LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB: Klub radosti i sreće

LAGUNIN KNJIŽEVNI KLUB PREDSTAVLJA

Roman Klub radosti i sreće Ejmi Tan o dubokim, nežnim, a ponekad i bolnim vezama majki i ćerki

Lagunin književni klub ovog puta odveo nas je daleko, do Amerike, ali je put prelazio preko Kine. O romanu Klub radosti i sreće američke književnice kineskog porekla Ejmi Tan razgovarali smo na Instagram profi lu laguna_knjige sa odgovornom urednicom časopisa Original Jasminom Stojanović.

Klub radosti i sreće ime je kluba u San Francisku iza kog stoje četiri kineske imigrantkinje. U Klubu se sastaju svake nedelje pokušavajući da, poučene svojim iskustvima, usmere svoje kćeri rođene u SAD.

U roman je utkana univerzalna priča, i smatram da se može čitati na najmanje dva načina. Prvo čitanje podrazumeva materijalni nivo gde obraćamo pažnju na detalje, kulturu, strukturu, na priču imigrantkinja u Americi koje su prinuđene da se snalaze. S mnogo pojava možemo da se identifi kujemo, dosta toga da naučimo. Možemo otkriti različite uglove iz kojih posmatramo sebe kao majku i kao ćerku, što nam pomaže da razumemo naše majke i ćerke, kao i priče koje imaju moć da nas povežu. To je drugi nivo čitanja knjige: spiritualni, vrlo duhovan i veoma dubok, nivo sa kojim svako može da rezonira.

Junakinje su morale da zaborave na sebe i prethodne živote.

Dogodi se trenutak u životu kada jednostavno naši identiteti više ne postoje, što ne mora da se dogodi samo kada menjamo državu. Da bismo mogle da nastavimo sa svojim životima, moramo izgraditi nov identitet, susresti se sa potpuno novom osobom, novim mirisima, ukusima, načinima odevanja. Junakinje su ostavile prethodne živote i sa jednim koferom došle u Ameriku.

Zanimljivo je kako vođeni ljubavlju ponekad činimo pogrešne stvari, iako imamo najbolje namere.

Zapravo sve vreme pokušavaju da nauče ćerke da žive bolje nego što su one živele, da se prilagode sredini u kojoj se nalaze i da budu uspešnije. Ali nažalost, ćerke ih ne prihvataju takvim kakve jesu. Sa druge strane, najveći problem nastaje i zbog toga što ćerke vrlo retko znaju šta su majke preživele da bi ih donele na svet. One ne vide pravo lice svojih majki; ne vide da su uplašene, tužne, usamljene – da su umele biti tigrice i jake – ali da su to u jednom trenutku svog života zaboravile.

Da bi majke dobro razumele svoju decu, moraju prvo da razumeju sebe.

Da bi naša deca živela kvalitetnim životom, neophodno je da mi svoj život skrojimo da bude vredan življenja da bismo ga takvog poželeli i svojoj deci. Jer deca uče iz onoga što žive, ne iz reči. Do sutra možemo pričati, ali ona će naučiti da se ponašaju onako kako se mi ponašamo, da govore i reaguju poput nas, kao što smo mi naučili od svojih majki.Svaka kritika lepi se

Kroz tanane porodične odnose Ejmi Tan istražuje fenomen druge generacije imigranata, fenomen identiteta i ličnog preobražaja

za dečju dušu i stvara osećaj da nisu dovoljno dobra i da moraju biti ono što nisu kako bi bila srećna. U svemu tome se potpuno izgube.

Ovo je knjiga koju svaka žena treba da pročita, bez obzira na to da li je majka, buduća majka, neostvarena majka, ćerka, bez obzira na godine.

Koliko god da patimo u životu, u nama postoji kapacitet da preživimo i najteže stvari. I ne samo da preživimo, nego i da nastavimo da živimo i da, koliko god da je teško, imamo svoj Klub radosti i sreće. Odlučite da budete srećni! ■