Dnevne novine 10. april 2019. by Dnevne Novine

POSLOVNI REZULTAT NA KRAJU PROŠLE GODINE

NETO DOBIT PLANTAŽA 2,42 MILIONA EURA

■5

■9

U NAJJAČEM OPOZICIONOM SAVEZU SVE MANJE SLOGE

SRIJEDA, 10. 4. 2019. BROJ 2348 GODINA VIII Izdavač: Dnevne novine d.o.o. | Prvi broj izašao 10. oktobra 2011. Podgorica | 19. decembra. br. 5 | 0,50 EUR

Front na okupu drži strah od sudskih presuda

JAVNI POZIV ZA IZVOĐAČE RADOVA ODLOŽEN DO KRAJA APRILA ■ 6 7

U avgustu počinje priključenje auto-puta na struju? PREMIJER MARKOVIĆ U BEČU, KANCELAR KURC ISTAKAO:

Ekonomski rastCrneGore daleko iznad austrijskog ■ 2 3 ZA SVE OSNOVCE ZAVRŠNIH RAZREDA

Počelo testiranje znanja malih maturanata

Kurc i Marković

NAKON SINOĆNJEG SASTANKA SA AIVOM ORAVOM, IZ POKRETA ª ODUPRI SEº SAOPŠTILI

U SUBOTU NEĆE BITI PROTESTA U PODGORICI

■ 14 15

ZA NAJBOLJE PONUDE:

■ Iz pokreta “Odupri se-97.000” sinoć su nakon sastanka sa šefom Delegacije EU Aivom Oravom saopštili da u subotu neće biti protesta u Podgorici. Članovi pokreta Džemal Perović i Demir Hodžić su najavili da će skoro svakodnevno organizovati akcije slične jutrošnjem performansu u centru Podgorice. (CdM)

marketing@dnovine.me

+382 20 252 900

politika

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Završena konferencija predsjednika parlamenata evropske unije u beču

Poboljšati saradnju i nastaviti reforme Sa konferencije u Beču

Predsjednici parlamenata država Evropske unije potvrdili su evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana i predanost proširenju Unije, jer je to ulaganje u mir, demokratiju i bezbjednost, zaključeno je na Konferenciji predsjednika parlamenata zemalja EU u Beču, na kojoj je učestvovao predsjednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović. Brajović je, u izjavi datoj nakon završetka konferencije, kazao da je imao otvorene i prijateljske razgovore sa velikim brojem predsjednika evropskih parlamenata. “Svim sagovornicima sam iznio očekivanje da Crna Gora kao ubjedljivi lider u pregovaračkom procesu i država sa odličnom susjedskom i regionalnom politikom, ima realno očekivanje da bude poštovan princip individualnog dostignuća i da bude administrativno, ekonomski i na svaki drugi način podržana na svom evropskom putu”, rekao je Brajović, dodajući da su ga svi sagovornici uvjerili da se prilike i aktivnosti u Crnoj Gori i regionu pažljivo prate. “Ohrabrujuće su bile i poruke i uvjeravanja da Crna Gora kao dobar primjer u mnogim segmentima, ima prijateljsku podršku i uvažavanje njenih reformskih napora”, naveo je Brajović. Iako za članice Unije u maju slijede izbori za Evropski parlament, na Konferenciji, kao i u razgovorima sa predsjednicima parlamenata, očekuje se nastavak paralelnih procesa unutrašnje konsolidacije evropskog aparata, sa politikom pružanja podrške kandidatima za članstvo.

U zaključku vezanom za politiku proširenja, koji je donijet na konferenciji, navodi se da su zemlje Zapadnog Balkana u proteklih nekoliko godina postigle napredak, a predsjednici su ih pozvali da nastave sa reformama. Kako se navodi, predsjednici parlamenata država EU pozvali su zemlje regiona da prevaziđu postojeće sukobe i povećaju regionalnu saradnju. U Zaključcima se takođe navodi da je Evropski parlament nesumnjivo ključni dio demokratskog života Evropske unije koji zajedno s nacionalnim parlamentima obezbjeđuje legitimnost djelovanja Unije i služi kao snažan glas građana Evrope. Brajović je tokom Konferencije imao niz bilateralnih sastanaka sa šefovima delegacija parlamenata Italije Robertom Fikom, Holandije Anki Broekers-Knol, Irske Denisom O’Donovanom, Češke Radekom Vondračekom i Jaroslavom Kuberom, Slovačke Andrejom Dankom, Francuske Žanom Bizeom , Letonije Inarom Murniece i Litvanije Viktorasom Pranckietisom. Tokom bilateralnih sastanaka akcenat je bio na političkim i ekonomskim odnosima Crne Gore i svake od tih država, statusu pristupnih pregovora i neophodnih reformi sa ciljem insitucionalnog jačanja i usaglašavanju zakonske i druge regulative sa propisima EU. Sesije Konferencije u Beču bile su posvećene Evropi i njenim susjedima, EU u susret evropskim izborima i daljem razvoju saradnje između nacionalnih parlamenata i institucija Unije. R.P.

Sa svečanog dočeka Markovića u Beču

premijer marković boravio u Zva

Kurc: Ekonomski Gore daleko iznad A

ustrijski savezni kancelar Sebastijan Kurc juče je tokom susreta sa crnogorskim premijerom Duškom Markovićem poručio da će Austrija nastaviti da podržava našu zemlju i Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji, ističući da je ekonomski rast Crne Gore daleko iznad austrijskog. Marković je juče, na poziv kancelara Kurca, boravio u zvaničnoj posjeti Austriji, gdje mu je pred Saveznim kancelarijatom priređen svečani doček uz najviše državne počasti. Marković i Kurc su se saglasili da su bilateralni odnosi dviju država dobri i da vide mogućnosti za dalji razvoj, posebno u ekonomiji. Kancelar Kurc je rekao da Austrija u potpunosti podržava evropske aspiracije naše zemlje, a premijer Marković da naša zemlja visoko cijeni angažman Austrije i kancelara Kurca lično na Zapadnom Balkanu.

■ mogućnosti za investicije

Kurc je Markoviću čestitao na pozitivnom razvoju Crne Gore. “U Crnoj Gori imamo skoro pet odsto ekonomskog rasta prošle

godine i najvjerovatnije četiri odsto ove. To su puno veće brojke i vrlo pozitivni izgledi za ekonomski rast, što je zaista optimistično za Crnu Goru, a i za region. Vaš ekonomski rast je daleko iznad našeg. Austrija se raduje uspjehu i podržava Crnu Goru i zemlje Za-

padnog Balkana”, poručio je Kurc. Kancelar Kurc je kazao i da u Austriji živi mnogo Crnogoraca koji daju značajan doprinos austrijskom društvu. Istakao je da Austrija ostaje i dalje pouzdani partner za Crnu Goru i region i tim povodom se zahvalio premijeru na dolasku i na mogućnosti kvalitetne razmjene mišljenja. Konstatujući dobre odnose Austrije sa regionom Zapadnog Balkana, kancelar Kurc je istakao vrlo dobre odnose sa Crnom Gorom - dobru političku povezanost i ve-

Podgorica na dobrom putu Savezni kancelar Sebastijan Kurc poručio je da je Austrija pouzdan partner zemalja na Zapadnom Balkanu, ističući da je veoma optimističan, kada je riječ o evropskom putu Crne Gore. Kurc je naglasio da je ta zemlja predsjedavanje Savjetom EU iskoristila da, prije svega, pruži podršku zemljama Zapadnog Balkana. “Veoma nam je drago da Crnu Goru možemo podržavati kod približavanja Evropskoj uniji, kao i to što je uspjela otvoriti još jedno do-

datno poglavlje. Mislim da je Crna Gora na dobrom putu, prije svega što se tiče ekonomskog razvoja, koji je veoma pozitivan. Što se tiče atmosfere unutar EU, tu naravno uvijek imate države koje su više suzdržane, kada je riječ o proširenju EU na Zapadni Balkan. Mi ćemo se i kod tih država zalagati za podršku i mislim da smo već postigli proširenje svijesti”, rekao je Kurc, na pres konferenciji održanoj poslije sastanka sa premijerom Duškom Markovićem.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

politika

poslanik dps momčilo martinović o protestima

Ako trube ne smijene vlast, održaće još jedan sastanak

aničnoj posjeti austriji

i rast Crne d austrijskog liki ekonomski potencijal. “Austrija je jedan od najvećih investitora u Crnoj Gori i vidimo ovdje takođe odličan potencijal i mnogo mogućnosti za ekonomsku razmjenu, ali i za dodatne investicije u Crnoj Gori”, rekao je kancelar Kurc na zajedničkoj konferenciji za medije održanoj u Saveznom kancelarijatu nakon zvaničnih razgovora. Savezni kancelar Kurc se osvrnuo na napredak koji je Crna Gora ostvarila na planu evropskih integracija i ocijenio posebno značajnim nastavak jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije i borbe za slobodu štampe. “To je vrlo važan korak ka Evropskoj uniji”, rekao je Kurc.

■ pouzdan partner

Premijer Marković je rekao da mu je zadovoljstvo što boravi u Beču, u prvoj zvaničnoj posjeti predsjednika Vlade Crne Gore Austriji nakon obnove nezavisnosti 2006. godine. “Nakon više susreta u posljednje vrijeme, drago mi je da smo se ponovo sreli ovdje i nastavili dija-

log o daljoj saradnji i dosadašnjim rezultatima u odnosima Crne Gore i Austrije. Crna Gora veoma cijeni ulogu Austrije, kao i kancelara lično, na Zapadnom Balkanu. Prije svega, cijenimo istrajno zalaganje za učvršćivanje evropske perspektive Crne Gore i regiona, snažno iskazano i tokom predsjedavanja Austrije Savjetom Evropske unije prošle godine”, rekao je Marković na konferenciji za medije. Premijer je zahvalio na razumijevanju i poznavanju regiona i njegovih izazova, koje Austrija pokazuje. “Govorili smo i o evropskoj agendi Crne Gore i našim ambicijama da otvorimo posljednje poglavlje. Istovremeno, i da počnemo fazu zatvaranja poglavlja, za šta smo spremni, kao i za dobijanje završnih mjerila za poglavlja 23 i 24. Saglasili smo se da postoje brojni potencijali za jačanje bilateralne saradnje, koji treba da budu iskorišćeni na najbolji mogući način u predstojećem periodu, naročito na polju ekonomije. Uvjereni smo u trajnu podršku Austrije, Crna Gora će nastaviti da bude pouzdan regionalni i evropski partner, kao i prijatelj Austrije”, istakao je Marković. A.N.

Subotnji protesti ispred Skupštine pokazali su konstantan pad, predvodnike bez ideje i energije koji ne znaju ni šta ni kako dalje, uz sve manje podrške okupljenih aktivista opozicije, i bez interesovanja građana, ocijenio je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Momčilo Martinović. Prema njegovim riječima, i dalje se ne zna ko je organizator, bez obzira što javnosti pokušavaju da nametnu da im je Džemal Perović lider. “Ne reaguju ni na optužbe svog ideologa, odbjeglog tajkuna, da su među njima pripadnici UDBE”, rekao je Martinović. Kako ocjenjuje, organizatori protesta su, uz to, i kontradiktorni, jer saopštavaju poznatoj svjetskoj agenciji da su protiv stranih i opozicionih uplitanja, a potpisuju sporazum za budućnost sa 39 poslanika opozicije. “I tako opozicionari potpišu sporazum sa samima sobom – jer u organizacionom odboru Demokrate imaju svog odbornika iz Kotora Pejovića, Milačić svog aktivistu Kurgaša, a Dritan i URA Gajevića”, tvrdi Martinović. S druge strane, kako kaže, medijski koncern Vijesti traži pomoć Brisela, „i oče-

Martinović kuju da taj isti Brisel podrži grupicu politikanata koji su prihvatili zahtjev opozicije da odmah poslije prvih izbora može doći do zaokreta na državnom strateškom evropskom kursu“. “A onda su se samozvani lideri sastali i zaključili to isto što su im iz Vijesti juče nacrtali na naslovnici i političko vođstvo prepustili novoj članici Demokrat-

skog fronta, Demokratama, makar da malo odmijene svog novog lidera Džemala. Okupljanja više ne najavljuju. Samo akcije građanske neposlušnosti koje „kreativni timovi” rade po priručniku. Ako trubljenjem nekoliko poletarca URA-e u 7 ujutru Ulicom slobode ne uspiju da smijene vlast, održaće još jedan sastanak”, zaključio je Martinović. R.P.

lider socijalističke narodne partije vladimir joković

Zbližavanje opozicije pozitivno Svako zbližavanje opozi- ne stranke, pojedinci i bivcionih političkih subjekata ši ili sadašnji poslanici koji i provjerenih boraca protiv su se dokazali u borbi prorežima može se tumačiti sa- tiv režima. mo kao pozitivna deUpitan kakav je njegov stav o tošavanja na opozime, Joković je cionoj sceni, rekao da se smatra lider uvijek zalaSocijalističke gao i zalanarodne parže se za jetije Vladimir d i n s t v o Joković. Uje dinjeopozicije. na Crna Gora, „Veliki iskoRadnička partirak u tome je da ja i nezavisni posada imamo reJoković slanici u parlamendovne sastanke opotu najavili su ranije formi- zicionih lidera i da zajedno ranje političkog saveza u učestvujemo na protestima, koji će, kako su kazali, biti što je donedavno izgledalo uključene i druge opozicio teško ostvarljivo“, kazao je

Joković za agenciju Mina. Prema njegovim riječima, svako zbližavanje opozicionih političkih subjekata i provjerenih boraca protiv režima mogu se tumačiti samo kao pozitivna dešavanja na opozicionoj sceni Crne Gore. „Za očekivati je da vladajuće partije napadaju ovaj trend, jer znaju da više ne mogu unositi nesuglasice unutar opozicije“, rekao je Joković. Na pitanje da li je SNP spremna da se uključi u taj savez, on je rekao da će ta partija odluku o daljem djelovanju donijeti na stranačkim organima. R.P.

POLITIKA

KONKURS

DNEVNIM NOVINAMA

POTREBAN RADNIK RADNO MJESTO:

GRAFIČKI DIZAJNER

USLOVI: ODLIČNO POZNAVANJE

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

CRNOGORSKA: UNAPRIJEDITI KOALICIONI SPORAZUM U BUDVI

Bulatović: Ovaj grad zaslužuje ozbiljnu vlast

Predsjednik budvanskog odbora Crnogorske i prvi potpredsjednik opštine Budva Vladimir Bulatović kazao je da je činjenica da vlast u Budvi funkcioniše neuporedivo bolje u odnosu na prethodnu, te da o tome svjedoče rezultati. Ipak, u Crnogorskoj žele da to bude i još bolje. Bulatović smatra da građani Budve zaslužuju maksimalnu ozbiljnost svih pojedinaca koji u ime koalicije uče-

VIDLJIVI POMACI Vladimir Bulatović pod-

sjeća da se od jula prošle godine, kada je Crnogorska postala dio većine u Budvi, najviše uradilo na onim pitanjima na kojima on insistira od kada je izabran za prvog potpredsjednika opštine. “Od kada sam izabran za prvog potpredsjednika opštine Budva, aktivirali smo Antikorupcijsko tijelo u opštini koje radi punom parom i uvodimo disciplinu u rad zaposlenih. Sačinili smo i preliminarni imovinski karton opštine Budva, donijeli veoma važnu odluku o privremenim lokacijama i planira se reorganizacija Turističke organizacije. To su vidljivi pomaci, a biće ih još”, rekao je Bulatović.

Bulatović stvuju u zajedničkom vršenju vlasti. “Dešava se da u vladajućoj koaliciji u Budvi imamo različita mišljenja o istim pitanjima, što je u demokratskom i pluralnom ambijentu kakav njegujemo u Budvi i prirodno. Ipak, postoje pitanja oko kojih bi trebalo da imamo najširu saglasnost”, naveo je Bulatović. Podsjetimo, u Budvi već duže vrijeme traju javna medijska prepucavanja i prozivanja između Demoratskog fronta (DF) i Demokrata, koji jedne druge, između ostalog, optužuju za saradnju sa DPS-om. Prije nekoliko dana, DF je Demo-

kratama poručio da se samo vještim manevrima mogu sačuvati od njihovog jednoumlja, te da se boje da imaju sve manje prostora za takve poteze. Na drugoj strani, Demokrate optužuju DF za izdaju i dogovore sa DPSom iza njihovih leđa. Bulatović smatra da je u Budvi danas potrebno unapređenje sporazuma o zajedničkom vršenju vlasti i da očekuje da će se to i desiti. “Unapređenje koalicionog sporazuma je neophodno radi još efikasnijeg zajedničkog rada naše vlasti u Budvi”, saopštio je Bulatović. A.N.

ZAKAZANA SJEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KOTOR

O SMJENI JOKIĆA 24. APRILA

PRIJAVE SLATI NA MAIL: posao@dnovine.me

Sjednica kotorskog parlamenta na kojoj će se glasati o inicijativi da predsjednik opštine Vladimir Jokić bude smijenjen biće održana 24. aprila. Inicijativu je potpisalo 18 odbornika, od 33 koliko ih ima u lokalnom parlamentu. Inicijativu za smjenu Jokića pokrenuo je Opštinski odbor SDP Kotor, inače koalicioni partner sadašnje vlasti u Kotoru, zbog ne-

slaganja sa samovoljnom politikom koju u posljednje vrijeme sprovodi Jokić, a podržali su je i DPS, SD i HGI. Opštinski odbor SDP Kotor, koalicioni partner sadašnje vlasti u Kotoru, inicijativu je podnio zbog neslaganja sa samovoljnom politikom koju u posljednje vrijeme sprovodi Jokić. Nesloga u redovima vladajuće koalicije dugo traje, a kulminirala je zbog potpisivanja koncesionog akta za Luku Kotor. R.P.

Politika

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

u najjačem opozicionom Savezu Sve manje konSenzuSa

emokratski front je sve manje kompaktan i sve češće se događa da članice ovog političkog saveza djeluju nezavisno jedne od drugih izazivajući nervozu i ljutnju koalicionih partnera. Da nešto nije u redu u međusobnim odnosima postalo je jasno kada je Janko Vučinić sa Radničkom partijom napustio ovaj politički savez prije nešto više od mjesec dana. I nije se tu zaustavio već je odlučio da uđe u savez sa Socijalističkom narodnom partijom i nezavisnim poslanicima. “S obzirom da nam predstoje burna dešavanja na političkoj sceni u Crnoj Gori ne želimo da učestvujemo u realizaciji odluka koje se donose bez našeg učešća i da snosimo odgovornost za takve odluke. Predsjedništvo Radničke partije ocijenilo je da smo u Frontu potisnuti od ostalih konstituenata, magrinalizovani i

svedeni na status priveska, što niko od nas ne pristaje da bude jer imamo i snage i kapaciteta da ne budemo ničiji privezak”, kazao je Vučinić kada je saopštio da Radnička partija izlazi iz Fronta. Da je “nešto trulo u državi Danskoj” pokazala je i sjednica Skupštine Crne Gore koja je održana prošle nedjelje. Očigledno je da ni u poslaničkom klubu Demokratskog fronta ne postoji međusobni konsenzus konstituenata oko daljeg političkog djelovanja. Sjednicama Skupštine prisustvovali su poslanici Nove srpske demokratije i dio poslanika Pokreta za promjene, odnosno samo Koča

Od Vučića jedni traže pomoć, drugi prijete bombom Incidentna situacija se dogodila kada je potpredsjednik Pokreta za promjene Branko Radulović rekao da bi predsjedniku Srbije “bacio bombu”. “Ova izjava je za posljedicu imala ozbiljne nesuglasi-

ce između članova DF-a, naročito imajući u vidu da su Andrija Mandić i Milan Knežević česti gosti Aleksandra Vučića na svim događajima koje predsjednik Srbije organizuje za Srbe iz regiona”, kaže naš sagovornik.

Ništa od jedinstva? Pavlović i Nebojša Medojević. Sjednici nijesu prisustvovali Branko Radulović i Branka Bošnjak, što naročito čudi imajući u vidu da je prema istraživanjima riječ o najaktivnijim poslanicima. Osim njih, na skupštinsku raspravu nijesu došli poslanici Demokratske narodne partije Milan Knežević, Predrag Bulatović i Milun Zogović. Moguće je da ovi izostanci imaju opravdanje, ali je neobično da se to desi na sjednici na kojoj se, između ostalog, govori i o državnim simbolima Crne Gore, što je uvijek bilo posebno interesantno poslanicima Demokratskog fronta, a naročito onim iz Kneževićevog tabora.

Prema nezvaničnim informacijama Dnevnih novina izgleda da nijesu ni svi poslanici Demokratskog fronta potpisali tzv. “Sporazum o budućnosti” sa organizatorima protesta “Odupri se”. Očigledna neslaganja Nove srpske demokratije i Pokreta za promjene imaju korijene upravo u protestima, ali ne ovim domaćim, nego onim u Srbiji. Prema našim izvorima iz DF-a koji nijesu željeli da im pominjemo ime, odnosi između NSD i PZP poljuljani su već neko vrijeme, a upućeni kažu da su kulminirali kada je Nebojša Medojević prisustvovao beogradskim protestima, što je za posljedicu imalo žesto-

ke kritike koje su poslanici Andrije Mandića i Milana Kneževića pretrpjeli iz kabineta predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. “Potpuno je nenormalno da Nova srpska demokratija i za najmanje potrebe ide kod Vučića, a njen koalicioni partner, istovremeno, demonstrira protiv njega i traži mu ostavku”, kaže naš izvor. Naš izvor dodaje da jedino što trenutno okuplja konstituente DF-a je činjenica što su opterećeni optužbama za državni udar i pranje para, pa nastoje, makar u javnosti, pokazati da su jedinstveni kako bi stvorili lažnu percepciju političke snage i jedinstva. R.P.

Sedme političke konSultacije crne Gore i Sjeverne makedonije

Odlična saradnja biće Ojačana krOz savezništvO u natO Odnosi između Crne Gore i Sjeverne Makedonije primjer su dobrosusjedske politike i regionalne saradnje, ocijenjeno je na sedmim bilateralnim političkim konsultacijama ministarstava vanjskih poslova, održanim u Podgorici. Kako je saopšteno, delegacije su predvodili državni sekretari Zoran Janković i Viktor Dimovski, koji

su se saglasili da bliska regionalna saradnja i realizacija zajedničkih projekata predstavljaju najučinkovitiji put ka članstvu u društvu najrazvijenijih evropskih demokratija. Janković je rekao da je zadovoljan sadržajnom saradnjom Crne Gore i Sjeverne Makedonije, kao i prijateljskim i otvorenim odnosima koji su potvrđeni intenziv-

Foto:Iva Mandić

DF na okupu Drži strah oD suDskih presuDa

nim političkim dijalogom na najvišem nivou. Dimovski je pozdravio odlične bilateralne odnose i zahvalio na brzoj ratifikaciji Protokola o pristupanju Sjeverne Makedonije NATO-u u Skupštini Crne Gore, naglasivši da će sveukupna saradnja između dvije države biti dodatno ojačana i kroz evroatlantsko savezništvo. R.P.

Sa sastanka Jankovića i Dimovskog

uSd: gbP: jPy: ChF: rub: rSd: hrK:

1.12770 0.86335 125.510 1.12700 73.0029 117.938 7.43420

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

au = 1,303.74

aG=15.26

montEnEgRo berza

ekonomija PlEmEnItI metali

KuRSnA lista

Naziv TECG BUDR PLAP NAKO INSM

Najveći promet CijeNa 1,6599 7,0000 0,1115 0,0410 33,0100

KoličiNa 14.082 500 18.736 36.500 20

obim u € 23.375,3000 3.500,0000 2.089,9500 1.496,5000 660,2000

PromjeNa -0,01% -1,41% -3,04% -8,07% -1,11%

JAVNI POZIV ODLOŽEN DO KR

U AVGUSTU MOG POČETAK RADOV NA PRiKljUČiVA AUTO-PUTA NA S

Pripreme za objavljivanje javnog po izvođača radova su u toku. U proced za izdavanje odobrenja od CGES-a i otkup energetske infrastrukture na

Radovi na izgradnji energetske infrastrukture za snabdijevanje električnom energijom auto-puta Bar - Boljare trebalo bi da počnu u avgustu ove godine, ukoliko se tender za izvođača radova objavi do kraja aprila, saopšteno je Dnevnim novinama u Monteputu, kompaniji koja je zadužena za realizaciju investicije zbog koje će se kreditno zadužiti 31,6 mi-

liona eura. Javni poziv je, prema ranijim najavama, trebalo da bude objavljen u martu. Na pitanje našeg lista zašto je došlo do kašnjenja, u preduzeću navode da prvo treba da zaključe ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu otkupa predmetne energetske infrastrukture sa Crnogorskim elektroprenosnim (CGES) i

Eurosuper 95 skuplji od regionalnog prosjeka BILTEN MINISTARSTVA POKAZAO

Radovi na izgradnji energetske infrastrukture trebalo bi da traju 15 mjeseci

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Naziv PREN LUBA EPCG TECG INSM

dobitnici

CijeNa

KoličiNa

obim u €

PromjeNa

0,6600 0,1760 3,8000 1,6599 33,0100

515 3.030 40 14.082 20

339,9000 533,2800 152,0000 23.375,3000 660,2000

1,38 0,57 0,00 -0,01 -1,11

RAJA APRILA

GUĆ VA ANjU STRUjU

oziva za izbor duri su i postupci i CEDIS-a za akon izgradnje

31,6 miliona eura je vrijednost projekta za koji će se monteput kreditno zadužiti

Crnogorskim elektrodistributivnim sistemom (CEDIS). “Kompletne pripreme za objavljivanje javnog poziva za izbor izvođača radova su u toku. U proceduri su i postupci za izdavanje odobrenja od CGES-a i CEDIS-a za otkup predmetne energetske infrastrukture nakon izgradnje, u skladu sa Zakonom o energetici”, naveli su u Monteputu.

■ Pregovori o

Naziv NAKO PLAP BUDR KOGE INSM

ekonomija gubitnici

CijeNa 0,0410 0,1115 7,0000 0,1087 33,0100

KoličiNa 36.500 18.736 500 3.030 20

obim u € 1.496,5000 2.089,9500 3.500,0000 329,3600 660,2000

PromjeNa -8,07 -3,04 -1,41 -1,18 -1,11

U pregovorima smo sa više potencijalnih kreditora radi obezbjeđenja novčanih sredstava za realizaciju ovog projekta. Razgovori su u završnoj fazi i u ovom trenutku ne možemo dati više informacija po tom pitanju, istakli su u Monteputu

kreditu Pri kraju

Uslov da bi se raspitao tender je, kako dodaju, i obezbjeđenje novca putem kreditinog zaduženja čija je procedura u toku. “Tek nakon završetka pomenutih procedura, steći će se uslovi da se raspiše javni poziv u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama”, rekli su u državnoj kompaniji koja je krajem februara, odlukom Vlade, preuzela odgovornost investitora za izgradnju energetske infrastrukture za snabdijevanje strujom prioritetne dionice od Smokovca do Mateševa. Monteput, na čijem je čelu Jonuz Mujević, razgovore o višemilionskom kreditu privodi kraju. “U pregovorima smo sa više potencijalnih kreditora radi obezbjeđenja novčanih sredstava za realizaciju ovog projekta. Razgovori su u završnoj fazi i u ovom trenutku ne možemo dati više informacija po

Naredni obračun cijena naftnih derivata obaviće se 15. aprila

tom pitanju”, istakli su u Monteputu čijim je planom rada za ovu godinu predviđen projekat. Na otplatu kredita za napajanje auto-puta strujom, odnosno za kamate i troškove obrade, planirano je da se u ovoj godini izdvoji 160.000 eura.

■ interesovanje domaćih komPanija

Veći broj domaćih kompanija se, kako su istakli u Monteputu, interesuje za učešće na tenderu za izgadnju energetske infrastrukture, ali smatraju da je još rano govoriti o zainteresovanim firmama. “Smatramo da u ovom trenutku ne treba licitirati sa imenima potencijalnih ponuđača, uz želju investitora da domaće kompanije dostave ponude i budu prvorangirane na tenderu i dobiju pravo izvođenja radova na izgradnji Cijena eurosupera 95 u Crnoj Gori je viša od prosječne u regionu, dok je eurodizel na nivou regionalne vrijednosti, pokazuju podaci iz Biltena Ministarstva ekonomije. Litar eurosupera 95 u Crnoj Gori, prema posljednjem obračunu, košta 1,34 eura, dok građani Hrvatske i Albanije tu vrstu goriva plaćaju 1,35, odnosno 1,43 eura. “Eurosuper 95 jeftniji je u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gdje košta 1,25, 1,13 i 1,12 eura, dok je njegova cijena najniža u Bugarskoj i iznosi 1,06 eura”, pokazuju posljednji podaci. Holanđani plaćaju najskuplji eurosuper 95 po cijeni od 1,67 eura. Kada je riječ o eurodizelu, on u Crnoj Gori košta 1,25

Mrke i Mateševo biće glavne trafostanice

Projektom je planirana izgradnja trafostanica Autoput 1 - Mrke i Autoput 2 - Mateševo snage 110/20 kilovolti i jedna trafostanica snage 20/0,4 kilovolti. Bar-Boljare će električnom energijom napajati i 24 trafostanice snage od 2/250 kilovolt-ampera do 2/1250 kilovolt ampera. Projekat predviđa i izgradnju pet jednosistemskih dalekovoda i to na ulazu i izlazu u Mate-

energetske infrastrukture za napajanje strujom auto-puta Bar-Boljare, dionica Smokovac-Mateševo”, rekli su u preduzeću. Predstavnici Monteputa ranije su kazali Dnevnim novinama je do sada urađena revidovana projektna dokumentaci-

centi po litru košta eurodizel u makedoniji, što je najjeftinije u evropi eura, dok je u Bosni i Hercegovini njegova cijena niža i iznosi 1,15 eura po litru. “Makedonci plaćaju najjeftiniji eurodizel u Evropi i to po cijeni od 99 centi. On je skuplji u Albaniji, Srbiji i Hrvatskoj gdje po litru košta 1,43, 1,38 i 1,31 euro”, navodi se u Biltenu koji Direktora za energetiku Ministarstva ekonomije objavljuje sedmično

ševo, na relacijama Mrke - izlaz Trebješica, Smokovac - Mrke i Smokovac - Tuzi. Planirano je i polaganje 20 kilovoltnog kabla u koridoru auto-puta sa priključcima na trafostanice Mrke i Mateševo, ukupne dužine 50 kilometara, kao i snabdijevanje električnom energijom naplatne rampe Smokovac koja obuhvata 20-kilovoltni kablovski razvod i trafostanicu 20/04 kilovolti. ja i definisan završetak radova za 15 mjeseci. Izgradnjom prenosnih i distributivnih dalekovoda i trafostanica na auto-putu, kako predviđa ovogodišnji plan rada, stabilno napajanje strujom imaće zimski centri u Kolašinu, Mojkovcu i Bijelom Polju. D.J. od septembra prošle godine. Najskuplji eurodizel nalazi se na tržištu Švedske i Velike Britanije, po cijenama od 1,53 eura za litar. Cijene goriva na crnogorskom naftnom tržištu posljednji put su se mijenjale 2. aprila, kada su eurosuper 95 i 98 poskupili pet do šest centi, dok je cijena eurodizela ostala nepromijenjena. Naredni obračun će se, prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cijena naftnih derivata, obaviti 15. aprila, a eventualno izmijenjene vrijednosti naftnih derivata važiće od 16. aprila. Do tada, eurosuper 95 i 98 će koštati 1,34, odnosno 1,38 eura, eurodizel 1,25, a lož ulje za veleprodaju 1,22 eura. R.E.

EKONOMIJA

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

U MARTU NAJMANJE TROŠILI ŽABLJAČANI

PROSJEČAN RAČUN ZA STRUJU 34 EURA Prosječan martovski račun za električnu energiju za domaćinstva na nivou Crne Gore, ukoliko se izuzmu neočitana mjerna mjesta u objektima koji nijesu stalno nastanjeni, iznosi 34,14 eura, saopšteno je iz Elektroprivrede (EPCG). Najnižu prosječnu potrošnju od 18,03 eura zabilježila su domaćinstva u Žabljaku, dok je najveća očitana u Tivtu, gdje su domaćinstva u prosjeku potrošila električne energije u vrijednosti od 43,13 eura. Čak 60 odsto domaćinstava dobiće račun u vrijednosti do 30 eura, a od 30 do 50

eura njih 18,4 odsto. “Od 50 do 100 eura vrijedan račun dobiće 17,6 odsto kupaca, dok je potrošnja viša od 100 eura očitana samo kod četiri odsto kupaca”, naveli su u EPCG. Martovske račune, umanjene za iznos popusta za redovne platiše, dobiće 53,6 odsto domaćinstava u Crnoj Gori, tj. 188.280 kupaca. Domaćinstva su potrošila 105,76 miliona kilovatsati električne energije, što je devet odsto manje u odnosu na potrošnju ostvarenu u februaru, odnosno 12,8 odsto manje u odnosu na ostvarenje tokom prošlogodišnjeg marta. R.E.

Potrošnja struje smanjena šest odsto

· Do € 0 25.00rste E uz un rač

Erste gotovinski krediti i krediti za refinansiranje sa fiksnom kamatnom stopom · NKS od 6,5% · Do 120 mjeseci · Do 20.000 € bez polise životnog osiguranja

Važno je koja je Vaša banka. Reprezentativni primjeri ukupnog iznosa kredita i ukupnih troškova: Primjer 1: Za iznos kredita od 23.000,00 € uz rok otplate od 120 mjeseci, nominalna kamatna stopa iznosi 7,25%, a efektivna kamatna stopa iznosi: za žene 7,72%, za muškarce 7,83%. U obračun efektivne kamatne stope uračunato je sljedeće: trošak premije za polisu životnog osiguranja (u ukupnom iznosu: za muškarce od 197,96 €, za žene od 93,48 €); naknada za obradu kredita u iznosu od 0,50% od iznosa kredita; trošak za dvije mjenice u ukupnom iznosu od 4,00 € i trošak upita u Kreditni registar CBCG u iznosu od 3,00 €. Ukupni prethodno navedeni troškovi kredita za potrošača za ženu su 215,48 €, a za muškarca su 319,96 €. Ukupan iznos koji potrošač treba da plati, za žene 32.618,32 €, za muškarce 32.722,80, a iznos mjesečnog anuiteta je 270,02 €. Primjer 2: Za iznos kredita od 18.000,00 € uz rok otplate od 120 mjeseci, nominalna kamatna stopa iznosi 7,25% na godišnjem nivou, a efektivna kamatna stopa iznosi 7,74%. U obračun efektivne kamatne stope uračunata je administrativna naknada koju čine naknada za obradu kredita u iznosu od 1,00% od iznosa kredita, trošak za dvije mjenice u ukupnom iznosu od 4,00 € i trošak upita u Kreditni registar CBCG u iznosu od 3,00 € (ukupno: 187,00 €). Ukupan iznos koji potrošač treba da plati je 25.545,72 €, a iznos mjesečnog anuiteta je 211,32 €. Ukupan iznos koji plaća potrošač predstavlja zbir glavnice, ukupne kamate i administrativne naknade. Ukoliko je za odobrenje kredita potrebno obezbijediti i druge instrumente obezbjeđenja, potrebno je da se potrošač obaveže na zaključenje ugovora o dodatnim uslugama, u kom slučaju u dodatne administrativne naknade (koje ne ulaze u navedeni obračun efektivne kamatne stope) spadaju i troškovi koji se odnose na te dodatne usluge (npr. troškovi za pribavljanje lista nepokretnosti, procjene predmeta zaloge, zabilježbe zaloge na nepokretnostima, polise osiguranja predmeta zaloge, registracije zaloge na pokretnim stvarima i sl.).

NOVI LIMIT ZA BESKONTAKTNA PLAĆANJA

Bez pina do 25 eura

Korisnici Mastercard i Maestro kartica u Crnoj Gori od petka će moći da obavljaju plaćanja u iznosu do 25 eura bez unošenja PIN koda. Prosječna vrijednost transakcije premašila je trenutni CVM limit, koji iznosi 42 prema 15 eura što, kako su kazali u kompaniji Mastercard, potvrđuje spremnost tržišta na takav korak. “Trenutni limit je među najnižima u Evropi. Viši limiti postoje ne samo u zemljama Zapadne Evrope, već i u zemljama centralne

i istočne Evrope”, istakli su u Mastercardu. Generalna direktorica za tržište Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard Jelena Ristić kazala je da popularnost beskontaktne tehnologije nije samo dokaz da su crnogorski potrošači otvoreni za inovacije. “Povećanje limita na 25 eura učiniće da beskontaktna plaćanja postanu još praktičnija i češće korišćena platna opcija među građanima, čime se u široj slici ubrzava evolucija ka digitalizaciji”, rekla je Ristić. R.E.

odsto ukupnog broja svih kartičnih plaćanja u Crnoj Gori čine beskontaktne transakcije

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

EKONOMIJA

IZVJEŠTAJ O POSLOVNOM REZULTATU DRŽAVNE KOMPANIJE NA KRAJU PROŠLE GODINE

Foto:Vedran Ilic

Neto dobit Plantaža 2,42 miliona eura

Cijene proizvoda Plantaža u prošloj godini nijesu mijenjane

miliona eura potrošeno je na primanja zaposlenih i druge lične rashode

ostalih poslovnih aktivnosti, a nakon odbitka poreskih obaveza prema državi, postignut je neto rezultat od 2,42 miliona eura. “Što se tiče cijena proizvoda, nisu se mijenjale, osim od 1. januara 2019. godine zbog rasta akcize, a ovi efekti tek treba da se utvrde”, ocjena je menadžmenta kompanije.

ŽELJEZNICA DUPLIRALA GUBITAK

ŽICG

Željeznička infrastruktura Crne Gore (ŽICG) prošle godine je bila u gubitku 846.730 eura, duplo više nego 2017, navodi se u izvještaju poslovanju preduzeća. Poslovni prihodi ŽICGa su na kraju decembra iznosili 15,17 miliona i bili neznatno veći u odnosu na uporedni period. “Poslovni rashodi porasli su 2,1 odsto na 15,9 miliona eura. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični

rashodi iznosili su 7,12 miliona, amortizacije i rezervisanja 5,63 miliona, a materijala 2,08 miliona eura. Ostali poslovni rashodi bili su 915.380 eura”, navodi se u podacima. Ukupna aktiva ŽICG-a iznosila je 604,98 miliona eura, što je skoro dva odsto više nego u istom periodu 2017, dok je akumulirani gubitak preduzeća 660.940 eura, dugoročna rezervisanja i obaveze 32,55 miliona, a kratkoročna 28,12

miliona. Većinsko vlasništvo u ŽICG-u pripada državi sa 72,44 odsto akcija, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja 2,92 odsto, a fond Trend 4,39 odsto dionica. Eurofond raspolaže sa 2,36 odsto akcija, Moneta 2,02 odsto, dok Zavodu za zapošljavanje i European Funds-u iz SAD pripada 1,16, odnosno 1,6 odsto udjela. Ostali vlasnici imaju manje od jedan odsto udjela. R.E.

PREZENTACIJA MINISTARSTVA SAOBRAĆAJA

Ograničiti vrijeme vožnje

Put između skijališta

AKROPOLIS GRADI POTPORNU KONSTRUKCIJU NA PUTU U KOLAŠINU

Nikšićanima posao od 400.000 eura Uprava javnih radova potpisala je sa nikšićkim preduzećem Akropolis ugovor o izgradnji potporne konstrukcije na putu ski-centar Kolašin 1450 – Jezerine – ski-centar Kolašin 1600. Posao je vrijedan 392.260 eura sa porezom na dodatu

13,7

Imovina Plantaža posljednjeg dana 2018. godine vrijedila je 76,14 miliona i za godinu je uvećana 4,26 miliona eura, a najveći dio čine nekretnine i oprema – 53,83 miliona. U narednih pet godina planira se ulaganje u opremu, mehanizaciju i uređaje za obradu voća, zatim prese, filtere, inoks i barik burad, sisteme i tankove za fermentaciju. “Proizvodnja toplotne, ali ispitivanje potencijala proizvodnje električne energije iz drvenog otpada, kao i proizvodnja đubriva iz komine, su razvojni ciljevi kompanije. Planirana je i proizvodnja novih voćarskih kultura”, navodi se u planu za koji je opredijeljeno 20 miliona eura. K.J.

KOMPANIJA 2018. ZAVRŠILA U MINUSU 846.730 EURA

RADIONICA O IPARD-U Predstavnici zemalja koje sprovode IPARD program danas će u Bečićima održati zajedničku radionicu, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja. Službenici resornih ministarstava Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Srbije, Albanije i Turske razmijeniće iskustva u realizaciji javnih poziva za dodjelu podrške kroz IPARD program. Učesnicima će se obratiti ministar Milutin Simović, predstavnik Evropske komisije Liam Breslin i generalni sekretar SWG Boban Ilić. R.E.

Neto dobit Plantaža na kraju prošle godine iznosila je 2,42 miliona eura, pokazuju podaci iz izvještaja o poslovanju državne kompanije. Plantaže su ostvarila 30,43 miliona eura prihoda, od čega od prodaje 29,32 miliona, dok je vrijednost zaliha povećana 1,06 miliona eura. Na strani rashoda je 28,31 milion eura, od kojih čak 13,7 miliona na zarade i druge lične rashode. Tako je poslovni rezultat kompanije bio na pozitivnoj strani za 2,11 miliona eura. Međutim, kada su u pitanju strogo finansijski pokazatelji, rashodi od 969.436 eura su daleko premašili prihode od 127.927 eura, pa je ostvaren gubitak od 841.509 eura. Uz višemilionske prihode od

vrijednost (PDV), a novac će Vlada obezbijediti iz ovogodišnjeg kapitalnog budžeta. Rok obavljanja radova je 70 dana od uvođenja izvođača u posao. “Izgradnja potporne konstrukcije je važan segment radova na toj dionici, imaju-

ći u vidu da se saobraćajnica od Kolašina 1450 do Kolašina 1600 priključuje na put Lubnice – Jezerine”, naveli su iz Uprave. Ugovoreni radovi na potpornoj konstrukciji predstavljaju prvu fazu projekta, dok je postupak javne nabavke za drugu fazu u toku. R.E.

Ograničavanjem vremena vožnje, obaveznim korišćenjem propisanih odmora i kvalitetnijom kontrolom radnog vremena vozača unapređuje se bezbjednost drumskog saobraćaja i kvalitetnije upravljanja vozilom, smatra generalni direktor Direktorata za drumski saobraćaj u Ministarstvu saobraćaja Dalibor Milošević. On je istakao da će zbog toga vozači sa većim oprezom upravljati vozilom, čime će se smanjiti rizik od nastanka saobraćajnih

nezgoda. “Značajna je i upotreba tahografa-uređaja za evidentiranje u drumskom prevozu”, rekao je Milošević na prezentaciji na temu “Analize radnog vremena mobilnih radnika i otkrivanje manipulacija”, u organizaciji Ministarstva saobraćaja i pomorstva i kompanije Inelo iz Poljske. Inelo je jedna od vodećih kompanija u Evropi koja proizvodi hardverska i softverska rješenja iz oblasti socijalnog zakonodavstva. D.J.

hronika

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Brza reakcija podgoričke policije

Zapaljen BMW na parkingu, uhapšena dva maloljetnika Maloljetnici T.I. (17) i M.I. (15) iz Podgorice uhapšeni su zbog sumnje da su tokom noći između ponedjeljka i utorka u naselju Konik zapalili “BMW X5, vlasništvo I.K., saopšteno je iz Uprave policije.

Iz policije navode da su dojavu da gori vozilo dobili oko 45 minuta nakon ponoći. “Policijski službenici su utvrdili da je vozilo poliveno benzinom, pa potom zapaljeno. Vozilo je u potpunosti unušteno”, navode u Up-

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11, 57/14, 28/15 i 42/17) naručilac Opština Nikšić sa sjedištem u Nikšiću, ulica Njegoševa br 18 oglašava OBAVJEŠTENJE O JAVNOJ NABAVCI Tenderske dokumentacije za otvoreni postupak javne nabavke za izbor najpovoljnije ponude za izvođenje radova na rekonstrukciji lokalnog puta Rubeža (raskrsnica kod spomenika) - Miolje Polje - Morakovo: dionica Rubeža (raskrsnica kod spomenika) - Krstovače - brana Liverovići, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 1.350.000,00 €. Tenderska dokumentacija broj 08/19 objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www. portal.ujn.gov.me dana 09/04/2019 godine. Lica za davanje informacija: Ana Dragićević , telefon:040213065, e-mail:ana.dragicevic@niksic.me i Žana Bajović, e-mail:zanabajovic@gmail.com.

ravi policije. Policija je ubrzo, nakon prikupljenih dokaza, identifikovala i uhapsila maloljetnike. Maloljetnici su navodno komšije vlasniku zapaljenog automobila. R.C.H.

Ilustracija

procesuirano 12 osoBa

Policija u Podgorici, Nikšiću i Ulcinju rasvijetlila 16 krađa

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11 i 57/14, 42/17), naručilac doo ,,Komunalna djelatnost” Petnjica oglašava

OBAVJEŠTENJE O JAVNOJ NABAVCI Roba polovnog kamiona kipera, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 17.000,00 €. Tenderska dokumentacija za otvoreni postupak, broj 2/2019, od 08.04.2019 godine, objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www.ujn.gov.me, dana 08.04.2019 godine. Lice za davanje informacija Rifat Agović, telefon 069/683-170, e-mail komunalna.djelatnost@petnjica.co.me.

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11, 57/14, 28/15 i 42/17 ), JZU Opšta bolnica Nikšić, oglašava

OBAVJEŠTENJE O JAVNOJ NABAVCI usluga hotelskog – apartmanskog smještaja u Nikšiću za potrebe ljekara specijalista iz okruženja za period od godinu dana, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV - om 14.628,00 €. Tenderska dokumentacija broj 158 - 10 / 19 - 2756, objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www.ujn.gov.me, dana 09.04.2019. godine. Lice za davanje informacija je Milijana Đukanović, dipl. ecc, telefon 040 231 204, e-mail: mdjukanovic@bolnica-nk.com

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („ Sl.list CG“ , br. 75/18 ), Sekretarijat za ruralni i održivi razvoj Opštine Bijelo Polje

OBAVJEŠTAVA

zainteresovanu javnost

da je nosilac projekta DOO „Kop Co“ iz Bijelog Polja, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za izgradnju stambeno-poslovnog objekta, na dijelu urbanističke parcele UP 388, koju čini dio kat.parcele br. 1487/1 KO Bijelo Polje, u naselju Nikoljac, opština Bijelo Polje. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrši uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za ruralni i održivi razvoj Opštine Bijelo Polje, kancelarija br.32, II sprat, svakog radnog dana u terminu od 8 do 11 časova. Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail: odrzivirazvoj@ bijelopolje.co.me Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi može se izvršiti u roku od pet (5) dana od dana objavljivanja obavještenja.

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11 , 57/14, 028/15 i 042/17), naručilac opština Petnjica oglašava

OBAVJEŠTENJE O JAVNOJ NABAVCI Radovi, na krpljenju udarnih rupa na lokalnim putevima u opštini Petnjica , ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 80.000,00 €. Tenderska dokumentacija broj 01/19, od 09.04.2019 godine, objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www.ujn.gov.me, dana 26.04.2017 godine. Lice za davanje informacija Alen Pljakić, telefon 069/483-109, e-mail pljakaa@gmail.com.

Ilustracija Policija je u prethodnom periodu rasvijetlila 16 krivičnih djela iz oblasti imovinskih delikata na teritoriji Podgorice, Nikšića i Ulcinja, a ukupno je procesuirano je 12 osoba. Kako je saopšteno, policija je u Podgoricu rasvijetlila sedam krađa i uhapsila pet osoba. “Uhapšen je S.A. (22) iz Podgorice zbog sumnje da je ukrao dvije torbice sa ličnim dokumentima i novac u iznosu od oko 1.000 eura”, saopšteno je iz Uprave policije. Policija je uhapsila i S.C. (25) zbog sumnje da je iz jednog pomoćnog objekta ukrao motocikl i aluminijum, koje je kasnije prodao. “M.V. (42) je uhapšen zbog sumnje da je u tri na-

vrata iz kuća i vozila ukrao mobilni telefon, naočari, bankovne kartice, lična dokumenta i CD plejer”, ističu u Upravi policije. V.Š. (26) je uhapšen zbog sumnje da je u dva navrata obio vozila i krao. Policija je uhapsila i S.P. (17) zbog sumnje da je iz dva vozila ukrao građevinsku mašinu i tri mobilna telefona. Nikšićka policija je tokom marta rasvijetlila šest krađa. “Krivične prijave su podnijete protiv M.D. (20), V.T. (31), M.N. (31), R.V. (32), dok je R.R. (27) uhapšen i nakon privoda sudiji za istragu njemu je određen pritvor”, navode u Upravi policije. Policija ih sumnjiči da su ukrali torbu sa novcem,

GPS ogrlicu za treniranje pasa, 800 eura, zlatni nakit, kuhinjske elemente i sanitarije i armaturno željezo. Ulcinjska policija je uhapsila F.K. (24) iz Albanije, kojeg sumnjiči da je ušao u kuću S.B. i uz prijetnju sjekiricom ukrao novac i mobilni telefon. “On je prilikom premetačine odgurnuo oštećenu koja je pala na pod, a nakon toga joj je preko usta vezao tkaninu kako ne bi dozivala pomoć”, saopšteno je iz Uprave policije. Osim toga, ulcinjska policija je uhapsila i I.C. (38) iz Peći, privremeno nastanjenog u Ulcinju, zbog sumnje da je provalio u jednu kuću i iz njene unutrašnjosti ukrao električne aparate i alkoholna pića. R.C.H.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

hronika

u akciji ª docaº uhapšena dvojica službenika policije

Zbog krijumčarenja migranata policajci idu na disciplinski Protiv policijskih službenika Gorana Mugoše (33) i Predraga Vlahovića (40), koji se nalaze u pritvoru zbog sumnje da su krijumčarili migrante, biće uskoro pokrenut disciplinski postupak, nezvanično saznaju Dnevne novine. Osim disciplinskog postupka, ovaj slučaj će razmatrati i Etički odbor MUP-a. Podsjetimo, službenici Uprave policije – Sektora za obezbjeđenje ličnosti i objekata Mugoša i Vlahović uhapšeni su 26. marta u okviru akcije “Doca”, kada je lišeno slobode i još 15 lica zbog sumnje da su kao kriminalna organizacija krijumčarili migrante. Tom prilikom je, osim uhapšenih lica, protiv 21 osobe podnijeta je krivična prijava zbog sumnje da su počinili krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije i krivično djelo nedozvoljen prelaz državne granice i krijučarenje ljudi. Osim Mugoše i Vlahovića, uhapšeni su Podgoričani Nemanja Šćepanović (31) i Marko Samardžić (34), Nikšićani Ivan Goranović (22), Radoslav Janković (43) i Darko Novović (44), Mojkovčanin Nikola Merdović (32). Takođe, slobode su lišeni i Zilhad Rastoder (35), Miloš Perišić (35), Darko Alibabić (33), Nikola Vujisić (32), Dražen Cvijović (27), Bogdan Vuletić (34), Jagoš Jelenić (28) - svi iz Podgori-

Privođenje osumnjičenih u akciji “Doca”

ce, kao i Nikšićani Milisav Bojanić (50) i Mišo Vojinović (58). Prema podacima iz naredbe za sprovođenje istrage, u koju su DN imale uvid, Šćepanović je označen kao organizator kriminalne grupe koja je počela da djeluje od jula 2018. godine na teritoriji naše države te susjednih - BiH i Hrvatske. Cilj kriminalne organizacije, kako

se navodi, bilo je krijumčarenja stranih državljana iz Sirije, Libije, Pakistana, Eritreje, Nepala i Palestine. Prema sumnjama istražitelja migranti su dolazili nelegalnim prelaskom van granične linije Albanije, a u blizini Božaja bio je organizovan njihov prihvat i prevoz kroz Crnu Goru radi daljeg prebacivanja u ostale zemlje. Kako stoji u naredbi, Go-

napravio štetu veću od 3.500 eura

Maloljetnik zapalio podzemni kontejner Službenici Uprave policije – Centra bezbjednosti Podgorica su, sprovodeći mjere i radnje u cilju rasvjetljavanja krivičnih djela iz oblasti požara, eksplozija i havarija, rasvijetlili podmetanje požara na podzemnom kontejneru. Naime, Dežurna služba CB Podgorica je, 31. marta 2019. godine, obaviještena da je u Jerevenskoj ulicii došlo do požara na podzemnom

kontejneru za odlaganja otpada kojom prilikom je došlo do velike materijalne štete. “O događaju je obaviješten državni tužilac u ODT u Podgorici koji je događaj kvalifikovao kao krivično djelo uništenje i oštećenje tuđe stvari koje se u konkretnom slučaj goni po službenoj dužnosti jer pričinjena materijalna šteta prelazi 3.500 eura. Kriminalističkom obradom po-

licijski službenici su došli do sumnje da je požar podmetnuo maloljetni D.R. iz Podgorice. Sa maloljetnikom je u službenim prostorijama u prisustvu zakonskog zastupnika obavljen razgovor na navedene okolnosti”, navodi se u saopštenju policije. O događaju je obaviješten državni tužilac za maloljetnike u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici. R.C.H.

ran Mugoša je usmjeravao preuzimanje i preuzimao migrante u pograničnom pojasu sa Albanijom i prevozio ih do Podgorice, radi daljeg krijumčarenja. Policijski službenik Vlahović je prema sumnjama istražitelja u pograničnom pojasu sa Albanijom preuzimo migrante i obavještavao o prisustvu policije na putu prilikom njihovog prevoza u

Crnu Goru. Kako je precizirano, 15. jula 2018. osumnjičeni Šćepanović i Mugoša prevozili su sedam stranih državljana iz pograničnog područja u blizini GP Božaj do Podgorice za iznos od 1.100 eura. Kako se sumnja, službenik Vlahović je 23. avgusta 2018. i Šćepanović su iz pograničnog područja sa Albanijom prevezli strane državljane do Podgorice radi daljeg krijumčarenja u druge države za 440 eura. Oni su takođe 1. septembra prošle godine, kako se navodi, prevezli iz Podgorice do mjesta Petrovići u blizini graničnog prelaza sa BiH neutvrđeni broj stranih državljana radi krijumčarenja u BiH. Nadalje, kako stoji u naredbi, 15. septembra prošle godine Mugoša, Šćepanović i Alibabić izvršili su prevoz neutvrđenog broja stranih državljana za 100 eura po osobi, od pograničnog područja sa Albanijom u blizini GP Božaj do Podgorice. “Šćepanović se sa ostalim pripadnicima kriminalne organizacije bavio nedozvoljenim prebacivanjem preko državne granice stranih državljana i to - od 16. do 21. avgusta 2018. četiri državljana Pakistana, 22. i 23. avgusta petoro državljana Eritreje, 18. septembra osam stranih državljana iz CG alternativnim putem u BiH”, stoji između ostalog u naredbi. Bo.B.

HRONIKA

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

UHAPŠENA DVA PODGORIČANINA

Zaplijenjena 63 kilograma marihuane Policija je uhapsila Podgoričane M.R. (32) i A.R. (26), zbog sumnje da su počinili krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. “Policijski službenici su postupajući na osnovu operativnih saznanja, kontrolisali dvije osobe koje su iznosile sumnjive predmete iz jedne napuštene kuće u mjestu Buronje. Tom prilikom su pronađeni džakovi i torbe u kojima je bila marihuana, a uhapšeni su M.R. (32) i A.R. (26), oba iz Podgorice”, saopšteno je iz Uprave policije. Postupajući na osnovu pribavljene naredbe sudi-

je za istragu Višeg suda u Podgorici nakon toga obavljen je pretres te kuće i dru-

Zaplijenjena droga gih prostorija kojima su pristup imali M.R. i njegov rođak L.R. (37).

“Utvrđeno je da se u džakovima i torbama sa više manjih i većih PVC pakova-

Zaplijenjena droga

nja nalazi ukupne oko 63 kilograma marihuane. Osim droge policija je pronašla i oduzela vagu za precizno mjerenje, aparat za vakumiranje i druge predmete koji su bili namijenjeni za prepakivanje marihuane”, navode u Upravi policije. Oduzeta opojna droga i drugi predmeti će biti upućeni u Forenzički centar radi vještačenja. O događaju je obaviješten državi tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici koji je naložio da mu se ova dva lica privedu uz krivičnu prijavu zbog postojanja osnovane sumnje da su počinila navedeno krivično djelo. R.C.H.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

hronika

u eksploziji nije bilo povrijeđenih, oštećenje na kući

Stevo Josipović uhapšen zbog podmetanja bombe ispod auta Službenici Uprave policije – Centra bezbjednosti Pljevlja su u rekordnom roku rasvijetlii teško krivično djelo – postavljanje i aktiviranje eksplozivne naprave ispod vozila koje je juče rano ujutru izvršeno u Pljevljima. Od dejstva eksplozije nastala su oštećenja na vozilu čiji je vlasnik Miloš Drobnjak, kao i na obližnjoj kući u kojoj oštećeni živi. “Policija je identifikovala i lišila slobode lice osumnjičeno da je izvršilo ovo krivično djelo, Stevo Josipović (21) iz Pljevalja. Lice je već privedeno tužiocu. U događaju nije bilo povrijeđenih lica”, kazali su iz policije. Kriminalistička obrada, kako navode, upućuje na sumnju da je Josipović juče oko 05,10 sati, u ulici Marka Miljanova u Pljevljima, ispod prednjeg desnog točka vozila „Škoda Octavia“, vla-

Mjesto eksplozije sništvo Drobnjaka, postavio eksploziv koji je potom aktivirao, a zatim pobjegao sa lica mjesta. “Od dejstva eksplozije nastala su oštećenja na vozi-

lu kao i oštećenja na prozoru jednog stana u zgradi koja se nalazi u blizini mjesta gdje je vozilo bilo parkirano. Službenici CB Pljevlja su događaj koji je prijavljen po

nepoznatom počiniocu, efikasnim aktivnostima koje su preduzeli, rasvijetlili u rekordnom roku, što predstavlja izuzetan uspjeh imajući u vidu način izvršenja

krivičnog djela. Josipović je identifikovan, lociran, pronađen i lišen slobode i on je, uz posebni izvještaj kao dopunu krivične prijave prethodno podnijete protiv nepoznatog počinioca, priveden državnom tužiocu u ODT u Pljevljima, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično djelo izazivanje opšte opasnosti u sticaju sa krivičnim djelom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija”, kazali su iz policije. Prema riječima stanara stambene zgrade u naselju Kupusište, detonacija je bila toliko snažna da je probudila sve stanare zgrada i okolnih kuća. Prema riječima jednog od stanara, djelovi automobila razletjeli su se oko dvadesetak metara okolo, a jedan dio automobila udario je u spuštenu roletnu na drugom spratu zgrade. E.H.

odloženo suđenje za ubistvo borete i zečevića

Član vijeća odsutan, naredni pretres 16. aprila

Suđenje navodnoj kriminalnoj grupi koju SDT tereti da je izvršila ubistvo Budvanina Đorđa Borete i doktora Dragana Zečevića 7. decembra 2016. ispred lokala “Trofej” u Bečićima, odloženo je juče u Višem sudu u Podgorici za 16. april. Razlog odlaganja je odsustvo jednog sudije iz vijeća, koji zbog ranije preuzetih obaveza nije mogao pristupiti ročištu. Na ranijim ročištima počelo je saslušanje vještak balističara Božidara Bakića koji se za potrebe ovog predmeta izradio šest izvještaja. U ovom predmetu prvooptuženi je Vasilije Rafailović, koji je optužnicom SDTa označen kao direktni izvršilac ubistva i šef navodne kriminalne organizacije, dok je okrivljeni Ratko Vušović označen kao saučesnik koji je upravljao motorom sa kojeg je prvooptuženi pucao,

i oni su trenutno u bjekstvu i sudi im se u odsustvu. Osim njih, u bjekstvu je i optuženi Ivan Cicmil, a na optuženič-

koj klupi nalaze se optuženi Miljan Bulatović, Vladimir Šmanja i braća Ilija i Boško Pavlović. Bo.B.

Uviđaj nakon ubistva Borete i Zečevića

Bijelo Polje

u prenoćištu u bijelom polju

Sobarica našla beživotno tijelo Podgoričanina M.A. Podgoričkoj policiji prekjuče ujutru prijavljan je nestanak muškarca M.A., čije je beživotno tijelo kasnije toga dana nađeno u jednom bjelopoljskom prenoćištu. Naime, supruga Podgoričanina M.A. prijavila je policiji u ponedjeljak ujutru njegov nestanak, a prema nezvaničnim saznanjima iz policije nakon nekoliko sati vlasnik prenoćišta u Bijelom Polju obavijestio ih je da je u jednoj od soba tog objekta, tijelo muškarca pronašla zaposlena sobari-

ca obavljajući redovne poslove. Prema riječima sagovornika, Podgoričanin nije napuštao sobu od momenta kada je došao, a uzrok smrti za sada nije poznat. O ovom slučaju obaviješten je Viši državni tužilac. Prema posljednjim informacijama, obdukcija je završena. Prema nezvaničnim rezultatima obdukcije, utvrđeno je da nema tragova nasilja na tijelu pokojnika, kao i da nije u pitanju ni samoubistvo već vjerovatno prirodna smrt.

Foto: Balša Rakocević

DRUŠTVO

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

EKSTERNA PROVJERA ZNANJA ZA SVE OSNOVCE ZAVRŠNIH RAZREDA

Počelo DANAS OBLAČNO, testiranje POVREMENO KIŠA znanja malih maturanata Z TEMPERATURA DO 20 STEPENI

U Crnoj Gori danas umjereno do potpuno oblačno, povremeno kiša ili pljusak sa grmljavinom, saopšteno je iz Zavoda za seizmologiju i hidrometeorologiju. “Više padavina u južnim i centralnim predjelima, naročito, krajem dana i tokom noći. Vjetar slab do umjeren južnih smjerova. Jutarnja temperatura vazduha tri do

11, najviša dnevna osam do 20 stepeni”, naveli su iz Zavoda. U Podgorici takođe umjereno do potpuno oblačno, povremeno kiša u drugom dijelu dana i tokom noći i pljuskovi sa grmljavinom. “Vjetar uglavnom slab i promjenljiv. Jutarnja temperatura vazduha oko 10, najviša dnevna 18 stepeni”, saopšteno je iz Zavoda. M.I.

ZAVOD ZA TRANSFUZIJU

a sve osnovce završnih razreda juče je počela eksterna provjera znanja iz maternjeg jezika, matematike i izbornog predmeta. Preliminarni rezultati očekuju se 16. aprila, a nakon uvida i prigovora škole će konačne rezultate objaviti 22. aprila. Za one koji nisu pristupili provjeri u aprilskom roku, kako su kazali iz Ispitnog centra DN, predviđen je i drugi rok. Polaganjem testova iz Crnogorskog - srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti/Albanskog jezika i književnosti juče je u Crnoj Gori za učenike završnih razreda osnovnih škola počela eksterna provjera znanja, koja je redovna na kraju trećeg ciklusa. Riječ je i uobičajenoj praksi od 2012. godine, a ocjene dobijene na testiranju upisuju se u

Iz Zavoda su zahvalili organizatorima i pozvali sve društvene subjekte i pojedince, koji to sada nijesu učinili, da organizovanjem sličnih akcija i dobrovoljnim doniranjem krvi doprinesu obezbjeđivanju stabilnosti zaliha tog lijeka humanog porijekla. Oni su podsjetili da davalac krvi može biti zdrava osoba starosti od 18 do 65 godina. Muškarci mogu donirati krv na svaka tri mjeseca, a žene nakon isteka četiri mjeseca od posljednje donacije. R.D.

■ DANAS

APRILA ŠKOLE ĆE NAKON UVIDA I PRIGOVORA OBJAVITI KONAČNE REZULTATE EKSTERNE PROVJERE ZNANJA

“Učenici 9. aprila imaju provjeru znanja iz Crnogorskog - srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književno-

sti/Albanskog jezika i književnosti, 10. aprila iz Matematike, a 11. aprila iz predmeta koje su učenici izabrali sa liste obaveznih predmeta, a koji se izučavaju u III ci-

MATEMATIKA, SJUTRA IZBORNI

GENERALNA SEKRETAR

Krv dalo 70 maturanata Maturanti podgoričke Srednje škole “Sergije Stanić” organizovali su juče akciju dobrovoljnog davanja krvi, u kojoj je učestvovalo oko 70 davalaca. Akcija je organizovana u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi u Podgorici. Kako je saopšteno iz Zavoda, đaci te podgoričke škole prepoznati su po humanim aktivnostima. “Tako su učenici IV-4 odjeljenja, još u decembru, organizovano posjetili Zavod i prvi put donirali krv”, piše u saopštenju Zavoda.

svjedočanstvo i utiču na broj bodova prilikom upisa u srednju školu.

22.

ODLIV VISO

Bregu

Ako želimo napredovati neophodno je da usvojimo novi pristup obrazovanju, promovišemo vještine i potičemo kreativnost, rekla je generalna sekretarka Vijeća za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu, prilikom obraćanja učesnicima prvog foruma “Nauka i inovacije: Vizija 2030 za Zapadni Balkan” koji su organizovali Ministarstvo nauke Crne Gore i Podgorički klub juče u Ulcinju. Kako je kazala Bregu, izbor vremena i mjesta održavanja foruma ima simbolično znače-

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

klusu najmanje u dva razreda - Biologija, Hemija, Fizika, Geografija, Istorija, Engleski jezik, Ruski jezik, Italijanski jezik, Francuski jezik i Njemački jezik”, kazala je Dnevnim novinama direktorica Ispitnog centra Dragana Dmitrović. Škole, nakon ocjenjivanja, 16. aprila objavljuju prelimi-

narne rezultate, a nakon uvida i prigovora objavljuju konačne rezultate 22. aprila.

■ MJERE ISHODE ZNANJA

“Drugi rok je predviđen za učenike koji iz opravdanih razloga nisu pristupili prvom odnosno aprilskom roku”, po-

jašnjava Dmitrović. Podsjetimo, u osnovnoj školi, na kraju trećeg obrazovnog ciklusa, predviđena je eksterna provjera znanja učenika iz Crnogorskogsrpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti, Albanskog jezika i književnosti, Matematike i izbornog predmeta. Provjera zna-

DRUŠTVO

nja se sprovodi u isto vrijeme na čitavoj teritoriji Crne Gore u trajanju od tri dana. Svi učenici iz jednog predmeta rade isti test i ocjenjuju se po istoj šemi za ocjenjivanje, a na raspolaganju imaju od 60 do 70 minuta za rad. “Eksternom provjerom znanja mjere se ishodi znanja koje bi trebalo da je uče-

nik postigao do završetka osnovne škole, a jedan su od kriterijuma za upis učenika u srednju školu”, zaključuje Dmitrović. Prvu eksternu provjeru znanja koja se vrednuje prilikom upisa u srednju školu imalo je oko 7.300 učenika VIII razreda školske 2012/13godine. Bo.P.

RKA VIJEĆA ZA REGIONALNU SARADNJU MAJLINDA BREGU:

OKOKVALIFIKOVANE RADNE SNAGE SVE VEĆI PROBLEM nje, s obzirom na to da je Crna Gora odlukom Vlade kojom se odobrava povećanje budžeta od 60 odsto za nauku u 2018. godini, promijenila trend nedovoljnog izdvajanja sredstava za istraživanja i inovacije u regionu. “Vijeće za regionalnu saradnju se nada da će se ovaj trend proširiti na cijeli Zapadni Balkan, s obzirom na to da će ulaganje u istraživanja i inovacije, dijeljenje kapaciteta istraživačke infrastrukture i korištenje istraživanja služiti za razvoj industrije i poslovanja u cijelom

regionu. Tako će se talentovani ljudi zadržati u regionu, što je naročito važno sada kada odliv visokokvalifikovane radne snage postaje sve veći problem”, kazala je Bregu. Prošle godine je samo četiri odsto mladih ljudi reklo da žele da odu i žive u inostranstvu. Ove godine se taj broj više nego udvostručio i iznosi 9 odsto, a kako je Bregu dodala, ekonomski model zasnovan na istraživanjima i inovacijama može građanima, a naročito mladima ponuditi mogućnosti bolje plaćenog po-

sla u regionu, izvan tradicionalnih sektora. “Prošle sedmice, na Digitalnom samitu Zapadnog Balkana u Beogradu, ministri iz regiona su potpisali regionalni sporazum o romingu, čime je otvoren put za sistem ‘rominga kao kod kuće’ na cijelom Zapadnom Balkanu od 2021. godine. Ovo je prekretnica za Zapadni Balkan i put ka Evropskoj uniji i budućnosti. Još jednom smo potvrdili da Evropa i regionalna saradnja daju rezultate. Međutim, bez posvećenosti i izdvajanja odgo-

varajućih sredstava za istraživanja, nauku, digitalnu agendu i slično ne može biti nikakvih inovacija niti digitalizacije, i zato moramo povećati naše napore u ovim oblastima”, kazala je Bregu. Vijeće za regionalnu saradnju, kao organizacija u regionalnom vlasništvu koja obuhvata sve njegove aktere, namjerava da usko sarađuje sa ekonomijama sa Zapadnog Balkana na jačanju saradnje u oblasti STEMa (nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike), te pronalaženju načina da se poveća stopa

upisa na ove akademske discipline, naročito žena, s obzirom na to da je učešće žena istraživača na Zapadnom Balkanu 47 odsto, što je znatno bolje od svjetskog prosjeka od 28 procenata. Forum su otvorili ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović i predsjednik Podgoričkog kluba Filip Vujanović, a na njemu su se okupili ministri zaduženi za nauku, istraživanja i inovacije sa Zapadnog Balkana, predstavnici Evropske unije (EU), međunarodnih institucija, kao i brojni gosti.

DRuštvo

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Ministarstvo prosvjete: nagrade od 2.000 do 8.000 eura

Konkurs za idejno rješenje za vrtić u Ulcinju do 10. juna

Ministarstvo održivog razvoja i turizma raspisalo je konkurs za idejno arhitektonsko rješenje vrtića u Ulcinju, koji će biti otvoren do 10. juna. Kako je saopšteno iz prosvjetnog resora, nagrada za prvorangirano rješenje je osam hiljada eura, druga nagrada je četiri hiljade, a treća dvije hiljade eura. Iz resora Damira Šehovića su podsjetili da je vrtić u Ulcinju jedan od sedam čija se gradnja finansira iz kredita Banke za razvoj Savjeta Evrope (CEB). Šehović je kazao da je raspisivanjem konkursa za vrtić, čija je procijenjena vrijednost 850.000 eura, zvanično počela procedura za njegovu izgradnju. Kako je naveo, prije raspisivanja konkursa sprovođene su opsežne pripremne aktivnosti, i sada će, u saradnji sa ostalim nadležnim organima, raditi na tome da se projekat što prije realizuje. “U Podgorici su već izgrađe-

na dva objekta - u Zagoriču i na Starom aerodromu, a vrtić u Tuzima se gradi. Ove godine počinje gradnja vrtića u Bloku 6 i u Pljevljima, pa je stav ove Vlade jasan - dostupno obrazovanje u optimalnim uslovima je prioritet”, kazao je Šehović. Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović poručio je da Ministarstvo na čijem je čelu odgovorno radi na svom dijelu posla kada je riječ o izgradnji školskih i predškolskih ustanova. “Politika Vlade je da svaki nadležni resor u najkraćim rokovima da svoj doprinos realizaciji ovih važnih projekata”, rekao je Radulović. Iz Ministarstva prosvjete su kazali da je raspisivanju konkursa za vrtić u Ulcinju prethodio prenos prava raspolaganja zemljištem sa Opštine Ulcinj na Vladu, čime su otklonjene smetnje za početak pokretanja procedura za nje-

govu izgradnju. “Procijenjena vrijednost zemljišta je preko 300.000 eura”, precizira se u saopštenju i dodaje da se parcela na kojoj će se graditi vrtić nalazi na Ulcinjskom polju, površine oko 2,5 hiljada metara kvadratnih, dok maksimalna bruto građevinska površina planiranog objekta iznosi oko 979 metara kvadratna. Iz Ministarstva su kazali da će se, u cilju povećanja kapaciteta, graditi i vrtići u Rožajama i Herceg Novom, za koje je u toku izbor izvođača radova. “Za naredni period planirana je i gradnja još vrtića u Podgorici i to u City kvartu, Tuškom putu, Zlatici i Starom aerodromu, ali i u Beranama, Bijelom Polju, Baru, Ulcinju i Plavu, i svi su u različitim fazama. Osim toga, planirane su totalne rekonstrukcije vrtića u Kotoru i dva u Podgorici”, zaključuju iz Ministarstva. R.D.

Šehović najavio i gradnju novih vrtića

850

hiljada eura je procijenjena vrijednost vrtića u ulcinju

Društvo

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

17 Foto: Iva Mandić

iz iJz poručuJu da Je u padu BroJ oBoLJeLiH

Stariji muškarac 31. žrtva gripa u Crnoj Gori Muškarac, star 71 godinu, preminuo je prije pet dana od infekcije izazvane virusom gripa. Preminuli, kako su saopštili iz Instituta za javno zdravlje (IJZ), nije bio vakcinisan protiv gripa i ujedno je 31. žrtva gripa kod nas od početka sezone. “U Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti 5. aprila pristigla je jedna prijava smrti i to za pacijenta muškog pola rođenog 1948. godine koji je u 12. nadzornoj sedmici registrovan kao SARI slučaj - u anamnezi registrovani podaci o komorbiditetu i nije vakcinisan sezonskom vakcinom protiv gripa”, saopštili su juče iz Instituta za javno zdravlje i dodali da je do sa-

5 slučajeva infekcije virusom gripa prijavljeno je institutu tokom prethodne sedmice

Institut za javno zdravlje da u Crnoj Gori ukupno registrovan 31 smrtni slučaj od infekcije izazvane virusom gripa u sezoni 2018/19. Tokom prošle sedmice, dodaju, nije registrovan nijedan slučaj teške akutne respiratorne infekcije (SARI), dok je prijavljeno 5.959 osobe sa simptomima blažih i težih infekcija respiratornog trakta (ARI), što predstavlja incidenciju od 961,08/100 000 stanovnika. Najveći broj oboljelih od težih i lakših respiratornih infekcija (ARI) u ovoj nadzornoj sed-

mici registrovan je u uzrastu od 20 dp 64, a najviša incidencija registrovana je među djecom predškolskog uzrasta. U izvještajnom periodu u Centru za medicinsku mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje laboratorijskim putem potvrđeno je 5 slučajeva infekcije virusom gripa. U pitаnju su infekcije virusom gripа tip A. Ukupan broj laboratorijski potvrđenih slučajeva gripa od početka sezone je 497 - 496 slučaj infekcije virusom gripa tip A i jedan virusom gripa tip B.

Kada su u pitanju simptomi nalik gripu oni su registrovani kod 51 osobe, što predstavlja incidenciju od 8,23/100000 stanovnika. To je za oko 21% manja vrijednost u odnosu na vrijednost incidencije iz prethodne sedmice. “Tokom prošle sedmice registrovan je pad u broju oboljelih u svim uzrasnim grupama. Najveći broj oboljelih od bolesti sličnih gripu (ILI) tokom prošle sedmice registrovan je u uzrastu od 20 do 64 godine”, kazali su iz Instituta. J.V.Đ. Foto: vedran ilic

takmičenJe za srednJoškoLce i studente

Osvojite karte za Spark.me Sa željom da omogući zainteresovanim mladim ljudima da se bliže upoznaju sa profesijama budućnosti i načinima na koje tehnologija mijenja poslovno okruženje ali i našu svakodnevnicu, kompanija doMEn, agent registracije crnogorskog nacionalnog internet domena - .ME, je objavila takmičenje za srednjoškolce i studente koje za cilj ima da pet najboljih učesnika nagradi kartom za Spark.me. Riječ je o jednoj od najvećih tehnoloških i marketinških konferencija u Jugoistočnoj Evropi, koja se ove godine održava 25. i 26. maja u Audi-

torijumu Porto Montenegra u Tivtu. Za učešće je potrebno da se pošalje rad na jednu od dvije teme - „Naučnik u mom komšiluku“ i „Sljedeće veliko tehnološko dostignuće“. “Rad je potrebno poslati na email adresu sanjag@ domain.me a rok za prijavu je 26. april. Pravo učešća imaju srednjoškolci i studenti osnovnih i specijalističkih studija crnogorskih univerziteta koji su mlađi od 25 godina. Dobitnici će biti objavljeni 30. aprila na portalu www.stemedukacija.me”, navodi se u saopštenju. R.D.

⌦--------------------------------------Rad je potRebno poslati na email adResu sanjag@domain.me a Rok za pRijavu je 26. apRil. pRavo učešća imaju sRednjoškolci i studenti osnovnih i specijalističkih studija cRnogoRskih univeRziteta koji su mlađi od 25 godina. dobitnici će biti objavljeni 30. apRila na poRtalu www.stemedukacija.me

---------------------------------------⌦

ministarstVo zdraVLJa

Vakcinacija obaVezna, ali nije usloV za upis u škole

Vakcinacija nije uslov za upis u škole i vrtiće u Crnoj Gori što bi, smatra generalni direktor Direktorata za javno zdravlje dr Miro Knežević, izmjenama zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti trebalo promijeniti, kao što je već uradilo 12 evropskih zemalja kao i većina zemalja Sjedinjenih Američkih Država. On je u Jutarnjem programu TVCG objasnio da vakcinacija jeste obavezna, ali nije uslov za upis u vaspitno-obrazovne ustanove. Izmjene zakona bi, ističe, značile bolju zašti-

tu djece. “Garantovala bi se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti u korist zaštite djece. Nisu bitne kaznene mjere, već razvijanje svijesti da treba da se vakcinišemo da bi se spriječile epidemije, ali i da bi se zaštitila djeca koja ne mogu da se vakcinišu zbog kontraindikacija”, rekao je Knežević dodao da je cilj obuhvat od 95 odsto vakcinacije i više, kako bi zaštitili populaciju, koji Crna Gora još nema. U kalendaru imunizacije, kaže, nalaze se samo vakcine koje su obavezne. “Te vakcine djeci daju

pedijatri i vakcine se daju zdravoj djeci”, poručio je Knežević i precizirao da je riječ o BCG vakcini koja se daje po rođenju, te difterija, tetanus, pertusis, protiv polio, milita i hemofili influence, hepatitis B i MMR. Neke vakcine se, kako kaže, daju u jednoj, a neke u dvije doze. “Svi ljekovi i vakcine koje dođu u Crnu Goru po zakonu moraju da prođu kontrolu svjetskih laboratorija i moraju biti namijenjene evropskom tržištu”, istakao je Knežević i apelovao na roditelje da vakcinišu djecu kako bi ih zaštitili. J.V.Đ.

CRNA GORA

OBAVJEŠTENJE O PRODAJI NEPOKRETNOSTI PUTEM JAVNOG NADMETANJA Prodaja će se održati dana 19.04.2019. godine, sa početkom u 14 h, u prostorijama Hotela Princes Montenegro, Jovana Tomaševića br. 21, Bar. Predmet prodaje su nepokretnosti u svojini Jovović Bose koje su upisane u listu nepokretnosti br. 432 KO Stari Bar, Uprave za nekretnine PJ Bar i to: - Katastarska parcela broj 1781, plan 4, skica 1867, ukupne površine 289 m2, koja po načinu korišćenja predstavlja društveno stambenu zgradu, broj zgrade 1, površine 49 m2 i dvorište površine 240 m2 i - Drušveno stambena zgrada, broj zgrade 1, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 1781, spratnost P, povrsine 49 m2. Početna kupoprodajna cijena navedenih nepokretnosti na VIprodaji iznosi 24.516,00 €. Ukupan iznos preostalog duga dužnika Jovović Jelene na dan 10.10.2018. godine iznosi 20.016,07 €. Prijava za učešće na javnom nadmetanju dostavlja se u zatvorenoj i zapečaćenoj koverti svakog radnog dana zaključno sa 18.04.2019. godine do 16:00 h, na adresu advokata Milene Vujisić - ul. Bulevar Dzorza Vasingtona br. 108, A16, Podgorica, sa naznakom „Prijava za javno nadmetanje“. U prijavi se mora tačno naznačiti nepokretnost koja je predmet javne prodaje, a uz prijavu je neophodno dostaviti: - za fizička lica fotokopiju lične karte, a za pravna lica potvrdu o registraciji i ovlašćenje za zastupanje, - dokaz o uplati depozita u visini 10% ponuđenog iznosa na račun Crnogorske Komercijalne banke AD Podgorica, broj 510-0-40, sa naznakom „za javno nadmetanje“. Ponuđač koji ponudi najvišu cijenu potpisuje izjavu kojom potvrđuje ponudu, a preostali dio ponuđenog iznosa je dužan položiti, u roku od 3 dana od dana završetka javnog nadmetanja, u suprotnom gubi pravo na položeni depozit. Ostalim ponuđačima uplaćeni depozit će se vratiti u roku od 5 dana. Bliže informacije mogu se dobiti putem telefona na broj 067/ 422-922 i 068/123-799. Za Crnogorsku Komercijalnu Banku advokat Milena Vujisić

ADVOKAT MILENA VUJISIĆ ul. Bulevar Dzorza Vasingtona br. 108 - A16, Podgorica CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA AD Podgorica koju zastupa, Advokat Milena Vujisić ovlašćeno lice za prodaju nepokretnosti, kao hipotekarni povjerilac, na osnovu člana 338 Zakona o svojinsko-pravnim odnosima objavljuje OBAVJEŠTENJE O PRODAJI NEPOKRETNOSTI PUTEM JAVNOG NADMETANJA Prodaja će se održati dana 19.04.2019. godine, sa početkom u 11 h, u prostorijama restorana Astorija, Stari grad, Budva. Predmet prodaje su nepokretnosti u susvojini Marković Ivane, Marković Une i Marković Luke u idealnom dijelu od po 1/6, kao i susvojina Marković Sima u idealnom dijelu od 1/2, koje su upisane u listu nepokretnosti br. 2131 KO Budva, Uprave za nekretnine PJ Budva i to: - Katastarska parcela broj 1022, plan 8, skica 8, ukupne površine 448 m2, koja po načinu korišćenja predstavlja porodičnu stambenu zgradu, broj zgrade 1, površine 140 m2, pomoćnu zgradu, broj zgrade 2, površine 32 m2, pomoćnu zgradu, broj zgrade 3, površine 6 m2 i dvorište površine 270 m2; - porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 1022, spratnost P1, u osnovi površine 140 m2, sa PD1 koji po načinu korišćenja predstavlja stambeni prostor, spratnost P, površine 112 m2 i PD2 koji po načinu korišćenja predstavlja stambeni prostor, spratnost P1, površine 112 m2; - pomoćna zgrada, broj zgrade 2, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 1022, spratnost P, u osnovi površine 32 m2, sa PD1 koji po načinu korišćenja predstavlja garažu kao dio zgrade površine 26 m2 i - pomoćna zgrada, broj zgrade 3, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 1022, spratnost P, u osnovi površine 6 m2, sa PD1 koji po načinu korišćenja predstavlja nestambeni prostor površine 4 m2. Početna kupoprodajna cijena navedenih nepokretnosti na VI prodaji iznosi 200.580,00 €. Ukupan iznos preostalog duga dužnika Marković Nebojše na dan 12.10.2018. godine iznosi 90.472,44 €. Prijava za učešće na javnom nadmetanju dostavlja se u zatvorenoj i zapečaćenoj koverti svakog radnog dana zaključno sa 18.04.2019. godine do 16:00 h, na adresu advokata Milene Vujisić - ul. Bulevar Dzorza Vasingtona br. 108, A16, Podgorica, sa naznakom „Prijava za javno nadmetanje“. U prijavi se mora tačno naznačiti nepokretnost koja je predmet javne prodaje, a uz prijavu je neophodno dostaviti: - za fizička lica fotokopiju lične karte, a za pravna lica potvrdu o registraciji i ovlašćenje za zastupanje, - dokaz o uplati depozita u visini 10% ponuđenog iznosa na račun Crnogorske Komercijalne banke AD Podgorica, broj 510-0-40, sa naznakom „za javno nadmetanje“. Ponuđač koji ponudi najvišu cijenu potpisuje izjavu kojom potvrđuje ponudu, a preostali dio ponuđenog iznosa je dužan položiti, u roku od 3 dana od dana završetka javnog nadmetanja, u suprotnom gubi pravo na položeni depozit. Ostalim ponuđačima uplaćeni depozit će se vratiti u roku od 5 dana. Bliže informacije mogu se dobiti putem telefona na broj 067/ 422-922 i 068/123-799. Za Crnogorsku Komercijalnu Banku advokat Milena Vujisić

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

PROJEKTOM ª POTENCIJAL ZA SVEº OSNAŽENO OSAM LICA SA INVALIDITETOM

STEKLI RADNO ISKUSTVO OD ŠEST MJESECI

Projekat “Potencijal za sve” koji je imao za cilj unapređenje profesionalne rehabilitacije i zapošljavanje lica sa invaliditetom na teritoriji opštine Bijelo Polje, uspješno je realizovan saopšteno je juče na završnoj konferenciji. “Cilj projekta je da se kroz motivisanje i osposobljavanje na konkretnom radnom mjestu osnaže lica sa invaliditetom, promovišu subvencije prilikom njihovog zapošljavanja i poboljša njihova vidljivost, te se na taj način poveća njihova mogućnost i kapacitet zapošljavanja. Kroz projekat je osnaže-

no ukupno osam lica sa invaliditetom sa umjerenim i lakšim stepenom invaliditeta”, kazala je Dženita Suljević iz firme DOO “Kanje Komerc”. Oni će se osposobiti na konkretnom radnom mjestu za zanimanja u novinarstvu, kao i u oblastima poljoprivrede i turizma (ugostiteljstvo) kao strateških pravaca razvoja sjevera CG. U okviru projekta pružena je prilika i za osam lica sa invaliditetom da steknu odgovarajuće radno iskustvo u trajanju od šest mjeseci. Projekat je uključivao aktivnosti koje se odnose na medijsku kam-

Plaža na ponti Seljanovo biće dostupna svim građanima

panju koja je za rezultat imala poboljšanu vidljivost lica sa invaliditetom na tržištu rada i promociju prednosti njihovog zapošljavanja. Suljević je napomenula da se ugovorom sa ZZZ obavezao da zaposli dva lica sa invaliditetom na šest mjeseci, ali podnosilac prijedloga, odnosno KANJE – KOMERC DOO je uposlio dva lica sa invaliditetom u dužini trajanja od 12 dvanaest mjeseci nakon završetka projekta. “Realizacijom projekta postigli smo višestruke efekte, osim toga što su lica tokom radnog angažmana imala i finansij-

KUPALIŠTE 5A NA PONTI

Neće biti pl U namjeri da uredi plažu na Ponti Seljanovo i pripremi je za početak turističke sezone, kako je i obećano građanima, Opština Tivat učestvovala je na licitaciji po osnovu javnog poziva JPMD Crne Gore za petogodišnji zakup kupališta 5A iz Atlasa crnogorskih plaža i kupališta, saopštili su iz Opštine. Kao zainteresovana strana, Opština je ponudila osam puta više od početne cijene propisane javnim pozivom dok je drugi ponuđač ponudio 40 puta veći iznos, odnosno pet puta više od iznosa

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

CRNA GORA

POČETKOM 2020. MOGUĆA IZGRADNJA OBDANIŠTA U BARU

Vrtić bi mogao biti gotov za 12 do 14 mjeseci

Sa završne konferencije projekta “Potencijal za sve” sku korist, mi smo OSI spremili za tržište rada, one su se osjetile i društveno korisnim i uvidjele da mogu doprinijeti boljem kvalitetu života”, kazala je Suljević. Muamera Muslić iz NVO “Đakomo Adriatic“, koja je bila partner na ovom projektu, kazala je da je jako zadovoljna saradnjom sa partnerom koji je odlično vodio projekat “Potencijal za sve” i onim što su postigli. A kao najveći rezultat je navela to što su pomogli osobama sa invaliditetom da se prilagode tržištu rada. Da je projekat “Potencijal za

sve“ uspješno priveden kraju i odlično realizovan potvrdila je i predstavnica ZZZ u Bijelom Polju, Vesna Vujisić, naglašavajući da je s obzirom na to da prati dosta Grantova u Bijelom Polju i Mojkovcu je jako zadovoljna na saradnji koja se odvijala u ovom projektu. Projekat “Potencijal za sve“, čiji je izvođač DOO “Kanje Komerc”, trajao je 11 mjeseci, a podržan je od strane ZZZ, koji je finansirao 95 odsto opravdanih troškova, dok je preostali dio od pet odsto troškova finansirao izvođač DOO “Kanje Komerc”. B.Č.

I SELJANOVO OSTAJE DOSTUPNO SVIM GRAĐANIMA

lažnog bara ni mobilijara Opštine Tivat. „Kako je u toku procjena validnosti ponuda i odabir zakupca, još jednom podsjećamo građane da na kupalištu nije predviđen i ne smije biti postavljen plažni mobilijar i plažni bar sa terasom, te je kao takva lokacija dostupna svima“, ističe se u saopštenju. Ranije je na kupalištu 5A Morsko dobro planiralo postavljanje plažnog bara od 30 metara kvadratnih sa terasom od 50 metara kvadratnih i mobilijarom čime bi bila popunjena polovina

plaže. Opština Tivat je uložila prigovor i zatražila da se kupalište u cjelosti koristi kao javna gradska plaža, bez postavljanja mobilijara i plažnog bara sa terasom. Takođe je stav Opštine da u narednih pet godina, dok je aktuelan Atlas, ona bude dostupna građanima bez plažnih barova, terasa i mobilijara. “Kupalište 5A kao dio plaže na Ponti Seljanovo ostaje dostupno za korišćenje svim građanima, bez obzira na to ko će biti njen budući zakupac“, ističu iz Opštine. Z.K.

Gradnja vrtića u Baru, mogla bi da počne već početkom 2020. godine, kazao je prvi čovjek grada pod Rumijum Dušan Raičević, za Jutarnji program TVCG. “Želimo da vjerujemo da projekat izgradnje vrtića u Baru, već krajem ove godine može da dođe u onu fazu u kojoj je bio u oktobru 2018”, poručio je Raičević. Cilj je, kako pojašnjava da se početkom 2020. u posao uvede izvođač radova. “Da početkom 2020. možemo možda u posao da uvedemo potencijalnog izvođača radova, kako bismo već tokom godine, odnosno od 12 do 14 mjeseci mogli da dobijemo novi vrtić koji je potreban Baru”, kazao je Raičević. Podsjetimo, gradska uprava u Baru predložila je novu lokaciju za izgradnju vrtića u tom gradu. Nakon što su sa predstavnicima Građanske inicijative pronašli parcelu, prijedlog je upućen Vladi Crne Gore na razmatranje. “Locirali smo dvije urbanističke parcele koje se na-

laze u zahvatu DUP-a “Topolica-Bjeliši”. To su lokaliteti koji se nalaze u blizini poljoprivredne škole, to je površina od 6.300 kvadrata i to je nešto što odgovara potencijalnoj lokaciji vrtića u Baru”, kazao je Raičević. Pojašnjava da je po važećem plan-

KOLAŠIN

PODRŠKA OPŠTINE TIVATSKIM MATURANTIMA

“Džonson” čisti ulice od rizle Radnici Komunalnog preduzeća koji čiste ulice, dobili su ovih dana značajnu „mašinsku podršku“ jer je iz Bijelog Polja stigla čistilica „Džonson“, specijalizovana za čišćenje ulica od rizle. Milivoje Bulatović, direktor kolašinskog Komunalnog preduzeća, objašnjava da su „Džonsona“ pozajmili od svojih kolega iz KP „Lim“ iz Bijelog Polja. „Imamo dobru saradnju koju smo potvrdili i prisustvom čistilice „Džonson“ na kolašinski ulicama. Tokom zime je „bačeno“ dosta rizle po ulicama jer je dosta bilo sniježnih dana. Radnici su metlama uradili svoj dio posla, ali nam je cilj da dodatno uredimo ulični prostor centra grada“, objasniio je Bulatović. Direktor kolašinskog Komunalnog je najavio brojne akcije kojima će narednih nedjelja raditi na čišćenju i uređivanju javnih površina u gradu. Z.B.

Dušan Raičević skom dokumentu na toj lokaciji moguće graditi objekat u prizemlju površine oko 2.500 metara kvadratnih. “Mišljenja smo da je na ovoj lokaciji moguće izgraditi objekat koji bi mogao da zadovolji sve potrebe vrtića u Baru”, poručio je Raičević.

Obezbijediće sredstva za program i večeru

Na inicijativu i posred- rijat za kulturu i društvene stvom opštinskog Sekre- djelatnosti organizuje Matarijata za kulturu i druš- turantski ples – Quadrille. tvene djelatnosti ove godi- Pored koreografkinje, koja ne će polumaturansa njima već nekoliko ti i maturanti iz nedjelja vrijedno tivatskih škola uvježbava koradobiti podrške za ples, koji ku Opštine u će se 17. maja dijelu troš2019. godine kova orgatačno u podnizacije mane o držati na rivi Pine, turske večeri istovremeno kroz obezbjeđivanje sredsa velikim brostava za muzičjem evropskih Sa mature ki program i trošgradova, maturan2018. kove večere za učenitima će biti omogućeno ke, saopšteno je iz Opštine. da lijepo izgledaju u razno„Ovo nije jedini vid po- bojnim majicama, kačketidrške koju će Opština Tivat ma i kišobranima“, saopštili pružiti učenicima završnih su iz Opštine navodeći da će razreda. Već tradicionalno, uz ritam Quadrille i pozitivu saradnji sa SMŠ “Mla- nu energiju tivatskih matudost” i Srednjom muzič- ranata iz Tivta poslati lijepa kom školom Tivat, Sekreta- slika. Z.K.

CRna goRa

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

PodGorica: ª zeleno svijetloº za izvješta

Vujačić sa predstavnicima Društva

donacija GlavnoG Grada

Oprema za nesmetano funkcionisanje Društva

Uprava Glavnog grada donirala je juče opremu Društvu dobrovoljnih davalaca krvi Podgorica, koja će doprinijeti za dalje, nesmetano funkcionisanje ove organizacije. Zamjenica gradonačelnika Podgorice dr Slađana Vujačić saopštila je, na sastanku sa predstavnicima ovog Društva - predsjednikom Vukotom Jašovićem i članom Upravnog odbora Grujicom Perišićem, da uprava grada cijeni ono što za građane čine dobrovoljna udruženja, imajući u vidu da je svaka jedinica krvi dragocjena. Vujačić je izrazila posebnu zahvalnost Društvu za sve ono što su do sada uradili za građane Podgorice, koja je grad sa najvećim brojem stanovnika u Crnoj Gori, te za veliki broj sugrađana, kojima je na ovaj način spašen život ili

poboljšan kvalitet života, kao i za članove njihovih porodica, koje su na ovaj način usrećili. Stoga, kao poseban doprinos radu ovog Društva, kaže Vujačić, Glavni grad je donirao dio neophodne opreme za dalje nesmetano funkcionisanje organizacije. “Davaoci krvi su ljudi koji su srušili sve granice i rampe, jer je ova dragocjena tečnost svuda ista”, istakao je predsjednik Jašović, izrazivši zahvalnost upravi Glavnog grada na razumijevanju koje imaju kada je u pitanju ova organizacija. Društvo dobrovoljnih davalaca krvi Podgorica je organizacija koja na dnevnom nivou ustupi Zavodu za transfuziju tri do četiri jedinice krvi, po pozivu i više. Radi se o organizaciji koja je dobitnik je velikog broja domaćih i međunarodnih priznanja.

Promocija vojnoG Poziva

“Budi dio nas” u šest crnogorskih opština Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore će u periodu od 9. do 24. aprila realizovati promociju vojnog poziva „Budi dio nas“, koja će se održati na trgovima šest crnogorskih opština. Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane, građani će od 11 do 15 časova imati priliku da se na posebnim pultovima namijenjenim mladima informišu o projektima njihovog resora kao što su ljetnji vojni kamp za mlade, potom žene u Vojsci Crne Gore i

rodna ravnopravnost, dobrovoljno služenje vojnog roka i zapošljavanje u VCG, te obrazovanje na inostranim vojnim akademijama. “Za ovu priliku planirana je i izložba vojnog naoružanja, opreme i vozila. Promocija vojnog poziva ‘Budi dio’ nas startovala je juče u Beranama, a danas će biti promovisana u Bijelom Polju. U Tivtu će biti promovisana 17. aprila, u Baru sljedećeg dana, a u Nikšiću i Pljevljima 23. i 24 aprila”, naveli su u Ministarstvu.

VešoVić: Stabilne potVrda dobrog p O

dbor za finansije, privredu i razvoj Glavnog grada dao je “zeleno svijetlo” na Izvještaj o radu gradonačelnika Podgorice, organa uprave i službi za 2018. godinu, koji će se naći sjutra pred odbornicima.

Zamjenik gradonačelnika Podgorice Časlav Vešović obrazložio je Izvještaj, navodeći da je godinu za nama obilježila kontinuirana i uspješna realizacija kapitalnih projekata na teritoriji Podgorice. On je istakao da će se pred odbornicima naći kvalitetan materijal, te da predstavlja sublimat najvažnijih aktivnosti u organima uprave, preduzećima i službama, kao i da predstavlja odraz dobrog rada i rezultata.

■ STABILNE

FINANSIJE

Vešović je posebno istakao stabilnost finansija, gdje su, kako kaže, još 2014. godine stvorene pretpostavke da se sve službe i javne funkcije u glavnom gradu nesmetano odvijaju. “Zahvaljujući stabilnim finansijama uspjeli smo da sve kreditne obaveze realizujemo. Zarade prema zaposlenima se uredno isplaćuju, kao i obaveze prema dobavljačima. Ovo ne bi posebno trebalo da bude apostrofirano, ali ako uzmemo u obzir činje-

nicu da je prošla godina bila politički turbulentna, odnosno sa političkim temama, i da svaki izborni ciklus uspori ili zaustavi kapitalno razvijanje grada, ali to se nije desilo. Budžet je ostvaren i preko zacrtanog cilja, što potvrđuje da smo dobro planirali”, kazao je Vešović. Prema njegovim riječima, glavni grad očekuju veliki planovi i za 2019. godinu, koji će sigurno biti ostvareni. “Od projekata, koji su realizovani u prošloj godini posebno treba izdvojiti izgradnju obilaznice oko Golubovaca, stavljanje u funkciju zatvorenog plivačkog bazena, adaptaciju dvorane SC ‘Morača’, kao i otvaranje novog

Zahvaljujući stabilnim finansijama uspjeli smo da sve kreditne obaveZe realiZujemo. Zarade prema Zaposlenima se uredno isplaćuju, kao i obaveZe prema dobavljačima vrtića na Starom aerodromu. Realizovali su i projekti na koje se nešto duže čekalo - višenamjenski objekat na Zlatici i Mjesni centar u Gornjoj Gorici. U prošloj godini je nastavljena praksa pomaganja sindikalnih organizacija da po povoljni-

Umjesto nekadašnjeg olimpijskog bazena tereni za basket i košarku Juče je održan i Odbor za planiranje i uređenje prostora, komunalno - stambenu djelatnost, saobraćaj i zaštitu životne sredine, na kojem je, između ostalog, dato pozitivno mišljenje na Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku Odbora direktora “Sportski objekti” za

realizaciju bespovratne donacije - izgradnje privremenih sportskih objekata. Predstavnik ovog gradskog preduzeća je istakao da je u planu izgradnja otvorenih terena za košarku i basket na mjestu nekadašnjeg otvorenog olimpijskog bazena u okviru kompleksa SC “Morača”.

On je naveo da je u pitanju donacija Košarkaškog saveza Crne Gore, koji je spreman da uredi zapušteni bazen koji se godinama ne koristi. Ističe da su pri kraju i radovi na rekonstrukciji multifunkcionalne dvorane, projekta vrijednog 4,2 miliona eura.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

aj O radu gradOnačelnika

e finanSije planiranja

Odbor za finansije jim uslovima rješavaju stambena pitanja. Nije zanemarena ni kultura, jer je u prošloj godini izgrađena ljetnja scena na Sastavcima, rekonstruisana je rodna kuća Rista Stijovića, a simboličke poruke poslali smo kroz podizanje spomenika Francu Prešernu i Josipu Brozu Titu”, istakao je Vešović.

■ IZGRADNJA

KOLEKTORA

Zamjenik gradonačelnika je pohvalio rad gradskih preduzeća, koji su ostvarili odlične rezultate, posebno istakavši rad Vodovoda, koji je izgradio 22 kilometra vodovodne mreže i oko deset kilometara fekalne mreže, dok su “Putevi” izgradili i rekonstruisali oko 30 kilometara puteva. Vešović je poručio da su stvorene sve pretpostavke za realizaciju najvažnijeg infrastrukturnog projekta u novijoj istoriji Podgorice - izgradnju Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. “Vrlo brzo očekujemo raspisivanje pretkvalifikacionog tendera za izgradnju fekalnog kolektora i izgradnju mosta na Morači, koji treba da prenese instalacije sa jedne obale Morače na drugu, kako bi omogućili povezivanje starog sa budućim Postrojenjem”, kazao je Vešović.

■ BROJNI PROJEKTI On je podsjetio da se intenzivno radi na izgradnji Jugozapadne obilaznice, Donjogoričkog bulevara, Gradskog pozorišta, rekonstrukciji male sale SC “Morača”, a stvoreni su uslovi za rekonstrukciju trećine gradske rasvjete. Sa državnim organima radi se i na izgradnji Doma za stare, Srednje škole i Dnevnog centra u Golubovcima, a započeta je i gradnja stambenih zgrada za zaposlene u “Čistoći” i “Vodovodu”. Prethodnih dana potpisan je i ugovor za izgradnju stambene zgrade za zaposlene u deset gradskih preduzeća. Vešović je naveo da su stvorene pretpostavke za projektovanje Zapadne obilaznice, koja treba da poveže cetinjsku i nikšićku magistralu. Takođe, u planu je izgradnja bulevara kroz Gornju Goricu, koji treba da se nadoveže na bulevar ka Danilovgradu. Stvorene su pretpostavke da se jedna faza bulevara ka Tuzima tenderiše, dok je za drugu fazu u pripremi izrada projektne dokumentacije. On je istakao da je ovo materijal koji izazove veliku pažnju na odborima, kao i na sjednici lokalnog parlamenta, ali da to nije i ovog puta slučaj, jer je opozicija odlučila da bojkotuje kompletan rad, te da vjerovatno ni glasači, koji su im dali povjerenje, nijesu očekivali ovakvu borbu. M.M.

CRna goRa

Ombudsman ŠućkO bakOvić bOravi u bijelOm POlju

Najviše žalbi na probleme prilikom zapošljavanja

U okviru “Dana ombudsmana”, zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore, Šućko Baković sa saradnicima, boravio je juče u Bijelom Polju, gdje se u razgovoru sa građanima, neposredno upoznao sa njihovim iznijetim pritužbama. Ombudsman je kazao da je u tu instituciju u 2017. bilo 64 obraćanja građana Bijelog Polja, dok je u prošloj taj broj prepolovljen. Za tri mjeseca ove godine bilo je devet pritužbi. “Građani se najviše javljaju sa pritužbama koje se odnose na postupak zapošljavanja. Osim toga, građani se javljaju i zbog problema legalizacije, imovine i neriješenih imovinskih odnosa. U instituciji ne smatramo da je stanje idealno i da nema osnova da nam se građani obrate i da se u Bijelom Polju na visokom nivou poštuju ljudska prava. Sudeći po broju prispjelih pritužbi u prošloj godini, proizlazi da su građani zadovoljni, ali uvjereni smo da tako nije u realnom životu”, kazao je Baković. Cilj boravka u Bijelom Polju je da se, kako je rekao, institucija približi građanima. “Tokom jučerašnjeg dana građani su se uglavnom žalili na ostvarivanje prava djeteta, asistenta za dijete, a nezadovoljni su i sudskim

odlukama, potraživanjima za struju i iz radnog odnosa”, istakao je Baković. Ombudsman je pojasnio da će nakon formiranja predmeta, pokrenuti ispitni postupak, na osnovu kojeg će ta institucija zauzeti stav i mišljenje o tome da li je pritužba osnovana i da li je bilo povrede prava. “Tamo gdje nađemo da ne možemo postupati ili gdje se radi o pravosnažnim odlu-

kama državnih organa, daćemo savjet podnosiocu pritužbe kako da nastavi postupak”, zaključio je on. Prijem građana biće organizovan i danas u prostorijama hotela “Franca” od 10 do 13 časova, a zainteresovani građani, kako su kazali iz institucije Ombudsmana, sa sobom treba da ponesu donesu kopiju dokumentacije koju posjeduju u vezi sa pritužbom. B.Č.

Baković

OPŠtina rasPisala tender i sPriječila PrOteste ŽuPljana

Rekonstruisaće prvu dionicu puta Opština Nikšić raspisala je tender za rekonstrukciju prve dionice glavne saobraćajnce prema Župi u dužini od 6,68 kilometara. Prema riječima predsjednika MZ Dragoljuba Radulovića, raspisivanje tendera potvrda je da je rukovodstvo opštine Nikšić ispoštovalo dogovor sa MZ Župa. “Ovo je bitan korak ka unapređenju infrastrukture u našoj MZ. Ovim je rukovodstvo opštine Nikšić potvrdilo da nastavlja da, koliko je to u njihovoj mogućnosti, rješava probleme u MZ Župa Nikšićka”, kazao

je Radulović. Uprkos zadovoljstvu, Župljani navode da borba za rekonstrukciju glavne saobraćajnice još nije završena. “Sada nam preostaje da dobijemo odgovor od firme Uniprom metali kojoj smo uputili zahtjev da saopšti da li je i u kojoj mjeri spremna da investira u sanaciju preostale dionice do sela Morakovo, sa krakom prema selu Zagrad. Takođe, očekujem i reakciju Vlade da se kroz državne budžete opredijele sredstva za navedeni projekat, čiju izradu očekujemo ove godine”, istakao je

Radulović. Župljani ovih dana očekuju da će obaviti i najavljene razgovore sa predstavnicima Vlade po pitanju preostalih zahtjeva, među kojima je izgradnja fudbalskog terena i sportske sale. “Ono što je sigurno da ćemo insistirati na realizaciju svih zahtjeva koje smo donijeli na održanim zborovima. Raduje nas činjenica da se krenulo sa rješavanjem istih, jer Župa zaslužuje da bude primjer uređene zajednice. Dani pred nama će pokazati da li će to tako biti”, poručio je Radulović. M.R.

SVIJET

Iv .br.117/2018 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca AD LOVĆEN OSIGURANJE iz Podgorice , protiv izvršnog dužnika D.O.O. “LJUŠKOVIĆ AGRAR” iz Bijelog Polja, Industrijska bb, sa PIB:02800489 radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 925,20 eura , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku D.O.O. “LJUŠKOVIĆ AGRAR” sa PIB:02800489, sa poslednjom poznatom adresom Industrijska bb, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV-117/2018 od 10.10.2018 .godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 117/2018 od 09.04.2019 godine, kojim je isti obavezan da izvršnom povjeriocu namiri potraživanje u iznosu od 925,20 eura na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.01.2018 .godine pa do konačne isplate , troškova izvršnog postupka u iznosu od 45.00 eura, , te troškova izvršnog postupka u iznosu od 76.71 eura. Izvršni dužnik D.O.O. “LJUŠKOVIĆ AGRAR” može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja rješenja o izvršenju IV br. 117/2018 od 10.10.2018 godine, i rješenja o troškovima postupka IV 117/2018 od 09.04.2019 godine. Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u ovom štampanom mediju. Bijelo Polje 09.04.2019.godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

l.br. 6785/11 PRIVREDNI SUD CRNE GORE , kao izvršni, po sudiji Nataši Sekulić, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca "ŠUBARIC" DOO iz Podgorice, koga zastupa punomoćnik Srđan Radović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika "B + M INVESTMENT MONTENEGRO" iz Budve, Dubovica - Proleterska 197 - Budva, odlučujući po predlogu izvršnog povjerioca za prodaju nepokretnosti , dana 08.04.2019.godine, u smislu odredbi čl.169 . - 180. ZIO, donio je,

ZAKLJUČAK 0 PRODAJI 1. Određuje se druga prodaja usmenim, javnim nadmetanjem , nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u LN br.575 KO Donja· Lastva , kao katastarska parcela br. nepokretnosti 483, površine 1.112 m2, livada druge klase,na osnovu rješenja o izvršenju l.br.6785/11 od 27.07.2011 .godine, koje je postalo pravnosnažno , određeno je izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, blize opisanih u stavu prvom izreke ovog rješenja, a radi namirenja potraživanja izvršnog povjerioca od 27.984,64 € sa zakonskom kamatom počev od 3.05.2010 .godine, troškova parničnog postupka u iznosu od 1.578,00 € sa zakonskom kamatom počev od 8.07.2011.godine, troškova izvršnog postupka do dana donosšenja Zaključka o prodaji u iznosu od 558,00 €. Drugo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 25.04.2019. god. u 9,30 časova u prostorijama ovoga suda, u sudnici br. 18 na prvom spratu. 1.Nepokretnost navedena u tač. 1. i ima terete upisane u Listu nepokretnosti 575 KO Donja Lastva i to: a) hipoteka u iznosu od 1.867,04 € u korist Opštine - Tivat, po zaključku br.0810-UP 3836/2 od 7.06.2011 .godine, b) zabrana izvođenja bilo kakvih radova na osnovu privremene mjere Osnovnog suda u Kotoru P.br.1567/11 od 09.02.2012 ..godine, c) hipoteka u iznosu od 4.017,54 € poreski dug u korist Crne Gore upisana na 1/2 Fitzimos Tom, d) hipoteka u iznosu od 4.017,54 € poreski dug u korist Crne Gore upisana na 1/2 Matthew Bredan Kearns. e) hipoteka u iznosu od 133,42€ poreski dug u korist Opštine Tivat na dijelu Matthew Bredan Kearns, f) hipoteka u iznosu od 220 ,11€ poreski dug u korist Opštine Tivat. 2.Vrijednost navedenih nepokretnosti utvrđena je Zaključkom ovoga suda l.br. 6785/11 od 15.11.2011.godine u iznosu od 222.400,00 €. 4.. Na drugom ročištu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač. 3. Zaključka , ali ne ispod 50% te vrijednosti. 5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u gotovini iii uplatom na depozit suda br. 550-4299-87 kod Societe Generale Banke AD Podgorica u iznosu od 22 .240,00 €, sto predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja . 6.Najbolji ponudilac-kupac, je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit suda u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu, prodaja će se oglasiti nevžećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće_se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. 7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo iznos potraživanja potreban za namirenje potraživanja obezbijeđenih založnim pravom, potraživanja izvršnih povjerilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje i naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase. lzvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos cijene dužan je da položi razliku između potraživanja i postignute cijene. 8.Zaključak o prodaji će se objaviti , na predlog izvršnog povjerioca u sredstvima informisanja najmanje 15 dana prije dana održavanja ročista. SUDIJA Nataša Sekulić

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

HRVATSKI VOTERGEJT: ZBOG PRISLUŠK SAZVANA SJEDNICA SLOVENAČKOG SA

VELIKA ŠPIJUNS TRESE LJUBLJAN

lovenački premijer Marjan Šarec sazvao za juče poslije podne hitnu sjednicu slovenačkog savjeta za nacionalnu bezbjednost zbog djelovanja hrvatske Sigurnosno-obavještajne agencije (SOA) u Sloveniji.

Hrvatski ambasador je tim povodom pozvan na razgovor u slovenačko ministarstvo inostranih poslova, a slovenačka ambasadorka povučena na kosultacije u Ljubljanu, objavila je agencija STA. Nakon što je premijer Šarec ranije izjavio da ga zabrinjava hrvatsko ponašanje jer je navodno hrvatska obavještajna služba SOA prisluškivala bivšeg slovenačkog arbitra u arbitražnom postupku o granici Jerneja Sekole-

ca i slovenačku funkcionerku Simonu Drenik kako bi diskreditovala arbitražni proces, priča je juče dodatno eskalirala tvrdnjom POP-TV da je posrednik hrvatske vlade Ivan Tolj pokušao da zaustavi emitovanje reportaže o prisluškivanju. Jutarnji list piše da je riječ o aferi iz 2015. godine kada je otkriveno da su slovenski arbitri obavještavali slovenačke ministarstvo spoljnih poslova o toku arbitraže.

■ SOA POKUŠALA

DA UTIČE NA TELEVIZIJU POP TV

Kada je to otkriveno tvrdilo se kako su slovenačke arbitre prisluškivale njemačke ili američke tajne službe i snimke dali hrvatskim kolegama. Ipak, tri i po godine kasnije slovenski portal objavljuje potpuno drugačiju priču i za sve optužuje Hrvatsku. Ni 24 sata kasnije slovenački premijer na zatvoreni dio sjednice Vlade zove direktora slovenačke obavještajne službe SOVA-e koji ih obavještava o situaciji. Premijer izjavljuje kako ga “brine takvo djelovanje Hrvatske unutar EU i među državama koje imaju prijateljske

SVIJET

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

SKA AFERA NU I ZAGREB odnose”. Time je Šarec zapravo potvrdio da su informacije slovenačkog portala tačne. Kako sa hrvatske strane na ove optužbe nije bilo nikakve reakcije, slovenački mediji i politika krenuli su u novu ofenzivu. Na portalu 24ur ali i u drugim medijima, objavljena je fotografija pripadnika hrvatske obavještajne agencije i njegovo puno ime i prezime i za njega se tvrdi da je bio glavni organizator prisluškivanja slovenačkih zvaničnika. Čin bez presedana među članicama Europske unije i NATO-a. Cijela priča kulminirala je u nedjelju veče kada slovenačka televizija POP TV objavljuje razgovor Ivana To-

Izvor: Pixsell / Autor: Davor Puklavec

KIVANJA HRVATSKE SOA E AVJETA ZA BEZBJEDNOST

⌦------------------------------------------------- ■ HRVATI ODBACUJU NAJODLUČNIJE I U POTPUNOSTI ODBACUJEMO SVE NAVODE O POKUŠAJU BILO KAKVOG UTICAJA HRVATSKE VLADE NA SLOVENAČKE MEDIJE, NAVODI SE U SAOPŠTENJU HRVATSKE VLADE

-------------------------------------------------⌦

lja, predstavnika Štajerske za Hrvatsku i, kako su naveli, “direktora jedne svjetske multimedijske kuće”. Prema navodima POP TV-a (24ur je web stranica ove televizije) Tolj kao posrednik hrvatske Vlade tog direktora pokušava da nagovori da spriječi objavljivanje njihove priče o upletenosti hrvatskih obavještajaca u tajno snimanje slovenačkih zvaničnika i sudija u cilju kompromitacije arbitražnog

“Miješanje tuđih država i pritisci na medije u Sloveniji su nedopustivi”, rekao je bivši slovenački premijer, a sada ministar spoljnih poslova, Miro Cerar. “Informacija da je hrvatski državljanin Ivan Tolj pokušavao da utiče na izvještavanje slovenačke televizije po upustvima hrvatske vlade veoma je zabrinjavajuća. To je kao moj stav ministarstva spoljnih poslova jasan - uplitanje stranih zemalja i pritisci na uređivačku politiku slovenačkih medija potpuno su nedopustivi u Sloveniji, Evropi i svugdje gdje želimo demokratski suživot”, izjavio je Cerar na konferenciji za medije.

postupka i kasnije presude koju Hrvatska ne želi da prizna. POP TV takođe tvrdi kako imaju dokaze da su hrvatske obavještajne službe do informacije da će reportaža biti objavljena saznala prisluškujući slovenačke novinare. Na novo medijsko otkriće ekspresno reaguju slovenački socijaldemokrati, članovi vladajuće koalicije koji traže hitnu sjednicu savjeta za nacionalnu bezbjednost.

OPTUŽBE

U Vladi Republike Hrvatske tvrde pak kako nemaju nikakva saznanja o navodnom angažmanu Ivana Tolja da zaustavi priču o SOA-inim navodnim aktivnostima u Sloveniji. “Sigurno je da nismo angažovali ni Tolja niti bilo koga drugoga da utiče na medije u Sloveniji - glasila je reakcija iz Vlade. Iz SOA-e su na pitanje agencije Hina odgovorili da su izvještaji slovenačkih medija netačne i tendenciozne konstrukcije. “Kao što smo već ranije naveli, SOA ne komentariše medijske spekulacije, ali vas izvje-

štavamo da su objave 24ur koje se tiču SOA-e netačne i tendenciozne konstrukcije. Radi se o nastavku medijske kampanje pojedinih medija u BiH kojima se želi kompromitovati SOA i Republika Hrvatska lažnim optužbama o angažovanju salafista za krijumčarenje oružja u BiH i nezakonitom djelovanju SOA-e protiv susjednih država”, navodi se u odgovoru SOA-e. Nakon dugogo ćutanje, juče poslije podne se konačno i oglasila hrvatska vlada: “Najodlučnije i u potpunosti odbacujemo sve navode o pokušaju bilo kakvog uticaja hrvatske Vlade na slovenačke medije’’, navodi se u saopštenju vlade.

SVIJET

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Foto: Esam Al-Fetori

OBAVJEŠTENJE O PRODAJI NEPOKRETNOSTI PUTEM JAVNOG NADMETANJA Prodaja će se održati dana 19.04.2019. godine, sa početkom u 09 h, u prostorijama advokatske kancelarije Milene Vujisić - ul. Bulevar Dzorza Vasingtona br. 108, A16, Podgorica. Predmet prodaje su nepokretnosti u svojini Camaj Štjefana koje su upisane u listu nepokretnosti br. 703 KO Vuksan Lekić, Uprave za nekretnine PJ Podgorica i to: - Katastarska parcela broj 642, plan 4, skica 14/92, koja po načinu korišćenja predstavlja porodičnu stambenu zgradu, broj zgrade 1, površine 128 m2, garažu, broj zgrade 2 površine 65 m2, pomoćnu zgradu, broj zgrade 3 površine 49 m2, pomoćnu zgradu, broj zgrade 4 površine 39 m2, pašnjak 4. klase površine 1219 m2, dvorište površine 500 m2, - Katastarska parcela broj 643, plan 4, skica 14/92, koja po načinu korišćenja predstavlja pašnjak 4. klase, površine 8802 m2, - Katastarska parcela broj 644, plan 4, skica 14/92, koja po načinu korišćenja predstavlja njivu 4. klase, površine 2351 m2, - Katastarska parcela broj 644, plan 4, skica 14/92, koja po načinu korišćenja predstavlja njivu 4. klase, površine 5241 m2 i - Porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 642, površine 200 m2, - Garaža, broj zgrade 2, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 642, površine 65 m2, - Pomoćna zgrada, broj zgrade 3, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 642, površine 49 m2 - Pomoćna zgrada, broj zgrade 4, koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 642, površine 39 m2. Početna kupoprodajna cijena navedenih nepokretnosti na V prodaji iznosi 124.820,00 €. Ukupan iznos preostalog duga dužnika Camaj Leonarda na dan 11.10.2018. godine iznosi 17.704,85€. Prijava za učešće na javnom nadmetanju dostavlja se u zatvorenoj i zapečaćenoj koverti svakog radnog dana zaključno sa 18.04.2019. godine do 16:00 h, na adresu advokata Milene Vujisić - ul. Bulevar Dzorza Vasingtona br. 108, A16, Podgorica, sa naznakom „Prijava za javno nadmetanje“. U prijavi se mora tačno naznačiti nepokretnost koja je predmet javne prodaje, a uz prijavu je neophodno dostaviti: - za fizička lica fotokopiju lične karte, a za pravna lica potvrdu o registraciji i ovlašćenje za zastupanje, - dokaz o uplati depozita u visini 10% ponuđenog iznosa na račun Crnogorske Komercijalne banke AD Podgorica, broj 510-0-40, sa naznakom „za javno nadmetanje“. Ponuđač koji ponudi najvišu cijenu potpisuje izjavu kojom potvrđuje ponudu, a preostali dio ponuđenog iznosa je dužan položiti, u roku od 3 dana od dana završetka javnog nadmetanja, u suprotnom gubi pravo na položeni depozit. Ostalim ponuđačima uplaćeni depozit će se vratiti u roku od 5 dana. Bliže informacije mogu se dobiti putem telefona na broj 067/ 422-922 i 068/123-799.

Uprava za vode, u skladu sa čl. 7 stav 2 Zakona o koncesijama („Službeni list CG“, br. 8/09) daje na javnu raspravu PREDLOG PLANA DAVANJA KONCESIJA ZA EKSPLOATACIJU RJEČNOG NANOSA (ŠLJUNKA I PIJESKA) IZ KORITA RIJEKA LIM I GRNČAR

i upućuje

JAVNI POZIV građanima, naučnoj i stručnoj javnosti, državnim organima, nevladinim organizacijama, pravnim licima i preduzetnicima i drugim zainteresovanim subjektima, da se uključe u javnu raspravu o Predlogu plana davanja koncesija za eksploataciju rječnog nanosa (šljunka i pijeska) iz korita rijeka Lim i Grnčar i daju svoj doprinos u razmatranju Predloga plana davanja koncesija. Predlozi, sugestije i komentari na Predlog plana davanja koncesija mogu se dostaviti Upravi za vode “Bulevar Revolucije“ 24, Podgorica, u pisanoj ili elektronskoj formi, tel: 020 224 593; fax: 020 224 594; e-mail: upravazavode@uzv.gov.me Javna rasprava o Predlogu plana trajaće od 10.04.2019. – 06.05.2019. godine Javna rasprava o Predlogu plana davanja koncesija za eksploataciju rječnog nanosa (šljunka i pijeska) iz korita rijeka Lim i Grnčar održaće se na sljedeći način: -Opština Gusinje, velika sala, dana 19.04.2019. godine, sa početkom u 11 časova, -Opština Berane, mala sala, dana 22.04.2019. godine, sa početkom u 11 časova, -Uprava za vode, mala sala, dana 24.04.2019. godine, sa početkom u 10 časova. Zainteresovani subjekti mogu u prostorijama Uprave za vode, svakog radnog dana u vremenu od 10-12 časova, izvršiti uvid u Predlog plana davanja koncesija za eksploataciju rječnog nanosa (šljunka i pijeska) iz korita rijeka Lim i Grnčar kao i na internet stranici Uprave za vode www: upravazavode.gov.me i internet stranici Portala eUprave www: euprava.me Obrazac zahtjeva za dostavljanje predloga, sugestija i komentara na Predlog plana može se preuzeti na internet stranici www.upravazavode.gov.me

Kalifa Haftar

ko kontroliše glavni grad kontrolisaće i čitavu zemlju

Bitka za tripoli – prekretnica za liBiju

General Kalifa Haftar napreduje ka prijestonici Libije, sa potencijalno dalekosežnim posljedicama. Epilog će pokazati da li ta država ostaje na putu koji vodi ka demokratiji, ili će nastupiti vojna vladavina. Libija je na ivici izbijanja sveopšteg građanskog rata koji prijeti da ugrozi višegodišnje diplomatske napore da se pomire suprotstavljene naoružane političke frakcije. Zbog napada koje predvodi Haftar, Ujedinjene nacije i diplomate pozivaju na primirje, ali uzalud. Haftarove snage su stigle na oko 20 kilometara od prijestonice Tripolija, a Svjetska zdravstvena organizacija saopštava da je u borbama poginulo 47 ljudi, a da je 181 osoba ranjena. Britanski Gardijan podsjeća da je prije tri mjeseca, general Haftar, 75-godišnji lider Libijske nacionalne armije, započeo seriju vojnih ofanziva iz svog uporišta na istoku zemlje. Zauzeo je i nekoliko ključnih polja nafte na jugu Libije, što je predstavljalo uvod u napad na njegovog glavnog suparnika,

vladu u Tripoliju na zapadu zemlje, koju podržavaju UN. Epilog ovih napada će pokazati da li Libija ostaje na putu koji predvode Ujedinjene nacije ka formiranju demokratije koja će ujediniti podijeljene institucije, ili će na čelo nje doći vid vojne vladavine, poput one u Egiptu, navodi se u tekstu Gardijana.

Ko je Kalifa Haftar Haftar je, kao general lojalan Muameru Gadafiju, učestvovao u državnom udaru kojim je Gadafi 1969. godine i došao na vlast. Međutim, 1987. godine dobri odnosi sa Gadafijem su zahladnjeli i Haftar je proveo 20 godina u egzilu u SAD. U Libiju se vratio kako bi pomogao u svrgavanju Gadafija 2011. godine. On stavlja bezbjednost ispred demokratije, a njegova vojska se sumnjiči da je koristila brutalne merode u Derni i Bengaziju, kao i da štiti ofircire koji se traže zbog ratnih zločina.

KaKo su se stvari pogoršale?

Demokratija nije u tradiciji Libije. Ona se transformisala iz italijanske kolonije u slabašnu monarhiju pod kraljem Idrisom. Nakon toga uslijedile su 42 godine Gadafijeve diktature. Međunarodna vojna intervencija koju su predvodili Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo tokom arapskog proljeća, dovelo je do promjene odnosa u zemlji. Gadafi je ubijen u oktobru 2011. godine, ali pokušaji NATO-a da formira demokratiju nisu uspjeli. Civili godinama ispaštaju zbog visoke inflacije, nestabilne valute, restrikcija struje, dugih redova. Ankete pokazuju da obični Libijci, a naročito mladi, očajnički traže da se okončaju borbe. Krijumčarenje ljudi je u porastu, a iako je opao broj onih koji pokušavaju da se domognu Italije, hiljade migranata su zarobljene u kampovima u kojima su žrtve mučenja i seksualnog nasilja.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

KULTURA

MEĐUNARODNO TAKMIČENJE GITARISTA U TIVTU OD 23. DO 26. MAJA

Kanjizares i Deziderio specijalni gosti 13. izdanja

“Nekad sam se zvao Vinston”, kaže u prvoj rečenici glavni junak romana, “bivši” čovek koji je olako povjerovao da prošlost pripada isključivo prošlosti. Utvara ili anđeo, anđeo čuvar ili anđeo uništenja, pitanja su na koja Kroker ne umije da odgovori, i ta zapitanost pretvara njegovu priču u povijest o lovu na anđele. A njih, anđele, nije moguće snimiti fotoaparatom; ubijati ih mecima, znatno je jednostavnije. (Izdavač Geopoetika - Knjižara Karver) Kanjizares

Deziderio

eđunarodno takmičenja gitarista i ove godine okupiće talentovane interpretatore iz cijele Evrope koji će se nadmetati u nekoliiko kategorija.Tradicionalno je pripremljen i bogat nagradni fond.

REPERTOAR DANAS 10.4.2019.

FILM

BALKANSKA MEĐA

15.00/ 17.45/ 19.00/ 20.30/ 21.45h

REŽIJA: Andrej Volgin MJESTO: Bioskop Cineplexx Delta City, Podgorica

SJUTRA 11.4.2019.

FILM

ŠAZAM!

16.15/ 18.45/ 20.00/ 21.15/ 22.30h

REŽIJA: Dejvid Sandberg MJESTO: Bioskop Cineplexx Delta City, Podgorica

Trinaesto izdanje Međunarodnog takmičenja gitarista (MIGC) biće održano od 23. do 26. maja u Tivtu, a uveličaće ga gitarske legende Manuel Kanjizares i Anjelo Deziderio. U talenat i umješnost ova dva sjajna virtuoza iz Španije i Italije posjetioci MIGC-a imaće priliku da se uvjere na koncertima koji će biti održani 23. i 25. maja u Velikoj sali Centra za kulturu, odnosno na Sceni DTV Partizan u Tivtu, a za talentovane gitariste oni će prirediti i majstorske radionice u Hotelu Regent (Porto Motenegro). Posljednjeg dana festivala nastupiće i Ajsegul Kodža, istaknuta turska gitaristkinja i umjetnička direktorka Međunarodnog festivala gitare u Istanbulu. Takođe, publika u Tivtu, ali i Kotoru, imaće priliku da 23. maja u kotorskom Domu učenika i studenata “Spasić-Mašera” i 24. maja na Sceni DTV Partizan u Tivtu od 20 časova čuje još sedam umjetnika EuroStringsa i to Njemicu Juliju Trinčuk - pobjednicu prošlogodišnjeg MIGCa, potom jednog od najistaknutijih meksičkih gitari-

sta Misaela Barasu-Diaza, zatim Italijana Simona Rinalda - vlasnika brojnih muzičkih priznanja, Radua Valkua iz Rumunije - majstora sa autentičnom vizijom, Đuliju Balare -najperspektivniju italijansku gita-

Tradicionalno je pripremljen bogat nagradni fond koji, između ostalog, uključuje ručno rađene gitare graditelja Andreasa Marvija i Slavka Mrdalja u vrijednosti od 8.000, odnosno 5.000 eura, niz koncerata u zemljama Evrope - članicama projekta EuroStrings, resital na Forumu gitare u Beču

ristkinju svoje generacije, Mađara Gabora Harta koji stvara inspirisan rok muzikom i Novosađanina Viktora Đuknića – pobjednika MIGC-a 2017. Očekuje se da će ovogodišnje 13. izdanje Međunarodnog takmičenja gitarista i ove godine okupiti ta-

lentovane interpretatore iz cijele Evrope koji će se nadmetati u kategorijama: solo gitara (bez starosnog ograničenja), solo gitara (sa starosnim ograničenjem) i kamerni ansambli sa gitarom. Tradicionalno je pripremljen bogat nagradni fond koji, između ostalog, uključuje ručno rađene gitare graditelja Andreasa Marvija i Slavka Mrdalja u vrijednosti od 8.000, odnosno 5.000 eura, niz koncerata u zemljama Evrope - članicama projekta EuroStrings, resital na Forumu gitare u Beču 2019. godine, koncert sa Crnogorskim simfonijskim orkestrom u sezoni 2019/20, besplatno učešće na predstojećim međunarodnim festivalima i takmičenjima, kao i poklon pakete Muzičkog centra Crne Gore. Kompletan program Međunarodnog takmičenja gitarista i pravilnik o učešću i prijavljivanju mogu se naći na zvaničnom sajtu Muzičkog centra Crne Gore, sajtu MIGC-a (www. guitarmontenegro.com), a rok za slanje prijava za takmičenje je 13. maj. Međunarodno takmičenje gitarista MIGC 2019. održava se pod okriljem evropske gitarske mreže EuroStrings i u organizaciji NVO Anagastum, Muzičkog centra Crne Gore i Centra za kulturu Tivat. R.K.

Izložba slika u Budvi Velikom izložbom radova dvadeset slikara iz zemlje i svijeta večeras od 20 sati u galeriji hotela “Adria” u Budvi biće otvorena ovogodišnja likovna sezona. Ljubitelji umjetnosti i brojni gosti, biće u prilici da vide djela domaćih majstora slikarstva, kao što su Filip Janković, Vojo Tatar, Cvetko Lainović, Miki Radulović, Slobodan Slovinić, Nikica Raičević, Mišo Vemić, Ljubo Brajović, ali i Jelena Šalinić, Aleksandar Cvetković, Danica Basta i Katarina Đorđević iz Srbije. Na zajedničkoj izložbi, naći će se i djela Goca Božurskog, Nataše Petejčuk i Aleksandra Fileva iz Makedonije, Mirjane Savove iz Bugarske, Ksenije Abakumove iz Rusije, Dijane Radokije iz Ukrajine, Jelene Glogovac iz Republike Srpske i Željana Pavića iz Hrvatske. Izložbu organizuje NIP ART PRESS iz Budve. R.K.

“Godo” na Velikoj sceni Komad “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa u režiji Diega de Breee biće izvedena večeras u 20 sati na Velikoj sceni Crnogorskog narodnog pozorišta. U predstavi igraju Srđan Grahovac, Stevan Radusinović, Nada Vukčević, Dragan Račić i Petar Vlahović. Beketov čovjek, sav skrhan i bespomoćan, luta dezorijentisan po tamnoj i zamračenoj zemlji bez svijetla i bez nade, bez ljubavi i bez srca. Pun je metafizičke tjeskobe i beznađa. Sam, izgubljen, prepun pitanja bez odgovora o smislu i posljednjem uzroku. Njegov tragični osjećaj života i vlastite sudbine, njegova otvorenost ka beskonačnosti i čežnja za vječnošću, stavlja ga pred osnovno pitanje života: Da li je duša besmrtna? R.K.

KUltUra

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

gostovanje U sKLoPU eKsKLUZIvne svjetsKe tURneje

Juđa Vang i Otenzamer u Crkvi Svetog Duha

Pijanistkinja Juđa Vang i klarinetista Andreas Otenzamer nastupiće na XVIII KotorArt Don Brankovim danima muzike u sklopu dva koncerta, 7. avgusta u Luštici Bay i 9. avgusta u Crkvi Sv. Duha u Kotoru. Ulaznice za ovaj koncert, pod nazivom “Magija plavog sata” se nalaze u pretprodaji, u ograničenoj količini i po sniženim cijenama. Ovaj željno iščekivani koncert dio je ekskluzivne svjetske turneje ovo dvoje umjetnika, povodom promocije novog CD-a izdatog za prestižnu izdavačku kuću Deusche Grammophon. Oba umjetnika su već gostovala na Festivalu sa velikim uspjehom. Juđa je na-

IZDanje FestIvaLa ZavIČajne staZe

Predstavljanje zbornika priča “Bihorske sumnje” Zbirka priča “Bihorske sumnje” biće predstavljena večeras od 19.30 časova u Multimedijalnoj sali KIC-a “Budo Tomović”. “Bihorske sumnje” sedmi je zbornik priča sa festivala “Zavičajne staze” koji od 2008. godine u Petnjici okuplja istaknute i talentovane stvaraoce. Ovaj zbornik sadrži 32 priče autora iz Crne Gore i regiona. Žiri u sastavu akademik Zuvdija Hodžić (Podgorica), prof dr Sofija Kalezić (Cetinje) i književnik Elvedin Ne-

Žiri u sastavu akademik Zuvdija Hodžić (Podgorica), prof dr Sofija Kalezić (Cetinje) i književnik Elvedin Nezirović (Mostar), odabrao je 32 rukopisa pristigla na konkurs za priču inspirisanu Bihorom.

zirović (Mostar), odabrao je 32 rukopisa pristigla na konkurs za priču inspirisanu Bihorom. Rukopisi čine cjelinu o ljudskim sudbinama koje povezije Bihor, ali i uopšteno zavičaj kao važna odrednica svakog čovjeka. O knjizi će tokom promocije govoriti Nada Bukilić, Rebeka Čilović, Selma Rastoder, Bogić Rakočević i Mirsad Rastoder. Zbirku priča objavilo je Nevladino udruženje Centar za kulturu Bihor. R.K.

Ulaznice za ovaj koncert, pod nazivom “magija plavog sata” se nalaze U pretprodaji, U ograničenoj količini i po sniženim cijenama stupala prošle godine na dva koncerta, sa violinistom Leonidasom Kavakosom kao i sa perkusionistom, Martinom Grubingerom. Andreas Otenzamer nastupao je sa našim proslavljenim gitaristom, Milošem Karadaglićem i akordeonistkinjom, Ksenijom Sidorovom, 2016. godine, u jedinstvenoj atmosferi Luštice Bay. “Višegodišnjom saradnjom

sa festivalom KotorArt, Luštica Bay je uspostavila zdravu osnovu kulturno-umjetničkog razvoja, koja nam svake godine donosi izvanredne muzičke ugođaje svjetskog ranga. Na naše veliko zadovoljstvo, dvoje vrhunskih muzičara, Juđu Vang i Andreasa Otenzamera ove godine imaćemo priliku da slušamo i u predivnom ambijentu u Luštica Bay-u. Poslije njihovih nastupa i posjeta od ranije, ovo će biti izvanredna prilika, da, nakom saradnje na Andreasovom novom albumu, oboje budu naši gosti i uvjere se u napredak koji je Luštica Bay ostvarila u proteklom periodu”, kazali su iz Luštice Bay. R.K.

ª note nas sPajajUº

Zajednički koncert muzičkih škola otvoRen KonKURs Za taLents saRajevo

Poziv filmskim autorima iz jugoistočne Evrope Zajednički koncert učenika muzičke škole Bijelo Polje i srednje muzičke škole za talente “Andre Navara” pod nazivom “Note nas spajaju”, održaće se večeras u 19.00 sati u Velikoj sali KIC-a “Budo Tomović. Muzičke škole predstaviće se sa najboljim učenicima, koji će učestvovati i na predstojećem 46. Muzičkom festivalu mladih Crne Gore, a izvodiće djela Šuberta, Baha, Vivaldija, Mocarta, Betovena, Sen-Sansa...U programu će učestvovati Hor Osnovne muzičke škole Bijelo Polje, Orkestar Srednje muzičke škole “Andre Navara”, solisti na klaviru, violini, harmonici, gitari, kao i kamerni ansambli. R.K.

Konkurs za učešće mladih filmskih profesionalaca iz Jugoistočne Evrope i Južnog Kavkaza u programu Talents Sarajevo, koji će se održati u okviru 25. Sarajevo Film Festivala, od 17. do 22. augusta, je otvoren. Tema ovogodišnjeg programa Talents Sarajevo je “Innocence un/protected”, a rok za prijave je 13. maj. Složeni pojam “nevinosti” duboko prožima sferu umjetnosti i kulture. Nalazimo ga u najstarijim mitovima i najsavremenijim medijskim spektaklima, neraskidivo povezanog sa mnoštvom slika, značenja i vrijednosti. Obično ga se prikazuje kao stanje koje treba njegovati i zaštititi od njegove užasavajuće su-

protnosti: korupcije i propadanja. Pa ipak, ta pojednostavljena slika skriva paradoks: nevinost nikad nije nevina. Umjesto da u njoj vidimo stanje koje prethodi iskvarenosti, nevinost je društveno kreiran i nametnut pojam koji često prikriva činjenicu da blažena harmonija koju označava nikad i nije postojala, stoji u obrazloženju teme konkursa. Program Talents Sarajevo 2019 okupiće mlade glumce, reditelje, scenariste, producente, montažere, filmske kritičare i direktore fotografije iz Jugoistočne Evrope i Južnog Kavkaza. Pokrenut je u saradnji sa Međunarodnim filmskim festivalom u Berlinu i programom Berlinale Talents. R.K.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

KULTURA

NAŠA DELEGACIJA U POSJETI BRITANSKOM FILMSKOM INSTITUTU

Pripreme za snažniju promociju Crne Gore kao filmske destinacije

redstavnici Filmskog centra Crne Gore i Crnogorske kinoteke, uz saradnike Ministarstva kulture za oblast kreativnih industrija, učestvovali su tokom protekle sedmice na radionici u Britanskom filmskom institutu. Na specijalnoj radionici, koju su organizovali Britanski filmski institut i Filmski centar Crne Gore, uz saradnju Ambasade Crne Gore u Londonu, Crnogorske kinoteke i Ministarstva kulture Crne Gore, predstavnicima crnogorskih institucija prezentovan je rad jedne od najznačajnijih kinematografskih institucija u svijetu, sa najdužom tradicijom. Tokom boravka u Londonu, organizovani su i sastanci koji će rezultirati snažnijim prisustvom u promotiv-

nim aktivnostima Crne Gore kao filmske destinacije na različitim događajima u Velikoj Britaniji. Kompleksna struktura BFI-a, kojom su obuhvaćeni filmski fond namijenjen za podršku i promociju talenata i filmske proizvodnje, najveći filmski arhiv sa oko milion kinematografskih djela, kao i programi kojima se unapređuje razvoj publike i pozicionira kinematografija kao nosilac kreativnih industrija u Velikoj Britaniji, prezentovani su kroz niz preda-

vanja i razgovora sa tridesetak predstavnika ove institucije, iz različitih odsjeka. U okviru programa, predstavljen je rad filmskog arhiva i promotivnih aktivnosti koje se organizuju u cilju popularizacije filmskog nasljeđa, organizacija i struktura filmskog fonda koji je posvećen podršci talentovanim filmskim stvaraocima i njihovoj promociji. Među prezenterima bili su Mark Preskot, poslovni rukovodilac BFI, Ben Roberts, rukovodilac filmskog fonda, Dilan Bejker, rukovodilac filmskog ar-

hiva, Gejlin Guld, rukovodilac BFI Southbank, Ben Luksford, rukovodilac programa razvoja publike, Li Adam, rukovodilac odsjeka za edukaciju i vještine, Nikola Galani, menadžerka za internacionalnu promociju programa i arhiva, kao i drugi rukovodioci odsjeka. Za crnogorsku delegaciju organizovana je i specijalna projekcija restaurisane verzije filma “Shiraz” iz 1928. godine, koji je obilježio prethodni period ovog dijela rada BFI. U sklopu nedjeljnog programa organizovan je i prijem u Ambasadi Cr-

U okviru programa, predstavljen je rad filmskog arhiva i promotivnih aktivnosti koje se organizuju u cilju popularizacije filmskog nasljeđa, organizacija i struktura filmskog fonda koji je posvećen podršci talentovanim filmskim stvaraocima i njihovoj promociji.

ne Gore u Londonu, na poziv ambasadora Borislava Banovića. R.K.

BOGDANOVIĆ NA SAMITU KULTURE U ABU DABIJU

Potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti kulture prioritet Ministar kulture Aleksandar Bogdanović je tokom posjete Ujedinjenim Arapskim Emiratima razgovarao sa ministarkom kulture i znanja Ujedinjenih Arapskih Emirata Nourom Al Kaabi i državnim ministrom Ujedinjenih Arapskih Emirata Zakijem Anvarom Nuseibehom. Tokom susreta sa ministarkom kulture i znanja Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bogdanović je razgovarao o mogućnostima za saradnju između dvije zemlje u oblasti kulture. Sagovornici su istakli da je od velikog značaja što skorije potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti kulture na čijem usaglašavanju trenutno rade ministarstva kulture. Bilo je riječi i o razmjeni iskustava u oblasti razvoja kreativnih industrija, koje su sagovornici definisali kao veoma bitne za podsticanje razvoja proizvoda i usluga utemeljenih na elementima kulture i umjetnosti, kao i povezivanju umjetnika dvi-

Ministar Bogdanović je istakao da je Crna Gora posebno zainteresovana za koprodukcionu saradnju i upoznao ministarku Al Kaabi sa podsticajnim mjerama za snimanja u Crnoj Gori, koja su na nivou od 25 odsto od utrošenih sredstava

je zemlje. Poseban akcenat ministri su stavili na uspostavljanje saradnje na polju kinematografije. Ministar Bogdanović je istakao da je Crna Gora posebno zainteresovana za koprodukcionu sarad-

nju i upoznao ministarku Al Kaabi sa podsticajnim mjerama za snimanja u Crnoj Gori, koja su na nivou od 25 odsto od utrošenih sredstava. Ministarka Al Kaabi je izrazila zadovoljstvo mogućnošću za uspostavljanjem saradnje u

oblasti kinematografije kroz relevantne institucije u obije zemlje. Ministar Bogdanović je u Abu Dabiju razgovarao i sa državnim ministrom Ujedinjenih Arapskih Emirata, Zakijem Anvarom Nuseibehom, a sagovornici su raz-

govarali o organizaciji Expo Dubai 2020, čija je tema “Povezivanje umova, stvaranje budućnosti” i planovima za predstavljanje Crne Gore na ovoj prestižnoj smotri. Takođe, na sastanku je bilo riječi i o mogućnosti da Ujedinjeni Arapski Emirati finansijski podrže realizaciju nekoliko projekata konzervacije i restauracije kulturnih dobara islamske arhitekture u Crnoj Gori. R.K.

DRUGI PIŠU

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

DOJČE VELE O UZROCIMA RADIKALIZACIJE U NAJMANJOJ BALKANSKOJ ZEMLJI

DŽIHADISTI U CRNOJ GORI I DALJE NA RADARU

roteklih godina su se 23 državljana Crne Gore pridružila Islamskoj državi. Povratnici su pod nadzorom, a ostali će, ako se vrate, morati na sud. Dojče vele (DW) se raspitao šta su uzroci radikalizacije u najmanjoj balkanskoj državi.

Pad posljednjeg uporišta Islamske države u Siriji otvorio je mnoga pitanja uključujući i sudbinu stranih boraca koji su se pridružili IS prethodnih godina. Značajan broj njih stigao je tamo sa Balkana, a iako najmanja od država regiona, i Crnu Goru je zahvatio ovaj „virus radikalizma“. U prethodnih šest godina, šestoro crnogorskih građana poginulo je na ratištu u Siriji a još devetoro, uključujući i dvoje djece, su na područjima gdje se kriju pripadnici razbijene Islamske države. Ukupno su do kraja prošle godine u Siriju otišla 23 crnogorska građanina i to 18 muškaraca i pet žena, koji su sa sobom poveli troje djece. Ipak, bezbjednosne službe nisu registrovale odlaske još od kraja 2015. godine. „U odnosu na zemlje regiona Crna Gora je najmanje pogođena ovom pojavom, ali puno radi u dijelu prevencije, deradikalizaci-

je, reintegracije, resocijalizacije, praćenja i represije“, kaže za DW Dragan Pejanović, nacionalni koordinator za borbu protiv nasilnog ekstremizma.

■ KORIJENI

RADIKALIZMA

Anđelija Kovačević-Lučić iz nevladine organizacije Forum MNE, koja se

bavi prevencijom nasilnog ekstremizma, kaže da, iako se smatra da u regionu Zapadnog Balkana Crna Gora spada u grupu manje ugroženih zemalja, nije zanemarljiva brojka od 23 strana borca u Siriji i pet koliko je otišlo u Istočnu Ukrajinu. „Izostanak pravovremene reakcije i interesa javnosti kao i nadležnih institucija na početku rezultirao je malim brojem dostupnih istraživanja koja se bave pokretačima radikalizacije koja vodi ka nasilnom ekstremizmu u Crnoj Gori“, kaže ona za DW.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

IS je 2015. objavio i propagandni video sa borcima sa Balkana

DRUGI PIŠU Kao i u drugim državama, ni u Crnoj Gori ne postoji jedinstven profil radikalizovane osobe i uglavnom je riječ o kombinaciji više faktora. Kovačević-Lučić objašnjava da njihove analize ukazuju da je jedan od faktora loš socijalni položaj odnosno osjećaj nezadovoljstva i frustracije uslijed neispunjenih društvenih i ekonomskih potreba. „Nerijetko je riječ o situacijama u kojima je osoba nezaposlena, nema primanja ili živi od socijalnih davanja, ne vidi perspektivu u svojoj zemlji i osjeća se kao da su joj sva vrata zatvorena. Ove osobe spas iz nezavidne situacije pronalaze na različite načine – kroz prekomjernu posvećenost vjeri ili slaganje sa autoritativnim liderima“, dodaje ona. Pejanović navodi da je, prema njihovim podacima, najveći broj slučajeva odlaska na strana ratišta bio vjerski motivisan. Ipak, i on potvrđuje da nema jedinstvenog faktora koji dovodi do radikalizacije i ekstremnog nasilja pojedinca. Kovačević-Lučić ukazuje da su najranjivija grupa mladi jer je najveći broj boraca u trenutku odlaska imao manje od trideset godina. I kada je u pitanju čitav region, uzroci su slični. „Korijeni nasilnog ekstremizma i terorizma nalaze se u političkom nezadovoljstvu, otuđenju, osjećaju nepravde i nemoći“, podvlači Kovačević-Lučić.

■ SLUŽBE PRATE POVRATNIKE

U međuvremenu se od stranih boraca koji su ratovali u Siriji desetoro njih vratilo u Crnu Goru. Pejanović kaže da su povratnici iz Sirije pristupili mirnoj integraciji i trenutno ne predstavljaju bezbjednosnu prijetnju. Međutim, s obzirom da su pojedini nastavili da održavaju veze i kontakte sa istomišljenicima u Crnoj Gori i regionu, uključujući i one crnogorske državljane koji su se nalazili u Siriji, oni su i dalje pod pažnjom bezbjednosnih službi“, objašnjava Pejanović. Kovačević-Lučić kaže da Forum MNE do sada nije imao direktan kontakt sa nekim od boraca koji su se vratili. „Njihove porodice

uglavnom nerado govore o tome i ističu da samo žele da nastave dalje.“ Od deset povratnika jedan je završio u zatvoru jer je Crna Gora u međuvremenu uvela krivično djelo „učestvovanje u stranim oružanim formacijama“. U zavisnosti od težine djela, kazne se kreću od šest mjeseci do pet godina zatvora. Hamid Beharović dobio je najmanju kaznu nakon što se vratio u Crnu Goru a zbog učešća u ratu u Istočnoj Ukrajini na šest mjeseci osuđen je i Marko Barović. „Obojica su odslužili kazne zatvora. Za njih je, tokom boravka u zatvoru, kreiran individualni program koji je prilagođen njihovoj ličnosti i faktorima rizika“, kaže Pejanović. Ostali povratnici iz Sirije nisu procesuirani jer su pošli na sirijsko ratište i vratili se u Crnu Goru prije uvođenja ovog krivičnog dela. Još jedan crnogorski ratnik iz Sirije u pritvoru je u Turskoj.

■ ŠTA SA PREOSTALIM BORCIMA?

Još devetoro crnogorskih državljana, među kojima dvoje djece, i dalje su u redovima ID. Sudbina većine njih, u slučaju povratka, je jasna. „Svi za koje postoji sumnja da su počinili krivično djelo učestvovanje u stranim oružanim formacijama biće uhapšeni i procesuirani“, kaže Pejanović. Pejanović dodaje da je Crna Gora jedina država regiona koja ima Nacionalnu platformu za borbu protiv ekstremizma. ,,Platforma je okupila predstavnike Vlade, političkih partija, vjerskih zajednica, civilnog društva, akademske zajednice i medija iz cijele Crne Gore, sa ciljem povećanja svijesti o ključnoj ulozi svih aktera u društvu u sprječavanju i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije.“ Kovačević-Lučić kaže da je prije nekoliko godina bila evidentna loša koordinacija i nejasno definisana odgovornost institucija, ali da su se stvari popravile. „Ipak, do sada su u fokusu više bile aktivnosti bezbjednosnih i pravosudnih organa“, kaže naša sagovornica i poručuje da je potrebno više programa koji su direktno usmjereni na pojedince kako bi se spriječila njihova radikalizacija. Dojče vele

U PRODAJI IZDAVAČKI PROJEKAT DNEVNIH NOVINA

CRNOGORSKI VLADARI AUTORI: ŽIVKO ANDRIJAŠEVIĆ I MILAN ŠĆEKIĆ

CRNA GORA – PROSTOR, DRUŠTVO, NASLJEĐE PREGLED ISTORIJE CRNOGORSKE DRŽAVNOSTI CRNOGORSKE VLADARSKE PORODICE VLADARI DINASTIJE VOJISLAVLJEVIĆ Vladimir, Vojislav, kralj Mihailo, kralj Bodin, kralj Mihailo II, kralj Dobroslav, kralj Vladimir, kralj Đorđe, kralj Grubeša, kralj Gradihna, kralj Radoslav VLADARI DINASTIJE BALŠIĆ Balša I, Đurađ I, Balša II, Đurađ II, Balša III VLADARI DINASTIJE CRNOJEVIĆ Gospodar Stefan, Gospodar Ivan, Gospodar Đurađ VLADARI DINASTIJE PETROVIĆ-NJEGOŠ Mitropolit Danilo, Mitropolit Sava, Mitropolit Vasilije, Mitropolit Petar I, Mitropolit Petar II, Knjaz Danilo, Knjaz/kralj Nikola

PRODAJNA MJESTA: PODGORICA - OGLASNO “POBJEDE” (JUŽNA TRIBINA STADIONA) REZERVACIJA NA MAIL: marketing@dnovine.me NIKŠIĆ - OGLASNO “POBJEDE” CIJENA 50 EURA APRILSKI POPUST ZA FIZIČKA LICA 10 ODSTO :

Ovo luksuzno izdanje u B4 formatu, sa tvrdim povezom i zlatotiskom, na 288 strana sadrži veliki broj fotografija i drugih ilustracija iz hiljadugodišnje istorije crnogorske države

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

UZ MALO OBOSTRANOG TRUDA

Kako da osvježite vezu

udimo realni - u dugim vezama i brakovima vremenom se gubi ona prvobitna povezanost, strast, “varnice”, zbog svakodnevnog života i stresa. Ali, uz malo obostranog truda, stvari među vama mogu opet da budu kao nekada - dinamične, svježe i seksi. Evo nekoliko načina da osvježite vaš odnos. Odbacite stare aktivnosti, uvedite nove Možda vama to djeluje sasvim logično, ali mnogi parovi i ne shvataju da iznova ponavljaju iste stvari i da to možda negativno utiče na njihov odnos, romantiku i intimu. Ne mora to da bude nikakva značajna i velika promjena, ali ako na primjer gotovo svake večeri gledate film, “prodrmajte” rutinu tako što ćete jedno veče izaći u šetnju ili ćete možda ostati kod kuće i igrati društvenu igru ili se zanimati nečim drugim. Promjena rutine je dobra jer vam daje ono uzbuđenje koje ima-

mo samo kada u pitanju nešto novo, a to vam možda nedostaje u odnosu na početak veze. Iznova se upoznajte Na početku veze je sve zanimljivo, jer se svakodnevno upoznajete i saznajete nešto novo o partneru. Toliko toga ne znate jedno o drugom, a pokušavate da utvrdite da li ste dobar par, tj. da li ste kompatibilni. Poslije izvjesnog vremena nekako se samo nameće da prestajete da saznajete nove stvari o partneru, a pitanja se svode na: “Kako je bilo na poslu” i “Šta treba da kupimo u prodavnici”. Imajte na umu da se ljudi stalno mijenjaju, tako da uvijek postoji još nešto što možete da na-

učite o svom partneru. Samo se malo potrudite i vidjećete kako će to ponovo probuditi interesovanje među vama i učiniti vas bliskijim. Osvježite stvari i u sobi Neka vaša spavaća soba bude vaše ljubavno gnijezdo - uredite je tako da se u njoj osjećate prijatno, udobno i potpuno opušteno. Uopšte nije važno šta ćete tačno da uradite - da li ćete da ofarbate zidove u ljubičasto, kupite nove jastučiće ili da promijenite namještaj... Važno je da nešto promijenite u sobi i da vam se ta promjena dopada - kao što smo rekli, promjena djeluje na mozak tako što donosi uzbuđenje nečeg novog. (Mondo.rs)

VEZE

ZABAVA

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

I NA KOPNU I NA MORU MOŽET

REPETITOR OBJAVIO SPOT ZA ª EKSPEDICIJUº

Željeli smo da zabilježimo život na točkovima Beogradska grupa Repetitor objavila je novi spot za pjesmu “Ekspedicija”, koji je snimljen tokom jedne od mnogobrojnih evropskih turneja. Ovaj tročlani alternativni rok sastav poznat je po tome da svira veliki broj koncerata širom regiona, ali i po Istočnoj i Zapadnoj Evropi, a stigli su čak i do Rusije i Kine. Bilo je i logično da jednu od turneja ovjekovječe spotom. “Kako rijetko uopšte spavamo kod kuće, htjeli smo da zabilježimo taj život na točkovima”, kaže gitarista i pjevač benda Boris Vlastelica. “Spot je sniman prije nekoliko godina kada smo putovali Istočnom Evropom.

Kadrovi u ‘Ekspediciji’ zabilježeni su u Varšavi, Berlinu, Krakovu, Lincu, Beču, ali i u gradićima poput Breclava ili Trenčina koji se nalaze u Češkoj i Slovačkoj. Te turneje ‘dan za danom’ vrlo su zabavne ali i izuzetno naporne: malo se spava, dosta putuje, što se i vidi na našim licima u spotu... Od toliko vremena provodenog zajedno uvijek se dešava neko novo ludilo i glupiranje koje je naš drug Nikola Hajduković lijepo ‘uhvatio’, pored same atmosfere na koncertima”, prisjetio se Boris putešestvija na koje su poveli Nikolu i njegovu staru “Sony” kameru, koja je i dokumentovala sve što može da se vidi u novom spotu. Fi.J.

FILM ª ThE hITMAN' S WIFE BODygUARDº

Hajek na Instagramu “reklamIra” rovInj

Holivudska zvijezda Salma Hajek oduševljena je Rovinjem, gdje trenutno snima film “The Hitman’s Wife Bodyguard”. Glumica je na Instagramu objavila fotografije sa seta, a brzo je dobila skoro pola miliona lajkova i nekoliko hiljada komentara pratilaca. “Hrvatska dosad nije vidjela ljepoticu poput tebe”, napisao joj je jedan fan, dok su joj hrvatski pratioci savjetovali da njihovu zemlju posjeti i turistički. Salma Hajek i Semjuel Li Džekson tokom vikenda su na društvenim mrežama objavili fotografiju na kojoj zagrljeni šetaju poznatom rovinjskom ulicom Grisia. “Stigla sam na magično mjesto”, napisala je tada Selma. Uz nju i Džeksona u

Rovinju je i Rajan Rejnolds, dok bi u filmu trebalo da glumi i Morgan Frimen koji će se ekipi pridružiti na setu u Italiji.

Jedem, piJem, a pJesme će s

⌦ Danilo Brajković

ibor Karamehmedović, muzičar iz Dubrovnika, među crnogorskom publikom prepoznat, prije svega, kao gitarista i vokal benda Silente, uspješno je realizovao debi solo album “I na kopnu i na moru” i skinuo ogroman teret sa leđa.

Prvi put u karijeri Tibor Karamehmedović junak je priče u kojoj je sve zavisilo isključivo od njegovog umijeća i snage. Sve numere, tačnije njih 17, koje se nalaze na debitantskom solo albumu, Tibor je napisao sam, a izdanje je dostupno od 1. aprila, pod okriljem Los Angeles Agency. Materijal je snimljen u Morris studiju u Zagrebu, u maju i junu prošle godine, ali prvoaprilska premijera nikako nije protekla u znaku humora, pošto je iza Tibora, ako je vjerovati njegovom muzičkom ubjeđenju, i te kako ozbiljan projekat. Muzičar Dnevnim novinama priznaje da mu je veoma drago što je uspio da “I na kopnu i na moru” upakuje tako da bude otklon od onoga što čini sa Silenteom, a podsjeća da je teret bendovske prošlosti i sadašnjosti baš težak. No, mjeseci napornog rada urodili su plodom, iako se u jednom trenutku činilo da je u mrtvom uglu.

■ Da postoje bolje ne bih pisao

“Zadovoljan sam - od prve do posljednje pjesme. Kako da ne budem srećan, godinu i po sam pisao apsolutno sve. I onda sam ušao u studio na dva mjeseca. Otkriću vam anegdotu u vezi sa tim. Mjesec nakon početka snimanja sam u studiju bio sam, zovem inženjera da mi pomogne, kako bismo ubrzali proces snimanja određenih instrumenata. I on mi kaže - ne znam šta se ovdje događa, ali mislim da ne znaš ni ti. I nisam znao šta se događa, kako bi trebalo da zvuči pjesma. Sa Silenteom sam dobijao gotove pjesme, tri mjeseca vježbaš, uđeš u studio i snimiš. Sada sam odlučio da snimam bez ikakvih probi prije toga, bez pokušaja sviranja. Dakle, da gradim postepeno. Čak je i

Mjesec nakon početka sniManja saM u studiju bio saM, zoveM inženjera da Mi poMogne, kako bisMo ubrzali proces sniManja određenih instruMenata. i on Mi kaže - ne znaM šta se ovdje događa, ali MisliM da ne znaš ni ti. i nisaM znao šta se događa, kako bi trebalo da zvuči pjesMa

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

ZABAVA

TE SLUŠATI TIBOROV PRVI SOLO ALBUM

Foto: Marino Mislav Pejčinović

pišem i spavam, se same odbraniti

Tibor Karamehmedović

Sa Silenteom Sam dobijao gotove pjeSme, tri mjeSeca vježbaš, uđeš u Studio i Snimiš. Sada Sam odlučio da Snimam bez ikakvih probi prije toga, bez pokušaja Sviranja. dakle, da gradim poStepeno. čak je i redoSljed Snimanja bio vrlo neplaniran. na kraju je iSpalo Sjajno

redosljed snimanja bio vrlo neplaniran. Na kraju je ispalo sjajno. Publika je sjajna, zvuči odlično, kritika, makar ova na koju sam naišao, je takođe odlična”, srećan je Tibor. Muzičar konstatuje da je želio da svaka numera žanrovski bude drugačija. Pjesme su dostupne na Jutjubu, pa o njima može suditi i publika van Hrvatske. Tibor cijeni da su višeznačne, a trenutno ne vidi bolji način od njih da ogoli svoje viđenje umjetnosti. “Pjesme će se same odbraniti, ne moram ja to raditi za njih. Ako je pjesma dobra, ljudi će je slušati. Tako tretiram svaku. Znaš, jedem kada sam gladan, pijem kada sam žedan, i ostatak vremena pišem, dok ne zaspim. Inspiraciju ne možeš trenirati, ali valjda tako dođe pa neka pjesma ispadne bolja od druge. Meni je sarajevski pop-rok najdraži oblik izražavanja. Najviše volim stihove i rimu ‘pod gitarom’. Da postoje neke bolje pjesme, koje bi i mene bolje predstavile, te bih pjevao, ali ne mogu ih naći, pa sam pišem. Prija mi da pjevam ove priče. Nijedna od njih ne bi trebalo da ima samo jedno značenje. Usred koncerta ili probe i ja otkrivam nešto novo, pa slušaoci priđu sa svojim značenjima, još se onda sve proširi...”, nastavlja Tibor.

■ Prosjek? 27 godina, 54 Pjesme...

O premijernom izdanju ovih dana pričaće se širom Hrvatske. I kritičari će, sigurno, imati šta da kažu, ali Tibor, ipak, prednost daje publici. “U mom svijetu, struka ne postoji, baš kao ni institucija koja će me štititi ili gurati. Ne postojim na mapi nikakvih ozbiljnih novinara, institucija, ali me mogu upoređivati sa svim drugim izdanjima te godine. Pitanje je kako to ide, jer ako se ovaj drugi zaje*avao, a ja nisam... Više mi je stalo do publike. A opet, nije toliko ni do njih, jer uvijek radim ono što mislim da treba. Pokušavam podilazati sebi. Ovo je službeno 54. pjesma koju sam izdao, duplo više nego što imam godina. Prosjek je dobar, polovina njih su pogoci. A ovo je maraton. Nikada pjesma nije konačna, nikada neću reći da je to - ta”, zaključuje Tibor.

Oliverova supruga sačuvala “Kad mi dođeš ti”

Vesna Dragojević, supruga pokojnog velikana hrvatske muzike Olivera Dragojevića, prvi put nakon smrti govorila je o dosad nepoznatim detaljima iz njegovog života i to za hrvatski Ekran. Između ostalog, Vesna je saopštila da će sve Oliverove nagrade uskoro naći utočište u muzeju u njegovoj rodnoj Veloj Luci, a priznala je da vjerovatno ni sam umjetnik nije znao koliko je nagrada osvojio, pošto se, kako kaže, nikada nije hvalio time. Zanimljivo, Vesna pojašnjava da je samo jednom savjetovala supruga u vezi sa odabirom muzike i ispostaviće se da je učinila pravu stvar, pošto je “sačuvala” veliki hit. “Bilo je to kada mu je naš prijatelj Vinko poslao dvije pjesme. Oliver je snimio demo verzije i bile su to pjesme ‘Samo ti’ i ‘Kad mi dođeš ti’, a on je odlučio prvu da stavi na album, a za ovu drugu je rekao da je neće, jer mu je tih 10 koje je odabrao sasvim dosta. Dvadeset dana sam ga kumila i molila da na album stavi i drugu. Na kraju je rekao: ‘Ajde, staviću je i ne mogu te više slušati’”, s osmijehom se prisjetila Vesna. D.B.

Izabela i Leo ukrstili vokale Amir Kazić Leo i Izabela Martinović, koju pamtimo kao pjevačicu grupe Stijene u periodu od 1995. do 2001. godine, objavili su duet “Samo ne brini za mene”, koji, prema riječima iz njihove izdavačke kuće, najbolje dočarava ljepotu naočigled različitih pristupa interpretaciji. Autor muzike i teksta je Leo, a aranžman i produkciju potpisuje Aleksandar Valenčić. Spot za pjesmu sniman je na Tvrđavi Sv. Mihovila u Šibeniku i u hotelu u Pakoštanima, pod rediteljskom palicom Boštjana Vučka. D.B.

Ljepota

njega tijela

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

GIPSANE BERM VEOMA USPJEŠ PROTIV CELULI Celulit je najrasprostranjeniji estetski problem i jedan od najvećih neprijatelja žena. Ima ga skoro svaka dama, pa čak ni sportistkinje i modeli nisu pošteđeni. Javlja se sve ranije, tako da se vrlo često zapaža i kod djevojčica, koje imaju svega dvanaestak godina. Kad govorimo o celulitu, moramo napraviti razliku između celulita i povećanja tjelesne težine ili gojaznosti. Zajedničko im je jedino povećanje broja masnih ćelija koje su kod gojaznih osoba drastično uvećane, a kod celulita je poremećena njihova struktura, funkcija, oblik i sadržaj koji se nalazi u ćelijama. Kada se masne ćelije previše napune toksinima, slobodnim radikalima, masnoćom i solima one izgube oblik i ispoljavaju se u vidu izgleda “pomorandžine kore” na površini kože.

Mehanizam nastanka celulita je jednostavan, međutim, oslobađanje od njega je dugotrajan i komplikovan proces. Osnovno pravilo koje treba poštovati kod anticelulit tretmana je da nikad ne treba primjenjivati samo jednu metodu, već treba kombinovati preparate i aparate naizmjenično, uz obaveznu limfnu drenažu, da bi došli do dobrih rezultata. Postoji mnogo metoda, kako preparativnih tako i aparativnih, koje su u službi borbe protiv celulita. Jedan od veoma popularnih i veoma djelotvornih anticelulit tretmana, koji daje veoma dobre rezultate, su gipsane bermude. GIPSANE BERMUDE Gipsane bermude su jedan od najtraženijih i najpopularnijih “body wrapp” oligoesencijalnih tretmana. Ovim

tretmanom se, osim celulita, rješavaju i mnogi drugi estetski problemi na tijelu koje je ugroženo celulitom, slabim i otežanim izlučivanjem tečnosti i razni drugi problemi koji izazivaju estetske manjkavosti, koji su često uzrok i nekih zdravstvenih poremećaja. Osnovna uloga gipsanih bermuda je da pokrene i pospješi detoksikaciju i izbacivanje nagomilane tečnosti i soli pomiješane sa masnoćom, solima, toksinima, slobodnim radikalima i da na taj način omogući organizmu da normalno funkcioniše, a uz to se popravlja izgled i figura. Gipsane bermude se koriste u kombinaciji sa drugim anticelulit metodama za postizanje idealne figure. Naročito se preporučuju osobama koje imaju sklonost ka zadržavanju tečnosti, lokalizovanih edema, za tretiranje edematoznog

celulita, lokalizovanih masnih naslaga. ZATEŽU KOŽU Osim toga, zatežu i učvršćuju kožu na butinama i glutealnim regijama kod osoba koje imaju opusten tonus na ovoj zoni. Pomažu kod gubitka elastičnosti kože i u periodu mršavljenja, jer učvršćuje opuštenu kožu. Značajno je to što su rezultati odmah vidljivi, obim je već poslije prvog tretmana manji. Ovaj efekat se postiže tako što oligoelementi i aktivni sastojci koji se nanose prije tretmana, u ovoj kombinaciji imaju veoma značajnu ulogu u funkciji aktivatora. Oni pojačavaju dejstvo aktivnih supstanci, apsorbuju tečnost, so i masnoću, imaju samozagrijavajući efekat pa dolazi do razgradnje masnog tkiva i celulita u zonama koje tretiramo.

MUDE ŠNE ITA

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Ljepota

Autor:

Sloba Bubanja www.estebel-mn.com

Metabolizam Takođe je veoma važna činjenica da ovaj tretman pokreće metabolizam, pa se osim samog procesa oblikovanja tijela pokreću mnoge druge korisne stvari u potkožnom masnom tkivu. Najuočljivije je to što učvršćuju tonus, smanjuju edematozni (površinski) celulit, a fibrozni (dubinski) izvuku i izbace na površinu, odakle se drugim anticelulit metodama uklanja. Uz sve ove nabrojane karakteristike, gipsane bermude eliminišu toksine iz organizma i obavljaju dubinsku drenažu. Uz ručnu limfnu drenažu, koja je obavezan sastavni dio tretmana, rezultati su zaista veoma dobri i vidljivi, pa zbog toga imaju i toliko veliku primjenu. U ovom tretmanu je koncentrovano nekoliko veoma važnih oligoelemenata, koji aktiviraju funkcije kože. Zahvaljujuci inovativnim i veoma djelotvornim aktivnim sastojcima celulit i masne naslage se tope, a vaša figura dobija savršene zategnute obline. Prije gipsanih bermuda, na kritične zone obavezno treba utrljati serume bogate koncentrovanim kompleksom oligoelemenata, koji imaju anticelulit efekat i sposobnost razgradnje te koncentrovane zgusnute, konzistentne mase. Da bi efekat bio

potpun, neophodno je sve ovo utrljavati specifičnim blagim drenažnim pokretima, koji su karakteristični za limfnu drenažu. Ovim postupkom se otvaraju limfni putevi i pokreće proces detoksikacije koji traje tokom cijelog tretmana. Gipsane bermude su zapravo oligomineralna maska, koja sadrži visok procenat koncentrovanih, aktivnih oligoelemenata, koji nakon nanošenja aktiviraju mehanizme učvršćivanja tkiva, pa koža postaje čvrsta i zategnuta. Stoga su one pravo rješenje, kad želimo da učvrstimo opuštenu kožu, smanjimo obim na svim kritičnim mjestima i zonama, kao što su predjeli butina, stomaka, nadlaktica i zone oko koljena. Uspjeh kod pravljenja anticelulit koktela zavisi isključivo od kvalitetnog odabira kombinacije oligoelemenata, koja može da smanji obim za jedan konfekcijski broj, tokom samo jednog tretmana. Značajno je i to što ovi preparati imaju produženo dejstvo još nekoliko sati poslije tretmana te se nekoliko sati nakon tretmana ne treba tuširati, odlaziti u teretanu, ili raditi bilo kakve druge aktivnosti koje dovode do znojenja, dok se svi naneseni elementi ne resorbuju.

POKLANJAMO Dnevne novine u saradnji sa autorkom današnjeg teksta, vlasnicom podgoričkog bjuti centra “Estebel” Slobodankom Bubanjom, poklanjaju jednom od čitalaca tretman lica po izboru. Dobitnik nagrade će poslije pregleda kože dobiti tretman koji odgovara baš njegovom licu i moći će da ga iskoristi u narednih sedam dana. A da biste dobili poklon tretman, potrebno je da danas tačno u 12 časova pošaljete mejl na sljedeću adresu: zabavadnovine@ gmail.com sa naznakom Za nagradnu igru Estebel i ličnim podacima (ime, prezime i grad). Srećno!

zdravlje

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Znakovi da vam je potreban detoks

SIMPTOMI

Ovi simptomi pokazuju da je vašem tijelu neophodna detoksikacija

Problemi sa konstipacijom (zatvorom) Kada jedemo hranu, takođe nenamjerno unosimo mnogo hemikalija koje dolaze sa njom, kao što su konzervansi, boje i vještačke arome. Crijeva koja su zadužena za probavu takođe se moraju suočiti sa otrovom ovih toksina. Ovo nakupljanje toksina može dovesti do poremećaja rada želuca i zatvora. Konzumiranje organske hrane, ograničavanje unosa alkohola i konzumiranje veće količine vode trebalo bi pomoći u rješavanju problema. Loše pamćenje i problemi sa koncentracijom Ako osjećate vrtoglavicu, zbunjeni ste i ne možete da se koncentrišete čak ni ujutru, nakon dobrog noćnog sna, štetni toksini mogu da budu razlog. Ovi toksini izazivaju niz reakcija koje isušuju esencijalne vitamine i minerale koji su tijelu potrebni da normalno funkcioniše. To je nešto slično onome što se dešava kada stavite loše ulje u auto.

Bolovi u zglobovima i mišićima Ako se niste skorije bili u teretani ili radili neki naporan fizički posao, a imate bolove u mišićima i zglobovima, nakupljanje toksina u organizmu može biti razlog. Bolovi u tijelu su pokazatelji da možete imati neprovjerenu upalu u tijelu, pa ako nemate drugog razloga za upalu, pokušajte sa detoksikacijom Imate problema sa spavanjem Sa jedne strane, nakupljanje toksina čini da se osjećate iscrpljeno, a sa druge strane, može pokvariti vaš san. Velike količine toksina u organizmu mogu prouzrokovati da se nivo hormona koji kontroliše san kortizol poremeti, što negativno utiče na vaš san. Nesanica može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, tako da ako mislite da je uspavljivanje sve teže, razmislite o detoksikaciji. Dobijate na kilaži Uprkos svim velikim treninzima koje radite u te-

Uprkos svim velikim treninzima koje radite u teretani, ako i dalje ne gubite kilograme, možda nešto nije u redu sa vašim hormonima. Toksini mogu negativno uticati na nivo određenih hormona u tijelu, uključujuc´i i one koji su odgovorni za održavanje težine.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

retani, ako i dalje ne gubite kilograme, možda nešto nije u redu sa vašim hormonima. Toksini mogu negativno uticati na nivo određenih hormona u tijelu, uključujući i one koji su odgovorni za održavanje težine. Loš zadah (koji i vi osećate - ne samo drugi) Loš zadah je obično simptom probavnih problema. To se dešava kada se vaš probavni sistem mora boriti da bi svario sve što jedete. Ali problemi sa varenjem se mogu javiti i kada se vaša jetra bori da očisti

sve nakupljene toksine. Otklanjanje toksina je jedini način da riješite ovaj problem - i da redovno posjećujete svog stomatologa, podrazumijeva se! Naglo vam opada kosa Gubitak kose nije simptom toksičnog preopterećenja uzrokovanog svakodnevnim toksinima. To može biti rad više zlokobnih toksina kao što su arsen, olovo i talijum (koji se nalaze u dimu cigareta), između ostalog, koji čak mogu biti smrtonosni. Zato ne shvatajte gubitak kose zdravo za gotovo i obratite se svom ljekaru.

zdravlje

Koža nije čista Jedete zdravo, ali ne osjećate se tako - ako jedete zdravo to ne znači da ne treba povremeno napraviti detoks. Eliminacijom određene hrane na neko vrijeme daćete svojim crijevima predah i tako odstraniti štetne toksine iz organizma i osnažiti organizam. Koža nije čista - ako je u tijelu previše toksina to može uticati na slabiji rad jetre (koja je glavni organ za detoksikaciju u tijelu). Budući da se kroz kožu putem znoja takođe izbacuju štetne tvari iz organizma, svi ti toksini mogu se pokazati na površini kože u obliku akni, osipa i upalnih procesa.

Loš zadah je obično simptom probavnih problema. To se dešava kada se vaš probavni sistem mora boriti da bi svario sve što jedete. Ali problemi sa varenjem se mogu javiti i kada se vaša jetra bori da očisti sve nakupljene toksine.

Gubitak kose nije simptom toksičnog preopterećenja uzrokovanog svakodnevnim toksinima. To može biti rad više zlokobnih toksina kao što su arsen, olovo i talijum (koji se nalaze u dimu cigareta), između ostalog, koji čak mogu biti smrtonosni.

38 DN

ENIGMATIKA VRSTA PLESA

UZVRATNI MEČ U SPORTU

BIVŠI AMERIČKI TENISER, DŽON

GRAD U IZRAELU KOD TEL AVIVA

OBRAZOVNI CENTAR (SKR.)

CRTA

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

RUSKA GLUMICA GRBAV, AREPINA NERAVAN

DODATAK NA TV-U ZA ČITANJE TEKSTA

NEPOZNATI (GRČ.)

FOTO UBOD

NADRAŽIVATI (LAT.)

SVIRATI TREMOLO

VRSTA ZAVJESE ITALIJAN. FUDB.KL. NJEMAČKI AUTOMOBILIST ŠUMAHER

IVOVA ŠUMA, IVIK

DANSKA GLUMICA STROJBERG PRIJATELJ (TURC.)

DEMONI ŠUMA (GRČ.MIT.) PRIJAVITI DOLAZAK

MEĐUNARODNA OZNAKA ZA TUNIS AUTOR: BRANISLAV NIKIĆ

AKTIVNOST GRADONAČ.(FR.) ATLETSKI SAVEZ SRBIJE

ZARAZNA BOLEST GRAD U NJU MEKSIKU SLOVO JEVREJ. PISMA VAROŠICA U SRBIJI

OZNAKA NA VOZILIMA AUTO ŠKOLE

NOVČANI ZAVOD BOJANA OD MILJA SVIRAČ BASA VELIKA TOPLOTA ENGLESKI PISAC SVIFT

OMLADINSKI SPORTSKI CENTAR

Maskote Svjetskih prvenstava u fudbalu

AMERIČKI BIZNISMEN OSNIVAČ KOMPANIJE EPL

LIČNA ZAMJENICA

MJESTO NA FILIPINIMA

KOJA JE OD LANA

PREDUZIMLJIV (LAT.)

MILOVATI

Play sudoku online at: ŽITELJ ORANA, LUKE U ALŽIRU

www.sudokukingdom.com

STARO ŽENSKO IME

Play sudoku online at:

Hodnik u rudniku soli, Bjelorusija

www.sudokukingdom.com

RJEŠENJE IZ PROŠLOG BROJA: STATOR, PLIN, TENISER, ALA, IRA, UGAONIK, VOLT DIZNI, O, RAMENAK, NN, MINI, AROMAT, USANI, ALEKO, ŠT, ARETOLOG, KAS, BRIGITA, A, AVIO, OKOL, T, SIRARI, OKIDAČ, BAJATA, AŠANIN.

Puzzle solution:

LAKŠA Daily Sudoku puzzle No. 2986

2 4

9 6

5 3

3 2

9 2

2Puzzle 9 4 solution: 1 8 5

Daily Sudoku puzzle No. 2987

2014-12-17

3 4 8

1 1

5 9

7 7

Medium level

1 4 9 3 8 5 2 7 6 Sudoku puzzle No. 3108 2015-04-17

4 9

Sudoku puzzle No. 3107 2015-04-16

9 6 1 8 3 4 7 2 www.sudokukingdom.com

1 5

Play sudoku online at:

Medium level

TEŽA

RJEŠENJE IZ PRETHODNOG BROJA

2014-12-16

www.sudokukingdom.com

6 2

2 4

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

Word Search Puzzle #X341SO

Anted Anted Beaks Beaks Belted Birds Belted Bonds Birds Booths Breed Bonds Cleavers Booths Coming Creek Breed Dated Cleavers Deader Coming Depends Dolled Creek Domes Dated

Deader

Endorse Depends

Polling Ravel Laymen Refuge Relegate Loves Spear Outset Stage Stain Planet Tester Plates Thighs Polling Thriving Tiara Ravel Trial Refuge Winds Relegate Wretched

Engulfed Dolled Gloat Grant Domes Hatreds Endorse Helms Hexagon Engulfed Hilts GloatHoist GrantInner Laymen Hatreds Loves Helms Outset Planet Hexagon Plates

Inner

Hilts

Spear

Hoist

Stage

Stain Tester

ENIGMATIKA HOROSKOP OVAN Zabrinuti ste za svoju zaradu i često vam se čini da neke stvari idu u pogrešnom smjeru. Dopada vam se jedna osoba za koju niste sigurni da li takođe gaji interesovanje prema vama. Potreban vam je odmor.

BIK Niste zadovoljni poslom i polako se pripremate da tražite neku novu priliku za sebe na ovom polju. Ukoliko ste u braku, možete da očekujete da ćete sa voljenom osobom uspjeti da izgladite nesporazume. Koža vam je osjetljiva.

BLIZANCI Nije vam lako da završite sve obaveze koje su vam nametnute. Pred vama je prilično naporan poslovni tempo. Moguće je da vam se dopada jedna osoba koja vam se na početku činila antipatična. Osjetljiv želudac.

Thighs

VAGA Niste sigurni za koji posao da se odlučite. Imate dvije ponude i potrebno je da sve iskalkulišete. Postoje manji problemi u komunikaciji s partnerom, ali ako se budete zaista potrudili, riješićete ih. Potrebno vam je više sna.

ŠKORPIJA Dajete maksimum kako biste u dogledno vrijeme mogli da napredujete u poslu koji vam je veoma važan. Moguće je da između vas i voljene osobe postoji i neko treći. Polako sastavljate kockice. Mijenjajte loše navike.

STRIJELAC Danas nećete imati veći broj obaveza. Možete da očekujete da ćete imati vremena i da se odmorite. Zainteresovani ste za prolaznu avanturu, ali ne biste želeli ništa više od toga trenutno. Mogući su problemi s zglobovima.

Thriving Tiara Trial Winds Wretched

RAK Budite oprezni sa tim kome ukazujete svoje povjerenje. Moglo bi da se desi da se okružite pogrešnim ljudima. Očekuje vas zanimljiva situacija na polju flerta. Možete da se nadate lijepom poznanstvu. Bavite se sportom.

LAV Ukoliko ne budete bili dovoljno posvećeni poslu, mogli biste da očekujete probleme na ovom polju. Postoje ljudi koji zavise od vas. Partner vam je vjeran i posvećen, a zauzvrat ne traži ništa manje od toga. Prolazna prehlada.

DJEVICA

Rješenje iz prethodnog broja: Novi preletači

Neophodno je da poradite na komunikaciji s poslovnim okruženjem da biste uspjeli da zadržite stabilnu atmosferu. Moguće je da vam smeta to što voljena osoba više vremena posvećuje poslu nego vama. Prijala bi vam masaža.

JARAC Moguće je da niste zadovoljni okolnostima na poslovnom polju i da vas to čini obeshrabrenim. Dopada vam se osoba koja ne živi u istom mjestu kao i vi. Moguće je da ste spremni na vezu na daljinu. Problemi s kostima.

VODOLIJA Važno je da se organizujete najbolje što možete tokom današnjeg dana jer će biti zahtjevnih poslova za vas. Odnos sa voljenom osobom je veoma napet i to vas opterećuje. Imate utisak da se bližite prekidu. Iscrpljeni ste.

RIBE Potrebno vam je još neko vrijeme kako biste mogli da donesete konačnu odluku što se tiče posla. Moguće je da vam nedostaje osoba s kojom ste nedavno raskinuli i da na neki način maštate o njoj. Problemi s nesanicom.

petak,

MALI OGLASI

14. 11. 2014.

SRIJEDA, 10.4.2019.

MALE OGLASE UZ LIČNU KARTU MOŽETE PREDATI I LIČNO RADNIM DANIMA OD 10 DO 16h U PROSTORIJAMA DNEVNIH NOVINA 19. decembar br. 5 – 4 sprat Južna tribina stadiona pod Goricom

POSAO Restoranu Atrio (Delta City) potrebni: pica majstor i pomoćni pica majstor sa iskustvom. Zvati radnim danima od 11:00h do 17:00h na br. telefona 067 614 994

USLUGE GRAĐEVINSKE USLUGE

RAZNO Kupujem dinare,lire, perpere, medalje, ordenje, sablje, bajonete, ćemere, umjetničke slike, knjige, razglednice, poštanske marke, gramofonske ploče. Telefon: 069/019-698, 067/455-713 Kupujem umjetničke slike poznatih slikara. Beli. Imam i za prodaju. Kolekcionar. Tel: 069/051-526 Prodajem plac na Veruši, 400 m2. Izlazi na glavni asfalt.Tel: 067/390-767

Hidroizolacija betonskih ploča, krovova, terasa, kupatila, bazena itd. Porodična tradicija i provjereni kvalitet su garancija posla. www.hidroizolacija.me. Tel.067/809-806

APARATI/OPREMA Klime - midea, vivax, fujitsu, daikin, LG, mitsubishi, aux. Prodaja, montaža, servis, čišćenje, dezinfekcija, popravke, freon. Garancija do 5 godina. Povoljno. Tel.069/020023, 067/342-392

OBAVJEŠTENJE

   20   1  1 

Poštovani koris nici oglasnog prostora, materijal za objavljivanje malog oglasa do 20 riječi slati na: marketing@dnovine.me Tel: 020 252 900

Prodajem 20 000 m2 i kuću 70 m2, 30 km od Nikšića. Povoljno ! Donja Brezna, selo Bajovo Polje! Tel: 067/ 898-614 Prodajem i proizvodim zimzelene biljke: buksuz, loniceru, ruzmarin, lavandu. Razne veličine, žbunovi, sve u saksijama i živa ograda. Tel: 069/081-507 MALI OGLASI DO 20 RIJEČI 1 DAN 1 EURO

Izdavački projekat Dnevnih novina

“CRNOGORSKI VLADARI” Cijena 50,00 eura. Aprilski popust! Za fizička lica 10%

DNEVNE NOVINE ● 020/252-900 ● marketing@dnovine.me ● Južna tribina stadiona pod Goricom ● 19. decembar br. 5, 4. sprat

SRIJEDA, 10.4.2019.

41 31

MALI OGLASI

VAŽNI TELEFONI

Radio

Petnjica

Talas Bihora na 90.5 MHz

DEŽURNE SLUŽBE

INSPEKCIJE

Jedinstveni evropski broj za pozive u nevolji ..................... 112 Policija ................................... 122 Vatrogasna ............................ 123 Hitna pomoć ....................... 124 Tačno vrijeme ...................... 125 Telegrami............................... 126 Sigurnost na moru ............... 129 SOS broj za žrtve trafikinga ........ ..........................................116 666

Ekološka......................... 618-395 Inspekcija zaštite prostora .......... ....................................... 281-055 Inspekcija rada............. 230-374 Inspekcija Uprave za igre na sreću ............................ 265-438 Komunalna policija 080-081-222 Metrološka inspekcija................... 601-360, fax................... 634-651 Sanitarna........................ 608-015 Tržišna............................ 230-921 Turistička........................ 647-562 Veterinarska.................. 234-106

Univerzalna služba za davanje informacija...........................1180 Crnogorski Telekom: Informacije ...........................1181 Prijava smetnji ..................12711 Call centar ...........................1500 Telenor: Informacije ..........................1189 Prijava smetnji ..................12769 Call centar ...........................1700 M:tel: Prijava smetnji ..................12768 Call centar ...........................1600 Radio difuzni centar: Prijava smetnji ..................12712 Telemach: Prijava smetnji ................. 12755 Call centar .......................... 1800 Orion Telekom: Prijava smetnji ..................12777

Specijalna ponuda za male oglase Platiš 3 dobiješ 5 Napomena: Ponuda ne važi za oglase poslate putem SMS-a

Elektrdistribucija........... 633-979 Vodovod......................... 440-388 Stambeno...................... 623-493 Komunalno..................... 231-191 JP “Čistoća”.................. 625-349 Kanalizacije.................... 620-598 Pogrebno........................ 662-480 Meteo..................... 094-800-200 Centar za zaštitu potrošača ............................... 020/244-170 Šlep služba........... 069-019-611 Žalbe na postupke policije....... 067 449-000,................ fax 9820 Carinska otvorena linija ............................... 080-081-333 Montenegro Call centar........ 1300 Tel. linija za podršku. i savjetovanje LGBT osoba u CG.......................... 020/230-474 SOS broj za žrtve trafikinga ...... ........................................ 116 666 SOS linija za žrtve nasilja u porodici................ 080 111 111 Sigurna ženska kuća 069-013-321 Povjerljivi telefon 080-081-550 Kancelarija za prevenciju narkomanije ................... 611-534 Narcotics Anonymous .............. ................................067495250 NVO 4 LIFE.................................. .... 067-337-798 068-818-181 CAZAS AIDS.......... 020-290-414 Samohrane majke 069-077-023

BOLNICE Klinički centar................ 412-412

DOMOVI ZDRAVLJA Pobrežje.......................... 648-823 Konik............................... 607-120 Tuzi.................................. 603-940 Stari aerodrom.............. 481-940 Dječja.............................. 603-941 Golubovci....................... 603-310 Radio-stanica................ 230-410 Blok............... 481-911, 481-925

LABORATORIJE I AMBULANTE Ordinacija za kožne i polne bolesti “Dr”.................. 664-648 Malbaški........................ 248-888 PZU “Life” klinika za IVF...623-212

VETERINARSKE AMBULANTE “Animavet”............. 020-641-651 Montvet.......................... 662-578

APOTEKE Ribnica............................ 627-739 Kruševac......................... 241-441 Centar............................. 230-798 Sahat kula..................... 620-273

HOTELI Ambiente........................ 235-535 Best Western Premier Hotel Montenegro................... 406-500 Bojatours....................... 621-240 City.................................. 441-500 Crna Gora..... 634-271, 443-443 Evropa.......... 621-889, 623-444 Eminent.......................... 664-646 Keto................................. 611-221 Kosta’s........... 656-588, 656-702 Lovćen............................ 669-201 Pejović............................ 810-165 Premier........................... 409-900 Podgorica...................... 402-500

TAKSI Alo taksi 19-700, sms 069019700 Boom taksi........................ 19-703 Bel taxi............................. 19-800 City taksi........................ 19-711, besplatan broj......... 080081711 De lux taksi...................... 19-706 Exclusive taksi.................. 19-721 Hit taksi........................... 19-725 Red line taksi.................................. ........19-714, sms 068019714 Royal taksi......................... 19-702 Oranž 19”.......................... 19-709 PG taksi............................ 19-704 Queen taksi...................... 19-750

DNEVNE NOVINE ● 020/252-900 ● marketing@dnovine.me ● Južna tribina stadiona pod Goricom ● 19. decembar br. 5, 4. sprat

Sport

42 Saobraćajka selektora Argentine Selektor Argentine, Lionel Skaloni, je zadobio ozbiljne povrede u sudaru u Španiji, a nakon udesa je primljen u bolnicu na Balearskim ostrvima. Prema prvim informacijama Skalonijevo stanje je ocijenjeno kao kritično, ali posljednje koje je objavio “El Mundo Deportivo” - govore da nije životno ugrožen. Skalonija je udario automobil dok je na Majorci vozio bicikl. Mediji prenose da je 40-godišnji Argentinac tom prilikom zadobio povrede glave, ogrebotine po tijelu i licu. Skaloni je preuzeo mjesto selektora Argentine u novembru prošle godine. B.T.

Skaloni

Stadion u Skoplju se zove Toše Proeski Nacionalni stadion “Filip Drugi” u prijestonici Sjeverne Makedonije dobio je novi naziv - “Toše Proeski”! “Na redovnoj sjednici Vlade Republike Sjeverne Makedonije donijeta je odluka o preimenovanju stadiona Filip Drugi u nacionalnu arenu “Toše Proeski” u čast rano preminulog pjevača, koji je ostavio trag u makedonskoj i regionalnoj savremenoj istoriji”, napisao je portparol makedonske vlade Mile Bošnjakovski, na Twitteru. Gradski stadion u Skoplju ime “Filip Drugi” nosi od 2009. godine koje je izglasala vlada na čelu sa VMRO - DPMNE. Riječ je o najvećem sportskom objektu u Sjevernoj Makedoniji sa kapacitetom oko 33.000 mjesta i ubraja se u srednje po veličini stadione u Evropi. Smatra se da je novo preimenovanje stadiona uslijedilo zbog Prespanskog sporazuma sa Grčkom, u kome se navodi da su antički likovi poput Aleksandra Velikog i Filipa Drugog dio antičke helenske, odnosno grčke istorije. B.T.

srijeda, 10. 4. 2019.

LŠ, PRVI MEČ ČETVRTFINALA (21.00) - ĐAVOLI I KATALONCI OČI U OČI NA OLD TRAFORDU

Zamka “Ole” za čudotvorca Lea N a “O l d T r a f o r d u” - usijanje! Tamo gdje su stvarani velikani, gdje se Mančester još traži poslije odlaska ser Aleksa Fergusona i na najboljem je putu da se “pronađe” sa Fergijevim učenikom Oleom Gunarom Solskjerom, stiže Barselona sa jednim od najvećih igrača u istoriji. I sve to dovodi atmosferu do maksimuma pred početak prvog četvrtfinalnog meča Lige šampiona (21.00). Naravno, Lionel Mesi je u centru pažnje - Ole je gledao čudotvorca iz Argentine sa saradnikom Majkom Filanom u pobjedi Barse nad Atletikom (2:0) na “Nou Kampu”. “Leo je sjajan igrač, u istoriju će otići kao jedan od najvećih. Biće teško da ga zaustavimo, ali to nije nemoguće. Nije to kao da Mesi sam igra protiv Junajteda, ima tu još sjajnih fudbalera...”, poručio je 46-godišnji Norvežanin, koji nema namjeru da se preda unaprijed...

mo da se suočimo sa njim”, nadovezao se Solskjer, a onda je pojasnio na šta misli. “Igrali smo protiv Kristijana Ronalda (Juventus), Kilijana Mbapea (PSŽ) i Edena Azara (Čelsi), tako da znamo da će Mesi, kao i Suarez i Kutinjo, natjerati naše igrače da budu pod posebnom pažnjom. Tako da, hajde da vidimo kako

“Kakav plan možete imati protiv jednog od najboljih na svijetu. Ipak, kao što je već rekao Kris Smoling, jedva čeka-

će to izgledati”, jasan je menadžer “crvenih đavola”, koji ne može da računa na Aleksisa Sančeza, Andera Ereru, Erika Bajia i Antonija Valensiju, dok su upitni Nemanja Matić i Markus Rašford. A Barselona je upravo preko Mančester junajteda osvojila dvije od pet LŠ - 2009. u Rimu je bilo 2:0, a 2011. u Londonu 3:1. Do novog finala put vodi preko “đavola”. Međutim, Barsa nikada nije pobijedila na “Old Trafordu”. “Pokušaćemo to da promijenimo. I vjerujem da ćemo da pobijedimo”, rekao je trener Katalonaca, Ernesto Valverde, koji u sastavu neće imati samo Osmana Dembelea. “Mančester jeste izgubio od Vulverhemtona za vikend, ali je moćan tim. Igrači su fizički jaki i znaju da vrše pritisak na protivnika. Mogu da budu opasni, ali nećemo im to dozvoliti”, jasan je 55-godišnji Španac. B.T.

595

golova je postigao lionel Mesi u sviM takMičenjiMa za Barselonu, a sa toM BrojkoM je najBolji strijelac katalonaca svih vreMena

LŠ, PRVI MEČ ČETVRTFINALA (21.00) - SUDAR AJAKSA I JUVENTUSA NA JOHAN KROJF ARENI

Ma, kakva osveta - još jedan spektakl

Raspoloženi: Zijaš i Nereš

Kada je Juventus u Rimu osvojio drugu (za sada posljednu) Ligu šampiona pobijedivši Ajaks 1996. na penale, većina aktuelnih igrača “kopljanika” nije bila ni rođena... Zato, čuveni klub iz Amsterdama ne razmišlja o osveti, već o još jednom čudu nakon eliminacije Real Madrida. To je poruka “kopljanika” pred prvi četvrtfinalni meč sa Juventusom na “Johan Krojf areni”. “Neće biti kao utakmica sa Realom, ali ćemo ući u nju sa našim stilom. Juventus je preiskusan, zato moramo da budemo baš dobri u čitanju igre”, rekao je trener Ajaksa, Erik Ten Hag, koji “zna” da će Kristijano

Ronaldo igrati... “Drago nam je što će Ronaldo biti tu, jer uvijek želimo da igramo protiv najboljih”, dodao je Holanđanin, koji je lišen usluga Nasera Mazruija. I dok “kopljanici” vraćaju stari sjaj, “stara dama” je projektovana da konačno ponovo osvoji najcjenjenije evropsko takmičenje. A Ronaldo će početi, pa Masimilijano Alegri ne može da računa samo na Đorđa Kjelinija. “Znamo kako Ajaks može da bude opasan, ali naš cilj je jasan od početka takmičenja. Želimo finale i želimo da izbacimo Ajaks”, poručio je Alegri. B.T.

Igra: Kristijano Ronaldo

Sport

srijeda, 10. 4. 2019.

1/4 FINALE Liverpul - Porto Totenhem - Man. Siti

1/2 FINALE 2:0 1:0

VEčEras, 21.00

Ajaks - Juventus Man. junajted - Barselona rEVaNŠ UTaKMiCE 16. april, 21.00

Juventus - Ajaks Barselona - Man. junajted 17. april, 21.00

Liverpul na korak od polufinala: Strijelci Kejta i Firmino

Porto - Liverpul Mančester siti - Totenhem

30. april, 21.00

Totenhem/Mančester siti Ajaks/Juventus Man. junajted/Barselona Liverpul/Porto rEVaNŠ UTaKMiCE 7. Maj, 21.00

Ajaks/Juventus - Totenhem/Mančester siti Liverpul/Porto - Man. junajted/Barselona

LŠ, PRVI MEČ ČETVRTFINALA - PObjEDE TOTENhEMA I LIVERPULA

Ljoris i Son bacili pijevce u trans, lagan ritam redsa

Engleska je bila obasuta zvjezdicama Lige šampiona, “prštalo” je i na Enfildu i na novom stadionu Totenhema u Londonu, a na kraju su viđene pobjede domaćih timova... Totenhem - Mančester siti 1:0 i Liverpul - Porto 2:0 u prvim utakmicama četvrtfinala Lige šampiona. Revanš mečevi su na programu 17. aprila. A navijače “pijevaca” u trans su bacili kapiten Ugo Ljoris i Hjong Min Son - prvi zato što je “skinuo” penal u 13. minutu Serhiju Ageru, a drugi zato što je postigao jedini gol u 78. minutu. I kod jedne i kod druge situacije čekao se VAR! Deni Rouz je skrivio pe-

nal igravši rukom nakon šuta Rahima Sterlinga i tu je sve bilo čisto, baš kao i kod egzekucije supersoničnog Sona. Reprezentativac Južne Koreje je zadržao loptu u igri koju bi malo ko uspio, izbacio je Fabijana Delfa, a onda je lijevom nogom oštro podvukao “bubamaru” ispod Edersona. Za totalno ludilo na novom “Vajt Hart Lejnu”. A kada je Kujpers potvrdio da je gol čist, uslijedilo je dodatno slavlje. Bio je to peti poraz Sitija iz isto toliko utakmica od engleskih timova u nokaut fazi evropskih takmičenja... A u gradu Bitlsa, sve je bilo u ritmu “redsa” - Liverpul je laganim ritmom i visokim

PODRŠKA VARVARA ZA VOĐU IVANOVIĆA

Pustite Čaku da se brani sa slobode

Najvatreniji navijači Budućnosti - Varvari - su pred Tužilaštvom u Ulici slobode pružili podršku svom vođi Aleksandri Čaki Ivanoviću, koji se nalazi u pritvoru do 30 dana, zbog tuče tifoza “plavih” i policije u Nikšiću nakon utakmice Sutjeska - Budućnost. Skup nije bio najavljen, prošao je mirno, a ispred Tužilaštva se okupilo oko 200 navijača kluba iz Podgorice. Varvari su pjevali pjesme Budućnosti, pjesme posvećene Čaki, kao i

pjesme protiv organa reda, a nakon pola sata mirnog protesta, svi su se razišli. Glavni zahtjev sa okupljanja je da se vođa navijača “plavih” brani sa slobode. “Oslobodite Čaku i dajte mu mogućnost da uspravno, kakav je čitavog života bio - iznese svoju odbranu! To je vaša dužnost, jer pravda podrazumijeva jednakost njene primjene - za sve i svakoga uvijek”, saopšteno je sa skupa ispred zgrade Tužilaštva. B.T.

presingom odradio Porto sa 2:0. Ne kao prošle godine na “Dragau” kada je bilo 5:0, ali sasvim dovoljno da se razmišlja o polufinalu... Učenici Jirgena Klopa su sve završili za 26. minuta - Nabi Kejta je uz pomoć Olivera Toresa nakon akcije Sadija Manea i Roberta Firmina poentirao za 1:0, dok je još ljepša akcija viđena kod drugog gola - “redsi” su kombinovali po desnoj strani, Trent Aleksander Arnold je ubacio u peterac, a Roberto Firmino je imao lagan posao. Liverpul je nastavio da pritiska, ali do trećeg pogotka nije došao. Jeste, ali je VAR opravdano poništio egzekuciju Manea...

400 Uz Huga Ljorisa, junak Totenhema: Son

pobjeda u trenerskoj karijeri ostvario je jirgen klop - 111 sa liverpulom, 180 sa borusijom i 109 sa majncom

SPORT

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

JESU LI LAVOVI SPREMNI ZA JOŠ JEDNO ČUDO CRNA GORA OD 21H

NIKAD JAČI RIVAL, NIKAD JAČI MOTIV

⌦ Kosta Bošković

Čuda su u sportu moguća tome su nas, uostalom, najbolje naučili oni kada su izašli na crtu jačima od sebe i natjerali ih da pognute glave napuste Crne Goru. Čuda su moguća, a “lavovima” će sada trebati najveća od kada postoji naša rukometna selekcija. U Podgoricu je stigao svjetski i olimpijski šampion Danska - Crna Gora će večeras (21.00h) u paklu “Morače” tražiti čudo protiv selekcije koja se prije nešto više od dva mjeseca prošetala Svjetskim prvenstvom. Biće to meč 3. kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a otežavajuća okolnost za “lavove” je što će na neki način morati da se “vade” protiv najbolji svjetske selekcije, s obzirom na to da su iz duela sa Farskim Ostrvima i Ukrajinom izvukli samo bod.

■ PRIJETIO SAM

FARANIMA, PA...

Zbog slabog starta pitanje je koliko je realno da se “lavovi” nadaju bodu ili pobjedi protiv Mikela Hansena i društva. “Ja sam, prvenstveno, prijetio Faranima, pa znamo da nismo baš najbolje prošli. Sada bih se suzdržao nekih prognoza”, iskren je i realan selektor Crne Gore Zoran Roganović.

Igrajte i za Grbovića Momak hrabrog srca, bo-

rac koji uvijek “gine” na terenu za saigrače i boje svoje zemlje, večeras neće moći da pomogne “lavovima”. Nemanja Grbović će zbog privatnih problema propustiti ove akcije reprezentacije Crne Gore, ali će njegovi drugovi imati dodatni motiv da večeras igraju i za njega. “Žao mi je što on ponovo neće biti sa nama, svi znamo šta Grbović znači za ovaj tim. Postoje stvari koje su važnije od ovoga, svi smo uz njega i dajemo mu veliku podršku”, poručio je selektor Roganović. Nisu to bili pravi “lavovi” na početku kvalifikacija, ali... “Dolazi nam najteži mogući protivnik, svjetski i

VASKO ŠEVALJEVIĆ Ne može biti veći izazov od igranja protiv momaka koji su sve osvojili. Nadamo se punoj “Morači”, a obećavamo maksimalnu borbu do posljednjeg daha. Pokazaćemo zube i sigurno im neće biti lako.

olimpijski šampion, i to nakon ne baš najboljeg starta. Protiv Farskih Ostrva i Ukrajine nismo ostvarili zacrtano, ali na turniru u Hrvatskoj smo popravili i utisak i neke stvari”, istakao je Roganović. “Nadam se mnogo boljem nastupu protiv Danske, jer takav protivnik zaslužuje najveću moguću alarmantnost”.

■ AKO MORAMO DA SE VADIMO NEKA BUDE SADA

Crna Gora će tako protiv selekcije koja je sa svim pobjedama osvojila Svjetsko prvenstvo pokušati na neki način da “ispravi” izgubljeno sa starta kvalifikacija? “Nadam da ćemo odigrati dva dobra meča i ako već moramo da se ‘vadimo’ protiv nekoga, neka to bude svjetski i olimpijski šampion”, istakao je Roganović Veliki faktor kao i uvijek mogli bi da budu i navijači Crne Gore. “Pozivam sve navijače i navijačke grupe da napune ‘Moraču’, jer nikada nismo podbacili kada je publika bila uz nas kao osmi igrač i davala nam vjetar u leđa”, jasan je selektor Crne Gore. “Sagledali smo greške i stvari koje smo dobro radili, što nam daje za pravo da se nadamo da ćemo popraviti utisak i da ćemo protiv

MILOŠ BOŽOVIĆ:

Trebaće nam dosta strpljena, borbe i pameti i nadam se dobrom rezultatu - zašto da ne. Treba da vjerujemo. rivala sa najvećim mogućim renomeom odigrati dva dobra meča”.

■ SKANDINAVCI NE VOLE 3-2-1

Švedska je praktično druga domovina za Zorana Roganovića, pa je jasno da naš selektor dobro zna i šta bi to moglo da nekako namuči komšije iz Danske, koji skoro da nemaju mana. “Dugo godina sam u Skandinaviji, a poznato je da oni ne vole baš da igraju protiv naše agresivne, tradicionalne 3-2-1 zone”, otkrio je Roganović, a potom zastao. “Bolje da ne otkrivam sve, jer će Danci vjerovatno sve čitati, ali ćemo pokušati da ih iznenadimo agresivnom igrom, na šta nisu navikli”. Selektor Crne Gore je pratio i nastupe Danaca na Svjetskom prvenstvu. “Tamo nisu izgubili nijedan bod, ali nijedan protivnik nije igrao vrstu odbrane koju ćemo mi prikazati”, poručio je na kraju Zoran Roganović.

Danci žele četiri boda, Jakobsen čeka susret sa Lipovinom laj Jakobsen. Stručnjak iz Viborga vodio je Dance do svjetske krune, a u Rajn-Nekar Levenu trenira i našeg Vladana Lipovinu. “Jedva čekam da se vidim sa njim”, rekao je Jakobsen. “Znamo da poput njega imate i ostale dobre igrače kao što su Stefan Čavor, Miloš Božović, Miloš Vujović, golman Nebojša Simić. Znamo i da ukoliko ne budemo igrali na najvišem nivou, biće to težak meč za nas”.

foto: Dejan Lopičić

Neočekivano za Dance, ali sinoć su kasnili na trening koji je bio zakazan u “Morači”, pa su domaći i gostujući novinari morali da ih čekaju. Super rasploženi razgovarali su najprije sa crnogorskim novinarima, pa sa danskim, a onda su pripremu za “lavove” počeli partijom fudbala. “Naš cilj je da osvojimo četiri boda iz ova dva meča protiv Crne Gore. Neće biti lako, ali to želimo”, poručio je selektor Niko-

Najbolji rukometaš planete Mikel Hansen i društvo na treningu u Morači

Kako do SP? Prvo mjesto u grupi očekiva-

no rezervisano je za Dansku, veoma blizu drugog je Ukrajina, ali nadu Crnoj Gori daje to što će iz osam kvalifikacionih grupa i četiri najbolje trećeplasirane selecije izboriti plaman na Evropsko prvenstvo. Zbog toga bi i bod protiv Danske bio veliki kao kuća, a ako se već izgubi dobro bi bilo da to bude sa što manjom razlikom. Naravno, ključni meč “lavovi” će igrati sa Ukrajinom kući. “Bili smo i ranije u teškim situacijama u kvalifikacijama, ali padala je ovdje Švedska dva puta - i Njemačka, Hrvatska...”, istakao je Zoran Roganović.

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

H U ª MORAČIº NAPADA MOĆNU DANSKU I ranije smo pravili senzacije: Vasko Ševaljević na meču sa Danskom na EP 2016. koji su lavovi izgubili 30:28

SPORT

POLUFINALE: BUDVA PRIMORAC 18:17, P.P.

KARAKTER BUDVE ZA FINALE SA JADRANOM Bilo je drame, ali neće biti trećeg meča... Vaterpolisti Budve sa 2:0 u pobjedama eliminisali su Primorac i plasirali se u finale plej-ofa prvenstva Crne Gore, gdje ih čeka šampion Jadran. A do trijumfa u drugom meču momci Draga Pejakovića su stigli iz izgubljene situacije (na kraju treće četvrtine gubili 12:8) i sa penal ruleta - 18:17, nakon 32 minuta bilo je 14:14. U penal seriji za Budvu su precizni bili Marjan Mitrović, Petar Ćetković, Nikola Bogdanović i Miroslav Ranđić, dok je neprecizan bio Savo

Ćetković. Za Primorac su pogađali Antonio Petrović, Damir Crepulja i Goran Grgurević, dok su tragičari bili Marko Ivanković i Marko Gopčević. Najefikasniji u pobjedničkom timu bio je Branko Franeta sa tri gola, dok su po dva postigli Savo Ćetković, Matija Brguljan (pogodio za produžetak), Marko Vukmirović i Bogdanović. Na drugoj strani, najbolji je bio tragičar iz penal-ruleta Ivanković sa četiri pogotka. Finalna serija kreće 24. aprila, a igra se na tri dobijena meča. K.B.

Sa Jadranom za krunu: Petar Ćetković, adut Budve

KARATE 32 MEDALJE ZA BUDUĆNOST

PLAVA DOMINACIJA

72 10 GOLA POSTIGAO JE DANAC MIKEL HANSEN NA OVOGIŠNJEM SP - BIO JE NAJBOLJI STRIJELAC I NAJBOLJI IGRAČ ŠAMPIONATA

MEČEVA ODIGRALA JE DANSKA NA OVOGODIŠNJEM SP - UPISALA JE SVIH 10 POBJEDA. NAJVEĆI OTPOR PRUŽILA JOJ JE MAĐARSKA KOJA JE PORAŽENA SA “SAMO” TRI RAZLIKE

Sjajan nastup plavih majstora na “Trofeju Sopot”, gdje je učestvovalo 450 takmičara iz 35 klubova. Karate klub Budućnost osvojio je 32 medalje - 12 zlatnih, sedam srebrnih i 13 bronzanih - za prvo mjesto u generalnom plasmanu. U borbama medalje su osvojili Vasilije Mićunović (zlato), Ena Radulović (srebro) i Sergej Bajčeta (bronza). Zlatne medalje - kata tim seniori (Filip Bakić, Rijad Mandić, David Dubak), kadetkinje/juniorke (Mila Mraković, Džena i Jasmina Canović), kadeti/juniori (Dubak,

Aleksa Jokić, Nikša Zejak) i pojedinačno Mila Mraković, Bakić, Mandić, Zejak, Mia Ramović i Jasmina Canović. Srebrne - kata tim seniorke (Mraković, Dž. Canović, J. Canović) i pojedinacno Dubak, Dž. Canović, Vuk Janketić, Petar Vojinović i Andrija Jokić. Bronzane - Hava Vulić, Misa Bajčeta, Lana i Lazar Đikanović, Tijana Vujisić, Milica i Lazar Bošković, J. Canović, Bakić, Jokić i Strahinja Popović. Za najuspješnije takmičare turnira proglašeni su Mila Mraković i Filip Bakić. K.B.

SPORT

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

JOŠ 46 DANA DO POČETKA IGARA MALIH ZEMALJA U CRNOJ GORI 27. MAJ 1. JUN

Autentično takmičenje iz duše DUŠAN SIMONOVIĆ

⌦ Miloš Antić Bliži se početak najmasovnijeg multisportskog takmičenja u Crnoj Gori Igre malih zemalja će od 27. maja do 2. juna okupiti više od 900 sportista (i još toliko članova delegacije) iz devet zemalja. Svojevrsni festival, u kojem će se sportisti nadmetati u deset sportova (atletika, boćanje, košarka, odbojka, odbojka na pijesku, plivanje, stoni tenis, streljaštvo, tenis i džudo) za Crnu Goru su - Olimpijske igre u malom. “U eri vrhunskog profesionalizma, velikih sportskih asova, nadmetanja sportista, mahom amatera, ove Igre su svojevrsna poruka da izvorni olimpizam još postoji. Siguran sam da će IMZE u našoj zemlji biti pravi festival sporta, koji prenosi istinski olimpijski duh. Ovo je autentično takmičenje, takmičenje iz duše”, rekao je predsjednik COK-a Dušan Simonović tačno 46 dana do otvaranja Igara.

■ PREMIJER MARKOVIĆ OTVARA IGRE

Svečano otvaranje zakazano je za 27. maj u Budvi, koja će uz Podgoricu, Tivat i Cetinje biti domaćin najvećeg sportskog događaja koji je ikada održan u našoj zemlji. “Premijer Duško Marković će svečano otvoriti manifestaciju i biće na

U eri vrhunskog profesionalizma, velikih sportskih asova, nadmetanja sportista, mahom amatera, ove Igre su svojevrsna poruka da izvorni olimpizam još postoji ti i predsjednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, Tomasa Baha tokom posjete Crnoj Gori”, istakao je Simonović.

■ ATLETSKA STAZA U BARU JE PROBLEM

900

Biće to pravi festival sporta: Dušan Simonović, predsjednik COK-a

čelu i počasnog odbora, u čijem sastavu će ući određeni broj ministara, predsjednici opština koji su or-

SPORTISTA IZ DEVET ZEMALJA UČESTVOVAĆE NA IMZE U CRNOJ GORI

ganizatori, sportisti, kao i direktori javnih preduzeća i turističkih organizacija. Marković će ugosti-

Organizacija ovakvog događaj je kompleksna, ali je većina infrastrukturnog posla završena. Borilišta su našminkana, ali sa velikim problemom COK se susrijeće u Baru - atletska staza stadiona SRC Topolica je u očajnom stanju. “Za sada idemo u dobrom smjeru, imali smo sastanak šefova misija država učesnica IMZE. Obišli su sve terene, sa nekima su zadovoljni, sa nekima ne. Atletska staza u Baru nam predstavlja veliki problem. Staza je u lošem sta-

nju i bez rekonstrukcije se ne mogu održati takmičenja. Napravili smo ugovor sa iskusnom međunarodnom kompanijom, ali zbog kiše još nijesu počeli radovi. Nadamo se međutim da će posao biti urađen. Obezbijeđena su sredstva, novca neće faliti, ali će trebati lijepog vremena i energije da to bude završeno. Krajnji rok za završetak rekonstrukcije je 20. maj”, zaključio je Simonović. Igre malih zemalja su nastale 1984. za vrijeme Olimpijskih igara u Los Anđelesu na inicijativu tadašnjeg predsjednika MOK-a Huana Antonija Samarana, koji je ovo sportsko takmičenje vidio kao jedinstvenu priliku za širenje duha i vizije olimpijskog pokreta. Igre se organizuju prema pravilima internacionalnih federacija, uz podršku Evropskog olimpijskog komiteta. Organizacija Igara malih zemalja Evrope 2019. u Crnoj Gori temelji se na konceptu olimpijs ko g , funkc i o nalnog, tro škovno-efikasnog i sigurnog sportskog nadmetanja sa velikom međunarodnom važnošću, koje će učesnicima omogućiti jedinstven sportski i olimpijski događaj.

TELEKOM ZVANIČNA MREŽA IMZE

Sa potpisivanja ugovora

Zvanična mreža Igara malih zemalja Evrope (IMZE) biće crnogorski Telekom, a ugovor o saradnji (sponzorstvu) potpisali su juče predsjednik COKa Dušan Simonović i direktor Sektora za poslovne korisnike u Telekomu Predrag Perković. “Ovo je lijep gest Telekoma i zahvaljujemo na vrijednoj donaciji i snažnoj podršci. Imaćemo sjajan servis u trenucima kada se na više borilišta dešavaju značajna takmičenja. Ta-

kav servis je neophodan i košta oko 50.000 eura, a mi ćemo ga zahvaljujući Telekomu dobiti besplatno”, poručio je Simonović, uz podsjećanje da je Telekom bio partner COK-a i na prvim, za nas istorijskim Olimpijskim igrama u Pekingu. Telekom je u svrhu zadovoljavanja svih kriterijuma investirao u infrastrukturu i opremu kako bi na 11 lokacija na kojima će biti održano takmičenje i u medija centru obezbijedio sve tehničke uslove po-

trebne za manifestaciju takvog nivoa. “Telekom će servise staviti u službu sporta za vrijeme IMZE. COK je vodio računa da u organizaciju događaja implementira pametna rješenja i zelene tehnologije. Telekomu je to strateški pravac kretanja i to je bio još jedan vid gdje su nam se sreli interesi. Ovo je samo nastavak naše saradnje iz Pekinga”, naveo je Predrag Perković, nekada istaknuti karatista Budućnosti. M.A.

NA DANAŠNJI DAN

Vil Tomas je nadigrao Hermansona

EVROKUP: VALENSIJA ALBA 89:75

Moćna Valensija rastjerala albatrose Valensija je povela trka za trofej Evrokupa i plasman u Evroligu - “narandžasti” su u prvom meču finalne serije lako savladali Albu 89:75. U krcatoj La Fontenti, domaćin je prelomio meč u trećoj dionici kada je serijom 22:4 odletio na +18 (71:53). Povratak za albatrose više nije bilo... Blistao je Vil Tomas sa 22

poena, Met Tomas je upisao 16, Van Rosom 15, a San Emeterio 11. Kapiten crnogorske reprezentacije Bojan Dubljević postigao je devet poena, uz osam skokova. Kod gostiju su se istakli Pejton sa 17 i Hermanson sa 16. Drugi meč finalne serije igra se u petak u Berlinu, a eventualna majstorica u Valensiji 15. aprila. M.A.

Slavlje košarkaša Virdžinije

1991.

Studenti Univerziteta Virdžinija osvojili su titulu šampiona NCAA spektakularnom pobjedom nad Teksas Tekom poslije produžetaka! Pred više od 72.000 gledalaca poslije dva poluvremena rezultat je bio 68:68, a u dodatnom periodu Kavalirsi su stekli prednost od 17:9, za ukupnih 85:77. Za Virdžiniju je ovo prva titula u istoriji.

Bajern - Zvezda 1:2. Gol Dejana Savićevića za pamćenje i veliki trijumf u plufinalu Kupa šampiona na Olimpijskom stadionu u Minhenu.

18:00h Srbija - Brazil, futsal 21:00h Mančester Junajted Barselona, fudbal 01:00h Kolumbus - Tampa Bej, hokej

Arenasport 2 18:00h Rakov - Lehia Gdanjsk, fudbal 00:15h Cero Portenjo - Atletiko Mineiro, fudbal 02:30h Boka Juniors - Horhe Vilsterman, fudbal

Arenasport 3 16:00h Metalac - Bežanija, fudbal 18:30h AEK - Panatinaikos, fudbal

Nenad AMIDŽIĆ, izvršni direktor (nenad.amidzic@dnovine.me) Vesna ŠOFRANAC, glavni i odgovorni urednik, Goran POPOVIĆ, zamjenik gl. i odg. urednika Izdavač: Dnevne novine d.o.o. Prvi broj izašao 10. oktobra 2011. Ul. 19. decembar br. 5, Južna tribina stadiona pod Goricom

redakcija@dnovine.me

Dejan Savičević poentira pored Jana Kolera

Arenasport 1

Najefikasniji u pobjedničkom timu bio je Deandre Hanter sa 27 poena, uključujući i trojku 13 sekundi prije kraja regularnog dijela za produžetak. Kajl Gaj postigao je 24 poena, a Taj Džerom 16, uz osam asistencija i šest skokova. U ekipi Teksasa Brendon Frensis ubacio je 17, a Davide Moreti i Džeret Kalver po 15 poena.

DNEVNIH NOVINA

BARSELONA

20:50h Crna Gora - Danska, rukomet

VIRDŽINIJA U LUDOM FINALU DO TROFEJA

TIP

M. JUNAJTED

TVCG 2

NCAA: PRVI PEHAR ZA KAVALIRSE

SPORT

SRIJEDA, 10. 4. 2019.

(desk@dnovine.me)

Arenasport 4 18:30h Molde - Valerenga, fudbal

Arenasport 5 16:00h Tošk - Široki Brijeg, fudbal 18:00h Sarajevo - Sloga, fudbal

SK 1 17:00h Banvit - Bahčešehir, košarka 19:15h Galatasaraj - Tofaš, košarka 21.00h Ajaks - Juventus, fudbal 02:05h Santos Laguna - Tigres, fudbal

SK 2 18:00h Zenit Kazanj - Peruđa, odbojka 20:30h Novara - Vakifbank, odbojka (ž) 04:30h Denver - Minesota,

Na Old Trafordu će se igrati po taktovima katalonskog giganta, koji će klasu dokazati već u prvoj utakmici.

košarka

SK 3 17:00h Ankara - Bujukčekmeče, košarka 20:30h Lube - Belhatov, odbojka

SK 4 18:00h Ljubljana - Kamnik, odbojka

SK 6 15:30h Laci - Kukesi, fudbal 18:30h Fljamurtari - Teuta, fudbal

Eurosport 18:30h EP Gruzija, dizanje tegova

Eurosport 2 15:30h Trka oko Belgije

Ekonomija: Bojana DESPOTOVIĆ (bojana.despotovic@dnovine. me) Hronika: Nataša PAJOVIĆ (hronika@dnovine.me), Društvo: Bojana PEJOVIĆ (drustvo@dnovine.me), Crna Gora: Ivanka RASTODER (crnagora@dnovine.me), Kultura: Jelena BOLJEVIĆ (kultura@dnovine.me) , Svijet: Nikola MIJUŠKOVIĆ (svijet@ dnovine.me), Zabava: Filip JOVOVIĆ (zabava@dnovine.me), Sport: Miloš ANTIĆ (sport@dnovine.me), Foto: Dejan LOPIČIĆ (foto@dnovine.me)

zanimljivo

aktuelno

zbog davanja mita kako bi djecu lakše upisali na prestižne univerzitete

Holivudske zvijezde ponizno priznale krivicu Američko savezno tužilaštvo u Bostonu saopštilo je da će trinaest dobrostojećih roditelja, među kojima su i glumica Felisiti Hafman i jedan sportski trener, priznati krivicu za davanje i primanje mita i ostale malverzacije počinjene u nedavno otkrivenim zloupotrebama prilikom upisa na prestižne američke fakultete. Zvijezda serije Očajne domaćice Felisiti Hafman je priznala da je platila 15.000 dolara lažnoj dobrotvornoj organizaciji povezanoj sa Rikom Singerom, kako bi njena ćerka lakše položila kvalifikacione testove za upis na fakultet. Zaprijećena kazna za ovo djelo je do 20 godina zatvora, ali u zamjenu za priznanje krivice, Hafmanova je postigla nagodbu sa saveznim tužio-

Arijana

Felisiti Hafman

cem, koji će zauzvrat tražiti najnižu novčanu kaznu od 20.000 dolara i godinu dana

uslovne kazne. Ipak, savezni sudija će imati posljednju riječ u slučaju Hafma-

nove i ostalih optuženih. „U potpunosti, sa dubokim žaljenjem i stidom, prihvatam

krivicu za ono što sam učinila, prihvatam punu odgovornost za postupke i prihvatiću sve posljedice koje proizilaze iz toga“, navela je u izjavi Felisiti Hafman. Glumica je dodala i da se stidi zbog bola koji je nanijela svojoj ćerki, porodici i prijateljima, kolegama i univerzitetskoj zajednici. Posebno se izvinila svim studentima koji svakodnevno naporno rade da bi dobili priliku da se upišu na fakultet i njihovim roditeljima, koji se iskreno žrtvuju da bi to djeci omogućili. Tužioci su saopštili da su, pored Hafmanove, i ostali optuženi pristali da priznaju krivicu, s tim što će Davina Ajzakson priznati i krivicu za pranje novca i zloupotrebu poreskih olakšica u cilju davanja mita.

iznenađujuća odluka

“Skajp“ zabranjen u Emiratima Ujedinjeni Arapski Emirati zabranili su „Skajp“, navodi se u saopštenju te kompanije u vlasništvu „Majkrosofta“. “Skrenuta nam je pažnja da su naš veb-sajt i

usluge blokirali pružaoci internet usluga u Ujedinjenim Arapskim Emiratma, a to znači da nećete moći da koristite Skajp u toj zemlji”, navodi se u tekstu objavlje-

nom na sajtu „Skajpa“. Kompanija je u saopštenju dodala da radi na ponovnom osposobljavanju Skajpa. Kolumnista Sultan Al Kasemi iz Savjeta za bliskoistočne studije ocijenio je da je frustrirajuće to što je Skajp zabranjen u UAE. „Kako ćemo obavljati intervjue i sastanke? To je u suprotnosti s ciljevima globalnih vizija“, naveo je Kasemi. Reagujući na savjet građanima UAE da koriste druge komunikacione platforme koje zahtijevaju virtuelnu privatnu mrežu, Kasemi ih je pozvao da poštuju zakon, iz straha od reakcije vlasti.

odbranu. Taj avion je sa još tri aviona letio od obale prefekture Aomori, nekih 135 kilometara istočno od baze, kada je izgubio kontakt sa radarom oko 19.27 časova po lokalnom vremenu, navedeno je u saop-

štenu, prenio je Kjodo. S nestalim avionom ne može da se uspostavi radio-komunikacija, a operacije pretraživanja su u toku. U vazduhoplovnoj bazi Misava nalazi se 13 borbenih aviona F-35A.

iznad pacifika

Nestao japanski F-35

Borbeni avion F-35, raspoređen na vazduhoplovnoj bazi Misava u sjeveroistočnom dijelu Japana, nestao je sa radara iznad Pacifika tokom treninga. To su saopštile Japanske vazdušne snage za samo-

Startup Ешоре Summit 2019 ISSN: 2661·2631 1• .-

.~.

о-

о N

mart I apr;1 2019.

.~..._", .,.

••

broj 1

VODEN INOVACIJAMA

Nacionalna konferencija "Turizam voden inovaciJama" NihSii:,

IРС

Tehnopolis 23,04.2019, '

//11

Besplatne 1115 crowdfunding kampanje za dvije ' , inovativne----"

SPARK.мE 'Ijjjlfl Ј/Ц'" '111,/ i1111f//!i/[!IIiiil!l/ll

/1/ 2fJ

Van а Zoric Sundic U aktuetnoJ егј globaLizacije I digltaHzacije.

РМ pr\rт\jefak ~ ~isa. рrioritetrю posveсenog ЈnovacUNna

postmodernizma donosi svoje ptednostl aUje nesumnjivo jedno. ТradicionaLne metode Ш tI (огте komunlkaclje jos uvijek i te kako Jrтuvи

novnim motivom doprinosa raZVOju ~lajed nICe i naglaskom па рrШke i ~se koje prШa ne samo TehnopoUsvet I svi na!i partnet1. U tom smistu. 100 urednica i amater u 0Y0m

prostora izazivajuCi nostaLgicno sjeeal"\l8 па т~ ris korlca IU svjeze odstampanih stranlca koje

postu. inspiris,aNI najboUim namjerama upuCu· jem poziv SVIma da sa pozitivnim stavom i ener-

smo tako rado ёltaН_ Osim OVе metaflZiGke i gnoseotoSke zavrztaте pred kootroveгzom tradidonaUzma.1 postmodemlzma. ne tзko davno sa гOO~и smo hltaU ka dlsl.rJbutivnim kanalima zeUno j~цjuCI оо VI ЬгОј nekog magazlna. Ziva rljeё prezentovana u stampanoj formi. u zem~i koja baStinl tet<ovInu

nqjst.arUe s1amparUe u Evropi пэmee8 obavezu

.. .~:-

zawte tog i takvog naЯООа.

Upravo iz tog гazЮga sa radoSCu doёekujemo

sana rUec I 1:ivз konverzacija kao da za(o)sta·

ји pred savremenlm frendovima. Novo vrljeme

...

ёuvanja I

kзо i u trcl za sveo~tim progresom i Јnovасlја· та U $vJm aspektlma dru~tvenog ZivуеnjЗ. рl

111

111111

I duhu preduzetniStva. sa 05-

gDom_"",_tlvu.u!e\jida_

kim snagarna sa svtm akterima na partnerskoj osnovi. iZnataZImO rWVtX>Џa ~ za dObrOЫt bucl"'" _ kDjO doIaze. U to imevas pcatvam da 58 upustlte u avanturu sa nama. U prIrodi eo-.;ekaje da traii OdgOYOre I posta\tl,ja Pitat\Ja. I tako IzrIO\Ia i Iznova. SreCnol

1111I1/Ј /111111111111111IIIIII1ЈЈ/ПIIIJIJI1 IIЈЈIIII"11111111/1111

геп CODE рrostor u Nlk~lcu, IPC Tehnopolls је usmjeren па razvoj mlkro, mаliЬ i srednjlh preduzeca, obezbjeduluti usluge konsa.ltlnga 1 u bliskoj buducnostl, ЫоЬ е mljsku laboratorlju Ilaboratorlju za industrljskl dlzajn, Oslm toga, гадјто па promoeljll га zvoju preduzetni~tva i rastu I komercijallzaclji inovaelja bazlranih па znanju. Na~a mlslja је da razvljamo IРС Tehnopo!ls kao ·orude" za unapredivanje razvoja preduzetnl.Stva, koje omoguCava osnivanje поуЉ preduzeCa. otvaranje radnih mjesta I rзzvој preduzeса kola se zasnlvaju па novim, inovativnlm Ide· јата i tehnologill. Tehnopolis је danas: - Centar svih vaznlh I aktuelnih zbIvanja • јег је potvrden kvalitet i kapaeitet u organlzaeiji svih vrsta dogadaja, od okrugllh stolova до medunarodnlh konrerenClja. U proteklom ре riodu uspje~no је realizovano 1200 dogadaja . u saradnjl sa preko 200 zadovoljnih klljenata I 25000 posjetllaca - Centar okuplJanja i zajednickog гада тЈа-

dih I kreativnih ljudl - јег је prepoznata spremnost za podriku svlm kvalltetnim idejama. Od preko SO apl1kaetja za pod~ku, izabrano 28 s tanara koll pod okrlljem Tehnopolisa razvilaJu svoj biznis - Centar razvoja proJekata i proJektnih Ideја - Јег је za уеоmа kratko vrlJeme Tehnopol1s prepoznat kao ozbiljan, odgovoran 1 respektaЫlап partner u apl!elranJu kod medunarodnlh fondova. Trenutno sprovodimo б medunarodn1h projekata, generlsano u ukupnoj vrlJednostll,ooO,Ooo.OO€ - Centar za stvaranje i ~јгепје znanja - јег је podrSka u generlsanju I plaslгanJu znапја - Centar za Infonnaelonu podrt;ku - јег је u Tehnopollsu svakod nevno mogute dobiti sve ге levantne informaeije о osnivanj u. funkeionlsa nju preduzeta, dostupnlm fondovima i lnst1tuеlопаlпlт mјегата podrt;ke. Evldentiral1 smo preko 350 konsultaelja I savjetovanja - Centar za pokretanJe Inlcljativa - jersu и klјисеl sa broJnlh огgаПlzоvапih рапеl dlskusiJa I okruglih stolova, пајсе~се odskocna да ska za поуе prljedloge, Inleijative upucene donoslodma odJuka i preporuke u kreiranju mје га podrt;ke i el1minlsanJe baгijeгa koje stoje па putu preduzetnl~tvu, - Centar medunarodn1h organizaelja - јег u Tehnopol1su tгепutпо sјеdШе ImаЈи cetlri те dunarodne organlzaelje - Centar networklnga I dljeljenja Iskustavaјег kao kljucni akter u startap ekosistem u. ог ganizaeijom raznlh bIznis foruma uticemo па umrezavanje kao klJucnl aspekt savremenog djelovanja. ' .F.

ОаnaSnје vПјете brzih promjena navodi sve dГ1..5tvene aktere da гзzviјаји sposobnost brzog pritagodavanja. gdje гel.дcye i povjerenје postaJu kUucni faktOO uspjeha. кad govonrrю о sistemu nauke i јnovad ја. povezivanje. bI'Za i ебkasna razmjena ZI'\CW1ja ј iskustva. intemacionalizac(ja. sve su vзZпјј! za kvaLitativnu promjer1U u рпугесЈј i drustvu. М! se nalazirrю па vai.гюј prekretлici ka druStvu i ekonomiji zasrюvапim na znanju. k3da morаrrю povetati sve ulazne faktore u sistem: broj Uudi. finansijska S1edstva. ali i znaпје i ideЈе. РогесЈ toga. potrebno је da relacUe unutarsistema budu pouzdane. efikasne i sajasnim ciljevima. Zato Је uLoga oщanizac!ја poput Тећnopolisз. posrednika i katalizatora OVitI procesз. nezзmjenУivз. U tr"e(;oj godinl гаdз Tehnopotisa u риnom kapaci· tetu. ооnosno sa postojanjem adek"vэtne infrastrukture. svjedoci srno dзје njegov znaeaј svevбe opravdar1. Tehnopotisje postao mjestosusreta. rэzтјene ideja. kvautetnih deSavanja ali $to је пajy~njje. gene-

Пsaпја ooLitnih projektnih ideja sa kojima se apLidra na rэzоо (оndove. оо nacional.rlih do Ш. Nedavnoje. па 5ta smo уеота ponosn! i па сети Cestitamo timu. Tehnopotis dOЫO nagradu i priznanje za doprinos razvoju preduzetniStva u stednjoj i jugoistoCnoj Evropi °5tvaratelji za яoljeCaо za 2018. godinu. Ova organizз cUa. k1juC:no evoriste nзSeg ekosistema. dobija pohуа le оо startзpovа. meduпarodnih partnefa i пасional nih ustзnova za svoj оо. Nadamo se da се u naIednOm periodu. osposobIjavanjem IabOfatOf!jskih kapaciteta TehnopoLis prutiti jOS јесЈап kvalitet vis.e u ustugama koje nudi i da се to dati impuls generisaпји i testiranju 5to boI,jih posIovnih ideја [ tvrSCoj sзоопјј akademskog I prМednog sektora. Odjek гadз ТehrюpoLisa prisutanje пе samo u Nik$icu i сепtrэlnoт regionu. VeC citavoj drtavi aLi i 5јге. yj€'rUjeт da се i ovај novi medU koji је TehnopoUs ро krenuo doprin!jeti povjererlju i reIac!iama koje gradirrю zajedan soUdan preduzetnitko - ЈllO'ГclCioni sistem.

Investiciono-

PredUZelnCki cenlor Тепnopolis

Peti Starting-up јп Nik~iб -Nobuyuki Otа u okvirџ petog Starting- up јп NikSic dogadaja u cO\VOl'king prostoru IPCTehnopoUs, ооrZanoје predэ Уапје Nobuyukija Ote.japanskog konsultanta u obLasti ftnansija i menadZmenta. Onje QOYOIiO na temu .Сгеа ting а vaLue- Importance of Кnowing НO\1V CustomerEvatuates You",Tokom predзуапја objasnio је Вusiness model.canvas I па praktiCnim рПтјеП ma objasnio benefiteCJ\lOQ modeLa. nagLaSavajuci ооје od presudog znacaja krenuti od kuраса kada kreirate marketing! prodajnu strategUu. Grafickije prikazao razlitite eLemente vrUednosti koje musterije ocjenjuju ј objasnio ZiiSю u posLu morate dobro оо uradite osnovпе stvari. ра

tek onda da razmiWate kako da ih

unaprUedite (pravilo оо the basic rightl.

Studijska posjeta regionu: IPC Tehnopolisprosirio mrezu partnera

Predstavnicl lPC TehnopoUs organizovaU su petodnevnu stuc:!Usku ро sjetu tokom koje su imaU рrШku оо dogovore konkretna раrtnerstva i ugovore aktМюsti sa sl.iCnim organizacljama u zemljama jugoistocne Еvrope. 0\I0m priUkom Um IРС TehnopoUsje dOgO\IOIiO konkretnu saradnju sa sljedeCim institudjama u GrCkoj: Patras Science Ращ The Athines Startup Вusiness Incubator. Lefkippos Tech Park. ThessaLonikiTechnoLogy park i

Alexandef Iпnovation Zone $А Prepoznajua ZnaCaj kvalitetnih progгата akceLerac!ie za razvqj nacio-

Sesti Starting-up јп Nik~i6 Boris Реtгоviб Njego~ U coworking prostoru је odrtan Sesli Starting-up јп NikSiC dogadaј па kojem је ~ gost bio вoris PetrOViC NjegoS. ~nik Fondaci,ie PetroviC NjegoS i digitalni strateg. on је 0Y0m priUkom kroz tiCгю iskustvo u ObIaSt.i preduzеtлistvа govorio па temu .Preduzetnistvo u matom, povezanom sv!jetu",Takoдe. potrudio se оо sa mLadim startaperima podijeLi trikove i pre-

nalne startap scene. sa mendZmentom CEED НиЬ-а SkopUeje razma.traпа moguCnost оо u naredrюm periodu zajedno sa Tehnopolisom pokrenu РМ O\Iakav akceterator u cmqj Gori. Кonkretna saradnja dogovorena је sa Fondom za lnovac\je i tehnoLoSki razvoj dogovoreno i Nacionalлim centrom za razvoj inovactia i preduzetniCko utenje (NCDIEU па мasin5kom fakultet.u. U Тiranl su sastanci Ofganizovani sa predstavnicima пajznaeajnuih orgaпј zac!ia koje obUkuju startap ekosistem па ovom pocIruёju. te је tim IРС ТehrюpoIIs оо u рrШсi оо dobije direktne informac[ie о mjerama pocIrSke i fondovima koji postoje u ALbanUi OFICINA Entrepreneurship & Innovation Lab-

u ј PRQТlK InnovationCenter-u.

poruke kojese baziгaju па njegovom Iskustvu. Nakoп njegovog izLaganja, predavanjeје preraslo u јп tefaktivnu radiooicu. а ucesnici su se i tcЖom koI<t.e-

Ia nakon predavanja interesovaU оо upoznaju во гјsз ј оо mu zatra2e korisne savjete:za svoj biznis.

Beograd: Western Balkans Digital Summit Predstavnicl menadimenta i staпara IРС TehnopoUs prisustvovaU su Westem 8atkans DigitaLSummil kojije okupioviSeod 3.000 utesnika kako bi regiona!nu digitalлu яrэdnjи dOVeI.i па sJjedeCi nivo. а odrtan је u Вeogrэdи 4. i 5.дpfila VtSi predstavnid vtada. medtJnarOOnih institucija. PredUZвCa. drUStVenihorganizacijaakadem5kihkrugovaipojedinacaimaUsupriUkudadiskutuju i predtoZe inoYativne prlstupe potitici. PrikaZU najnoY!je tetvюЮgge, razmijene ideje i otkriju najncwiје dlgitalne trendoJe. Na ovom sarmu OnI su se иро ZnaI.i sa пajnovijim inovativnim poIitikama i svim aktuetnostImavezano za OI/U tematiku. aU su se i upoznaU sa kljuC:nim akterima koji kreiraju ldimu stзrtэр ekosisterna u Zapadnom Вatkanu U okviru samita оо је organizovan i Тесћ Showcase. па kojem su se predstaviU пajuzbudUMji startupcМ izW8б reglје. njih 38. koji predstavl,iaju nagГООIIIдfIEI. Јnovativne i disruptivne startufXJVe.

/Ir•

'~tj\ W ••tern Balkans ~' . Olg ltal Sum mlt

. -""

Sedmi Starting-up јп Nik~iб -Miroslav Mijatov i Nanad Stојапоviб U prostoru CODE HUB Niksic Odrtanje sedmi Starting-up јп Njksic па kojem su predavaC:i ы [ј M;roslav Mijatov. osnivac i vlasnik Smart отсе-а iz Вeograda i Nanad Stojanovic. projektni direktor DELI prostora za kreat1vno djelovanje. Nis. Оп! su ovom рг; Likom govoriti О coworkingu kao moclernom паёјпи posLovanja ј о crowdfunding idejama. Kroz 5"'0ја iskustva i kroz Ьгојпе primjere, ргedstаvШ su ova dva koncepta па zanjmUiv паёјп.

CrowdStream pitching competition u Tehnopolisu Dvije najbolje inovativne ideje dobijaju besplatnu crowdfunding ћаmраnјu PIV1 put u паюј zemlji cr-

, I

nogorskf kreativci. inovatori t preduzetnid ЈтаЈl su Рri liku da se prijave па takmlёепје za kгelranје besplatne crowdfunding kampanje, koЈи се u cjelosti finanslrnti IPC Tehnopol1s u okvlru projekta

CrowdStream. za Џ~ је ЬПо potrebno JЮSlаti video u trajanju оо БО sekundi ko-

, - - - --

jlm је predstavljena inovativпа ideja.

Od pr1stlglih video ирЈ sз,

...-..,,.......

tri su ispunil! kr1terisu оЬЈауlје пl па Facebook straпlе! IPC TehnopoIщ kako Ы t.irI imao

јите Ј опl

uvid u to koju ideju риblј

ka осјепјије kзо naјЬоlји ideju I kako Ы taj segmепt Ыо ledan оо krtteriJuma рп Izboru struCnog ооја па ћпa.l pitch-u. Ideje ko-

је su шlе u uti izoor odnose se па: naЈЬоIЈI novaтtk na sviЈеш. vrlo

jednostavan I kom-

paktan, zaStlten оо SVIh udaга i vremensklh uslova, пovaс ostaје siguran u sv:Iт uslovtmа:арШсаdЈаspгеmanЈеhra пе koја роkaшЈе nutr1tivпи vr:Ijednost јelа, па korisnlku је sзmо да

vam.

unese namlrkut.e а

пЈсе koje "е<; lта kod

aplikadjasamapredla1eStase mofespremJti оо 1stih; арШса djaza jednostavno naruavaпје јelа- арllkзсјја је prilagodenaza ~ jezika.a goslsam bira јelо па svom jeziku рп t.emusumu prtkazane Islikejela kako Ы ти Izbor Ыо оlakSan. Na Лпаl рНт dogadaju pod nazlvom ~CrowdStream

pitchlng соmреtШоп·, koji се bIti odr1an 9. aprtla u InovaсЈопо preduzetni&om сеп tru Tehnopolls. Ыее odabra-

пе

dvije Ideje. Кandldati

се

se .pltchovanjem" predstavitl C1anov1ma struCnog iiriја, medllima I za.interesovaпој javnosti. Рlan1лшо Је da svald kandldat svoju IпоУа tivnu ideJu predstav1 u 5 mЈ nuta. а Пakoп toga C1anovi ZIпја се lmati 5 mlnuta za еУеЛ шalпа рltзпЈа. 5VakI ёlап ZIrija, пЈIЬ devet се gla.satl za ideju koju smatra пајЬоlјот а video koJlje imao пајуе си pod.rSku putem d.ru!tvene mreZe Facebook се lmati dodatni glas. Dvije naЈЬоIЈе ideЈе се dobitl besplatno kreiraпЈе kompletne crowfunding kзlпpanје u narednom periodи. Odabrani ekspert za tzradu kampanje је Oarko Iуanо vlc, kзо пеЈса ko lта iskustw u krei.ranju I uspjeSnojlmplemепtaciјicrowdfundlлgkam рапје za svoj startap Тће

bad-

ger. Darko је u posIednjevr1jeте dosta гad10 па podizanju svljestl u Стој Gori о tome ~tз Је crowdfunding I znat.ajno Је pomogao drugim startз perima u krelranlu njlhovih kзmрапЈа. Ovа

aktivnost Је

Рodпа

kroz CrowdStream. projekat 1<011 ima za dlj da р0Ь0lј па

sa efikasnost javne/pr1vatne poslovne POdrSke Inovativnlm preduzeCi.ma za pr1stup kvalitativnom a1ternatlvnom па ёl.nu finansiranja (crowdfunding). ProJekal realizuje 16 partnега Iz 11 zema1ja u skloри Interтeg DANUBE Тran snationa1 рrogramа flnansiгanogOOstraneEvropskeuni

Nosilac projekta је Agenciza Evropske integracije i ekonomsld rnzvoj IzAustrtje, а IPCTehnopoJls Је јedan оо partneгa па projektu. J.F. је.

lа

Dubrovnik: Tehnopolisu prestiino priznanje "Stvaratelji za stoljeca" Nezavisni Medunarodni komitetje odluСјо da zbag postignutih rezultata prestiino priznanje Za doprinos razvoju preduzetnistva и srednjoj ijugoistocnoj Evropi .5tvaratelji za stoljeca" za 2018. godinu dodijeli Inovaciono preduzetnickom centru Tehnopolis. SVetanost povodom dOOjeЈе паgrada 1рriznапја оБtvз

rateljl za stoljeea" oortana је u OUbrovniku 23. таrtз. Оо gadaju su рrtsustvoУаIl i.zvdпЈ direktor, Ratko 8at:akovlc I menadZerza upravljanje programsklm aktivnostlma i га zvoj рreduzetп Шvа. Dordije BrkuJ.jan koјј su lspred Iпova dono preduzetniCkog оепtrз ТеhпороlIs рrtmШ паgтadu I рriznaпје za dopr1nos гazvoJu preduzet1ilitva u srednjOj IjugoistOCnој Evropl za 2018. godiпtL 0VaJCVim dogadajima 1el1 se usmjer1ti paZпlа ~ire Јаvnо StI па vIzIonare Illdere sju~ пјlа! ёlja su neustmlvost, rad, znanје I vrhuпsld rezultatl temе1ј l glavn.i pokretat napretkзzзЈООпЈ се.

AnallzlrajuCi rezultate rз da !РС Tehnopol1s, а posebпо lmajutl u vldu efektivnost I рroduktlvпost u radu, Medu-

narodnl komitet koga СЈт trtпаest ёЈanоУа akademske zз јоопЈое Iz zemalja bIVSe JugosJavJle. Ausbije, Njemacke I Svajcarske donJo је odluku о dOOjeU паgradе I рr1znanја za doprtnos razvoju preduzet~tvз u srednjojl jugoistotпој Evropl ·StvarateJjl za 510ЈјеСа" za 2018. gООlпu, Тehпо potiseesetako паtl i uluksuznо oprem.ljenoJ monografiji koja Ceobuhvatltl sve dobItn1ke ovog рrizпапја od 2014. do danas. ОЈј ovog projekta је odavanleprtznanjanajzaslufnJjim pojedlndma, оrgзпizз cljama Ј InstltudJama za dopr1nos razoюјu preduzetnlStva. СЈIЗу proces animlranja I predlaganja laureta trajao је 8.5 mJesecl, а u sedam kateвопја nagrada оо 162 predJagat.a pristiglo Је 4ll kand1datuга Izsedam zemaiJa (Austrija, Crnа Gora, Hrvatska, Itзlјја.

No~ka. Slovenija I Srbija). Organiz.ator1, autor11 nosioCl svlћ aktivnosti su: MedunarodnЈ ekonomski (оrшn Perspektlve, Oubrovnlk, Medunarodnl k1ub laureata Stvarate1ji za stolje6!. OubrovnikJ Skoplje I МreZa mJadJh pod.uzetnika .4Е - Ekonomlja, enerвlја. ekolgija. Europa 2050" OUbrovnik/Podgorica. РПје sзте dodjeJe, па ~ stom Rеglоп аЈпоm samltu

рreduzetnJka.зоо NAJВOLJlН"

lZVrSnJ dtreklor predstavlo Је

IPCTehnopotis pred brojnim uglednlm predstavnldma Ы znlS I akademskog тlljеа. SveCanost је odriana u prlsustw brojn!h zvanlcnlkз ReриЫщ Hrvatske. тlnistarз Izzemalja Iz kojih su laureatl, pripadnlka dipiomatskog kora. preduzetnika. тООlја 1пе Уlаdinlh organizadja tzsredпје i lugolstOCne Evroре. J.F.

•

РRОLЗЕСNI

CIKLUS

OSNOVE , ce~c:a

Sve

upotreba

Exceta u razLiCitim sferamз i ха raztiClte naтјеne, dovel.a је do sve wCe ра trebe ха obukama I kur-

sevima koјј se Ьауе Ехсе

Lom. Kurs Microsoft ExceLosrюvпi i srednji n1vo omoguclce уат da savtadate osnove ovog progгата. ...-~Nakon zavrSenog kursa Microsoft Ехсel. - OSnOVnI пЈ\ЈО

posjedovacete ZM-

cete moel оо nadogradujete i usaVТ~vaпја koја

DICITALNI MARKETINC

. ne Ыste UpoveCal.i svo. efikasnost i produktivrюst

u posLu.

Sadrzaj kursa (05ПО\lпl пlуо) : uvod u ExceL Ехсеl tзЬеје.

rad sa formuLama

I funkcijama. grafikoni u ExceI.u. stamралје.

SadriaJ kursa п;...о):

(яесЈпјЈ

pov8zivanje radnih

5vesaka. паргесјпе (ог muLe, апаНха podataka, napredni graflCl

•

UsLovi ха роћасјапЈе obuke: - uzrast starljl od 15 godiпa.

- posjedovanje laptopa. Cijena - БОeuгро osobi.

ј ,

=='-____

• I

ОЬиkз unaprijedi sv01 biznls kroz djgitaLnj marketing се obuhvatiti: • Digitalni marketing kзо sredstvo ипарпјооепја ы znisa: predslavtjanje i рго moviSЗПје sopstvenog ы znisajavnosti i cil,janoj puЫЈсј, upotreba korisnih kanala i аnaјјzз triista, segmenti digitalлog marl<e· tinga koji пајviSe OOgovaraju тајјт i srednjim ы znisima. па pojedinacnim primjerima. stvaranje zajednica. praktiCni dio: • Upotreba drustvenih mreza za mate i sredпје biznise - akcenat па Facebook. Twitter.lnsta· gram. Unkedln ј Pinterest. osnove upravYanja. staje dobro - sta treba izbjegavati, ргomovisзпје. budzetiranje, риЬјјkз, statistika, kako Ыјl uspjeSёln, prakјјсп! dio; - Кгејгапје sadrzaja. drustvene mreze. sajtovi, риЫјkзсЈје. multimedUa. saradnja sa inftuenserim, kljucne гјјеСј ј upotreba. praktitni dio: • SEO. ргјпсјр! aLgorltma i рПтjene па sopstveoom sad~ju. primjena па praktjcnom primjeru, atati za роmoe ргЈ optimlzacgi. UsLovi za pohadanje obuke: • uzrast stariji od 18 gOOlna. - posjedovanje Laptopa. Obuka је bespl.atna, а uz prijave је роиеЬno dostаvШ CV ј motivaciono рismo.

OB UКA

ОIZA.:lНА

15ТАМРЕ

CiLj programa је usvojiti osnavno хпапје te razviU $рСsobnosti i \lJ8stine u ра drucju grafickog dizaJпа. Obukom $е ieli posUсЈ da poLaznici kursa steknu хпапја i vjestine da samostaLno reaUzujujednostavnija graft<:ka rjeSeпја i (аdove i da znaju Iste matertiaLizovati kroz рro cesstampe. TakQde. polaznici се па kraju obukesteCi osnovno znar,ie i ЫН u moguenosti da samostatrю koriste dio аtзtз iz Adobe programa (Photoshop. !t\ustrator). sto се јт omoguciti da samoslаlло reaUzuju sopstvene graficke kreacUe i zamisti. Sadrtaj оЬиIФ: isiorija grafickog dizajna i vizetпјћ komunikacija; grafiCka poruka: OSnOVnl eLementi grafickog izra:tavanja i ргјпсјрј grafickog dizajпа. оsrюvе гооа u зdоЬе photoshop-u i оооье Iјји strator-u. vizuetni indetjје!.: pLakat: stampa. Ustovi za pohadanJe obuke - uzrast stariji od 15 godina. - posjedovanje taptopa. - osnovno poznavanJe rada па racunaru.. ОЬиkз је besptatna. а uz prij3ve је potrebnO dostaviti CV i motivaciono pismo.

О vaznostima izrade kvalitetnog biznis рtзпа u сјУи Ira.zenja dodatnog finansiranja saznajte "ј se па obuci jzrada biznis рtзпа,

Ucesnici radionica .UpravUanje karUerom u dlgitaLnom svijetu' Јтасе priliku da. uz pocIrSku iskusnog mentora. рroсјјепе svoje taLente. interesovaпја ј vrUednosti i паисе kз ko da jh pravil.no islakлu kз ko Ы poveeali svoju kompetitivnost па trtistu rada. Uz to, sazl1ace koje su to vjeStine neophodne оо Ы se opstalo па triistu rada u digitaLnoj eri i zastoje profesioпaLno Ьгеndјгапје ро

staLo popularan koncept исnog marketinga u ргосе su tra1:enja posLa i upravyanjа karUerom. NauCice kako funkcionisu softveri za prзCепје aplikanata. Zbog cega su опl <Ыnas пајve<.:i nepr!јаlеУј onјта koji traze i kako da se izbore Јmo-

.' naргаvtjen ј

•

Sadrzaj obuke: biznls ptan - definicija, razlozi i smjernice za izradu ы znis plana. etementl ы znis рlзпа. аnaиzз tr!jsla, marketing pl.an. ptOizvodп! i menadzment plan. (ј nansijska analiza i рtзп, SWOT analiza, metodologija Izrade biznjs ptaпа. prezentacUa kreditnih linlЈа IRF-з. metOOologija рп jave za podrsku IRF-a. Rezuttat obuke: · Razumijevanje konсерја biznis plana. пје gove svrhe. sadrtaja kзо i metodologije izrade • Osposobljavanje za Izradu jednostavnUih ы znls ptarюvа · St.ican)6 praktiCnih ује stina koje се potaznicima omogucit.i da samostalпо urade biznis рtзп za sopstvenu preduzetnlcku ideju UsLovi za pohadanje obuke: - uzrast stariji od 18 godlna Obuka је besptatna n.8,

<ЈаП Unkedln profiL ј га zroden karijerni рLзп i р{ап akc\je za period koji stijedi. Uslovi za pohadanje obuke: • uzrast stariji od 18 gocIina. • posjedovanje Laptopa. Obukaje besplatna. а uz рПjзve је potrebno dostaviti DI i motivadono pismo.

о.:

TURI . АМ .VOElEN с) N INOVACIJAMA

Nacionalna konferencija "Turizam voden inovacijama" Тете рапе/а:

.Rura/ni turizaт и Сrnај Gori - dostupni resuгsi i p ersp ehtive гazvoja ~ • Digita/no doba i гига/пј turizaгn ' Inova ciono preduzi!tnil ki centar Tehnopolis organizuje па с Ј о паlпu kOnj'e ren clju nTurizam Уо4еп

Ја се

inovQcijama" ko -

se odriati 23. арпlа

2019. УodЈпе,

а јта %а сilj

da generlse novi impuls %Q

NlZVOj rurolnog

та и

шт

ponudi ј potral nji

kao i anallzu rnjera "0drske r azvoj a koJj Је \104еп

inovacljama.

Fokus ko nferendJe Је га-

zvoj ruгаlпоg tunzm з па sJeveru Сгле Gore i Рrl)а godavanje

пјеиоуе ponude

novim trendovima I nov1m сiljп lrn

grupama

kзо

§to

su digltalnl потадl.lег је иргаvo tзЈ уи turtzma рге poznat kao znзtaЈ ап resurs kojl пlЈе u potpunosti уаlо rizovan, а tljom Ы vaJor:lпаSз. dnava доЫ l а dodatnu vrijednost kroz

zadjom поуе

vidove kvalJtetne

ро

nude pratea potrebe t:гШtа.

Konkretno, Ысе anallzi.гa п! dostupnl resursl I рег spektiva razvoJa, inovaUvпl alatl valorlzaclje potencljala ruralnog razvoja {и rlzma I kroz dobru praksu tz regfona uvodenje novlh ponuda u sferl Јпоуаtlvnо odrflvog turlzma ruralnlh dest1nadja. Tokom konferenclje, Ыее napravljen osvrtna koncepte coworklng 1colivlng prostora. koji su u Evropi I u ге gionu prepoznati kao Insplrator Ilпоуасlја поуог segmenta turistllke ponude. KonferenclJa се se sastojaU izdva panela kreirana sa сl Iјет razmjeneznanja Ilskustava regionalnlh i lokalnlh aktera Iz sektora turlzma. i to: . Ruralni turizam u Cmoj Gon - dostupnJ resursll рег spektlve razvoJa· i .DlgJtaIпо doba i ruralnl turizam". Ucesnici panela Ысе predstavnlcl гesoтlЬ тј nlstarstava turizma I ги гаЈпог razvoJa I роlЈоргl vrede I ruralnog razvoja. predstavnlcl naconalnlh i

Clobalno иlо za digitalne nomade Jedanod dobnh primjera coworking I соliУlпг р ro stora kojl se nalaze u ги гаЈпоm okrutenJu Је Мо Ып House. Оуо moderno ј u гЬа п о mjesto nalazi se u Isto lme no m selu, u Ра попskој niziji i udaljeno је samo dva sata od Вео grada. Моkrl п House ima epitet idealnog mjesta za freelancer-e, preduzetn!ke i dlgltalпе nomade, kojl tele da роЬјеипи Iz vellkih gradova 1 utlvaju u tivotu 1radu па selu, ра bIlo to па dvije п еdје l је, dva mjeseса Ш dvije godlne. Na оуоm

mjestu do biJate tJ1 ukusna. dom ata i zdr ava obroka dnevno. ve llkl rad nl s to I udoban krevet alll m nogo dobrog dru1enja, dak.le sve ~to је potrebno za sзmеп rad i i.ivot па jednom mје stu. Takode. ovdje se оrиа nizuj u radlonice, edukativпl se m lnari. l a sovi kuvaпја. filmske уеёе п i m п о ге druge aktivnosti. Im ајиС I u vld u da svl Iтато raz1ltite гаdnе п а vike, mjesto poput оуог се obezbijedltt da radlte kada mlslite da ste najproduktivп lј l јегЈе cowoгklng prostor

otvoren 24 sata, da odmarate kada to potelite, da se d rutlte 1 pljete kafu kada Уаm to odgovara. l~п! dlrektor Моkrlп House-a, gospodln Iуап Brkljat, bIte lеdап od ра nellsta па konferencljl koји organizuje IРСТеhnоро lis. То се biti prllika da od пјеиа sзzпаmо vI~e detaIј а ооуот mjestu koje spaЈа IdeJe 1Jlude lz digHaJnog doba u jednom ruralnom podruёju. а ијеdnо se па damo da се Insplrisatl па ёЈп па kOji se mоги valorlzovatl па~1 resurs!. Ј.Е

lokalnlh IпsШuсlја. kreaIlmpJementatori turlstitke ponude I noslod Iпо уасlја u segmentu ruralnog turizma. Nakon рапеlа uslijedlсе posebno dizajniran proггат koJllma za dlj umretavanje svih relevantnlh aktera kako Ы se podstak.la slnerglja сЈ ј! rezultat Ы ы10 pokretanje поуљ inicijativa za razvoj гигаlпог 00rizma koristeti se Inovatlvпlт alatlma. Turizam је vlsoko рго f1tabilna , аlll утlо konkurentna grana privrede. Saтlт {lт, kao I sve zemlje koje tra1e 5tO Ьоlје mjesto па turisUckoJ karti svijeta, Ста Gora тога slstematskl rndltl па svojoJ kompetlt1vnostl. То podrazumijeva I рптјепи tehnoloSkIh inо уасlЈа I novih rjeSenja koje cjelokupnu tur1stIcku шlи gu ё1пе boljom јег Је upotreьа Inovatlvnih alata k1jucza odri.ivost i konkurentnost {оп

destinaclja. Bogatstvo prirode I 1001tumog nasleda Сте Gore u пј епlm гига l пlт podПlс jima probudil0 је Interes га z1iCitih segmenata turlstltke tтafnje, пeёeg novog 1аи tentltnog. Savremeno doba nosll поуе trendove роtrз inје koJi se odllkuju sve уе tim штјегауапјет ka гu ralnlm destlnadJama, sve izrзteпЈјот рег sonalizadјощ poveёanlm lnteresovaпЈет 1zпасајпоm tГc!tn jom turista za nestandardnlm turistlёklm potzvodima. svi 10kalnЈ. reglonalni I me-

dunarodni partnеп 1potendjaIni pa.rtner1 IPCTehnopolis su pozvani da urestvuju 1doprinesu da zaklj uёci sa оуе konferenclje postanu эпзt по sredstvo

za 10Ьtranје tз

zvoja ruralnog turizma Сте Gore 1uvodепЈепovlh Iпova tivnih turistiёklh polltika. SklJa1l5ta Сrnе Gore su partnerl ОУе konrerenclje. Redakcijski odbor

/////II///II//JI/////' ,!l/l/////II!;III!/!///////;'h

'"''

'/,""'fII.

EU40TECH "Kreiranje strategije о zastiti int elektualne svojine"

adionlca

па

.КгеЈгапје

teqije о

temu stra-

la~titi Јп

teLektuaLne SVOJIne/DeveLopinq а Company IР StrateQY· , kao ргојеktла aktlvnost EU4TECH, одг2апа је 1. aprita u IРС Tehnopolls. Сlј radionice Ыо Је da zз Interesovani saznаЈи vlSe о ,оте kako razvitl aktlvnu stra!egjju da Ы identifikova111 шtШli kljuёne elemen-

te; Ideju, znалје i t1m. Radio-

ntcu Је vodlla medunarodna ekspertldnja дг usa Cowey, koja Iта 25-0 godHnje Isku-

stvou radu sastart-up kom-

рапlјата. а

kroz raznе pro-

jekte od 2006. godine је upomашsa

regionalnomstartap

scenom. Gospoda Cowey је pr1Je

pOCetka rздlоп Ј се objasni'а zbog ёega Је шаЈпе

svojine

tema Intelekј рrзуа

Inte-

lektualne svojine znaёajna za startartapove I postoJeсе kompanije i istaldada sve kompanije moгaju па odgovoгап паап upravLjat1 svoјlrnznалјещ dajeneophodпо da Ьоltе raшmЈји sta пјl

hova konkurendja radi, da znaju kako da se па lеиаlап паап рro!Иге па поуа tг!ittз

i kako da sprijeCe druge ljude

da koriste njlhovu reputadJu. Onа Је objasnlla da је kreIгапЈе strategiJe о zastШ Iп telektualne svojine роlaznа talka u razvoju svakog startapa uporedo sa njihovom bIznis strategijom. StrategiJa о zastitllntelektualne svoJ ine treba da sluzl kao dodatna snaga njihovog ыznis тodе la I da bude dlo njega. Као rezultat trebaju da imaju I ра lent I zaStitniznak i autorska ргауа, all konsta.ntno тога ju pratitl·u kom pravcu ide ta strategiJa. _То пјје neSto sto Jednom uradHe I sa tlm ste zamЩ 'о је neSto sto је koп stantno, kao sto је marketing neke kompanlje. VI tete lltaуо vr1jeme Istraf.ivati ko su vзSl korisnld, kako da zadrzlte postoJeee korisnlke, jesu Ii ljudl sretnl sa vзSЈт рroј zvodom, svida li im se.11sto Ы trebaU da radite sa LP strategijom - Је 11 topravastrategiја, kako da jeimplementirate 11Itзvo vrijeme тЬа da nadledate 'ај proces i prilagodavate se-, rekla је gospoda usa. иёesпlа radlonlcesu izrazШ zadovoljstvo sto su prisustvovaall ovakvoj radlonld. Мllоуan Кadov:ic пат је kazзо da је Imао odredena та пЈа о ovoј temi poSto dolazi Iz

obIastillkovnih umjetnosti: .Мепе је interesovalo da 11 postojl пekз evropska legisla-

tйуа Iliglobalna koju bth то јао

da usvojim i da ргаtйт. Odredeno znапје mi је deflпitlvnо dOnijela оУа radionlса, pogolovu vez.aпо za рro totipe lautorska ргауа I вепе гаlпо Intelektualnu svojlnu. Moraeu svakako da se InformlSem i slo se tlle стОјОГ ske legtslative, јег oёigledno postole spedfiфе stvari о Јсо јlта bih trebaosaznali viSe... Selena Samac је pol;etnlk u razvoju bIznisa а radlonlса lој је ola1clala dosta jerdirektnom komunlkacljom sa predavaсет ulesпЈd mogu да saznaju sve sto ih ипlта ...ОУО је za nas Infonnati.vna radionlca, и smislu da тl nlJesmo mnо goznall uopSte ointelektualnoj 5'o'Ojlnl. Namaznall јег пе moramo da sjedimo 1tra.tlmo podatke ро Јп temetu, nego sve podatke mо!еmо da dobijemo dJrektno.od eksperta i da postav:imo рјtanја za sve sto nas ипјmа. Buducl da smo kompanija koја је па potetku razvoја, оУа radionica се пат роm06 da 10 sve inkorporiramo u buduCem radu kompanije, da odredimo sebI neke smjem.ice-, па vela је Selena. J.F.

PREMI3ER MARKOVlC: ObezbIjediti OtvaraJu{;i konferen ·

cllu

"Ка ргеduzеtпllkО

lnovacionom ekoslatemu Сте Goгe" u ОГК80lиClјl М1пistarstva naukc. premJ-

Jer Сте Gore, DuJkQ Маг kovlc se па samот pot:etku zahval10 Evropslcoj komlslll па odobrenoj pomot:1, kao t ekspertlma koJi su роsveШl 5\'01 rad unapred:eoju st8nlа u Cmoj Gor11 dao punu ро dJiku stvaranJu druitva 18snovanog па znanju.

Gospocbn мarkovtc Је па уео

da trenutn1 Intenzltet

na znanju u паюl zemlll пlје lв. I da иеЬа obezblJedJtI ьо Јје uslove za rad inovativnlrn m1ad1m biznisima, posebno u oblastl1nfonnaaon1h tehnotoкtJa. kao I startjim.lskusnlJlm Inovatortma Ilstтa tl.Уаllта, kako bismo dоЬШ

now energitu za n.aSU pr1vredu. V)ada Је naprav1la I plan

za to, ра lе krзјет рroЫе 80d1ne usvoјen Prograт podst1canЈа Inovattvnth startapova.

OvaЈ plan se sprovodJ оо ро letka godine рв је gospodln M arkoviC naveo da te uskoro ban-

ke bItt angafovaol stтuтla d koll се radJtI па tzradt по voко тodетоа zakonodavпок okv1ra za podstlcanje InovatlvnJh btznisa putem fISkaln1h I dnIaIh тј.".. vlada Crne Gore radJ I па razvtjanJu ПОVOЈ tlnanslJ-

skog; Instrumenta za podrtku ranlт fazama Iпауай!а, otvoren lе LПlz manl1h 'п

strumenta POdJike za unapredenle inovaclone kulturtll vjdtlna studenata i istratIvз Q , а kao naJvatn1je naveo Је centralne instltu-

-Na-

EUROPE SUMMIT 2019.

PosJe Izuzetno uspje§· Startup Еиroре saml· ta u Sofijl2018. godlne, па kome su ulestvovala 4 рге· т lјега, mlnlstrt, 600 Iпуе stltora I osn ivaёa, оуе godlпе Startup Europe samlt је organlzovan u Ю ulu u RumUnljl. Poseban znalaj daје ёlпјепlса da је ро рм put jedan staгta p dogad:aj zvaпl ёп о d lo dogada ja koje organlzuje Predsjedn l§tvo EU па ёlјет ј е ёеЈи trenutn o Rum unlja, tlт е nedvosml· sle no pokazujuCI da su l т

gапј а. Еvroра Јта

s taгtapovlI Iпоуасlје рпо·

rttet u toku mandata. Као I u SoflJl, predstavnld Тећпороllsз su prlsustyo.. уаli ! оуот Startup Еиroре Summlt·u, !ООј! је okupiovodete Igrate u tehnolookom preduzetni§1Vu I Jnovadja· та u Сепtrз l поЈ i Istotnoj Еvroр l, а kojl su se susrell sa kljutnlm akterima u IпО" vadonlm e!ooslstemlma и· padne Еvroре. Dogad:aj su otvorill Eml1

;, ~

~ .

Вос (gгаdо п аёеlл! k Юul

Napoca) I Alexandru Petres(mln lstar Mlnlstarstva ko munikaclja I lnformaclon og d гu §tva, Rumu n tja), koJI su posebno Istakll spre· mnost Rumunlje da srdatno doёeka I podrfl sve опе kOjl kroz Ј поуасј је I digltallzacl· ju krelra ju поуе vrljednost1. Mar iya Gabriel (еуroр ska komesarka za dlgltalnu ekonomlju I dru§tvo) govO" пlа је па temu -Dlgltal Есо поту and SocIety'; navodeCi

EUR рпvзtnih иЈа· istra%ivз&е kapacitete. finапsiј ska sredstva. preduzetnl6ki duh I t:ri.ISne mogutnostl za podriku diпamiёпој 1 шрј е§пој startap kulturt u podruёl u digitaJnih [еЬ П Оl081ја i sire. Юјuёпо је da Iлtа i poUtiёkuJ stratesku podrSku. Razvoj mreta zapod.rSku startapovima u srednjem i istoёnomdijelu Evrope i па Zapadnom 8аЈ. kan u slgumo се dati vеШd podstical ргеdщ:еtnJctmа u tim regionima 1uvjепша sam datemosJJedetih пе· koliko аodlпа bitl svjedoci procvata dJgitalnlh starta· роvз~ relda Је gospoda Ga· bire.l u saop§teJlju povodom ove konfeгелdје. UteSCem па sarлiш, ТеЬ nopol1s se detalJno upoznao sa moguCn.ost1ma finanslra· пја statapova na evrops!oom nivou,teeeunarednomperi' odu svoje aktIvnostt usmjer1· ti ka tome da §to vi§e crnogor· sklh startapova dobIje то· gutnost finansiranja svojlh Ideja Iz ovlh fondova. Pored zvanJtnog dljela рl'O" grama, u toku оуа dva dana organJzovana su јо.') 22 do· datna dogad.aja. а me(lu ЬroЈ Iijопа

поа;

си

da su za шр Јјећ staratapova neophodne tri stvar1: fl пап slje, networking i vrijednost. Posebno је Istakla da EU ро prvl put pokrece поу! program fiлап siraпја DigltaJ Еиroре, za perlod od 20212027, ёll! је fonddevet mШ jardl eura I koji се se odnо· siti па pet kljulnih sektora, 'е оslgurэti §iroku u potre· Ьи ј рптјеnи digitalnih teh·

nologlja u сЈје]ој ekonomijl I dncltvu, kako Ы se omoguсll о јаёапје evropsklh strate§klh dlgitalnih kapaclteta. Ргета пЈелlm rlJellma, сilj је da se u narednom реПо· du u svlm zemljama regloпа kre!ra Ьагет ро Jedan d!· gl tallплоvаt1о п ћиЬ kojl Се postati talka razvoja Iпоуа сјја I povezlvanja sa evropskГm t:rti§tem.

..u posljednje 3 godine, zahvaljujuti radu .,5tartup Euro~ ViSe od 700 noVOO'snovanihkompanijadobiJo је direktan pristup bi:iStu i poddku za brfi razvoј, Sto је privukloviSeod 160 шi-

пјт znaёaJn l mgostima SIl ы-

11: Simon Schaefer. Jeff Bur· 'о п , Marlus Ghenea, Blndl Кaria, Glanplero Lot1to. Robin Wauters, Nlcolas Brlen, Мigu· еl Arias, A1berto Onetti, Ellza Кruczkowska, Ка! ВоПопаan. Мartln VШIg. NilsВeen. Јд

uslove za realizacQu inovativnih ideja ul:na.tehnoloSkog parka CrneGore. .,5ЬуаtaIЛо da тогато da роrзdlmо пе samo па kre1ranји

konkretnih povoljnth

zakonodavnlh uslova za ро тtanје I razvol1novadvnJh blznisa - Ьо Мо su poreske olalcllce, jasne adm1nlstradvne procedure I bolja zaStI.ta lntelektua1ne svoJlne; пе ито па krelranJu novih 6· nansJjsklh Instruшeпаш Јсојl ~ usm}еrзvаt1 dJelatnost ы· znisa ka globalno perspekt:lvnlm IпovааЈата а1l1 inоуа djama koје ротзfu u гјdз·

vanjи naith Юkalnlh probIe-

i 1zazova - vet moramo da radlmo 1 па тЈЈепЈапји kuJture rad:a-, rekao Је 805та

POdJn-~

На konferencljl 5и zattm odrtana trI panela па kollта Је dlskutovano о тodе lima Jat.anja рnЮuжetnltJco.. Inovadono8 secmenta ekonom.lfe,. krelranju JЮVOIјпlјев

amblJenta:ra rOnOJ startapo-

va I dnфm temama kojе su d10 nedavnousvoJen08 naclonalnog PтoiГ8тa za podst1canје tnovattvnih startapova. Ulesnlcl зџ Ьill brojnl

zласајпl gОVОП1lсi, med:u kojlma su: zamjenlca gеле mlnog dlrektora za Istrai.lуапја Ilпоуасlје Evropske komlslje - Slgne Ratso, тј nlstarka nauke - Sanja Daтјапоуlс, mlnistarka ekoпоmlје - Dragica Sekulll, zamJentk generalnog dlrektora I izvr§n! direktor Med:unarodnog Instltuta za prlmlJenJenu anallzu sistema - NeboJ~ Naklteno· vll:, eksperU EU angatovaлl па proJektu, najaktlvnlјl ёlаПОУI Jnovativne zajedпlсе Сте Gore, kao I drugJ

istaknutl 805tl jz razllcltlh sektora. Ovот Kon(erencijom је оznаёепа Ппаllzaсlја projekta koјl је pokrenut U јипџ 2018. u okvlru EU programa Hortzon 2020 - Podrika та· zvoju polltlka, I to је ЫЈа prl· "Ь da se рredзtзуе пјејОУI rezu!tatl, аlll da se s aktertта iz СП1е Gore Ilпostraп stva роШпе dlskuslja о геа· Iizadll preporuka I uspostavlJanJu eflkasnog preduz.etnlcko-tnovadоПOlеkos1stеmа u

na§oJ итЈјl.

Ј·Е

~Bl seljak

NVU ТURlSТlfКl

SЕL:lАк.МЕ

КLASТl!A

РАУО САНОСОИКО

CHODEX

MONТEHECAO

DICITALNO SELO

SТUDIO

turlstickog ktastera Montenegroje stvaizmedu clanica КIз stera u сјУи razvoja prepoznatyivog brenda (игј sticke destlnacije Nikslca i Crne Gore. kэо ј рги МISiЈЗ

гаn;tЗ strateSkog раrtneгstvз

zanJ8 kontinulrane podrske svojim clanicama u poveeaJ1ju kvaLiteta postojeeih, (е razvoju по vih autohtonlh proizvoda ј usluga kroz primjenu novlh znanja I tehnologija, kэо i medunaгodnih standarda kvaliteta. Кlaster бпе entuzUasti i uspjesni preduzetnicll predstavnidjavnog. privatnog i civitnog sektora. koji zajedno stvaraju proizvode i ustugevisoke dodate vrijednosti тк Mootenegro za sada lma 12 ttanova

•• •

ChoDex studio. cUi је osnivac Dalibor Peko-

Seyak.me Је prvo crnogorsko digitalno selo. Sajtje nastao kao Ideja da se svakom РОУОРГј vrednom proizvodatu omogucl mjesto za direktan plasman svojih proizvoda itI ustuga. Samim Нт sajtje патјјепјеп svim poyoprivrednim рго izvodatima. kao I kraJnjlm potroSatima koji то gu kupovati Ш prodavati proizvode iz kategoriја stocarstva. ЫУпе proizvodnje. mehanizacUe i prehrambenih proizvoda. kэо i potrazivati i nuditi usluge iz svueta poYoprivrede. Sзј! takode sadrzl sekcUu sa informativnoedukativnlm tekstovima pod nazivom: WWW.SQ!jak.me/savjelцje. Marko Мзгаsје osnivac ovog startapa.

ујС. obuhvata veLlkl ЬГОЈ oblasti u koјјmэ djeLuје - web dizajn, graficki dlzajn, ргоgгзmегskе usLuge. video produkciju i marketing рIзпј га пје. КЩвп tu nude рипи uslugu kreiranja i siranja IdепШеla firme па tr1:i5t8.

PI.a-

••

TeLofon:

ToLefon:

067743421

•

E-mall:

а E-mal!.:

klastermoпtепegГoфgmаilcom

ЧII'

067860424 iпfОфseUаk.me

Wob:

Web:

www.turistickikl.aster.me

www.seyak.me

K03U VRSTU РООАSКЕ PRUZA ТЕННО О I ОУ BIZNIS INKUBATOR? /// Infгаstгukturnз роdгskз

/// Еdukзсiјз/tгеninzi

- Modemoopre.mljen kancelartjiski proslor, pr1stup Inlemetu, шlиие odrZavanja i recepclje - Mogu61osl korШeпЈа sale za sastanke, multimedija1ne sзlе. coworldng prostora

- Edukaclju/trenlnge па teme relevanше za razvoj НЬ11h I poslovnlh vjeStlna Iz oblastl: digltalnog marketlnga, tz.rade ы zn1s planova. grafl~kog dtz.ajna, web dizзјпа, osnovnog i naprednog nivoa kori5tenja ехсеlа, programlranja, upravljaпја karijerom, ЗD modelovanja I stam-

/ // Коnsultзntskе usluge - Кonsultantskeusluge uoblastl mзrkelin gз, menadhnenta, ћпаnsЈја, рrзvз, InteJektuа1пе svojlne

razvoJa bIznls рlапоvз, паВпа osnlvзпја koтрапlје, ротос рп Identifikovanju rondova 1dostupnlh izvora flnanslranJa

/// Ргоmоvisзnје - Рroтоvtsзпје usluga I aktIvnosti stanara па nadonalnom I re.g1onaln om nivou, kroz predstavljanje u stam panim I elektronsk1m тed.јјirпа, u~ па nadona1nim I reilonaJnlm konferendjama I sajmovima

Е- таl!.: dаliЬоГ.реkoviсфgrnalLсom

Web: www.chodex.me

с џ? Ко с. тl

Kako

ро motl? Јovlсџ se

Oobiosom odtuku о

menodferu biznls Inkubatoro.

рodг!сШI

PRIMLJEN SAM !!!

ре, ЬгепШгапЈа.

.JAVHI POZt\I ,

/ // Umгеzзvзnје - PovezlvanJe kor1snika podJt;ke Ј РС Tehnopolls sa геlеvапшlт stejkholdeгi та па l оkзlпот, nadonalnom I гејЈl0паЈ пот nivou; umгefavanje sa bIznis I п а џ~по т zajednlcom, podsticanje konceplа saradnje stanara I pnpadnlka staгtap zaJednice u с1ljџ krelranja zajednl~1h IdeЈа I inicijativa; povezivanje sa potencljalnlт Investitor1ma, povezivanJe sa рагtпе гima iz reglona

Тetefoп:

069669961 .

PAI.JAVA

No $Ojtu Тehrюpottso _.t8ћnopot ls, me

I =ј OO<.U~ о

PRUf!MU I

•, +,'

оtvorеrюg ;avrюg

~------т'

AflALI%A

р"

se nalazl tekst statno

pozivo.

)

$to trebo do uradim Ilto

trebo d o ml . . pru.ll da

rozvlo bIznls?

MINUT/j

Daktilograf

r о .. Н" '.'••

ОАКПLОСRAF ВADBRAlN

ENCINE ОМ3СА SOLUТlONS

"'INUТA CONSULТ1NC

S'ПIОIО

0.0.0.

DаkШogгаf је jedinstveni softver koji sLutf za pretvaranje govora u tekst ј koji se пе ostanja па

sistem blbUoteka. Stoga. nema ogranicenja u ро gLedu ЬГОја rUe<:i u predefinisanom reeniku ј га zlika izmedujuznosLovenskihjezika, tako daje jednako upotrebljiv nezavisno оо govornog ро

drutja. Ova apLikacija drastitno се рготјјепШ ncК:lп гаоо тООјја. PR sLuzbi. industrUskih sisteта I sUtnih tipova kompanija.

lUја Niktevic i MiLovan Kadovic ёЈпе kreat!vni dvojac 8ad 8гаЈп studUa а najjednost.;lvn~e ге Сепо. опl su grafi~ki studio. U sklopu орЈsэ ро sta ovog grafitkog studija пе spada SдI'f'lO dizaјп. VeC ј ILustracioni i produkcioni dio. odnosno stamparlja. Osnovne djelatnosti koje ovај studio nudi su izrada korporativnog vizuetnog identltetз. poslovne grafike. oblikovanje knjiga. brosuга. tasopisa. Izrada ILusuacija. rџcno crtanih taреш. а ono sto ih IZdvaja па щistuје inovativan ijedinstven pristup.

Agenctia za reg rutaciju i karijerno savjetovasvoj fokus stavUa kandidate i njihovo iskustvo priLikom trazenja posla. Proces trai:enja ра sla postaje zabavan. prijatan I produktivan. ргј сети se koristi disruptlvna metoda u procesu karUernog savjetovanja. Pored tradicionaLnog пасјпа regrutovanja i osposobUavanja kadrova za zaposLenje. рLзП lгапо је da agencija impLementira ргЈпсЈр kraudsorsova - ne regrutacUe. Kraudsorsovana regrutactia se odnosi па konсер! regrutacije kandidata zahvayujuCi mrezi nezavisnih regrutera. Оуај metod posLovanja agencije се biti podri:an onLine pLatformom dostupnom mrezi regrutera u vidu sistema za рга сепје apLikanata. пје u

•• _ ' •

Tel.efon:

••

068610200

•

E-malL:

TeLefon:

ЬаdЬгаiпфgmаilсоm

068853232 E-mal!.: dаkШogгаfфаmЗgа.огg

0.0.0.

www.bodbrain.me

Tetefon:

069558385 E-mаlL:

оffiСефmiпutadороsl.a.соm

Ok. Ekspel1: iz Inkubotoro се

lr.1e~toJi о

poslovonju,

mipomoeida noprovim pIoп

[)ugujemll """""""'Imo?

koko'"

ыо

blti

u prfficl

"""""'"

оо

mjeri тај nopredak.

iskren...

mdovno?

PIoCom'

"о ,,? ZaroCluJem 11

7 М А' IZЧI

d~Jno?

~t:l tO bI?j

'. 1""'"".... 1PAAVНI 1aмlRfVAМ.IE SТAТUS

r---.1

.tivnostl Iz

"""'*' onttorlng

........'"

ко ют)о

i%vje$tojI 101n'1 neformol"; SClstonci hOICIet1 fstrukt.uro}

konkurenton?

ffvШ

се Ја тоЈ

Do~

novoс?

kreotlvon!!!

....

_-1

NOVI' IDLlI!

оеАУI!ZA

I IINICUATIYa

1Pl...AN IZL.A5КA 1ЩUЮ $ТASUТRAl ои

pravnom l flnansljskom slstemu? Dalisomse uredno reglstтO\lOO?

""""

znatlda

_n.;em ,

Тehnopol ls

razvo;ol АН, nюrоm

Ispunio soт рlап, reol1zovao Ideju. Al! dok soт;о rodio i drugl su... De >Cm

Pefiodltnl

StoJo mogu doprInljetl Tehnopollsu I poslovnoJ zajednlcl, о оо ne ugrozim sopstvenf Ьizrlis?

Konzordjum i

fuzJ ranJe k valfteta $о oгuglm

stonorimo.

$са

oko роsoо stone?

$to cu kodo Iscur'i podrska? ОЕСи?

......

reaktor

mlm

Si1.-

Daklllowal

Та cudna гјес .slarlap U.kvlikd:'>le u poslled.nJlh par god1na gleda1l tele\'izilu. prelistall svoJ Facebook паЈа&. protltali nov1ne ill ооravUl mf:du уесоm grupom (najt~ ml<l.dib) IJudl, vrJo је vjerovatno dз sre VCG УМе puta fu]lliJe( StElttall. U ро.~Ьпощsu rlz1ku ЬЩsvl оп! које

tnteresuJu ekonoml,a I

Skaliranje i inovalivnosl

,.coor i:l.ko 1matestartav nC* go klaslс.ш biznis. ра kao

startaperipre1st>lv!,ate. '!Щес ..staI1ep~ irnamo Ц d,-i.<tн\in\ strategiјаmа,l1З fakulretima. u Ьапkamз t f\nansijsk1m ,п stituciјаmз.od kQJlh nel<ete'е да ftnansilski

podrte st~

12(' !deje.Medutim,a\cQ~za-

!sta яатр. tlm ma.to д.иЬЈlе

щreЬеtе shvatltc da је Н'

fInanstjSka lirtija zapravo kre-

dJtna lјпјја Ishvatite da ра

МоrШ;

da bude IпоУаН vзп. s Um sto ПIЈе potreb· по da Izrnislls totдK 111 toplu vndll (mada Ы to ЫЈо IdeaJ· по), dоvоЈјПQ је da исјпl! I да мз ubijedls da tvoJ рroј· zvod mo!emnogo lаkЭe I оо11t! d<l пат роmоgле, nego леk1 koli tl'enumo kDr1stlmo. Ako је za znatajan rast t\Dg Ыzпl~ potrebno veliko иlааапlе u Ьrolи Iludll

predzetnistvo. informatlka

мос uop~e nIfe

I savremenl trелdоvf u ра-

vama. јег·

:;:loWnju. Ne!tolпащеsu ы-

.startap·.vrlot~Jr.og\I:nIједnO i. sreCno boraviti u jed

s.redcrtava.., opet nilt>si star(ар, J~г neme.S \'150'" poten-

пој JЂtenid Юluёn1 problem је }h.vatiti

сјЈаl

11 iZlot.enl 01'11 ko}i su poku.l.aIf da otvore frtzerskJ sзlоn. Ш

pckam Prillkom Irat.enJa "~ n.msilaza роkretвЩеЬt%nJs&,

barem јednoщ su naШi па pltanje ..Da 11stcstartap1" Та tudna rt~startap. pro-уlаCl. З(! па radlоn.icзmз.:;е-

najmf:lnJena

~rna Iln1ja~ i

рredщ:еtnlk пе тога ЬШ

startзрег (i naj(J.!Ste tD i ш/е), all је SVakI startaperpreduzetruk. Pitatesc kako~ r Jedап 1drugi su sргешпl па riz{k,

mlnanm;;l, ko\1.ff'renclla· ma.1I dnevnk.iDla. hi-tech

proakti\'f1i, kreativni,:ivara-

ko1umnama, рreроrukaсlШ Ev1'opbl<e xomlsije, Kotrlla se sa usana рro!esorз, vodltel.ja i pol1titaгa.l:eslDvriovj"eSlackt izgovorena. ~to se роЈ· stovtetulu(jsa IdasttrJЈт pre--

роапји biznis kofјје nettvje.stan,fokusl.ranisu па ostvarl-

dшetniStvom.l:e5tо opfSUju-

61 ne.'to stozapravo nlJe l1јеПОZIшёсI1Је. 7.a.hva llujuёl ~egQdlSnj9J

lleprnvilnoj щ.lOtтeЬЈ postala lе s.inol1lm za поуј bIznls, (е su mnoglsk!onl da svakoт nOVQJ)l poslovnoOl podUhvatu рпрњи da Је startap. Меdutim, zaboгауlЈато da П'је sva1capastaza2UbeКaladont,

rutlJesvakilokotadnl namaz EurokreIn. Nlti Је svak:l novl biznis

..startaP".

PcsIJedn/lhgodl.na, sama.

r1JelpostaJa)eveomapopu· lal1'13, asocLra па Zapad па I , . . . ......:.ra'zvQj I uspl-

jUnOviproizvodiНusJugu.Ol-

vanjeprofilВ_ ~tajeto~opraV:I razllku7 Prije svega. da hJ ~ (О ~o

radi§ zvalo startapom, Ста Goro Ы u nајЬоllет sl\l~Ju Inog1a da Ii Ьцде tesl.no trf1~e.OvdJem~dalsprob~

1primljcniS оо мо si'OSmi.slJo, дапа т аlот uzorku po1r'oЩI. 61 v:ltli§da li Је izVodl~vo 1da li funkclo~. Ako ima§startap. тоrзS da mlslщ,.stva.rШ ј krelra!;&fobalno.Mo~da П· јеШРI'ОЫem kDJI јеzaјcdnlё ki I шen! uNi~ I А1епи u

skalfranJa. Ncmat то

gutnost d,;i se U'Z mаlа иlа· g<l.ща globalno Slns I роkП

vas slrnko ~Ie_ РClЩiи takav

Како se rdst?Tako sto

tvo, btznts oslanlaS

па

tedobItl kroz kredltod Ьап ke. NovacCete п аЈ Се!:Се~· tш od nekog од startap јп

Ји kompanJje. N lle to~ 10. аН је пај~ зIоеаЈ, kao 510 је slucaj I da nakon eX:I-

tastertэреrl

nalteitepokreoo

~и novt startap. Eto, ОУО ь1 ЬЈlе neke kljutne karUterI-

vestitora kоЈI1пvestiгајu u desetine startapova. svjesnl да се bItl uspijeSno mofda

sltnog blznJsa od startap.

sзmо parnJlh. Opet. nJIh рат

poduhvata.

се

pokr1ti sve (е propa!e Iп vestictle i zaradlti Im dovoljпо ПОУСа danastaveda rillkuiu па ovaј natin. Јетзtзг" lар тога да tma ројепојаl da u kratkom roku(od пеКо· lJko иодј.

stlke koje dilele polam kfa.:. Оа se vraUm na pof&tat teksta i preeesw upotreЬц termina stаrtзр. u CmOI~ г1 koJa је Ыlа sve osIm..вtar tup trIendly" оlcnПen}е. ЈСО.. Нko god da Је termln %loupotrebIJen. а .kllma- btla

. пш и тlја

iel~ da zl1aealno poveeas tгZi.5Iе. пета potre·

Ьс

za zJlatajnlm sirenJem rt'!iursa u t\7.ltkom IIIllud· skоПl SJl1lslu. lert:eS u2 (сћ nolosld napredno r1e!:enle usPJetl da se ~iЛ5 globalno uz maItene IStn sredstvn koЈIШЗ raspolate§ redino uz ovu pretposlavku {та§ то gucnostVisokogpotendjala ska)iranJ::t Jedino sl u (от slџ~аЈџ start"p.

finansiranje

(;ајпа sred~-tva. ва!

Dostзstal1aPOVd је kтeiгэ·

nol zaodredenogoogruJskџ

novac za razvoJ ideje nete-

s....oje

mlliолimа.Akооtvoп!futо-

L"ШаSрrilаgodiЬS'limanama.

гantuje (пета f1ranata. ћl poteke пl ыlo kakve вагап· с1је za otplatu sredstava).

ји dajete procenat vlasnlt-

tva i trudlte se da роrзstete dovolJno vellkJ da зеЫ mo1ete prlustltl ex1t - proda-

Inovacllu. То аи lomatsld тасl da ukollko

роdщёје,alitoјеuviјekрroтогаЈа se popu!aClJa ЬroЈС u

dagakrozrazl1CiIemodclepo-

по dosta sredstava za kolе za koje nilro пе moZe да ga·

па) zaradi mлogо (mrI08Q. rn)logo)novca.Za lnvesU~

nola.~ku

Nljeditsustartape.n definlctll ..studen· tl pQCi/epanth patj ka-. аН је lXVјеsпо dз predstavJjaju tlm Ijudl. okupllen oko lоопе IdeJe ZQ koju su potrebn.a z.nа-

SaraievuIМarijtu~inu, ре

tch-

oVls- 0100 rizlCn1m ldejama, kolima Је za razvoj potreb-

.ро

leh~-~viAe:':s:te::..љ~;~bIIzu;~"~·!~а~kцJ~I~""'~-_'1lюg 'oga ~to,

r1jet

Oedovi Pru1:a podrsku stanarima bIznls inkubatora prt>1uzetniclma i startapovima u procesu razvoja njihovih blznis idЗЈ,I' lltnJh Ј рго' f&sionalnih vj&stina; koordinira ројгеЬа эtзпагдо • In tilul I !та п~ {okamom. naclonamom I regionalnon, nlvou

selJaI<

_2111.

['1 0..

ЈЈ

"'INUТ-Т

, - .~

Crnogorska priroda i tradicija kao kreativni impuls u dizajnu"" namJestaJa

SТДlDeSigПјеmtа

оо kompanija koJa u

Tehnopolfsu kгelra

svoje пајЬоljе ideje,

stvara svoj рш ka preduzetni~· оо

i novim vгiјedrюstimа kroz

inovatiVfli dizajn i pгoizvodnju. $а .fetjom da iskafu svoju ш

atlvnost, osjetaJ za prostor, I IJubav prema industrijskom

dizajnu, kreira li su eleqantan, prefinjen ј kara kteristi~an ег nogorski namJ e~taJ koji prati najsavremenije trendove prostomog planiranja i dizajna enterijera. оп! уат pricaju о svom poeetku, Ideji i uspJehu.

Vi ые jedan оо osпј vзеа koтаniје koji 5u svoju ideјо razvili i па njoj гаdШ du fi реПod. Sad vet m ofem o ret:i da је to uspjesna firma. Кakojesveto pOCelo,odakle

ideja I insplrad ja za osnivanjeovevrsteposla? ASТAL рrlса dal1ra joS iz па ~studentsJdh dana,kaostra

stvena i ambiclozna ielja troЈlсе

prljatelja da svoju kreз tjvnost Iljubav ргета оvoт

poslu pretoёe u inventivni I originalni projekat koji се 1ju-

sirom Сте Gore donijeti 'орlinи, estetiku I komfor: Mismo t1m mIadih Ijudl, рте риnlh energlje I иlје za stvarala.stvom koji se яsvim ле uldapa u опо ~to tr!iste пид!, I koј ! svojim radom i Idejama tefl da Cmoj Gоп ропит иni kэtnе komade пamјeStaја, па svjetskom пјvoи, Svoju јnspј radju nalazlmo и пэSlm kJIjentima, i naSoj дгfayj, ргјје svega. То је svojevrstan spoj, alј I kontrast, п а5е cmogorske top(ine, Ьа.таје i kulture. Uspjeli ste da krei.rate еЈе gantan, ргеflnјеп i karak:teтта

Ј/т!

Iistiёan cmogorski патје ~шј koJI рт" najsavremeniје

trendove planiranja i

дјијпа enterijera. Кој е sve

гашо па toj ideji? ZaSto Ьэs оУа

vrsta dizзјna?

ASТALtimCineNikolaPejo

ује, Urcl Staлi!iiс I МIIo~ SCe-

panovic. Svakako, vеШcu zз hvalnosl dugujemo i timu zз natlija, kao i administrativпоlП timu, koј Ј svojim гадот Idорппоsom obogaCUju naSU та1и porodicu. ASТAL је pro-

јеtkорпmје6ЈјU,iestееlegaп

zvoj таЈlЬ i srednjih preduze-

taл i prefi.njen, hladan i

са koji svoj bJznis zasпuju па zanatskim posIovima buducno51 crnogorskog druStva. Та kOOe, pгeradom sIrovilla u gotov proizvod i sirenjem trt!Sta

topao,

рrirodan i modегап.

Vi ste primjer mladim Ijudima da se moZe шрје ti, ali da treba blti ироran I istгajan u ostvarivanJu zз crtanih сЩеvз. Sta sma~ tгate najvetim uspjehom u kзпјел i је li to sto ste tako mIadi bila oteiavajuCa okol~ nost prilik.om zзpoёinјапЈа

jekat pljatelja iz NikSiCa koЈ! su оhrзЬгепј crnogorskim ambijentom odluCili da stvaгаји uпi kа tпе projekte I komade namjeStaja koji, dalje, svoje mjesto mogu рroпасј u МlП cmogorsldm domovima.ASТALje projekat21 v1jekэ, ali I projekat na.se zemlje. Stoga, od.luCil.i SIПО se da spoјlmо mооето I tradidonalno, pratetl, пагаvnо, felje i potreье naSlh klijenat.a. Osim toga ~ta Vas jo~ izdvaja u odnosu па druge proizvod:ace namjestaja ? Sta k upci prepoznaju kod Vas, а da drugi to петаји? Епеrglја, strast I Ijubavpreтаovom posJuosnovnisu ро kretaa na.se fi.пnе. TeZirno ka torne da buderno ј еdinstveпl, pristupaCni i kгeativni. svaki komad пa.seg namjeSla!a nosi

zo ргероznато па пэSeт trbltu. Тоје Ыlа naSa prednost Entпziјazэт i energija, kao karakteristike mladosti, ро mogll su da se пш upomost ј istrnjnost isplate. Sto se пsрје Ьа t1ee, svald ЛSТЛL proizvod је пзS vеШd uspjeh, razlike пета i svaki dom u Cmoj Goпzaslutuје da imamak..vjedao kDmad naSeg namjeiitaja. Рrэуlјепје 11amjestaja је

odredе пu рПfu. Тako, kэо in-

јedna vrstazanaШјskogро

spiracija za па~ sэdэ уеС до bro prepoznatljlvi kuhlnjs!d 510 posluti!a пат је cmogorska пјеka Тага, te је оvэј spoj Ыаdnotе I toplote, prirode i prirodnlh таtепјаlа, drveta I Cellka, modemog i tradiclonalnog опо sto пэs odlikuje I апl drugaCijima. Na.s патје Stэј, kako naSi klljentl {о пеп-

sla. Da lijetodobarizbor za m1ade Ijude? Svakako da Је 10 dobar iztюгzasve mIade Ijude, 'ЈГс!еа пје st.arim zaлаtskim posloујта svakako да predstav~

Ьizлisa? Na.se god.lпе ntkako nijesu ЬПе ргергеkэ da se рronaае то! па пею паап

vwm.a Ь,...

lја поуџ еkопоmsku -vп јedпost ха slstem u kojem Цујто. Pored роlјорп vrede, smatram da Је rd-

'Јan gran1ca dгi.ave mofe do-

nositi sjajne benefile u сјеlо kuрпоm rэzУОји kako fi.rme tako i druStva u сјelЈпЈ. StзЈе najljepSeu posJu kojlm se bavite? Naj!jepSi dlo na~g posloуапја је поуо stvaranJe аг hltektonske vrJjednostf, kao i spoznаја da Jjudi 10 prihvataju, traie i voЈе. Као пајјzзzоупЈјј то

izdvojili Ы pronaJaienje sistema rada kэо

рroпа~

lаzзk ПОУlћ trzista уап

С\'пе Gore allsmatra-

moda kvэ

litetom I dizзјпот п! {о

песе

Ыет.

bit1

рго-

Ј.Е

r.,~

...... .

1';, TehnopoLis

141~}· Nacionalna startup scena

ARLEQ је platfonnд koja ро vezuJe ki'Jndl-

date koji {га!е posao sa adekvatnim mento-

rom za kaгijeru. pornafu kandi·

datlma koji traZe posao (и 100stranstvu) da lalбe i brre doбu оо POSIa iz snovа I napretka u karijeri, na ~in ho tJ!odabrati svoq mentoraza karijeru, LIZ

lije te mentoгstvo steCi novа

znanja i

vJe~tine. о

Marleq

startapu qovori Мјlо Radulovll:,

с.

0'.0.

n ·

•

Izazovi u traienju posla kao podstrek za razvoj sopstvenog biznisa

mentor iz Crne Goco. ~,

Кako зат i зат gradl0 medunarodnu kзПЈеПЈ. ta-

типlјll UJedinjenlm Агар sklm Emlratlma, Iskuslo

Go-

sam mnogobrojne Izazove па putu ka dobljanju feljeПОВ posla u inostrnnstvu. 2:ello sam .d a родlјеllт

ko~tosamradlouCmoJ

п, SlovenlJI. Utvan1JII Svedskoj, kao I do-

Ыјао ра лиdе za

svoja iskustva I znanJa. kзо I

pasao u

да оЈщрlт sto vi~ kvalitet-

НоЈап

пЉ mentora za karijeru, sve sa СIIЈет da ротоgnето I РОkrепеmо оле koji {rзfе роsзо. РОСеО sзт Ьо jedlnl mentor, onda sто lтalllО mentora Iz 10 zemalja, dok tгenutno 1тато preko 100 mentora 1z preko 50 zema~ Iја. ZЗпlmlјlуо је da se pre~ ko 800 mentora prijavi10 da budu dio МARLEO~a, а da је odobreno sзто 109. U pocetku su kandida~ и. kojl su щџаvпоm iz jи~ &o!stocne Evгope, Az!Je ! Afr1ke, diгektno kontaktlrзJl т епе, а onda Ih ја po~ vezlvao sa mentorima koji Ы mogll da lт pomognu. U ovom mоmепш, uz razvoj п~ platfonne, omogueeno је da kandldatl diгektno tzз~ beru! kontaktiraju mentore.

dijl.Poljskoj. Ru-

kao I da dogovore neke od 12 usluga koje nudlmo.

Na~

tim suosnivata ёlпе Iskusnl profeslonalcl,gdje svako od nas Iта prosjetr1o oko lOео~ dlna radnog i preduzetnltkog Iskustva. U t1mu Јта то dva рrograrпега (Srdan Tomovie i Ivan Radunovie), dizajnera (Iког Marie), HR 1 Unkedln lnfluenser (SohaJb Нassзп) 1ја. '<ао neko ko је zadufen za rзzvој blznlsa. Trenutno nastojimo da unaprijedlmo п~и platfor~ ти, proSlrimo tim,dobIjemo Investldju (kroz akceIerator~ sk1 рrograт u lnostranstvu), uёestvujemo па staJ1ap {а kml~njima. organizujemo dogadaje I treninge. Тakodе,

pohadamodvijestartapakademlje. јednи lоkalnок: I jedпи regionalnog tipa, kako ы smo svaJd dan napredovall I Ьili ОО]ј!. Ооsзdзsrпоиее stvovali па 3 medunarodna startap takmi~nja, u CmoJ Gori,SrbIJi t Bosni i Негсеко vinl, па kojima smo zзЫlј е :!ili odIJёnе rezu]tate. J.F.

Daktilograf - inovativna platforma buducnosti Startap kompanija ОтSolutions,jedan оо stanara Tehnopolisa, rQZ\lila Је sojtver Daktilografkoji pnd.o jedinStvenl.l tehnoloпјјu. prepoznavanja govora. DaktilograJje platjorma koја шnиtnо рreћю.ra govor u. tekst, nemaogranieenja 1.1 Ьroјu. пјеСј "оје prepoznaје i omogucava tacnl.l transkripciju juinoslovenskih jezika 1.1 realnom "птеnl.l %Q рптјеnl.ll.l biznisl.l i Ја\!пој I.Ipravi. Sojtver Јта \!lSeЗgа

I I

strиku nатјеnи; тои ротое! %Qposlenima u mediji· та I оЬпЬјмјЬ QutomQukи transkripcijl.l al.ldiozopisa, а тои se рптјеnШ 11.1 brojnЕт industrijama koje ш htjevaju transkripciju, sto ih аnј efilcasnijima.

СЩ kreiranja Daktilografa Jeste doprinos razvoju аlкопtama za ргеtvaгалје еоуога u tekst па g1obalnom пЈvoи. Inovativnost ovog softvera је 10 ~to se ne oslanja па sislem bibIioteka. te stoga pored пеogranirenog ЬroЈа r1jeCi do-

nos!p~ost~tojejednako

upotrebIjtv nezavisno od &0vomog podruqa. Aplikadja &! drastiCno рromјјепitl па· ёlп гada medija, PRslufbI.lndustriјsюh sistema 1sliCnIh 1:1роуа kompanlja. za razvoј ovog softvera tlm startapa Daktilograf је dobio I zajednJtku investidJu South Central Ventures i ЈСТ Hub Ventures. То Је рм. lnvestidja ove dv1je najznaёajnije regionalnе investitorncekuteu пеkI cmDgQrski startap tiffi. 00-

blЈепа Invest:1dja Ыее оо раrnоС! ovomstartup I:Imu kako

bI svojim idejnim rjeSenjima ugradill dodatne орсјје, p~J riI! portfolio sa drugim jez1dта Iz сепtralnе i istoCnе Evroре. ovo niје plVi пјihov usp}eh, jer su kao stanari IPC TehnopolisbllldioStartapAkademlЈе ze.malja Zapadnog ВaJkana organizovane od stranе RegIonalnog fonda za promodju spoljne trgovine - GlZIORFF1: UokviruAkademije. osvoјШ su drugo mjesto u finaJu najveCeg reg1onaJnog foruma za јпova dje, pre<:luzetniStvo I tehnoloilJu u regiJI Jugoistoёne Evroре - Saгajevo Unlimited. Као dio I:Ima Tehnopolisa.lmall su ! zзpafen nastup na hakatonu u Zadru u oktobro proSle godiRedakcijski odbor

--- t

BOOкvAA

....

Boohvar.co је otvorena edukativna onОпе nudi hurseve и oblihu video tutorfjala ј hvizova najezicima no5eg regiona,

platforтa. пајо

OVа рlаиоrmз nudI то guCnost uten;a sa Ьilo kojeg mjesta, u ЫЈо koје YJiJeme. а obzirom da kursevt пета ju rok pohadanja. polaznid иее ро vlastitom lempu. 80оkvзг takode nudl mogutnost ekspe.rtima, edukatonта I organlzadjama da kre-

style, te mnogobrojni dJeajl kursevt. Вookvar Је razvio I svoJu granu usluga video produkclle. koја se prvenstveno

lraju vlastlte kurseve Ш edukat:tvne progгame I ponude ih

traJu мо kvalItetn1jl edukatlvni I promotivnl vldeo sadriaj.

regionu. U ропиф se trenиtno па1зze kursevi Izsv1Jeta -а,

Јezikз . tuЛzmа. kulture.1lfe-

spedjallzuje u kreiranJu ооц katlvnogsadr!aja I рrз6!:пЈи

edukatlvnih event-a. Воомг produkclja sJuf1 kreatorima edukatМnog sadrfaja da Jcre-

w,""

WINW.bookvar.CO

СЕТ ВУ

BUS

k4','

Get8y8us.comje startup koтрапуа koјаје pohrenuta 2014 godine и Splitu 5 ciljem olahSavonja пuроујne autobuskih karata putem interneta пијепУmа 5irom regfje. od tada se ponuda ove web stranice proSirila ј па t itavu Evropu, dok se trenutrю zavгSavйju i pregovori za proSirenje па triisle drugih kontinenala. Као 1VeCini startup kompaniЈа, sami po6etd nijesu

nimalo jednostavnl, kao ni sami ргegOVOП s autobusldm prevoznidma, аЈЈ sa vremenom ј puno Ш0!е nog truda I radnlh sati. sltuacija se znаеај по рroтј · јепllа. od tihdana ра nadaIЈе I<onstantnо rade па ро Ьоlјяпјu usluge zзјednо s autoprevoznidma. kako 1z Hrvatske. tako i 1z Ьroјпlh drugih susjednih zemalja kзо ~to su Crnа Gora, SrЬШ

Ьјја, Вosna ј Heгc:egovina,

PAMETNARU

~ICA

SloveniJa. Мзkedоniја itd. Osirn па Internet a dresl, pretгaga autobusk1h llnija, kзо I kupovina kзгаtз dostupni su putem apli.kadla za Andгold I юs. Uledno. опо ~to rnzI.lku· је ovaj sistem od ostallh је to ~to se trude da omoguee kortsnictma StovlSe pogodnostl tokom koriStenja web stгani ce za kupovinu 1 ['е zetvadJu svojih mjesta u autobuslma. тako је na р п mjernedavnonjihov fГ ti m

razvlo sistem vaueeгa 1<011

omogutava klijentima gз mostalno ипoreпје izmjeпа паsvoј i m putnlm kaг tama, &ne је znatnо иЬг zan ciJell pгoces гezeгvaa ј е. Posledujul зрllkadјUza smзгtphо пе ilI iOS uгeda lе koJa se koristiza pгodaj u 1fiskalizaciju ипи tзг autoЬusз.а kola lтаniz funkcl оп alп ost1 ukljueujuCl GPS pгarenJe a utobusa. гazne izvj~taje I slitno.

фwеь: ~~::

www.getbybus.com

ZA SLI3EP

Nihola Кгsticје student ratuгюгslюg {ahulteta u Вeogradu ijedanje оо mladih tvoraca iпovativrюg izиma kojј moie СЈа olakso iivot sЦjepjm osobaгno. Ратеtnа rukavica za sll· Јере је rnultlfunclonalnl.

elektronski uredaj ~Ija је osnovna патјеna dasltjeрlт osobamaomoguti lakte snalazenje u prostoru. Sama ideja poJavila se па pгvom takmllenJu u рге duzetnlstvu па kojem Је Nlkola

uёestvovao

oгga

ПlzaаЈ ! PROMOS-a, а pгed

stavJja plod njegove mot1уасйЈе I ulje da ргоmllепl neSto i ротognе osobama kojima је 10 пајроtгeЬпlј е.

Rukavica, u danaSnjoj уег zljl, роmзZe u orijentaclJi u prostoru, detekdjl Ьоја , tntenziteta svjetlosti, Щ0varanlи datuma I sata. та kode. koristi se I kao рanlс button, odnosno, $a.lJe 10kadlu koгls ni ka пјеиоу ј.т staгatelj1ma, роmос рп sipanJu tetnosti fzjednog suda u drugi itd... Опо ~to Је glavni fokus pГOjekta leste da sJlleptm osobama pru!i lzuzetno koлstап pгotzvod, za Jako

mаЈ и сјјепи. odnosnо Ье

spla tno.

da kгoz dru~tveno odgovorne komрапlје, dгiavne instltuclle, plasira.mo proizvod 'ako да уееl dlo (Ш kompletnoj Ьи de refundira n. Rukav lca Је роkuрilз mno!'itvo domatlh I intern асlопаlnlh nagrada, ро levtl odonezanalbolju Ь\ znls IdeJu gгada 8tюgтadа. preko pobjede па SaгaJevo Unli mited-u, ра sve роЬје de па Akcel eratoГ\l NТP- a Р lап је ,

I drugog mesta па Imagl.· tf-u. Sve оуе nagгade. predstavljale su dodatan podstгek 1 mot1vactj u da se nastavi sa га zvojem I pruzl s to bolll pгolzvod. . Buducnost рго lekta је Јзs па, па· (аУ\ја se sa razvolет I 10 u definisaпот ргаусу, Щkо da Ы za 6 - 7 mjesed konalno Ы о gotov prolzvodn l mode l ле

гukзУlсе.

фwеь: .~~:

wwweasy-Iech.rs

_ 2II i.

Tehnopolis u punom kreativnom zamahu stvara dodatnu vrijednost Izvгsni direhtor InovQciono preduzetnickog centra Tehnopolis. Ratho Batakovit. vaii za pokretaca mnogobrojnih ideja i аћсјја, inspiгatora i motivatora titavog иmй па ёуеm је ёеЈи vet tri godine. и ovom intervjuu sQznajte vise о radu, uspjesima. izazovima ...

Da li је danas nakon dvijeipogodineoperativnog rada ТеЬпороlisз, za nijansu lakSe objasniti sta је to Tehnopolis i cime sebavi? Naravno. od samog poeetka smo morali оЬјaSпјаvati sta је to Tehnopolis, cime se Ьа vi, koji su ти ciljevi i koJe su ти kljuCne aktivnosti. NIJe ы10 lako iz ViSe Г<IZI.оgз. PIVO sto је konceptkoji је promovisan Ыо пeStо navo i dotivljavan је sa nevjericom, drugo stosu осеюvзпја Ыlа

takva, da је I

I reglonalna javnost otekiv'ala јоо jedan, veevidenJ, adminlstrativno birokralпaSa а

ski aparntit ирзkоvan u sjaj-

1 modernoj zgrndi... Treko pretpostavljao kolika се se energiJa u njemu desiti i konstantno generisati aktivnosti kojeza glavnJ dJj imaju - okupljati mlade i kreativne Jjude, animirati јЬ. pruiati imsvaku mogutu podrSku kako Ы realizovall. materijalizovali I konaCno intemacionalizovall svoju blznis Ideju... Dалas, тl sve тапЈе рпСато о tome, а aktivnosti koje геа lizujemo Буе јаБпјје prikazuЈи i na.se ciJjeve i konaenona~ viz.iju. Danas pritu о ТеЬ nopollsu pritamo naJmanje тј, priCajujesvldrugl,odzadovoljnlh korisnika podrSke пој

Се, таlо је

ili kako ih mi :rovemo stanara, preko polaznika ЬГОј nih оЬи ka, eksternih kоnsшtaпаtа, predstavnika medunarodnlh organizadja,diplomatskezaјednlсе, 10kalnih, nadonalnih 1regiопalлih partnега, ра БVе do visokih predstavnika ЕЦ koji nepгopuStaju ni to dasvoје impresije prezentuju u godJSnjem izvje5taju о napretku Crnе Gore. Ра eto, nakoп dviје i ро godlne rada, mogu re<:1 da jeste lalGe оЬјзsпШ sta је to Tehnopolls Ј оте se Ьауј. Tehnopolis Ьо ptvi impulsni септг Naulno-tehnoloskog рarkз crпе Gore, otvoren је u NikSil:u. Кoliko Vam se тј korak VIade Сте Gore sada tini opravdanim? Sta NikSi<: ш јеТetшороlisu аStз ТеЬпо рош

NikSil:u?

Sada ve(: sa sigumooeu то ?ето kazatl da је Tehnopolis јednа uspje§na рпСа 1primjer dobre prakse, kako nas eesto I predstavljaju u геgiолu. Samim tlm eto i odgovora па рј tanje о opravdanosti njegovog osnivanja оо stГcme УЈа de Сrnе Gore, odпоsпо Мјпј starstva nauke. ОргаvdаЛје dolazi 1izопјеniсе da ТеЬпо polis пlје Hbu.zetska stavka-, nego fiлnа u 100% vlasniStvu V1ade Сте Gorekoja uposlja-

va 20 viSoko obrazovanih m1adih I kreativnih ljudl, koja је za оуо kratko vriJeme postigla odrtivost generiSuCi skoго milion еига kroz геаlizзсЈ ји пасјопаlпlЬ I Еи projekatз, kao i vellkog Ьroја dogadaJa pod svojim krovom. Napraviси тalи digreslju, аЈј mo:rete li zamislltl fiлnu ајј је јооап оо glavnih сЩеуа рroтoclја preduzetnBtva I kako napraviti odriivbiznlsa da n1је sposoьnadasebIobezы ediodгzi-

vost? ко ы пат orula vjerovao i sa kojim ргауоm Ы mi mogli nekogneStouati?Opгavdanje

vidlmo i u

Ьroји

od 400 I ViSe

роlazпika razlltltih obuka koје uspје§пО organizujemo tokom proljeCnog 1 jesenjeg dklusa, ViSe od ПО regionalnih раrtnега sa kojima smo рп ргеmШ 34 рroјеktnе apllkadje, 28 kompanlja koje {nkubiraJu svoje poslovne ideje uz па5u podrSku, platforme koje Бtvararпо i па пјirпa povezujemosvezalnteresovanestrane od instituclja sistema do prlvredлih subJekata I akademskog i clvI1nogsektora. Opravdапје OSје<:ато I kroz паgrз de I рriznапја koja пат pIistltu od relevantnih regionalnlh i Еи adгesa. А па dio pltanja sta N\kSlc daje Tehnopollsu 1 оЬгаtnо, rekao Ьih da је Niksic и stvari Tehnopolis, odпо sno опо sto се NikSl<: I postati и buduCnostl. NikSj<: је ТеЬпо pollsu dзо БVе. od zgrade kultnog Doma fNA do privrednog, obrazovnog. kulturnog i svakog drugog nasljeda ј naravпо Ijud.i koji tvoreTehnopolis. Smio ЫЬ re<:i da п ат је Niksl<:dao ј опај nevidljlvi, nereСепl, oCInski amanet uzstisak ruke, kDjiobavezuje па uspjeh. А ~tз је Tehnopolls dao NikSiСи? Vjerujem da ти dзје veliku energlju, kгeativnl zзmаћ i mnogoljubavi.A kada ЫЬsз da роkШaо оЬјasпiti kзkо уј dim sta се ти tek dati, Ьојјт seda Ы тЈ to bilo tefeobjasn1-

'lJ/JII!!III!!/JJI811!111111111111

Tehnopolis danas Iта !iiroku mrefu regionalnih раrtnега sakojima razv1ja poslоvnеро duhvate, fuzlra kvalltete i ро kusava da тlјепја SviJet oko sebe promoviSutl proaktivan pristup svlm zadadma I ро slovnlm izazovtma.

Koliko ste Vi kзо izvrini direktor, zadodlna.mikom i stepeпот rзzvоја? Којј indikatог uspje5nosti smatгate

to uspjeli. оо tada sam Ја рга tlo Пјlh. Danas svi mi pratimo agendu koj uzajednokrelramo krзјет svake poslovne god.lne. То smatram I uspjehom 1zз dovolJstvom.A kada те pltate о klj uёnom faktoru za щЈеЬ ш krзћ neke poslovne ideje, геЈсао bih da је to sposobnost spoшаје konteksta u kom se Ideja realizuJe. ко razvije sposobnost da spoznа kontekst. uz пароran rad I upomost, :zaga.rantovano post:iZe шрјјећ.

пајznаСајniјiПl?

Bez Iтаlо skгomnosti, pr:lznaЈет dasamzadovoljan. Уе oma.Smatгam dasmo

postlgli

Gdjevidite glavne i:tazoveufunkcionisanlu Tehnopolisa u 2019/2020?

od.lilan rezultat и. da пе kaf.em

ti nego Мо је bilo objasniti 5ta је 10 Tehnopolis рпје skoro bi КodIПе. Onо u sta sam siguгan da te ти datl novu vrijednost na kot1st t ponossvih gracfana.

,...-...'...

....

---.uо -.а,,.AI>i.: .:.Т.... N ..... N.:1CA 8ЦО.: ,то .ITI NIt моЈСI ......""I' .............. H... _

oLis ,,-Као neko ko upravlja firтот koJa dobije takvu М lifikadlu od ЕК. ыgшnо је da

sam jako zadovoljan i da ta kvallfikadja oprnvdava 1 daје dodatnt smisao ulozenorn radu t ogromnoj energiji koju ёlanovi naSeg kolektiva шatu. Medutim, duboko sam svjestan da svakllzvj~taj osllka-

va trenutno staпје а пе n~to ~to Је

fakat u svakom koпtеk stu. Stoga. kad posmatram stз пЈе kolekt1va

I ope.rativni ро

tenclla1,posmatramgakaonlvo koJlsmo postlgliikoji тога bIt:lsamo ООЈјl па putudoizvrsnostl. А toznaCi da rad mara bIt1 kontlnulran, proces kon-

stantno unaprjedivan i uvtjek kreatlvan I zзпЈrnlјlу kako Ы

obezbIjedlo takav radnl ат bijent u kome se svako osjet.a dobro. Јесјlnо tako moiemo

I davati maksimum za sada Је

iako. Zato sam I утlо zado-I n.ljesam siguran da II smo mogll ЬоЈЈе I ViSe. volјап

Ulова koju ј е Теhnо

polis dobio osnivaпјет, trnПSfопnасiја ро

slovnog атЫЈепtэ i privrede u ekonomiju baziranu па znanju niје nimalo jednostavna. кakav је Crnа Go1'8 ambijent 23. razvoј inоvэ аја i

startapova?

Odgovor па ОУО рјtanје se negdje proZima kroz citavu рпси о Tehnopolisu. Као sto је bUo tdko objasn1tista иli то I sta to radlmo, tako је teSko I igratl ulogu u anga.iovaпој predstavi gdje јесПј transformlsatl. Ш makaгd.ije1om, poslovnl ambijent od kJaslcпе privrede do ekonom.lje Ьа z1rane па znanJu. Ako posта tramo Cmu Goru Јсао атbl jent za razvoj InovadJa I staг tзроуа, пшmо је svrstatl u zemlje koje bastlne ovu trз dldju, aJlzaslgumohoeemo u опе zemlje koje тlslе unарп jed t prepoznajuCl sopstvene mogutnost11 potencllale se, таlcaг zadnjih godlna trude da kre1гaJu sto ООlјl ambIjent I sto Ьоlје mehanlzme i тјеге podrSke za razvoj inovadja I startapova. Тоukзzuје 1tinје nlса da је lnldjatlva о osnivaпји Nautno tehnoloSkog parka I TehnopolJsa kao njegovog рНо! projekta, potekla od Vlade Crпе Gore, stouvijek sa ро поsoт Istllem, јег to ukazuје п а ja5nu vizlju lopredljeljenost, ImajuCl u vidu da 5и u veCtnl zemalja reg:lona ISviJetз. ovakve Inicljative najCeSte potlca1e Iz privrednog i1i dviInogsektora.

Medunarodna saradпја i umrei.avanje sa partnеriJПа u regionu, је пе5to 5tO njegujete od samog poёetka. Кre.irall ste zavidan "tim" partnera. Кoliko је тј aspekt Ыtan 23. posJovanje? Ј05 оо djetinjstva sam ueen da је пајvafnјје grad.iti dobre odnose sa Ijud.ima, јег IJudl su presudni za шрјеЬ svakog ро51а. ValJda је Шkо ЬНо uvijek. а sada pogotovu. DiзЬа vam zgrade. objekti, Ьalе i sva 1п frastrktura, ako nemate 1zgrattene mre1e. Mreiesu najvetl potenclJal. Covjek sam moze Imatlldeju,allre jeteSkosam i reallzovatl. Ali ako izgradi tim, onda jesve 1akSe. Svjesni toga. kэо I prirode пзSeg posla. znaСаја reglonalnog povezlvanja i krelranja ~ pouzdanlh partnега trudili smo se da od samog poCetlca gradimo dobre odnose. PIVO sa najbliZim koпdјјата ТР Intera iz Mostaт, ра onda dalje. Uspjeli smo se povezatl sa Мт znaeajnim _јgrзё.1та- u оvoт poslu i dokazati Iт da smoozbiljnll ро шdаnl partneri. Юјuс Шрје ћ а је iskren od.nos i odgovoтп prlstup zajednlCkim zз dacima. Zahvaljujuti tome.

Glavnllzazov Ш ООlје reti jedinl рroЫет koji tra.fj Јје SenJe u funkcionisanl u Тећ tlmom koji nosl atavu рпеи, пороllSЗ jeste obezbjedivanje zadovoljan sam sзтјт kon- neke vnte геvolvin!!: fonda ё! ceptom I stllom rada Tehno- је Ы пат korlStenje omogupollsa, kюјl bt УјелЈјет, trebao Cllo nesmetan rad u realizabItl egzemplarom паапа rada djl aktuelnih I budutlh рro mnogim kompanijama. О јп Jekata i РОУlасеПје odobredikatorlma uspjeSnosti пе bih пlh sredstava iz Еи fondova. posebno govorlo, Јег sзт iSta- InlclJatJvu smo uрutШ рге kэо da sam vrlo zadovoljan. aIi та donosloclma odluka I bih lpakakcenatstavio па Iји nadamo se паЈЬоljет rjeSede kojl jesu glavna vrijednost Пји. VjeruJem da се оп! рге Tehnopollsa. poznatl znасај te iniclJatlve. Као drugi IzзzоУ u perlod.u Slovite :ta pokreta- 2019120 vidim I uspostavlJaса brojnih ideja, koliпје bIotehnoloske laOOratoko Vas VaS tim pгati i koјј је rlje koja се tspunitl tri па!&. kJjul:ni faktor koji jednu ide- oteldvanja. Prvo. da obezbiju pretvori u poslovni шрјеЬ jedlmo moguCnost n~lm stэ папта da је koriste u svojlm odnosno krah? Istrazlvacklm proceslma, Na poletku рпёе bilo jedvo- drugo kao podrSka роlјорп Је иposlеnlЬ u Tehnopolisu. Ја vrednlm proJ.zvodatIma i рге kзо izvrSn1 dlrektorl koleginlЬгатЬепот sektoru u smislu са Јelепа kзорПргаvnlса. ОаkontJ"Ole I ипаргјооепји pronasjedvadeset ропekзdз I vt- Izvod.nlh procesa I kзо trete Sesapovremenoangatovaпјепа komercljallzaclja sa nlm osobama. Na tom .......... сЩет snatenJa odг!ivopOCetku se gradio tim stl Tehnopolisa. I mogJo Ы se reCI dasu те рratШ. U wm реКоја је to preriodu sam se trudio poruka:ta sve da vizlju ТеЬпороonekojlselomedapoIisa SVI vidlmo па sto krenu svoj biznis? pr1bllznljl nacln. od kada smo Neka dodu u kгatkom. шl svakako planlraпот roku. Као prvo zadovolјan sam kolеktivoщ odnosno

~ •

",-

Тehnороll.

PomOCll:emolmda рrelотеl

/--

Засаnjе

.Istrazlva "".

," •

-о о

u сiljп daljeg јаёапја veze izmedu biznisa i . istrafivanja. роуе{;апја kvaliteta poljoprivrednih proi2;Voda i razvoja i komercijalizacije јпоУа сјја u sektoгu poljoprivгede i гuгаЈПОјЈ razvoја, u drugom kvartalu 2019. gOdine u IпоУасјо по preduzetniCkom сеп· tru Tehnopolls,planlгan је poCetak rada 8јо labora-

:tiio~;n~"j~,~,O~P~"'~ml~:j~.:n:~.~sa пајPCR та-

::-

sa rasf. sinamadetektivnih komропот

pleta. poput kompleta za ana1izu ћтапе i vode, аН

i za otkrivanje GMO

(genetsk:i modifikovane hrane).ldentifikaciju УГ sta, detekciju bio-opasnostl, veterinarske bolesti i preko 450 vrsta patogena.

Laboratoriia се Ыо opce~ тЈјепа

kroz drugi proje-

kat instirucionalnog га zvoja i jaёanja poljoprtvrede Cme Gore (MIDAS

2), Сјј ј је nosilac Ministarstvo poljopnVJ'ede i rural· ПОјЈ razvoja Cme Gore.

krobiolo5kim testoуlта koji se oslanja• ји па starije tehnologiје I protoko-

1 !;

• apaclteta Tehnopolisa kao podrika privredi

•

Је, IпоуасЈопо

preduzetnitki centarTehn o+ polis се и svoјој laboratorlј! obezbijed1ti mо gucnost geneticke analize vellkog Ьгоја patogenih m1kroorganizзmа kroz introdukdju пај savremenije RТ qPCR metode (kvantitatiVni PCR и гe~ alnот угетепи).

Оуа!

Bio-laboratorija SirokLI pгJ~ тјепи kod poljo~ privrednih pгoJ ~ zvodaca iz Сг+ пе Gore. РгоЈ zvodaci meda, mesa, mlijetnih i biljnih pгolzvoda се тосј da testiraju m!kгobIolo5k:J kvalitet svojih proiivodnih Нп!ја, dok се trgovinsk:J ]anc!, zahvaljujuci оујт anaJizama тос! da еlimЈ + ni5ll potencij]ne rizlke ро . krзпје korisnike kada su и pitanju infekcije. Na оуај natin se postoje+ Clm i поујm preduzetniciта obezbjeduje; ј05 jedan aspekt podrt;ke razvijaпји пјЉоуо!!: biznisa, od+ nosno mogucnost da testiraju svoje prolzvode u • laЬoratoriJi zзјеdnо sa ostallm mЈегаmа ро- Ј..!.:*~ drnke koje уес posto.. је u okviru Inovaclono preduzetnlckog сеп+ tra Tehnopolls. Nasuprot tradiocionalnim mЈсе пасј

I.!:

Pedoloske analize Pouzdaпа hemUska anaUza zemYi5taje ргу! korak u рго сjen! kvatiteta zemiYista i ыу nog materUaLa. 5to је od рге sudne vaZnosti kada је u pitaпји upravljanje u г8tщ:Ui sa ро Ijoprivrednom рюizvodnjom. Inovaciono preduzetnic+ ki centarTehnopolis се kroz оtvзгапје Ыo-laboratorije па

spektrometriji (pXRFJ sa mogucnoscu vise hemUskih analiza zemYi5ta i Ыуnog materUaLa. Na ovај паап се se moti analizirati teSki те taU kao kontaminanti poljopгivrednog ze· mYista. Pomenuta

baviti i najsavrementii mobiLпј aparat koji se zasniva па rendgenskoj fLuorescentnoj

cava i analizu Lakih metata. tako da се

tehгюLogijaomogu

metod podrazumjeva ekstrakciји i umnotavanje DNK Ili RNK та terijala mikro+ organlzama Iz uzorka, koј! se detektuje sa go'оуо 100% preciznosti и realnom уге mепи. Najsa+ vremeniji ге agensi i kompJuterskl softverCeomoguc!tl ,ргеоznо mjerenje Ьгоја DNK/RNK kopija patogena u uzorcima. Uz svu pratecu оргети i preko 40 vrsta specifll:nih reage+ nasa bio-Iaboratorlja се funkcionisati ро najsa+ • УГетепј јЈrn standardi+ та i protokolima. RT qPCR apaгat koI1 се ЬШ dio оргеmе laboratoriJe podгa+ zumjeva i пајуес! • stepen efektivnosti, • ра се koгisnicl anaI1za dobIjati ге zultate и пај kral:em roku, uz mogul:nost seu laboi'atoriji mOCi аna lizirati i metali kao 5to su fosfor i kaUjum i diferentirati od prisustva eLemenata kao 5to је та+ gnez~um. 5to је оо

poseb-

nog znacaја kada је u рј tanju рrocјena pLodnosti ze+ mUista i ыу nog materijaLa AparatpXRF

analize vise uzoraka istoУгетепо. Geneticke metode laboratotiJe се obezbI+ Jediti detekclju Ј najmanje kolil:ine DNК/RNК u svakomuzorku. Posebnu speclflcnost Вјо laboгatorije Izгaiava

I то

gutnost detekclje тlkгooг ganizama u industгiji Ьга пе kojl su vremenom stekli otpomost u odnosu па standardne antlmJkгobne obгade, ра се se и Теhnоро

IJsu тoCi detektovati I DNK mateгijaJ иргауо ovth baktепја kзо posebnakategoгi Ја analiza sa potencljalnim implikacijama u industгiji

alkoholnih рјСа. lstrativaCk:i kapadtetove lаЬогаtопје је posebno znа· сајап i otvara Ьгојпе mо gucnosti za umrezavanje i Siгenje saгadnje sa drugim !strativaCkim I tеhлоloSklm institudjama kako и Crnoj Gori. tako i па medunaгod пот пЈ уои, olakSavajucl па taj пасlп transfer znanja i tehno!ogija. Јаупl poziv za nabavku opremeobjavljen је nasajtu Mlnistaгstva poljoprivrede Ј гuralnog гazvoja 14. marta' 2019.lotvore~ јеdоОЗ. арп Ја 2019. godiпе.

D.M.

RT qPCR aparat koJI се biti dlo оргете [аЬогаtorlје

podrazumjeva I najvetl stepen efektlvnostl, ра се korisnk:i anaUza dobijatl rezultate u najkracem roku. uz mogucnost anaUzв уl5е uzoraka Istovremвno.

jevisokomobilaniirnamoguerюst direktne anaLize па liси mjesta. ра се se па tзј паСјп zemUiste i biUni mater[ial moсј anaLizirati i direktno па tereпи uz standardnu mogucnost stanja u Ыо-LaboratorUu. Istоvгеmеrю, analize su уг10 pouzdane sa precizno definisanom metodologijom kvantifikacije prisutnih hemUskih elemenata u uzorcima. ра се se па ovaj nacin stvoriti uslovi za vrlo efikasne hemUske апаlizе zemUista I bltinog materUaLa. О.М.

1!rl!/ll////l!III!/& il/;Ј/I!J/I//Ш$/////I!III_I!J/1f!J.

'!.Гl'1/1,!iII.

Kvalitetnim obrazovanjem u susret izazovima multifunkcionalne poljoprivrede 8iotehnichi fakultet пао jedna оо najstorijih поиспа istraiivachih institucija и Сто} Gori (osnovana 1937- godine), гeaиzиje tri osnovne djelatnosti: nastavnu, naucno-istrazivacku i stгuСпо-sаvјеtodаvпu. И паmјегј da prate SQvremene lrendove и oblasti obгazovanja i паunе, hroz proces ahreditacije. pored postojecih studijshih programa па akademshim ј ргјmуепјепјm studijama. рс pгv; put od ove skolshe

godine Biotehnicki fahultet гeaиzиje i doktoгske

studije pod пшјvom Biotehniha. od naredne sholshe godine Ысе uvedena ј dva nova master programa - Вezbjednost ћгапе ј Agroblznis i ruralni razvoj.

Savremeni trenutak u Јсо me:!ivimo istiёe neke оо dilета

u oblasti роljорпУГе

de I bIotehnologlje, izmedu ostalog i trafeпје odgovora па pitanje: DаЩе poljoprivreda pristupacna п аие! i teh nic!? Pored ovog, па metu se I Ьroјпа druga рl tanJa koja podrazumljevaJu anallzu kako ипиtГcclпјег, tako i spoljaSnjeg aspekta u kome fuпkсlопl~u domatl privredni subjektl. Ne treba рп tome lzuzeti пl C1njenlcu da i1.vlmo и УГеmепи Indu,tпЈе4 .0, te potrebe uvodeпја 10Т (lntemet ofТhings) Ilпоуасјја и poljoprivredl. No, i pored brojnlh tzazoуа domaCi prolzvodacll dal је fu n kcloni~u и okvlrima traganJa za odgovorima Iz d.:>mena иргау!јапја огва пlzaсlопо-рroizvodпlm је

dlnlcama и poljoprivredl: ~ta prolzvodlti (odnos рroј zvod-proizvod); koliko proIzvodШ (odnos l'aktor-pro-

dukt)1 kakoproizvodlt:l (00пos fakt.or-fakl:or)? Na prethodno рЈtanЈе da II је poljopnvreda pristupacпа паис! i tehnici odgovore mozemo trai.lti u okviru zelene revolucije, kзо ро kШаја ге~епја рroЫеmа па

talizacija, (IТ) i automatluvodeпје IoT (lпtеmеt ifTh.1ngs) rezultiralo је cetvтtoт ге vo1udJom, k1jucnom za da111 rшУОј industr1je, ~to па vodi п а zakljutak da тоfЗ то bIti dio ЈУ industrljske zзсlЈе рrolzvodпје,

геlасlј l -hrana-siroma~tvo рорulасiјз- Ьзziгапоm па

ргl т Јепј паuёпо- t еhпо -

u ро1Јо pnvredl, ~to govori da ova obIast пlЈе пј mапје пi Уl 10~1dh dоstigписа

se dоstuрпа паисi i tеhпо

loglll od osta1ih рrivredпlh obIasti. Dodamo Ii ротепи tom i р пmјепи mehanlzadle, hemlzadje, bIotehnologilе t dr. u tehniCkom domeпи iII savгеmеп ih паис пlh dostlgnuta iz obIasti ekoпоmЈје (optimizaclja рrol zvodnJe. specijallzaclja, Iп tezlflkaclja i dr.) prolzllazl da је рпmјепа nauke u poljoprivredi nufnost I пе mlnovnost Кonkretno, па kon Тгеее revolucile - dJgi-

Наkon Treee revoLuc Ue - dlgitaUzaeija. (ЈП I a utomatizacije prolzvodnje, uvodenJe 1 0Т (Jnternet if Тh l ngs) rezuLtira Lo је cetvrtom revolucUom, kUuc no m za d a Lji razvoj industrije, ~to navodi па zakLj uёak da moramo biti dio IV Industrijske revolucije!

геуоlисјјеЈ Sta to sve pod.razumlJeva Iz игlа роlјорп vrede? Prije svega, sefiZDre (prtkupljanjepodataka), industJ1lske mоЬilпе uгeda Је (platforma), programsku оргеmи za obradu podataka - bIg data i kvalltetnu Iskusnu еkйри zaposlenlh I spoljnlh saradnika. Nesumпјlvo је da konkurentnost 1 јаЬ ~па poziciJa domatlh prolZVQdaca hrзпе, ро drazumlJevaJu obavezno uvodenje 1novaclja I uпа predenje vrtjednosti svojlh pгolzvoda. Prethodno, ро trebnoје datlI precizanodgovor па рltапја: $tз је vrtjednost? Кako је osmlslltl? Кako proizvesti vrtJednost? Uvatavajuti prethodno IzneSeпо, Вlоtеhпltki fakultet је definisao 1svoju тl s lju I vizlJu da kroz slstem vlsokog obrazovanja, uspostavl najvi.Se akademske standarde I primjenom sз vremenlh metoda tеhл1kе I

edukaclJe, оЬrazпје mlade ljude I kvaJltetne struёnja ke u obIasti роljорпvrednе nauke koji te biti sposobnl da rзvnорrзvnо prihvataju konkurenciJu i izazoуе mиl tifunkcionalne poljoprlvrede. 5toga, strate~ki su deflпlsaле i kljucne obIastl tehrзzvоlа iz dome-

,..-

(zeffi ll.ISI: •• ~ume i ~umskl geresursl) I РгеЬгаm Ьепе tehnologlje I bIotehnologlla и poljoprivredi. osvrt па aktuelno stanje u obIasti bIotehnike dao је prof. dr MiomiгJovanovtt.

Spark.me:·\Nhere Business Meets Digital Innovation

есЈпа оо

naJveeih таг

ketin!ikih kooferencija

u JuqoistOCnoj ЕугорЈ, Spark.me, Ысе odrfana 25. ј 26. maja uAuditorijumu Poгto Monteneqra u йу tu, јесЈnom оо najvelih auditoгijuma u Cmoj Gori. Konferenсјји orqanizuje kompanija doМЕп d.o.o. agent гeqistracije nacionalnoq inteгnet dome-

па·* .МЕ

Ideja о Spark.me se javiIa sa zeljom da sе podigne svijest о mogucnostima koје pгuzaju

Inteenet i

поуа

ekonomija. Misija konfeda se zajednici regionu ukate па

гепс/је је

па5еm

prednosti koje donose 'п ternet, savremene (еЬпо поу! modeli posloуапја, а koje se mogu iskoristltl па n!vou pojedlnca,

!oglje i

preduzeea i driave. Konfeгепсјја

nudi,brojne sапsе

za biznis i па једпот тlе stu okuplJa v1se оо 600 lЈи dllz preko 30 dr:!ava siгom svijeta - lidere iz

poslov~

nog svljeta, svlJeta {еЬпо~ logije i inovacija, marketa ~ ге, startapove i ljude zelj~ neznanja. Оо sada objavljeni govornlci ove kопfегепсiје su;

АnаЬЈајn ТЕО

govornica. d lzaј пег~ ka, fil m ska produce n tkiпЈа, I s uosnlvaclca Supe rfIux. svjetskl priznate kom рапјје koja inovacija ma Iz oblasti dizaj na 1 te hn ologi~ је роkuяvа da п ат РЛЫl11 svlJet bud ucnost1;

~иjи Inovat1vnost korpora~ cija. Tokom svoJe vi.Sedecenijske karijere, Ovijang ј е saradlvao sa gigantima kao ~to su Adobe, Electrolux, Wells Fargo, Nest1e, Cisco, Western Union, Visa, Colga{е, Уит, Pepsi i mnogi drugi. Са!е o\o1 u rden ~

Jeremiah O"'Y0n9 ~ Suosn lva c Ka leido Insights i svjetskl autoritet za га

zvoj programa koji pospje-

Osnivacica PUSH, kon~ s ultantske kuce СЈја praksa је utemeljena па istraii~ van ju ljudskog ропшпја I

koJa sa rad uje sa k11je ntl~ та kзо ~to su Google, Face~ book, ТWitter, Уа Ь оо, Saatc~ hI & Saatchl, Havas, IMG. HSBC I Salnsbury's U okviru konfeгencije Ысе od rfa no i Spark.me 2019 startap {а kmlеепје. PobjednlCka еюра се doblti priliku da predstavl svoj projekatvodecim svjetskim iлvеs tltоriта i med l~ јЈта u ТесhСru псh Dlsru pt иАlеј ! preduzetnika~ u San Francisku.

УЈЈI " =9

Ucesce u Spark me startap takmitenju је otvoreno za sve startapove koji su osnovani nakon t septembra 2017 goc:!ine Љez obzira cta I.i su formal· noregistrovani kao predu· zece iI.i ne) i koji su do sз· da рптil.i invesUcIJeu uku· pnom iznosu manjem ос:! 2 .5 тШоna doiara Rokzaprijavuje15 аргН 2019. godine

ViSe informacija о karta~ та, takmiёenju, kзо

i о SЗ~ Spark. me 2019 konfe~ ге п сЈј! mo!ete ргопасl па saJtu www.spark.me, Face~ Iюok stranlа www.racebook. com!sparkdobne. ТWitter na logu www.twitter.com/ sparkdotme i Instagram па тој

logu www.instagram.coml s~otme!.

J.F.

Копkurs za sufiпапsirапје паuспо-istrаzivасkе i iпоvаtivпе dјеlаtпоsti u2019. gоdiпi Mlnlstarstvo nauke С те Gore rasplsaza suflnanslranje паџс по Istraf lva~ ke Ilnovatl vn e dJe Latnostl u 2019. godlnl u Iznosu od 550 .000 еига . Konkurs predstavyajedan оо kljucnih mehanizama za podrsku naucno-istrazivackoj zajednici. u segmentima u kojiта је iskustveno proc!ienjeno da је па uenicima i Istralivacima jz CmeGore пај viSe potrebna. ReaUzac!jom ovakvih posebnih Instrumenata podrske. Vlada Сте Goге I МЈпЈ starstvo nauke o tvaraju mogucnost svim ucesnlcima u naucno-istrazivackom 1lvotu Сте Gore da osnaze svoj rad uce~em па konferenC!jama. organizaciJom nauenih konferenc!ja u Сгпој GoгЈ . pubLlkovaпјет radova u casopisima sotvorenim pristupom. uredivanjem domacih паџс nih C;asoplsa visokog kvatiteta, zastitom рronatazзkз, mobiLnoscu u гзzv!јen!је јп stituc!ie. рг!јетот gostujutih predavaСа. organizac!jom promotivnih dogadaja u obIasti l'Iдuke I inovae.!ja. kзо i povezivanjem sa inostranim partnerima putem medunarOOnih programa. Konkursom se takode nagraduju istrazivaci. koji su zavrSШ doktorske studije. Dорџпа Konkursa NIIQ u 2019. godiпј . odnosi se па afirmisanje Inovacioпе kuLture i роЬоLjSзпје vjestina studeпаtз, m\.adih istrazivaca i profesionataса kзо i naucnog i akademskog osobIja i omogucava: sufinansiranje aktivnosti naт~enjenjћ podsticanju inovacione kuLture: sufiпan siranje reatizacije intenzivnih edukativnlh programa Щеtпjih i zjmskih skota za studente i mLade profesionaLceJ i sufinansiгапје programa "gostujuCi predavaci" па univerzitetima u Сгnој Gori u ob\.astlma pametne specijaLizacije Сгпе Gore. Rok za podnosenje prijava ро ovom konkursuje 22. apriL 2019. gOOine. [о Ј е Konkurs

Forum: Nauka i iпоvасiје Vizija 2030 za Zараdпi Ваlkап Podgoritki KLub I Minlstarstvo nauke 2019. godine оrgз nlzuju prvl u nlzu dogad aja na visokom nlvou koji се ыtl posveeen Forumu ~ Ha uka 'Iпоуасие Vizlja 2030 za Zapadni Сте Gore 09. apr1La

ВaLkan~.

Forum се biLi odгzзп u Hotelu . Но!Ј day ViLLages Montenegro - Karisma Но teLs Adriatic", UlcinJ. Сгпа Gora. U ргуот

dtieLu. kUucni govornici predstavice viztiu i ulogu gLavnih evropskih partnera u оЫа sti isLrazivanja i Ј пауаеЈја. kao i moguce instrumente pOOrSke Regionu ос! strane ovih instituclja. Zemye Zapadnog 8alkaпа su usred snatnih reformskih procesa. prvenstveno sa namjerom da transformisџ svojeel<onomije u gLobaLno konkurel1tne ekonomije zasnovane Г\ёI znanju. 5to9а.

tokom druge рапеl sesije. predstavVLada iz Regiona nadtezni za poULiku Ist raZiv a nja i ЈпоуаСјја razgovarace о sadasnjim prioritetima i парогјта svojih zeпЈеј

таУа u postizanju ovog сјLjа. prepoznavajuei uzajamne interese i naсјпе па koje Ы mogti da ih zajednicki ostvare па пajefi kasn!јЈ naeЈп. Prezen1ac!ie planiгane za ро sLednji panet biCe posveeene ulozi ргаvз inteLektuatne svojine. transferu tehnoLoQ!ja. сenЫта izvrsnostJ. naucnim ј tehnoLoskim parkovima kзо kUucnlm eLementiта za гazvoj еfikasrюg јnovaсionog ekosistema. Takode. Ысе predstaV\jena potseba zavrhunskom i konkurentnom istrazivackom infrastrukturom. СЈУ ove sesije је da predstavi пајЬоLjе prakse i kLjucne faktore uspjeha u пајтегј da inspiriSe region zз padnog 8alkana, ati i da uspostavi glavne eLemente potrebne za funkclonaLni ј OOrzivi inovacioni ekoslstem.

Fоrmаlпо usроstаvlјеп Nаuспо tеhпоlо~ki park Сrпе Gore NasjedniclvtadeCmeGoreod17.01.2019. ...-,аје Infoomac\jeo ""'IIuCJvaлju

ugo-

vora о osnlvanји RNauaIo-tehnol.oSkog рм ka Сте Gore", ~ime је I fOrmaInO uspostavуena novа

Instltuctia. Naufno-tehпoLoSkI

paI1c:, predstavlja kэpltatnј objekat ~ ne oko 13.000 metara kvadratnlh uokviru _kampusa,koja,"uspoШ,

vtti nov8 veze Izmedu privrednih subjeka.ta 1 univerziteta. КrozosnJvarYeovakve Institudје ZeU se podstaCI dlnamikэ u tranziciјј nМe prtvrede ka privredi baziranoj na ZnatVU. Nз uёno-temotoSkI park се ыti nVeStO sэrad "је, zajednlfklh proje4<ata. edukacije, rзz mjene ideja. postovnih povezivanja. па па С1" kqjl ж postojl u nМOj zeml,/l, зи nijeve1.iЈс, cIomlnantan, пitl dovoIjno vid\jiv.

,8rqjni тladј Uudi џsrпjefavэјџ se ka Јnovа cijama kao svojoj postovnoj Sansi. medutim опј eesto rзdе samostaLno. па Јnostrзnom trZiStu. bez VeCeg uticaja na pn:!duzetлiCku i inovacionџ kuLturu I Sin ambijent u r1aSOj zemlji Тakode. rmogi iskusnЈ preduzetnici, inovэtori i nautnici sa kvalitetnim idejama. potkrijeplJenim dџgogodiSnjim istraZivanjima i iskustvom. Се4щјu neka buduc.a partnerstva da Ы ih ostvanli", istiCe direktorica Direktora-

ta z.a inc:wacije i tehnotoSki гЭZVQj u Ministar-

stvu nauke. Вгапkз L:iR Namjera Ministarstva nauke је da NТP Ме mjesto na kojem се se inovativni pn:!duzetnici Sletati sa naucпјсјта istudentima. budueim preduzetnici. ma i Јnvestitoriта. gdje се se reatizovati рег spektivne posLovne priUke. Тrebз istaCi da је Nаucrю-tehnoLoSki par1< umrezen i sa drugimaktivrюstimaМinistarstvanauke.kaosto

su centЛ izvrsnosti, Strateg!.ia pametne specijatizacije 1Program podsticanja inovativnih startщ:юva."ОСekuје se da NТP bude jedan оо пajaktivn!jih faktora u impLementaciji naSiћ po(itika nauke. koje su povezane sa јnovacЈ jama i tehnoLOOkim razvojem'. kazзLз је ZrZiC. Osnivaci Nautno-tеhnoLоskog ра rkэ su VLada I U niverzitel Сте Goге. u OOnosu 57:4З%. Za~k radova oCeI<uje se оо krз ја 2020. godine. а VLada сте Gorece 00ezbijediti sredstva. procUenjena па Iznosod 8.4 mitiona еџга, Izvor: MN

Nastavlja se podrska jacanju manjih gazdinstava, izgradnji seoskih puteva i vodovoda kroz IFAD proj

Igor Јоvзпоviс Ministar:stvo роlјорrlvп

vrlJednost proJekta iznosJ

ka па seoskom jЮdruёјU, Мо се

ruralnih podrutja, kroz koji se podriava izgradnja ти

14,07 miliona. PodsjeCam da 5и рм lavni pozivl za pcx:lrtku kroz оvзј рroЈщ! objavljeni I uspJdno realizovani u 2018. godlnl. ДSfl tlrnno је 10 dionlca ukuрпе du-

ralne infrastrukrure i rar.юј poljopr;vrednih gradinsta-

tiпе оko 7 km ј vriJednosti oko 350 hiljada eura, kao Ј 5 рroје

\10 па podrugu sedam opsti-

(Ruml clustering and transfor-

kata vodоsпаdЫјevanја иIш рпе vriјedпosti oko 110 hJljada eura. Procjепјепо је da 8.800 kor1snika ima direktnu korist оо ovih investicija. U kompaoпепti z.a pod~kл klasterima podrtaпо је 55 korisnJka, sa Iznosom uIщрпе pod.rSke оо preko60 hiljada eura. Мin1starstvo poljopr1vrede I ruralnog razvoja, kroz Agro-budiet za 2019. god1nu, objavllo је 26. februara dva јаvnа pozIva

znaCiti I поvl impu1s za гazvoj anogorske poljoprivrede I ruraJnlh jЮdruёја I uravnote1en reg!ona!ni razvoj. кako Ы se postigli navedепl ciljev:l, kondplranjekroz dvlje komponente za koje su lobjavIЈепа dva po2:iva. Prvise OOnosi па PCКЫkU гazvoJи klasteгa јаvn.i poziv z.a dOOjelu POdrS-

тоНа"

z.a ~ku kroz Projekat mzvo.

de ј ruralnog razvo}a

па

stavlja ј o\le УodЕnе sa reaНжасЕјоm Projekta razvo ја

klastera i transjormacije

па - NikSic, Savnik, Zabljak,

Mojkovac. Bijelo Polje, Вera ле I РеtnјЕса.

PodrSka se finanslrз Iz Jcre.. ditnlhsredstavakojejekaoveота povoljneobezЬijedila Vlз

da kod Medunarodnog (опда za razvoј poljopr1vrede (IFAD). ё1ја је Ста Gorn tlаniса. РЈ'О..

jekatRa%voj klastera i

trэп

sfonnacija nualnih podn1ёja project RCТP)

Iтрlе

Ministarsl.vo poljopr1vrede. F1nansljskl ugovor obuhvata kredltne fondove u mentiгa

iznosu od 3,88 '11il1ona euтa I bespovratnu JXXlr5kU u tznosu od l.88milionaeura. Uz ~ Vlade, opStina па Clјој teritorijl se projekat sprovodl, kao IЈааЈ njlh korisnilca, ukupna, trenut-

па,

ја

klastem i tmnsjormaclje ru mlnih podruqa, z.a OVI.I godlnu. СIIj pod~ke kroz ovaj projekat је da dopr1nese unapredenJu ruгalпе infrastrukture, ekonomskogambijenta za га zvoj ЈЮlјорrivrednih gazdinsIaуа, poseЬпо manjih, poboljQпЈе kvaliteta Zi.vota stanovn!-

keгazvojulancavrijednosti, а drugi па ruralnи Infгastruk

turu - javni poziv za navedenih sedam opStina da dostave zahtjeve za podr!ku ra-

%volu lokalne putne i vodovodne infrastnlkture. Javnl po2:ivza pod.clku razvoju lanса vriјedпоsti пат! јепјеп је manJim poljoprivrednim gazdinstvima. оnimа ko]а пе ispunjavaju тiпimalпе krIterijumezaostvarivanjepoddke kroz AgrobudZet СЩ Је da se kroz dobIjena sredstva рао dclke ојаеа.ји ova gazdiпstvа. da Ыа postanи konkureпtni Ја Ida. krozstvaгanje klasteгa I udrufivanje. postanи ekoпот SId I klirnatski nezavlsniji. ОЬЈаvlјivaпјu i ovogod~nJih

pozlva prethOOile su Intenz1vпе teгenske

аdmiпlstratlv

пе aktlvnost1, usagla~ne sa proceduгama IFAD-a, izrпеди

ostalog odd.ane su Ьroјпе гadi

onice velikom Ьroји мz u па vedenih Бedат opStina. кroz javnl pozlv poddavaсе se iпvestidје koje su vezaпеи рroizvodпјU maline IdnJgog bobit.ast.og voCe, sjemenskog krompiгa, mesз. (ovtarstvo. kozarstvo i govedarstvo),

i mlijeka 1drugih mlljetproizvoda (ovea.rstvo, Јсо.. zarstvo 1govedarstvo). kзо п1h

Zainter~sovani роlЈОР ГI

vredni proizvodatl mogu, u dljelu роуеtaпја рпmат пе ргоizvodnЈе,

nabavitl grta

stoke, Бјетеnskll sadnl та {eгiJaJ. namjensku opгemu , materijale i mehanizadju. U d.ljelu obгade, preгade, рго Izvodnje, distгibuclJe I plasmana, mogu se adaptiгati/

•I

iпfоnпасijе Кancel.arija

u Niksicu, {РС Tehnopolis. kancelarija #17 za opstine Nllclic. Savnik i ZabUak. Кontakt о.оЬа

MarkoZiiic 067/472-222

,k ••

КanceLarya

u Bijelom Bolju. Clty park za opstine Mojkovac, Bljeto РоУе, Berane i Mojkovac Копа" 080Ь8

Armin Spohit

067/700-531

,•

IRF plasirao vise od 800 miliona еша planom za ovu godinu predvidio plasman od najmanje 180 miliona еша rekonstruIsati/ izgraditi objekt1, nabavit11 montlrati паmЈеп ska оргеmа za preradu hrnnе, za pakovanje, etiketiгanje i skladlstenje gotovih pгoizvoda, za CIМепје. preCl§(:avanje i ostaIе пе ophod.ne aktivnosti u objektu u d1ju odriavanja blgijene. zat1m mogu nabavitl specijalizovana VOZila, а podrfava se naЬаУkз I koriStenlh trзnsportniЬ sredstзуа, а1l iskljuovo оо ovlaSten1h prodavaca. PodгSkaseopredjeljuje u vldu suftnanslгanja troskova investiclje, sa maks1malnom podlikom do 50 odsto prlhvatljlvog iznosaInvestldje za primamu pгoizvod пји, 133,33 odsto iznosa prihvatJjlve Invest1dje za prerad1.L Кada је пјеё о drugoj komponent1 projekta, јаvnlm pozivom opst1nama za razvoj putпе I vodovodne infrastruktureza 2019. јodlпи, predvideno је da opStine kandlduju predJoge, а па bazi konsultadja sa lokalnim zaJednlcama. U ftnansijskDj struktшi urest.a, kraJnji korlsnJd тоrзји oЬezЫje dltl паЈтапје 5% uCeSCa оо ukuрпе Invest1dje. ТО uleSCe moi.e bIt1 obezbIjedeno kako u novcu, tako I u radu. PoddavaJuse investldje u VDdosnabdiјevaлје seoskog stanOV-

п.gtva, objekte za парајanје 510ke! паvodпјаvanје usjeva, Izra-

~I// IЈ •

I11

Prctc......

,, ,

, "

du rezervoaraza tehniCku vodu, kзо I izradu риtnе infrastruktuге. Makslmalni iznosi investidја u snabdijevanje vodom ПЈгal nlh podrutja tznosi lOO.()()()€ ра јоопот zahtjevu, dok maksimaJnllznos lnvestiйЈа u lоkalnе ри 'СУе iznosI200.000€ ро jednom

, Роdr~kаIRf-а. prezen!ovana па info

danu uTehnopolisu

Шђevu.

Predstavnici Investici-

Invest1dJe тогаји bItl real1zopodrutjlma koja su povezana sa prvoffi komponentom рroјеktз, odnosno obIastima ро ljoprivredne рroizvodnје koje se podrfзуаји kroz јаvnЈ poz1v za razvoј klastera. RDk za dostavljanjezahtjeva za odоЬгаvanје projekata ра osnо

OnO-razvojnog fonda su

vзпе u

vu оЬјаvlјеnih јаvnih pozivз Ыо је 20. mart 2019. godinе. а kroz re-

dovneterenskeradionlceikomunikadJu sa opStinama, gradaniта I ОУе јodlnе SIПО pravovreтепо infonnisali dljne grupe о svim mogul:nostima i шlоvimа za ostvarivanJe podlike. U 20 19. godini, ukupna budzetska sredstva za Iаvn ! ра zlvza krelranje klastera l ап аса vtiJednostl u сiljи odпlуе I otрате ruralne transformaclje su viSestruko уetз! iz.nose 700 000 еига dok ukupna budzetska sredstva za Јаvn! poziv za Invest1dle u razvoj тигаlпе Iп frastrukture (putevi i vode) и а Iји razvoJa klastera tznose рге ko 2.5 тillопа еига. I

ргеzепtоvзli programe kreditne podrske Fonоо za 2019. godinu u IPC

RF Је оо osnivanja uег noqorsku ekonomiju pta.

sirao nбtо vi~ оо воо mlLiona eura,!to jezna-

~jna POdr9ЦI

za razvoj preduzetnl!tva, jX)SebnO kada su u pItanju mikro, mala i srednja рге ouzeba, kзzао Је prvIlovJek Invеstiеlопо-гazvoјrюq fonda, Ог Zoran Vuklevit. Оп istile СЈа је znalajan poгast ptasmana u ро stjednJe trI Qodine u ООгюsu па ranl)i peгiOO, kadaje IRF za рге ouzetnilke kredite QOdi~je izdvзјао sveqa 20 оо ЗА тlliona.

ni па to da kredlt mogu dobIt1i poretnld u Ьiznisu. all ј ро stojeea рredшееа, koja 1maju и рlanи da kroz svoje potendЈаје prerastu iz mikro и таЈа preduzeta 1li опа preduzeea kojaspadaju u malada тogu prerastl и srednja. Dakle,lmaто I rnzlIёite kredite za razllt1tesektore". Ргета rije6ma predsjednlka OD IRF-a Zorana Vukt.eviСа, Gaгantni fond је novl те hanizam koji се se koristitl u narednom репodи.

.ProSle godinе је рlзslranо neSto ViSe od 209 miliona еи ra. Nafv\Se sredstava је рlзsl ranо uonesektore koj! predstavljaju 1prioritet razvoja Crпе Gore: tuлzam, poljoprivreda, proizvodnja I usluge I tu smo se, рпје svega, fokus.lra11100 па neke поуе selct:ore. ти рпје svega mislim па оЬпоу lјlуе izvore energije- - kazзо је Vul&.ev:it

IRF је u ргеЊodnот реПо du, sa posebnim akcentom па godinu kola је па Izmalcu, zз hvaljuJut:l velikom angзtmа пи, usplo da ostvart sve zза tanezadatkeidljeve i tiJПе ро stavi поуе, ve(:e, granјсеи па гесјпи poslovnu godinu.

.Оп се funkdonisati па sljedeeem pIindpu - sv\ onl mladi Ijudi I оnJ koji irпaји potendJaJadase Ьауе bimlsom Isv\ preduzetnid koji SU па saJПот рос.еtIш svog posIovanja, prvlh neko]iko godina, u prilldsuda realizuju svoju biznls IdeJu па naCindanemorajudaobezbijede stopostotno kolateгal, пе go do 50 odsto ukupnog iznosakredita". NaS prloritet i u OVOј godinJ Ыее POdrSk:a razvoju preduzetniStva sa dlјет da se pod.staknи 1pod.ri.e svi oddivi proiekt1 vezan! za оtpoCinЈanје рп vatnog bIznisa nezapos]en!h osoba,sto i jeste па! рптатl dlj~ геkзо је Vuktev!t

Tehnopolis. CiU ovog infodana bio је da secx:lc:Юtene kreditne и пјје, usmjerene na finansiranje projeI<at.a i podstk:anje l'ёIZ'OO'C!ta malti i

sred,."

~"..-

te<es<wano;_...".

se PrUZi dodatna rтюgue

nost postavljanја pit.anja. predstav\janja idejд i ukazivзпја na barijereu ostvarivanju jstiћ

Posebna paznja се bitl postojeta рге duzeca 1 njlhove razvojne projekte. ..Poddaee se prioritetni в tori razvoja, ali i ostali sektor1, ~тe se f.eli uticatl па diver.;lfikad ju ekonomske strukture. RegionaJnJ razvoј се bitl рпо ritet tako da ~ posebne aktivnostll тјеге bitl USIПјегепl па projekte koji serealizuju u ор stlnama koje su ispod dd.avпо!!: пlУоа razviјепosti, dOOao шmјегепа па

Је Vul&.ev:it Ргета njegovlm rijetima, omoguCiCe se kredib1e IIпlје za razvoj infrastrukture па 10kalnот nlvou kojl је и funkdј! razvoја blznlsa. Rea1izadja рroјеkзtз i ро dI!ka lRF-а је пеорhodnа i dokaz.anо znаtзјпа и шје]и ро

drSke preduz.etniStvu koja пk IlиЬЈје mlade, tehnoloSke vISkove I fene и biznisu.

РlапInvestidопо-razvoјпog

.NovIm instrumentom, ko-

fonda za 2019. godinи predvida рlasrпanе u ukupnom iznosu

11 se odnosi па podliku sodјаЈпот preduzetnlStvu, Ыее dodatno stlmulisana ta ctljna grupa, koja ое imati joS јedan dodatni Izvor finansiranja I to ро povoljnJjim uslovima", оЬја

оо 180 mll EUR.

za ovu godinu оо nudi 3з kreditne linije. Јтато razljCitl asortiman tih kredita, Јсојј su fokusira -

Сте

Gore A.D.

snlо }е Vuktevit

lzvor: IRF

•

Program za unapredenJe konkurentnosti privrede •

Faza1 ОЬјауа Javr,og poziva: Podnosenje pr!javnog formuLara i ostaLe prateCe dokumentac!je definisane

Programom

Faza2 i kriterijumima.

Faza3 PoCetak reauzacije projektnih aktivnosti koje su predmet ugovorenih/odobrenih aktivnosti sa definisanim rokom zavrSetka.

Inistaгstvo

eko-

gra mskih lIпlја detinisati a ktlvnostt 1 тјеге za гea ll stituciJa u llJoJ иојц flnansljske I neflnan Је nadLe.fnostl sljske podrnke potencijalproces krelranja i imp[ementaп јт i p ostojeclm predudje poUtike razvoja ргЮшetnl~. zetnlclma, mlkro, таНт, tva, malih i srednjih preduzeCa, u 2019. qodini, realizovate pro- srednjlm 1vellklm preduzeclma, kao i klasterima QГaт za I.I\oЏ'edenJe konkurerttnOStJ privrede za 2019. qodinu. u сlljц роуееапја konkukoji sadrfi 10 proI}ramskih liп; rentnostl па nadonalnom I medunarodnom trfJ~tu , Ја, kIW koje се privrednldma na raspoLaQanju blti 1.б40.000Е. unapre4enja razvobespovratnih sredstava, koja Jnlh 1ыnlss perfonnanсе se dodje~ivati kao subvencije. sl, modemizacije Jndustrtje, razvoja Inovat1vnlh potencljala, afl'rmacije preduzetnl~tva i zanatstva i Imрlе Op~ti оЈј ProgramaJe га· 2.уоЈ prlvrednih subjekamentacljl medunarodnlh ta I роуеСапје пјЊоуе kon - standarda u oblasti цпа pre4enja рroizvoda, poslovkuгentnosU koja иеЬа da stvo гi 5пafпu, konkuгen пlh procesa, metoda, tehnltnи I izvozno orijentisanu kз, strategija цргауlјапја i pnvredu. marketlnga. Takod.e, sveukupno ро U сЩu kontinuiranog unapredenja aktlvnostl УО l јпЈј! poslovnl amыentt I podrnke razvoJu predu- се podst1canjem дота zetnl§tva i biznisa u CгnoJ сlh 1 stranih investJ clja Gorll potreba same ргl u svlm podrucjlma ег vrede, Рroегат za ипа ле Gore doprinijeti роуе predenje konkurentno- сап јц izvoznog potencljasti privrede, се оЬЈеdiпШ lа, stimulisanja kreatlvnodosadasnje programe па sti, ј аеапја ргероznаЩlуо mlJenjene razvoju pгedu st1 cmogorskih prolzvoda I zеtnШvа i biznis sektora. uSluga, kзо ј пјЉоуов ьо kojl 5U u nadletnosti v lse Ijeg pozlcioniranja па trDlrektorata. iШu I omoguCiti оtvзгапје Program се, kroz 10 рro- novih radnih mjesta, Сјmе nomlje. kao In·

se doprinosi

i Cm e

рпvrеdпоm

геglолаlпоm rзzvОјц

Gore. Na оvз! пасј п се se Мl пl starstvo ekonomlje j o~ У l ~ рrЉlшtl sзтОј privredl, makslmalnoskratltl рroce dure 1 administrativne korake u осјеni рпјауа, od га nlје vremenskf ogranleenlh lednokratnih poziva produiitt rokove do ц~kз sredstava, kako ы svi kоr1sлl сl koji zadovolje kriterijuте товll da real1zuju svoје aktivnosti. Ргов гато т za ипар гедепје konku r entn osti pr1vrede za 2019. водlп ц је predvldeno sprovod:enje: - ~est Progгamsklh linlја ftnansljske pod~ke,1 to: 1.Programska IIniJa za unllprer1enje inovativnosti 2.Programska IinlJa %а uvor1enje me4unarodnlh standarda З.Рrog rаmskа linija %а тodеrnј%асјји preradivake industrije 4.Progra.mska 'јпјја %а NlZ\Ioj klastera S.Programska Нnј Ја %а podsticaj direktnih investicija 6. Programska ипјја za

та%\1Ој zanatstva

- dv!je Progrnmske IIпlје neflnansijske pod~ke: 7. Programska linija %Q рndaпје mentoring шlugа

8, Progrаmskл

ипјја

rOZlЮј рredшеtпistvа

- kao I dv1je programske liпlје, koje се se ирогедо promovlsati i sprovodltl: 9. Uredbaoblzniszonama 1O.Promocija povet:anja konkurentskesposobnosti proizvoda i usluga.

Faza~ IspLata opravdanih troSkova prOJektnih aktivnosti preduzeCa u skladu sa pritozenom dokumentacijom.

uskladusa interesovanjem i рпјаvзта korisnika Progra-

Progrnm za unapredenje se sprovodl u eetiri mедusoЬ по роуezзпе faze i to: konkuгentostl РПУГеде

та, odnosпо iпteresovaлјеm

za pojedlne programske linlje. а па osnovu iskustva u realizadll progгama prethodnlh godina, оmoguCiее se preusmjeгаvanје budieta progrnmsldh linlja u lm.osu do 50%, s tIm da jedna рrogrзIПSkз IIп ll а пе mш.е premaSltl iznos оо 70% ukupno odobrenog budieta cijelog Programa. Razlog za отовисаvanје ргеraspodЈеlе је definisan kako Ы odgovori-

11 zahtjevima рпvгedе 1podriall опе djelatnostl i vrne ро s10vanja za koje budu 1ska7..al1 naJvi$e potгebe u dJju оЈаа vanја ПјјћоУе konkurentnostl

I produktlvnosti. Izvor: МЕК

Partnerstvom javnog i privatnog sektora do smanjenja nezaposlenosti u opitini Nikiic Skupstina Opstine Niksic usvojila program padsticanja zapos/javanja mladih u орШn; Niksic za 2019. godinu Jedan od zadataka 10·

I I

(

kalne оргауе је да podstakne ;iru drustvenu zaJednicu I krelra роуо ljan ambijent i sanse ха

zaposljavanje mladih. Sa dгuge strane mladi zasluiuju da im se рги fl

роУјегепје

i podrska

u prepoznavanju ргаујЬ ргШkа ха svoje zaposleпје. Samo zajednltkim djelovanjem јаVnОЈ, РМ

vatnog ј сјујlпоа sektora

moze se дОРППЈјеtй smaпјепјо

stope nezaposle-

nosti u паsеm gradu.

S ku ps tlna ОрSН-

ое

Nlks!c

је па predlog ОрЗtйпе . а

gram Iz budfeta za 2019. g:Оdlпu izdvojltl sгedstva u Iznosu od 250.000 еига. U оуот ргоагаmи токи u~es tvovatllica koja !spunjavaju sledece uslove:

predslednika

uva:f:avajuc! sve aspekte

nezaposlenosJednlcl odrtanol

ргоЫета па

stl,

28. februara 2019. godine donijela od1uku о usvaja-

nlu

podstica-

ргоагата пја хароSlјауапlа

mladlh u opstlni NlkslC za 2019. gоdi пu.

U evldenclji nezaposleu januaru 2019. ко<1l пе Ыlо је ukupno 345 mlaпlЬ

dih osoba (do 30 godlna) sa УП s tepenom stru~ne sp reme, а ОУlm ргокга mоm Је ргеdvldепо zaposljava nje mlnimum 20% trenutno evldentlranlh, tj. mlnlmum 70. Ор stlna Niksic се za оуај рго -

- nalaze se па eYfdencijl nezaposlenlh IIса па Вј rou rada NIk!lt - Imајu crnogorsko drz.aYljanstvo, sa mjestom prebIyablta и Nj~ltu - posjeduju diplomu У ј sokog obrazovanja I - prfpadaju kategorfJf mladih (do 30 godlna ро Zakonu о mladjma ~Slui. benllfst Crne Gore ~ br. 42/Ј6,13/18155118)

Poslodavcl kolllmaju п аm јеги u~estyoyatl u оуот ргокгати moraju djelatnost obavljatll па lazltl se па ter:itorijl opstlпе NikSiC, bez obzlra da Ii јm је sjedlste па teritoriji opstlne.

Takode. ОУI poslodavsu dufпi obezbiledlti najmanJe'lstllznos поу ~a nih sredstava ха тЈе se~nu naknadu korlsnlku programa kao Ilz budfeta Opstine odn. 200 eura ро zaposlenom . Na naknadu koju и sk.ladu sa рroегатоm ostvare korlsnicl рroкгаmа. za period do godlnu dana, пе рlаСзји se рогиl, doprinosll druge dafbIne propisaпе zakonom. dok korisnlk ргокгаmа za угlјеmе ап g:afovanja ostvaruje рга уо па zdravstveno oslguгапје kao nezaposleno 11се. U РГУОЈ fazl, рlапјгапа Је prijava poslodavaca kOjl се sa Opstlnom N1kSlc potpJsatl Ugovor о sufinanslranju programa I shodпо sopstvenim potrebaта i krlterfjumlma оЬја viti окl зs za zaposljavanje kandldata. Nakon odabIra kandidata i potplsivanja икоуо га sa korlsnlkom Рго grama. poslodavac сl

је dufan da u rokп od 15 4апа dostavi Opstlnl рп mjerke икоуога I evtdenСlји zaposlenlh ро оуот osnovu. Opstlna NikJic vrSlce monitoring геаН zaclje ргокгата, а poslodavc1 се па mjesetnom пl Уои dostavljatllzvjestaje о Isplacenlm оЬауеzзта ргета zaроslепоm

du sa

u slcla-

икоуоroт.

Ugovorse mote zaklluBti па perlod od najdufe ао dJпu

dana. а и оуот promogu u~estvovati zalnteresovanl poslodavcl gгamи

kзо

I пеУlадЈпе

оrgзпizз

clje. Detaljnlje infonaaајео оvoт propamudo-

stupne su па ва lю Opitinе N!kjic, u materijaltma за tetmaeste sledntce Skupstfne Opitine NikS јс,

odr::f.ane 28.02.2019.

godine.

vtl.

CODE Hub

Nikiic

CODE HUB Niksic оЬи hvata vire razLicitih segmenata l:Ue Је koriscenJe moguce samim СLэпstvоm. WiFi veUI<e brzine. klяnаti zovane prostorije. kafeteriju. kUhinju. skajp sobe. soье za odmor. soba za zabaуџ (teLevizor. stoni fudbal. sto za stoni tenis. Lejzi Ье govi. knjige..J sэmo su neki оо sзddajэ koji su obuhva-

Coworkingje adekvatno mjesto za rad u zajednil:kom prostoru koji se dtieli sa yj~e nezavisnih pOjediпаса Ш timova. Jedan ovakav prostornalazi se u NiksiCu. Otvorenje 2018. godine.а finansiranje krozCQDE ргојеkз! (Cooperatlon for Development of Сro ss Border Business Епуј ronment). Namijenjen је stanarima blznis inkubatOfa. ројооЈпсЈта i timovima sa posLovnim idejama. $tartapovima. IT preduzeёјта. ekspertima. svim stuёlentima. freetancerima. turistima i putnicima kojima Је potrebдn proStOf za гоо. kao i svim osobama koje · :tele da ostvare poslovne kontakte. dobtiu mentor$ku pocIrsku i postanu dio J;oworking zajednice.

сen!

Jeclna оо glavnih ргесј nosti ovog prostora је 10 sto је koriscenje potpuno BESPLATNO!

Na koji пасјп mozete i уј imati pristup оуот sadrzaju?

: Coworking prostor (со ђЕ HUB NikSic) smjesten је u Inovaciono preduzet.nil:kom centru TehnopoLis. па povrSini оо 200m2. Prednost је sto se naLazl u samom centru grada. па od З do 5 minuta hoda оо g lavnih smjeStajnih

Pronadite obfazac па sэј tu Tehnop:)(isa.. popunite ga i dostavite па етаЈI adresu. Postanitel:tan coworking zajednice!

stvari koje biste trebali da znate о jedinom coworking prostoru и Niksicu

10 тЈпиtэ оо

glavne autobuske i zeljeznil:ke stanice.

_1Dt

Dodatne in(omюcije тote tedobitJna tel.e{on: 067 937 777 Ш па eтoiL' nihsJcOcode-hиЬ.eu.

",,"'"

//I/P///III. if///It

ovim proslorom.

Koliko kosta?

~dje se nalazi?

оЬјаkзla i па

Sta obuhyata?

'/h 1fI/fllIl ШШ'lI!ll!1II

Brad Neubergje osoba kojaje zasLuz.na za pokгetanje prvog coworking prostora u San Francisku 2005. godine. sa Юејom da kombinuje nezavisnost freelanc lnga $а strukLurom posI.ovnog prostora. prema nekim podacima, izmedu 2006. i 2015. godine broj cr:NIOfking prostora ј raspol.ozivih mjesta se svake gocline dvostruko иУеСауао.

Studijska posjeta Bugarskoj: Dvije nase djevojke u pobjednickom timu esetodnevna studlJska posjeta

Ви

qarskoj, koja је ы

Ia sastavnl dlo ргоjekta .PodrSka mladim fenama Iz ВIН ј Cгne Gore u preduzetпl~оо, zapo~Javanju Illderstvu

u IT-u~ uspJelno Је zavr!ena.

Devet mladih дјevoјам Јтаlе su pгitiku da uz podr!ku na~ cer:~ra ulestvuju па radionlcl

.Enchancinq competitiveness of the Вџ\9агlап аnd the EU есо nomy thf'0U9h development о' modem and 'NOf"Кinq skiUs јп the lCf/entrepreneurshlp sector". Osim еdukаtivлоg dijela. dJevojke su Imale огкanizо vал izlet u Plovdiv, najstariјl flv1 grad u Еvroрll ovogodlsnju evropsku pr1jestoniCU kulture. PosјеШе su BtiLabs

сата.Ovа

prvoosnovanih CQworklng pгostora

u Plovdlvu, Sofiju

ј пјепе glavne znamenltosti

I mnoge druge. Опе su lтаlе radionlсе па гazпе (ете: radlonlси о micro:bit-u I osnovaта РГОgг.lтlгапја I kodiгa пја,

radlonlcu . 5 koraka do

otpada" gdje su napгavile яmропеza suvo ргапје koО

se od oгganskJh malerija1a, radlonicu о odгtivim Izvo+ пта епегgijе, pгogramira

Је su оsпоvпе pokrete го+ Ьоја I gledale dоkumепtаl' пt film о odпlviт izvorima епегgiје.оЬШru о dlgltalnom

marketingu, all i о fotograЩI. DjevoJke su lтаЈе рпl1-

utescu мт uCesnlstudljska posjeta Bugarskoj Ыlа је sastаvпl dlo projekta FY4ICТ, I'ЩI Је сщ edukaclja I motlvaclja mladJh dJevojaka sa pгosto га Вosne I Heгcegovine I CI'пе Gore da zapocnu svoJu kaJijeru и Ја sektoru. No· sl1ac ОУОј ргојеktз Је INТE· RA Tehnoloskl Park, а раг tnеп su: lРС Tehnopolls. Iп stitut savremenih tehno!oglја CmeGore, OpStina Budva, Iпоуасј опl centar 8апја Luka, Bugarski cenlar za fene utehnologlji I Vedoma- zз vod ха razvoj znanja I рге duzetnl!';tva S!ovenlja. Рго jekat је finanslгan sredsMта Evropske unlje krozprogram Erasmus +. Ј.Е kзtз о

coworking prostor.ledan оо

ku da svoju kreativnosti steteпоzпапје pokafu kroz и datak kOjl јт је dat: potrebпо је Ыl0 rotografisati scene ро izboru па dviJe 10kactje u Sofiji I lzabrati ро jednu fotograflju kojom се se predstaviti vodltelj1ma radlonlсе. od 40 poslatih fotografiј а, kзо пајЬоlје su 1zdvojene cetiri fotografije, medu kojlта I rotografija naSeueesnlсе NataSe МijalOvic. Роsl еdпјеg aktlvnog daпа dJevojkama је prufeпа рпl1kз da se predstave kroz slmuliranje hackat-

НаОа Stolica -ufesnica ~ Energija koJa se

"""" oSjeCaLa ј05 prvog dana garantovala је sjaJоо druter\je. а potajOO skrivata nebrojeno mnogo по vih saznarjja i iskust.ava koji su nas Cekali u Sofiji. .ledjnstvo nas devet ueesnica iz Niktiса sa ostalih tПdeset djevoja-

Ьоп-а. Ucesnlce su па ра cetku upoznate sa konceptomhackathon-a, zat1m su podlјeliепе u pet grupa kako Ы radl1e па razvoju biznis ideja па ре! zadatlh tema: zdravstvo, edukaclja, zeleле IпоvзсlЈе, sodjalne Iпо vaclJe јzзЬаУа. Pobjednlce hасkаthоп а su djevojke koje su Iта Је ·reZen· ideju, u ајет ро bjednlckom tlmu su Ыlе I dvlje па5е ucesnlce: МilI са Вlеёјс

Мапјапа Јоуо

vic. Studijska pasjeta је zз kljucena dodjelom sertlfi-

ka lz Сте Gore 1вosne 1Нer· cegovine. naSa komunlkacija i dn.denje sa mentorima i pre-

programiranja. ~ srтю паu· ёil.i ма је тicro..ыt - таla PLO~ koja PredStaVI,ia sn::eveOOe

su sav posao uёini

uredaja koje тј kotistimo svakodnevno. Nautiti nekog ро

sa-.;etekakoda racimo па sвbi.

rje ЫIO misaona imenica. kaIO::I napraviti OSnO...nI progrвm ы dva danaj81tvWno ".., i»" sao koji su UradIJ na§ preda-

clavaCimз

mnogo \akSlm IzanimЏivijim. NaSi РМ predavaёi su ncrn daIJ

[ј

kako оо motivi~ sami seье I POdSt.ak\J nas da se t.r.;iek

trudimo da svakog I"'IOYOQ dз na budemo bOI,ja vern)a sebe. Posebrю bih izdvoji\a rэclionice

putmene,komejeproQr<YТWa

v;Ю. ono ~ је na meneosta·

vilo najVeC/ utisakjesLe tImSkO

prav\jef]je biznб plana. gdje је naS zadatak bio оо osrnistimo _""_Сјајем

ha blla usko povezana sa SVIm ZnarUem. vrijednostima. ivjeStinama koje smo StekIi tokom 10 dana u ВUgarSi<Qj. 0Vaj prqjekatjeza mene ооjedna vetika stepenica u mom daljem radu i

_stogajedvaeekam nastavak i ponovno oku· plJaпје ekipe!

Unapredenje poslovanja crnogorskih preduzeca kroz BRE projekat Dvodnevnl sastanClk и okviru ВВЕ pro/~kta bite odrian od 10. do 12. aprila и PrlvrednoJ kornorf Crne Gore. BREprojelиlt јma z:a сilj II.napre4enje kapaciteta ;nsHtuclja i kompa"Јја kako Ы se rtlZI.IJjala sarodnJa "novQclja па тedunarodnom ntvou. Kroz projekal се bit1 па-

platsa bazom podаtзkз о kompanlJama iz tгi ит1је, u kojoj te tгi bIzrusreglStra bItl obJedinjenja. Тakodе се ргауlЈепа раrtnегskз

Гorтna

se iиadШ тара postojetlh Jzvora t baza рос!аtзkз koја sadrtllnformadje o preduzettma 'е datl pгepoгu

ke za unlverzalni sistem ы znis reglstara.

Ovај

!ал

proJekat уео та Уа

za Сти Goru Јег се se

kretrati elektronskl bIZru5

reglstar crnogoгsklh рге дшеСа рс

uzoru па рпrnЈе

пајЬоЈје

prakse u

ЕЦ а

osim toga се bItl ог- gапl zovало ~ B2Bsusreta cr-

albansldh llт Iz viSe obIastl u сЩu konkretne пogогsюh,

щапаюЬ pгedииca

"/ ,/, W INICIJALNI SASTANCI POVODOM OSNIVANJA FILA LABORATORIJE U IPC TEHNOPOLIS "'Ј lffiIfiiblr-д

saradnje I роуесапЈа ауо znlh kapac1teta crnogorsldh preduzeca. Ovaј prolekatsufinans1Гcl.

Evropska unlja u okv1ru lnstrumелta za predpr1stupnu ротоС. RedakdjsJd odbor

Radionica Building eLeadership and eSkills u Tehnopolisu u cilju podrike mladim ienama U ICТ-U Nakon Slovenije i Ви garske, NlkJlc се biti doтасјn и40 mladih djevojaka i%NlkSlca, Budve, Mostara i Ваnја Luke u реп odи оо 8. do 10. таја 2019. godine. ovog puta, povod је radion ica pod nшјvom HBuilding eLeadership and eSkШs': Сilj ove radto ntee Се ы ti razvoj vj~t1n a роlaznJса

u obIastt e-liderstva t e-vjeStinа. Dodatno. polazn1ce 6е pohadatt obuku upгavljanja preduzetnlCkom karijerom u digitalnom svijetu. kroz koј и 6е steCi potrebna znanја I vj~tine potrebne da Ы zзро teli preduzetnlCku karijeru u оЫзs" lСГ-а.

U okvlru radlonlee Ыее panela: ooНow to protect your buslness idea? Intellectua l property еоп cepr, _How (о Ппа псе your Idea? Crowd funding as а (оll for finandng Фе Idеа"l ..ноw odrtanа tri

(о

bulld а entrepreneuгshlp

сагеег lп digltal world?"

Drugog dana radiontee Ыее organizovana medunarodna konfeгenelja .Go D1gltal - NilffiiC 2019~ sa d Iјеm pгezentadje

рroто

dje inovativnih biznls Ideja koje su u{:esnjce razvlIe u toku tгaЈапја рroјеktз, ГciZVija пја sa.гadnJe sa nadonaln1m I reg10naJnim omladinskim organl2.adjama, aJcterlma i kreatorlma polJtika иоblа sti razvoја ienskog preduzet~M sa fokusom na mlade и пе uoblasti IСГ-а. Кako zlv1mo u vremenu kada kor!teenje novih (еЬ nologlja postaje neophodпost. Nove tehnologlje ola kяvaјu posIovanje, иЬrzзvзЈи procese. ~ede vПјете, ото gucavaju veliku dostupnost infonnad ja I prui.aju ЬroЈ пе druge moguCnostl. rr Јп dustrlja u па!ој ddavl bUjefJ. rзs! i predvlda se da се se tзЈ

rastnastavlti тakode,rrsek (ог predstavlja obetavajuCe роlје za budu6e zзрООlјаvз пје, kзо i Бektог kojl је povezзп sa inovadJama . Poгed utesnica. radJonJсата Се prtsustvovati сЈа novi projektnih timоvз рм tnега па projektu-1NI'ERA Tehnol<iik1 Park.lnstitut savremen ih tehnologlja Cme Gore, Op~ti n a Budva, Inovadonl сепtзг Бanја шkз, Bugarski сепtзг za !гпе u tehnolog1jll Vedoma - ZaYOd za raz:voj manја I preduzetnlStva SJovenlja, kзо I gOSti iz srednjih ~kola Iz Crле Goгe I sa cmogorsk1h fakul teta, gostuJutl predavaCl, predstavПlс! medija, itd Radionlca рredstзуlЈа Jedпи оо alctivnQSti u okvin.J prolekta,.Podrllil. mladim f.enaта Iz Вosne I Herc:egovine ј Crле Gore u pгeduzetnlStvu. zapoSljavanju l liderstvu u rrJи~. RedakcijsJd odЬor

и sklopu aktivnosti uspostavljanja prve laЬora torJje za јnоуаејје ifertiliza eiju u agro- hrani и CrnoJ Gorl (FlLA), lРС Tehnopolis је u prvom kvartalu 2019. godine organ izovao dva sastanka sa kljucnim akterlma u oblasti poljoprJvrede i in ovaeija u Стој Gor/.

Prvl зastзп зk је okuplo inovaelja Јса ko Ь! razgovara.li о рroЫе тlmа u slstemu transfeга zn anja Izm edu n a u cno-Istrazlvacke zajednlce, bl.znls sektora I krзЈ ПЈIh korisnlka. da Ы u narednlm korad ma radili па rj~va akteгe lапса

пЈи pгepoznatih рroЬ1ета

kroz rad buduee FILA l аЬо ratorije. Na drugom sastanku su defl n lsana potenelј а lп а гje~e nja za р го Ь!е те koji su ргероznа" kroz diskuslju п а plVom sastan ku. Glavnl probleml kojlma је posveeena posebn a ра znja su: nedostatak Iпоуа· dJa primjenjivth u рптаг пој prolzvodnji, nedostatak sгedstava za inovaelje, пе dostatak praktlёne рП т је· neznanJa. Pre dstavnici Minlstar stva nauke, Mi nlstar· stva poljoprivrede I n.1ral· лоg razvoja, Min1starstva ekonomlje, Калсеlаri је za evropske lntegradje. OpStlпе Nilffilt, Univeгzi teta Сг ле Gore, Blothenl('; kog (а-

ku1teta, Centra za eko-tokIspltlvanja, те dunarodnih orga nlzaelja za podd ku ruralnom razvoju, predstavnlcl malih i sгednjih preduzeta, veШdh kompanija I роlј орлvred nih udrutenja рrisustvоvз11 su оујm sastanelma gdje su uzell aktIvлоg u~ u diskusljl. Na treCem sastanaku, koј l се se odrfatl12. арлlа u IPC Tehnopolls, uCesnldma се bItl ргеzeлtоvaпа potenslkol o~ka

еlЈаlпа гје~е пј а

za prepo-

znate рroЫете, koJa 6е Ь! tI moguee primljenltl kroz rad FILA laboratoriJe. Sastanei su dlo projekta _JaёanJe i unapredenje prekogrnnItne rпrefezз inovad ju kroz laboratorije za fertШzaеiјu I iпоvзdЈ u u agroЬranј u ciJju јаtзпЈа vezeizmedu Istrafivanja I malih i sгednjlh preduzeca" (FILA). Nosllae projekta ј е Medlteranskl a gronomskllnstltut Бал (111. а раrtnел па projektu su: Region Аршl ја (П), Reglonaln a agendЈ а za rзzvоЈ 3 - Ко гсе, Е1Ьа sзп , Berat (Al), Albanska age~dja za rзzvој InvestlelЈа - АША (AL), lnovaclono preduzetnickl centar ТеЬ nopolis i Mln lstarstvo ekoпотlје Cm e Gore. Projekat је flnansiran sredstv1ma Еи kroz program lnterreg lPA СВС ltalija-A1ba nija-Cma Gогз. Redakcljski odЬor

MOSTARSКA

Intera i Tehnopolis u zajednickoj misiji pOdsticanja razvoja preduzetniitva radu lnovaciono preduzetnllkoQ сеп иа Tehnopolis РО

sa sobom nosl1za.wv gotovo svakOOnevnogpraCenja 1 stlcanja novlh vje!!itina, рп lagodavanje zahtjevlma razllcltih donatora i raznolikosti aktiVn05t1. Imрlетеп tacljom proJekata eesto тј јепјаmо svijest I mentalltel nate сјЈјпе grupe, а to је lи zov koј! је k1jucno savladatI ukoliko !еllmо postitl ро5tavljene сlljеуе. Kollko је za Va!!ie posloуа пје vafna 'reg!ona lna saradnja? IтаН kvalltetnu mretu partnera 1 kontaka.ta Cesto је k1јuепi segmепt uspjeSne

sebno znalгJan seqment је шрј~ saradnja sa mnoQObroJnim partnerima па rocionalnom I reqionalnom пЈ VOU. Partnerstvo sa Tehnolo~· kJm parkom INТEAAje Jedno оо

onih za koJe sa porюsom mo!emo rЮ оо osim poslovnih lmamo I prijatetjske veze! UrazqoVOI'\J sa Anom ВOQdanOViC. таг ketJng koordinatorkom ovog

tehnolo~oq раГКа уат otkrJуamo yj~ о samom tehnoLo~ kom раrlщ poslovanju. fal\lOju

I budu6m ldejama...

рпртеmе Ilтрlетепtзсlје

~tз је zзргауо Теhnоlо~

proJekata. Od samog 05 пl

ki park INТEM? INТERA TehnolcЊkl

уапја, INТERA Tehnolo~kl

Park radl па jaёanju зvоЈе mrefe раrtnега, svjestaп da Је to jedlnl пасlп da se zalsla unaprijedl privreda u те кlll. Ponosnl 5то zato !!ito se danas mofemo neskromno smatrati рошdапlm раrtnе rom u medunarodnlm рro jektlma imaJuci izvanrednu sarndnju sa sllcnlm partnerskim organlzacijama u reglJI. ZahvaljujuCi tim sз radnjama znaёajno пат је olak!!iana Implemenlaclja projektnih aktlvn051i 1 05tvarenje postavljenih ciljeva.

Park

Је nevladlna i neprofltna organlzaciJa osnovan a рп је gotovo оsзт godina 5 сl IЈе т podstlcanja i podирЈ гапЈа гаZVOјпlЬ privrednlh

procesa u Hercegovinl. Od samog osnivanja, svojlm

aktivnostlma INТERA ТеЬ noloski Park!eli omoguCI-

tl pojedinclma I tlmovtma da ostvare svoje preduzetпlёkе potencijale prufajuCi Iт pristup znanjima I УЈе

stinama, mentorskoj podrЋ сl te potrebnlm resurslma poput infrastrukture, орге те, partneгstava i ,не п о. S druge ,тпе, prateCi globalпе trendove INТERA ko ntlпшгanо sprovodi razllclte tehnlcke 1 poslovne edukacije kojlma omogueava ро jedinclm a da postanu 111 ostanu konkurentnJ па tr:щru rada. Vafan segment na~eg poslovanja su 1 usluge oгganlzaclle dogadaja IIIlznajmljlvanja prostora I ЈсапсеlдJiЈ а tlте se dodatno obogatuje lokalno poslovпо оkrШепје. ZahvalJuJuci ovim aktlvnostlma, INТEM ТР se prof11isao u mjesto п а kЬjeт se zalsta па svakodпеVnОј osnovi јаёа I unapreduje domaea pr1vreda. U poslovanju INТERE znаеајап Је' projektni segment. Које biste klJut n e projekte ј гezuJtate izdvoјШ? Nа ~taSlе odsvesa 10аа najvtSe ponosni? S obzlrom па to da smo nevladina I neprofitna organlzacija, projektnl segmel znаёајап је дјо па~ј poslovanja, kako u fiпаnslј-

skom pogledu, tako 1u implementacijskom aspekш. Projekti domaCih 1straпlh donatora omoguclli su пат da dodemo korak ЬЈш o5tvarenju пaSe vizlJe 1тј sije stvarajuCi preduslove za implementadju опlh aktlvn05t1 koЈlта иНто Ispunltl postavljene сlljеуе. U protek10m periOOu Imрlетеп tlrall 5то ViSe оо 30 razliCltih projekata i zaista је teSko Izdvojitl sзто neke Qd пјШ. Istlee se projekt INТERЛ Innovatlon Center, П п ап siran од slrane Mln istarstva vanjskih poslova Кra ljevine NorveSke, koјl је ро sluflo kao 'етеll stvaгanja seta na!!ilh usluga. Кroz tзј prolekat smo fonnlra ll Ро slovnllnkubator kroz kOJi smo podrtali naslanak vi~ оо 40 startup preduzeCa, te gener1sa11 vi~ оо 100 rndпlh тlезtз. 5 druge strane, kroz projekat CODE. finans!ran sredsМma Evropske unije, Izm edu ostalog smo otvor1l1 Рrvl coworklng prostor Code Hub Mostar u сеп tr u grada, stvori11 mentorsku mгetu te unapr1jedlll preduzetniCko okrufeпЈе u prekogran!cпот podrucju. Ne 5mlјето zaboravltl 01 projek'е flnanslrane od атЬasз-

de SAD-a, ambasade Kraljevlne Norve~ke, UNDPа i lokalnih minl5tar5tava kroz koje smo organizoуаli dogadaje koјl pod5tlcu preduzetniStvo medu mladJma - Startup Weekende. hackathone, edukatlvno-mentorski program Startup Akademlја I druge. Кroz USAlDоу projekat Partnershlp forInnovation 5Рro vodШsm.

prograтеМоја

praksa 1

w...... adyNow! kroz koje jevi~OO

400

m1adih Ijudl steklo PIVO rзд по јskшtvo. Iako SVakI proјektnl rezultat neospomo ima svoj znataJ, пајviБe 5то ро

nosnl upravo па ukupnl utilokalnu privredu koјl smo u proteklom periOOu ostvartll. Којl 5U najvecllzazovi sa kojlma se susreeete prtllkom implementlranja proJekata? Svakl projekt sa sobom nosl vlastite lzзzоуе 5 kojlта se moramo 5uoclt! kako blsmo kvalitetno јmрlе mentlrall рlапјгапе aktlvnostl i postlgli OOgovarajuсе rezu1tate. Neospomo је da је jedanOO najveclh izazova s kojim se 5штееето, 5 obziroт па nat karakter neproћtnе I nevladine organizaсјје, 5uflnansiranje samlh projekala zbog nepostojaпја revolvlng fonda lIi drugih obIlka podJ"Ske. 5 druge strane, тad па рпртеПli I јтрlеmепtзсјЈI projeka.ta сај па

Kroz postojece projekte I nove inicijative svakodnevno saradujerтю s kvзU tetnlm tirrюvima Iz razlitl"tlh regionatnih organizacljamedu kojlma neospomo vafnu utogu IgraI lrюvaci ono preduzеtлltkl centзг ТећnopoUs.

Sta se mote oeekivatl оо Tehnoloskog Parka INТE RA u narednom perlodu, kakve 5уе lпlсlјаНуе Imate uplanu? Као i do sada, INTERA TehnoloМd Park се zasigurпо svakodnevnlm aktivnostlma na5tavltl doprinosiI1 raz:voju lokalne privrede. I<roz svoje komerdjalne usluge I ргоЈеktnе Inldiative I daljeeemose truditl da unaprijedimo okrutenje kako bIsmo omoguclli пзSјт korisпlclmа шlоуе za puni rз zvoj njihovlh potencljala. J.F.

~~ .N I 'ј,/ aseusuge

.!. i ,<

TehnopoLis

• E.!WV'JwtehnOPO!lsme

го

() lt('hrЮРОI,~Гпt'

MULTIMEDIJALNA SALA IznajmlJivanJe do 3 lasa: 50 EUR + РОУ IznajmlJivanJe do 6 lasovo: 100 EUR + РDУ Jznajmljlvanje preko 12 losova: 200 EUR + РОУ

- ---- " 'П'

-'00_

••

•

••••••••• ••••••••• ••••••••• •••• • ••••• ••• ••

""1'

•

.........

•• •••

' 0 ' ....... ,,.- .-

• ••• ••

•• ••• ••

••• ••• •

Medunarodne konfen>nclje Насlonalne konferenclje

..,.....-

ТНЫпе

PrezentacUe press konferencUe

Sastanci strattйka рl.anlтпја

Radionlce Obuke

SALA ZA SASTANKE Iznajmljivanje do 3 tasa: 25 EUR + PDV Iznajmljlvanje do 6 lasovo: 50 EUR + РОУ IznaJmlJlvanje preko 12 losova: 150 EUR + РОУ

KokIeIi Medunarodnl prUeml Насјоnalnl prijemi В2В

ViSednevne obuke OkrugU stotovl Promocјје

Jednodnevne obuke

utЮNIСА Iznajmljivanje da 3 tasa: 20 EUR + PDV IznaJmlJlvanJe do 6 lasova: 40 EUR + РОУ

IznajmlJlvanje preko 12 lasova: 120 EUR +

РDУ

.1_ .. 5 _ _ _ ~

... 5 _ _

5 o . _ 1 t .......... ~~

-----_

u*",,-..._,......~_

~_JIII~~_

\,IpcItnIba-......,.....,zo ....... ~f'II>eм_

~--..... ~.,......,zo

...

~~pn..-

- . . . . . 50 _

...

~..-.....I_

31;1.Q. r>rN ро OCbI kџItaМ

Od30dc>60_~-;UВ.lA,PfN",,_f~ ~_

---""...

uм-_-""...,. ust.ov-cadol_-......~_no

~-poиbno---",,"*, _ _ _ _ _ ""''*'' --.о

: .

о ,

. " е поро 1~) е, ...""""

. ,

CJENOVNIK

NaS8 USIUg8

KEТERINGA

SencМti

1.1.

(prtutaIsir I prIIog/dressIng, goyeda

~SIr I priog/ctrиsIng, lunkalsir I PtiIOQ Ic:IrиsIng. borena pet:«*:oIsIr I PfIogIdre$.SIn;.

POSnI send\ltЏи" I PtIOO!<h$$8'Jg. veoetertonskl SenCМCJ

Qena оо 0$0bI: 5

EI..Q $о ~ PO\t-orn.

1.2. Predjelo - Pfiuto. ., QO'II'e(IO PrWtO, rnOSIne -Posno~

- YegeterfallSko ~ Qeno оо osobi: EI..Q $о ~ PO'I- orn.

s.s

1:3.

Каnaреl

._-

КanOPeI (frOnCџSId

hIjeb)

вon!na

pet:enIc;a. 5Ir, kl'OStOYOl::, maSIine - priuta, sIr, ki$JeIO ~ ~еп ~ - Gowda .ж:8tIica, sIr, f.n PCJrtJdCЏ, kf5jeIO papriko - ~ Iconapet lbIt1I sir. grtoyano peмte. ~""'i)

''''''''-

.SIatI<J_ (S la;JnOPeO

оо

O$QQI.

1 VOtnI)

~t-*: nOiIrOnO voda. klsjelo vodo. gщ\fori I negщironI Qena РС OSObI: 8.s EUR sa ~ POV- ctn.

1.4.

Ru~ak па

SOkOYi I OmeI ic::uI .... kdQ

bOZI bIfe stola I osvje!enje

- мix rneю (poped, PIe(I fIe 50 susomom. koroc:IoIdoNo, rO:!rftI, t.YOOi. SIOr*IO i $6Ј - DYie vrste mesa (PiIeCe I neICO drUOD lТ'Ie$O)

._"""

.-.....

-1IeQet~5kl1ТМtni

- PriQlI {POrrIТit. poekt:nid

"""'"

krof'rЏr,

rifoto I QIiOYanO powte, PIre lUOr'IЏr i S.IJ

- SitnI kOkX:I (ponudo~~~1'IO ba2i1Yedskog 5tOkJ) osv;.~ lkItin:n:J YOda, k1sjeio YOdO, gaDanll r.gaziruni sokoYIl.~m~~"'_oo_

aeno

оо

o5Otlt 13 EUA $о ~enim POV- om.

1.5. Klosltni rulak

.-......

- tOtbO (rogutorщ PO«d -~, SIJ - ТeIКe. ~~~.r'bo l sl.

- priod ~ PekOrSId~, ~ I grIIoo.oano~.

• SOO<O

PIre kJOmPi' r SIJ

- SitnI kOkX:I

POSIU1Wfe no bOZI tVedSkDg $I:~ YOdO, ~ vodo, goD'onIl МQШiIOill sokoYIl 0I ..... 1coi .. kafo

(ponudo ~ lsЦuБYo

~ fIPЏtCnO

Qena оо 050tIt 16 ВЈА so ukfU(:enim POV- om.

кofe роша:

americono Ioafo. щ obitna I kiSjR] lЮdo, ~ I r.egadru 01 $OkQ\/i Qeno рс 0SC0i:: 1,30 EUR $о ~ POV-om.

•

PROGRAMIRANJE ZAOSNOVCE KLIKER

" Ргоlјеспа

obuka programiranja za osnovce u Tehnopolisu Росео је upis za

obuku pгogramiranja za djecu uTehnopolisu u saradnji sa Kliker IT centгom iz Вeograda. Obuka РОсјпје 20. apгila, zavrSavз 5. juna, а easovi se odгiavaju vikendom. Dok uCe da pгogramiraju, djeca unapгijeduju vjeStine od siгeg znаеаја za njihov гзzvој i uspjeh. Вez obzira da li dijete роkзzuје sklonost ka polju infoгmacionih tehnologija ili пе, logika, algoгitamsko razmiSljanje, analiza i гјeSзvапје pгobIema su гelevantne vjeStine za svakoga u modemomsvijetu i indiгektno dopгinose уесој zainteгesovanosti i uspjehu u redovnom skolovanju. Оо sada је vise od 2000 malih klikeraSa uspjeSno pohadalo kuгseve Кliker centra u vise gradova u Srbiji i ВјН, а ovе godine zahvaljujuci Tehnopolisu pгiliku се dobiti i djeca iz Сте Gore.

Za vise inform~cija posjetite sajt www.tehnopolls.me gdje cete пас, sve detalje vezane za obuku kao i паёјп ргјјауе, а mozete pozvati i па Ьгој telefona

06793 пп.

Р гјјауе

sallite п а obuke.tehnopolls@gmall.com