Balkan Ekspres

GLASILO SRPSKE DIJASPORE U SAD I KANADI Broj 2 š Proleće 2016 š BESPLATAN PRIMERAK

SAGOVORNIK

Savo Štrbac

VLADAN RADOSAVLJEVIĆ

ISTORIJA

KOJA SE

+ gradovi

DUGO

̩ Čačak ̩ Hamilton ̩ Astorija

PAMTI Ima li raskola u Eparhiji kanadskoj

Izbori i dijaspora RUBRIKA DIJASPORE

Ekskluzivno

BOBI MARJANOVIĆ

Skenirajte QR code i pogledajte našu internet stranicu www.balkan-ekspres.com

« Sadržaj EKONOMIJA ............................................ 5 Dolar gubi bitku POLITIKA ................................................. 6 Koliko nas ima - a koliko glasa Kako je došlo do velike seobe naroda NATO usisao Srbiju ISTORIJA ................................................. 8 Za kralja i otadžbinu Prvi srpski kapitalisti: Miloš the Great Zaboravljene bitke Drugog svetskog rata Smederevo, ljubavi moja INTERVJU .............................................. 11 Dejvid Bajnder GRADOVI ............................................... 12 Čačak Hamilton Astorija PROZOR OTADŽBINE ........................... 14 Procvat pod sankcijama Pogled s Kalemegdana Gvozdeni konj ponovo juri INTERVJU .............................................. 16 Savo Štrbac KRAJIŠKI SRBI ...................................... 17 Godišnjica Sabora Krajiških Srba Rašković u centru Beograda RELIGIJA................................................ 18 Crkva Vaznesenja Hristovog u Temišvaru Ima li raskola u Eparhiji kanadskoj DRUŠTVO .............................................. 20 Intervju: Karim Rašid Sa Tajms skvera na Exit MEDICINA .............................................. 22 Benigno uvećanje prostate RUBRIKA DIJASPORE .......................... 23 Izborne paralele SPORT ................................................... 24 Ekskluzivno: Bobi Marjanović Bojan Veličković Miomir Kecmanović Aleks Nedeljković Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje ZNAMENITI SRBI ................................... 27 Novak Đoković RAZNOVRSNOSTI ................................. 28 BALKANSKI DUĆANI............................. 30 Miris i ukus Balkana

BE2

P

oštovani čitaoče, drugi broj Balkan Ekspresa podastrt je pred tobom na raznim varijantama srpskog jezika:

bosanskoj, hrvatskoj, beogradžanskoj, staroslovenskoj

Milorad Pavlović

(Joakim Vujić u temi Uskrs) ali je poruka na svakoj od njih, i u svakom tekstu, bez obzira na varijantu ili temu, jedinstvena: pogledaj dom svoj, uredi ga po meri sopstvene tradicije i vere i ne prećutkuj prošlost kako bi bolje dočekao budućnost…

Balkan Ekspres udružio je snage sa krovnim organizacijama srpskog naroda u matici i dijaspori. Reč je o Informaciono dokumentacionom centru Veritas i Udruženju Srba iz Hrvatske u Beogradu, i Saboru Krajiških Srba u SAD. Informacije i tekstovi o radu ovih organizacija redovno će biti predstavljeni u narednim brojevima BE a mrežu saradnje sa krovnim srpskim organizacijama nameravamo da širimo.

Budi deo tima, pridruži nam se!

JEDINI SMO ILUSTROVANI ČASOPIS NA SRPSKOM JEZIKU U KANADI I SAD! Želimo da promovišemo srpsku kulturu i prosledimo informacije iz otadžbine, Kanade i SAD, da doprinesemo razvoju srpskog biznisa. Časopis se besplatno preuzima u firmama i objektima srpskog biznisa, restoranima, prodavnicama, crkvama, kulturnim, finansijskim i turističkim institucijama kako u Srbiji tako i na američkom kontinentu. Časopis BALKAN EKSPRES izlazi tromesečno a štampa se u 5,000 besplatnih primeraka (20,000 godišnje). Spisak distributivne mreže nalazi se na našem vebsajtu, www.balkan-ekspres.com Korišćenje štampanih i vizuelnih priloga Balkan Ekspresa nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja izdavača. Za više informacija, kontaktirajte: SAD Miroslav Ivković, Miroslav65@aol.com (518) 744-8090

KANADA Jelena Dolovac, jdolovac@gmail.com (519) 807-0862

SRBIJA Milorad Pavlović, pavlomil@yahoo.com (011) 265-6049

MY HOME AZ INC Windows, doors complete renovation

(289) 273 2977 (905) 324 6434 46 Turner Cres, L2P 2H6 Sikorski Ave, L2M 5W8 St Catharines, ON

George Stanoev Over 35 years of experience with Factory Outlet Windows

SERVING Fort Erie, Port Colborne, Welland, Niagara on-the Lake, Niagara Falls, Beamsville, Grimsby, Pelham. azmyhomeaz@gmail.com

Svetlana Kovačević Licensed Real Estate Salesperson Pozovite me za sve vaše Real Estate potrebe

35 Arkay Dr. Suite 300 Hauppauge, NY 11788

Cell: (631) 897-9989 Office: (631) 881-5213 631home@gmail.com www.631home.com

Impressum Izdavač: Miroslav Ivković Direktna linija: (518) 744-8090 Miroslav65@aol.com

Rođen je u Beogradu a odrastao u SAD. Diplomirao je Političke nauke na Državnom Univerzitetu Pensilvanije. Radio je kao komercijalista u štampanim medijima a od 2007. godine izdavač je turističkih publikacija. Živi u državi Nju Jork.

Izdavač: Jelena Dolovac Direktna linija: (519) 807-0862 jdolovac@gmail.com

Rođena je u Novom Sadu a 1989. godine preselila se u Kanadu.

Po završenom Biznis koledžu u Kičineru radila je u obrazovnom, vaspitnom, i finansijskom sektoru.

Rade Jakšić Karijeru sportskog novinara započeo je jaksic.pinn@gmail.com pre 18 godina u dnevnom listu „Sportski

žurnal“. Posle kraćih epizoda u još nekoliko dnevnika i magazina, radio je i na portalima mondo.rs i kurir.rs. Izveštavao je sa brojnih velikih sportskih događaja, među kojima i sa Svetskog fudbalskog prvenstva 2010. u Južnoj Africi.

Lortek Grafiti - stritart umetnik, rođeni beograđanin, lortek@gmail.com pre skoro dve decenije počeo je da interveniše

u urbanom pejzažu Beograda a već deceniju profesionalno oslikava zidove u zemlji i inostranstvu. Bavi se promocijom, u javnosti, ovog dela fenomenologije urbane umetnosti. Član je mnogih međunarodnih grupa autora, između ostalih i Eks Vandals iz Njujorka.

Sava Kovač

Šaljiv, ali i crnohumorni “deseterac” Save Kovača, a neki ga zovu i Filipom Višnjićem hercegovačkih gora, već je prepoznat u srpskoj zajednici. Sa četrnaest godina dolazi iz rodnog Trebinja u Kanadu. Završava Biznis koledž a onda je dugogodišnji vlasnik Srpske prodavnice. Sada je u penziji.

Urednik: Milorad Pavlović Diplomirani sociolog i profesionalni pavlomil@yahoo.com novinar. Tokom novinarskog, redakcijskog

i agencijskog rada bavio se analizom sadržaja savremenih društvenih tokova, fenomenima masovne kulture i ulogom istaknutih pojedinaca, institucija i kompanija u svetu koji danas poznajemo.

Grafička obrada: Zoran Zarković

Jazmina Klanica Rođena je u Temišvaru (Rumunija). Završila jazmina@eunet.rs Filološko-istorijsku gimnaziju u Temišvaru a potom diplomirala i magistrirala istoriju umetnosti na istoimenoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu, te konzervaciju na Višoj školi za likovnu i primenjenu umetnost. Profesionalno se bavi i ikonopisom.

Dušanka Stevović Gojgić

Prim. dr Dušanka Stevović Gojgić, lekar dudagojgic@gmail.com specijalista opšte medicine i subspecijalista ultrazvuka u kliničkoj medicini godinama radi u Hitnoj pomoći Beograd. Pacijentima pomaže i u rešavanju „bola duše“, razgovorom ih suočavajući sa mogućim uzrokom bolesti tela. Objavila je tri knjige priča: „Priča o sreći“, „Smeh kao lek“ i „Razigrane misli“.

Danko Perić Danko Perić, diplomirani sociolog, preko 30 dankoperic54@gmail.com godina novinar je i urednik u nekoliko medija.

Do nedavno je radio u Novinskoj agenciji Tanjug. Bio je glavni urednik Novinske agencije Iskra u Kninu i Srpske RTV Knin.

Nikola Stanković Karijeru sportskog novinara započeo je u dzoni77@gmail.com dnevnom listu „Glas javnosti“. Potom, na

poziciji je zamenika glavnog urednika magazina „Sport & Life“, da bi kasnije karijeru sportskog novinara nastavio u dnevnim novinama „Blic“ i na portalima Sportservis i Pressonline. Živi u Beogradu.

Vesna Pumpalović Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u v.pumpalovic@gmail.com Banjoj Luci na odsjeku za novinarstvo. Radila

je u banjolučkim štampanim i elektronskim medijima do 2011. godine kada se seli u Ameriku. Trenutno živi i radi u Njujorku.

Tamara Gojgić Rođena i odrasla u Beogradu. Završiblesava92@gmail.com la prestižnu Matematičku gimnaziju, a

potom upisala Matematički fakultet. Pored studija u slobodno vreme bavi se kuvanjem i pravljenjem poslastica. Kao mala je naučila da svira klavir, poštuje dobru muziku i uživa u raznovrsnim zvucima. U poslednjih par godina pisanje joj postaje novi hobi.

Od 2001. godine radi dizajn, prelom i pripremu za štampu u Večernjim novostima, Nacionalu, Reporteru, Story, Alo, Grazia...kao i “custom publishing” izdanja Fashion & Friends, Flora, Skilled Migrant Professional…

Stevan Dokić Predsednik je humanitarne organizacije Krajiskisrbi@gmail.com Sabor Krajiških Srba u Čikagu, gde živi više

od dvadeset godina. Poreklom je iz Krajine a studirao je i živeo i u Beogradu.

Veb dizajn: Toplica Grujić Rodjen u Kragujevcu. Diplomiran elektrotehničar 1806986@gmail.com energetike. Bavi se veb dizajnom pet godina.

READINGS

)RWRJUDÀMD QD QDVORYQRM VWUDQL 9ODGLPLU 0LORUDGRYLþ

by Anna Maria

DON’T WAIT CALL TODAY!

Specializing in all Readings to help all problems. Family, children, love, marriage, separation, health, drugs, alcohol, job related issues.

I SUCCEED WHEN ALL OTHERS FAIL! IF YOU HAVE LOST FAITH IN YOURSELF, I WILL RESTORE IT!

954-391-2934

Dolar gubi bitku Piše: Jelena Dolovac

Uloga dolara kao primarne svetske rezervne valute ide u korist Amerikancima. Tamo su kamate niske.

Ali, svetske centralne banke okreću dolaru leđa. j da se smanjuje. j j TaUkupni obim svetskih deviznih rezervi p počeo je otražnje za obveznicama SAD-a, a kva tendencija utiče i na smanjenje potražnje zvijenih zapadnih zemalja. pod udarom će se naći i privrede razvijenih nih rezervi uticala je nesigurNa odluku da se smanji obim deviznih nost oko monetarne politike SAD-a.

Najviše deviznih rezervi poseduju Kina, Japan, Saudijska Arabija, Švajcarska, Brazil i Rusija.

Dolar je protekle godine ojačao poziciju ziciju vetu i dominantnog sredstva plaćanja u svetu anje još uvek je drži, ali, dokle? Na povećanje nainvesticione privlačnosti dolara u značajnoj meri uticao je pad kursa evraa i ne sporna politika Evropske centralne obanke. Međutim rast kursa dolara mogao bi imati katastrofalne posledice za it transnacionalne kompanije čija dobit a. zavisi od prodaje van domaćeg tržišta.

Gubici mnogih kompanija već su vidljivi. Kina više ne želi da živi pod dominacijom američkog dolara. Kineski lideri već duže vreme pozivaju na zamenu dolara nekom drugom svetskom valutom. U međuvremenu, Kina beleži stalan ekonomski rast a juan je dospeo među pet prvih svetskih valuta.

Istovremeno, Kinezi odbijaju da otkriju ostatku sveta koliko tačno zlata imaju, ali, poznato je da su do sada pokupovali i sakupili velike količine. Čak i ako ne podrže juan zlatnom podlogom, ogromne rezerve ovog plemenitog metala dovoljne su kao pokazatelj moći kineske valute. j reč o kupovnoj p j moći, kineska ekonomija prevazišla je kupovKad je nu moć američke. Ame Američki dug koji je otkupila, nije jedina prednost n najmnogoljudnije nacije na svetu. Kinezi su proteklih godina kupovali nekretnine, preduz preduzeća i energetska sredstva širom SAD i to po neverovatno visokoj ceni.

SA i Evropa ne mogu više da pariraju SAD Kin na globalnoj ekonomskoj sceni. SuKini pe periornost Kine je evidentna, ne samo e ekonomska nego i politička. Kina, osim toga, unapređuje saradnju sa sve značajnijim partnerom i dugogodišnjim p prijateljem – Rusijom!

N delu je deamerikanizacija svetskih Na monet monetarnih tokova. Da li će se svet, sada, razvijati u znaku geopolitičkog saveza Rusije i Kine? Da li jje, onda, u rukama ove dve zemlje budućnost svetske ekonomske (čitaj, političke) scene?

Koliko nas ima

a koliko glasa

Izbori raspisani - dijaspora do 2. aprila Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavestilo je birače sa boravištem u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do 2. aprila, mogu podneti zahtev da na predstojećim parlamentarnim izborima glasaju u inostranstvu.

Piše: Vesna Pumpalović

I

ako dijaspora od 2004. godine ima pravo glasanja u inostranstvu poslednjih godina to pravo sve manje građana koristi.

Na izborima 2012. godine, kao ni 2014. godine, broj glasova iz inostranstva nije premašio 5 000 hiljada.

Na izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini 2012. godine ukupno prijavljenih građana u inostranstvu bilo je 4 455, a glasalo 3 108 građana.

Dok je na izborima za predsjednika Srbije, 20. maja 2012. godine, bilo prijavljeno 4 457, a glasalo 2 057 građana.

U SAD bila su otvorena tri biračka mjesta na koja se prijavio 381 birač, a glasalo 236 birača. Od toga u Vašingtonu je glasalo 87 u Čikagu 51, a u Njujorku njih 98!

Prema podacima Republičke izborne komisije na poslednjim izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije održanim 2014. godine bilo je otvoreno 35 glasačkih mjesta u 20 zemalja. Ukupno se prijavilo 6 808 glasača, a od tog broja, na glasanje je izašlo 4 826 glasača.

Brojke pokazuju da dijaspora ne glasa! Po nekim procenama Srba u svijetu ima oko dva miliona i, isto toliko u okruženju. Kada je u pitanju glasanje taj broj se ne može primijeniti jer nemaju svi državljanstvo Republike Srbije.

Ne postoji podatak ni od jedne zvanične institucije. Prema popisu iz 2011. godine prijavilo se nešto više od 300 000 lica na radu-boravku u inostranstvu.

U SAD, prema poslednjem popisu, kao građani srpskog porijekla izjasnilo se 187 738 stanovnika, a kao Jugosloveni 328 547 stanovnika.

Kad je reč o Srbima u okruženju, cifra od dva miliona bliža je istini, jer, na primjer samo Republiku Srpsku, prema preliminarnim rezultatima popisa iz 2013. godine, tamo ima preko 1,4 miliona stanovnika. Međutim, zna se da stanovnici RS imaju državljanstvo BiH. Iako imaju mogućnost da uzmu državljanstvo Srbije, to pravo nisu svi i iskoristili. Prema pisanju Večernjih novosti za deset godina rada konzulata u Banjoj Luci oko 20 000 Srba je dobilo državljanstvo Srbije. To nije konačan broj, ima tu još zahtjeva na čekanju, onih koji su od ranije imali državljanstvo, koji su zatražili državljanstvo u drugim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u BiH...

U svakom slučaju ovaj broj je poražavajući.

S druge strane, zemlje poput Crne Gore, Njemačke i zemalja Beneluksa ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo osim u izuzetim slučajevima.

Odziv birača u dijaspori je slab a najčešće, kao razlog pominju se velika udaljenost od biračkih mjesta, procedura registracije birača, neinformisanost

i otuđenost dijaspore od matice.

Prema Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku svaki građanin koji je želi da glasa mora prvo da se registruje u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije, a zatim, ukoliko želi da glasa u inostranstvu, da podnese zahtjev onom diplomatsko-konzularnom predstavništvu gdje planira glasati.

Takođe, prema Zakonu nije moguće glasati poštom, već isključivo lično u diplomatsko-konzularnim predstavništvima pod uslovom da postoji 100 prijavljenih građana koji žele glasati na tom mjestu.

Zbog nedovoljnog broja prijavljenih glasača, na poslednjim izborima u Kanada, recimo, nije bilo otvoreno nijedno glasačko mjesto!

U velikim zemljama poput Kanade, Australije, SAD-a... nije lako lično otići u najbliži konzulat. Na primjer, na Zapadnoj obali, u Americi, nema nijednog srpskog konzulata što znači da je najbliži u Čikagu. Poređenja radi, bliže je Moskva Beogradu nego San Francisko Čikagu. Otvaranje biračkih mjesta u drugim ustanovama omogućilo bi građanima lakši izlazak na biračko mjesto.

Otuđenost je ta koja sprečava da se ljudi samo malo potrude i do takvih informacija dođu. Dosta naših građana utapa se u društvenu sredinu u kojoj se nalazi i zbog svakodnevnih obaveza, tzv. kolotečine, udaljava od matice. To ne znači da zatiru svaki trag svojim korijenima i ne održavaju kontakt sa rodbinom, već da se manje informišu ili da uopšte ne učestvuju u razmatranju društveno-političkih pitanja države.

Da li su to Srbi iz dijaspore digli ruke od Srbije ili je Srbija digla ruke od dijaspore?

Teško je reći da je dijaspora Srbije danas ujedinjena. Za takvo nešto matica će, očigledno, morati više da se potrudi. Korist bi bila uzajamna! Za dijasporu bio bi to čvrst korijen sa maticom, lakši eventualni povratak, a za maticu - jačanje države, umjesto stranih investitora potencijalni srpski investitori, priliv mozgova umjesto odliva, itd.

Kako se smjenjivala koja vlast tako je i Republika Srbija mijenjala institucije zadužene za saradnju i održavanje veza sa dijasporom: od Agencije za dijasporu, potom, Ministarstva za dijasporu, preko Kancelarije, do Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Ali, da bi se to desilo, da bi mogli odlučivati o promjenama u matici, potrebna je minimalna promjena svjesti svakog od nas. www.balkan-ekspres.com

Kako je došlo do velike seobe naroda Piše: Miroslav Ivković

K

ada je bivši američki predsednik Džordž Buš maja 2003. godine, tokom boravka na nosaču aviona Abraham Linkoln, izjavio kako je “zadatak ispunjen”, mali broj zapadnih političkih analitičara kritikovao je njegov stav kao spoljnopolitičko “trčanje pred rudu” mladog Buša.

Još je manje bilo onih koji su tada verovali kako će se rat u Iraku proširiti i na ceo region.

Ubrzo, gerilski rat protiv američkog okupatora ujediniće Sunite po čitavom Iraku što će američka vojska platiti sa preko pet hiljada ubijenih vojnika i stotinu milijardi utrošenih dolara.

No, kako jedno zlo nikad ne ide samo, umesto demokratije, Bušova spoljna politika dovela je Šiite na vlast u Bagdadu a to je omogućilo veći upliv Irana na politiku novog iračkog režima.

Tako je Irak, samo tri godine posle američke okupacije, imao više trgovinskih sporazuma sa Iranom, nego sa bilo kojom drugom zemljom.

Američka okupacija Iraka trajaće više od decenije a takozvano “arapsko proleće”, 2011. godine, samo na prvi pogled i privremeno, izgledaće kao da doktrina američke spoljne politike o “nametanju demokratije” daje plodove.

U Stejt Dipartmentu zavladala je pogrešna politička procena kako je, po uzoru na Irak i uspostavljanje “demokratske države”, došlo do arapskih revolucija.

Poput domina, diktatori u Tunisu, Egiptu, Libiji (uz bombardovanje Nato pakta) i Jemenu padali su s vlasti dok su svakodnevne demonstracije i protesti počeli da ljuljaju režime Sirije, Bahreina, Saudijske Arabije i Jordana.

Ali do pravih političkih, socijalnih i ekonomskih promena, utvrđenih novim ustavima koji su doneseni i novim, “demokratskim pravosuđem”, nije došlo!

Izuzev u Tunisu, “revolucije” u ovim zemljama nisu uspele. Šta više, izostatak centralne vlasti u nekim zemljama dovodi do novih međuplemskih sukoba, do sukoba između novoformiranih

0LJUDQWL X %HRJUDGX

i postojećih paravojnih formacija, do krvoprolića između različitih etničkih i religioznih grupacija, te do uspostavljanja Kalifata, koji će se odmah proslaviti neviđenim zverstvima.

Talas izbeglica, usled svih ovih okolnosti, ubrzo će prerasti u najveću migraciju stanovništva na planeti nakon Drugog svetskog rata.

NATO usisao Srbiju Dvanaestog februara ove godine u srpskom parlamentu ratifikovan je još jedan zakon o saradnji NATO i Srbije.

Skupština Srbije na tajnoj sednici odobrila je krunski od sporazuma koje su na ovaj ili onaj način, indirektno ili direktno, prethodno već potpisali Vuk Drašković, V. Koštunica, Vuk Jeremić, B. Tadić, pa i trenutni premijer, a, potpis predsednika Srbije, šlag je na Nato torti.

Dva ministra odbrane iz Vučićeve vlade, Rodić i Gašić prošle godine potpisala su ključne dogovore koji će Srbiju, uz ovaj poslednji, konačno i usisati u tzv. evroatlatske integracije.

I bez volje njenih građana.

Nije ovo prvi sporazum tog tipa sa NATO paktom tajno ratifikovan u Skupštini.

Ako bi se za sporazume sa NATO, pre aktuelnih vlasti, moglo reći da su predstavljali tek uvertiru, ključni sporazum sa NATO, SOFA , potpisao ga je Rodić, ratifikovan je u Skupštini Srbije jula 2015. godine a da javnost o tome ništa nije znala.

Nakon SOFA sporazuma, novi ministar odbrane, sada već bivši, Gašić, potpisao je IPAP, još operativniji dokument o saradnji Alijanse i Srbije. Tek kada je u septembru potpisan sporazum u oblasti logističke podrške koji je tajno ratifikovan u Skupštini 12. februara ove godine, delovi srpske javnosti osvestili su se!

Nekoliko dana kasnije, oko 15 000 ljudi okupilo se iz cele Srbije na Antinato protestu u Beogradu koji je završen pred kapijom Ruske ambasade.

U medijima je ovaj masovni skup u potwww.balkan-ekspres.com

punosti cenzurisan, ili predstavljen marginalnim (“nekoliko stotina učesnika…”)

Brojnost učesnika i skoro jednoglasna opšta osuda u srpskoj, vanmedijskoj javnosti, sporazuma sa Alijansom koja je nemilosrdno bombardovala Srbiju 1999. godine, ukazuju kako će antinato pokret rasti, posebno uoči izbora.

On bi mogao da postane izborni džoker, pravi zamajac promena u Srbiji, umesto korumpiranih političkih partija, jer je i bez istraživanja, koja postoje, očigledno kako se preko 80 posto stanovništva protivi ulasku Srbije u NATO. Tako se Srbija, pozvana da pristupi Partnerstvu za mir, novembra 1996. godine na Samitu NATO u Rigi (čija članica i postaje mesec dana kasnije), našla, nakon dvadeset godina, na kraju puta.

Sada više i nije bitno da li je Srbija formalno članica NATO ili ne.

Neformalno, Srbija je usisana iako je prethodno bila dobro obogaćena osiromašenim uranijumom, uništenom saobraćajnom i privrednom infrastrukturom i sa nekoliko hiljada, “kolateralno” ubijenih građana!

Osim toga, moguće je da će, ukoliko slična, makar minimalna ovlašćenja, Srbija odmah ne ponudi Centru za vanredne situacije koji Srbija

i Ruska federacija imaju u Nišu, a što je već tri godine na tapetu, biti posledica po zvanično proklamovanu politiku neutralnosti Srbije.

Antinato pokret dao je vlastima u Srbiji rok do 27. marta da raspišu referendum o prihvatanju sporazuma sa NATO paktom.

Ukoliko se to ne desi, najavljuju novo okupljanje upravo tog, već istorijskog dana za (M.P.) Srbiju.

HORIZON AIR FREIGHT, INC. Domestic and International Air and Ocean Freight Forwarders Logistic, Expediting and Supply Chain Management Services

George Savich Cargo/Sales 152-15 Rockaway Blvd., Jamaica, NY 11434 Ph: 1-718-528-3800 1-800-221-6028 Fax: 1-718-949-0655 email: jfkbrew@haf.com www.haf.com

Balkan ekspres

7

«

Za Kralja i OTADŽBINU Zabeležio: Milorad Pavlović

S

a naslovne strane Balkan Ekspresa posmatraju nas Vladan Radosavljević i njegov otac Miloš.

Miloš, komandant Valjevskog ravnogorskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, koji je nestao u Bosni juna 1945. godine, pomalo je mutnjikav u pozadini, baš kao što je i naše znanje o tom periodu.

Njegov sin Vladan, u prvom planu, isijava nepokolebivog pogleda, lepih, srpski spojenih boja na džemperu i košulji (verovatno je i žena pripomogla) i blagog osmejka što pravda i istina kad tad nadvladaju zlo nečašća!

Vladan je domaćin spomen-doma na Ravnoj gori, posvećenog ravnogorskom pokretu i njegovoj legendarnoj ikoni Draži Mihailoviću.

Radosavljevići su iz sela Paune, kod Valjeva.

Vladanov deda bio je, naravno, Solunac, a otac je u dvadeset drugoj godini upisao vojnu podoficirsku školu da bi se onda školovao dalje, poput Mišića ili Mihailovića.

Bio je to prepoznatljiv stil napredovanja u srpskoj vojsci, prvo podoficir, a onda ko sme i ume, dalje ka generalskom činu.

Miloša, Vladanovog oca, rat je zatekao u Komandi Valjeva u činu poručnika. Odmah se javio na raspolaganje Draži Mihailoviću 16. maja 1941. godine zajedno sa oficirima iz valjevskog kraja, Nedićem i Komarčevićem. Draža je došao na Ravnu goru u noći desetog na jedanaesti maj i počeo okupljanje oficira, vojnika i rezervista koji nisu zarobljeni. Većina visokih oficira bila je u zarobljeništvu.

-On je odmah uputio mog oca i Neška Nedića u istočnu Srbiju, u Zaječar, da organizuju otpor Jugoslovenske vojske u otadžbini, da formiraju odbore...Ostali su tamo nekoliko meseci. Otac je prvo bio komandant čete a kasnije, 1943. godine, kad prethodni komandant Neško Nedić bude zarobljen od Nemaca, postaje komandant Valjevskog korpusa, jedinice od 500 do 600 ljudi. Tokom 1943. i 1944. godine, slabi podrš-

ka saveznika Draži. Na insistiranje Engleza da pojača napade na Nemce, Draža je odgovarao da još nije vreme, da je neprijatelj prejak i da bi zbog odmazde stradao veliki broj Srba. Jugoslovenska vojska u otadžbini neće biti ničija meta, nijedna nemačka glava ne vredi sto srpskih, bio je ubeđen. Onda su saveznici, polako prešli na Titovu stranu- priča za Balkan Ekspres gospodin Vladan Radosavljević.

-Draža se 1941. godine na Ravnoj gori zadržao do decembra zajedno sa svima koji nisu bili zarobljeni i koji su sačuvali naoružanje. Velika nemačka ofanziva na okupljenu Jugoslovensku vojsku u otadžbini započela je 7. decembra, 1941. godine. Cilj je bio zarobljavanje ili lišavanje života Draže Mihailovića koji im je u toj fazi rata predstavljao glavnu opasnost (i kad je u pitanju brojnost pokreta, i kad je u pitanju vojno znanje), a ne partizanski pokret. Kod Draže je tada bilo oko 150 oficira i najmanje nekoliko generala. Bila je raspisana poternica od 100 000 nemačkih maraka u zlatu za živog ili mrtvog Dražu. Masovan napad na Ravnu goru Nemci su izveli iz pravca Valjeva, Milanovca i Čačka.

Ofanziva je trajala nekoliko dana i Draža se polako povlačio prema Mionici gde se krio u obližnjim šumama. Draža nije bio uhvaćen a tome je mnogo pomogao i sin Živojina Mišića, Alek-

RAVNOGORSKO HODOČAŠĆE

sandar, major Jugoslovenske kraljevske vojske.

Sa kolegom, Slovencem, majorom Preglom, izašao je pred Nemce, i na savršenom nemačkom, majka mu je, Mišićeva žena, Nemica, rekao: Predajem se. Ja sam general Draža Mihailović!

I, oni ga, poverovavši, oteraju u Valjevo, u zatvor. Mišićeva majka onda u Beogradu uspeva preko nemačkog komandanta grada da ubedi Nemce kako njen sin nije Draža već da je to iz patriotizma tako prikazao. Mišić i Pregl već su bili osuđeni na smrt. Posle nekoliko dana dolaze komandanti Valjeva i Beograda i kažu im, oslobođeni ste. Pregl, vi ste donekle i Nemac, Mišiću, u vama teče nemačka krv, slobodni ste...

Mišić ih je tada pljunuo i opsovao mater fašističku rekavši da je njegova nemačka krv iscurela na Mačkovom kamenu 1914. godine i da je nema više. Sedamnaestog decembra, Mišić i Pregl streljani su u Valjevu, neznano gde. Tako su Draža i jedinice Vojske u otadžbini uz nevelike žrtve uspeli da se povuku u nekoliko pravaca sa visoravni. Jedino su na Ravnoj gori zapaljene skoro sve kolibe-bačije stočara. Nekoliko koliba ostalo je, jer su pojedini, lukavi seljaci nacrtali po kolibama kukaste krstove. Kad komunistički okupator dođe na vlast svi ti seljaci dopali su kao saradnici Nemaca na po pet godina robije.

- nastavlja se -

Na koti od 734 metara nadmorske visine planine Suvobor nadomak Beograda, Valjeva i Mionice, na Ravnoj Gori, jednom od modernih središta srpskog duhovnog i državnog identiteta, nalaze se monumentalni spomenik generalu Dragoljubu Mihailoviću, legendarnom vođi ravnogorskih četnika, crkva Svetog Đorđa i Ravnogorski spomen-dom.

Radno vreme: Od 1. maja svakog dana osim ponedeljka Domaćin Doma: Vladan Radosavljević Spomen dom: 032 754 824; 032 754 834 Privatni u Valjevu: 014 224 937; Mob: 065 28 12 435

Prvi srpski kapitalisti: Miloš the Great Piše: Jazmina Klanica

P

očetkom 19. veka moć Otomanskog carstva na Balkanu opada proporcionalno rastu sukoba interesa Turske i Rusije.

Privrede tadašnje kneževine Srbije i Vlaške, uskoro Rumunije (moderna Rumunija nastaje ujedinjenjem kneževina Moldavije i Vlaške 1859. godine) sve više upućene su jedna na drugu.

Razmena dobara, kupovina zemljišta, zakup carina i rudnika…sve je u igri.

Industrijska i agrarna proizvodnja orijentisana na razmensku vrednost nestaje pod naletom trgovačkog kapitala koji buja zbirom unutrašnje i spoljne trgovine.

Od svih artikala predmetne trgovine upravo je so, neophodna poput vode za život čovečanstva, silovito unapredila saobraćajne, trgovinske i sve druge veze teritorija u pitanju.

Zapaženu ulogu, kako detaljno obrazlaže u zborniku Kraljevstvo soli, Ranko Jakovljević, igrale su srpske velmože, knjaz Miloš Obrenović, Avram Petronijević i Mihailo Anastasijević u sadejstvu sa cincarskim i jevrejskim trgovcima Kneževine Srbije Oni su se, današnjim slengom govoreći, “ugrađivali” kao trgovci-medijatori između ruske interesne trgovinske zone, koja je sprečavala izvoz soli u Kneževinu radi dalje preprodaje Turcima i turske potrebe za njom.

So je dolazila iz rudnika u Moldaviji i Vlaškoj.

“Medijacija” na primeru Rusko-turskog rata, 1877. godine izgledala je ovako: Knjaz Miloš bio je glavni snabdevač hranom turske vojske pa je na taj način izdejstvovao monopol Kneževine Srbije na izvoz soli u druge delove Balkana.

Vladao je Srbijom u dva navrata, od 1815. do 1839. godine i od 1858. do 1860. godine.

U periodu od 1830. do 1878. godine Srbija je autonomna kneževina u okviru Otomanskog carstva. Miloš uspešno pregovora sa Turcima dok

na unutrašnjem planu vlast počiva na knjaževoj samovolji, bez pisanih zakona. Sve odluke u državi donosi sam a Skupštinu koristi kada mu to odgovara.

Kontrolom trgovine stiče veliko bogatstvo. Istovremeno, narod je terao na obavezan, besplatan rad (kuluk).

Tokom svoje prve vladavine, knjaz Miloš bio je najbogatiji čovek u Kneževini i jedan od najimućnijih na Balkanu. Tek kad ode u izgnanstvo, poslovno će ga preteći veletrgovac Mihailo Anastasijević, poznatiji kao kapetan Miša.

Diplomatske odnose sa Vlaškom započeo je 1835. godine, pet godina pre nego što će Austrija i Rusija 25. juna 1840. godine zaključiti ugovor kojim je proglašena slobodna plovidba celim tokom Dunava, uz ograničenja pravila Bečkog kongresa u pogledu trgovine. Imao je velike posede u Vlaškoj, lično zainteresovan za trgovinu solju jer je tamo bio zakupac rudnika, a trgovao je i stokom i drugim proizvodima iz susedne kneževine.

Tom prilikom došlo je do susreta vladara Srbije i gospodara Vlaške, kneza Miloša i Aleksandru Dimitrija Gike na Miloševom imanju Pojana, u okrugu Dolž u Vlaškoj.

Miloš je doputovao u Vlašku – Dunavom!

Pregovori su završeni, posebno kad je reč o trgovini solju, vrlo uspešno. Zaključena je Konvencija o trgovini solju Srbije i Vlaške.

- nastavlja se -

Zaboravljene bitke Drugog svetskog rata Piše: Miroslav Ivković

D

anas je poznato kako je “borba za oslobođenje” ili NOB, samo eufemizam za “revolucionarnu borbu KPJ”. Drugim rečima bila je to borba koja je omogućila komunistima i Brozu da uzurpiraju vlast. Ovo je jedna od zaboravljenih priča iz tih mračnih, ratnih vremena, koja to dobro oslikava.

Preko Zlatibora do Novog Pazara Posle pada tzv. Užičke Republike, Josip Broz je naredio svim jedinicama hitno povlačenje ka Zlatiboru, u Čajetinu. Međutim, nakon zauzimanja Užica, Nemci su u rano jutro 30. novembra, 1941. godine okupirali i Čajetinu. Za to vreme, Tito, Kardelj, Đilas, Lola Ribar, Slobodan Penezić Krcun i Sreten Žujović već su pristigli u selo Radoinja kod Nove Varoši. Nadali su se, uzalud, da će preostale partizanske jedinice oko Čajetine uspeti da zadrže svoje položaje na Zlatiboru.

Međutim, Nemci su, pored pešadije, poslali i tenkove i uz pomoć avijacije (a tu strategiju ponavljali su tokom celog rata) naterali komuniste u beg. U Radoinju, osim Moravičke čete zadužene da čuva vođe KPJ kao i članove Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, pristižu i drugi odredi komunističke vojske, kao i razne partizanske jediwww.balkan-ekspres.com

nice iz Srbije koje se povlače od Kraljeva, Čačka, Požege, pa i iz ostalih delova Srbije. Ove jedinice stižu po naređenju Aleksandra Rankovića. Koncentracija svih raspoloživih jedinica partizana u malom sandžačkom selu, najverovatnije da bi se čelnici KPJ osećali sigurnije, obavljala se pod plaštom konspiracije.

Nemačke jedinice, nisu gonile partizane dalje od Zlatibora, jer, poštovale su demarkacionu liniju sa italijanskim trupama. Bio je to i jedini razlog što komunistički pokret, tada, kad je bila prilika, nije uništen. Broz i vrh KPJ su sporazum Sila osovine dobro proučili a znali su i da Italijanima nije do borbe. Tako se Vrhovni štab bezbedno smestio u Radoinju.

Nova Varoš Italijanske obaveštajne službe već 2. decembra imaju saznanja o velikom broju partizana u selu Radoinja. Zaplašena podacima obaveštajaca, italijanska komanda naređuje evakuaciju garnizona u Novoj Varoši. Potom, o povlačenju italijanskog garnizona, partizani hitno obaveštavaju Tita koji šalje tri čete da zauzmu Novu Varoš. U opštem rasulu, komandant jedne od tih četa, kasnije i predsednik Titove prćije, Petar Stambolić, videvši pokrete vojnih snaga po gradu, pogrešno

obaveštava Tita kako grad brane jake italijanske trupe. Ustvari, četa pod komandom Mirka Ćukovića i Vladimira Kneževića Tikve “osvojila” je prazan, nebranjen grad.

Partizanski napad na Sjenicu Kako su partizani već tri nedelje bili stacionirani na malom prostoru, počinje da im ponestaje odeće i obuće, ali i hrane i duvana. Milovan Đilas se zato odlučuje da napadne Sjenicu, proširi teritoriju i nahrani vojsku. Tito je odobrio akciju. O ovome piše Ljubodrag Durić u knjizi Sećanje na ljude i događaje. Razgovora sa Đilasom, Durić se ovako seća: “Podsetih ga na ono što obojica znamo, a to je da su Italijani evakuisali Sjenicu i predali vlast muslimanima i Srbima, pa mi nije jasno od koga ih oslobađamo?

“Od muslimanske i srpske reakcije” - povikao je Đilas a svedoči Durić.

Napad na Sjenicu izvršen je 22. decembra, 1941. godine u pet sati ujutru. Mada su neke partizanske jedinice ušle u samu Sjenicu, muslimanskim i četničkim jedinicama pridružili su se naoružani seljaci iz okolnih sela i Sjenica nije pala u komunističke ruke. Partizani su brojali 52 poginula, 18 zarobljenih i preko 200 ranjenih boraca.

- nastavlja se Balkan ekspres

9

ͻǤ ǡ ͷͿͺͷǤ

SMEDEREVO, ljubavi moja...

Piše: Nikola Stanković

O

vog juna navršiće se 75 godina od velike tragedije u Smederevu kada je od stravične eksplozije zaplenjene municije velike balkanske Kraljevine stradalo najmanje 2.500 ljudi a najveći deo kuća u gradu u potpunosti sravnjen.

Po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije, 17. aprila 1941. godine, nemački okupator odlučio je da zbog povoljnog položaja i infrastrukture odredi smederevsku tvrđavu kao mesto skladištenja ratnog plena.

Tako je, što Dunavom brodovima, što vozovima od Skoplja, Niša i Kragujevca, zapregama i kamionima, dovozeno na tone odbačenih sanduka municije, granata, baruta, eksploziva, buradi mazuta, benzina, nafte...

Smatra se da je tvrđava bila prepuna eksplozivnog materijala jer Nemci nisu odvajali dovoljno brodova za transport ka Nemačkoj.

Barut se često prosipao iz starih buradi, kao i benzin koji iz zarđalih i probušenih kanti curi, te je zemlja u gradu bila gotovo impregnirana eksplozivom smešom. Smederevo je, po svemu, bilo tragedija koja čeka da se desi, i, kao u scenariju nekog holivudskog filma katastrofe, to se i dogodilo u najnesrećnijem mogućem spletu okolnosti.

Tragičnog petog juna 1941. godine, bio je četvrtak, tradicionalno pijačni dan. Veliki broj seljaka pristigao je u grad. Trgovalo se po tezgama i u radnjama. Svima se žurilo da potroše obezvređene dinare stare Kraljevine.

Takođe, baš tog dana smederevskim đacima osnovnih i srednjih škola deljena su svedočanstva, umesto, tradicionalno, na Vidovdan.

Ali, ni to nije bila najgora moguća okolnost uoči nesreće. Železnička stanica smeštena je odmah pored tvrđave a veliki broj radnika svakog

LAW OFFICE OF BARRY RICHARD FELDMAN ~ Divorce ~ Personal Injury ~ Immigration

WE SPEAK RUSSIAN 1413 Avenue J, Brooklyn NY 11230 (347) 702-4868

10

Balkan ekspres

ŽIVOTA PETROVIĆ, advokat u penziji (85) - Imao sam 10 godina. Tog juna ranije smo raspušteni iz škola. Na dan eksplozije želeo sam da idem na kupanje na Jezavu, ali deda mi nije dozvolio. Oko 14 časova prilegoh malo a nedugo zatim strašna eksplozija. Napolju je nastupio potpuni mrak. Na našoj kući, oko 800 metara od stanice, odleteli su prozori i krov ali srećom deda i ja nismo povređeni. Od velikog šoka nisam osećao strah, niti sam se uspaničio. Deda i ja, odmah smo se uputili van grada. Prizor na ulicama bio je stravičan. Svud unaokolo leševi a većina tela, od siline udarnog talasa, bila su naga. Hvala bogu da moji roditelji tog dana nisu bili u gradu. Iz moje porodice, dakle, niko nije stradao različito od velike većine sugrađana. Praktično, nije bilo familije a da nije izgubila nekog člana tragičnog petog juna.

dana vraćao se u svoja mesta vozom za Veliku Planu. Po redu vožnje polazio je tačno u 14 časova i 12 minuta.

Prema nekim procenama, tog dana pristiglo je oko pet hiljada ljudi iz okolnih mesta pa je zbog velike gužve povećan broj vagona u kompoziciji.

Sa dva minuta zakašnjenja, jer je prikačena dodatna lokomotiva, kompozicija je konačno krenula u 14 časova i 14 minuta.

Upravo tada, iz pravca tvrđave začule su se manje detonacije a odmah potom odjeknula je stravična eksplozija čiji je udarni talas učinio da lokomotive i prepuni vagoni bukvalno polete.

Oko hiljadu dvesta putnika odletelo je u nebo.

Kolike su razmere tragedije voza 4714 za Veliku Planu dovoljno govori podatak da je nekim čudom eksploziju preživelo samo 16 putnika!

Epilog katastrofe bio je neviđenih razmera: osim žrtava sa prostora železničke stanice, u gradu je poginulo još najmanje 1.200 ljudi, a oko pet hiljada je ranjeno. Trećina kuća bukvalno je sravnjena sa zemljom a od ukupno 2.393 objekta u Smederevu, samo 26 njih ostalo je neštećeno.

Prozorska stakla rasprsla su se i u naseljima na obodu Smedereva, a podrhtavanje tla, nalik zemljotresu, osetilo se u Velikoj Plani, Beloj Crkvi, Vršcu, pa čak i u Beogradu!

Među poginulima bilo je i 17 glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koji su gostovali predstavom, a velika porodična tragedija zadesila je budućeg predsednika srpske vlade Milana Nedića koji je u smederevskoj kataklizmi izgubio sina jedinca i snaju u drugom stanju.

Prema proceni, udarni talas kretao se 5.000 metara u sekundi i imao snagu manje atomske

bombe zbog čega je posle Drugog svetskog rata Smederevo prozvano srpskom Hirošimom. Jačina eksplozije bila je tolika da su srušila dve gradske kule i deo zida tvrđave prema železničkoj stanici a na mestu detonacije nastao je krater prečnika pedeset i dubine oko devet metara dok se na grad sručilo najmanje četiri hiljade tona kamena iz zidina tvrđave!

Iako je od smederevske tragedije prošlo 75 godina, do današnjeg dana nema pouzdanog odgovora na pitanje šta je uzrokovalo stravičnu eksploziju.

Najprihvatljivija verzija za istoričare jeste ona da je do eksplozije došlo samozapaljivanjem eksploziva zbog velike vrućine.

Međutim, takvu pretpostavku prilično ugrožava podatak da je temperatura vazduha tog dana iznosila 26 stepeni.

Prema najnovijoj teoriji, nemar nemačkog načina skladištenja mogao je da dovede do inicijalne varnice. Naime, sa jednog od zaplenjenih topova nije bio skinut uveličavajući optički uređaj. Dogodilo se da taj uređaj bude olabavljen i pod kosim uglom u odnosu na top. S obzirom na to da se on ponaša kao lupa (stvara žižu na određenoj daljini), moguće je da je na ovaj način došlo do paljenja municije.

Okosnica druge verzije je kako su diverzantsku akciju izveli komunisti, ali to nikada, nigde zvanično nije potvrđeno. Sumnja je bazirana na činjenici kako su pre petog juna u Smederevu izvedene dve manje diverzije. Počinioci nisu otkriveni, a prema nekim informacijama, dva dana pre tragedije, u gradu je viđen čuveni sovjetski obaveštajac Mustafa Golubić.

Ipak, nema nikakvih dokaza o njegovoj umešanosti, pogotovo što se u to vreme Sovjetski Savez trudio da bude u dobrim odnosima sa Nemačkom. Indicije da je u pitanju bila diverzija postoje u pisanim tragovima Komunističke partije Jugoslavije tokom rata ali istorijska istina nikada nije nedvosmisleno utvrđena.

Enigma o uzroku stravične eksplozije u najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi možda nikada neće biti rešena, ali je sigurno da Smederevo još uvek vida stare rane koje ni do danas nisu u potpunosti zalečene. www.balkan-ekspres.com

Dolinama istine i planinama laži Razgovarao: Milorad Pavlović

Na neki način, identifiikovao sam se sa Srbima, bez obzira što ništa nisam znao o njima osim da su stupili u borbu protiv nacista Ekskluzivni sagovornik, ekspert je koji bolje poznaje Balkan od većine ljudi koja je tu rođena ili je deo najnovije nacionalne elite. Više od četiri decenije hoda, kako je nazvao jednom naš brdoviti kraj- dolinama istine i planinama laži!

Da ste ponovo u dnevnom novinarstvu da li bi vam Balkan i sada bio u fokusu?

U fokusu? Moj dragi gospodine Pavloviću, Balkana nema, on je oblak dima ako je suditi po svetskoj štampi. Ko od velikih novina ima stalnog dopisnika sada iz Beograda? Moja bivša novina ima stringera koji se smestio bogzna zašto u Ljubljanu? Ideja o Ljubljani kao “pupku sveta” je nešto što ne mogu da shvatim. Intencija većine sveta je da pažnja na ovaj prostor bude privučena u smislu- no news is good news. Tada bi se Balkan vratio u fokus iz dima i oblaka i postao prepoznatljivo poluostrvo ali to se neće desiti za mog života. Obožavam ovaj deo sveta. Balkan je bio pojam za planinu, na turskom. A ušao je u upotrebu kao sinonim za lanac planina u Bugarskoj. Onda su neki ludi kartografi, prvo neki Francuz pa onda Portugalac i na kraju, presudno, jedan ludi Nemac uveli tu reč u upotrebu na samom početku devetnaestog veka kao sinonim za sve oblast koje danas zovemo Balkanskim poluostrvom. Mislili su da su Dinarske planine nastavak bugarskog planiskog masiva. Bez obzira, u Srbiji se svim srcem osećam www.balkan-ekspres.com

)272*5$),-$ 9/$',0,5 0,/25$'29,ý

A

merički novinar, ugledni poznavalac Balkana i predavač, decenijski dopisnik Njujork tajmsa iz centralne i istočne Evrope (Berlin, Bon, Beograd), Dejvid Bajnder suočio se sa Balkanom, i to prvo sa Srbima, kao desetogodišnji dečak, preko američkog stripa o hrabrim četnicima, 1942. godine u Čikagu.

Bajnderov otac bio je spoljnopolitički urednik Čikago dejli njuza, nakon uspešne karijere dopisnika čikaškog dnevnika iz Evrope. Tako je Dejvid, prirodom očevog posla, rođen u Londonu. Kao i mnogi drugi, brojni Amerikanci, među njima i potomci ranih nemačkih naseljenika, Bajnderovi su imali stav da odlučno pomognu rušenju nacističke Nemačke i fašizma u Evropi i svetu.

Dok otac u uglednim čikaškim novinama svakodnevno predviđa tok Drugog svetskog rata razmatrajući situaciju na frontu, stariji brat, koji kasnije gine, pristupa Vazduhoplovstvu a sestra Ratnoj mornarici. Dejvid jednom, i sam zainteresovan za ratna zbivanja, u komšijinoj bakalnici kupuje aktuelni ratni strip u kome su glavni junaci četnici Jugoslovenske Kraljevske vojske i njihov komandant Draža Mihailović. U stripu se veliča činjenica da je reč o prvim gerilcima okupirane Evrope. Fasciniran likom pukovnika Mihailovića sa okruglim naočarima kao i njegovim borcima za slobodu, dodatne informacije o Srbima potražio je i od oca.

Poznavanje Balkana u kome će marvelizovan i oholivuđen Mihailović postati kockica složenog i isprepletenog balkanskog mozaika upotpuniće i prevrat Zapada ka partizanskom pokretu, i, kasnije, harvardska diploma evropske istorije kao i dar opuštenog druženja i prijateljevanja sa ljudima.

Osim analitičke preciznosti u posmatranju i merenju pojava, ljudi i događaja, i tajminga posledica i uzroka civilizacijskih vrtloga koji su premrežili prošlost, Bajndera odlikuje i izuzetni profesionalni moral.

kao kod kuće, tu su moji prijatelji zbog kojih se stalno vraćam.

Kako je došlo do vašeg interesovanja za ovaj deo sveta?

Politika moje familije u kasnim tridesetim prošlog veka je bila da smo mi antifašisti. I ja sam to odmah shvatio, taj naš porodični stav. To sam naučio od mog starijeg brata koji je ubijen u Drugom svetskom ratu, to sam naučio od oca koji je bio dopisnik iz Evrope, i sa Balkana kratko. Imao sam punih deset godina kada sam čuo kako je Draža Mihailović otpočeo borbu protiv Nemaca dok još niko u Evropi nije. Pomislio sam- to su moji ljudi… na neki način identifiikovao sam se sa Srbima, bez obzira što ništa nisam znao o njima osim da su stupili u borbu protiv nacista. Šta predviđate kad je reč o skandaloznom otimanju Kosova i Metohije od Srbije?

Mislim da je Balkan žrtva novog imperijalizma koji se premešta ka centralnoj Aziji. Ni Kosovo više nije u žiži, čeka se da Amerikanci kažu, Evropo, ovo je tvoj problem, pa i finansijski, nemamo više ništa sa Kosovom osim što je Bondstil tamo. Divna američka politika. Mislim da je predviđanje, posebno ako nije plaćeno, jedna od stvari koje bi trebalo izbegavati u novinarskom poslu. Dozvolite mi, ipak, da se ovako izrazim- Kosovo je crna rupa. Bilo je crna rupa u bivšim Jugoslavijama isisavajući novac a proizvodeći samo sve više i više dece i nevolja. I danas je crna rupa, isisava uglavnom strani novac i opet isto. Ne vidim nadu za srećno Kosovo bez obzira ko će biti odgovoran za njega. Da li je to formalna predrasuda, ne znam, voleo bih da nisam u pravu ali snažno verujem- ko god da vodi Kosovo bez obzira da li su to kosovski independisti ili kosovski poluautonomaši, bilo nezavisno ili pod daljinskom kontrolom Srbije, Ujedinjenih nacija ili Evropske unije- ko god bude odgovoran, suočiće se sa haosom i to skupim, sa neuspehom.

A kako vidite budućnost Srbije?

Jednom prilikom, nakon izlaska Milovana Đilasa iz zatvora- nisam znao do tada da Đilas ima rezervisano subotnje veče za susrete sa Matijom Bećkovićem i Dobricom Ćosićem - zazvonih u predvečerje na kapiji Palmotićeve ulice u kojoj je stanovao, i, Đilas reče, uđi, tu su Dobrica i Matija, razgovaramo. Kako sam ušao, Ćosić je skočio na mene: zašto vi Amerikanci ne pišete ništa o nama jadnim Srbima? Što ne predočite svetu šta nam se dešava u Jugoslaviji? Bio sam kompletno šokiran. Vi ste ovde proveli četrdeset godina ubeđujući svet kako ste vi Srbi, zapravo Jugosloveni i sad iznenada saopštavate kako ipak niste i da patite ugnjeteni- ko bi progutao takav preokret iz mesta- odgovorio sam Ćosiću.

Do sada sam uspeo da shvatim kako se Srbi rađaju kao fatalisti. Ne samo oni, tako je na Balkanu u principu. Tako su naučeni, moraju biti, neizbežno, pomalo fatalisti. Evo, prva izreka koju sam kod vas naučio (recituje na odličnom srpskom) : Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta. Zapravo je to romska izreka. Ali ima nečeg u njoj. Srbi su prevladali i preživeli mnoge propasti u prošlosti uključujući vazdušna bombardovanja.

Balkan ekspres

11

”ƒ†‘˜‹

,ÂƒÂŤÂƒÂ? Č‹ Â”Â„Â‹ÂŒÂƒČŒ

ÄŒETIZANI K

rajem devetnaestog veka ÄŒaÄ?ak je napredna varoĹĄ! Nakon viĹĄevekovne dominacije Osmanlija, tokom koje će crkvena zaduĹžbina Nemanjića, s kraja dvanaestog veka (danas Hram Vaznesenja Gospodnjeg), tri puta biti „turÄ?ena“ u dĹžamiju - prihodi od trgovine i zanata ne idu viĹĄe u tuÄ‘ dĹžep.

Godine 1854. izgraÄ‘ena je Pivara, 1889. godine parni mlin a od 1885. do 1913. godine osnovano pet banaka. Na primer, knjiĹžar Isailo Petrović, osim knjiĹžare i ĹĄtamparije, razvio je i trgovinu ĹĄivaćim maĹĄinama, biciklima i pumpama Nijagara. JoĹĄ 1897. godine, on i njegova supruga Persa biciklima odlaze do Beograda po novotarije. ÄŒitaonica je otvorena 1869. g. a Gimanzija 1892. godine Devedesetih godina proĹĄlog veka dolazi do biznisbuma - registrovano je 4 500 privatnih preduzeća: suĹĄare duvana, voća i povrća, industrije lepka, papirnih salveta i ubrusa, izrade maĹĄina, prerade krompira, uvoza i prodaje automobila i sl. Vremenu kapitalizma prethodi jedna druga vrsta hajduÄ?ije! HajduÄ?ije na planinama Jelici, OvÄ?aru, Kablaru i Vujanu, koje okruĹžuju kotlinu Zapadne Morave, u kojoj se ÄŒaÄ?ak nalazi, oduvek je bilo, posebno kad je reÄ? o onoj koju veliki srpski istoriÄ?ar Bogumil Hrabak, opisuje kao „vremenski ograniÄ?enu, nacionalno motivisanu hajduÄ?iju koja je izraz otpora i ustaniÄ?kog raspoloĹženja naroda“.

7ULSXW GĂŚDPLMRP XYHN FUNYD

Planina Jelica bila je okosnica Ä?etniÄ?kog pokreta sve dok JeliÄ?ki Ä?etniÄ?ki odred nije desetkovan prilikom neuspeĹĄnog pokuĹĄaja osloboÄ‘enja Kraljeva kad se partizani nisu masovno odazvali uprkos datoj reÄ?i.

U ÄŒaÄ?ku je po prvi put iz desetina hiljada grla, a preko glava montiranog naroda pred binom, izviĹždan predpetooktobarski kvazivoĹžd. DogaÄ‘anja 5. oktobra 2000. godine u Beogradu bitno je odredila „Ä?aÄ?anska divizija“ predvoÄ‘ena Velimirom Ilićem, koja je, za kolone iz cele Srbije, probila blokade.

Karmu ÄŒaÄ?ka Ä?ini i to ĹĄto se nalazi u okviru Zlatnog romba proizvodnje rakije u kome su joĹĄ i Ivanjica, Kraljevo, UĹžice i Valjevo.

Na dragaÄ?evskoj strani planine Jelice proizvodi se prepoznatljiva prepeÄ?enica (mladi je popularno zovu „srpska droga“) koja je, kao i malina danas, zlatni rudnik ovog kraja.

DragaÄ?evo je tradicionalna nacionalna i kulturna posebnost Srbije. Tu je epicentar HadĹžiprodanove bune. Iz ĹĄireg kraja potiÄ?u Ä?lanovi

dinastije Obrenović kao i prvi gerilac okupirane Evrope, Dragoljub Mihailović.

Kada je 1952. godine osnovan Narodni muzej u ÄŒaÄ?ku, bio je to muzej po meri pobednika: daleka praistorija i prethodnih dvanaest i po vekova u nevelikom prizemlju – ceo prostran sprat NOB-u, za pet godina.

Na nedavnom prelazu vekova u Narodnom muzeju zaĹživela je nova postavka.

Tamo gde se ĹĄepurio NarodnoslobodilaÄ?ki pokret, danas svaki ustanak ili rat ima svoju prostoriju: srpski ustanci, HadĹžiprodanova buna, spsko-turski ratovi, Balkanski, Prvi i Drugi svetski rat. ÄŒetnici i partizani, ili kako ih ovde zovu- Ä?etizani, imaju zajedniÄ?ku sobu. U istoj vitrini zvezde i kokarde, predmeti, fotografije i dokumenta suprotstavljenih ideologija.

Danas obronke Jelice najviĹĄe koriste paraglajderi a na njenom vrhu teku arheoloĹĄka iskopavanja.

EkoloĹĄki pokreti i udruĹženja niÄ?u poput malinjaka, jer, nanovo je otvoren veliki kamenolom u njenom podnoĹžju ĹĄto ugroĹžava zasade. PraĹĄina iz kamenoloma onemogućava opraĹĄivanje.

U neposrednoj blizini istrajava i prva prava srpska komuna (po ugledu na ameriÄ?ke i evropske kontrakulturne i alternativne pokrete) Porodica bistrih potoka, a u GuÄ?u dolazi ceo svet na Sabor trubaÄ?a da se pokloni trubi i lumpuje.

S desne strane puta od ÄŒaÄ?ka ka Jelici i dalje radi fabrika Sloboda, kao i u LuÄ?anima, namenske industrije, koje su, kao i sam grad, u odnosu na veliÄ?inu, proporcionalno najbombardovanije taÄ?ke Srbije tokom Nato agresije 1999. godine.

(M. Pavlović)

ƒÂ?‹Ž–‘Â? Č‹ ƒÂ?ÂƒÂ†ÂƒČŒ

100 godina zajednice Srba u Hamiltonu PiĹĄe: Jelena Dolovac

H

amilton je grad na obali jezera Ontario.

Kao datum osnivanja grada raÄ?una se 1812. godina kada je DĹžordĹž Hamilton kupio Durand farmu na teritoriji danaĹĄnjeg grada. Gusto naseljen, industrijski razvijen, deveti je po veliÄ?ini i broju ljudi u Kanadi, treći u Ontariju. Prema rezultatima popisa 2011. godine, u gradu je Ĺživelo 519,949 stanovnika.

Prerada Ä?elika i teĹĄka industrija ranije su bile osnovne proizvodne grane. Poslednjih godina dolazi do ĹĄirenja prosvetnog i zdravstvenog sektora. U rastu vaĹžnosti obrazovanja istiÄ?u se Makmaster Univerzitet i viĹĄa ĹĄkola Mohak koledĹž.

Zajednica Srba u Hamiltonu je meÄ‘u najstarijima u Kanadi, formirana poÄ?etkom dvadesetog veka.

ZabeleĹženo je da su prvi srpski doseljenici stigli u luku na jezeru Ontario 1904. godine a već 1913. godine osnovali pravoslavnu parohiju, prvu u istoÄ?noj Kanadi.

U Hamiltonu sada Ĺživi oko 6 000 Srba.

Postoje dva pravoslavna Hrama, oba posvećena Svetom Nikoli.

12

Balkan ekspres

Srpska pravoslavna crkva Sveti Nikola u ulici Barton u istoÄ?nom delu Hamiltona, hram je starije parohije, koja postoji duĹže od jednog veka. U okviru Crkveno-ĹĄkolske opĹĄtine aktivna je Srpska ĹĄkola, osnovana 1948. godine. Aktivno rade i folklorni ansambl “Koloâ€? i hor “Stevan Mokranjacâ€? .

JoĹĄ jedan srpski pravoslavni saborni hram, Svetog Oca Nikole, takoÄ‘e gaji folklornu grupu, ima ĹĄkolu i Kolo srpskih sestara “Kraljica Marijaâ€?.

Fudbalski klub “Hamiltonski Srbiâ€?, osnovan 1958. godine, veoma je uspeĹĄan u amaterskim ligama i Kupu Ontarija gde je osvojio viĹĄe od deset titula prvaka.

U Hamiltonu su aktivni i ZaviÄ?ajni klub “Drvarâ€?, Srpsko istorijsko i kulturno druĹĄtvo “NjegoĹĄâ€?, nekoliko humanitarnih organizacija i, posebno, Srpska narodna odbrana koja izdaje list “Kanadski Srbobranâ€? .

Obrazovnu korporaciju “Nikola Teslaâ€? osnovala je grupa Srba sa ciljem da obrazuje javnost o radu slavnog srpskog pronalazaÄ?a i pomogne mladima da ostanu kreativni i kad poÄ?nu aktiv-

8QXWUDäQMRVW 6USVNH SUDYRVODYQH FUNYH 6YHWL 1LNROD X XOLFL %DUWRQ

no da se bave nauÄ?nim radom.

U Hamiltonu Nikola Tesla nije zaboravljen!

AngaĹžovanjem srpske zajednice veliki su izgledi da će biti podignuto spomen obeleĹžje sa likom Nikole Tesle. Ideju da se spomenik srpskom nauÄ?niku postavi u velikom parku podrĹžala je gradska skupĹĄtina i gradonaÄ?elnik Bob Bratina, koji, zanimljivo, baĹĄtini i srpsko i hrvatsko poreklo.

Pozitivno miĹĄljenje dato je i za predlog da deo glavne gradske ulice ponese Teslino ime, dok je, joĹĄ uvek kao ideja, prisutna Ĺželja da zvaniÄ?an nawww.balkan-ekspres.com

ziv gimnazije u Hamiltonu bude “Nikola Tesla”.

Predlozi srpske zajednice rado se prihvataju u Hamiltonu.

Očigledno, poštuje se činjenica da je Hamilton prvi grad u Kanadi koji je kompletno snabdeven

električnom energijom po Teslinim idejama.

Odmah je zabeležen nagli procvat a grad popularno nazvan “Električnim gradom”.

U Hamiltonu već postoji jedno obeležje koje podseća na slavnog naučnika. Ispred glavne

zgrade u okviru Makmaster Univerziteta na kojem se školuju budući inženjeri, srpska dijaspora je 2007. godine zasadila Pančićevu omoriku ( u Hamiltonu je zovu Srpska omorika) u čast Nikole Tesle i postavila spomen ploču.

Burek kod gospođe Selme

obilazak ovih muzeja.

Krajem devetnaestog veka Astoriju zapljuskuju veliki imigracioni talasi iz Irske, Grčke, Turske, sa Malte, kao i Jevreji iz cele Evrope.

Početkom sedamdesetih prošlog veka stižu i Srbi, Bošnjaci i Albanci.

Ovaj miks nacija, zadnjih dvadeset godina čine i Arapi iz zemalja Afrike i Azije.

U Astoriji ne postoji Srpska pravoslavna crkva tako da Srbi uglavnom posećuju neku od grčkih crkvi ili prelaze “Ist River” kako bi se pomolili u Hramu Svetog Save na Menhetnu.

Bez obzira na nacionalnost, ljudi vole Astoriju zbog njene široke lepeze ugostiteljskih usluga, mogućnosti dobre kupovine, i razvijenog noćnog života.

Mnoge samoposluge, uglavnom u grčkom vlasništvu, pružaju veliki izbor hrane sa Balkana. Poznate su dve lokacije srpskog mesara Munćana, Munćan Fuds i restoran Šeher, poznat po ukusnim ćevapima. Čuvena burekdžinica Đerdan, kod gospođa Selme, takođe je jedan od ugostiteljskih simbola Astorije.

ȋ Ȍ Piše: Miroslav Ivković

A

storija je jedna od najmanje naseljenih opština Kvinsa u Njujorku. Zvanično, broji tek 154,000 ljudi. Šarm i privlačnost Astorije čini blizina Menhetna kao i veliki izbor dobrih restorana, samoposluga i noćnih klubova. Astorija ima više autobuskih i tri metro linije a udaljena je od aerodroma Lagvardija svega petnaest minuta, odnosno pola sata od aerodroma Kenedi.

Astoriju danas naseljavaju pripadnici srednje klase, a davne 1659. godine, bogata familija Vilijama Holta kupuje zemlju na tom prostoru i zida rezidenciju prilagođenu statusu moćnika.

Do 1839. godine, opština je krajnja destinacija bogataša iz Njujorka.

Prve palate zidaju u rejonu današnjih Dvanaeste i Četrnaeste ulice.

Sada taj kraj zovu Starom Astorijom.

U drugoj polovini devetnaestog veka u grad stižu nemački migranti, uglavnom proizvođači nameštaja! Jedan od takvih, novih industrijala-

ca, je Džon Astor, po kome naselje ubrzo dobija ime. Među industrijalcima od ugleda je i čuveni Hajnrih Stenvej u čijim proizvodnim pogonima nastaju čuveni klaviri.

Zahvaljujući prestižnoj blizini grada Njujorka, prvi filmski studio u Americi biće otvoren upravo u Astoriji. I danas, tu se snimaju filmovi, pa mnogi holivudski glumci, poput Roberta de Nira, umesto Kalifornije, za život biraju Njujork, odnosno, kad je reč o poslu, studijske pogone filmske industrije u Astoriji.

U blizini studija su dva muzeja koja već sto godina prate filmsku industriju. Smatra se da nijedan turoperator Njujorka neće propustiti u svojoj agendi da ponudi i detaljan

DJERDAN BUREK Prodaja na veliko, na malo, katering

Wholesale, retail, catering and restaurants!

Želite da prodajete burek u vašem restoranu, kafani ili samousluzi?

Zovite 888 - GO - BUREK Besplatna dostava u tri-state (minimum narudžbina $200) Zovite za katalog i cenovnik

Would you like to sell Burek at your Restaurant, cafe or grocery store?

Please call us at 888-GO-BUREK Free delivery to tri state area (min $200 order) Call us for Catalog and pricing!

DJERDAN ASTORIA 34-04A 31st Ave Astoria NY 11106 718-721-2694 Open 7 days a week 8 AM to 11PM

DJERDAN BROOKLYN 22-83 65th ST Brooklyn NY 10024 718-484-3180 Open 7 days a week 9 AM to 9PM

DJERDAN CLIFTON 223 Parker Ave Clifton NJ 07657 973-513-9050 Open 7 days a week 9 AM to 7PM

DJERDAN BUREK FACTORY 9E Wesley Street South Hackensack, NJ 07606 tel (347) 661-9911 www.djerdan.com

ā

Pogled s Kalemegdana

K

ališ, kako smo ga zvali od malih nogu ili Kalemegdan, kako ga i danas mnogi znaju, pa i zahvaljujući viralnom “znači kale, znači megdan” (ukucaj dijasporo ovo na Jutjub!) a može i kako su ga Turci zvali, Fićir-bajir (breg za razmišljanje) i dalje bdi nad rekama.

Plato oko Beogradske tvrđave osamdesetih godina devetnaestog veka pretvoren je u park zahvaljujući Mihailu Obrenoviću kome su Turci hiljaduosamstošezdesetsedme predali ključeve grada. Uređenje parka počinje sadnjom zelenila sedamdesetih godina devetnaestog veka pod nadzorom tadašnjeg komandira Beogradske tvrđave, inače, bivšeg ađutanta ubijenog Kneza Mihaila.

Plansko uređenje može zaista da počne tek dvadesetak godina kasnije kada srpska vojska napušta i park oko tvrđave a novi vlasnik, Beogradska opština proširi radove na Mali Kalemegdan, odnosno padinu ka Dorćolu i današ-

njem Zoološkom vrtu.

Dvadesetih godina dvadesetog veka, na kalemegdanskom platou izgrađen je Paviljon Cvijeta Zuzorić a ispred fontana - bista dotične dubrovčanke, kroz čiji je krevet, po predanju beogradske Čaršije “prošla celokupna srpska avangarda onog vremena”.

Osnivački inicijator istoimenog umetničkog društva bio je Branislav Nušić koji, sakuplja priloge za izgradnju Paviljona i tako što organizuje dobrotvorni bal “Hiljadu i druga noć”, u hotelu Kasina na Terazijama.

U zimskim danima, od Cvijete do Vrta dobre nade jedna je od najboljih staza za sankanje u gradu.

Dvadesetih godina prohujalog veka na Tvrđavi niče zgrada Vojnogeografskog instituta koja postaje jedan od simbola Beogradske tvrđave (kasnije će to biti Pobednik). Hiljadudevetstopedesetšeste ustupljena je Vojnom muzeju za potrebe stalne postavke. Muzej se prostire i duž šanaca koji postaju zbirno mesto tenkova, topova i drugog oružja zarobljenog od neprijatelja tokom dva svetska rata.

Pojedini od topova su se čak poslušno pomerali pri okretanju kontrolne ručice.

Pojam Kališ obuhvata i Donji grad ili kako smo ga zvali Donjiš, a prostire se od podziđa tvrđave

do obala reka.

Pre silaska u rečnu ravan, nailazi se na crkvu Ružicu, posvećenu Svetoj Petki gde je, za žene posebno blagorodan, izvor uvek sveže vode a iznad je Ratna crkva.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, malo niže, u nekadašnjem amamu (turskom kupatilu) otvoren je Beogradski planetarijum u sklopu Astronomskog društva “Ruđer Bošković” čija se opservatorija nalazi u najvisočijoj kalemgdanskoj kuli sa koje puca neopisiv pogled i ka nebu i ka drugoj obali Dunava sa Kotežom i Borčom u rečnoj izmaglici.

Donjiš je kasnije poznat i po najaktivnijem tehno klubu, Barutana, otvorenom u istoimenom kompleksu tunela i pećina ispod tvrđave, ali ne baš i do Rimskog bunara.

Pre tehna na Kališu su carovali Mile Lojpur i prerani rokenrol, vespe, žiponke…

Osamdesetih godina na istim košarkaškim terenima CZ u šancu održavan je kultni spektakl novokomponovane narodne muzike “Poselo dvestadvojke”!

Jedna od zanimljivosti Kališa je i veoma neobična zgrada, sada galerija Prirodnjačkog muzeja, koja je, zapravo, namenski sazidana prostorija prve beogradske masonerije ikad, a Veliki Majstor, bio je Turčin.

(Lortek)

Sankcije - inicijalna kapisla procvata Piše: Lortek, BG

U

vek mi je bilo zanimljivo to što grafiti umetnici sebe nikad ne nazivaju crtačima, farbarima ili slikarima, već piscima, jer, realno, ispisuju svoje nadimke.

Pored očiglednog problema vezanog za nabavku boja, moje prvo pitanje, tih devedesetih prošlog veka, bilo je, naravno, i, gde crtati?

Različito od Njujorka, gde se grafiti scena vrtela oko metroa i getoiziranih kvartova, Beograd ima samo međugradske vozove i lokalni Beovoz koji nije ni blizu standardnom, njujorškom ili bilo kom drugom metro-sabvej sistemu.

Već sam pominjao tekst u Politici o tome kako je vozni park izdrndanih trolejbusa vredeo “šaku dinara”. Znači, nema štete, a okretnica je bila u mom kraju. Reč je o danas nepostojećoj okretnici na kraju Kneza. Trolejbusi su činili znatan deo voznog parka tadašnjeg GSP Beograd, a centralni Depo, na Dorćolu, bio je njihova “spavaonica”.

Međutim, trolejbusi su “spavali”, poređani u dva reda duga bar sto metara, na samoj ulici, ispred Depoa.

Lokacija je bila odabrana. Ostao je problem nabavke boja.

Devedesetih su na tržištu pored domaćih auto

14

Balkan ekspres

/RUWHN UDQL UDGRYL

lakova (uprkos sankcijama međunarodne zajednice) mahom bile zastupljene grčke i italijanske boje u spreju. Od auto lakova razlikovale su se po brzini sušenja! U pitanju su bile brzo sušeće nitro boje. Domaće, uljane, sušile su se satima.

I cena je kočila našu umetničku produkciju.

Uglavnom, svako bi kupio po jedan sprej i onda bi nekoliko nas radilo jedan grafit a to je sprečavalo individualan tehnolološki razvoj. Jedini način usavršavanja grafiti tehnike stalna je vežba, a uslov je “izvor” jeftinih sprejeva.

Kasnije, u dva talasa, devedesetosme i dvehiljadite, pojavila su se u prodavnicama dva “kontigenta” neverovatno jevtinih boja u spreju.

Bila je to farba kojoj je isticao rok trajanja.

U Evropi smatraju neophodnim da se takvi proizvodi unište u skladu sa propisima, ali, neko se lepo dosetio da može da uštedi, ako ne i da zaradi, ukoliko sprejeve uvali nekoj od zemalja “trećeg sveta” a Srbija pod sankcijama, očigledno, bila je idealna destinacija.

U prvom talasu, devedesetosme, stigli su nemački Kim Tek sprejevi u širokom dijapazonu nijansi kakve do tada nismo videli, po simboličnoj ceni.

Jedan “regularni sprej” koštao je pet puta više od jednog kimteka.

Nisam bio jedini kome je situacija išla na ruku.

U Beogradu dolazi do grafitibuma.

Naravno nestankom ovih boja sa tržišta nestaju i mnogi tagovi do tada ispisivani po gradu.

Pojedini se vraćaju zajedno sa drugim talasom jevtinih farbi, dvehiljadite, ali je ovog puta pored nemačkih bilo i Aerosol Art sprejeva, kao i mnogih drugih brendova, italijanskih, čak i ruskih Krama sprejeva.

Za beogradsku grafiti scenu bila je to inicijalna kapisla, a meni lično, pored mogućnosti da vežbam i napredujem tehnički, jevtine boje pomogle su da NATO agresiju 1999. godine, posmatram “drugim očima”. Ali o tome sledećom prilikom. www.balkan-ekspres.com

~

ā

Gvozdeni konj ponovo juri Piše: Nikola Stanković

I

zgradnja prvih pruga na teritoriji današnje države Srbije počela je u drugoj polovini 19. veka, a najstarije među njima su one koje polovinom devetnaestog veka povezuju banatske gradove. Prvi voz na relaciji Oravica-Jam-Jasenovo-Bela Crkva-Bazijaš, prošao je uskom prugom 20. avgusta 1854. godine. Reč je o uspostavljanju prevoza robe. Četiri godine kasnije, 1858. godine kroz Vršac će proći pruga namenjena putničkom saobraćaju, takođe uskog koloseka, koja je povezivala Temišvar, Vršac i Jasenovo.

Pruga Segedin-Subotica-Sombor puštena je u saobraćaj 1869. godine dok su Novi Sad i Subotica povezani kolosecima 1883. godine.

Ipak, prva pruga na teritoriji nekadašnje Srbije, i to normalnog koloseka, na relaciji Beograd- Niš, nakon tri godine izgradnje, otvorena je četvrtog septembra 1884. godine.

Prvom vozu iz Beograda trebalo je četrnaest sati do Niša. Istorijat železnice u Srbiji nije uvek bio bajkovit, posebno ne danas, i pored toga što je 3 800 kilometara postojeće pružne mreže ogroman i neiskorišćen potencijal.

Ali, konačno, sa sigurnošću možemo reći da je došao kraj 25-godišnjem propadanju srpskih železnica.

Zahvaljujući međudržavnom sporazumu potpisanom prilikom posete Beogradu, predsednika Ruske federacije Vladimira Putina, 2014. godine, srpske železnice su iz ruskog državnog kredita obezbedile 800 miliona evra.

Ruski kredit biće realizovan do kraja 2017. godine i obuhvata rekonstrukciju i izgradnju više od 150 kilometara pruga uključujući i šest deonica na Koridoru 10 dugih 112 kilometara, nabavku 27 novih ruskih dizel motornih vozova te početak obnove pruge Beograd-Bar. Od februara do septembra 2015. godine “Ruske železnice” izvele su kompleksne radove na rekonstrukciji železničke infrastrukture desnog koloseka na deonici Golubinci-Ruma, koja je deo Panevropskog saobraćajnog koridora H. Kad radovi budu u potpunosti završeni, prugom će juriti vozovi brzinom od 120 kilometara na sat, umesto sadašnjih- trideset!

Takođe, odlično napreduju modernizacija i izgradnja desnog koloseka na pruzi Beograd-Pančevo. Radovi na ovoj deonici počeli su krajem marta 2014. godine i trebalo bi da budu

završeni do proleća. Vrednost posla je 91 milion dolara, od čega je 78 miliona iz ruskog kredita, a 13 miliona je obezbedila Srbija. Prvobitno, planirano je da ovaj projekat bude okončan do novembra 2016. godine, ali modernizacija postojećih koloseka i izgradnja brzog koloseka na 15 kilometara pruge od Pančevačkog mosta do Glavne stanice u Pančevu biće završena mnogo pre roka.

Deo Koridora 10, trasa Sopot-Kosmajski Kovačevac već je završena, a jedna od deonica na kojoj se radi je i Mala Krsna-Velika Plana. Na tom železničkom pojasu od oko 29 kilometara poslednji radovi obavljeni su 1981. i 1982. godine.

Planirani početak radova na deonicama Vranjska Banja-Ristovac (17,7 kilometara) i Bujanovac-Bukarevac (13,7 kilometara) je prvi kvartal ove godine, dok će radovi na deonici Vinarci-Đorđevo (15 kilometara) početi u trećem kvartalu.

I, svakako najznačajnije, posle gotovo 40 godina od završetka izgradnje pruge Beograd-Bar, ove godine će, sredstvima kredita, početi obnova ove pruge rekonstrukcijom od Resnika do Valjeva, u dužini od 77 kilometara.

Pretplatite se na magazin Balkan ekspres 12 meseci $20

Ime i prezime Adresa

6 meseci $10

Grad Telefon

Ako ste zainterseovani da Balkan Ekspres svaka tri meseca dobijate na kućnu adresu, popunite kupon za preplatu i pošaljite na adresu: Balkan Ekspres, Kućna pretplata.

PO BOX 92, Fort Edward NY 12828 PO BOX 42057, Conestoga Waterloo ON www.balkan-ekspres.com

Država ZIP

Potpis Balkan ekspres

15

ǣ e

IZGON SRBA TRAJE

Razgovarao: Milorad Pavlović

P

redsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas, Savo Štrbac, početkom ratnih sukoba na teritoriji Hrvatske devedestih godina prošlog veka prvo je bio član Komisije republike Srpske Krajine za razmenu zarobljenika a potom, od 1993. godine predvodi njen rad. Iste godine jedan je od osnivača istraživačkog centra Veritas i njegov predsednik sve do danas.

Savo Štrbac nastavio je rad sličan onom Arčibalda Rajsa koji je istraživao zločine nad Srbima tokom Prvog svetskog rata, odnosno Komisije FNRJ koja je sve do 1964. popisivala ukupne žrtve, pa i srpske, tokom Drugog svetskog rata.

Veritas, jedna od najznačajnijih institucija srpskog naroda, nažalost bez značajnije pomoći društva, i dalje nezavisno, prikuplja, obrađuje, tumači i publikuje relevenatne podatke o još jednom stradanju Srba u Hrvatskoj u dvadesetom veku.

Boginja istine,Veritas, sinonim je za – neuhvatljivost. Da li vaše četvrtvekovno nezavisno istraživačko iskustvo govori u prilog mitu?

Po vokaciji sam pravnik sa dugogodišnjim sudijskim i advokatskim iskustvom i odgojen sam na maksimi “Istina je spora ali dostižna”. Dakle, ako se radi seriozno i kontinuirano, istinu je moguće objektivizovati.

Do kakvog ste zaključka došli nakon upoznavanja sa radom državnih službi koje su pre vas, kad je reč o četrdesetim godinama prošlog veka, prikupljale slične podatke?

U školi su nas učili da je na području SFRJ u Drugom svjetskom ratu bilo milijun i sedamsto hiljada žrtava, da je Jasenovac “pozobao” sedamsto hiljada.

16

Balkan ekspres

Tek krajem devedesetih, kada sam ostao i bez države i zavičaja, dođem u posjed spiska Saveznog zavoda za statistiku sa 647.000 žrtava toga rata, među kojima je oko 75.000 jasenovačkih, na kojem je od ‘45. do ‘64. radila komisija sastavljena od profesionalaca i predstavnika narodnooslobodilačkih odbora. Spisak je objavljen dvije godine kasnije ali je uskoro i povučen iz javnosti i bio bunkerisan do devedesetih. Nažalost, nisam naišao na objašnjenje zbog čega je ona “Titova komisija” prekinula rad i zašto je spisak bunkerisan.

Dakle, umjesto statistike, žrtvama je trebalo vratiti imena.

Pretočite nam brojke i uporedne statistike, do kojih ste došli nakon predanog istraživanja, koje nije zaustavljeno kao prethodno, o sudbini Srba u Hrvatskoj, od 1990. godine do danas - u reči.

Na popisu stanovnštva u Hrvatskoj iz 1991, prema njihovim podacima, Srba je bilo oko 582.000 (12,2 odsto) a Jugoslovena oko 106.000, među kojima je bilo između 60 i 70 odsto Srba. Dvadeset godina kasnije, u Hrvatskoj je živjelo oko 186.000 (4,36 odsto) Srba, dok su Jugosloveni svedeni na statističku grešku (331 lice). Tihi egzodus Srba i dalje traje, što ilustruju i službeni hrvatski podaci, prema kojima je u zadnjih desetak godina dva i po puta

Nama je put od Knina do Beograda bio veoma dug i sa mnogo prepreka, iako smo bili ,,svoji među svojima” više Srba odselilo u Srbiju nego što ih se iz te države doselilo u Hrvatsku.

Veritas je do kraja prošle godine verifikovao 7.210 poginulih i nestalih Srba u ratu devedesetih na području Hrvatske i bivše RSK. Od te brojke na spisku nestalih još se vodi 1.853 lica.

Neki govore da nas je relativno malo stradalo u posljednjem ratu. Meni je i ovo mnogo.

Koliko, odnosno u kom smislu političke i stranačke promene na političkoj sceni Srbije, utiču na prava ionako već obespravljenih izbeglica iz Hrvatske?

Kao posljedica ratova devedesetih u Srbiji se našlo skoro milijun izbjeglica i raseljenih lica iz

drugih republika SFRJ, od toga trećina iz Hrvatske.

Jedan od najznačajnijih zakona za najugroženiju izbjegličku populaciju bio je Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca iz ‘98., kojim je status borca priznat i onima koji su ratovali za RSK, što je uključivalo invalidnine za ranjenike i porodične invalidnine za članove porodica poginulih i nestalih. Međutim, u Srbiji se promjenom vlasti mjenjalo i tumačenje istih propisa, tako da se korisnicima ukidaju ranije stečena prava. Jedno od ukinutih je i pravo na porodičnu invalidninu članovima porodica poginulih koji su u međuvremenu napustili Srbiju.

Krajiški Srbi nisu smeli ni na periferiju Beograda - novi migranti kampuju po parkovima prestonice, plaćaju robu i usluge državnim novcem. Koje su sličnosti i razlike situacije u kojoj ste bili učesnik i ove kad ste posmatrač?

Nama je put od Knina do Beograda bio veoma dug i sa mnogo prepreka, iako smo bili ,,svoji među svojima”. Mi smo bili u jednoj neprekinutoj koloni i nismo imali problema sa orijentacijom: kroz Bosnu smo imali jednu jedinu rutu - koridorom, a po ulasku u Srbiju policija nas je usmjeravala na Kosovo. A ovi sadašnji migranti, u mnogo manjim grupama, prolaze kroz desetine država i, za razliku od nas, nemaju vlastitih prevoznih sredstava, pa koriste sve vrste prevoza, ne libeći se ni pješačenja. I mnogo su hrabriji od nas. Mi smo bespogovorno slušali policiju koja nas je usmjeravala na Kosovo ili nas hapsila i vraćala na ratište u Bosnu, pa i upućivala na Arkanov ,,goli otok” u Erdutu. A oni znaju i da se potuku s policijama država kroz koje prolaze. I mnogo je više empatije za današnje migrante, što me zaista raduje. Šta da očekujemo od vaših redovnih autorskih priloga koji će biti objavljivani u narednim brojevima Balkan Ekspresa?

U izbjeglištvu sam nastavio da bilježim sve što je vezano za Krajišnike: ekshumacije, identifikacije, sahrane, sudske procese pred međunarodnim i nacionalnim sudovima, interpolove potjernice, hapšenja, ekstradicije, transfere osuđenika, obnove kuća, stambena zbrinjavanja, integracije, reintegracije, iseljavanje u treće zemlje... I o svemu tome obaviještavao struku i javnost preko Veritasovog sajta, biltena, publikacija, knjiga ili mojih kolumna u beogradskim listovima Politika i Večernje novosti. Nadam se da će se ponešto od svega toga naći i u Balkan Ekspresu. www.balkan-ekspres.com

,‹�ƒ‰‘

Â”ÂƒÂŒÂ‹ĂŚÂ?‹ ”„‹

Godiťnjica Sabora Krajiťkih Srba Piťe: Mr Stevan Dokić

U

Spomen Domu Ä?enerala DraĹže Mihailovića u gradu Ĺ erervilu u drĹžavi Indijana, 20. februara, 2016. godine, sveÄ?ano je obeleĹžena peta godina humanitarnog delovanja Sabora KrajiĹĄkih Srba.

SveÄ?anosti su prisustvovala gospoda, Savo Ĺ trbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas iz Beograda, Obrad Kesić, spoljno-politiÄ?ki analitiÄ?ar i direktor kancelarije Republike Srpske u VaĹĄingtonu, Generalni konzul Republike Srbije u ÄŒikagu, Dejan Radulović, Predsednik Srpske narodne odbrane u Americi, NebojĹĄa Ĺ˝ivković, Vlado Bjelopetrović, poznati biznismen i srpski patriota te predstavnici srpskih nacionalnih organizacija i Srpske pravoslavne crkve.

Proslava je poÄ?ela intoniranjem himne BoĹže pravde i molitvom mesnog paroha, gospodina Dobrivoja Milunovića.

Posle sveÄ?ane veÄ?ere otpoÄ?eo je zvaniÄ?an deo programa.

Goste je pozdravio i poŞeleo im dobrodoťlicu podpredsednik Sabora, gospodin Mitar Marić .

Skupu se zatim obratio predsednik Sabora Krajiťkih Srba, magistar Stevan Dokić izveťtajem o dosadaťnjim aktivnostima, planovima i delovanju Sabora u narednom periodu.

Dodeljene su zahvalnice i priznanja organizacijama i pojedincima koji su doprineli i potpomogli rad i afirmaciju Sabora u Americi i svetu.

Gospdinu Savi Ĺ trpcu uruÄ?ena je ikona Sv. Save u 24-oro karatnom zlatu, delo naĹĄeg poznatog ikonopisaca gospodina DraĹžena Dupora, kao priznanje za napore koje ulaĹže u dokazivanju istine i pravde pred meÄ‘unarodnim sudovima i u odbrani srpskog naroda.

Prisutne je potom pozdravio gospodin Obrad Kesić koji je naglasio neophodnost delovanja krajiĹĄke organizacije na severnoameriÄ?kom kontinentu, uz Ĺželju da se KrajiĹĄnici ĹĄto bolje i brĹže integriĹĄu u Ĺživot SAD, odnosno da, kada za to ispune uslove, izlaze na izbore i daju svoj glas kako bi joĹĄ viĹĄe doprineli zajednici Srba iz Krajine.

Zatim se prisutnima obratio Generalni konzul Srbije u ÄŒikagu, gospodin Dejan Radulović koji je poĹželeo uspeh delovanju Sabora uz opasku da će Konzulat svesrdno podrĹžavati njegov humanitarni rad.

Specijalni gost iz Beograda, gospodin Savo Ĺ trbac upoznao je prisutne sa nizom najnovijih statistiÄ?kih podataka, izmeÄ‘u ostalog i o povratku prognanih Srba u Hrvatsku, stepenu njihove bezbednosti i povraćaju uzurpirane imovine.

Gospodin Ĺ trbac je, 27. februara, 2016. godine, u prostorijama Srpske narodne odbrane u

ÄŒikagu odrĹžao veoma posećenu javnu Tribinu na temu: Srpska Krajina juÄ?e, danas, sutra i presude haĹĄkog Tribunala.

Sledećeg dana, o istim temama, pre povrataka u Beograd, predsednik Verritasa govorio je na vrlo uspeťnoj javnoj Tribini u Milvokiju, Viskonsin.

Raťković u centru Beograda Piťe: Danko Perić

S

rpsko kulturno druĹĄtvo „Zora“ Knin Beograd obeleĹžiće uskoro 27. roÄ‘endan, UdruĹženje Srba iz Hrvatske u Beogradu, godinu dana je mlaÄ‘e, a pred novu, 2016. godinu, s istim ciljem - oÄ?uvanje kulturnog identiteta krajiĹĄkih Srba i saradnja sa dijasporom, prikljuÄ?ila se i, Srbska Ä?itaonica “Dr Jovan RaĹĄkovićâ€?, saznajemo u razgovoru za „Balkan ekspres“ od prof. Milojka Budimira.

Budimir, koji je viĹĄe od dve decenije generalni sekretar UdruĹženja Srba iz Hrvatske, istiÄ?e da su to udruĹženje i SKD “Zoraâ€? Knin-Beograd zajedniÄ?ki objavili preko 100 knjiga. IzmeÄ‘u ostalog, objavljene su monografije krajiĹĄkih mesta – sela Kosovske doline, Plavna, Strmice, Golubića‌ Mnogi koji su tamo roÄ‘eni sada su stanovnici Amerike i Kanade. Tim Ä?itaocima je, u saradnji s grupom Ä?uvara krajiĹĄkog identiteta u SAD i Kanadi, namenjen Ä?asopis “BaĹĄtinaâ€? ali su, zbog finansijskih problema, uspeli da odĹĄtampaju tek jedan broj.

Budimir koji je kao novinar-dopisnik a Ä?esto i kolumnista lista “Srbijaâ€? prisutan u medijskom Ĺživotu kanadskih i ameriÄ?kih Srba, informiĹĄući ih o Ĺživotu i problemima izbeglih posle “Olujeâ€? www.balkan-ekspres.com

u maticu Srbiju, dodaje kako su Ä?itastavljena je prvi put javnosti 21. deoci najviĹĄe zainteresovani za prilocembra proĹĄle godine, na samu ge o problemima povratnika u 25. godiĹĄnjicu osnivanja Srpske opusteli zaviÄ?aj. autonomne oblasti Krajina, Nikola Cerovac, predsednik a prvo izdanje, knjigu “JoSKD “Zoraâ€? Knin-Beograd, van RaĹĄković u vremenu i meÄ‘u “Zorinimâ€? izdanjima sećanjuâ€? promovisala je u posebno istiÄ?e pesme “EmiNovom Sadu 17. februara lijadeâ€? Ä?etniÄ?kog vojvode podsećajući da je tog datuMomÄ?ila Ä?ujuća ĹĄtampane ma 1989. godine u Kninu u Beogradu 1999. godine, osnovana Srpska demokratnekoliko dana posle Ä?ujićeve ska stranka sa akademikom smrti. Prvo izdanje Ä?ujić je RaĹĄkovićem na Ä?elu. objavio 1931. godine u SremZdravko Jokić, predsednik &UWHĂŚ 0RPH .DSRUD skim Karlovcima gde je tada poUpravnog odbora Srbske Ä?itaonihaÄ‘ao Bogosloviju Srpske pravoslavce “Dr Jovan RaĹĄkovićâ€? kaĹže za BE da ne crkve. je cilj “baĹĄtinjenje istorije, nauke, kulture, -SKD „Zora“ Knin-Beograd je organizovavere i obiÄ?aja zagraniÄ?nih Srba koji poĹĄtuju idela viĹĄe likovnih kolonija u manastiru Krka uz ju akademika Jovana RaĹĄkovićaâ€?. Ä?ije je umetniÄ?ko bratstvo vezano i njeno po-U ÄŒitaonici u Ulici Zmaja od Noćaja broj kretanje, kao i u manastirima Dobrun i Rmanj.

12 u Beogradu, Ä?uvaćemo RaĹĄkovićevu pisanu Nosioci smo, posle premeĹĄtanja iz Knina u BezaostavĹĄtinu, a već nam je, u ovom kratkom peograd, i godiĹĄnje smotre likovnog stvaralaĹĄtva riodu nakon otvaranja, poklonjeno viĹĄe stotina izbeglih Srba „KrajiĹĄki likovni salon“ i „Dani naslova Ä?iji su autori zagraniÄ?ni Srbi. Pored izkulture krajiĹĄkih Srba – od Spasovdana do VidavaĹĄtva, bavićemo se organizovanjem promodovdana“ - navodi predsednik druĹĄtva. cija, tribina, okruglih stolova, likovnih i izloĹžbi Srbska Ä?itaonica “Dr Jovan RaĹĄkovićâ€? predknjiga – najavio je Jokić.

Balkan ekspres

17

Crkva Vaznesenja Hristovog u Temišvaru Piše: Jazmina Klanica

J

edan od dva najveća hrišćanska praznika je Vaskrs kojim proslavljamo Hristov povratak u život – vaskrsenje. Po jevanđeljima, Isus Hristos, trećeg dana nakon smrti na krstu, vaskrsao je uznevši se u nebo.

Vaskrsenje Hristovo temelj je hrišćanske vere. Hrišćanima označava delo iskupljenja od greha i spasenja ljudskog roda, jer, kao što je Hristos ustao iz groba, tako i nalazila se u sastavu predan hrišćanin može očekivati sopstveKarlovačke mitropono vaskrsenje. lije. Nakon prikljuU skladu sa ovim uverenjem mnogi crčenja većih delova kveni objekti, vekovima unazad, za svoju Temišvarske i Vršačhramovnu slavu biraju Vaznesenje Hrike eparhije u sastav stovo! Jedan od takvih je i Saborna crkva Kraljevine Rumunije, u Temišvaru (Rumunija) srpske zajednice ÿXYHQL LNRQRVWDV KUDPD uspostavljena je dakoja je tu prisutna još od petnaestog veka.

9D]QHVHPMD +ULVWRYRJ našnja Temišvarska Srbi se na ove banatske prostore naseeparhija, čije se ingeljavaju još od ranog srednjeg veka ali je rencije odnose na sve srpske pravoslavne crkveproces uznapredovao polovinom osamnaestog, ne opštine u Rumuniji. kada veliki broj Srba beži od turske najezde na Istorija beleži da je tokom 18. i 19.veka Tepodručja današnje Rumunije, Mađarske, Slovačmišvar bio značajan trgovački, zanatski i kulturke, Rusije i Ukrajine. ni centar Srba. Još je davne 1845. godine Joakim Srbi su u ovim zemljama ostavili vidljive tragoVujić ostavio svoje svedočenje o njemu: ve postojanja, uspešnog rada, berićetnog života „ Temišvar est ključ celoga Banata. Ovo je edna i jake ekonomske moći što odmah ukazuje i na slobodna i kraljeva varoš koja ima edan krepki snagu njihove duhovnosti, kulture i obrazovanja. grad ne daleko od reke Begeja; istina grad nije Ali i na neraskidivu vezu sa narodom u matici tako velik, obače pravilno e raspoložen i uredžen i otadžbinom. tako da ga e milo očima gledati...“ Srbi su podigli veliki broj izuzetno vrednih i Ovaj grad koji je veoma dugo bio pod Habzznačajnih istorijsko-umetničkih spomenika- crburškom monarhijom s pravom nosi naziv i Mali kve, manastire, škole, domove za učenike, čitaoBeč, jer, njegovo središte svojom arhitekturom i nice i druge kulturne institucije koje su imale i celokupnim ambijentom neodoljivo podseća na nacionalni predznak. stari deo Beča.

Neki od tih spomenika su tokom vremena neMeđu zdanjima na prostranom baroknom trgu stali ali je veliki broj i do danas očuvan. (danas Trg ujedinjenja) u Temišvaru vekovima Temišvarska eparhija koja se po prvi put pose ističu prelepa katolička crkva i srpska Saborna minje 1608. u vreme turske vladavine, zahvatala crkva sa Episkopskim dvorom iz 1748. godine. je severni Banat, prema Morišu, Tisi i Erdelju Ovaj dvor je zapravo vladičanska palata i glav(Transilvaniji). no mesto gde se odvijao život čuvara svetosavlja Kada su Turci isterani 1716. godine Banat je na ovim područjima. uključen u sastav Austrije.

Sve do 1919. godine Temišvarska eparhija Pored pomenutih građevina, Srbi su u Te-

EPISKOPI, UMETNICI I KNJIŽEVNICI Svi pomenuti hramovi i građevine svedoče o postojanju Srba i njihovom životu duž srpsko-rumunskog dela Banata. Mnogi nosioci episkopskog dostojanstva doprinosili su ugledu Temišvara poput: Vikentija Jovanovića Vidaka, Mojsija Putnika (koji kasnije postaju karlovački mitropoliti).

Bilo je i značajnih srpskih umetnika i književnika koji su tu živeli, školovali se i radili.

Navedimo Dositeja Obradovića, Vuka Stefanovića Karadžića, Branka Radičevića, Jovana Steriju Popovića, Miloša Crnjanskog (koji je ostavio najlepše opise Temišvara), slikara Konstantina Danila, Savu Petrovića, Nikolu Aleksića, Ljubomira Aleksandrovića, Đuru Jakšića, Stevana Aleksića...

18

Balkan ekspres

mišvaru podigli još dva hrama van centra: crkvu Svetoga Georgija u predgrađu zvanom Fabrika, građena od 1745. do 1755. godine i crkvu Svetog Nikole u Mehali, građena 1792. do 1796. godine.

U ovom periodu podignut je i veći broj građevina u baroknom i neoklasicističkom duhu poput zgrade Opštinskog doma (Magistrata) započetog 1819. a završenog 1821. godine, ili, Doma za sirote srpske porodice iz 1849. godine.

Srpska saborna crkva u Temišvaru najvažnije je i najstarije crkveno zdanje srpske zajednice u Rumuniji.

Reč je o prestonoj crkvi Temišvarske eparhije.

U originalu ona je prikazana na starim vedutama grada, kao i na grbu Temišvarske eparhije. Nažalost, to staro zdanje uništeno je u požaru 1737. godine a sadašnja Saborna crkva, hram Vaznesenja Gospodnjeg, podignuta je desetak godina kasnije.

Izgradnja je započeta 1745. godine a okončana je 1748. godine. Nova crkva, suštinski, zadržala je svoj prvobitni izgled do danas.

Impozantna je njena raskošna unutrašnost, posebno izgled višespratnog pozlaćenog ikonostasa.

Prvobitni ikonostas bio je rad slikara Stefana Teneckog dok je drvorezbar nepoznat. Ovaj je ikonostas zamenjen 1843. godine. Ikonostas koji danas gledamo delo je Mihaila Janića iz čuvene rezbarske porodice u Aradu, i poznatog slikara Konstantina Danila. Od tada su na njemu obavljeni isključivo konzervatorsko-restauratorski radovi. Bilo je to najpre 1903. godine kada u hramu radi tim stručnjaka, među njima i poznati banatski slikar Stevan Steva Aleksić, i u periodu od 1993. do 1997. godine kada radove vodi tim Pokrajinskog zavoda Vojvodine za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada, o trošku temišvarske Crkvene opštine i uz novčanu pomoć Ministarstva za kulturu u Vladi R. Srbije.

Ovaj katedralni hram Eparhije temišvarske bio je zajednički za sve Srbe i Rumune do Jerarhijske podele u Mitropoliji Karlovačkoj 1864. godine.

Od 1964. crkva je dobila status spomenika kulture rumunske države. www.balkan-ekspres.com

Ima li raskola u Eparhiji kanadskoj Piše: Jelena Dolovac

P

atrijarh srpski Irinej je u februaru ove godine bio u dvonedeljnoj poseti Eparhiji Kanadskoj kojom kao Administrator upravlja od maja prošle godine.

Najvažniji cilj Patrijarha bio je da uspostavi crkveni poredak među zavađenim vernicima, da zavede red u Eparhiji!

Smenjeni episkop Georgije nije u celini izvršio primopredaju crkvenih dobara i dokumentacije niti je napustio kuću koja se nalazi u okviru eparhijskog kompleksa.

Zbog sukoba bivšeg Vladike Georgija, njegovih pristalica i nove uprave, račun Eparhije kanadske jedno vreme bio je u blokadi.

Sledbenici smenjenog vladike optužuju protojereja Vasilija Tomića, koga je Patrijarh postavio, da je alarmirao kanadsku policiju i poresku upravu, kao i da je bivšeg vladiku tužio sudu za zloupotrebu položaja, brojne pronevere crkvenog novca i uzurpaciju imovine.

Poseban problem čine najave iz krugova bliskih bivšem vladiki, kako bi u slučaju potpunog preuzimanja Eparhije od strane zvaničnih organa SPC, vladika mogao da osnuje sopstvenu crkvenu organizaciju, što bi otvori-

lo put ka raskolu.

U nedavnim izjavama Patrijarha Irineja, prilikom njegove poslednje posete Kanadi u februaru ove godine, kada smo i uspeli da mu uručimo primerak prvog broja Balkan Ekspresa, rečeno je da je odluka Sabora o razrešenju Vladike konačna, i da je time, uloga bivšeg vladike Georgija, u Eparhiji kanadskoj završena.

On nije raščinjen, ostaje u zvanju episkopa, i, pozvan je da dođe u Beograd u Patrijaršiju, jer, ima mesta gde bi bio crkvi na korist, shodno njegovom činu i zvanju.

Episkop Georgije, odbio je! Još uvek nije zvanično pozvan da napusti Kanadu, što ne znači da to neće biti učinjeno, jer, u Kanadu je došao voljom Crkve i voljom Crkve bi trebalo da se vrati tamo odakle je poslat.

Problem kuće u kojoj živi postavlja se jer je kuća kupljena mimo ustava Crkve. Zato mora da je napusti.

Patrijarh je izrazio nadu da će se stanje u Eparhiji kanadskoj brzo srediti, naravno, pod uslovom da Episkop Georgije shvati i prihvati da je njegova dugogodišnja misija u Kanadi završena.

Na majskom zasedanju Sveti Arhijerejski sinod odlučivaće o novom Episkopu Eparhije kanadske.

©

Nema raskola

O

svemu smo porazgovarali sa protojerejem Vasilijem Tomićem, patrijarhovim zastupnikom u Eparhiji i evo šta je izjavio za Balkan Ekspres: Vladika Georgije, koji je ovde 30 godina, obeležio je svoje delovanje i mnogim dobrim dostignućima, to se ne može osporiti, ali, u jednom trenutku je otkazao poslušnost Crkvi, što je veoma pogrešno.

Uživao je u svim častima jednog Episkopa, no, sada, kada je svima nama trebalo da bude primer za ugled, izneverio je očekivanja.

Mada pred penzijom, našao sam se, ne svojom voljom, već voljom Crkve na ovoj poziciji. Nikada Crkvi nisam odbio poslušnost. U aprilu, 2015. godine pozvan sam sam od Patrijarha da preuzmen Episkopiju.

Stvari su krenule neželjnim tokom u Kanadi. Narod pokazuje odanost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tako da je bivši Vladika Georgije, general bez vojske i, u veoma nezgodnom je položaju - utoliko za njega

www.balkan-ekspres.com

imam sažaljenje.

Znamo se iz detinjstva, nekada smo i drugovali, ali meni je Crkva iznad svega. Problem je, nažalost, u njegovoj nespremnosti da se suoči sa suštinom situacije, naprotiv on sve postavlja kao sukob na ličnoj osnovi.

Njegova Svetost Partijarh Irinej bio je tri puta u Kanadi povodom ove situacije.

Krajnje ružno je bilo da je pri svojoj prvoj poseti 5. juna, 2015. godine, Patrijarh dočekan policijom i bio sprečen da uđe u Manastir. Posle tri dana, 8. juna, nekako smo Patrijarha uveli u Manastir, gde je i prespavao pod stražom pet sveštenika, a sutradan oko podne, ponovo je došla policija da izbaci Patrijarha kao provalnika.

Da je Srpski Patrijarh bilo gde u svetu dočekan na ovakav način, do neba bi se čulo!

To je najveća uvreda nanesena Srpskom Patrijarhu, a time i srpskom narodu, a da ja pamtim.

To su stvari preko kojih se ne može preći i za njih nema opravdanja.

Bivši Episkop Georgije, crkvenim parama,

3URWRMHUHM 9DVLOLMH 7RPLþ L -HOHQD 'RORYDF

bespravno je kupio kuću u okviru manastirskog poseda.

Patrijarh mu je nalozio da vrati kuću Crkvi u posed.

Prilikom ove zadnje posete Patrijarh je obišao celu Eparhiju, od Vinzora do Vankuvera i, tvrdim, naišao na veoma topao prijem. Narod se odazvao u najvećoj mogućoj meri.

Priča se o raskolu.

Raskola nema! Bivši Vladika Georgije, podrške nema, ni sveštenstva ni naroda, reč je samo o padu jednog čoveka sa crkvene funkcije, a ne o raskolu.

Sveti Arhijerejski Sabor počinje 14. maja 2016. godine i tada će biti izabran novi Episkop Kanadski. To može da bude neko od ovdašnjih dostojanstvenika Crkve ili neko novorukopoloženi.

Ceo proces bi trebalo da bude završen sredinom, najkasnije krajem leta.

Zahvalan sam na podršci koju sam dobio od moje braće drugih sveštenika i nastaviću da budem u službi i pomažem Crkvu.

Balkan ekspres

19

Â”Â—ĂŚÂ–Â˜Â‘

Â”Â–Â˜ÂŒÂ—ÇŁ ƒ”‹Â? ÂƒĂŚÂ‹Â†

Ka POSTMODERNOM raju K

arim Raťid jedna je od najmarkantnijih svetskih figura u oblasti industrijskog i unutraťnjeg dizajna. Poreklom, delom AlŞirac, delom Egipćanin, delom Irac i delom Englez, ovaj naturalizovani Kanađanin danas Şivi u Njujorku mada je non-stop na putovanjima.

Predaje, piĹĄe i objavljuje knjige, bavi se didĹžejingom, ali mu je promena sveta oblikovanjem i dalje bez obzira na to da li je reÄ? o hotelu u Atini, kafiću u Beogradu, ToĹĄibinom laptopu, boÄ?ici za parfem ili svetiljki na plafonu, na prvom mestu.

Njegov rad je ne samo autorski prepoznatljiv nego i maĹĄtovit do uvrnutosti. U hotele, umesto brojeva soba uvodi simbole, a u hotelske hodnike instalira telekrane preko kojih SMS-porukama gosti mogu da komuniciraju.

U stanovima, pregradne zidove menja akustiÄ?ki izolovanim prostorima, a u toalete - zaĹĄto bi Ä?ovek “beskorisnoâ€? troĹĄio vreme, a onda joĹĄ i satima Ä?ekao na lekarske preglede - instalira sofisticirane ureÄ‘aje koji svakodnevno obavljaju specijalistiÄ?ke analize Ä?ovekovog zdravlja. Urbanoj ćeliji danaĹĄnjeg Ä?oveka - sobi, suprotstavlja tehnoloĹĄkli potpuno opremeljen krevet, u kome se lagodno sanja o svetu bez novca, pasoĹĄa, kontrola i granica. Dovoljan je identifikacioni Ä?ip pod koĹžom.

Karim Raťid, odveo je pred oltar jednu beograđanku, Ivanu Purić.

- Dizajn je komunikacija. PoÄ?ela je digitalna era. MaĹĄine stvaraju bolje nego ĹĄto je to Ä?ovek ikada Ä?inio. Umetnost, zanatstvo i veĹĄtine nemaju viĹĄe svoje staro mesto u ovom svetu. U digitalnom svetu trodimenzionalni podaci koje kreiraĹĄ tokom oblikovanja su isti kao i oni kojima komponujeĹĄ muziku. Ako svi znamo za Eltona DĹžona, znamo njegove pesme, zaĹĄto moja Ä?aĹĄa ne bi bila isto tako snaĹžno nabijena emocijama kao neka pop pesma – objaĹĄnjava svoj kredo Karim RaĹĄid. Ĺ ta vas dovodi u Beograd koji iz perspektive njegovog Ĺžitelja pre liÄ?i na predvorje Danteovog pakla nego na “digitalni rajâ€?kome teĹžite?

- “Pakaoâ€? moramo da zamenimo “rajemâ€?, oÄ?igledno. Samo, ja ne Ĺželim da promenim svet tako ĹĄto bih nametao neko svoje viÄ‘enje. Ĺ˝elim da to bude volja svakog pojedinca a da ja budem samo “inspiratorâ€?. Već smo naterali svet da se smanji, da postane jedan, a dizajn je imao veliku ulogu u tome.

Dizajn je senÄ?enje savremenog sveta, nema veze sa proĹĄloťću ni istorijom, on je u vezi kreiranja novog sveta. Dolazim jer postoji Beogradska nedelja dizajna Ä?ije je ustanovljenje bio poÄ?etak neÄ?eg od najveće vaĹžnosti za Srbiju, region pa i za ceo istoÄ?ni deo Evrope. Beograd ima budućnost. Potrebne su ideje i novac da bi se neĹĄto promenilo, neĹĄto poput velike akcije promene izgleda Las Vegasa. AngaĹžovano je preko dve stotine dizajnera i arhitekata da nanovo oblikuju grad. RuĹĄi se postojeći kiÄ? koga su se ljudi zasitili.

ZalaĹžete se za tzv. demokratski dizajn, za primenu vrhunske jeftine tehnologije u savremenom Ĺživotu!

- Da, recimo kad letim, uvek moram da gledam u brojeve sediĹĄta kako bih naĹĄao svoje, ali, samo jedan evro vredna tehnologija omogućava da se moje ime, nakon Ä?ekinga, oÄ?ita na dispeluju iznad sediĹĄta. Ako uvedem jednostavnu i jeftinu tehnologiju, da se svetla u mojoj kancelariji ili stanu

Ĺ irok muziÄ?ki repertoar svih Ĺžanrova

Vukan & Srdjan 908- 338- 5544 908- 229- 6075

stanisicvukan@gmail.com facebook.com/VukanAndSrdjan www.VukanS.com

ukljuÄ?e Ä?im otvorim vrata, ako svetlo rasporedim duĹž zidova tako da nema senki, onda sam stvorio i novu Ĺživotnu sredinu. To je svet kako ga ja vidim, mnogo udobniji za Ä?oveka, to je demokratski dizajn, sa jeftinim, “pametnim tehnologijamaâ€? koje su okrenute specifiÄ?nostima korisnika.

U kom pravcu se pojam luksuza kakvim ga danas poznajemo menja?

Luksuz je u vezi sa pametnom tehnologijom a ne sa brendom, sa imenom proizvoÄ‘aÄ?a. Ako kupujem auto od 200.000 evra, ne kupujem ga jer je to ova ili ona marka nego jer je ultimativni model “pametne tehnologijeâ€?. Pre svega, da definiĹĄem luksuz: suĹĄtina tog pojma menja se od materijalnog ka nematerijalnom, pre svega, ka slobodnom vremenu. Iako pun materijalnih iskustava naĹĄ Ĺživot je - nematerijalno iskustvo. MoraĹĄ videti mnogo stvari, i iskusiti ih, osetiti mnogo materijala, mnogo tekstura i boja i osećanja... sve je na raspolaganju, ali, to nije samo tvoje, to je deo postojećeg i svih postojećih. Luksuz je da ĹživiĹĄ svoj Ĺživot, da radiĹĄ sve ono ĹĄto ĹželiĹĄ dok ne umreĹĄ.

U knjizi “UobliÄ?i samog sebeâ€?, predviÄ‘ate kako će ljudi dizajnirati, za Ĺživota, i sopstvenu smrt?

- Razmatram potrebu da Ä?ovek danaĹĄnjice individualno dizajnira svoje zdravlje, sopstveni posao i igru, seksualni i ljubavni Ĺživot, Ä?ak i svoju smrt.

Postoji poglavlje “Dizajniraj svoju smrtâ€?. Predstavio sam ĹĄezdeset mogućnosti, ali, varijanti ima bezbroj. ZaĹĄto se ne bi nakon smrti vaĹĄ pepeo kompresovao u dijamant, nije li to lepo, Ä?ak neko moĹže i da vas nosi. Tek, tri godine trebalo mi je da napiĹĄem knjigu o tome kako bi Ä?ovek trebalo da dizajnira svoju sudbinu, svoj Ĺživot, makar da ostvari najviĹĄi mogući nivo kontrole svog Ĺživota.

Kakvo je vaĹĄe shvatanje novca u budućnosti koja je već poÄ?ela?

- Evropa je spiskala ĹĄesnaest milijardi da uvde evro. Puko gubljenje vremena kako biste napravili kopiju ameriÄ?kog dolara i nastavili da se, novÄ?anicu po novÄ?anicu, kovanicu po kovanicu, cent po cent, takmiÄ?ite u starom novcu koji smrdi, pun je bakterija i preko koga se i razboljevamo. Evropa je propustila priliku da postavi novi svetski standard i napusti keĹĄ u potpunosti. Jer, bankarski promet u svetu već je digitalizovan. Osamdeset procenata svetskog novca danas i ne postoji. Postoji samo digitalna razmena finansijskih informacija izmeÄ‘u banaka.

PredlaĹžete ukidanje pasoĹĄa i drugih liÄ?nih isprava u korist tatu-Ä?ipa sa relevantnim informacijama!?

- I onako se danas sve o svakom zna, vrlo malo pojedinac moĹže da sakrije.

Svako od nas ima na desetine identifikacionih dokumenata koje mora da vuÄ?e sa sobom. Ĺ ta je naspram toga mali Ä?ip pod koĹžom? Uostalom zar plemenski strukturirana druĹĄtva već nisu imala specifiÄ?ne tetovaĹže koje govore sve o nekom, njegovoj pripadnosti i onom po Ä?emu se pripadnici meÄ‘usobno prepoznaju. Zato se zalaĹžem za otisak prsta kao identifikaciju ili mali tatu-Ä?ip. Tatu na mojoj ruci otvara moju kancelariju i ulazna vrata stana. Trebalo je da imam i pristup kompjuteru, ali je to neĹĄto komplikovanije.

(M.P.) www.balkan-ekspres.com

æ

10%

OFF ENTIRE ORDER

Use BE10OFF

Sa Tajms skvera na

Piše: Tamara Gojgić

V

iz Kalifa, američki reper za doček nove 2016. godine nastupio je na prepunom Tajms skveru u Njujorku a ovog leta američka zvezda hiphop scene dolazi u Novi Sad na, danas planetarno poznat, Egzit festival.

Višestruko nagrađivan, višednevni internacionalni Egzit festival održava se već deceniju i po, na uzvišenju pored Dunava, na živopisnoj Petrovaradinskoj tvrđavi sagrađenoj u 18. veku.

Tvrđavu poseti do 50 hiljada ljudi svake festivalske noći, a njena konfiguracija omogućava da se zvuci sa nekoliko desetina bina i drugih, različitih događaja, ne mešaju.

Festival je nastao je kao studentski, društveni pokret, ali i kao politička reakcija na predpetooktobarsku Srbiju.

Nulti Egzit (Nojz Samer Fest) trajao je 100 dana, leta www.balkan-ekspres.com

2000. godine. Na različitim lokacijama Novog Sada, mahom na keju pored Dunava, održan je veliki broj koncerata, predstava, filmskih projekcija, žurki i performansa. Otud, simbiličan naziv Egzit, odnosno Izlaz, iz loše situacije koja je tada vladala u zemlji.

Naredne godine Egzit je premešten na Petrovaradinsku tvrđavu i od tada se tamo održava. Organizatori dve godine kasnije menjaju program. Dens arena, odnosno elektronska muzika, ustupaju primat Mejn stejdž bini i postrok mejnstrimu a festival je skraćen na četiri dana. Iste godine je izbačena i većina “nemuzičkog” programa.

Egzit zadobija format komercijalnog festivala. 2004. godine. U Novi Sad stiže ekipa sa MTV, svetski poznate kablovske televizijske mreže sa sedištem u Njujorku.

Snimaju dokumentarac o Novom Sadu i Egzitu.

Sredinom januara 2014. godine u Holandiji, na 5.

Evropskim festivalskim nagradama, Egzit festival osvojio je nagradu „Najbolji veliki evropski festival”.

Iste godine, po prvi put, festival dobija i svoje “morsko izdanje” u vidu Si dens festivala na plaži Jaz kod Budve. Reč je o jedinstvenom konceptu “dva festivala u dve države”. Avantura počinje u Novom Sadu, a zatim se festivalska euforija, pa i posetioci, sele južno, na primorje Crne Gore na dodatna tri dana i noći neprestane zabave na pesku. Samo godinu dana nakon svog prvog izdanja, Si dens festival proglašen je za najbolji evropski festival srednje veličine (do 40 hiljada posetilaca).

Ove, 2016. godine, kapije Egzita otvaraju se 7. jula. Četiri dana i noći neprestane zabave završavaju se 10. jula, tradicionalno, na Dens areni.

Među najpopularnijih zvezdama koje će nastupati na ovogodišnjem Egzitu su i američka hiphop zvezda Viz Kalifa, britanska pevačica Eli Golding i indi-rok bend, Bastilj, a od 14. jula, na čuvenoj plaži Jaz, najpoznatiji izvođač ove godine biće britanska grupa Hrts.

Varumin® is a world renowned unique liquid herbal supplement used for improvement of the general state of the organism. Varumin® contains herbal extracts from natural herbs, ǁŝƚŚ ƉƌŽǀĞŶ ĞīĞĐƟǀĞŶĞƐƐ͘ ĞŶĞĮƚƐ /ŶĐůƵĚĞ͗ - increased energy and physical performance - increased mental clarity - enhanced nutrient transport and ĂĂďƐŽƌƉƟŽŶ - natural mild cleanse and detox Ͳ ŝŶĐƌĞĂƐĞĚ ĐĞůů ƚŽ ĐĞůů ĐŽŵŵƵŶŝĐĂƟŽŶ Varumin® je biljni preparat u obliku peroralnog rastvora namenjen za ƉŽďŽůũƓĂŶũĞ ŽƉƓƚĞŐ ƐƚĂŶũĂ ŝ ŽƚƉŽƌŶŽƐƟ ŽƌŐĂŶŝnjŵĂ Ƶ ƐƚĂŶũŝŵĂ ŝƐĐƌƉůũĞŶŽƐƟ͘ Varumin® ŶĞ ƐĂĚƌǎŝ ŚĞŵŝũƐŬĞ ĚŽĚĂƚŬĞ͕ ƐĂƐƚĂǀůũĞŶ ũĞ ŝƐŬůũƵēŝǀŽ ŽĚ ďŝůũŶŝŚ sirovina. Ͳ ƌnjŽ ŝ ĞĮŬĂƐŶŽ ĚĞůƵũĞ Ͳ EĞ ƐĂĚƌǎŝ ĂůŬŽŚŽů Ͳ EĞ ƐĂĚƌǎŝ ƓĞđĞƌ Ͳ EĞ ƐĂĚƌǎŝ ƓĞđĞƌ

dK KZ Z ǁǁǁ͘ŝĚƐƵƉƉůĞŵĞŶƚƐ͘ĐŽŵ ĐŽŶƚĂĐƚΛ ŝĚƐƵƉƉůĞŵĞŶƚƐ͘ĐŽŵ

;ϮϬϭͿ ϴϴϴͲϰϱϭϱ

Benigno uvećanje prostate Piše: Prim dr Dušanka Stevović Gojgić, specijalista opšte medicine, subspecijalista ultrazvuka u kliničkoj medicini

P

rostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema. Nalazi se u dubini karlice, ispod mokraćne bešike, iza simfize (preponske kosti) a ispred rektuma.

Normalno, prostata je veličine i oblika kestena (“kestenjača”). Težina normalne prostate se kreće između 16 i 30 grama.

Kroz nju prolazi mokraćna cev, tzv. uretra koja transportuje mokraću od bešike do otvora na vrhu penisa. Prostata je sačinjena od žlezdanog, mišićnog i vezivnog tkiva. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme). U semenoj tečnosti se nalaze materije koje imaju razna biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini, spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd.

Prostaglandini su važni za procese kao što su erekcija, ejakulacija, pokretljivost spermatozoida. Sekret prostate sadrži i materije koje štite repoduktivne i mokraćne puteve od infekcije.

Kada govorimo o uvećanoj prostati najčešće mislimo na benigno – dobroćudno uvećanje (BPH), koje nije posledica karcinoma ili teških infekcija. Već od 45. godine života kod mnogih muškaraca dolazi do povećanja veličine prostate. Naziva se dobroćudno uvećanje zato što uvećanju doprinose normalne ćelije prostate, a ne kancerogene. Sa godinama starosti raste i učestalost ovog oboljenja, tako da 5090% muškaraca starosti između 50 i 80 godina ima znake BPH. Pošto ovo stanje dugo ostaje neprimećeno i ne boli, početna faza uvećanja prostate se retko otkriva na vreme. Značaj ovog oboljenja je u tome što uvećana prostata može pritiskati izvodnu mokraćnu cev smanjujući protok mokraće i na taj način otežavati mokrenje.

Najčešći simptomi su sledeći: – slabljenje mlaza mokraće – otežano započinjanje mokrenja – napinjanje pri mokrenju – nepotpuno pražnjenje bešike – neodoljivi nagoni za mokrenjem koji se teško ili nikako ne mogu suzbiti – nevoljni gubitak mokraće – učestalo mokrenje (više puta noću) Takvo stanje može da dovede i do daljih komplikacija: – infekcija urinarnog trakta koje se teško leče i često se ponovo javljaju, – iznenadne blokade mokraćne cevi sa posledičnom nemogućnošću mokrenja, – pojava krvi u mokraći, – oštećenja bešike i bubrega (stvaranje kamena, divertikuloza), – intoksikacija, tj. trovanje organizma (uremija) zbog poremećene funkcije bubrega.

22

Balkan ekspres

1RUPDOQD SURVWDWD

Dijagnostička procedura nije naporna ni za pacijenta ni za lekara, a podrazumeva: – laboratorijski pregled krvi: krvna slika, sedimentacija, određivanje vrednosti tumor markera – PSA ( prostatični specifični antigen) i mokraće (urin sa urinokulturom), – digitorektalni pregled (DRE) – predstavlja pregled prostate prstom lekara kroz analni otvor pacijenta (radi se o veoma bitnom i korisnom pregledu koji je potpuno bezbolan), – ultrazvučni pregled bubrega, bešike i prostate i merenje rezidualnog urina (količina mokraće u bešici posle mokrenja). Ultrazvučna dijagnostika je važna metoda u praćenju i proceni stanja prostate, mokraćne bešike, a daje i uvid u stanje gornjih urinarnih puteva (uretera i bubrega), jer adenom prostate može prouzrokovati razne stepene zastoja mokraće u ureterima i bubrezima.

UKOLIKO VOLITE SVOG MUŠKARCA Onda Vam je njegovo zdravlje važno koliko i Vaše. Pitajte ga da li ima otežano i usporeno mokrenje, da li ustaje noću da mokri, predložite mu da zakaže ultrazvučni pregled koji “ne boli” i nije neprijatan. Ukoliko na vreme “pomognete” svom muškarcu da pobedi strah od doktora i pregleda, imaćete dug i srećan zajednički život.

U lečenju uvećane prostate primenjuju se medikamentni i operativni način lečenja: 1. Lekovi koji utiču na androgene hormone i koji mogu imati različite mehanizme delovanja: suzbijanje dejstva muških polnih hormona, smanjenje njihove produkcije, suzbijanje stvaranja DHT (dihidrotestosteron) u ćelijama prosta-

8YHþDQD SURVWDWD

te i sl. Ovi lekovi se nikako ne smeju uzimati bez konsultacije sa urologom.

2. Alfa-blokatori su lekovi koji dovode do opuštanja mišića u mokraćnoj cevi, vratu bešike i prostati i time olakšavaju mokrenje. Ovi lekovi samo ublažavaju simptome bolesti, ali ne mogu izlečiti BPH. 3. Operacija može biti kroz mokraćni kanal (TUR), ili otvorena. Transuretralna resekcija (TUR) se izvodi na taj način što se odgovarajućim instrumentima kroz mokraćni kanal pacijenta dolazi do prostate od koje se onda isecaju mali režnjevi, dokle god se ne ukloni dovoljno tkiva prostate da mokraća može nesmetano da otiče. Za isecanje tkiva i zaustavljanje krvarenja koristi se visokofrekventna električna struja.

Oporavak posle ovakve operacije je relativno brz i traje oko tri nedelje, a pacijent ostaje u bolnici samo nekoliko dana.

Otvorena operacija se danas radi relativno retko, npr. kada istovremeno postoje i druge prepreke oticanju mokraće, kao što je kamen u mokraćnoj bešici, divertikul (vrećasto proširenje) u zidu bešike ili kada je prostata jako uvećana.

4. Biljni preparati se veoma mnogo koriste u lečenju uvećane prostate. Posebno se preporučuju ako je uvećanje prostate u početnoj fazi, ili nema indikacija za operaciju. Njihova velika prednost je nepostojanje neželjenih efekata,a mogu se koristiti i bez lekarskog recepta (ako drugačije nije naznačeno). Oni ne mogu da dovedu do trajnog izlečenja (to je moguće samo operacijom), ali mogu da olakšaju mokrenje, smanje učestalost mokrenja, naročito noću, a u izvesnoj meri pozitivno utiču i na seksualnu funkciju. Važno je napomenuti da dobre efekte daje higijensko - dijetetski režim: ishrana bez masnoće i jakih, ljutih začina, bez alkohola i gaziranih pića. Izbegavanje dugotrajnog sedenja, kao i sedenja na hladnoj podlozi, a poželjno je utopljavanje karličnog dela tela za vreme hladnih dana. www.balkan-ekspres.com

Izborne paralele P rošlo je sto dana od izbora u Kanadi a otprilike je sto dana do izbora u Srbiji.

U Kanadi već znamo ko je pobedio. Liberali na čelu sa mladim Džastinom (Trudoom) oduvali su konzervativce. Niko nije predvideo da će liberali dobiti apsolutnu većinu. Sva ispitivanja javnog mnjenja ukazivala su na ujednačenu borbu da bi tek pred kraj kampanje liberali poveli ali ne baš ubedljivo.

A u Srbiji?

Svi mediji kao po komandi predviđaju apsolutnu većinu glasova za SNS i premijera Vučića.

Naravno da je tako kad je nedavno završena „privatizacija medija“ bila samo još jedan cirkus, nimalo zabavan, vladajuće elite. Zaposleni u medijima nisu dobili priliku da kupe firme u kojima rade, uprkos zakonu koji im to omogućava.

Da li narod zaista veruje u neverovatne – skoro fantastične priče o ekonomskim i drugim uspesima kojima ga vlast svakodnevno zamajava?

Mnogi će reći da smo, ne samo politički, neobrazovan narod. Zaključuju to na osnovu gomile rijalitija kojom je okupiran medijski prostor, i mnogih saopštenja za medije vladajuće kolacije. Ne samo da u Srbiji vlada primitivizam, primetiće takvi, već je ono što se dešava udar na „zdrav razum“.

Srbi, većina, vole da misle o sebi kao o pronicljivim, i ljudima koje je teško „nasankati“.

Ipak, dovoljno je pogledati dvadeset pet godina unazad i zaključiti da Srbi uopšte nisu svesni uzročno-posledičnih veza vladajućih politika i sopstvenog položaja.

Nova kanadska vlada vodi izvrsnu spoljnu politiku. Premijer je imao briljantan nastup u Davosu! U Parizu, Kanada je ponovo pokazala da

može biti planetarni lider u ograničavanju globalnog zagađenja. Pružena je i ruka Evropi velikodušnim prihvatanjem hiljada sirijskih izbeglica.

Na unutrašnjem planu došlo je do vidnog napretka u odnosima sa kanadskim Indijancima, ili kako su zvanično „kršteni“ – pripadnicima Frst nejšn-a. Počele su pripreme za izgradnju gasovoda od Alberte do Ontarija i dalje sve do Meritajmsa - da više ne prodajemo jeftino sirovu naftu Amerikancima a od njih kupujemo skup benzin.

Paralela sa pretežnim delom Evrope, uključujući i Srbiju, i ruskog gasa, nameće se sama od sebe.

Nada i optimizam kad je u pitanju novi kanadski premijer podsećaju na Srbiju dvehiljaditih i pokojnog premijera Zorana Đinđića.

Nažalost, Srbija svojom politikom i ekonomijom „proteruje“ na hiljade mladih i obrazovanih, ponekad i ubija svoje najbolje predstavnike. Nijedna zemlja, naročito ne mala poput Srbije, ne može izdržati višedecenijsku negativnu selekciju i „odliv mozgova“.

Turci nisu uspeli da nas istrebe, možemo li sami sebe?

Približava se prilika. Svaki glas se računa. Videćemo da li staro inadžijsko pravilo srpskih glasača: ne znam za koga, ali znam protiv koga - još uvek ima jako uporište u biračkom telu?

(M.P./B.S.)

POSTANITE SPONZOR ČASOPISA BALKAN EKSPRES

Balkan Ekspres je jedini časopis na prostorima Kanade i SAD koji se ne naaplaćuje… a pruža našem narodu u dijaspori sve ono što se i ne može platiti ti

SVAKI DONATOR OD $25 - poštom dobija sva izdanja BE u jednoj godini - zastupljen je na veb stranici www.balkan-ekspres.com

UZ DONACIJU OD $50 - $100 svaki donator - poštom dobija sva izdanja BE u jednoj godini - zastupljen je na veb stranici www.balkan-ekspres.com - dobija gratis kuvar “Balkan Delights”

UZ DONACIJU OD $100 ILI VIŠE, svaki donator - poštom dobija sva izdanja BE - zastupljen je na veb stranici balkan-ekspres.com - dobija gratis kuvar “Balkan Delights” - utiče na odabir biznismena i znamenitih Srba dijaspore koji će biti zastupljeni kao sagovornici u izdanjima časopisa

Kontakt za SAD: Miroslav Ivković (518) 744-8090 Miroslav65@aol.com www.balkan-ekspres.com

Kontakt za Kanadu: Jelena Dolovac (519) 807-0862 jdolovac@gmail.com Balkan ekspres

23

ǣ ©

Dajem koševe i lupam

RAMPE VUK I PETAR NAVIJAJU ZA TATU

Razgovarao: Rade Jakšić

K

ada je prošlog leta napustio Crvenu zvezdu i otisnuo se „preko bare“, bilo je skeptika koji su sumnjali da će se Boban Marjanović snaći u NBA ligi? Oni su likovali kada je, početkom decembra, trener San Antonija, Greg Popović, odlučio da srpskog diva, od 221 santimetara visine, teškog 132 kilograma, pošalje u Razvojnu ligu.

Međutim, već dan kasnije Bobi je zablistao u dresu Ostina. Na drugom meču ponovo je odigrao maestralno i odmah vraćen među Sparse.

Istina, 27-godišnjak rodom iz Boljevaca, u konkurenciji najboljih centara planete, nema veliku minutažu, ali daje koševe, asistira i, što publika najviše voli, lupa rampe.

Bobi Marjanović, odazvao se pozivu Balkan Ekspresa da na izmaku debitantske sezone u NBA ligi sumira utiske dosadašnjeg boravka u SAD. - Izuzetno sam zadovoljan. Navikao sam se na tim i saigrače kao i oni na mene. Tek stičem NBA iskustvo kad je reč o načinu igre ali i nekih sitnica poput drugačijih pravila, košarkaških izraza... Međutim, sve ide svojim tokom i u pravom smeru. Kako vreme odmiče opuštenije izalazim na teren i sve mnogo lakše podnosim.

Ne podležem pritisku već uživam na parketu – kaže za BE, Boban Marjanović.

Kako ste se snašli u društvu najvećih zvezda svetske košarke: Tima Dankana, Tonija Parkera, Manua Đinobilija i ostalih?

24

Balkan ekspres

- Veliki su igrači, ali i sjajni ljudi. Zaista, nije fraza. Došao sam u pravu sredinu, među sjajne momke. U karijerama su mnogo postigli a kad ih upoznaš, shvatiš da to nije slučajno. Reč je o fantastičnim ljudima od kojih mnogo može da se nauči. Izuzetno mi je drago što imam trenera kao što je Greg Popović. Zaista je specijalan. I generalno, mnogo se lepo osećam ovde. Svi u klubu mi posvećuju veliku pažnju i to me čini srećnim, pokazuju da im je stalo do mene i mog napretka. Najčešća druženja sa saigračima su tokom putovanja, odnosno kada gostujemo.

Onda odemo zajedno na večeru. Družim se sa svima. Imamo sjajnu atmosferu u ekipi, a razgovaramo o uobičajenim temama, mada je košarku teško zaobići.

Kakav utisak su ostavili ostali Srbi, debitanti u NBA ligi, Nikola Jokić u Denveru i Nemanja Bjelica u Minesoti a ko vas je od NBA asova, van San Antonija, posebno oduševio?

- Obradujem se svaki put kada sam u prilici da vidim i Belog i Joku. Mislim da su se sjajno snašli. Pokazali su da im je mesto u NBA ligi.

Kad ih sretnem, makar se lepo ispričamo ako baš nema vremena za odlazak na večeru. Podržavamo se međusobno. U redovnom smo kontaktu i već smo nekoliko puta igrali jedni protiv drugih. Od asova van San Antonija impresionira me igra Kevina Garneta, Kevina Duranta, Rasela Vestrbuka, Kobi Brajanta i Krisa Pola.

Brzo ste postali popularni, redovno dobijate ovacije a vaša igra predmet je brojnih komentara na društvenim mrežama!?

Boban Marjanović, rođen 15. avgusta 1988. godine u Boljevcu, seniorsku karijeru počeo je 2006. u vršačkom Hemofarmu, a četiri godine kasnije prelazi u CSKA. Potom, kratko je igrao u litvanskom Žalgirisu i ruskom Nižnjem iz Novgoroda. U Srbiju se vratio 2012, nosio prvo dresove kragujevačkog Radničkog i Mege a onda se u potpunosti dokazao i afirmisao u Crvenoj zvezdi od 2013. do 2015, kada prelazi u San Antonio.

Sa mlađim reprezentativnim kategorijama bio je svetski šampion 2007. i evropski prvak 2008. Ima iskustva igranja i za „A“ selekciju Srbije, a često je nepravedno izostavljan sa velikih takmičenja.

U julu 2014. u Meksiku se oženio dugogodišnjom devojkom Milicom, koja mu je rodila dvojicu sinova: Vuka (4) i Petra (šest meseci).

- Amerikanci poštuju rad i posvećenost poslu. U meni verovatno prepoznaju veliku želju da pomognem timu i dokažem se u najjačoj ligi sveta. Popularnost je stimulans da budem bolji igrač.

Da li već sada možete da kažete kako ste se adaptirali u SAD? - Prilagodio sam se, pre svega, jer su ljudi ovde u San Antoniju sjajni i srdačni. Pomažu mi u svakoj situaciji, značajno olakšavaju život.

Ne znam kako je u drugim gradovima i drugim klubovima, ali u San Antoniju sve je besprekorno organizovano. Moje je da razmišljam samo o košarci. Zato je najboji klub na svetu. Ne kaže se džabe za Sparse da su - familija. Mnogo su mi pomogli kada sam stigao, bukvalno za dve nedelje sredili su mi sve neophodne stvari, od vozačke do ostalih sitnica.

Veruju li u San Antoniju da mogu da osvoje šestu titulu, odnosno da je vrate u svoju vitrinu posle sezone pauze?

- San Antonio ima iskustva u osvajanju titula. Iskreno, nadamo se da taj uspeh možemo ostvariti i ove sezone. Biće jako teško, a uz našu ekipu među favoritima za šampionski prsten su Golden Stejt, Klivlend, Oklahoma, Klipersi... www.balkan-ekspres.com

Miomir Kecmanović

ĐOKOVIĆEV NASLEDNIK

ČELIČNA GILJOTINA Bojan Veličković Veli je „Čelični Srbin“, 27-godišnjak, MMA borac iz Novog Sada, član Amerikan Top tima.

Tokom šest godina u ovom sportu zabeležio je 13 pobeda i samo tri poraza, a u seriji je od četiri uzastopna trijumfa.

Poslednji u nizu, bio je protiv Amerikanca Bendžamina Smita u januaru ove godine kada osvaja titulu u velter kategoriji u RFA (Rezurekšn fajtin alijans).

Borba je prekinuta u trećoj rundi posle Velijevog opasnog zahvata popularno nazvanog „giljotina“.

Pred Veličkovićem je izazov karijere. Potpisao je najveću moguću MMA promociju – UFC. Debitantski nastup pod okriljem UFC banera imaće 19. aprila u Zagrebu, na prvom takmičenju tog tipa na Balkanu, u srednjoj kategoriji (do 84 kilograma).

Protivnik mu je 26-godišnji Italijan Alsija Di Ćirika, takođe debitant u UFC, ali do sada neporažen, u devet borbi.

Bojan Veličković je rođen 18. decembra 1988. godine. Visok je 188 centimetara, a težak 83 kilograma. Živi i trenira u SAD. (R.J.)

Aleks Nedeljković

934 The Queensway Etobicoke, Ontario

BRANI GOL AMERIKE

ikenda

RADNO VREME / OPEN 7 dana u nedelji od 11 do ponoći Tel: 647-835-3595

je svako en

gv

Aleksandar Aleks Nedeljković je Srbin u američkoj hokejaškoj reprezentaciji!

Talentovani 20-godišnji golman rođen je u Parmi (Ohajo, SAD), a trenutno brani boje kanadskih Nijagara Ajs Dogsa u regionalnoj ligi Ontarija.

Nedeljković je 2014. godine, kao 37. pik, draftovan od NHL ligaša iz Karoline.

Osim sjajnim odbranama, Aleks je pažnju skrenuo i nošenjem kacige sa srpskim simbolom – četiri „S“. On je već druga generacija Nedeljkovića rođena u Americi, ali ne zaboravlja korene.

- Ponosan sam što sam Srbin. Srpski simboli mi donose sreću na ledu.To što sam rođen na Božić, 7. januara 1996. godine, dobar je znak, ali, slavimo Svetog Nikolu. Roditelji mog oca su iz okoline Ljubovije, gde imam dosta rođaka. Čekam prvu priliku da dođem u Srbiju. Poslednji put sam u otadžbini bio kao dete. Nisam zaboravio srpski –izjavio je nedavno Aleks Nedeljković.

O kakvom je talentu reč svedoči i podatak da je početkom ove godine na šampionatu u Finskoj sa reprezentacijom SAD osvojio svetsku bronzu. (R.J.)

će Vru peč

Bojan Veličković - Veli

Oranž boul, koji se u Majamiju održava od 1947. godine, jedan je od najprestižnijih juniorskih teniskih turnira na svetu.

Tom titulom kao mlade nade „belog sporta“ dičile su se veličine poput Lendla, Borga, Mekinroa, Federera...

Trenutno, vlasnik tog trofeja (za igrače do 18 godina) je beograđanin Miomir Kecmanović.

Osvojio ga je u decembru prošle godine, kao deveti nosilac, u finalu savladavši trećeg favorita Grka Stefanosa Cisipasa (6:3, 2:6, 7:5), a tada je imao samo 16 godina!

Miomir Kecmanović rođen je 31. avgusta 1999. godine u Beogradu. Jedan je od najperspektvinijih mladih igrača sveta koji se kali u Akademiji Nika Bolitijerija, gde je stigao na jesen 2013. A kada Bolitijeri nekoga uzme pod svoje, to nešto znači.

Zato Srbija u Kecmanoviću vidi mogućeg naslednika Novaka Đokovića.

(R.J.)

Muzika uživo subotom i nedeljom od 19 časova www.balkan-ekspres.com

’‘”–

”˜‘ „‡‘‰”ƒ†•Â?‘ Â†Â”Â—ĂŚÂ–Â˜Â‘ œƒ ‰‹Â?Â?ƒ•–‹Â?— ‹ „‘”‡Â?Œ‡

Na poljani kod Saborne crkve G imnastika, kao osnovna sportska grana, stidljivo se pojavila u srpskim ĹĄkolama joĹĄ poÄ?etkom 19. veka. Imala je pre vojniÄ?ki nego sportski duh.

Potreba za takvim karakterom telesnog veĹžbanja nametnula se sama od sebe. Srbija je bila pod stalnom ratnom pretnjom pa su Ä?asove fiskulture vodili uglavnom oficiri, kako fiziÄ?ka spremnost nacije ne bi bila dovedena u pitanje.

Pionirski koraci u razvoju modernog sporta u Srbiji vezuju se za ime Ä?uvenog slikara i akademika Stevana Todorovića.

RoÄ‘en je 25. aprila 1832. godine u Novom Sadu. Ĺ kolovao se u BeÄ?u, a u Segedinu je od knjiĹževnika Ä?orÄ‘a Markovića Kodera nauÄ?io osnove gimnastike i maÄ?evanja.

OdluÄ?io je da, poput misionara, zainteresuje Srbe za sport. Smatramo ga i rodonaÄ?elnikom sokolstva kod nas.

Sokolstvo je predstavljalo prvi, i to Nije odustao!

6WHYDQ 7RGRURYLĂž U poÄ?etku veĹžbaliĹĄte je bila omasovljen, slovenski sistem fiziÄ?kog poljana kod Saborne crkve, a kavaspitanja nastao u ÄŒeĹĄkoj 1862. godine.

Miroslav TirĹĄ, Ä?eĹĄki doktor filozofije, snije, u obliĹžnjoj magazi Save SpahiosnivaÄ? sokolstva, u Ä?ijoj je pozadini i panslaje. Rekvizite i sprave za veĹžbanje Ä?inili su: venstvo, nadenuo je ime novom pokretu po krugovi, tegovi i motke za penjanje, a pored srpskoj reÄ?i „soko“, Ova izuzetna ptica u srptelesnih veĹžbi, Ä‘aci su se takmiÄ?ili i u nadvlaskim narodnim pesmama, najÄ?eťće, koriťćena Ä?enju konopca, borenju palicama i maÄ?evaje kao komparacija za najveće junake. nju. MeÄ‘u prvim Todorovićevim uÄ?enicima Steva Todorović se 1855. godine vratio u rodbili su kasnije istaknuti pojedinci politiÄ?kog i ni grad, a dve godine kasnije seli u Beograd i kulturnog Ĺživota Srbije: ÄŒedomilj Mijatović, osniva Slikarsku ĹĄkolu.

Matija Ban, Ä?orÄ‘e Maletić, dr Vladan Ä?orPropagirao je ideju o vaĹžnosti fiziÄ?kog vasÄ‘ević...

Kada se broj polaznika povećao, preselili su se pitanja, i, na inicijativu njegovih oduĹĄevljenih u Turski han. Upravo tu je trećeg dana pravouÄ?enika, osniva prvo moderno srpsko sportsko slavnog Uskrsa 18. aprila 1860. godine TodorodruĹĄtvo. vić organizovao prvu otvorenu sportsku maniNjegov rad naiĹĄao je na jak otpor patrijarhalfestaciju pod nazivom „Javni Ä?as“. Discipline su ne sredine iako su Ä?lanovi druĹĄtva bili uglavbile gimnastika i borenje. nom beogradski gospodiÄ?ići, sinovi viÄ‘enih i Priredbi je prisustvovao i knez Mihailo Obreimućnih BeograÄ‘ana. nović kome se dopala ideja da omladina veĹžÄŒarĹĄija je smatrala kako je Steva „zaveo igru banjem fiziÄ?ki jaÄ?a pa je pomogao da se na da deca mogu slomiti ruke i noge“.

KONTAKT +1(973) 928 1371 Cafebubamara.nj@gmail.com

.QH] 0LKDLOR MH NXSLR VSUDYH ]D YHĂŚEX

prostoru gde je danas Srpska akademija nauka i umetnosti, ogradi zemljiĹĄte i nabave nove gimnastiÄ?ke sprave.

Potom, Todorović i mladi lekar, kasnije knjiĹževnik i politiÄ?ar Vladan Ä?orÄ‘ević, 1882. godine, osnovali su Prvo beogradsko druĹĄtvo za gimnastiku i borenje. Ä?orÄ‘ević je sa tom idejom izaĹĄao pred ministra Milutina GaraĹĄanina i ona je zatim sprovedena u delo na skupĹĄtini u kafani „Srpska kruna“ na Kalemegdanu. Ideja je bila da centrala druĹĄtva bude u prestonici ali da ima ogranke u svim većim srpskim gradovima.

VeĹžbalo se svakodnevno, a od sprava druĹĄtvo je imalo - vratilo, razboj, jarca, konja, konopac za penjanje i nekoliko Ä‘uladi.

Na skupĹĄtini odrĹžanoj 7. aprila 1891. naziv je promenjen u Beogradsko gimnastiÄ?ko druĹĄtvo „Soko“.

Tako su se Srbi ukljuÄ?ili u sokolski pokret i zapoÄ?eli intenzivan razvoj sporta u svojoj modernoj drĹžavi.

(Rade Jakťić)

ivo a uĹž end ika vik uz og M ak sv

LOKACIJA 263 Parker Ave Clifton, NJ 07011

3 plazma televizora sa programom iz Srbije i Evrope

RADNO VREME Monday-Saturday: 8:00AM - 10:00PM Sunday 8:00AM-8:00PM .$)$ +/$'1, 1$3,&, 92Ăź1, 62.29, 3$/$Ăž,1.( .2/$Ăž, 6(1'9,Ăž,

~ burek ~ girice ~ chicken wings ~ kafa ~ kokteli ~ veliki izbor alkoholnih pića

302 Grand Street Paterson, NJ 07501 (201) 895-5072

5 ujutru do ponoći, vikendom 6 ujutru do 3 ujutru

vlasnik: Misha Kraljevo

0 ©

POBEDNIK, šampion, fenomen, kralj Piše: Rade Jakšić

N

KALIFORNIJA I FLORIDA

azovite Novaka Đokovića kako Posle osvojene šeste titule na Australijan openu, odnosno 11. gren slem trofeja, prvi hoćete, nećete pogrešiti. veliki izazov za Novaka Đokovića je njegova Ako zanemarimo da je među omiljena martovska mini američka turneja. najboljim sportistima svih vremena, haTreći mesec u godini je rezervisan za turnire rizmatični 28-godišnji beograđanin jedinMasters serije u Indijan Velsu i Majamiju. stven je po još mnogo čemu. Apsolutni je tenisera sveta, kojoj je Đoković posle njene smrti Ima nešto u vazduhu u Kaliforniji i Floridi što pozitivac i veliki humanista. Njegova intepripisao najveće zasluge za svoje uspehe.

Novaku prija. Na ta dva turnira trijumfovao je rakcija sa navijačima i, generalno, „običNije, međutim, sve išlo kao po loju. Daleko od ukupno devet puta (četiri puta u Indijan Velsu nim smrtnicima” nepojmljiva je za nedotoga. Litri prolivenog znoja, rad do poslednjeg i pet puta u Majamiju), a čak tri puta je usdirljive face svetskog krema, čije je članske atoma snage svakog dana iz godine u godinu i peo da objedini te dve titule, i to 2011, 2014. karte vlasnik već skoro deceniju. propuštanje najslađeg perioda odrastanja sa vrši 2015. Sada kreće u novi pohod sa namerom Za nas, on je jedan od stubova srpstva. njacima samo su delić odricanja i velike borbe. zonu zareda i treću sezonu Verovatno najjači, noseći stub. Takvog amSada je zaboravljeno, ali Novak Đoković je na dom ostane neporažen basadora, koji na svim meridijanima kreipočetku profesionalne karijere imao ozbiljnih vskih borbi tokom martovskih ra pobedničku sliku o inače potcenjenoj i zdravstvenih problema, sa disanjem. Česte presno da kou SAD, odnosno skrajnutoj Srbiji, verovatno nikada nismo daje mečeva dovele su do osporavanja njegovih lekciji trofeja doda 27. i imali. Do te mere se uzdigao da ga mnogi kvaliteta i mogućnosti. Naravno, Srbin sazdan od 28. pehar sa turnira iz čak identifikuju sa Srbijom. Ako i greše u čelika nije dao na sebe i nije se predao. Japanskom TP 1000. kategorije ATP tome, ne greše mnogo. upornošću, nemačkom disciplinom i domaćim retekao Time bi pretekao Dimenzije njegovog srca nadmašuju reinatom krenuo je još jače ka vrhu. Tako je snažno rekordera Rafaela kordan broj ATP poena koji mu je omoguišao napred da je uspeo da učini ono što se činilo Nadala, koji ima 27 ćio da bude bezbrižan na vrhu još mnogo nemogućim – prvo je razdvojio, a onda i potisnuo a.

Masters titula. vremena. Njegove humanitarne aktivnosti dvojicu velikih šampiona, među najvećim u istone svode se samo na pomoć materijalne riji, Rodžera Federera i Rafaela Nadala. Postao je prirode iako je finansijski preko Fondacije nedodirljiv. „Novak Đoković”, ali i mimo nje, pomogo Novak Đoković je kao klinac znao šta hoće, ali mnogo. Verovatno ni sam ne zna koliko će mu ljudi biti zahvalno do groje očigledno već tada znao kako da dođe do cilja. A to su nebeske visine.

Sada je najsjajnija zvezda na teniskom nebu. Usput, nadmašio je svoba. Gde god zatreba, a da je u mogućnosti, podmetne leđa. je idole. Kompletniji je igrač od Pita Samprasa i, svakako, daleko bolji Neko će reći da je Novaku Đokoviću lako da sa prepunim bankovnim od Stefana Edberga i Andrea Agasija, čak i u segmentima u kojima računom bude stalno nasmejan, raspoložen za šalu i da pomaže drugima. im se divio.

Ko to kaže i tako misli, grdno greši. Za ispunjenje snova potrebno je biti Sada je za prvi reket planete samo nebo granica. Srbin nastavlja put ka skoro savršen. Toga je svestan i sam Novak Đoković. večnosti. Doskora nezamislivo, sada je realno – Novak Đoković može da - Niko nije savršen, ali ako se trudite da budete savršeni, postaćete odličpostane najbolji svih vremena. ni – izjavio je nedavno prvi reket sveta objašnjavajući svoj recept za uspeh.

Takav kakav je – perfekcionista – uspeo je da dođe blizu savršenstva i to ne samo u sportskom, odnosno rezultatskom smislu, već je i svoju ličnost izgradio gotovo besprekorno. Gledano kroz istoriju sporta, ne samo tenisa, malo je bilo takvih atleta koji su spojili sve elemente neophodne za Open 7 days uspeh – ogroman potencijal, kako fizički tako i intelektualni, konstantno Year Round nadgrađivan upornim radom, i nepresušni izvor snažnog motiva da se iz dana u dan bude sve bliže savršenstvu.

10:00 am - 11:00 pm Da će od malena krenuti ka savršenstvu moglo se naslutiti kada je kao šestogodišnjak izjavio: The North Country’s Finest Restaurant - Hoću da budem najbolji teniser sveta.

Specializing in STEAK Istina je da mnogo šestogodišnjaka širom sveta kaže da želi da bude najand SEAFOOD bolje u sportu i da nepun promil njih svoj san pretvori u javu. Ipak, oni koji su bili uz Novaka u tom periodu odrastanja tvrde da je bio drugačiji - wraps - angus burgers od drugih i da su njegove reči već tada imale težinu.

- soups/salads - seafood - Novakov idol bio je Pit Sampras i hteo je da kopira elemente njegove - chicken - subs igre. Hteo je i Edbergove servis i volej, kao i Agasijev agresivni forhend – - pasta - fish ispričala je svojevremeno Jelena Genčić, prvi trener sadašnjeg najboljeg - kids menu - veal www.balkan-ekspres.com

2409 Main Street | Lake Placid, NY 12946 | 518-837-5166

«

KNJIGU BALKAN DELIGHTS MOŽETE NARUČITI ŠTOM:: POŠTOM:

REFLEKSIVNA POEZIJA STARE EMIGRACIJE: JOŠ KOJA O TITI

SAMO

u SAD: PO BOX 92 Fort Edward, NY 12828

Novodošli Šta da kažem za ove Novodošle kod Tite su vrlo slabo prošli.

Po naciji još Jugosloveni kakvo Srpstvo, to im ne pomeni.

Juga, klopa, novac zovu lova, to je neka gramatika nova.

Od njih možeš čuti mnoge stvari od miline Tita zovu Stari.

Tepaju mu i zovu ga “Tile” kao da je napravljen od svile.

Stiže nova rečenica ova, mjesto dolar sada kažu kinta. Čujte ovog gramatičkog loma pretvorili hiljadu u soma.

Mjesto zbogom sada kažu ćao takav rečnik Tito im je dao.

Zato im se nemojte čuditi od koga su pa mogli naučiti.

Naučili od Titine vlade taka nam je gramatika sade.

Tom narodu treba dat na znanje gramatika nije za ruganje.

Sve pametno što se god ko pita školovani kod bezbožnog Tita.

A po svetu odoše da rade jer kod Broza nema zarade.

Titine udaje Sad se boji svaka dobra Majka da joj ćerku ne ugrabi hajka: “Kćeri moja, udaje se mani dok su ovde crni partizani.

Ti sačekaj još si cura mlada uskoro će da se smeni vlada.

Ako druga bude ko u Broza bolje ostaj kraj mršavih koza.

Pogotovu za udbaša nećeš pašće režim a ti s njime gde ćeš?

Sad je dobro dok ga Tito plaća, ali posle ostaćeš bez gaća”

Titine sahrane Osmrtnice Politika piše ni na jednu krst ne stavlja više.

Kao da je krepo neki Junac A ne Srbin, Borac il’ Solunac.

Ili da je crkla neka krava a ne Majka il’ Srpkinja stara.

Kome tamo ti Popovi služe kad ne mogu ni krst da održe.

Nema krsta ni crkvene znake jer na grobu vise petokrake.

/MXED]QRäþX JRVSRGLQD 6DYH .RYDĀD SUHQRVLPR WHN GHR QMHJRYRJ SHVQLĀNRJ RSXVD RG RNR SHVDPD NRMH QLNDG QLMH ]DSLVDR YHþ LK VDPR SDPWL L UHFLWXMH

MEDITERRANEAN FOODS, INC. t Food & Delicacies From All Nations t Imported Fine European Cheeses, Olives, And Olive Oil Open 7 days s Monday-Saturday 8-9 s Sunday 8-7

30-12 34th Street Astoria, NY 11103 (718) 728-6166

22-78 35th Street Astoria, NY 11105 (718) 728-0266

WWW.MEDITERRANEANFOODSNY.COM

u Kanadi: PO BOX 42057 Conestoga Waterloo ON

$7

Ček Č k iispuniti iti na Balkan Ekspres ili Guest Informer

Chocolate Cubes

INGREDIENTS

1 1/4 of a cup of ground cookies 1 3/4 of a cup of powdered sugar 50 grams of cooking chocolate 200 grams of butter 1/4 of a cup of orange juice RECIPE: Mix ground cookies, 1 cup of powdered sugar and 50 grams of grated chocolate. Mix butter with 3/4 of a cup of powdered sugar and add to the mix. Add orange juice, thin to thickness of 1.5 cm and allow to harden. After mix has hardened, cut into even squares.

Melt 100 grams of chocolate, then using flat spoon, dip each cut square into the chocolate and place onto tray. Cool immediately in the refrigerator so the chocolate hardens quickly.

FOTO OVOG IZDANJA

SVETSKE FACE O SRBIMA Misli svetski poznatih i slavnih o nama

N

a Zapadu se čude srpskom narodu. Kako uspeva da trpi takvu tiraniju sopstvenog lidera i njegovog režima, a bio je u stanju da obori celu veliku austrijsku carevinu na kolena.

Toni Bler

M

oj prvi veliki koncert bio je u Beogradu. Posle Beograda obišao sam ceo svet više puta i nastupao na najvećim pozornicama. Ipak, nisam zaboravio toplo gostoprimstvo i salve aplauza koje sam poneo iz Srbije u najlepšem sećanju.

Lučano Pavaroti

Goli turisti na Golom otoku

A

merikanci često pominju Balkan u negativnom kontekstu, ali kad pričaju o Balkanu isključivo misle na Srbe. Čini mi se da je to logično. Na Balkanu su politički, geografski i istorijski gledano svi drugi osim Srba minorni i beznačajni.

IN MEMORIAM Januar - ŽELJKO GAŠIĆ, NAJPOZNATIJI IGRAČ MALOG FUDBALA U EX -JU. U PODGORICI

Leri King

- DUŠKO KORAĆ, SPORTSKI TV KOMENTATOR

D

obar deo Srba liči na Tatare, divlji su i neobuzdani, ali baš takvi trebaju Austro-ugarskoj. U Beču ima i previše uglađenih da bi ratovali sa Turcima, bolje da taj posao obave Srbi umesto njih.

- OTO LOGO, SRPSKI VAJAR - VESKO PAJOVIĆ, KOŠARKAŠ CRVENE ZVEZDE

Meternih

- ĐORĐE SMILJANIĆ, NOVINAR SPORTSKE RUBRIKE, U BEOGRADU

S

rbi su naša slovenska braća i za njih nas vezuje sabratsko osećanje života.

Ljudevit Gaj

Februar - DRAGAN CVETKOVIĆ, TRENER MLADOSTI, U ČAČKU - SRĐAN KALEMBER, JEDAN OD OSNIVAČA KK CRVENA ZVEZDA, U BEOGRADU - ZVONIMIR KRNETIĆ, TENOR BEOGRADSKE OPERE. U BEOGRADU

new

Voli EUROPEAN DELICATESSEN

- MARKO MARKOVIĆ, SPORTSKI NOVINAR. U BEOGRADU - DANILO NIKOLIĆ, KNJIŽEVNIK - SLOBODAN SANTRAČ, FUDBALER. U BEOGRADU - DRAGOLJUB ŽIVOJINOVIĆ, AKADEMIK, SEKRETAR SANU. U BEOGRADU

www.balkan-ekspres.com

1052 Pape Avenue, Unit A Toronto (647) 345-4788

Radno vreme: ponedeljak - petak 9-9 subota 9-7, nedelja 10-6

VELIKI IZBOR HRANE SA BALKANA + NAŠI DOMAĆI SPECIJALITETI t QFLBSTLF LJnF t ÝUSVEMB TB NBIPN t UVGBIJKF t DSFBN DIFFTF SPMMT t KBHOKFıF NFTP t TWJOKTLP QFijFOKF t äJUP t QSPKB

©

ǣ ǡ ϔ ǡ ā

Roštilj, sarma, pasulj, gibanica, burek, turšija...

K

ažu, mirisi najbolje bude sjećanja.

Nije čudno što mirisi dobrih jela vraćaju u djetinjstvo i podsjećaju na majke i bake koje su nam ta jela brižno spremale.

Daleko od kuće, svako poželi bar ponekad, da pojede nešto naše.

Biser Shop Express, radnja u gradiću Garfildu u Nju Džerziju, već deset godina nudi najljepša jela i proizvode sa Balkana.

Shop Express je porodični biznis, prodavnica mješovitih proizvoda u kombinaciji sa domaćom kuhinjom, koji vodi Zora Maleska, a n za mesne i suhomesnate pro pomaže joj muž Ilija koji je zadužen proizvode. ek, dok Majstor iz Makedonije pravi burek, dnom ostala peciva pravi vlasnica sa još jednom radnicom.

-Proizvodi poznatih proizvođačaa sa uhiBalkana dobro se prodaju, ali kuhihop nja ipak donosi najviše prihoda Shop Express-u. Pravimo razna jela, od roštilja (ćevapi, pljeskavice), sarmu, pamo sulj, i razne vrste pita i peciva. Radimo i po narudžbini tako da svako može da a. poruči ono što poželi - kaže Maleska. arPrema riječima vlasnice, najpopularne niji je roštilj, a zatim sarma, punjene paprike, gibanice i pasulj. Sami prave i kiselo mlijeko ili kako ga neku zovu domaći jogurt. A uz jogurt najbolje ide pitulici (makedonski naziv) ili redovac kako ga zovu na Kosovu. Kako vlasnica kaže recept je iz naše prastare kuhinje: redovi palačinaka (20 do 30 komada), premažu se mladim sirom i zapeku u rerni.

-Nekada su se palačinke pravile ispod sača, ali i iz tiganja daju bogat ukus ovom starom jelu. Pitulici ili redovac, ne košta puno da se napravi, ali oduzima oko tri sata vremena i zbog toga ga domaćice sve rjeđe prave. Vrlo rijetko se nalazi u restoranima na Balkanu, a u Americi ga vjerovatno niko ne pravi - kaže vlasnica.

Najviše posla, prema njenih riječima, imaju oko slava, jer tada mušterije naručuju bogato: od krsnog kolača, sarme i ribe, do slatkih kolača poput baklave, tulumbi i sličnog.

+ raznii proizvodi sa Balkana

Iako mušterije najčešće naručuju hranu za ponijeti (tugou), u prodavnici imaju četiri stola, pa i tamo poslužuju hranu.

Zora Maleska kaže da najčešće dolaze ljudi iz cijele bivše Jugoslavije, ali i Amerikanci žele da probaju nešto iz naše kuhinje ili kupe neki proizvod sa Balkana.

Kada su u pitanju proizvodi, među najprodavanijim je ajvar, ali osim toga dobro se prodaju i turšije, kisela voda, zatim, kafa, smoki, čokolade, paštete i slično.

-Potrošači, uglavnom vide našu fejsbuk stranicu ili snimak na Jutjubu i počnu da zovu i dolaze. U Garfildu u ima mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije, a Shop Express ima hranu i balkanske proizvode za svačiji ukus - kaže Maleska.

U Americi, skoro na svakom ćošku, stoji po jedan dajner (diner), deli, ili restoran, pa stoga nije lako opstati na tržištu. Međutim, mjesta za dobru hranu i balkanske proizvode uvijek ima. Kvalitet proizvođača poput Pionira, Kraša, Štarka dovoljno je poznat, a decenija rada dovoljno govori o kvalitetu hrane u Shop Express-u.

(V. Pumpalović) www.balkan-ekspres.com

let us take care of all your printing needs

MAGAZINES | CATALOGS POSTCARDS | CALENDARS & BROCHURES

4954 Space Center Dr., San Antonio, TX 78218 512.480.0860 www.shweiki.com