■ DELFI KUTAK: Una

Ljubavni roman u kome je ljubavna priča najmanje važna. Knjiga o suštinskoj ljudskoj potrebi za slobodom, koja se, osamdesetih godina XX veka kada je nastala, skupo plaćala. Una Mome Kapora opčinila je čitaoce Fejsbuk grupe Delfi kutak, a jedan od njih podelio je sa nama svoje utiske

LJUBAV, OŽILJCI I GORKE USPOMENE U KNJIZI Una

Mome Kapora

Piše: Goran Nikolić Foto: @just.took.the.right.book

Ovo je priča o dva sveta. Pri prvom njihovom susretu vreme staje. Trenutak se beleži usporeno. Sat kao izdajica zaustavlja otkucaje. Srce treperi. Protagonist prvog sveta je profesor Mišel Babić, trn u oku kolega, idol u očima studenata. Neko ko kroz forme svog izlaganja govori mnogo ne samo o mas-medijima nego i o kulturi, dešavanjima oko sebe, iskren, pravedan, neko ko zaslužuje poštovanje. Drugi svet je mlada studentkinja Una. Mlada, buntovna, izuzetne lepote, neko ko je pun ideala, ali i praznine. Neko ko se traži i želi da negde pripada. Šta se dešava kada se ova dva sveta spoje? Ljubav, strast, ostvarenje snova, iskustvo, zrelost, lepota, čežnja, želja. Gde je granica ovakvog odnosa? Gde je u tome Vida, Mišelova supruga? I zašto je Una pristala na dekanov zadatak da snimi priču o profesoru Babiću?

Mnogo mi se dopao način (forma intervjua) na koji pisac govori o razlikama između tadašnjih mladih i njegove generacije. Jaz koji je postojao postoji, borba onog nekad sa ovim sad, hrabrost i bunt starijih i letargičnost mlađih, ali i njihovo buđenje na profesorovim predavanjima. Kako traka klizi, tako saznajemo toliko toga o ispraznosti života takozvane elite, jeftinim vinima koja konzumiraju, temama koje površno poznaju ili ne poznaju uopšte, lažljivom životu uvijenom u najfiniji porcelan i mašnicu. A unutra. Šupljina. I profesorova pomirljivost sa tim, jer nije vredno trošiti vreme i reči kad ga čeka Una.

Osoba koja mu je kao eliksir, zbog koje se oseća mlado, poletno, živo. Ali tada kreću strahovi. On nije više mlad. Kome je upućeno njeno zavodljivo: „Halo“ sa druge strane žice? Rovac je otpočeo svoj zanat. Ili je to samo znak da treba da prestane sa tim. Ali kako prestati kada je najlepše... Ili je zaista u ovom slučaju tačna izreka: Sve što je lepo ima kraj? Kakav kraj ima zabranjena ljubav? Buran i fatalan ili bez reči i u suzama? Prazna čaša u kojoj je stajala četkica, izbledeli miris parfema, parče čokolade. Sve to je kratkotrajno. Ostaju ožiljci, sećanja, uspomene – lepe, pomalo gorke. Ali kakva je stvarnost posle svega toga?

Veliki broj pitanja, prostor za diskusiju o nekadašnjem i sadašnjem vremenu nekad i sad... Da li je ranije zaista sve bilo bolje? Šta ostaje posle svega? Praznina, uspomena, i još nešto. I još nešto. ■ Roman Una spada u red najčitanijih dela Mome Kapora, ne samo zbog intrigantne ljubavne priče već i zbog načina na koji je autor uspeo da dočara duh jednog vremena