■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Kod „Ženskog raja“

RAJSKE PTICE

U ZOLINOJ MODNOJ KUĆI

Foto: Nikola Ilić

O najaktuelnijem romanu velikog francuskog klasika Emila Zole Kod „Ženskog raja“, koji govori o društvenim promenama sredinom XIX veka, o rađanju moderne maloprodaje i pojavama velikih robnih kuća, ali i ljubavi i sudbini nekoliko porodica, piše književnica Ljubica Arsić

Samo je neko naklonjen ženama i slikarstvu, poput Emila Zole podstaknutog druženjem sa čuvenim umetnicima Maneom i Pisaroom, mogao da napiše razuđen i bogat roman o onovremenoj pomodnoj kući u Parizu, primenjujući impresionističko oduševljenje bojama i svetlošću, strpljivo gradeći ne samo kulu kapitalističkog uzdizanja carstva u novoj kulturi kupovanja već i rajske vrtove mode, pritom ne zaboravljajući velikog uzora Balzaka i njegovo načelo da pisac društvenu stvarnost uvek mora da postavi na svoje mesto. Iako slična Balzakovim opsesivnim temama čija je srž vlasništvo nad stvarima i njihov gubitak, Zolina slika ženske prirode u svetu modne kuće sa moćnicima i poniženima lišena je beznađa ispod omotača patnje, šagrinske kože kao balzakovskog simbola materijalnih stvari, čije umnožavanje podsticano pukom željom dovodi do propadanja i smrti. Njegovi likovi ambiciozno koračaju zajedno sa društvom koje nalaže novac kao strast ali su, iako uzdrmani i ponižavani, ipak dosledni u penjanju po lestvici na kojoj su mogući ljubav i sreća. Mladom udovcu i vlasniku modne kuće Kod „Ženskog raja“ Oktavu Mureu, zajedno sa veštinom da obrće kapital nasleđen od imućne supruge čiji ga portret zagonetno posmatra sa zida kancelarije, pisac daje i pronicljivost uvida u nov način trgovine zasnovan na slici žene i njenoj želji da poseduje ono što je prethodno videla i opipala. Njegov doživljaj žene je spoj divljenja ali i nastojanja da je, rukovođen strahom od nje, porazi i potčini. Mefistofelovski intoniran, Mure shvata da trgovina pod staklenom kupolom robne kuće preplavljene svetlošću menja način posmatranja i razmišljanja. Vizuelni nasrtaji drže kupca u stalnom uzbuđenju, nadražujući ga poput erotske igre u kojoj se vrhunac postiže trošenjem novca. Ljubazan, odan svojim službenicima, pravičan kada su novčani podsticaji u pitanju, Oktav Mure, lišen ljubavi za kojom čezne, prikriveno uživa u tuđoj propasti malih radnji, sa zluradom namerom da upravlja ženskim svetom i da ga upropašćava podsticanjem želje za luksuzom i izobiljem. I sam radeći kao agent za reklamu, Zola je dobro razumeo namere kapitalizma da u najvišem obliku potrošačkog društva iskoristi ženu, a preko nje i muškarca, koji zarad ljubavi i mira, velikodušno dreši kesu. Ispunjena sakralnom atmosferom i religioznim zanosom, robna kuća se, poput pozornice koja brzo menja dekor, preobražava u poprište bitke sa razbacanim balama svile i čipke, ispomeranim tezgama kao barikadama posle revolucije ili ruševinama posle potrošačke oluje. Ali i u ljubavnu kuhinju u kojoj stalno nešto vri, ključa, prži se na tihoj vatri... Promenljivost scenografije povezana je sa promenama raspoloženja. Smenjuju se ljubaznost, zavist, zahvalnost, dosada, koketerija. Jedino je postojana Deniz, neugledna i siromašna provincijalka koju Grad svetlosti, ispunjen malograđanskim nastojanjima kako da se dodvori parajlijama a ismeje jednostavnost i zbunjenost došljaka, dočekuje neprijateljski, ne primećujući njene muke.

Zola je dobro razumeo namere kapitalizma da u najvišem obliku potrošačkog društva iskoristi ženu, a preko nje i muškarca

U Zolinom raju ima mnogo prognanih, ali Deniz uspeva da se održi zahvaljujući svom strpljivom podnošenju bezosećajnih rođaka i zluradosti kolega prodavaca koji joj zavide jer je drugačija od ostalih. Njena stamenost da trpi neprilike i polako savlađuje cilj povezana je sa taktikom kako da odlaganjem pojača čežnju moćnika i umesto potrošne robe koje se muškarac brzo zasiti postane cilj koji nije lako osvojiti.

Ljubavlju koja pobeđuje u nimalo blagonaklonom svetu, osim likova u romanu, rukovodio se i sam pisac. Naime, u zrelim godinama, oženjeni Zola se zaljubio u dvadesetak godina mlađu Žanu Rozro i sa njom dobio dvoje dece. Gospođa Zola će prihvatiti vanbračnu vezu svog slavnog muža koga će nadživeti, priznavši njegovu decu za zakonite Zoline potomke. ■