o ptici,

Miroslav Antić

Me’med, crvena bandana i pahuljica,

Semezdin Mehmedinović

Zbirkom poezije Mit o ptici Mika Antić se uvrstio u red najvećih pesnika na tlu bivše Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka. Ovo je velika himna stvaranju, pohvala neprolaznosti i srž pesničke filozofije. ■ Bolno potresna priča o muškarcu, ženi i detetu, o emigrantskom iskustvu usamljenosti i suočavanju sa Amerikom čoveka koji se sedamdesetih i osamdesetih godina u Jugoslaviji formirao kroz američku kulturu. ■

6. 7. 8.

Luna – Vučji mesec,

Ijan Mekdonald

Drugi deo naučnofantastične trilogije Luna. Nadovezuje se na haos i paniku nastalih zbog vakuuma moći na kraju Mladog meseca i predstavlja zanimljivo objašnjenje kako priroda rešava vakuum. ■

Beležnice,

Žoze Saramago

Sve ili ništa,

Simona Arnstet

Dve sveske Saramagovih Beležnica, zapravo skupljenih blogova iz 2008. i 2009. godine, najbolje ilustruju šta nam nobelovac poručuje kada ne piše u alegorijama i parabolama nego kad promišlja izazove savremenog sveta mimo svojih romana. ■ Leksija bi da otkrije ljubav a da pritom ne izgubi pamet. U najkraćem, na tome se zasniva radnja ovog zabavnog romana o modernim ženama, vreloj strasti i nemogućim telesnim idealima, koji je napisala autorka No.1 bestselera u Švedskoj. ■

Ono što se spasava od vatre Ketrin Senter je priča o ženama u svetu muškaraca i njihovoj borbi za ravnopravnost. To je iskrena i zanimljiva priča o porodici, ljubavi i moći praštanja. ■ O ženama i soli Gabrijele Garsije je zadivljujući roman o majci zarobljenoj u prošlosti, o sudbonosnom izboru njene ćerke i o porodičnom nasleđu stvorenom na Kubi pre nego što su se obe rodile. ■ Knjiga o V. Ane Solomon je smeo kaleidoskopski roman koji prepliće živote tri žene tokom tri veka dok se njihove priče o seksualnosti, moći i želji konačno spajaju u današnjem vremenu. ■

Knjige možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs

3 PITANJA ZA... Miomira Petrovića

Povod: Novi roman Središnja pustinja, koji dočarava atmosferu lične i globalne pustinje 21. veka

Vaši prvi romani bili su inspirisani Orijentom, ali i istorijom. Ali sve se više bavite aktuelnim trenutkom, čak i bliskom budućnošću. Kako objašnjavate tu promenu orijentacije?

Tek je moj treći roman Persijsko ogledalo bio početak orijentalnih potraga. Ne jedan za drugim, ali sledili su Arhipelag i kasnije Libansko leto. Bliski istok kao mesto susreta ali i sudaranja Istoka i Zapada za mene su jedna od paralelnih opsesivnih tema. Ne i jedina. To orijentalno što prepoznajem u sebi, potraga za drugim Ja, dvojnikom, sklonost dertu i misticizmu... sve je to jedna velika, jedinstvena potraga za identitetom. Ne samo ličnim već kolektivnim, balkanskim. Sledili su romani vezani za istorijski trenutak koji nosi akustiku aktuelnih događaja – jer pisac uvek govori o vremenu sadašnjem, on se uvek bavi aktuelnim čak i onda kada na prvi pogled poseže za mitskim ili prošlim – pa onda oni, poput Black Lighta, koji tretiraju blisku distopijsku budućnost. Čini mi se da se u Središnjoj pustinji u mom opusu susreću, ako sam smem to da primetim, digitalna budućnost našeg sveta, grozomorna potrošačka sadašnja realnost prostačkog kapitalizma i, sa začinima Orijenta, prošlost zavijena u sufi mistiku. Uostalom, nakon dve godine života u Emiratima za mene je osnovni utisak da je tamo reč o „digitalnom srednjem veku“. Tako rečeno, kod pisca koji ima mnogo naslova nikada nema zaokreta u orijentaciji već dopunjavanja, mešanja, preplitanja narativnih linija.

Za šta je tačno metafora sam naslov romana: Središnja pustinja?

Za pustinju koja u svom minimalizmu, jer oko u pejzažu nema šta da zapazi, okreće očne jabučice ka unutra, ka samoposmatranju, večnim pitanjima. Čitava arabljanska pustinja je jedna ogromna isposnička kelija bez krova nad glavom u kojoj se preispitujete, nekada čak doživljavate „profetski tinitus“ (čujete glasove anđela ili demona, nikada ne možete biti sigurni) koji vas upućuje već negde. Emirati su spoj te beskrajne puste prirodne sredine i ispraznosti luksuznog života, postojanja u „zlatnom kavezu“ u kome se sve napinje i trudi da postane American Dream i života u novcu bez uloženog napora. Junaci ovog romana – jedan u stvaranju nove, virtualne Jugoslavije, drugi u prihvatanju lokalnog mentaliteta i vere, treći u raspetosti između savremenog demokratskog načina razmišljanja i prezira prema konzumerizmu – dospevaju u prostore ličnih unutarnjih pustinja svoje duše. Naslov je metafora za pustinje koje postoje u samom savremenom čoveku, ali i oaze koje se bore protiv politički korektnog života koji nam nameće svet.

Roman je zasnovan na Vašem iskustvu u Emiratima. Da li ste ga pisali dok ste boravili tamo i koliko ste sebe uneli u glavnog junaka?

Da, ostavio sam po strani rukopis na kome sam do tada aktivno radio da bih čulne fascinacije, nova i neispitana, sirova iskustva uhvatio dok su još uvek sveža, dok pulsiraju. Središnja pustinja nije roman toliko o Emiraćanima koliko o Srbima i Hrvatima, servilnim Indijcima i Pakistancima, obezdušenim Englezima i belim Afrikanerima, simpatičnim Nigerijcima, spetljanim Filipincima, uobraženim Arapima, duševnim Libancima... Rečju, o Vavilonskoj kuli koja nudi globalizam. Na mestu koje se čini najmanje pogodnim za bilo kakav život – beskrajnoj neplodnoj pustinji. ■