2 minute read

Maestralna knjiga o snazi života

Roman Ferzana Ozpeteka Poput daha, uzbudljiva i napeta priča koja vodi čitaoca od sadašnjeg trenutka do šezdesetih godina 20. veka, pokrenuo je lavinu emocija u bukstagramerki Marijani Mihailović (manjini_naslovi)

Zabeleženo na

Advertisement

Poput daha Ferzana Ozpeteka je roman o snazi života koji pogrešne izbore ne prašta, te nameće odluke nakon kojih nema povratka. To je knjiga koja na mene nije ostavila klasičan utisak, već je razbuktala buket emocija koje su se u meni borile i preplitale, upravo kao što se u ovom romanu prepliću emocije junaka. Čitala sam je pred put misleći da ću lako savladati stotinak strana, ali kako sam se samo prevarila!

Roman Poput daha počinje pismom starije gospođe nekoj ženi. Tog trenutka pred čitaocima kao da se podiže pozorišna zavesa i počinje predstava. Zatim se gase svetla u bioskopu i kao da počinje napeti film. Kada sam nakon ovog nevelikog romana pročitala podatak da je Ozpetek reditelj sa ogromnim iskustvom u kinematografiji, ali i u operi i pozorištu, shvatila sam i zašto me je roman asocirao na film ili predstavu.

U jedan stan u Rimu, u jedno jedino nedeljno popodne, autor je smestio ceo jedan tajanstveni događaj od pre pedeset godina, život i razdvajanje dve sestre, kao i šestoro običnih, mladih ljudi na nedeljnom ručku. Njihovo lagano ćaskanje prekida iznenadna gošća koja kaže da je nekad živela u tom stanu i da traži sestru. Doputovala je iz Istanbula, a u torbi čuva svežanj starih nepročitanih pisama. Pisma vidi samo čitalac. Ne i likovi romana. U pismima prožetim setom i teskobom čuvaju se ispovesti ove žene, kao i tajne odnosa dve, nekad bliske, sestre.

Ozpetek je i radnju i likove u vrlo kratkom periodu i u ograničenom prostoru toliko ogolio da čitalac ima utisak da prisustvuje maskenbalu, baš u trenutku kada maske padaju.

Koliko smo spremni da se otvorimo? Da li baš sve ima i tamnu i svetlu stranu? Koliko puta smo spremni da promenimo stranu navijajući? Ovaj roman stavlja naša osećanja i stavove na klackalicu. I niko nije onakav kakav nam se čini u početku. Kroz izuzetno bogat dijalog, brze izmene, Ferzan Ozpetek nam je svojim romanom dao i kulturološki presek naroda dve zemlje – Turske i Italije. U stotinak strana čitalac sve jasno može da sagleda, zahvaljujući Ozpetekovoj preciznosti u oslikavanju sličnosti i razlika u kulturi, veri, običajima, mentalitetu.

Kroz dve priče, preplićući prošlost i sadašnjost, autor je napisao vrhunski kratki roman, vrhunsku dramu i opisao strašnu nesreću koja je pratila odrastanje i sazrevanje dve sestre, toliko slične i bliske poput bliznakinja, no ipak potpuno različite.

Šta se desilo toliko strašno i neoprostivo u prošlosti, otkrijte u romanu u kome je situacija predstavljena kao u Čehovljevim pripovetkama. ■

KROZ IZUZETNO BOGAT

DIJALOG, BRZE IZMENE, FERZAN OZPETEK NAM

JE SVOJIM ROMANOM

DAO I KULTUROLOŠKI

PRESEK NARODA DVE

ZEMLJE – TURSKE I

ITALIJE. U STOTINAK

STRANA ČITALAC

SVE JASNO MOŽE DA SAGLEDA, ZAHVALJUJUĆI

OZPETEKOVOJ

PRECIZNOSTI U

OSLIKAVANJU SLIČNOSTI I

RAZLIKA U KULTURI

This article is from: