Dnevne novine 11. decembar 2019.

ĐUKANOVIĆ SA AMBASADORIMA GRČKE, PORTUGALA I NORVEŠKE

BEČIĆEVI POSLANICI NAPUŠTAJU ODBOR ZA REFORMU IZBORNOG I DRUGOG ZAKONODAVSTVA

INTEGRACIJA JE INTERES I EVROPE I REGIONA ■ 3

DEMOKRATE HOĆE DA OTMU FRONTU SRPSKE GLASOVE ■ 2 3

SRIJEDA, 11. 12. 2019. BROJ 2552 GODINA VIII Izdavač: Dnevne novine d.o.o. | Prvi broj izašao 10. oktobra 2011. Podgorica | 19. decembra. br. 5 | 0,50 EUR

Predsjednik Crne Gore sa ambasadorkom Portugala

ULAGANJE OD 144,1 MILIONA EURA BIĆE PRETVORENO U AKCIJE NACIONALNOG AVIO PREVOZNIKA ■ 6

Država plaćanjem dugova povećava vrijednost MA ODLOŽENO SASLUŠANJE IVICE STANKOVIĆA ■ 11

SINOĆ U BEOGRADU ■ 10

Na Daku Davidovića pucano iz snajpera

TRIJUMF ALIBABIĆA I VUKOVIĆA NA FESTIVALU U ZAGREBU

Žiri nagradio emociju koja dodiruje dušu

Advokati tražili izuzeće Katnića

PROJEKAT UCG I MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE

ZA UZGOJ ŠKOLJKI U BOKI 800.000 EURA

■ 30 31

ZA NAJBOLJE PONUDE:

■ 18 19 marketing@dnovine.me

+382 20 252 900

2

POLITIKA

PORUKA PREDSJEDNIKA NSD MANDIĆA

POSLANICI MUSLIMANI I KATOLICI DA NE GLASAJU ZA ZAKON Predsjednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić je u susret skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o slobodi vjeroispovijesti, koja je zakazana za 24. decembar, pozvao poslanike islamske i rimokatoličke vjere da se ne miješaju u odnose među pravoslavnim vjernicima u Crnoj Gori.

“Demokratski front očekuje da se vjerujući poslanici islamske i rimokatoličke vjere u Skupštini, nakon što su potpisani temeljni Ugovor između Crne Gore i Svete Stolice i Ugovor o uređenju odnosa od zajedničkog interesa Islamske zajednice i Vlade Crne Gore, kojima se garantuje vlasništvo nad imovinom ove dvije vjerske zajednice, neće miješati u odnose među pravoslavnim vjernicima u Crnoj Gori i da, samim tim, neće učestvovati u raspravi i glasati za predloženi Zakon o slobodi vjeroispovijesti”, kazao je Mandić.

Prema njegovim riječima, sadržaj ovoga zakona nema nikakve veze sa njegovim imenom, već se, kako tvrdi, radi o zakonu protiv Srpske pravoslavne crkve i veoma je opasna njegova poruka, a još zloslutnija njegova namjera.

“Smatramo da bi njihova podrška snažno rasplamsala već opasno zagrijanu atmosferu u Crnoj Gori i očekujemo da će oni našu poruku ispravno shvatiti. Mi nikada ne bismo pristali da uređujemo odnose u njihovim crkvama i vjerskim zajednicama, pa zato želimo da ovaj poziv ne dožive kao neki čin neprijateljstva, već

Mandić

samo kao želju da i oni imaju isti princip kad su u pitanju ovako osjetljive teme, koje nadrastaju uobičajene procedure”, tvrdi Mandić.

U DF-u očekuju da toga dana, ukoliko zakon o vjeroispovijesti uopšte dospije na dnevni red i ne bude povučen iz skupštinske procedure, za šta se na kolegijumu Skupštine snažno zalagao šef Kluba poslanika DF-a Milutin Đukanović, u Skupštini budu svi poslanici pravoslavne vjere, pa i oni koji bojkotuju parlament.

“Toga dana po strani treba ostaviti sve ideološke razlike i pokazati vlastitu spremnost i ljudsku obavezu da se brani naša crkva. Svakoj generaciji naših predaka je dopalo da se pokaže ‘ko je vjera, a ko nevjera’, pa je ovaj zakon ključni ispit naše generacije”, istakao je Mandić.

On je pozvao sve pristalice DF-a da 21. decembra dođu u Nikšić, na veliki crkveno-narodni sabor, koji će biti organizovan u znak protesta protiv predloženog zakona.

R.P.

Sjednica 24. decembra Poslanici crnogorskog par-

lamenta raspravljaće 24. decembra o inoviranom Predlogu zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica, koji je u četvrtak utvrdila Vlada. Očekuje se da će za usvajanje ovog zakonskog akta glasati poslanici vladajuće koalicije. Iz Bošnjačke stranke i Socijaldemokrata je saopšteno da će podržati pomenuti predlog zakona.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Sa jučerašnje sjednice Odbora

BEČIĆEVI POSLANICI NAPUŠTAJU ODBOR ZA REFORMU IZBORNOG I DRU

DEMOKRATE HOĆE DA FRONTU SRPSKE GLA

P

oslanici Demokratske Crne Gore napustili su sjednicu Odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva i saopštili da neće učestvovati u radu tog tijela dok iz skupštinske procedure ne bude povučen Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti.

Poslanik Demokrata Momo Koprivica kazao je da su koordinatori radnih odbora iz reda opozicije završili posao u utvrđenom roku i definisanom obimu i tako pokazali snažnu zainteresovanost, kao i riješenost da u Crnoj Gori dođe do sveobuhvatne reforme izbornog zakonodavstva, optužujući DPS da se bavi produkovanjem novih podjela i svađa.

“Demokrate neće učestvovati u radu Odbora za izborne reforme dok se ne povuče neustavni Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti. Pozivamo pripadnike svih vjera i nacija na zajedništvo, slogu i mir”, naveo je Koprivica.

Dan prije odluke o napuštanju Odbora, Demokrate su se oglasile saopštenjem za javnost tvrdeći da Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica nije prihvatljiv ni za jednu crkvu ili vjersku zajednicu u Crnoj Gori.

Za Demokratsku partiju socijalista, napuštanje rada u Odboru zbog Predloga za-

kona o slobodi vjeroispovijesti predstavlja pokušaj je da se steknu jeftini politički poeni i da se otme dio nacionalističkih glasova od Demokratskog fronta. To isto smatraju i sagovornici Dnevnih novina, koji nemaju dilemu da iza zahtjeva Demokrata stoji, sa jedne strane instrukcija SPC, a sa druge namjera da se Frontu uzme dio srpskih glasova. Što se tiče crnogorskih poslanika, reakcije su različite. Poslanik DPS-a Andrija Nikolić rekao je da bi volio da mu je neko iz Demokrata objasnio kakve veze ima Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti sa izbornim zakonodavstvom i procesom.

On je pitao da li u Odboru razgovaraju jezikom ultimatuma, politike ili jezikom funkcionalnosti izbornog procesa.

Nikolić je istakao da zakon o slobodi vjeroispovijesti nije predmet Odbora za izborne reforme.

Predsjednik Odbora za izborne reforme Branimir Gvozdenović kazao

je da je bilo dosta raznih uslovljavanja.

DPS je, kako je naveo, pokazao maksimalnu toleranciju, u interesu unapređenja izbornog zakonodavstva.

Koordinator radnog odbora 2 Genci Nimanbegu kazao je da mu je žao što rad Odbora za izborne reforme na kraju dobija ovakvu dimenziju.

“Vidi se da je gotovo nemoguće završiti posao do 18. decembra. Poraz je ako u Crnoj Gori nemamo politički dijalog”, rekao je Nimanbegu.

Koordinator radnog odbora 4 Neđeljko Rudović kazao je da je razočaran raspletom situacije i da u ovom trenutku ne postoji nijedan zakonski akt koji je važniji od izbornog zakonodavstva i dogovora o izbornim uslovima.

“Koliko god neko mislio, to nije ni zakon o slobodi vjeroispovijesti”, naveo je Rudović.

Rudović je apelovao na ključne političke aktere da pokušaju da prevaziđu ovu situaciju.

“Ništa se neće promijeniti ni ako Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti bude na dnevnom redu u januaru ili februaru”, kazao je Rudović.

Poslanik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić kazao je da je atmosfera povjerenja preduslov za

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

BEČIĆ ZA ODLAGANJE IZBORA Da predstavnici Demokra-

UGOG ZAKONODAVSTVA

A OTMU ASOVE

ta neće učestvovati na sjednicama Odbora najavio je juče lider Demokrata Aleksa Bečić, navodeći da predlaže i odlaganje izbora sve dok se, kako je rekao, “ne stvore uslovi za fer, slobodne i poštene izbore”.

“Jer izbore možemo odložiti, ali nove podjele ne smijemo dozvoliti”, poručio je Bečić.

On je ocijenio da aktuelni Predlog zakona unosi razdor i podjele, da nije usaglašen sa onima na koje se dominantno odnosi, a to su tadicionalne crkve i vjerske zajednice u Crnoj Gori, i da nije prihvatljiv Demokratskoj Crnoj Gori.

“Mi čuvamo i hramove, i džamije i katedrale, i Kuran i Bibliju, i Božić, i Bajram, i Svetog Vasilija, i Svetog Leopolda, i vjernika, i ateistu, mi smatramo da je udar na jednog udar na sve, zato smo mi uvijek bili braća, zato jesmo braća i zato ćemo biti braća”, poručio je Bečić.

DPS: Jeftina kalkulacija Napuštanje rada u Odboru zbog Predloga zakona o slobodi vjeroispovijesti pokušaj je da se steknu jeftini politički poeni i da se otme dio nacionalističkih glasova od Demokratskog fronta, ocijenjeno je iz Demokratske partije socijalista.

Poslanik DPS-a Miloš Nikolić rekao je da je sjednica pokazala da na opozicionoj strani političke scene, dominantno od Demokratske Crne Gore, ne postoji dovoljan nivo ozbiljnosti i zrelosti da se postignu ozbiljni politički kompromisi.

“Napuštanje rada u Odboru zbog Predloga zakona o slobodi vjeroispovijesti i uvjerenja i pravnog položaja vjerskih zajednica predstavlja jedan običan alibi i predstavlja zapravo pokušaj da se steknu neki jeftini politički poeni i da se otme dio prije svega

dogovor.

“Iz ovakve atmosfere neće biti nikakvog dogovora”, smatra Krivokapić.

Koordinatorka radnog odbora 1 Marta Šćepanović kazala je da je taj radni odbor postigao ozbiljan napredak.

“Danas kada smo praktično na korak od rješenja i usaglašavanja prekida se rad zbog zakona koji nema nikakve veze sa izbornim procesima i zakonodavstvom”, rekla je Šćepanović.

nacionalističkih glasova i nacionalističkih struktura od strane Demokratskog fronta”, ocijenio je Nikolić On je mišljenja da će takva, prije svega jeftina politička kalkulacija, zapravo voditi u dugotrajnu političku štetu koju će trpjeti kolege iz Demokratske Crne Gore.

“Ali to je nešto što je njihova odgovornost. Naša poruka je da se jezikom ucjena neće i ne može razgovarati sa Demokratskom partijom socijalista i sa vladajućom većinom”, poručio je Nikolić. Kako je kazao, ono što se juče desilo je finalna faza opstrukcije tog procesa.

“A DPS će narednih dana izaći sa jasnim stavom povodom daljeg događaja vezano za ovo važno strateško pitanje kakva je reforma izbornog zakonodavstva”, zaključio je Nikolić.

Poslanik Socijaldemokrata Boris Mugoša saglasan je da Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti nema nikakve veze sa predmetom rada Odbora za izborne reforme.

“Nema ucjenjivanja. Za razgovor i kompromis uvijek, za ucjenjivanje – nikad“, zaključio je Mugoša. Članovi Odbora za izborne reforme na jučerašnjoj sjednici trebalo je da razmatraju predloge i nacrte zakona i drugih akata koje su pripremili radni odbori.

M.P.

POLITIKA

3

ĐUKANOVIĆ SA AMBASADORIMA GRČKE, PORTUGALA I NORVEŠKE

INTEGRACIJA JE INTERES I EVROPE I REGIONA

Predsjednik Crne Gore sa ambasadorkom Portugala Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović primio je akreditivna pisma novoimenovanih i opunomoćenih ambasadora Republike Grčke, Panaiotisa Partsosa, Republike Portugal, Virdžinije Pine i Kraljevine Norveške, Đjorn Judžin Gjelstada.

Predsjednik Đukanović je nakon ceremonije prijema akreditivnih pisama, pojedinačno primio ambasadore i poželio im dobrodošlicu i uspješno obavljanje diplomatske misije u obostranom interesu, saopšteno je iz Đukanovićevog kabineta.

“Informisao je novoimenovane ambasadore o stabilnom i dinamičnom putu Crne Gore ka ostvarivanju jednog strateškog cilja - članstva u EU i bez obzira na određene poruke premišljanja u pogledu dinamike i načina nastavka proširenja kazao da će Crna Gora posvećeno nastaviti da radi na evropeizaciji društva u cilju dostizanja evropskog kvaliteta života i evropskog sistema vrijednosti.

Integracija je obostrani interes, i Evrope i regiona, ocijenio je on, ističući da ohrabruju posljednje poruke novoizabranih čelnika evropskih institucija u tom smislu. Na toj liniji zahvalio je ambasadorima na podršci i razumijevanju evropskog puta Crne Gore i regiona. Predsjednik je ambasadorima govorio i o značaju održavanja dina-

mičnog ekonomskog rasta zbog čega su investicije iz razvijenih zemalja dobrodošle, ne samo zbog kapitala već i primjene standarda i znanja iz tih država”, navode u saopštenju.

Sa ambasadorom Republike Grčke istaknut je značaj saradnje u oblasti odbrane, posebno u kontekstu partnerstva u okviru NATO. “Uz visoke ocjene za saradnju u oblasti saobraćaja i pomorstva, ukazano je na realan prostor za snaženje partnerstva u ekonomiji. Ambasador Partsos je iskazao punu podršku za članstvo Crne Gore u EU, ističući da je veoma malo balkanskih zemalja koje mogu da se pohvale ubrzanim napretkom kao Crna Gora.

Kao iskusni diplomata, iskazao je visoke ocjene za vizionarsku politiku Crne Gore i predsjedni-

ka koja je Crnu Goru tokom tranzicije dovela do pozicije moderne države”, dodaju u saopštenju.

Uz ocjenu o dobrom nivou saradnje sa Portugalom, predsjednik je zahvalio za ekspertsku podršku te zemlje Crnoj Gori tokom procesa pridruživanja.

Ukazao je na potrebu jačanja ugovorne baze koja će omogućiti intenzivniju ekonomsku, saradnju u oblasti turizma i energetike, kao i prosvjete, nauke i tehnologije. Ambasadorka Pine posebno je ukazala na značaj kulturne saradnje kao najdjelotvornije spone između dva naroda. Portugal podržava proširenje sve dok Crna Gora ispunjava kriterijume, kazala je Pine. Ovo je poruka portugalske vlade mi smo proevropska zemlja i zemlje ZB treba da pripadaju EU, zato jer su dio Evrope, kazala je Pine.

R.P.

Značajna pomoć Norveške U razgovoru sa ambasadorom kraljevine Norveške, Đukanović je posebno istakao značaj razvojne pomoći te države Crnoj Gori koja je doprinijela unapređenju stanja u raznim oblastima i kapacitetima u manje razvijenim opštinama. Osvrnuo se i na pozitivna iskustva saradnje u ekonomiji, iskazujući interes za obnavljanjem partnerstva u zdravstvenom turizmu kroz

prenošenje potrebnih znanja i standarda.

Ambasador Gjelstad iskazao je spremnost za punu podršku daljem razvoju Crne Gore, koja, kako je kazao, ima jasnu koncepciju i viziju razvoja.

U tom smislu najavio je dalju saradnju u oblasti energetike, podrške opštinama i jačanju kapaciteta i stručnog znanja u procesu integracija”, zaključeno je u saopštenju.

Milovan ĐILAS Sabrane pripovijetke: međuratni period

Uz Dnevne novine na Dan oslobođenja Podgorice Na više od 500 stranica Milovan Đilas je pažnju književne kritike zavrijedio i prije nego je stupio u sferu politike. Drugi svjetski rat dočekao je kao formiran intelektualac i književnik, odnosno autor mnoštva pjesama i članaka s različitim temama i motivacijom te kao autor 58 pripovjedaka i kratkih priča.

I kad je svrgnut s pozicija vlasti, oduzeto mu je ordenje, oduzete su mu privilegije, ali mu se nije moglo oduzeti od statusa autora i intelektualca. Činjenica je da se tome statusu svijet divio.

Vladimir Vojinović

5,99

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

politika

5

Predrag Bošković sa Predsjednikom egiPta

Crna Gora pouzdan partner međunarodne zajednice On je u Egiptu razgovarao sa crnogorskim ministrom odbrane Predragom Boškovićem.

Iz Ministarstva su saopštili da je El Sisi kazao je da je Crna Gora prepoznata kao kredibilan partner međunarodne zajednice, posebno ističući značajan doprinos Vojske Crne Gore kolektivnom sistemu bezbjednosti. On se osvrnuo na bezbjednost regiona i aktuelne bezbjednosne izazove i naglasio važnost jačanja integrisanog djelovanja.

“Crna Gora je svijetli primjer multietničkog i multireligijskog sklada”, kazao je El Sisi.

Bošković je kazao da je ova posjeta stimulans za jačanje saradnje Crne Gore sa Egiptom. On je naglasio da uspostavljanje bliže saradnje sa državama afričkog kontinenta predstavlja želju Crne Gore za jačanjem prijateljstva i razvojem bilateralnih odnosa.

“Regionalna i međunarodna saradnja, pored evropske integracije i djelovanja u okviru NATO struktura, ostaju tri ključna spoljno politička prioriteta Crne Gore”, rekao je Bošković. On je istakao da ne postoji održiva stabilnost i razvoj na Balkanu bez njegove integracije u evropske i evroatlantske strukture.

“EU i NATO moraju ostati proaktivni u regionu Zapadnog Balkana i pružiti kredibilnu perspektivu integracije”, rekao je Bošković.

On je naglasio značaj dugogodišnjeg partnerstva EU i Egipta u okviru evropske politike susjedstva, i dodao da je to važna država u južnom susjedstvu EU. On je kazao da crnogorska Vojska nastoji da prati trendove u razvoju naoružanja i opreme, kako bi ravnopravno sa saveznicima mogla da se suoči sa savremenim bezbjednosnim izazovima. (mina)

Promocija saradnje

Na sastanku je potvrđena snažna posvećenost promovisanju regionalne saradnje i dijaloga u okviru Unije za Mediteran.

“Zaključeno je da je efikasan regionalni mehanizam značajan u trenutnom kontekstu, kako bi se ohrabrile njegove članice da se fokusiraju na zajedničke interese i mogućnosti unaprjeđivanja saradnje i političkog dijaloga”, navodi se u saopštenju.

Na sastanku sa Boškovićem, ministar za vojnu proizvodnju Mohamed El Asar rekao je da su razmotreni aktuelni fokusi crnogorskog ministarstva na polju modernizacije i opremanja vojske, kao i razvijanju novih modaliteta saradnje dvije države.

Susret Boškovića i El Sisija

inicijativa Bošnjačke stranke

Predstavnici nacionalnih savjeta u savjetu rtcG

Bošnjačka stranka (BS) podnijela je Odboru za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva predlog za izmjene i dopune Zakona o nacionalnom javnom emiteru kojim se traži da nacionalni savjeti, odnosno vijeća budu zastupljeni u Savjetu Radio i Televizije Crne Gore (RTCG), sa dva člana.

Predlog je podnio poslanik BS i član odbora Ervin ibrahimović.

On smatra da je potrebno ojačati sastav Savjeta RTCG, na način što će u njemu biti zastupljeni predstavnici svih naroda. „Sve u cilju profesionalnijeg i kvalitetnijeg predstavljanja bogatstva kultur-

nog nasljeđa naroda u Crnoj Gori“, navodi se u predlogu BS. BS je već predložila da u okviru reforme izbornog zakonodavstva, državljani Crne Gore koji se nalaze u inostranstvu, mogu glasati u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore.

R.P.

hgi oBilježila 17 godina Postojanja

Hrvatsko srce za Crnu Goru trajna misija U Domu kulture “Josip Marković“ u Donjoj Lastvi, Hrvatska građanska inicijativa obilježila je 17 godina postojanja, a predsjednik HGIja adrijan Vuksanović poručio je da moto “Hrvatsko srce za Crnu Goru“ nije bio samo predizborni izraz, nego je to njihova trajna misija.

Iz HGI-ja su istakli da proslava 17 godina postojanja predstavlja jedan značajan događaj za Hrvate u Crnoj Gori, jer je dokaz trajanja, borbe, žrtve i opstanka uprkos mnogim preprekama i poteškoćama.

“Otkad sam ja ovdje, ove tri godine, stvarno sam vidio jako veliku aktivnost raznih hrvatskih udruga, posebno Hrvatske građanske inicijative i Hrvatskog nacionalnog vijeća. S ponosom mogu reći da vas gospodin Adrijan Vuksanović ne predstavlja inferiorno u Podgorici, nego tačno onako kako treba – dostojanstveno, sigurno i hvala ti, Adrijane, na tome, i siguran budi da će Hrvatska građanska inicijativa, kao i ti i svi vi imati podršku“, kazao je ambasador Hrvatske u Crnoj Gori Veselko Grubišić.

On je istakao jaku podršku Hrvatske Crnoj Gori na evroatlantskom putu.

“Hrvatska će sljedeće godine, za dvadesetak dana, početi presjedavanje Savjetom Evropske unije. Mi smo bili na redu tek za nekih pet godina, možda i više. Nevjerovatno kako se to okreće i trudićemo se i lobirati i zbog vas, Hrvate iz Crne Gore. Lobiraćemo i da se otkoči ovaj crnogorski proces, a lobiraćemo i da Albanija i Makedonija započnu svoje pregovore i da dobiju jasnu definiciju“, poručio je Grubišić.

Predsjednik Hrvatske građanske inicijative Adrijan

Vuksanović je istakao zadovoljstvo što se ova godišnjica obilježava upravo u Domu kulture “Josip Marković“ u Donjoj Lastvi.

Vuksanović je istakao da sama godišnjica predstavlja zajedništvo te izrazio zadovoljstvo dolaskom Grubišića, koji na “dostojanstven način predstavlja Republiku Hrvatsku, a predstavlja je upravo onakvu kakva ona i jeste – uspravna, suverena i neovisna“.

Predsjednik HGI-ja je izrazio posebno zadovoljstvo dolaskom sveštenika Kotorske biskupije, što ne predstavlja samo čast, već i duhovnu snagu, koja je svima prijeko potrebna. “Živjela Hrvatska, živjela Crna Gora i Hrvati u njoj zajedno sa svima ostalima!“, poručio je Vuksanović. R.P.

Podrška

“Imamo snažnu podršku Hrvatske, imamo izvanredne odnose i sa crnogorskim državnim vrhom. Na nama je samima da se dalje izborimo i da uspješno prebrodimo sve one bitke koje nosi politički život. Aktivni smo, dinamični smo, uspješni smo, i na socijalnom i na kulturnom i na političkom polju. Dugo vremena je ovdje bilo onih koji su se usuđivali negirati postojanje Hrvata u Crnoj Gori. Možda i sada ima tih koji bi se to usudili, ali sada postoji HGI da da svima dobar odgovor da Hrvati u Crnoj Gori nijesu ničiji etnički materijal, kojim će neko popunjavati svoje praznine, kulturološke, socijalne i bilo kakve druge, već da je to samosvjestan i ponosan narod”, kazao je Vuksanović.

USD: GBP: JPY: CHF: RUB: RSD: HRK:

1.10770 0.84073 120.270 1.09220 70.4627 117.477 7.43980

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

AU = 1,467.85

AG=16.68

MONTENEGRO BERZA

EKONOMIJA PLEMENITI METALI

KURSNA LISTA

6

NAZIV HBO1 VATR SOBS TECG FO02

NAJVEĆI PROMET CIJENA 101,8000 1,1800 1,6000 1,3500 0,2000

KOLIČINA 300 15.748 10.434 6.159 20.000

OBIM U € 30.540,0000 18.582,6400 16.694,4000 8.314,6500 4.000,0000

PROMJENA 0,39% 0,00% 0,00% 0,00% -9,09%

ULAGANJE OD 144,1 MILIONA EURA BIĆE PRETVOR

Slap Zete

NAKON ZAVRŠENE REKONSTRUKCIJE

Mala elektrana Slap Zete ponovo u pogonu Elektroprivreda (EPCG) i norveška kompanija NTE juče su ponovo pustili u pogon malu hidroelektranu (mHE) Slap Zete, nakon uspješne rekonstrukcije i modernizacije, saopštili su predstavnici državne energetske kompanije.

Oni su dodali da su u završnoj fazi i radovi u mini centrali Glava Zete za koju se očekuje da bude u funkciji do kraja godine.

“Projekat vrijedan skoro sedam miliona eura predvidio je potpunu automatizaciju pogona, a posao u planiranim rokovima završava poljska kompanija ZRE iz Gdanj-

ska, sa kojom je potpisan ugovor kao prvorangiranim ponuđačem na tenderu sprovedenom 2017. godine.

Rekonstrukcija i modernizacija dvije male hidroelektrane još jedna je potvrda kvalitetne i obostrano korisne saradnje crnogorske nacionalne elektroenergetske kompanije i norveške kompanije NTE, a obuhvatila je izradu, isporuku, testiranje i montažu elektro-mašinske i hidro-mehaničke opreme, kao i izradu prateće dokumentacije, odnosno glavnog-izvođačkog i projekta izvedenog stanja”, kazali su u EPCG. R.E.

NAJVEĆA POTROŠNJA OČITANA U PODGORICI

DRŽAVA PLAĆA POVEĆAVA VRI

Dug Montenegro Airlinesa prema državi od 85,3 miliona eura, uvećan za kamate i druge eventualne troškove koji će nastati do dana prenosa sredstava, biće pretvoren u akcionarski kapital kompanije i registrovan nakon usvajanja na Skupštini akcionara, najkasnije do kraja naredne godine.

Na isti način biće regulisan i dug od 58,8 miliona eura koji će biti obezbijeđen za plaćanja između 2020. i 2024. godine.

To se navodi u predloženom Zakonu o ulaganju u konsolidaciju i razvoj društva za transport putnika i robe u vazdušnom saobraćaju Montenegro Airlines a.d.

Podgorica, koji je Vlada usvojila na posebnoj sjednici održanoj u ponedjeljak kasno uveče. U pitanju je 155,1 milion vrijedan paket pomoći koji će biti sprovođen narednih šest godina, kako je precizirano, za pokrivanje dospjelih obaveza prema povjeriocima, investicije u razvoj i kupovinu novih vazduhoplova. Kako je u pitanju zakon za koji je predviđeno

Prosječan novembarski račun za struju 30,5 eura Kompanija od nacionalnog značaja

Prosječan novembarski račun za električnu energiju za domaćinstva na nivou Crne Gore, ukoliko se izuzmu neočitana mjerna mjesta u objektima koji nijesu stalno nastanjeni, iznosi 30,55 eura, saopšteno je iz Elektroprivrede (EPCG).

Najviše struje, kako su kazali, trošila su domaćinstva iz Podgorice, čiji prosječan račun za novembar iznosi 38,44 eura. Najniža pro-

sječna potrošnja, u iznosu od 16,80 eura, očitana je na Žabljaku.

“Domaćinstva su u novembru potrošila 96,14 miliona kilovatsati električne energije, što je 12,2 odsto više u poređenju sa potrošnjom u oktobru ove godine, odnosno 1,7 odsto manje u odnosu na potrošnju ostvarenu tokom novembra prošle godine”, precizirali su u EPCG. R.E.

Ekonomski analitičar Predrag Drecun smatra da MA treba podržati, ali i da Crna Gora nema jasnu strategiju očekivanja od nacionalnog avio-prevoznika.

“Htjeli bi i profit i promociju.

Pošto profita nema, onda je promocija izgovor za loše upravljanje. Odbori direktora moraju biti koncipirani tako da u njemu budu ljudi koji znaju da razmišljaju strateški i da pomognu menadžmentu koji radi jako odgovorne poslove”, kazao je Drecun Mini biznis.

Sjedište kompanije Montenegro Airlines

On je naveo da je sporno što država “ne kaže jasno - rupa u kompaniji je duboka toliko i toliko, od sada će se raditi drugačije”. Drecun je ocijenio i da su efekti od MA veliki.

Prema njegovim riječima, ukoliko je motiv za upravljanje politički, onda se mora postići konsenzus da - bez obzira na rezultat - Vlada pomaže tu kompaniju.

Komentarišući prvobitni plan konsolidacije MA od 21 miliona eura, Vasilije Kostić je u razgo-

voru za naš list tada kazao da se značaj MA i njene profitabilnost ne može posmatrati kroz završni račun tog preduzeća.

“Mislim da je Vlada postupila ispravno što je, uprkos svim hipotekama koje opterećuju poslovanje ove kompanije, stala u njeno očuvanje. MA je kompanija od nacionalnog značaja sa značajnim eksternalijama na ukupan ekonomski razvoj zemlje i u tom kontekstu je treba posmatrati”, istakao je ranije Kostić.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

NAZIV ULRI HBO1 VATR SOBS TREN

DOBITNICI

CIJENA

KOLIČINA

OBIM U €

3,2000 101,8000 1,1800 1,6000 0,0491

176 300 15.748 10.434 21.400

563,2000 30.540,0000 18.582,6400 16.694,4000 1.050,7400

PROMJENA 6,67 0,39 0,00 0,00 0,00

NAZIV FO02 SSHO VATR TREN TECG

7

EKONOMIJA GUBITNICI

CIJENA 0,2000 3,2000 1,1800 0,0491 1,3500

KOLIČINA 20.000 150 15.748 21.400 6.159

OBIM U € 4.000,0000 480,0000 18.582,6400 1.050,7400 8.314,6500

RENO U AKCIJE NACIONALNOG AVIO-PREVOZNIKA

PROMJENA -9,09 -1,54 0,00 0,00 0,00

ANJEM DUGOVA IJEDNOST MA SIMOVIĆ: RAZVIJATI razmatranje po hitnom postupku, on se već juče uveče našao u skupštinskoj proceduri. Podnesen je predlog da se o njemu raspravlja na prvim narednim sjednicama Zakonodavnog i Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, nakon čega će poslanici o njemu raspravljati na narednoj plenarnoj sjednici.

Prvi korak u izmirivanju dugova MA biće onaj za poreze i doprinosa procijenjen na iznos do 25 miliona eura. Još devet miliona eura kompanija duguje državi na osnovu već izvršenih plaćanja za koji je korišten novac iz državnog budžeta. Finalni iznos ovog segmenta biće poznat tek nakon što akcionari na Skupštini donesu odluku o pretvaranju ovog duga u akcionarski kapital, jer će u njega ući i sve kamate i druga potraživanja koja se do tada nakupe.

Za dugovanja prema Aerodromima Crne Gore koji su nastali na osnovu već potpisanih ugovora o pružanju usluga, novac za MA obezbijediće država. Procijenjeno je da će za ove troškove do kraja 2020. godine biti potrebno da se opredijeli do 32 miliona eura. Uz ove, država je na sebe preuzela i plaćanje minusa od 6,5 miliona eura koji nacionalni avio-prevoznik ima prema Kontroli letenja Srbije i Crne Gore – SMATSA. „Država preuzima dospjele obaveze koje MA ima prema Hipotekarnoj banci po osnovu zakjučenih ugovora o kreditu do dana stupanja na snagu ovog zakona, u ukupnom iznosu do 6,8 miliona eura, uvećanom za kamate i druga potraživanja od dana stupanja na snagu ovog zakona do

6,8 dana donošenja odluke Skupštine akcionara o pretvaranju tog duga u akcije“, navodi se u predloženom zakonu.

U dokumentu se posebno preciziraju obaveze SMATSA i Hipotekarne banke da dostave vrstu i strukturu duga, kao i da prihvataju da će te iznose izmiriti država.

Još najviše šest miliona eura biće opredijeljeno kroz godišnji budžet države, a predviđeno je da bude korišteno za plaćanje usluga, roba i radova.

Poseban član predloženog zakonskog rješenja definiše da će do sada navedeni dugovi čiji zbir treba da iznosi do 85,3 miliona eura predstavljati akcionarski kapital čiji je vlasnik država. Kako se navodi, preuzimanjem duga MA država postaje unaprijed poznati vlasnik ove vrijednosti akcija koje će imati nominalnu vrijednosti od 8,855 eura. Takođe, ovaj iznos biće isplaćen MA do kraja naredne godine.

S obzirom na to da je MA na kraju prošle godine, prema finansijskom iskazu koje je potvrdio revizor, imao kapital čija je nominalna vrijednost u tom trenutku bila 34.707.765,78 eura, do kraja 2020. bi taj iznos mogao da bude uvećan na 120 miliona eura.

Najavljena nabavka novih aviona za čiju nabavku bi MA na-

Sa događaja u Privrednoj komori

POTPISAN UGOVOR SA KfW BANKOM

MILIONA EURA IZDVOJIĆE DRŽAVA ZA PLAĆANJE DOSPJELIH OBAVEZA PO OSNOVU KREDITA KOJI JE MONTENEGRO AIRLINES UZEO OD HIPOTEKARNE BANKE

redne godine trebalo da sprovede proceduru, biće potpomognuta sa najviše 50 miliona eura. U pitanju je neto iznos sredstva koji će biti uvećan za odgovarajuće poreze, te obezbijeđen za isplatu od 2021. do 2024. godine. Već predložen budžet za narednu godinu biće izmijenjen za stavku od 8,8 miliona eura, a novac je namijenjen restauraciju motora na avionima MA. I ove dvije stavke uvećaće kapital, pošto će ukupan dug od 58,8 miliona eura takođe biti pretvoren u akcije kompanije čiji je vlasnik država.

U budžetu za narednu godinu takođe će se naći stavka od 11 miliona eura koja se odnosi na troškove iznajmljivanja aviona i motora, kao i isplatu otpremnine na osnovu presuda, te druge obaveze iz radnog odnosa, kao i troškove tekućeg poslovanja. Da li će ovaj iznos takođe biti pretvoren u akcijski kapital ili će biti regulisan na neki drugi način, biće definisano posebnim ugovorom koji će za ova sredstva potpisati predstavnici MA i države.

Povećanja kapitala MA u svim segmentima mora biti registrovano kod Centralnog klirinško depozitarnog društva i u Centralnom registru privrednih subjekata, i to najkasnije 30 dana od donošenja odluke Skupštine akcionara.

K.J.

KONKURENTNOST NA TRŽIŠTU RADA

Zapadni Balkan mora koristiti ogromne potencijale ljudskih resursa i biti značajno konkurentniji na polju privlačenja stranih investicija i na polju atraktivnosti tržišta rada, kazao je potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem Milutin Simović.

On je, nakon jučerašnjeg potpisivanja ugovora između Komorsko-investicionog foruma Zapadnog Balkana i Njemačke razvojne banke o dodjeli sredstava za razvoj stručnog obrazovanja, istakao da se ugovorom jasno pokazuju konkretni rezultati rada Komorskog investicionog foruma koji je otvoren u februaru u Podgorici.

“Primarni cilj politike Vlade je dostizanje evropskog kvaliteta života građana kroz dinamičan ekonomski rast, nova radna mjesta i poboljšanje kvaliteta i održivosti postojećih radnih mjesta”, istakao je Simović.

Potpredsjednik je naglasio da je unapređivanje sistema obrazovanja u vrhu državnih prioriteta. Simović je rekao i da saradnja na političkom ekonomskom i bezbjednosnom nivo, nije moguća bez unapređenja obrazovanja i usavršavanja mladih ljudi i

stručnih kadrova. “Želimo da dobijemo radnu snagu koja može da odgovori potrebama tržišta rada. Projekat je, kako je ukazao, namijenjen razvoju stručnog obrazovanja kroz koji će se obezbjediti veća stručnost radne snage prilagođena potrebama tržišta rada”, poručio je Simović, koji je u ime Vlade zahvalio KfW banci i njemačkom federalnom ministarstvu.

Simović je istakao i zadovoljstvo zbog činjenice da su ciljne grupe “Regionalnog fonda za izazove u oblasti stručnog obrazovanja” učenici stručnog obrazovanja i usavršavanja u regionu Zapadnog Balkana, kao i lica koja, kako se navodi u programu, traže pristojno zaposlenje, a ograničen im je pristup mogućnostima stručnog usavršavanja na radnom mjestu.

R.E.

PRIMARNI CILJ POLITIKE VLADE JE DOSTIZANJE EVROPSKOG KVALITETA ŽIVOTA GRAĐANA KROZ DINAMIČAN EKONOMSKI RAST, NOVA RADNA MJESTA I POBOLJŠANJE KVALITETA I ODRŽIVOSTI POSTOJEĆIH RADNIH MJESTA

8

EKONOMIJA

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

VLADA ODOBRILA PROMJENU NAMJENE SREDSTVA ZA VIŠE PROGRAMA

Iz kapitalnog budžeta preusmjereno milion eura

U

prava javnih radova dostavila je Ministarstvu finansija zahtjev za preraspodjelu neutrošenih sredstava iz kapitalnog budžeta koji su 3. decembra iznosili 1,08 miliona eura.

Kako se navodi u informaciji koju je Vlada nedavno usvojila, u pitanju je šest programa iz kojih će sredstva biti preusmjerena. Glavni razlog ovih ušteda su planirani projekti koji još nisu započeti.

■ KAPITALNI BUDŽET Iz programa namijenjenog izgradnji i rekonstrukciji administrativnog prostora za rad državnih organa izdvojeno je 445.000 eura koji su ostali u budžetu jer nisu utrošena za rekonstrukcije objekta administrativnih organa, za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, stanice policije u Gusinju, te kompleksa kasarne u Maslinama, kao i izgradnju Eko-zgrade Ministarstva održivog razvoja i turizma.

U programu namijenjenom izgradnji i rekonstrukciji sportskih objekata, 45.000 eura je rezultat kašnjenja izgradnje sportske sale gimnazije i srednje stručne škole u Rožajama, školsko-sportske dvorane u Gusinju i otvorenog bazena u Pljevljima.

Još 100.000 eura proizilazi iz programa izgradnje lokalne infrastrukture gdje još

nisu počeli radovi na rekonstrukciji Ribarske ulice u Plavu i puta Plav – Bogićevica. Uz to, gradnja pješačkog mosta u Bijelom Polju i rekonstrukcija mosta na Zeti u Danilovgradu završeni su prošle godine, pa su samim tim i troškovi vezani za taj period.

Iz programa očuvanja životne sredine ušteda iznosi 130.000 jer još nije završena izrada projekta kanalisanja otpadnih i atmosferskih voda iz Cetinjskog polja.

Kako još nije počela gradnja vrtića u Baru i Ulcinju, osnovne škole u Gukama te rekonstrukcija toplane Univerziteta Crne Gore, u programu namijenjenom izgradnji i rekonstrukciji objekata obrazovanja ušteđeno je 60.000 eura.

Konačno, zbog kašnjenja izgradnje Kuće vina u Baru, rekonstrukcije Kanli-kule u Herceg Novom i uređenja Alipašinih izvora u Gusinju, sa projekta unapređenja turističke ponude biće preusmjereno još 300.000 eura.

Ukupna sredstva od 1,08 miliona eura biće raspoređena na tri druga projekta. Konkretno, za komunalne naknade tokom izgradnje komplek-

UKUPNA SREDSTVA OD 1,08 MILIONA EURA BIĆE RASPOREĐENA NA TRI DRUGA PROJEKTA. KONKRETNO, ZA KOMUNALNE NAKNADE TOKOM IZGRADNJE KOMPLEKSA ZA SAJ I PJP NA ZLATICI NAMIJENJENE SU 162.000 EURA. ZA POMOĆ LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U RJEŠAVANJU INFRASTRUKTURNIH PROBLEMA OPREDIJELJENO JE 230.000 EURA. NAJVEĆI IZNOS OD 688.000 EURA BIĆE PREUSMJEREN ZA POTREBE IZGRADNJE DOMA STARIH U PODGORICI. sa za SAJ i PJP na Zlatici namijenjene su 162.000 eura.

Za pomoć lokalnim samoupravama u rješavanju infrastrukturnih problema opredijeljeno je 230.000 eura. Najveći iznos od 688.000 eura biće preusmjeren za potrebe izgradnje doma starih u Podgorici.

Podsjećamo, ukupan kapitalni budžet Uprave za javne radove za ovu godinu iznosio je 63,31 miliona eura, od kojih je 10,89 miliona predstavlja tekuće troškove, a 52,42 miliona eura su kapitalni izdaci.

400

HILJADA EURA IZDVOJENO JE ZA POTREBE PLAĆANJA GORIVA TOKOM TRI MJESECA KOJE JE UPRAVA ZA IMOVINU KUPILA OD JUGOPETROLA

■ PREUSMJERAVANJA Prema odluci Vlade, između budžeta različitih državnih organa biće preusmjeren ukupan iznos od 810.211,9 eura.

Ministarstvo održivog razvoja i turizma će od sredstava namijenjenih uređenju prostora, građevinarstvu i stambenom razvoju izdvojiti 106.950 eura i proslijediti ih na račun Agencije za zaštitu prirode i životne sredine. Kako je precizirano u odluci Vlade, ovo preusmjeravanje sredstava je neophodno za realizaciju aktivnosti mapiranja staništa i vrsta za potrebe mreže Natura 2000 i izrade nultog stanja biodiverziteta na ostrvu Sveti Nikola, nadomak Budve, koje bi trebalo da bude zaštićeno.

Uprava za imovinu nije imala dovoljno sredstava da plati fakturu za gorivo potrošeno u oktobru koja joj je stigla iz kompanije Jugopetrol.

Kako nedostaje novac za ista plaćanja do kraja godine, Vlada se saglasila da ovoj instituciji prebaci 400.000 eura i to sa računa Uprave policije. „Tokom 2019. godine Ministarstvo kulture je, u skladu sa politikama Vlade Crne Gore koje se odnose na jačanje državnog identiteta, preduzelo realizaciju dodatnih aktivnosti i projekata koje snažno podstiću ostvarenje ovih ciljeva“, navodi se u obrazloženju vanrednih troškova ovog ministarstva koji su iznosili 191.077,14 eura.

Kako bi se oni pokrili, usvojen je predlog da 20.000 eura bude preusmjereno iz kase Ministarstva održivog razvoja i turizma, a ostatak iz Državnog arhiva, Crnogorskog narodnog pozorišta, Crnogoske kinoteke, Muzičkog centra, Uprave za zaštitu kulturnih dobara i Filmskog centra.

Vlada je dala saglasnost da se 80.000 eura koje je uštedjelo Ministarstvo sporta i mladih prenese na tekuća budžetska rezerva.

Zbog nadograđivanja sistema za elektronsku razmjenu tajnih podataka, potrebno je nabaviti takozvanu kriptokutiju za koju je potrebno izdvojiti 23.700 eura. Ova sredstva će iz Generalnog sekretarijata Vlade biti preusmjerena na Direkciju za zaštitu tajnih podataka.

Zbog isplata namijenjenih Nataši Marinović iz Generalnog sekretarijata Vlade koja je privremeno bila angažovana u Stalnoj misiji Crne Gore pri NATO-u u Briselu, preusmjereno je 8.484,76 eura.

Ova sredstva biće preusmjerena upravo sa budžetske potrošačke jedinice Generalnog sekretarijata Vlade na Ministarstvo vanjskih poslova koje je nadležno za osoblje i u Stalnoj misiji pri NATO-u.

Ovakav vid preusmjeravanja sredstva sa jednog na drugu potrošačku jedinicu unutar državnog budžeta odobrava Ministarstvo finansija na predlog Vlade.

K.J.

10

hronika

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Negirao da je umiješan u ubistvo Đuričkovića

navodima istrage, sačekali da uđe u svoje vozilo dok je Milorad Radulović bio na mjestu suvozača. Vozilo je bilo parkirano u Ulici IV proleterske u blizini ugostiteljskog objekta “Konoba”.

Oštećeni je krenuo u pravcu Bajove ulice, navodi se u optužnici VDT-a koju je sud vratio na dopunu, a okrivljeni Vujačić se sa vozilom “reno megan” registarskih oznaka PG BG 344 kojim je upravljao, krećući se iz suprotnog smjera, približio vozilu kojim je upravljao oštećeni Đuričković, te skrenuo ulijevo u suprotnu kolovoznu traku.

“Usljed čega je oštećeni bio prinuđen da zaustavi vozilo kojim je upravljao, nakon čega je Mašanović sa mjesta suvozača kroz otvoreni prozor iz automatske puške marke “Crvena zastava” ispalio više projektila u pravcu Đuričkovića od kojih su ga dva pogodila”, navodi se u optužnici VDT-a. Bo.B. Foto: Dejan Lopičić

Mario Milošević, koji se tereti za saučesništvo u ubistvu Radomira Đuričkovića na Cetinju 10. oktobra 2016. godine na Cetinju, iznio je juče odbranu pred tužiocem u VDT-u, negirajući optužbe za umiješanost u ovo ubistvo. Kako je nakon saslušanja u izjavi za medije saopštio advokat Damir Lekić, punomoćnik oštećene porodice Đuričković, Milošević je odbio da odgovara na pitanja tužioca, i na pitanja svog branioca i punomoćnika oštećene strane.

“Okrivljeni je rekao da je Đuričkovića poznavao ‘zdravo za zdravo’, te da nisu imali nikakvih poslova - nisu imali niti nešto dobro niti loše.

Istakao je da mu je žao zbog ubistva, dodajući da nema veze sa njegovim ubistvom.

Kada mi je pročitana naredba za sprovođenje istrage, Milošević je kazao da su to za njega “španska sela” i da se šokirao kada je to pročitao u medijima.

Milošević je u VDT iz Istražnog zatvora doveden uz jake mjere obezbjeđenja.

Osim njega, za ubistvo i saučesništvo u ubistvu terete se i Igor Mašanović i Vukan Vujačić koji su, kao i Milošević, lišeni slobode na Kosovu. Više državno tužilaštvo u Podgorici istragom je utvrdilo da je Vujačić upravljao vozilom, dok je Mašanović pucao na Đuričkovića.

Oni su navodno pratili kretanje Đuričkovića u cilju nalaženja pogodnog mjesta da ga liše života, pa su, prema

Milošević

Sa uviđaja nakon pucnjave u Beogradu

Foto: Nemanja Jovanović, RAS Srbija

Milošević saslušan u vdt-u

sinoć u Beogradu

Na daku davidovića pucaNo iz sNajpera

Nikšićki biznismen Miodrag Daka Davidović upucan je sinoć oko 20 sati u Beogradu, ispred hotela “Kraun plaza”, gdje je bio u društvu episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija.

Prema pisanju “Večernjih novosti”, na vlasnika nikšićkog “Neksana”, nepoznati napadač ispalio je hitac u lobiju hotela “Kraun plaza”. Policija je na licu mjesta obavila uviđaj i izuzela snimke sa nadzornih kamera, a inspektori su ispitali svjedoke. Dok je trajao uviđaj ispred hotela, bile su prisutne jake policijske snage i blokiran centar Beograda.

Policija sumnja da je na nikšićkog biznismena pucano iz snajpera. Da-

Davidović vidović je pogođen u ruku, nakon čega je privatnim vozilom prevezen u Urgentni centar i nije životno ugrožen.

Srpski mediji prenose da je na Novom Beogradu pronađen zapaljen automobil “reno 4” u kojem je pronađena snajperska puška, za koju polici-

ja sumnja da je korištena u napadu na Davidovića.

Davidović, koji je nekada bio načelnik Centra bezbjednosti Nikšić, već nekoliko godina živi u Beogradu. On je poznat je kao veliki donator Srpske pravoslavne crkve, ali i brojnih političkih stranaka Srpske provinijencije u Crnoj Gori. Davidović je, prema pisanju medija, tokom 2016. godine, u vrijeme parlamentarnih izbora, finasirao Demokratski front, a kasnije je pomagao i neke druge opozicione partije.

Davidović je, kako su ranije pisale Dnevne novine, povezivan i sa političkim savezom “Da svako ima”, formiranim 1. maja ove godine u Bijelom Polju.

E.H.

pucnjava u podgorici

Globarević upucaN zboG zeleNašeNja? Podgoričanin Dražen Globarević (29) ranjen je preksinoć u 23.10 časova tokom pucnjave koja se dogodila u podgoričkom naselju Stari aerodrom. Na njega je iz za sada nepoznatog razloga u pravcu nogu pucao mladić čiji indentitet još uvijek se utvrđuje, a koji je nakon ispaljenih hitaca pobjegao sa lica mjesta. Globarević je tom prilikom zadobio lakše tjelesne povrede tako što ga je metak okrznuo u predjelu skočnog zgloba. Nakon što mu je ukazana pomoć u Kliničkom centru, on je ot-

pušten na kućno liječenje.

Motiv napada je za sada nepoznat, ali policija sumnja da ima veze sa poslom sa kojim se, navodno, Globarević bavi i zbog kojeg je i ranije privođen, a to je zelenaštvo. Pucanj u predjelu noge najvjerovatnije je bilo upozorenje, stoga je predmet dat u rad Osnovnom državnom tužilaštvu.

Podjećamo, Dražen Globarević je zajedno sa bratom Draganom Globarevićem hapšen krajem aprila 2017. godine zbog sumnje da su od marta 2016. godine u više na-

vrata Draženu Mujoviću pozajmljivali novac na kamatu, u ukupnom iznosu od 24.000 eura, sa kamatom od 15 odsto na mjesečnom nivou.

“Policijsko-tužilačke aktivnosti sprovedene u akciji ‘Zajam’ ukazuju na sumnju da su Globarevići, koristeći teško materijalno stanje oštećenog dali na pozajmicu novac, ugovarajući pritom za sebe nesrazmjernu imovinsku korist. Konkretno, Dragan Globarević je, sumnja se, od marta 2016. godine u više navrata Mujoviću pozajmljivao

na tzv. kamatu novac u ukupnom iznosu od 24.000 eura, sa kamatom od 15% na mjesečnom nivou. Mujović je, kako se sumnja, na ime ugovorene kamate vratio 25.500 eura. Takođe se sumnja se da je Dražen Globarević u junu 2016. godine Mujoviću pozajmio 1.000 eura, sa kamatom od 30% na nedjeljnom nivou, te da mu je oštećeni na ime ugovorene kamate vratio novac u iznosu od 2.600 eura”, navodi se u ranijem saopštenju Uprave policije.

Dražen Globarević se vo-

di kao bezbjednosno interesantno lice, a hapšen je i u februaru 2012.godine, nakon što je odbacio pištolj kada je vidio policiju i krenuo da bježi.

Međutim, policajci su uspjeli da ga sustignu i uhapse. Takođe su pronašli i pištolj kalibra 7,65 mm sa sedam metaka koji je Globarević odbacio tokom bjekstva. Godinu dana ranije Dražen Globarević je privođen zbog tuče u lokalu „Porto” u Ulici Stanka Dragojevića u Podgorici tokom koje je jedna osoba zadobila teške tjelesne povrede.

N.P.

HRONIKA

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

11

ODLOŽENO SASLUŠANJE V.D.VRHOVNOG TUŽIOCA U PREDMETU PROTIV NENADA VUJOŠEVIĆA

Traženo izuzeće Stankovića i Katnića zbog sumnje u njihovu nepristrasnost

Saslušanje v.d. vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića povodom predmeta koji se vodi protiv njegovog bivšeg sekretara Nenada Vujoševića, odloženo je juče u Specijanom tužilaštvu. Advokati Borivoje Borović i Zdravko Đukanović tražili su izuzeće glavnog državnog tužioca Milivoja Katnića. Nakon što su tražili izuzeće Katnića, advokati su zatražili i izuzeće Stankovića tako da će odluka o oba zahtjeva biti donijeta na Opštoj sjednici Vrhovnog državnog tužilaštva.

Vujošević se tereti za dva krivična djela: protivzakoniti uticaj i pripadništvo kriminalnoj organizaciji koju je osnovao odbjegli predsjednik Atlas grupe Duško Knežević.

Kako je novinarima saopštio Borović, izuzeće je traženo zbog sumnje u nepristrasnost oba tužioca. Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić juče je trebalo da sasluša vrhovnog državnog tužioca.

“Katnićevo izuzeće je traženo zbog toga što je ranije davao neke izjave koje su štetile odbrani okrivljenog Vujoševića. Sa druge strane, tražio sam izuzeće i v.d. vrhovnog tužioca zato što je on zainteresovan kao svjedok za ovaj predmet pa neće pravilno odlučiti o izuzeću tužioca”, kazao je branilac Nenada Vujoševića, advokat Borović. Iste razloge za traženje izuzeća Katnića, naveo je i avokat Đukanović koji zastupa Duška Kneževića.

„Kao branilac Duška Kneževića stavio sam zahtjev za izuzeće glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića iz razloga što nema zakonskih uslova da on postupa u ovom predmetu.

Mi smo te razloge naveli. Oni se odnose na sumnju u njegovu nepristrasnost. Nalazi se na snimku u vezi koga će biti ispitivan vrhovni državni tužilac Ivica Stanković. Pored toga, tražili smo da se i Stanković izuzme od odlučivanja, odnosno da se o zahtjevu za izuzeće odlučuje na sjednici Vrhovnog državnog tužilaštva na način na koji je to zakonom predviđeno. Nakon odluke o izuzeću do daljnjeg je odloženo ispitivanje svjedoka Ivice Stankovića“, rekao je advokat Zdrav-

ŽALBE NA PRESUDU ŠARANOVIĆU ZBOG UBISTVA BEĆIROVIĆA

Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu, odbrana oslobađajuću presudu Pred Apelacionim sudom juče su razmatrane žalbe na presudu kojom je Marko Šaranović u ponovljenom postupku osuđen na 12 godina zatvora jer je u saizvršilaštvu sa jednom ili više nepoznatih osoba ubio biznismena Dragana Bećirovića u Budvi 2011. godine.

Optuženi Milan Bulatović

oslobođen je, istom presudom, optužbe za neprijavljivanje krivičnog djela i učinioca.

Sudija izvjestilac Seka Piletić pročitala je žalbu Višeg državnog tužilaštva, kojom su tražili da se ukine presuda prvostepenog suda i da se ponovi glavni pretres, a ukoliko bi potvrdili odluku da se produži broj godina zatvora na maksi-

malnu kaznu.

“Vještačenje telekomunikacija pokazuje da je ubistvo počinjeno na podmukao način. Činjenica da je okrivljeni ostavio telefon kod zeta, a vozilo prodao ukazuje da je radio po planu. Prvostepeni sud je nepravilno izveo zaključak da je počinio ubistvo, a ne teško ubistvo”, navodi se u žalbi.

ko Đukanović.

Nenad Neno Vujošević, sekretar VDT-a Ivice Stankovića i akter snimaka kojeg je odbjegli Duško Knežević objavio, a na kojem se čuje da je osumnjičeni pare davao vrhovnom državnom tužiocu. Međutim, tokom saslušanja u tužilaštvu Vujošević je kategorično tvrdio da nikada nije primao bilo kakav novac niti da je isti davao tužiocima. Podsjetimo, vrhovni državni tužilac Ivica Stanković kategorično je na pres konferenciji odbacio navode da je preko Nenada Vujoševića uzeo novac od Duška Kneževića. Kako je ranije saopštila specijalna tužiteljka Lidija Vukčević, Duško Knežević je sačinio kriminalni plan da preko zaposle-

nih u VDT-u dobija podatke o postupcima koji su u toku, a koji se vode protiv njega.

“Pa je Vujošević prihvatio da kao sekretar VDT-a stupa u kontakt sa tužiocima i saznaje da li su pokrenuti izviđajni postupci, a posebno u vezi e-commerce servisa, te vrbuje tužioce i nudi im mito, kako ne bi predlagali određivanje pritvora ili ukidanje pritvora gdje je on već određen”, navela je Vukčević. Tužiteljka je navela da je Vujošević u avgustu ove godine, postupajući po nalogu Kneževića, stupio u kontakt sa postupajućim tužiocem, te posredovao da se jedno lice pusti na slobodu i da mu se ne odredi pritvor, iako su za to postojali zakonski uslovi.

N.P. Advokat Borivoje Borović tražio je, sa druge strane, da se njegov branjenik oslobodi krivice jer, kako je dodao, presuda je zasnovana na nekredibilnim i nezakonitim dokazima.

“Cjelokupna argumentacija suda temelji se na odbrani optuženog Bulatovića, datoj u prethodnom postupku, koja je bila proizvod prijetnji, ucjena i zastrašivanja uz otvoreno odobravanje tužilaštva i transkriptima prisluškivanih razgovora, dobijenih u izvršenju mjera tajnog nadzora tehničkog snimanja privatnih razgovora u javnim prostorijama”, navodi se u žalbi odbrane.

E.H.

12

hronika

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Na osnovu člana 98 Zakona o visokom obrazovanju („Službeni list Crne Gore“ br. 044/14, 052/14, 047/15, 040/16, 042/17), člana 136 Statuta Univerziteta Crne Gore (Bilten UCG broj 337-posebno izdanje) i člana 27 Odluke o izmjenama i dopunama Statuta Univerziteta Crne Gore (Bilten broj 447, 2018. godina), a u vezi sa Odlukom Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore broj 02–269, od 25.09.2019. godine, Centar za doktorske studije Univerziteta Crne Gore raspisuje

KONKURS

ZA UPIS NA DOKTORSKE STUDIJE UNIVERZITETA CRNE GORE za studijsku 2019/2020. godinu -III UPISNI ROK1. Broj kandidata i visina školarine: Broj studenata za upis na doktorske studije i visina školarine za studijsku 2019/2020. godinu utvrđeni su Odlukom Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore broj 02-269, od 25.09.2019. godine na sljedećim organizacionim jedinicama i studijskim programima Univerziteta Crne Gore: NAZIV ORGANIZACIONE JEDINICE/ STUDIJSKOG PROGRAMA 1. BIOTEHNIČKI FAKULTET Biotehnika 2. EKONOMSKI FAKULTET Ekonomija 3. ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Elektrotehnika 4. FAKULTET ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE Fizička kultura 5. FAKULTET ZA TURIZAM I HOTELIJERSTVO Turizam 6. FILOLOŠKI FAKULTET Jezik i književnost 7. FILOZOFSKI FAKULTET Istorija 8. GRAĐEVINSKI FAKULTET Građevinarstvo 9. MAŠINSKI FAKULTET Mašinstvo 10. MEDICINSKI FAKULTET Stomatologija 11. POMORSKI FAKULTET KOTOR Pomorske nauke Menadžment u pomorstvu 12. PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET Matematika Biologija Fizika Računarske nauke

BROJ STUDENATA ZA UPIS NA DOKTORSKE STUDIJE 3 3 1 1 14 14 6 6 5 5 6 6 1 1 3 3 3 3 3 3 9 5 4 9 3 2 2 2

Visina školarine je utvrđena Odlukom Upravnog odbora broj 02 – 269, od 25.09.2019. godine i iznosi 1.000,00 eura po semestru za sve studijske programe.

2. Uslovi upisa: Pravo prijave na konkurs za upis na doktorske studije imaju kandidati koji su stekli diplomu akademskog naziva magistra iz odgovarajuće oblasti nauka/umjetnosti, odnosno akademsku diplomu regulisanih profesija, nakon stečenih najmanje 300 ECTS kredita.

Doktorske studije traju tri studijske godine (šest semestara), odnosno obim studijskog programa ovih studija iznosi 180 ECTS kredita.

Kandidat za upis dužan je podnijeti prijavu i dokaze o ispunjavanju uslova.

Za upis na doktorske studije neophodno je znanje jednog svjetskog jezika. Stranac se može upisati na studijski program doktorskih studija pod istim uslovima kao i crnogorski državljanin, uz prethodno priznavanje inostrane obrazovne isprave ranije završenog ciklusa/stepena/nivoa studija, koja je uslov za upis.

3. Dokazi: Kandidat podnosi: − ovjerenu kopiju diplome o stečenom akademskom nazivu magistra iz odgovarajuće oblasti nauka/ umjetnosti, odnosno akademsku diplomu regulisanih profesija, nakon stečenih najmanje 300 ECTS kredita, − uvjerenje o položenim ispitima na magistarskom studijskom programu, − izvod iz matične knjige rođenih i − dokaz o aktivnom znanju jednog svjetskog jezika.

4. Rokovi za upis: Prijava sa odgovarajućim dokazima podnosi se organizacionim jedinicama Univerziteta Crne Gore do 12.12.2019. godine.

Postupak rangiranja sprovodi Komisija za doktorske studije na organizacionoj jedinici Univerziteta.

Upis kandidata će se obaviti do 16.12.2019. godine.

5. Informacije: 1. Biotehnički fakultet: 020 268 437 http://www.ucg.ac.me/fakultet/29 2. Ekonomski fakultet: 020 241 138 http://www.ucg.ac.me/ef 3. Elektrotehnički fakultet: 020 245 839 http://www.ucg.ac.me/fakultet/13 4. Fakultet za sport i fizičko vaspitanje: 040 235 207 http://www.ucg.ac.me/fakultet/34 5. Fakultet za turizam i hotelijerstvo: 032 322 686 http://www.ucg.ac.me/fth 6. Filološki fakultet: 040 243 912 http://www.ucg.ac.me/fakultet/28 7. Filozofski fakultet: 040 243 921 http://www.ucg.ac.me/fakultet/19 8. Građevinski fakultet: 020 244 905 http://www.ucg.ac.me/fakultet/16 9. Mašinski fakultet: 020 245 003 http://www.mf.ucg.ac.me/ 10. Medicinski fakultet: 020 246 651 http://www.ucg.ac.me/fakultet/18 11. Pomorski fakultet Kotor: 032 303 184 http://www.ucg.ac.me/fakultet/23 12. Prirodno – matematički fakultet: 020 245 204 http://www.ucg.ac.me/pmf

UDES NA PUTU RIBAREVINE –BERANE

U sudaru dva vozila povrijeđeni vozači U saobraćajnom udesu koji se dogodio juče oko 10 sati, u mjestu Kljunača na magistralnom putu Ribarevine – Berane, jedna osoba je zadobila teže povrede. Do udesa je došlo kada su se sudarili kombi i putničko vozilo ”pežo”.

Tom prilikom je, kako je za Dnevne novine saopšteno iz bjelopoljske policije, teže povrede zadobio vozač “pežoa” Ranko Mrdović koji se kretao u pravcu Berana dok se kombi kojim je uprav-

ljao Beranac Milutin Joksimović, kretao iz suprotnog pravca.

Vozač Mrdović je, kako je saopšteno iz bjelopoljske bolnice, nakon zbrinjavanja u Urgentnom bloku transportovan u Klinički centar u Podgorici.

Joksimović je, kako je saopšteno usljed zadobijenih povreda, zadržan na hiruškom odjeljenju Opšte bolnice u Bijelom Polju. Dok je trajao uviđaj saobraćaj je bio više od sat u prekidu u oba pravca. B.Č.

ZBOG ORUŽJA

Krivična prijava protiv rožajca Policija je u Rožajama kod A.M. (35) iz ovog grada, pronašla oružje u ilegalnom posjedu.

Kako su saopštili iz Uprave policije, protiv A.M. je podnijeta krivična prijava zbog sumnje da je

nedozvoljeno držao oružje i eksplozivne materije.

“Pretresom je pronađena i oduzeta lovačka puška i 27 komada municije, četiri radio veze, dvogled i dva noža”, navode iz policije.

E.H.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

hronika

13 Foto: Antena M

četiri lica založila nepokretnosti, jedno gotov novac

kašćelan na slobodi uz jemstvo od pola miliona Vijeće Višeg suda u Podgorici juče je prihvatilo jemstvo za Slobodana Kašćelana, koji slovi za vođu “kavčana”, pa će po pravosnažnosti ovog rješenja on biti pušten iz Istražnog zatvora. Za njega su garantovali najbliži srodnici, koji su pristali da im na nepokretnosti bude stavljena hipoteka. Ponuđeno jemstvo u nekretninama iznosi 501.700 eura, dok je gotovim novcem ponuđeno 5.000 eura. Tako su kroz nepokretnosti četiri lica ponudila jemstvo - Milka Vasić u iznosu od 143.900 eura, Nenad Pravilović 209.600 eura, Dragana Kašćelan 91.800 eura i Danilo Kašćelan 56.400 eura. Gotov novac založio je Novica Kašćelan.

Vasić je pristala da se hipoteka stavi na njena dva stana, a ostali na po stan.

“Optuženi Kašćelan biće pušten na slobodu po pravosnažnosti ovog rješenja i nakon što se izvrši upis hipote-

ke na navedenim nepokretnostima u korist države Crne Gore i o tome sudu bude dostavljen dokaz, kao i nakon što branilac optuženog Kašćelana, advokat Novica Kašćelan, u sudski depozit položi novac u iznosu od 5.000 eura”, navedeno je u rješenju suda.

Na jučerašnjem suđenju trebalo je da se sasluša svjedok oštećeni Milan Dragović. Međutim, iz Hrvatske su odgovorili da se nje-

Optuženi Kašćelan biće pušten na slObOdu pO pravOsnažnOsti OvOg rješenja i naKOn štO se izvrši upis hipOteKe na navedenim nepOKretnOstima u KOrist države, KaO i naKOn štO advOKat u sudsKi depOzit pOlOži nOvac u iznOsu Od 5.000 eura

govo saslušanje nije moglo obaviti pa su sudu predložili druge datume, ali zbog organizaciono-tehničkih obaveza sud ne može da udovolji ovom predlogu. Dragović treba da se izjasni na okolnosti uzimanja novca na zajam od okrivljenog Kašćelana. Prema navodima SDT-a, okrivljeni Kašćelan je dao novac na zajam iskorišćavajući teško imovno stanje i tom prilikom ugovorio za sebe nesrazmjernu imovinsku korist u iznosu od 30.000 eura. Naime, Kašćelan se tereti da je od juna 2010. godine pa nadalje, u Kotoru dao novac na zajam oštećenom Milanu Dragoviću i ugovarao za sebe nesrazmjernu imovinsku korist u iznosu koji je preko 30.000 eura, u čemu mu je, kako se to osnovano sumnja, pomogao okrivljeni Goran Ljubatović. Prema optužnici, oštećeni Dragović nalazio se u teškom imovnom stanju i u sta-

nju nužde zbog propasti više poslova i prijetnje da će izgubiti stambeni objekat, kuću “Vila Luković”, zbog kredita podignutog kod Hipo Alpe Adria banke, pa mu je Kašćelan pozajmio novac u iznosu od 50.000 eura, pri čemu je za sebe ugovorio nesrazmjernu imovinsku korist u vidu mjesečne kamate u iznosu od 10 odsto vrijednosti pozajmljenog novca. Ovom optužnicom SDT-a terete se Stefan Brnović, Zlatko Samardžić, Ilija Dedović, Tripo Moš-

kov, Aleksandra Bogdanović, Đerđ Camaj, Igor i Nikola Andrić i Goran Ljubatović i to za stvaranje kriminalne organizacije u sticaju sa nedozvoljenim držanjem oružja, prodajom droge, davanjem mita i pranjem novca. Takođe, aktom Tužilaštva obuhvaćeni su Igor Božović, Vladimir Božović, Miloš Radonjić, Siniša Vlahović, Aleksandar i Igor Đurišić i Davor Prelević, koji su u bjekstvu i sudi im se u odsustvu.

Bo.B.

nikšićka policija rasvijetlila razbojništva

opljačkao kladionicu, pa natjerao taksistu da ga vozi za podgoricu

Nikšićka policija rasvijetlila je dva razbojništva i tom prilikom uhapsila S.C. (22) i K.K. (35), saopšteno je iz Uprave policije.

“Policija je na magistralnom putu Nikšić – Danilovgrad zaustavila taksi vozilo kojim je upravljao Ž.V. iz Nikšića, u kojem je zatečeno lice koje je prethodno počinilo krivično djelo razbojništvo na štetu jedne sportske kladionice. S.C. (22) iz Nikšića je lišen slobode i kod njega je pronađen pištolj, za koji se sumnja da je korišćen prilikom izvršenja krivičnog djela, kao i otuđeni novac.

Kriminalistička obrada ukazuje na sumnju da je S.C. izvršio ovo krivično djelo na način što je uz prijetnju pištoljem iz pomenute sportske kladionice otuđio novac. Nakon toga, on je uz prijetnju ovim vatrenim oružjem prinudio vozača taksi vozila Ž.V. da ga odveze u Podgoricu”, saop-

šteno je iz policije.

Takođe, sumnja se i da je S.C. u prethodnom periodu ukrao veću količinu novca i iz više registarskih kasa iz jednog marketa. S.C. je po nalogu nadležnog tužioca lišen slobode i uz krivičnu prijavu priveden nadležnom tužilaštvu zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično djelo razbojništvo, krivično djelo teška krađa i krivično djelo prinuda.

“Osim toga, policija je u Nikšiću pronašla K.K. (35), za kojeg se sumnja da je izvršio krivično djelo razbojništvo na štetu jednog marketa u Nikšiću, uz prijetnje i upotrebu sile prema M.B., zaposlenom licu u ovom objektu, i nanio mu povredu. K.K. je lišen slobode i njemu je određeno zadržavanje do privoda sudiji za istragu Osnovnog suda u Nikšiću”, zaključuje se u saopštenju UP. E.H.

potvrĐena presUda višeg sUda

zakić i Đukić osloboĐeni optužbe

Apelacioni sud potvrdio je presudu vijeća sudije Šefkije Đeševića u Višem sudu u Bijelom Polju, koje je usljed nedostatka dokaza oslobodilo optužbe Berance Marka Zekića i Radomira Đukića za pokušaj ubistva sugrađanina Edina Šuntića.

Teretili su se da su 10. juna prošle godine u Beranama pokušali da ubiju Šuntića, ali u tom incidentu niko nije povrijeđen. Inače, oni

su kategorički negirali povezanost sa tim krivičnim djelom, tvrdeći da su bili sasvim na drugom mjestu, na Kosovu.

Optuženima je stavljeno na teret da su kao saizvršioci izvršili krivično djelo “ubistvo u pokušaju” s tim što je Zekiću, za kojeg se sumnja da je pucao kritične prilike, u sticaju stavljeno na teret i krivično djelo “nedozvoljeno držanje oružja”.

B.Č.

14

društvo

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Ilustracija

Uskoro bez zakazivanja imUnoloških testiranja

Direktorica centra za meDicinsku genetiku i imunologiju kccg, prof. Dr ol

⌦ Jelena Vađon Đurišić

U

vođenje obaveznog centralnog zakazivanja ograničilo je uzimanje uzoraka za imunološke pretrage na 60 dnevno, što je dovelo do nezadovoljstva pacijenata, koji na zakazani termin čekaju i do dva mjeseca. U Centru za medicinsku genetiku i imunologiju svjesni su problema i, kako najavljuju, već rade na njegovom rješavanju, odnosno ukidanju zakazivanja.

Redakciji Dnevnih novina javili su se građani sa pritužbom da imunološka testiranja u Kliničkom centru Crne Gore preko izabranog ljekara mogu da zakažu tek za dva mjeseca, zbog čega im, kako kažu, propadaju termini za kontrolu kod specijalista koji su ih uputili na tu dijagnostiku.

Direktorica Centra za medicinsku genetiku i imunologiju, prof. dr Olivera Miljanić, potvrdila je Dnevnim novinama da je uvođenje obaveznog centralnog zakaziva-

Centar će uskoro dobiti novi prostor, dizajniran u skladu sa potrebama savremene dijagnostike u imunologiji i genetiCi, uključujući i uvođenje laboratorijskog informaCionog sistema, što će, uvjereni smo, obezbijediti bržu i efikasniju dijagnostiku, uz znatno unaprijeđen kvalitet rada i komfor u radu zaposlenih

nja dovelo do poteškoća u radu Odjeljenja za imunologiju Centra za medicinsku genetiku i imunologiju (CMGI) Kliničkog centra Crne Gore, koji je prepoznat i na čijem rješavanju se uveliko radi.

Već su se, kako je rekla, obratili Ministarstvu zdravlja u cilju unapređenja brzine protoka pacijenata kroz imunološku dijagnostiku sa jasnim predlozima kako bi se obezbijedilo svim pacijentima da svoje pravo na imunološku dijagnostiku ostvare u najkraćem mogućem roku.

■ uskoro bez

zakazivanja

“Ministarstvo je uvažilo sve naše predloge i upravo ovih dana pokrenut je proces izmjene platforme zakazivanja pacijenata za imunološka ispitivanja i kako smo obaviješteni, očekujemo brze reakcije i promjene, koje treba da se realizuju narednih dana. Očekujemo da će pacijenti dobijati upute za ‘Imunološku dijagnostiku’ i na taj način ne bi postojala potreba za zakazivanjem,

a svi pacijenati će biti regularno obrađeni u terminima predviđenim za uzimanje uzoraka (ponedjeljak i srijeda od 7.30 do 9.30), kao što je bilo prije uvođenja obaveznog zakazivanja pacijenata u specijalističkim ambulantama”, najavila je Miljanić za Dnevne novine.

Osim aktivnosti na unapređenju imunološke dijagnostike, unazad godinu, Klinički centar je mnogo uradio i na unapređenju kvaliteta rada cjelokupnog Centra za medicinsku genetiku i imunologiju, koji je osnovan 2000. godine i funkcioniše u veoma ograničenom prostoru.

“Prepoznajući značaj Centra za medicinsku genetiku i imunologiju, kao jedinog centra unutar zdravstvenog sistema Crne Gore u kome se sprovodi genetička i imunološka dijagnostika za više od 11.000 pacijenata godišnje, uključujući i prenatalnu dijagnostiku nasljednih bolesti, menadžment Kliničkog centra sproveo je brojne aktivnosti na obezbjeđivanju adekvatnog prostora za rad Centra. Nadomak 20. godišnjice postojanja, Centar će uskoro dobiti novi prostor, dizajniran u skladu sa potrebama savremene dijagnostike u imunologiji i genetici, uključujući i uvođenje laboratorijskog informacionog sistema, što će, uvjereni smo, obezbijediti bržu i efikasniju dijagnostiku, uz znatno unaprijeđen kvalitet rada i kom-

Prof. dr Miljanić for u radu zaposlenih”, naglasila je Miljanić.

■ ograničeni na 60 pacijenata dnevno

Ona je objasnila da je jedan od trenutnih problema što uzimanje uzoraka uz zakazivanje ograničava broj pa-

cijenata na 60 po danu i rezultira produženim čekanjem na dijagnostiku.

“Uzimanje uzoraka za imunološke pretrage obavlja se dva puta sedmično, ponedjeljkom i srijedom od 7.30 do 9.30, odnosno dok se ne prime svi prispjeli pacijenti. Dinamika testiranja i samog izvođenja imunoloških analiza se nije promijenila u odnosu na prethodni period, ali je uvođenjem centralnog zakazivanja ograničen broj pacijenata po terminu na 60 iako CMGI može u navedenim danima da primi neograničen broj pacijenata, odnosno sve pacijente koji dođu sa adekvatnim uputom u terminu predviđenom za uzimanje uzoraka, kako je to bila praksa svih prethodnih godina”, istakla je Miljanić i precizirala da je to oko 200 pacijenata sedmično.

Dodatan problem predstavlja, kako je rekla, zakazivanje pacijenata za uzorkovanje kr-

200

pacijenata sedmično da uzorke na imunološku analizu

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

društvo

15

KCCG i SSŠ ª SerGije Stanićº potpiSali uGovor o Saradnji

Dogovorili unapređenje Servisa za pripremu i distribuciju hrane

livera Miljanić, najavila za dn:

Sa potpisivanja memoranduma o saradnji

vi za imunološku dijagnostiku sa neadekvatnim uputima, jer od izabranog ljekara treba da dobiju specijalistički uput za imunološku dijagnostiku.

“Pacijenti često dobijaju neadekvatne upute, kao na primjer upute za biohemijsko – hematološku laboratoriju, ljekaru specijalisti – klinička genetika / upućivanje na imunološko testiranje, ljekaru specijalisti – alergologija i imunologija / dječja alergološka ambulanta, ljekaru specijalisti – imunologija / dječja alergološka ambulanta, ljekaru specijalisti – alergologija i imunologija / dermatološka ambulanta”, kazala je Miljanić i dodala da trenutno važeći način sprovođenja imunološke dijagnostike u CMGI zahtijeva zakazivanje uz “uput za ljekara specijalistu - imunologa” sa upućivanjem na imunološko testiranje.

■ rezultati najkasnije za 14 dana

Samo čekanje na rezultate analiza, kaže, nije dugo i uglavnom je svedeno na maksimalno 14 dana.

“Pri tome treba imati u vidu da se sva imunološka dijagnostika ovako velikog broja pacijenata, oko 1.000 mjesečno,

obavlja ručno, bez podrške laboratorijskog informacionog sistema, bez mogućnosti softverskog kontrolisanja ulaza / izlaza analiza. Kompletiranje dijagnostike, koja se većinom sprovodi manuelno i zahtijeva mikroskopske analize, obično se završava unutar jedne radne nedjelje (pet dana), a potom se za svakog pacijenta, oko 200 pacijenata sedmično, sačinjava izvještaj sa pisanim stručnim zaključkom i mišljenjem koje daju ljekari specijalisti”, pojasnila je Miljanić.

Ovakvom organizacijom, ističe, dijagnostika nehospitalizovanih pacijenata, koja ne spada u urgentnu, završava se za dvije radne sedmice.

“Slijedeći medicinske indikacije analize za hospitalizovane pacijente (uzorci iz Kliničkog centra i svih drugih opštih bolnica u Crnoj Gori) imaju prioritet u odnosu na izvještaje pacijenata kojima je uzorak uzet ambulantno, uz napomenu da pacijentima koji navedu da im je izvještaj potreban ranije zbog zakazanog specijalističkog pregleda, nalaz se po prioritetnoj proceduri priprema i izdaje odmah po završetku dijagnostičkog postupka (nekada i unutar dva dana)”, naglasila je Miljanić.

Direktori Kliničkog centra Crne Gore dr Jevto Eraković i Škole za srednje i više stručno obrazovanje “Sergije Stanić” iz Podgorice Darko Vukčević potpisali su u KCCG-u Ugovor o poslovnoj saradnji, koji se zasniva na principima zajedničkih potreba i interesa.

Potpisivanjem Ugovora sa školom “Sergije Stanić” Klinički centar će, kako je saopšteno, unapijediti rad u Ser-

visu za pripremu i distribuciju hrane.

“Ugovorom je predviđeno da kompletna stručna pomoć škole bude na raspolaganju KCCG-u u smislu bolje organizacije rada Serviranja za distribuciju hrane. Naša ustanova u drugom pravcu će omogućiti stručnu podršku u smislu nutricionista i dijetetičara, koji će doprinijeti da zajedničkom aktivnošću Klinič-

kog centra i škole ‘Sergije Stanić’ kvalitet spremanja i posluživanja hrane bude na još višem nivou, na zadovoljstvo naših pacijenata”, objasnili su iz Kliničkog centra.

Pored tog segmenta, kako dodaju, sporazumom je planirano da se razmatra i mogućnost zajedničkog djelovanja u smislu ugostiteljskih objekata koji se nalaze u krugu KCCG. J.V.Đ.

MiniStar niKola janović poruČio

Podrška mladima u riziku

Ministarstvo sporta i mladih u kontinuitetu sprovodi brojne aktivnosti u cilju poboljšanja položaja mladih, a posebno ranjivih grupa.

“Naša je misija da sačuvamo mlade od mogućih rizika i da im budemo oslonac kako bi imali što kvalitetnije živote i sjutra aktivno radili na kreiranju boljeg društva za generacije koje dolaze”, istakao je ministar sporta i mladih Nikola Janović, otvarajući regionalnu konferenciju posvećenu socijalnom osnaživanju mladih u riziku.

On je naglasio da je važno na vrijeme prepoznati potrebe različitih kategorija mladih u riziku, te kreirati politike koje će im pomoći da ostvare svoje potrebe.

“Mladi moraju da jačaju svoje vještine i kompetencije kako bi postali nosioci pozitivnih društvenih promjena. Ministarstvo je nastavilo

Janović intenzivan rad na stvaranju novih prilika za mlade, prepoznajući značaj angažovanja institucija kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou”, kazao je Janović.

Mladi regiona, kazala je izvršna direktorica NVO Juventas Ivana Vujović, nijesu dovoljno integrisani u proces donošenja odluka, susreću se sa brojnim socio-ekonomskim izazovima, žive u zemljama u koji-

ma vladavina prava još nije zaživjela, u kojima zaštitni mehanizmi ne pokrivaju potrebe svih mladih, pa se, kako je pojasnila, suočavaju sa pojačanim rizikom od socijalne isključenosti.

Stalna koordinatorka sistema Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori Fiona Mekluni smatra da je danas sve više mladih ljudi koji su suočeni sa različitim izazovima.

J.V.Đ.

16

društvo

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Na GooGle Scholar pretraživaču

Profesor Bjelica Prvi među naučnicima svijeta u održaN rektorSki koleGijum Na ucG oBlasti sPortskog treninga konkurs za stanove Sa jučerašnjeg sastanka rektorskog kolegijuma

foto:Balsa Rakocevic

Redovni profesor Univerziteta Crne Gore prof. dr Duško Bjelica dospio je na prvo mjesto u svijetu na Google Scholar pretraživaču po broju citiranosti njegovih naučnih radova koji se tiču sportskog treninga.

Na datum 6. decembar 2019.

Bjelica

godine, kako se navodi, broj citata iznosi 6.689.

Google Scholar je pretraživač koji, pod kompanijom Google, indeksira radove naučnika i svaki naučni rad povezuje s publikacijama u kojima je već citiran, u bazi, koja sadrži oko 390 mili-

ona dokumenata.

Profesor Bjelica je do sada, kao autor i koautor, objavio preko 400 radova u međunarodnim časopisima i na konferencijama, kao i 65 knjiga - naučnih i stručnih monografija i udžbenika. Redovni je profesor Fakuleta za sport i fizičko vaspitanje UCG iz oblasti sportskih nauka i predsjednik Upravnog odbora UCG, te predsjednik Crnogorske sportske akademije. Indeksiran je u oko 40 svjetskih baza, od kojih je najvažnija Scopus. Profesor Bjelica je dobitnik i brojnih nagrada za naučni doprinos od međunarodnog značaja od srodnih fakulteta za sport i fizičko vaspitanje iz Sarajeva, Novog Sada, Nikšića i Mostara. Više puta je nagrađivan i od Udruženja sportskih novinara Crne Gore.

J.V.Đ.

zaposlenima do kraja 2019.

Sastanak proširenog rektorskog kolegijuma, kojim je predsjedavao rektor Univerziteta Danilo Nikolić, održan je juče na Univerzitetu Crne Gore (UCG). Kako je saopšteno, na kolegijumu su predstavljene izmjene Kolektivnog ugovora UCG. Kao najznačajnije izdvaja se povećanje osnovnog koeficjenta za 9 + 3 odsto, a zatim i formiranje Naučnog fonda za podršku naučnoistraživačkoj, inovativnoj i projektnoj djelatnosti na Univerzitetu. Takođe, po prvi put se uvodi normiranje naučnoistraživačkog rada na institutima Univerziteta.

“U cilju rješavanja stambenih potreba zaposlenih dodjelom novčanih sredstava na Univerzitetu, dekani i direktori su upoznati sa pripre-

mom predloga Plana rješavanja stambenih potreba koji će se razmotriti na prvoj narednoj sjednici UO UCG. Ukoliko se usvoji, Konkurs za dodjelu sredstava će biti raspisan do kraja godine. U susret akreditaciji UCG, obrazložene su aktivnosti na pripremi izmjena studijskih programa na osnovnim studijama do 30 ECTS kredita i izmjene na (reformisanim) master studijma, takođe do 30 ECTS kredita”, navode iz UCG. Dogovorena je dinamika rada u pripremi strukture prijemnog ispita za studente master studija, počev od studijske 2020/2021. godine, kao i u pripremi Pravilnika za upis u prvu godinu osnovnih studija, u saradnji sa Ministarstvom prosvjete.

R.D.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

društvo

17

poTpisan mEmorandum iZmEĐu udružEnja rodiTElji i minisTarsTva prosvjETE

NacioNalNim plaNom do odrastaNja bez vršNjačkog Nasilja

Nacionalni akcioni plan za djelovanje protiv vršnjačkog Izmijenjeno je i uputstvo nasilja predstavlja sveobuza ponašanje škola u hvatan resurs za pomoć roditeljima, djeci i zaposlenima slučajevima nasilja i pojačana u obrazovnom sistemu, a pri- je odgovornost uprave škole mjenom tog dokumenta biće u slučajevima nereagovanja, na način što je dodat još obezbijeđeno sigurno i podsticajno okruženje za djecu i jedan od uslova za razrješenje mlade. direktora, a to je nepostupanje To je saopšteno na jučerašu slučajevima nasilja i njoj konferenciji na kojoj je vandalizma potpisan Memorandum između Udruženja roditelji i od ranog uzrasta.

Ministarstva prosvjete. „Jedan od modela je da se od Izvršna direktorica Udruže- ranog uzrasta obezbijedi ponja roditelji Kristina Mihai- drška za roditelje i jedan od lović kazala je da su u proce- načina za to je poseban prosu kreiranja Nacionalnog ak- gram koji se pokazao kao jako cionog plana bili uključeni svi uspješan, odnosno Program relevantni akteri za temu vrš- roditeljstva kroz cjeloživotnjačkog nasilja. no zdravlje, koji bi im mogao „To su prevashodno pred- pomoći da rade na prevazilastavnici Ministarstva prosvje- ženju određenih problema u te, prosvjetni, stručni radnici, odnosu sa djetetom“, rekla je djeca. Prije godinu, čuli smo Mihailović. da je svaki četvrti osnovac i srednjoškolac u Crnoj Gori ■ održan Prvi rekao da je svjedočio vršnjačsastanak kom nasilju i shvatili tada, da regulativu i propise koji se tiču Ona je navela da su neke od djelovanja i odgovornosti mo- aktivnosti koje su rezultat raramo da unaprijedimo i mije- da prethodnih mjeseci i saradnje, otvaranje SOS linije njamo”, kazala je Mihailović. za prijavu nasilja, mijenjanje sistema evidencija tih slučaje■ Podrška va, formiranje Nacionalnog tiPorodicama ma za prevenciju i djelovanje Prema njenim riječima, Na- protiv vršnjačkog nasilja. cionalni akcioni plan fokusiMihailović je kazala da se ran je na odgovornost rodite- Nacionalni tim za prevencilja i podršku porodicama či- ju i djelovanje protiv vršnjačja djeca su akteri vršnjačkog kog nasilja već sastao i analinasilja. Ona je istakla da je po- zirao prve prijave vršnjačkog trebno obezbijediti različite nasilja. servise podrške porodice, još Ministar prosvjete Damir

Sa jučerašnjeg potpisivanja ugovora

Šehović kazao je da je vršnjačko nasilje goruća tema svake država i pojava na koju nije imun ni jedan sistem.

Ministarstvo prosvjete pokreće novi sistem borbe protiv vršnjačkog nasilja, koji se, kako je kazao, zasniva na saradnji sa različitim sudionicima u društvu. „Sistemski odgovor Ministarstva prosvjete podrazumijeva činjenicu da smo nedavno izgradili program koji se tiče suzbijanja nasilja i vandalizma u školama, a koji će primjenjivati i kontrolisati tijelo formirano na nacionalnom nivou”, rekao je Šehović.

Đukanović sa Zlatnim savjetnicima

Đukanović povodom dana ljudskih prava

sa mladima do pravednije crne gore U skladu sa ovogodišnjom kampanjom Ujedinjenih nacija, Dan ljudskih prava obilježavamo slaveći doprinos i ulogu mladih ljudi koji svijet čine boljim, poručio je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović.

“Još uvijek pod snažnim

utiskom nedavnog susreta sa Zlatnim savjetnicima Ombudsmana, pridružujem se njima, mladim ljudima i ostalim aktivistima i pojedincima u borbi za bolju i pravedniju Crnu Goru i svijet”, poručio je Đukanović.

R.D.

■ svaka škola će

imati tim Protiv nasilja

Svaka škola, kako je naveo, do kraja godine, imaće formiran tim za borbu protiv vršnjačkog nasilja. Otvorena je i telefonska linija, koja vodi u Ministarstvo prosvjete, a putem koje se može prijavljivati vršnjačko nasilje.

On je istakao da je unaprijeđen sistem evidentiranja nasilja u školama, a da će sada uprava škole unositi podatke o nasilju direktno u informacioni sistem, neposredno nakon slučaja nasilja. „Izmijenjeno je i uputstvo za ponašanje škola u slučajevima nasilja i pojačana je odgovornost uprave škole u slučajevima nereagovanja, na način što je dodat još jedan od uslova za razrješenje direktora, a to je nepostupanje u slučajevima nasilja i vandalizma”, kazao je Šehović. Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori Aivo Orav kazao je da ohrabruju nalaženje najboljih mogućih modela za prevenciju i reagovanje i podržavaju vlade i škole kao i njihove partnere da dostignu postavljene ciljeve. „Crna Gora se mora oslanjati na dobre prakse zemalja EU i regiona, u rješavanju pitanja vršnjačkog nasilja, kao smjernice za pristup ovom pitanju“, rekao je Orav.

M.I.

univErZiTET CrnE GorE

danas treći rok za upis na doktorske studije Univerzitet Crne Gore (UCG) raspisaće danas konkurs za upis na doktorske studije u trećem roku za ovu akademsku godinu.

Predsjednik Centra za doktorske studije Predrag Miranović kazao je da Univerzitet nastoji da udovolji naknadnom interesovanju kandidata za taj nivo obrazovanja.

“Konkursom će biti raspisana preostala mjesta na studijskim programima organizacionih jedinica Univerziteta, koja nijesu popunjena. Prijave sa odgovarajućim dokazima podnose se organizacionim jedinicama Univerziteta do četvrtka, a upis kandidata će se obavi-

ti do ponedjeljka”, saopšteno je sa Univerziteta.

Postupak rangiranja sprovodi Komisija za doktorske studije na organizacionoj jedinici Univerziteta.

“Pravo prijave imaju kandidati koji su stekli diplomu akademskog naziva magistra iz odgovarajuće oblasti nauka/umjetnosti, odnosno akademsku diplomu regulisanih profesija nakon stečenih najmanje 300 ECTS kredita”, objasnili su iz Univerziteta.

Upis je, dodaju, na konkurentskoj osnovi, u skladu sa prosječnom ocjenom na prethodnom nivou studija, nakon sprovedenog postupka rangiranja. J.V.Đ.

18

crna gora

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Za uZGoj školjki u boki koto

Sa skupa na Pravnom fakultetu

Na pravNom fakultetu juče obilježeN DaN ljuDskih prava

Simuliracija suđenja pred sudom u Strazburu U okviru obilježavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore održana je simulacija suđenja pred sudom u Strazburu, u kojoj su učestvovali studenti prava Univerziteta Crne Gore, Univerziteta Donja Gorica, Univerziteta Mediteran i Univerziteta u Strazburu, kako bi pokazali svoja znanja i sposobnosti u simuliranom postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Takmičenje je bilo realistična simulacija postupka i zasnovano na pitanjima ljudskih prava i osnovnih sloboda. Studenti su na engleskom jeziku uspješno igrali uloge svih strana koje se sreću na sudu u Strazburu. Studentsko suđenje pratila je porota, a završeno je baš onako kako se završava i svako suđenje u Strazburu – izricanjem presude.

Ovaj projekat, kazala je menadžerka programa za ljudska prava i demokratizaciju u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori Mladen-

Primjenom Konvencije, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, smatra dr Ljiljana Jovanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore, izgradio je savremenu sudsku praksu, koja danas predstavlja osnov poštovanja i zaštite ljudskih prava na evropskom prostoru.

ka Tešić, samo je dio većeg regionalnog programa koji će se u naredne tri godine sprovoditi na Zapadnom Balkanu.

“U posljednjih nekoliko godina svjedoci smo da su mladi ljudi predvodnici nekih pokreta za promjene. Učestvovanje mladih je preduslov da bi se osigurao održivi razvoj za sve, a njihovo osnaživanje je potrebno da bi bolje poznavali svoja prava i borili se za njihovo ostvarivanje”, naglasila je Tešić.

Primjenom Konvencije, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, smatra dr Ljiljana Jovanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore, izgradio je savremenu sudsku praksu, koja danas predstavlja osnov poštovanja i zaštite ljudskih prava na evropskom prostoru.

“Presude Evropskog suda za ljudska prava obavezuju države na unapređenje poštovanja ljudskih prava, pa se na taj način kontinuirano humanizuje društvena zajednica i stvaraju bolji uslovi za razvoj države i pojedinca. Kroz obrazovanje o ljudskim pravima stvaraju se uslovi da poštovanje ljudskih prava i sloboda postane kulturološki obrazac ponašanja svih nas, kao uslov međusobnog razumijevanja, tolerancije i temelj pravednog, demokratskog društva. Moć obrazovanja o ljudskim pravima je da podstiče stvaranje zajedničkih standarda uzajamnog poštovanja, bez obzira na individualne različitosti”, zaključila je Jovanović.

J.V.Đ.

Realizacija p u naRedne tR Univerzitet Crne Gore – Institut za biologiju mora i Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja tokom naredne tri godine realizovaće novi projekat, koji treba da doprinese značajnom unapređenju konkuretnosti sektora marikulture u Boki Kotorskoj.

Projekat Održivi i inovativni lanac vrijednosti agro hrane i ribarstva za prekogranično tržište malih i srednjih poduzeća “Food4Health” realizuje se u okviru IPA Interreg poziva za tematske projekte prekogranične saradnje za Italiju, Albaniju i Crnu Goru. Kako ističu u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, za aktivnosti na području Crne Gore odobren je grant od oko 800.000 eura.

Rektor UCG Danilo Nikolić istakao je da projekat, kroz spoj nauke i privrede, ima za cilj poboljšanje proizvodnih i uzgojnih tehnologija, prenošenje i primjenu evropskih standarda kvaliteta i unapređenje tradicionalnih proizvoda.

U tom pravcu, kako je kazao, Institut će dobiti modernu laboratoriju za inovativan uzgoj kamenica, kao i mikroalgi, za potrebe naših uzgajivača. To će biti jedino mrijestilište ka-

menica na području jugoistočne obale Jadranskog mora, što doprinosi konkurentnosti, kako naučnog istraživanja, tako i napretku sektora marikulture u Crnoj Gori.

Nikolić je kazao da je u pripremi projekta značajnu podršku pružilo Ministarstvo poljoprivrede, kao nezaobilazan partner u uspješnim naučnoistraživačkim projektima na Institutu za biologiju, kao i da će podršku pružiti i Ministarstvo nauke.

Generalna direktorica Direktorata za ribarstvo Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Slavica Pavlović izrazila je uvjerenje da će rezultati ovog projekta značajno doprinijeti naporima koje Ministarstvo ulaže u razvoj sektora marikulture, a koji su definisani Strategijom razvoja ribarstva.

“Sektor marikulture u Crnoj Gori nije veliki, uglavnom je koncentrisan na području Boke Kotorske. S obzirom na

Nikšić: šesti NovoGo

OČEKUJU RE

Bajović

Tradicionalni novogodišnji sajam lokalnih proizvoda ove godine održaće se od 20. do 22. decembra u nikšićkom Sportskom centru. Iako je sajam nazivom namijenjen samo proizvođačima sa teritorije opštine Nikšić, konkurs za prijavu izlagača otvoren je, kao i prethodnih godina, za sve poljoprivredne proizvođače, kao i za one koji se bave rukotvorinama iz Crne Gore, a koji su upisani u neki od registara Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Prema riječima Svetozara Bajovića iz Opštine Nikšić, učešće na sajmu je i ove

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

crna gora

19

orsKoJ 800.000 eura

pRojekta Ri godine veličinu sektora, cilj nam je da proširimo postojeću proizvodnju i povećamo konkuretnost, vrijednost i prepoznatljivost naših proizvoda marikulture, kroz njihovo brendiranje”, kazala je Pavlović.

Ona je podsjetila da u tom pravcu Ministarstvo duži niz godina pruža bespovratnu podršku i uzgajivačima ribe i školjki za modernizaciju i zaštitu uzgajališta. Da bi postigli maksimalne rezultate u ovom sektoru, potrebno je da rade na

stvaranju dodatne vrijednosti za naše proizvode.

Istakla je da će se kroz IPA projekat raditi uzgoj mlađi kamenica u Institutu za biologiju, kao i da će se prvi put pokrenuti organska proizvodnja mušulja u Bokokotorskom zalivu, što će biti osnov za pokretanje procedure zaštite geografskog porijekla mušulja.

Direktor Instituta za biologiju mora u Kotoru Mirko Đurović istakao je zadovoljstvo zbog još jednog projekta koji će toj instituciji, koja ove godine slavi 58 godina uspješnog naučnoistraživačkog rada, omogućiti dalji rast konkuretnosti.

“Institut će dobiti modernu laboratoriju, koja će nadograditi naše naučne kapacitete i omogućiti zapošljavanje stručnog kadra”, kazao je Đurović.

On je istakao da je u posljednjih deset godina Institut, iz međunarodnih donacija i podršku Ministarstva poljoprivrede i Univerziteta, opremio i rekonstruisao veći dio svojih kapaciteta, te da će dalje snaženje institucije i jačanje kadrova biti prioritet i u narednom periodu, kako bi se uspješno suočili sa sve većim izazovima u zaštiti i održivom razvoju Jadranskog mora.

RTCG

odišnJi saJaM loKalnih proiZvoda

EKORDNI BROJ UČESNIKA godine besplatno, a organizatori su obezbjedili štandove za sve izlagače. Novina u odnosu na prethodne godine je što će se sajam održati u dvorani Sportskog centra.

“Dvorana nam pruža velike mogućnost na prostoru od oko 1.500 kvadrata biće smješteni izlagači, što će biti mnogo komfornije i za posjetioce i za izlagače. Tako da ćemo se zaista potruditi da ovaj sajam po mnogo čemu bude upamćen ne samo po broju izlagača, jer očekujemo da on bude rekordan, već i po kvalitetnom kulturnozabavnom programu, koji će-

mo pripremiti za sve posjetioce. Biće montirana bina, imaćemo veliki video bim, a nadamo se da ćemo imati i nove partnere“, kazao je Bajović.

Ono što je novina u odnosu na ranije godine je da pravo na učešće imaju proizvođači hrane i pića koji su upisani u neki od registara Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja. Organizator šestog Novogodišnjeg sajma lokalnih proizvoda su Opština Nikšić u saradnji sa Inovaciono preduzetničkim centrom Tehnopolis, Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja, Sportskim centrom i TO Nikšić.

M.R.

Sa sastanka u Kolašinu

Kolašin: održan radni sastanaK turističKih privredniKa

Skijališta na Bjelasici biće otvorena za turiste od subote

Skijališta na Bjelasici počeće da rade u subotu 14. decembra, a otvaranje na Skicentru Kolašin 1600 uveličaće nastup muzičke zvijezde Indire Forze (ex Colonia), saopšteno je na radnom sastanku turističkih privrednika juče u Kolašinu.

Prvi čovjek grada na Tari Milosav Bato Bulatović podsjetio je prisutne na velika očekivanja koja grad ima od turizma i kazao da će lokalna uprava uvijek biti kvalitetan servis turističkoj privredi. Tom prilikom je i direktor TO Aleksandar Vlahović istakao da su pripreme za zimsku sezonu počele još u septembru novim promotivnim materijalom, a zatim je slijedilo predstavljanje kolašinske ponude na sajmovima u Novom Sadu, Zagrebu, dok je prošle nedjelje promocija bila na Primorju.

“Naši flajeri će biti i na Graničnom prelazu Božaj da informišu turiste iz Albanije šta im nudi Kolašin, ali i upozore na obavezno korišćenje zimske opreme.

Od noviteta imamo klizalište, koje će raditi od 21. decembra do 3. februara, na Donjem trgu. Klizaljke za djecu do 10 godina biće besplatne, djeca do 12 godina će plaćati jedan euro, a stariji dva eura po satu. Božić-

Konji i fijakeri za vožnju gradom Bobana Dragović, koja na Bašanju brdu ima 10 konja, za turističke svrhe je predložila da se u gradu odrede ulice kojima bi mogli da idu konji i fijakeri. Ona je sebe kandidovala za dobijanje dozvole za obavljanje tog posla. Ponudila

Autobus ka skijalištima će imati dva polaska radnim danima i tri vikendom i isto tako povratke sa Bjelasice ni bazar će takođe početi 21. decembra, tako da će se uz klizalište stvarati ‘turistička gužva’ u centru grada. Autobus ka skijalištima će imati dva polaska radnim danima i tri vikendom i isto tako povratke sa Bjelasice”, kazao je Vlahović.

Direktor Komunalnog Milivoje Bulatović saopštio je da preduzeće ima potrebnu mehanizaciju i da će biti na usluzi turističkim radnicima. Duško Raketić, jedan od privatnih ugostitelja, pohvalio je dosadašnje pripreme za sezonu i predložio da se kraj šetališta pored Ta-

je da njeni konji bez nadoknade budu na usluzi djeci tokom podjele novogodišnjih paketića, za šta je dobila podršku od učesnika sastanka. Za očekivati je da ovaj predlog bude realizovan i uvršten u jednu od zimskih atrakcija grada. re napravi jezero koje bi bilo atraktivno i zimi i ljeti.

Luka Bulatović, vlasnik agencije “Explorer”, podsjetio je na zaključke Odbora Udruženja turizma i ugostiteljstva Privredne komore.

“Predloženo je organizovanje škola u prirodi i u zimskim centrima sa obaveznim školama skijanja. Neopodno je u naš obrazovni sistem uvesti smjerove za rad na žičarama i obezbijediti stručne sertifikate iz te oblasti. Treba smanjiti PDV na vožnje žičarama i učiniti sigurnim elektrosnabdijevanje zimskih centara. Od Direkcije za saobraćaj treba tražiti da put od Kolašina do Bjelasice svakog dana u osam sati ujutru mora biti očišćen. Treba insistirati i na kalendaru manifestacija na skijalištima, kao i skijaških takmičenja”, nabrojao je, između ostalog, Bulatović.

Z.B.

20

crna gora

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Foto:Portal Radio Jadran

AmbAsAdor biH u posjeti grAdonAčelniku podgorice

Vuković: Podgorica je partner za gradove iz BiH

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković sastao se juče sa ambasadorom Bosne i Hercegovine u Crnoj Gori Branimirom Jukićem. Vuković je istakao da trenutno postoji cijeli niz projekata na kojima se sarađuje sa opštinama u BiH na razne teme od zaštite životne sredine, preko zaštićenih područja do energetske efikasnosti, ali da je prostor za unapređenje saradnje veliki i treba ga maksimalno unaprijediti u narednom periodu.

“S tim ciljem smo formirali i IPA tim u okviru Službe za međunarodnu saradnju, koji posvećeno radi i trudi se da Glavni grad što više koristi evropske i druge fondove koji stoje Crnoj Gori na raspolaganju, tako da želim da prenesete poruku da gradovi iz Bosne i Hercegovine u Podgorici imaju partnera”, istakao je Vuković.

On je naglasio da je Podgorica posebno u posljednje vrijeme intenzivirala saradnju sa Sarajevom.

“Bio sam gost gradonačelnika Skake, a posebno

Jedan od zajedničkih prioriteta je putna infrastruktura. Ovo se posebno odnosi na koridor Sarajevo Podgorica i Tirana nam je važno što će delegacija grada Sarajeva, na čelu sa gradonačelnikom, prisustvovati našem Prvom investicionom forumu i obilježavanju Dana oslobođenja Podgorice”, istakao je Vuković.

Gradonačelnik je naglasio da Podgorica ima izuzetan prirodni potencijal, koji otvara mogućnosti za saradnju, budući da je Crna Gora ma koliko bila mala vrlo značajno tržište za kompanije iz BiH. Podgorica je, kako kaže, u procesu formiranja biznis zona u okviru kojih će biti date posebne povoljnosti i stumulansi za kompanije koje budu željele da šire svoj biznis.

“U kontekstu evroatlantskih integracija tu smo da

Jukić i Vuković

ohrabrimo reformske procese i zdrave progresivne snage u BiH. Takođe, želim da još jednom zajednički pošaljemo poruku ohrabrenja nadležnim institucijama da se još odlučnije uhvate ukoštac sa problemima koji se tiču saobraćajne infrastrukture koja je trenutno u jakom lošem stanju. Krajnje je vrijeme da se, uz pomoć naših evropskih partnera, taj problem trajno riješi”, poručio je gradonačelnik Vuković.

Ambasador Jukić je istakao da je jedan od zajedničkih prioriteta upravo pomenuta putna infrastruktura.

“Ovo se posebno odnosi na koridor Sarajevo - Podgorica i Tirana, budući da je jako bitno bolje povezivanje zemalja Zapadnog Balkana, zbog važnosti očuvanja stabilnosi u regionu”, istakao je Jukić.

On je podsjetio da su stanovnici BiH treći po broju turističkih posjeta Crnoj Gori, ne samo kada se radi o primorju, već i Podgorici i sjevernom dijelu zemlje.

Veoma je izražena i kulturno-sportska saradnja, a posebno realizovanje programa u okviru DEUS-a, Podgoričkog pazara, Sarajevske zime, Baščaršijskih noći… Ambasador je istakao da je neophodno nastaviti tradiciju organizovanja Dana Sarajeva u Podgorici, kao i Dana Podgorice u Sarajevu, jer se na ovaj način otvara mogućnost širokog predstavljanja ne samo kulturnih potencijala, već i svih drugih, što u krajnjem rezultira i valorizovanjem dobrosusjedskih i prijateljskih odnosa između dvije zemlje i u kvalitetu i u kvantitetu, a posebno između glavnih gradova.

ZA iZrAdu tenderA 55.000 eurA

Uskoro rekonstrukcija puta do Debelog brijega Uprava za saobraćaj Crne Gore rekonstruisaće dio magistralnog puta M1 na ulazu u Crnu Goru iz Hrvatske - od graničnog prelaza Debeli brijeg do mjesta na kojm se sada izvodi II faza radova rekonstrukcije dijela ovog puta, na potezu od skretanja za Šištet do Tatarbašte.

Riječ je o dionici dugoj šest kilometara, a za izradu tenderske dokumentacije Uprava je predvidjela 55.000 eura. Podgorička kompanija “Simm inženjering”, prema odluci Uprave od 5. decembra, dostavila je ispravnu, ujedno i najpovoljniju, ponudu za izradu dokumentacije, u visini od 49.852 eura sa PDV-om.

Kako je Radiju Jadran saopšteno u Upravi, tenderska dokumentacija obuhvatiće geodetske i geotehničke podloge, glavni projekat trase sa pratećim projektima i elaboratima.

Ukoliko ne bude žalbenog postupka, rok za izradu tenderske dokumentacije biće 150 dana od dana potpisivanja ugovora sa odabranim

ponuđačem.

U skladu sa UT uslovima, projektant je dužan da projektnim zadatkom i ugovorom izradi tehničku dokumentaciju, na osnovu koje će biti definisane vrste i obim radova potrebni za rekonstrukciju.

Po završetku izrade glavnog projekta sa elaboratima biće poznata vrijednost radova na osnovu čega će Uprava opredijeliti sredstva i odrediti početak rekonstrukcije.

Prema planu do ljeta će biti završena i dionica od Servisne zone do Tatarbašte.

Po završetku izrade glavnog projekta sa elaboratima biće poznata vrijednost radova na osnovu čega će Uprava opredijeliti sredstva i odrediti početak rekonstrukcije.

podgoricA: VodoVod ponoVio jAVni poZiV

Novi teNder za izgradNju sekuNdarNe mreže

Podgoričko gradsko preduzeće “Vodovod i kanalizacija” ponovo je objavilo javni poziv za izgradnju sekundarne kanalizacione mreže, kao jedne od komponenti cjelokupnog Projekta

sakupljanja, prečišćavanja i odvođenja otpadnih voda u Podgorici. Tender je, kako kažu iz Vodovoda, ponovljen zbog nepotpunih ponuda dostavljenih od strane ponuđača na prethod-

nom javnom pozivu.

“Projekat obuhvata izgradnju 18,5 kilometara sekundarne kanalizacione mreže na kojoj je planirano priključenje peko 1.500 domaćinstava. Ovaj

segment projekta od izuzetnog je značaja iz razloga što rješeva pitanje priključenosti domaćinstava na sistem fekalne kanalizacije, prvenstveno individualnih objekata u širem grad-

skom jezgru”, saopštili su iz Vodovoda.

Trenderska procedura traje do 24. januara naredne godine, kada će se izvršiti otvaranje prispjelih ponuda.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

crna gora

21

Centralna javna rasprava povodom naCrta uređenja prostora podgoriCe

Tološani Traže školu koju čekaju skoro čeTiri decenije

M

ještani Tološa juče su na centralnoj javnoj raspravi povodom Nacrta Programa uređenja prostora Glavnog grada za narednu godinu negodovali zbog višedecenijskog čekanja na izgradnju škole u ovom naselju, kao i rješavanja brojnih bitnih pitanja.

Predlogom dokumenta, koji bi trebalo da se nađe pred odbornicima na narednoj Skupštini lokalnog parlamenta, predviđeno je da za uređenje prostora bude uloženo 46,8 miliona eura.

Odbornica SNP-a u Skupštini Glavnog grada Radmila Čagorović, kao i nekoliko mještana, pitalo je kada će biti izgrađene škole u Tološima i Maslinama, što se najavljuje već godinama, kao i kad će biti izgrađena pijaca u Maslinama.

Sekretar Sekretarijata za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine Miljan Barović je istakao da u potpunosti razumije negodovanja mještana i potrebu za školom, te da se i u Glavnom gradu ovaj objekat pominje kao jedan od prioriteta lokalne uprave.

“To je u nadležnosti Ministarstva prosvjete i imamo informacije da se sprovode konkretne aktivnosti na izradi projektne dokumentacije za objekat škole u Tološima. Pijaca u Maslinama je i ove godine našla mjesto u programu uređenja prostora Glavnog grada i predviđeno je da se realizuje kroz model privatno-javnog partnerstva. To je projekat koji dosta zavisi i od te privatne strane i sa sigurnošću ne možemo reći kada će biti realizovan. Prošli put nije bilo zainteresovanih partnera na tenderu. On će biti ponovljen, ali to ne znači da će biti uspješan i zbog toga ne možemo govoriti o rokovima”, kazao je Barović. Čagorović je podsjetila da mještani Tološa čekaju školu od 1982. godine i da će se uskoro okupiti kako bi izrazili revolt zbog predugog čekanja, a da im ona u tome može dati samo podršku.

“Tološi imaju veliki broj stanovnika i nije u redu da se ovo naselje ovako zapostavi”, kazala je Čagorović.

Barović je naveo da ško-

le nisu ingerencija Glavnog grada već Ministarstva prosvjete, te da nije ni tema rasprave, ali da je u konstantnoj komunikaciji sa ovim resorom. Takođe, ovo zemljište je državno vlasništvo.

“Imamo dobru komunikaciju sa Ministarstvom prosvjetom i sada su me obavijestili da je konkurs za odabir idejnog rješenja u toku i prezentacija radova će biti u januaru”, istakao je Barović. Škola u Tološima planirana je u blizini stadiona Fudbalskog kluba Crvena stijena.

Nezadovoljstvo urađenim u Tološima izrazilo je još nekoliko mještana. Ivan Mugoša je naveo da se u Tološima godinama ništa nije uradilo, osim 14 ležećih policajaca, te da Ulica partizanski put ima regionalni karakter, a da je u veoma lošem stanju.

Boris Vratnica iz MZ To-

Sa jučerašnje javne rasprave loši, kao i nekoliko njegovih komšija, pitali su koji je koridor zaobilaznice Bar-Boljare, te da od ministarstva nemaju konkretan odgovor već 15 godina, a da je puno zainteresovanih.

“U strateškom planu za pet godina nema škole u Tološima, a primat ima škola u Karabuškom polju. Nelegalno naselje je dobilo prednost u odnosu na Tološe, gdje je škola bila predviđena još 1980”, negodovao je Vratnica.

Čagovorić je pitala i kada će konačno biti nešto urađeno sa robnom kućom u centru grada. Barović je naveo da Glavni grad intenzivno sprovodi aktivnosti sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma kako bi se stvorile planske pretpostavke za valorizaciju tog prostora.

Ističe da se lokacija objekta RK Beko nalazi u zahvatu DUP “Nova varoš”, koji je trenutno nevažeći, ali da će se kroz izmjene PUP-a, koji je trenutno u izradi, stvo-

Za uređenje prostora 46,8 miliona eura Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj objavio je nacrt programa uređenja prostora Podgorice za 2020. godinu, kojim se predviđa da za uređenje prostora bude uloženo 46,8 miliona eura. Najveći dio te sume, 16 miliona, doći će iz donacija po ugovoru o prosljeđivanju kreditnih i grant sredstava, što je dio realizacije pro-

jekta izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.

Budžetom glavnog grada biće izdvojeno 12 miliona eura, dok će iz kreditnih sredstava glavni grad naredne godine na raspolaganju za uređenje prostora imati 9,1 milion. Na tzv. ostala budžetska sredstva otpada 5,43 miliona eura, na projekte javno-privatnog partnerstva 3,33 miliona, predu-

zeća će iz sopstvenih sredstava izdvojiti 845.000, a od donacija će biti obezbijeđeno 63.070 eura.

Od ukupnih sredstava izdvojenih za uređenje prostora najviše pripada izgradnji hidrotehničke infrastrukture – u tu svrhu biće uloženo čak 22,24 miliona eura, odnosno nešto manje od polovine ukupne predviđene sume.

riti planske pretpostavke za raspisivanje konkursa za tu lokaciju.

Zamjenica direktora Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Snežana Adžić istakla je da su za put pored OŠ “21. maj” i most na Ribnici urađeni elaborati i da se nalaze u Direkciji za imovinu zbog rješavanja imovinsko-pravnih odnosa, te da ove procedure veoma dugo traju, čak i desetak godina.

Darko Vujošević iz Maslina je pitao kada će biti riješen problem raskrsnice Skopske ulice, Đuje Jovanova i Carev laz. Projekat je, kako kaže, urađen još 2006. godine, a ponovljen 2016, ali ništa nije urađeno, iako je procijenjeno kao objekat od opšteg interesa. Prema riječima Adžić, procedura izrade projekta regulacije raskrsnice sa proširenjem mosta je nešto duže trajala, jer planovi nisu važili. Sada imaju završen projekat, koji je revidovan, urađen je elaborat, ali nailaze na probleme u katastru, pa nije mogla da garantuje da će sve biti završeno u narednoj godini.

Radmila Džankić iz Ulice Ljubotinjskih junaka u Zagoriču pitala je da li će konačno biti riješen problem pristupa do kuće, koji traje već više od godinu i po. Barović je naveo da je usvojen planski dokument i da su se stekli uslovi za izgradnju i opremanje lokacija, ali da su ovdje problem komšije i druge institucije, a ne Glavni grad.

M.M.

22

SVIJET

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

PUCNJAVA U ČEKAONICI BOLNICE U ČEŠKOM GRADU OSTRAVA

Muškarac ubio šestoro, pobjegao, pa izvršio samoubistvo U čekaonici bolnice u češkom gradu Ostrava 42-godišnji muškarac ubio je šest osoba, a zatim, tokom bijega sa mjesta zločina pucao sebi u glavu, saopštila je policija. To je najveći broj žrtava u nekoj pucnjavi u Češkoj, gdje su vi-

šestruka ubistva relativno rijetka, od kada je 2015. godine muškarac ubio osmoro ljudi, a zatim i sebe u restoranu u Uherskom Brodu, naveo je Rojters. Nejasno je šta je bio motiv napada koji se dogodio juče u ranim jutarnjim časo-

vima u Univerzitetskoj bolnici u Ostravi, 350 kilometara istočno od Praga. Premijer Andrej Babiš rekao je da je riječ o “činu pojedinca”.

Napadač je nakon pucnjave pobjegao iz bolnice, a za njim je krenula potraga u kojoj su učestvovale stotine policajaca. Ubio se tokom potrage u kolima, dok su nad Ostravom nadlijetali helikopteri. Ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček rekao je da je nad napadačem izvršena reanimacija, ali da oživljavanje nije uspjelo. Češki radio prenio je riječi direktora firme u kojoj je ubica radio. Ka-

ko je rekao, bio je građevinski tehničar i bio je na bolovanju. Direktor bolnice, Jiri Havrlant naveo je da je petoro ljudi preminulo na licu mjesta, a da je jedna osoba umrla u operacionoj sali. Prema njegovim riječima, još dvoje ljudi je ozbiljno povrijeđeno, ali niko od medicinskog osoblja. Žrtve, četiri žene i dva muškarca, upucane su iz nepo-

sredne blizine. Šef regionalne policije Tomas Kuzel istakao je da je napadač ćutao tokom pucnjave i da nije bilo naznaka da je imao saučesnika. Policija je zbog potjere za napadačem podigla dva helikoptera.

“U trenutku kada je helikopter bio iznad automobila, napadač je izvršio samoubistvo”, kazao je Kuzel.

OPŠTINA NIKŠIĆ SEKRETARIJAT ZA UREĐENJE PROSTORA I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Na osnovu člana 24 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list Crne Gore”, br. 75/18) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine

OBAVJEŠTAVA

zainteresovanu javnost

Na osnovu 40 Zakona o državnoj imovini ( Sl.list CG br.21/09), člana 29 stav 2 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini ( Sl.list CG br.44/10), a u vezi Zaključka Vlade Crne Gore broj: 07-7043 od 21.11.2019. i Odluke Školskog odbora JUSSŠ „Vukadin Vukadinović“ Berane br. 01-1083 od 26.09.2019.godine, JUSSŠ „Vukadin Vukadinović“ u Beranama, objavljuje

JAVNI POZIV br: 01-1454 ZA UČEŠĆE NA JAVNOM NADMETANJU (AUKCIJI) ZA DAVANJE U ZAKUP FISKULTURNE SALE POVRŠINE OD 700m2

I Predmet javnog nadmetanja:

Predmet ovog poziva je davanje u zakup fiskulturne sale površine 700m2 koja se nalazi u objektu JUSSŠ „Vukadin Vukadinović“ upisana u LN broj 335 KO Berane.

II Početna cijena na javnom nadmetanju Početna cijena zakupa fiskulturne sale je 150,00 eura mjesečno.

III Rok i vrijeme izdavanja fiskuturne sale Fiskulturna sala se izdaje na period od dvije godine, a u vrijeme van redovne nastave zakupodavca, pri čemu će vrijeme korišćenja i odgovarajući raspored korišćenja biti utvrdjen ugovorom o zakupu.

IV Uslovi izdavanja Fiskulturna sala se izdaje u svrhu sportsko – rekreativnih aktivnosti.

V Uslovi javnog nadmetanja - Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju svi registrovani sportski klubovi, koji uplate depozit u iznosu od 5% od početne cijene zakupnine na godišnjem nivou što iznosi 90,00 eura.

- Depozit se uplaćuje na žiro račun JU SSŠ „Vukadin Vukadinović“ koja se vodi kod Prve banke broj računa 53514034-75, svrha plaćanja – za učešće na javnom nadmetanju.

- Obrazac Prijave za javno nadmetanje može se dobiti u kancelariji sekretarijata škole, svakog radnog dana do 17.12.2019. od 09h do 13h.

- Minimalnu promjenu raspona ponuda u postupku javnog nadmetanja utvrđuje Komisija za davanje u zakup državne imovine u skladu sa Uredbom o prodaji državne imovine putem javnog nadmetanja – aukcije.

- Postupak javnog nadmetanja se završava ako nijedan od učesnika ni na treći poziv ne ponudi veću cijenu od do tada ponuđene najveće cijene.

- U tom slučaju zakupcem se proglašava učesnik koji je prvi ponudio najveću postignutu cijenu.

- Smatraće se da su ispunjeni uslovi za održavanje javnog nadmetanja, ako u naznačeno vrijeme pristupi makar jedan učesnik a koji ponudi iznos početne cijene zakupa za predmetne nepokretnosti.

- Učesnik koji ponudi najveću cijenu proglašava se zakupcem, a njegova ponuda smatraće se prihvaćenom ponudom za zakup predmetne imovine.

VI Način, mjesto i vrijeme održavanja javnog nadmetanja - Davanje u zakup fiskulturne sale će se vršiti javnim usmenim nadmetanjem u prostorijama JUSSŠ „Vukadin Vukadinović“ , adresa Novo Naselje bb Berane u kancelariji broj 1, dana 20.12.2019.godine sa početkom u 13 časova.

VII Ostali uslovi javnog nadmetanja - Zakupac je dužan da sa JUSSŠ „Vikadin Vukadinović“ zaključi Ugovor o zakupu predmetne nepokretnosti u roku od 30 (trideset) dana od dana javnog nadmetanja.

- Ukoliko zakupac ne zaključi ugovor o zakupu u predviđenom roku, gubi pravo na povraćaj depozita, a zakupodavac ima pravo da zaključi ugovor o zakupu predmetne imovine sa drugim ponuđačem javnog nadmetanja koji je ponudio drugu najveću cijenu.

- Pravo na povraćaj depozita gubi potencijalni zakupac koji podnese prijavu, a ne učestvuje, odnosno ne registruje se za javno nadmetanje.

- Uplaćeni depozit će se vratiti ostalim učesnicima u roku od 7 (sedam) dana od dana javnog nadmetanja, a depozit izabranog ponuđača se zadržava i uračunava u cijenu zakupa.

- Troškovi (porez, takse i ostalo) padaju u cjelosti na teret zakupca.

- Registracija učesnika će se vršiti u prostorijama JUSSŠ „Vukadin Vukadinović“ Berane - kancelarija sekretarijata, Novo Naselje bb, Berane, 30 minuta prije početka održavanja javnog nadmetanja.

- Bliže informacije mogu se dobiti u JUSSŠ „Vukadin Vukadinović“, kontakt telefon: 051/230-390.

Predsjednik komisije Zagorka Mišković s.r.

da je preduzeću „NAŠE VOĆE“ D.O.O. Nikšić, Miolje Polje bb, Nikšić kao nosiocu projekta doneseno Rješenje UP/Io Br. 07-353-86/15 od 09.12.2019. godine, kojim se daje saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje objekta za preradu i skladištenje poljoprivrednih proizvoda na lokaciji Nikšićka ŽupaMiolje Polje bb, Opština Nikšić.

U provedenom postupku utvrđeno je da je predmetni Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu izrađen u skladu sa važećim propisima i standardima koji se odnose na ovu vrstu objekata te da su istim Elaboratima o procjeni uticaja identifikovani i vrednovani mogući značajni uticaji navedenog projekta i da isti sadrži odgovarajuće mjere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja na životnu sredinu.

Rješenjem o davanju saglasnosti Nosiocu projekta je naloženo da realizuje sve predviđene mjere u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnog uticaja na životnu sredinu u svemu kako je predviđeno u poglavlju 8.0. i 9.0 Elaborata o procjeni uticaja te da obezbijedi, na zakonom propisan način, sprovođenje Programa praćenja uticaja projekta na životnu sredinu (monitoring), kako je to predviđeno u poglavlju 8.0 Elaborata o procjeni uticaja.

Uvid u navedeno Rješenje o saglasnosti se može izvršiti u prostorijama Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine - Sektora za zaštitu životne sredine (Njegoševa 18, Nikšić, Zgrada Opštine Nikšić, VIII sprat, kancelarija br.3), radnim danima od 10 do 13 časova, u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog Obavještenja.

Protiv ovih rješenja može se izjaviti žalba Glavnom administratoru opštine Nikšić u roku od 15 dana od dana prijema obavještenja o izdavanju rješenja. Žalba se predaje neposredno ili šalje poštom ovom Sekretarijatu.

Crna Gora vlada Crne Gore aGenCIJa Za ZaŠTITU PrIrode I ŽIvoTne SredIne na osnovu člana 20 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list rCG”, broj 80/05 i „Službeni list CG”, broj 40/10, 73/10, 40/11, 27/13 i 52/16) agencija za zaštitu prirode i životne sredine

OBAVJEŠTAVA

zainteresovanu javnost da je nosilac projeka, Preduzeće „Jokić Kimont” d.o.o. iz Kotora, radanovići, Kamenolom vranovići bb, podnio zahtjev za davanje saglasnosti na elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za Površinski kop arhitektonsko-građevinskog kamena „dolovi”, koga čine parcele br.472/2, 474, 474, 475, 481, 482/2 Ko dolovi, u zahvatu PUP-a Glavnog grada Podgorica.

Uvid u dostavljenu dokumentaciju može se izvršiti u agenciji za zaštitu prirode i životne sredine, Ul. Iv Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216, radnim danima od 8 do 11 časova, kao i na sajtu agencije za zaštitu prirode i životne sredine www.epa.org.me rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu agencije za zaštitu prirode i životne sredine, je do 20.01.2020.godine.

Javna rasprava o predmetnom elaboratu održaće se u prostorijama Mjesne zajednice Komani, opština Podgorica, dana 20.01.2020. godine, sa početkom u 11h časova.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

svijet

23

letilica tipa ª herkulesº c-130 nestala sa radara na letu ka antarktiku

srušio se čileanski vojni avion sa 38 putnika Čileanski transportni avion “herkules” C-130 srušio se sa 38 putnika i članova posade, javili su čileanski mediji.

Avion je poletio iz baze Punto Arenas i letio je ka Antarktiku. Čileansko vazduhoplovstvo potvrdilo je da je avion “herkules” C-130 nestao sa radarskih ekrana sat vremena pošto je iz baze Punto Arenas poletio ka Antarktiku sa 38 putnika i članova posade.

“Pretpostavlja se da se avion, s obzirom na njegovu autonomiju leta i količinu goriva, srušio”, rekao je šef operacija čileanskog ratnog vazduhoplovstva Francisko Tores na konferenciji za novinare. Avion “herkules” C-130 poletio je u ponedeljak u 16.55 (20.55 po srednjoevropskom vremenu) iz Punto Arenasa na jugu Čilea i krenuo ka bazi na Antarktiku. Sat kasnije, kontrola letenja izgubila je kontakt sa le-

Avion, koji je poletio iz baze Čabunko, više od 3.000 kilometara južno od glavnog grada Čilea Santjaga, obavljao je logističke zadatke. Prevozio je osoblje koje je trebalo da pregleda plutajući naftovod kojim se snabdjeva antarktička baza.

tilicom, saopštila je čileanska vojska, prenio je Rojters.

U avionu se nalazilo 38 osoba, 17 članova posade i

21 putnik. Region u kojem je avion nestao u velikoj mjeri je pustoš nastanjena pingvinima. General vazdušnih sna-

ga Čilea Eduardo Moskeira rekao je lokalnim medijima da avion nije aktivirao nikakav signal za nevolju. Dodao

je da je avion, kojim je upravljao iskusni pilot, možda morao prinudno da sleti pošto mu je ponestalo goriva, prenosi Bi-Bi-Si. Čileanski predsjednik Sebastijan Pinjera je u postu na Tviteru naveo da je “zabrinut” zbog nestanka aviona i da nadgleda situaciju iz glavnog grada Santjaga.

putin o odluci da se ruskim sportistima zabrani učešće na međunarodnim takmičenjima

Kazna ne može da bude KoleKtivna i da šteti onima Koji nijesu počinili preKršaj

Predsjednik Rusije Vladimir Putin rekao je da politika stoji iza odluke da se ruskim sportistima zabrani učešće na svim međunarodnim takmičenjima do 2023. Svjetska anti-doping agencija (WADA) je u ponedjeljak suspendovala sportiste iz Rusije zbog malverzacija sa laboratorijskim podacima, pa ruski sportisti pod zastavom svoje zemlje neće moći da učestvuju na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, kao i na Svjetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru dvije godine kasnije.

“Prema mom mišljenju, a mislim da su svi sa tim saglasni, svaka kazna još od Rimskog prava, treba da bude individualna i bazirana na tome šta je neka osoba uradila. Kazna ne može da bude kolektivna i ne može da utiče na one ljude koji nisu napravili prekšaj”, rekao je Putin poslije sastanka Normandijske četvorke u Parizu, prenio je Rojters. Rusija ima 21 dan da uloži žalbu Sudu za

sportsku arbitražu (CAS) u Lozani, a svi sportisti koji dokažu da nisu umiješani u doping skandal, moći će se takmiče pod neutralnom zastavom.

“Mislim da stručnjači iz WADA to dobro razumiju.

Ako neko od njih donosi odluke o kolektivnom kažnjavanju, mislim da se može pretpostaviti da temelj takve odluke nije briga o čistoti međunarodnog sporta, nego politička odluka, koja nema nikakve veze s interesima sporta ili olimpijskoga pokreta”. Putin je rekao i da Moskva ima temelje za žalbu protiv odluke WADA, jer kako kaže, zaključci tog tijela ne sadrže optužbe upućene ruskom Olimpijskom komitetu.

“Ako nema pritužbi protiv neke zemlje, onda ona mora da se takmiči pod svojom zastavom. To je zapisano u Olimpijskoj povelji. To znači da odluka WADA krši povelju.

Imamo temelja za žalbu”, zaključio je Putin.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

KULTURA

25

U DANILOVGRADU OTVORENA 20. JUBILARNA IZLOŽBA

NERASKIDIVA SPONA UMJETNIKA I ZAVIČAJA

I Bazdulj je za temu odabrao život češke glumice Lide Barove, do koje je došao preko Suzan Zontag, tragajući za “tonom i bojom” buduće spisateljske storije. On piše o njenoj popularnosti, zaljubljenosti u muškarce između Praga i Berlina, uz centralnu priču o napola sputanoj ljubavnoj vezi između nje i Jozefa Gebelsa, ministra nacionalnog prosvećenja i propagande nacističke Njemačke. Prateći njenu karijeru, autor pravi rukavcebisere u pripovijedanju.

(Geopetika - Knjižara Karver)

REPERTOAR DANAS 11.12.2019.

FILM

NOŽ U LEĐA 20.30h

REŽIJA: Rajan Džonson MJESTO: Bioskop Cineplexx Delta City, Podgorica

DANAS 11.12.2019.

FILM

PROŠLOG BOŽIĆA 18 / 20.00 / 22.00h

REŽIJA: Pol Feig

MJESTO: Bioskop Cineplexx Delta City, Podgorica

zložba radova “Umjetnici zavičaju” otvorena je u Zavičajnom muzeju Umjetničke kolonije Danilovgrad, u okviru obilježavanja Dana opštine.

Tradicionalna izložba, na kojoj je radove izložilo 39 umjetnika, predstavlja zalog za budućnost novim generacijama, poručila je direktorica Umjetničke kolinije Danilovgrad, Vesna Jovović.

Jovović je kazala da je rijetkost što veliki broj umjetnika potiče sa tako malog područja, “ali u duhovnom smislu posebnog kao što je Danilovgrad”.

“Da je zavičaj nešto što nosimo sa sobom ma gdje bili, dokazuje i ova izložba.

Dvadeseta godina djelovanja predstavlja uspjeh dostojan poštovanja”, istakla je Jovović.

Direktorka Direktorata kulturno-umjetničkog stvaralaštva Ministarstva kulture, Dragica Milić, kazala je da 20. jubilarno izdanje izložbe metodično prati razvoj opusa različitih autora i njihovih estetika, “suptilna pomjeranja umjetničkih fokusa, učlanjivanje savremenih umjetničkih praksi i tehnika i procesuiranje kreativnih impulsa”.

“Ujedno, donosi nam i opšte naznake kretanja likovne umjetnosti u Crnoj Gori, budući da su mnogi od aktera ove izložbe danas potvrđena imena naše kulturne scene, sa međunarodnom reputacijom”, rekla je Milić.

Prema njenim riječima, pored nesumljivog umjetničkog značaja, taj likovni projekat protežira i neraskidivu sponu između umjetnika i njegovog zavičaja, čineći, kako je navela, vidljivim taj genetski kod koji kristališe posebnosti kraja iz kojeg su ponikli i umjetničku percepciju njegovog kulturnoistorijskog konteksta.

A s obzirom na to da su aktivnosti poput ove važan dio kulturne politike Crne Gore, Ministarstvo će opštini Danilovgrad biti siguran partner u budućim projekcijama kulturnog razvoja.

Sa izložbe

Da je zavičaj nešto što nosimo sa sobom ma gdje bili, dokazuje i ova izložba. Dvadeseta godina djelovanja predstavlja uspjeh dostojan poštovanja

Akademski vajar Velibor Pavićević kazao je da je na izložbi izložio skulpturu u kamenu, od kamena maljata.

“To za nas Bjelopavliće ima značaja jer veza sa zavičajem vas asocira, pogotovo ako se bavite vajarstvom,

na kamenolome, koji su od davnina bili aktivni, pa pravimo tu neku lijepu sponu”, naveo je Pavićević.

On smatra da izložba svake godine biva sve bolja.

“Imamo dosta mladih autora. Već duži niz godina ova izložba traje i biva svjedok

nekih vremena i kreativnosti ljudi sa ovog podneblja”, istakao je Pavićević.

Akademski vajar Svetozar Sveto Radović kazao je da je na izložbi izložio skulpturu pod nazivom “Omaž”.

“Pravi naziv te skulpture je erupcija čiste forme, jednostavnosti. Jedna poruka za ove mlađe naraštaje, mlađe stvaraoce da sva veličina i u čovjeku i u umjetničkom djelu bilo koje vrste, ne samo u likovnoj umjetnosti, je u jednostavnosti. Što jednostavnije, to sve bolje. Kao i u čovjeku – što jednostavniji to mnogo bolji. A ako djelo autora ne zavređuje ljudsku pažnju, najbolje je da čovjek sam uništi svoje djelo”, rekao je Radović, koji smatra da je Danilovgrad, sa Umjetničkom kolonijom i stvaralaštvom vajara, van granica Crne Gore i Evrope.

R.K.

26

KULTURA

POTPISAN UGOVOR O SPONZORSTVU

Gradsko pozorište i dalje ima podršku CEDIS-a

Predstavnici Gradskog pozorišta i Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) potpisali su juče ugovor o sponzorstvu. Potpis na dokument stavili su umjetnički direktor Gradskog pozorišta Dušan Kovačević i šefica Službe za korporativne komunikacije u CEDIS-u mr Marija Jovović, koja je izrazila zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa teatarskom kućom.

“Cijeneći značaj kulturnog stvaralaštva, a posebno pozorišnog, Crnogorski elektrodistributivni sistem nastavalja sa podrškom kulturnim institucijama. Gradsko pozorište Podgorica svojim radom i umjetničkim stvaralaštvom je zaslužilo našu podršku. Posebno smo ponosni što smo omogućili višestruko nagrađivanom autorskom projektu Vide Ognjenović ‘Kozocid’ da učestvuje na 36. Susretima pozorišta Bosne i Hercegovine. Kulturni i pozorišni život mora imati podršku zajednice, a podrška CEDIS-a

neće izostati ni u narednom periodu”, kazala je Jovović.

Umjetnički direktor Dušan Kovačević zahvalio je CEDISu što je Gradsko pozorište prepoznato kao značajna institucija kulture i istakao važnost podrške koju teatarske kuće dobijaju od društveno odgovornih kompanija.

“CEDIS kao društveno odgovorna kompanija i ovog puta je pokazala izuzetan osjećaj za pripadnost kulturnoj zajednici naše države. Ovom donacijom omogućili su Gradskom pozorištu još bolje pozicioniranje na regionalnoj mapi, a saradnja će se nastaviti i kroz projekat RUTA, čiji će prvi festival RUTA PODGORICA biti održan od 2. do 7. marta 2020.

U aprilu je u Ljubljani, u maju u Sarajevu, u avgustu na Brionima, u oktobru u Skoplju i u decembru u Beogradu, nadamo se da će nas CEDIS i dalje pratiti na obostrano zadovoljstvo, pa vam ovim putem srdačno zahvaljujemo”, poručio je Kovačević.

R.K.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

SLIKA CRNOG DRUŠTVA NA MILENIJUMA

KNJIŽEVNIK NIKOLA NIKOLIĆ O NOVOM RO

⌦ Marija Roganović

P

redstavnik mlađe generacije crnogorskih pisaca, Nikola Nikolić, nedavno je objavio roman “Sirene za uzbunu”, u izdanju Nove knjige. Riječ je o djelu koje opisuje posljednju, burnu godinu prošlog vijeka, koju su obilježili bombardovanje, vanredno stanje i mnogi drugi lični i kolektivni potresi.

Ideja za roman javila se davno, kada je Nikolić tek počinjao da stvara, a samo pisanje trajalo je dvije i po godine, u što autor ne ubraja period prikupljanja materijala i procjenjivanja koja bi mu arhitektura najviše odgovarala. Na sreću, ističe Nikolić u razgovoru za Dnevne novine, bio sam svjestan da u tom trenutku nijesam zreo za tu vrstu izazova, pa je, uslovno rečeno, uskočila lakša tema.

■ ZARON U SJEĆANJE

DECEMBARSKA UMJETNIČKA SCENA

Knjiga Ljubete Labovića u Narodnoj biblioteci Knjiga “Oslobađanje od prošlosti”, autora Ljubete Labovića biće predstavljena večeras u okviru manifestacije “Decembarska umjetnička scena”, u Narodnoj biblioteci “Radosav Ljumović” sa početkom u 19 sati. O knjizi će govoriti: Aleksandra Vuković, Vlatko Simunović i autor.

Ljubeta Labović objavljuje poeziju, prozu i eseje u Crnoj Gori i regionu. Objav-

ljivao je u časopisima ARS, Poezija, Romboid, Poeteka, Vestnik, Ljetopis crnogorski, Apokalipsa, Ex Symposion, Poetikon, Quorum i dr. Poezija mu je prevedena na engleski, francuski, italijanski, mađarski, slovenački i poljski jezik. Član je Crnogorskog društva nezavisnih književnika. Izdavač knjige je Otvoreni kulturni forum sa Cetinja.

R.K.

“Shvatao sam da mu moram pristupiti s posebnom pažnjom, pošto je to što zovemo inspiracijom ovog puta poticalo direktno iz mene: moga sjećanja, mojeg neposrednog iskustva, distanciranog viđenja vremenski ne baš bliskih događaja. Knjiga je proistekla iz pomalo paradoksalne potrebe da se ta distanca poveća i pročisti upravo njenim poništavanjem – naravno, koliko to dopuštaju čovjekovi introspektivni domašaji. Možda je taj zaron u sjećanje ponekad neophodan kako bi se prošlost rastumačila i jednom za vazda ostavila za sobom. Ili barem na duže staze, do nekog narednog seizmičkog impulsa”, ističe Nikolić.

U “Sirenama za uzbunu” data je slika crnogorskog društva na kraju prošlog vijeka/milenijuma, u vremenu koje uglavnom pamtimo po bombama, izbjeglicama, nejasnoj geopolitičkoj perspektivi, promaji iz po-

lupraznih frižidera i još praznijih glava. Data je “slika komšija koje dijeli različito identitetsko uvjerenje, školaraca kroz koje mržnja prema drugačijima kola poput genetske greške, slika prinudnog, ubrzanog sazrijevanja pod okriljem sirena koje iz dana u dan i noći u noć tjeraju da se nijedna prilika ne propušta, štaviše, da se prilike stvaraju odmah, na licu mjesta, od onoga što imamo”.

“To je bilo vrijeme velikih, svakodnevnih improvizacija, gdje je krajnost bila jedini zagarantovan rezultat. Ili bi se završile fatalno, ili nekim neočekivanim podvigom. Život na trusnom tlu patio je od stalne neizvjesnosti i svi su tražili načine da se izbore s njom, a zaboravljanje je bio najljekovitiji metod. Samo što nije bilo lako održavati to stanje indukovanog zaborava. I ono je imalo svoju cijenu. Sjećam se komšije koji je non stop jurcao ganc novim jugom, sve dok nije ostao bez goriva. Onda je odmah bivao usisan u srž realnosti gdje ga je čekao strah od vojnog poziva. U romanu je prikazano dosta takvih situacija koje se danas (pomalo romantičarski) gledaju kao obilježja minulog doba, pa se nadam da će ih čitaoci doživjeti kao autentične”, otkriva autor.

■ SUKOBLJENE ISTINE Roman je napisan u prvom licu, u vidu naratorove rekon-

strukcije perioda adolescencije, stasavanja u okrilju različitih, često sukobljenih istina – vršnjačke, nastavničke, roditeljske, medijske – sve pod pritiskom sirena koje danonoćno oglašavaju opasnost. Prvo lice mu je odgovaralo zbog ličnijeg tona kakav taj vid pisanja nosi, a on je u ovakvoj prozi bio nužan. Naracija je ispovjednog karaktera, glavni junak je tinejdžer od četrnaest godina, koji progovara kroz kasnijeg, odraslog sebe, kako bi se prošlost potpunije rekonstruisala.

■ UVJERLJIVOST JE NAJVAŽNIJA

“Nijesam želio da priča teče iz vizure polumaturanta jer bih je zakinuo za šansu da dublje pronikne u složenost odnosa između njenih aktera, kojih je povelik broj. Naravno, to je sa sobom nosilo rizik da naratorska distanca naruši vjerodostojnost atmosfere. Konzervirani ‘duh vremena’ jeste upotrebljiv, što ne znači da je valjan.

Ako nije pažljivo tretiran može se osjetiti nota ustajalosti, što čitaoci lako prepoznaju, pogotovu oni koji su ga i sami iskusili.

A uvjerljivost smatram jednom od najvažnijih karakteristika književnog djela. Ne vjerujem u primat konstrukcije. Kad je skelet najvidljiviji, onda imamo posla s kosturom, s nečim što nije živo”, pojašnjava on.

Pisati o osjetljivim temama crnogorskog društva, tačnije, naše svakodnevnice, objašnjava Nikolić, zahtjevno je u mjeri u kojoj želite da se suočite s istinom. Dobra je stvar što vas niko ništa ne prisiljava niti poziva na odgovornost, jer je u pitanju fikcija, uprkos mogućim faktografskim uplivima.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

GORSKOG A KRAJU

OMANU ª SIRENE ZA UZBUNUº

“Međutim, ako se držite određenog okvira – recimo, pišete o 1999. godini u Podgorici, kroz prizmu ljudi koji zbog ‘viših sila’ ne odlučuju o sopstvenoj sudbini – teško da možete zanemariti neuralgične tačke toga vremena, čije pulsiranje i danas mnogi osjećaju. To je nešto što se nameće samim svojim upornim prisustvom i skicira tlocrt čim se nađe pod svjetlom, a na vama je da se onda pozabavite nadgradnjom. Na kraju krajeva, pomalo je infantilno preturati po fantazijama u svijetu koji neprestano ispušta najotrovnije materije, dostupne svim čulima.

A bunt znači uvažiti čula i reagovati najbolje što umiješ. Sve drugo su podilaženja vlastitom egu.

Zlatna je i ta jedna reakcija, čak i ako nema lančanog efekta”, kaže mladi književnik.

■ NOVI GLASOVI Kod mnogih naših čitalaca, prema njegovom mišljenju, vlada predubjeđenje o ne baš posebnom dometu ovdašnje književnosti, što pojašnjava opštim

stavom da sve dobro, ili sve bolje, dolazi iz inostranstva. Ali tajna te inostrane recepture zapravo je vrlo jednostavna – veća mogućnost izbora, zato je i više loših stvari, ali samim tim i više dobrih.

“Uživam kad neke zaklete kritičare postjugoslovenske književnosti iznenadim kvalitetnom knjigom autorke ili autora iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Taj trend je sve očitiji i u Crnoj Gori. Novi glasovi postavljaju nove standarde, polako raskidaju sa tradicionalističkim pristupom koji u XXI vijeku, zbog obilja izazova imanentnih ovom vremenu, djeluje tragično zalutalo poput Godfroa u ‘Posjetiocima’ ili pastirskog roka u epohi novog vala. Zato svakome treba dati priliku, makar zbog toga što nije lako samoga sebe dovesti u tu prvu, najtežu priliku. Opstanak je u književnosti ionako zasnovan na principu prirodne selekcije. A tu je prostor za obmanu skučen”, zaključuje Nikolić.

KULTURA

27

28

DRUGI PIŠU

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

PRIJEVREMENI PARLAMENTARNI IZBORI U VELIKOJ BRITANIJI

UVERTIRA ZA POSLJEDNJI ČIN SAGE O BREGZITU

S

jutra će se u Velikoj Britaniji održati novi, prijevremeni parlamentarni izbori - treći u posljednje četiri godine.

A sudeći po prošlim izborima, i ovi bi mogli imati neočekivane rezultate. Prije dvije i po godine tadašnja premijerka i predsjednica konzervativne stranke Tereza Mej shvatila je da je kritično pogriješila u procjeni. Mej je, naime, stavila svoju vladu i političku budućnost na opkladu samouvjereno očekujući da će ako sazove prijevremene izbore, učvrstiti parlamentarnu većinu i lakše realizovati Bregzit. Ostalo je, kako se obično kaže, istorija.

Njena Konzervativna stranka dobila je najviše glasova, ali je izgubila, a ne učvrstila većinu u parlamentu. Kontroverzni lider opozicije i predsjednik Laburističke stranke Džeremi Korbin.

■ MEJ RASPISALA

IZVANREDNE IZBORE PA POŽALILA

Mejovoj nije pomogla ni koalicija sa sjevernoirskim desničarima lojalnim Londonu. Nije uspjela da progura svoj teškom mukom ispregovarani dogovor o Bregzitu s Briselom kroz haotični britanski parlament, gdje svaka frakcija gura svoje rješenje za Bregzit, spletkari i sabotira sve ostale, često stavljajući lične ambicije ispred nacionalnih interesa. Nemoćna, a kritičari bi rekli i beznadežno nesposobna Mej, na kraju je napravila jedino što joj je preostalo - u suzama dala ostav-

ku i otvorila prostor za svog bivšeg ministra spoljnih poslova i gradonačelnika Londona Borisa Džonsona. Teško je reći ko je danas omraženiji među Britancima - socijalista Korbin, kojeg prate ozbiljne kritike da je tolerisao i ohrabrivao širenje antisemitizma u svojoj stranci, ili populista, nepopravljivi lažljivac i okorjeli makijavelist koji opasno potcjenjuje rizik koji Bregzit donosi, Džonson.

Atmosferu u zemlji možda je najbolje izrazio bivši lider konzervativaca Kris Paten. "Šteta što obje strane ne mogu izgubiti izbore", komentarisao je, ističući kako je Džonson konzervativce pretvorio u "usku, gotovo sektašku englesku nacionalističku stranku", a da bi Korbinova socijalistička ekonomska politika bila "prava katastrofa". Ankete ipak daju prednost Džonsonovim torijevcima, i to oko 10

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

odsto, ali njihova većina u posljednjim anketama je ozbiljno pala i postoje velike šanse da ni Džonson neće dobiti većinu koju želi kako bi progurao svoj plan za Bregzit, prema vlastitom dogovoru sa Briselom. Podsjetimo, nakon niza odlaganja trenutni rok za Bregzit je 31. Januar 2020. godine. Posljednje ankete daju torijevcima, odnosno konzervativcima 43 odsto, laburistima 33 odsto, liberalnim demokratima 13 odsto, a Stranci za Bregzit i Zelenima po 3 odsto.

■ KAMERON

RASPISAO REFERENDUM O BREGZITU PA ZAŽALIO

Ipak, zanimljivo je što je i 2015. došlo do sličnog ironičnog obrata. I tadašnji premijer Dejvid Kameron bio je iznenađen kad su njegovi torijevci na izborima pomeli Liberalne demokrate, vlastite koalicijske partnere. Za Kamerona je, naime, ta po-

bjeda imala slične posljedice kao poraz za Mej. Par godina ranije obećao je desnom krilu svoje stranke referendum o Bregzitu, očigledno držeći prekrštete prste u džepu, jer je znao da Liberalne demokrate to neće dozvoliti. A kako su Liberalne demokrate ispali iz vlade, Kameronu nije preostalo ništa drugo nego da ispunit obećanje. Kad su Britanci tijesnom većinom izglasali Bregzit uprkos njegovoj kampanji u kojoj ih je pozivao da glasaju za ostanak u EU, Kameron je podvio rep i podnio ostavku. Valja podsjetiti, dvojica glavnih zagovornika Bregzita koji su često lažnim obećanjima i izmišljenim opasnostima uvjerili Britance da glasaju za Bregzit, bili su Najdžel Faradž i Boris Džonson.

■ HOĆE LI I DŽONSON POŽALITI?

Džonson je sad povukao sličan hazarderski potez očigledno uvjeren da će proći

bolje nego njegovi prethodnici. Stoga je vrlo nezahvalno predviđati ko će izaći kao pobjednik u četvrtakveče. Kako Si-En-En piše u svojoj analizi, najpošteniji odgovor je da niko ne zna. Ankete su posebno nezahvalne u Velikoj Britaniji koja, za razliku od 50 u SAD-u, ima čak 650 jedinica, po jednu za svako mjesto u parlamentu. Osim toga, na posljednjim izborima su ozbiljno potcijenile broj glasova koji su na kraju dobili laburisti. "Razlike su nevjerojatno tijesne. Konzervativna prednost nad laburistima koja bi se istopila ili povećala za jedan ili dva procentna boda mogla bi odrediti hoće li konzervativci imati značajnu većinu ili niko u parlamentu neće imati većinu", ocijenio je Krist Hopkins iz firme za istraživanje javnog mnijenja “Savanta ComRes”. Kako piše Si-En-En, na ovim izborima 22 izborne jedinice biće ključne. Protivnici Džonsona i njegovog plana da se "Bregzit obavi" po svaku cijenu po-

DRUGI PIŠU

zivaju glasače da glasaju taktički, zavisno o jedinici u kojoj se nalaze - za laburiste gdje oni imaju šansu da pobijede, a za Liberalne demokrate ili Škotsku nacionalnu stranku ondje gdje oni imaju šansu da potuku torijevce.

■ 22 KLJUČNE

IZBORNE JEDINICE

Za Džonsonove torijevce najvažnije su izborne jedinice Kensington u Londonu, Dadli Nort u Birmingemu, Norfolk Nort, Sedžefild i Valsal Saut. Da bi Korbinovi laburisti, koji se i dalje ne mogu odlučiti jesu li za ili protiv Bregzita, bili zadovoljni, najvažniji su Soutempton, Ičen, zatim Hejstings and Raj, Čiping Barnet, Midlzboro Saut and Ist Klivlend i Kingsvud.

Liberalne demokrate imaju šansu da pobijede i tako pomrse račune torijevcima, kojima je svako mjesto važno, u Ričmond Parku u Londonu, zatim u Sent Ivsu u Kornvelu, Finčliju i Golders

29

Grinu, kao i u Čelsiju i Fulamu, takođe u Londonu. "Kada izaberu novog premijera, birači zaslužuju da imaju tačnu sliku o onome što će svaki potencijalni lider učiniti u vezi s Bregzitom", poentirao je Džonson u otvorenom pismu Korbinu prošlog mjeseca: "Mjesecima niste htjeli da kažete kakav 'dogovor' želite s EU. Sada je došlo vrijeme da to pojasnite i kažete kakav je stvarno vaš projekat." Korbin je, naime, obećao da će kao premijer sam ispregovarati bolji dogovor o Bregzitu i onda o njemu održati još jedan referendum, ali uporno izbjegava da kaže hoće li sam na tom referendumu podržati Bregzit ili ostanak u EU.On je pak optužio Džonsona da želi da "iskoristi" Bregzit kako bi umanjio radnička prava i otvorio britansko javno zdravstveno osiguranje (NHS) američkom privatnom sektoru, u okviru ugovora o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama.

30

ZABAVA

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

TRIJUMF DANIJELA ALIBABIĆA I KOMNENA VUKOVIĆA NA FESTIVALU U ZAGREBU

Vrelo je bilo na Buljarici

EVROPSKE FESTIVALSKE NAGRADE

ŽIRI NAGRADIO EMOCIJU KOJA DODIRUJE DUŠU

SEA DANCE I EXIT OPET MEĐU DESET Z NAJBOLJIH FESTIVALA

⌦ Danilo Brajković agreb je minulog vikenda aplaudirao Komnenu Vukoviću i Danijelu Alibabiću. Na Međunarodnom dječjem festivalu Razigrane note mlađani Vuković osvojio je gran-pri na krilima pjesme “Čuvam svijet”, dok je Alibabiću, njenom autoru, pripala nagrada za najbolju kompoziciju.

Sea Dance festival je i ove godine proglašen za jedan od 10 najboljih Evrope na Evropskim festivalskim nagradama (“European Festival Awards”), najznačajnijem festivalskom takmičenju na planeti. U glasanju je učestvovalo preko 350.000 fanova, a Sea Dance je postao jedini festival Mediterana kojem je šesti put zaredom pošlo za rukom da uđe u elitno društvo najboljih evropskih festivala. Sea Dance se našao među najboljima u kategoriji za najbolji festival do 40.000 posjetilaca dnevno, dok je u godini kada je po brojnim parametrima održano i njegovo najuspješnije izdanje dosad, Exit ponovo među prvih deset u glavnoj kategoriji “Najbolji veliki festival”. Muzička platforma No Sleep već je izgradila zavidnu reputaciju na svjetskoj sceni, pa ne čudi da je njeno festivalsko izdanje u svojoj prvoj nominaciji ušlo u grupu šest “Najboljih novih festivala”, dok je No Sleep u finalu i za “Najbolji mali festival” Evrope.

Sea Dance je još nakon svoje premijerne godine osvojio titulu najboljeg Evropskog festivala u svo-

joj kategoriji, kao prvi festival u istoriji kome je to pošlo za rukom. Impresivan program, moćna festivalska produkcija, magična lokacija i fantastična publika iz preko 40 zemalja učinili su da ovogodišnje izdanje festivala nadmaši prethodna, a predivna uvala plaže Buljarica u Budvi ugostila je neka od najvećih svjetskih muzičkih zvijezda kao što su Dejvid Geta, Sven Vat, Riči Hotin, Robin Šulc, Ofenbach, Disciples i drugi.

Exit se ponovo našao u kategoriji “Najbolji veliki festival”, i to nakon što je navedenu titulu prethodno osvojio 2014. i 2018. godine. Ostali festivali iz Exit porodice takođe bilježe veliki uspjeh, pa bi tako nakon Novog Sada i Budve, novi festivalski “Oskar” mogao da stigne i u Beograd jer je nedavno završeni i izuzetno uspješni No Sleep festival takođe izborio mjesto u najužem izboru najboljih festivala i to u dvije kategorije. Pobjednici će biti proglašeni na ceremoniji dodjele nagrada na otvaranju festivala Eurosonic Noorderslag u Groningenu u Holandiji 15. januara 2020.

Fi.J.

Međunarodni dječji festival Razigrane note, u regionu prepoznat i kao festival zajedništva, radosti i prijateljstva, takmičarskog i humanitarnog karaktera, podsjećaju organizatori, nastao je kao plod višegodišnje saradnje sa kompozitorima, muzičarima, producentima, pedagozima, mentorima, direktorima festivala na području regiona i širom Evrope. Njegov cilj je promocija dječjeg umjetničkog stvaralaštva, umjetničkog stvaralaštva za djecu i naravno - muzike. U zagrebačkoj koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski minulog vikenda okupio je 37 talentovanih mališana, uzrasta od pet do 13 godina, aduta Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Crne Gore... Njima su organizatori, kako kažu, pružili priliku da pokažu vokalne i scenske sposobnosti u okruženju koje je za njih pozitivno i podsticajno. Pomenutu priliku na najbolji način iskoristio je naš Komnen Vuković, polaznik škole pjevanja “D-moll”. Biser novog talasa domaće muzičke scene predstavio je brojnoj publici numeru “Čuvam svijet”, koju je zvanično objavio ranije ove godine, a stručni žiri procijenio da se radi o najboljem izvođenju i

Vukoviću dodijelio gran-pri, odnosno nagradu za pobjednika festivala. Veliki uspjeh zaokružilo je priznanje za autora pjesme, jer je Danijel Alibabić osvojio nagradu za najbolju kompoziciju.

■ VELIKI USPJEH ZA NAS I CRNU GORU

Po povratku u domovinu, Alibabić priznaje da su Vuković i on tek nakon sumiranja utisaka shvatili značaj postignutog rezultata i na ličnom

i na reprezentativnom planu.

“Riječ je o velikom uspjehu, i za nas dvojicu i za Crnu Goru, jer to je prva nagrada koja sa ovog festivala stiže u našu državu. To je, kako ste i naveli, međunarodni festival koji okuplja djecu iz cijelog regiona, ali i kompozitore sa tog područja. I to izuzetno kvalitetnu djecu i kompozitore. Nadali smo se da ćemo biti zapaženi, da ćemo možda i osvojiti neku nagradu, ali niko se nije nadao dvostrukoj.

Imam dovoljno nagrada iza sebe, lijepih priznanja za sve što radim. Svjestan sam da nije više potrebno da se dokazujem u tom smislu. Ipak, svaka nagrada je dobra i potvrda da ono iza čega stojite vrijedi. Ova me posebno raduje, čast je dobiti je u tako dobroj i brojnoj konkurenci-

Komnen Vuković

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Danijel Alibabić

Trofej u pravim rukama

Nisam umro iz prve, ali je broj pokušaja neograničen “Dobra vijest je da nisam umro iz prve, a loša vijest je da to nije skok uvis, gdje imaš tri pokušaja. Ovdje je broj neograničen. Bio sam u nekoj maloj ‘frkici’, četiri dana u bolnici. Nisam imao operaciju na otvorenom srcu. Malo sam dotjeran. Dobio sam četiri stentića. Prvi put sam nešto dobio u bolnici, jer u posljednje vrijeme uvijek nešto vade, kamen iz bubrega, žuč... Rekli su da ću moći da trčim. Ne vjerujem.

Neću nikada više biti dobro, jer imam 100 godina, ne mogu biti dobro. Ali se

nadam da ću moći da nastavim gdje smo stali i da još neko vrijeme neću dobiti ulicu u Novom Sadu”, kazao je Balašević.

Novi termin koncerta je 28. decembra, ali posljednju riječ daće doktori.

“Iskreno se nadam da ćemo ga održati. Datum je još ljepši, jer je pred Novu godinu i treba da bude veselo.

Nažalost, prvo treba da se konsultujem sa ljekarima, koji ovog puta mnogo bolje od mene znaju kako je Đole. Nadam se da će to proći dobro i da će biti u redu”, zaključio je Balašević. D.B.

■ KOMNEN GRADI PRAVI PUT

O Vukovićevom daru za muziku pisali smo ranije. Riječ je o dječaku koji je osvojio simpatije regionalne publike tokom učešća u takmičenju “Pinkove zvezdice”, a talenat je potvrdio i kroz učešće na brojnim festivalima, sa čijih se bina spuštao kao pobjednik - tako je bilo na Našoj radosti u Podgorici, Đurđevdanskom festivalu u Banjaluci... Govoreći o pobjedniku i svom adutu, Alibabić iskreno konstatuje da je Komnen, po uzoru na znatno starije kolege, već pronašao pravi put do srca publike.

“Posebno me raduje to što Komnenov talenat i kvalitet

zaista primjećuju svi. Čini mi se da ima ogromnu podršku publike. Ljudi ga prihvataju na poseban način, osjećaju njegovu energiju, emociju koju ima dok izvodi kompozicije. Gradi sebi sjajan put da postane veliki pjevač i mislim da za njega sigurno nema zime. Prosto, interpretacijom dodirne dušu slušaoca”, zaključuje Alibabić.

U sklopu festivalskih dana organizovane su brojne aktivnosti, poput posjete mališana zagrebačkom ZOO vrtu ili obilaska glavnog grada Hrvatske.

“Pozitivne posljedice festivala vidljive su po reakcijama učesnika, koji se zajedno sa muzičkim pedagozima i roditeljima raduju svakom novom nastupu”, ističu organizatori.

MERI FREDERIKSON NAS NAPUSTILA U 61. GODINI

foto: Aleksandar Girafon Živaljević

Đorđe Balašević

ji”, ističe Alibabić za Dnevne novine.

31

ĐORĐE BALAŠEVIĆ ISKRENO O OPORAVKU NAKON INFARKTA

Kantautor Đorđe Balašević putem video poruke na zvaničnom Fejsbuk profilu prije dva dana oglasio se prvi put nakon što mu je sredinom prošlog mjeseca dijagnostikovan infarkt, zbog čega je morao da otkaže rasprodat koncert 15. novembra u kragujevačkoj dvorani “Jezero”.

Balašević je poruku snimio u dvorištu porodične kuće u Novom Sadu, a potvrdio je da se suočio sa ozbiljnim zdravstvenim problemom - ipak, primjetno je da nije okrenuo leđa prepoznatljivom smislu za humor.

U

ZABAVA

Preminula pjevačica benda Roxette

Meri Frederikson, švedska muzičarka, poznata po radu u bendu Roxette, preminula je u 61. godini. Uz Pera Gesija 1986. osnovala je ovu popularnu grupu, a preminula je poslije duge i teške bolesti.

“S velikom tugom saopštavamo da je jedna od najvećih i najvoljenijih muzičkih zvijezda Mari Frederikson preminula. Umrla je 9. decembra zbog zdravstvenih komplikacija”, stoji u saopštenju porodice, supruga Mikaela i djece Jozefine i Oskara.

Pamtićemo je po hitovima “It Must Have Been Love”, “Joyride”, “Listen To Your Heart”, “You Got the Look” i mnogim drugim.

Fi.J.

32

ZDRAVLJE

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

EKSPERTI ZA SPAVANJE OBJASNILI

Zašto se svako veče budite u isto vrijeme

Eksperti za spavanje objasnili su zašto se svako veče budimo u isto vrijeme i dali jedan zlatan savjet kako da se okrenete na drugu stranu i odmah zaspite.

Preko 67 odsto ljudi širom svijeta priznalo je da se svake večeri probudi makar jednom tokom spavanja.

Moguće je da vam različite stvari remete san, a evo šta mogu da budu razlozi. ŽIVOTNI STIL S godinama postajemo osjetljiviji spavači. Odrasli ljudi imaju manje trajanje REM faze sna (najdubljeg sna) pa zbog ovoga se češće bude tokom noći.

Trudnice takođe imaju sla-

biji san kao i žene u menopauzi zbog naleta vrućine i noćnog preznojavanja.

ZDRAVLjE Ljudi sa insomnijom i spavačkom apneom imaju poremećaj disanja zbog kojeg se češće bude tokom noći. Ukoliko se svake noći budite u isto vrijeme možda je vrijeme da potražite pomoć ljekara zbog ovih zdravstvenih stanja.

Spavačka apnea može da dovede do sljedećih zdravstvenih problema: hipertenzija, bolesti srca, šlog i dijabetes.

STRES Ako se svake noću budite u isto vrijeme to može da bude rezultat stresa ili brige.

Eksperti kažu kako sat ne bi trebalo da vam bude u vidokrugu kada se probudite i da ne treba da provjeravate telefon i satnicu kada ste se probudili.

KAKO DA SE OKRENETE NA DRUGU STRANU I ODMAH ZASPITE Gledanje na sat kada se probudite vam neće pomoći da se vratite na spavanje.

Kada gledate na sat usred noći vi podsvjesno već računate koliko ste dugo budni i koliko vam je ostalo vrmena do buđenja. Ovo razmišljanje vas vodi u stres i anksioznost što će vam znatno otežati da ponovo zaspite, reklao je dr Krale za Hafington post.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

ZDRAVLJE

33

ŠOLJICA KAFE KAO NEIZOSTAVAN RITUAL

Još jedna korist omiljenog napitka Bilo da se radi o prvoj šoljici kafe ujutru ili dodatnoj dozi u toku dana, mnogi ljudi prosto ne mogu da zamisle dan bez kafe.

Istovremeno sve veći broj istraživanja sugeriše kako šoljica kafe može donijeti i mnogo zdravstvenih koristi.

Najnovija istraživanja otkrila su da je konzumiranje kafe u količini od jedne do četiri šoljice dnevno povezano sa smanjenim rizikom od metaboličkog sindroma.

“Metabolički sindrom je grupa metabolitičkih poremećaja koja uključuje nekoliko faktora rizika poput povišenog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola, gojaznosti i visokog šećera u krvi”, objasnila je specijalistica interne medicine u bolnici St. Džezef u Californiji, Naomi Hong.

Procjenjuje se da metabolitički sindrom ima više od milijardu ljudi u svi-

jetu. Život s ovim sindromom može povećati rizik od kardiovaskularnih problema, uključujući koronarnu bolest srca i moždani udar.

Polifenoli u kafi su ključni Institut za naučne informacije o kafi (ISIC) prezentovao je rezultate svog istraživanja na 13. Evropskoj kon-

ferenciji o ishrani u organizaciji Federacije evropskih prehrambenih društava (FENS) u Dublinu.

Profesor na Univerzitetu Katania i autor studije Groso

istraživanje je obavio u Poljskoj i Italiji. Grosovo istraživanje sugeriše da su za smanjenje rizika od metaboličkog sindroma ključni polifenoli koji se nalaze u kafi, posebno fenolne kiseline i flavonoidi.

Osim toga došao je do rezultata da umjereno konzumiranje kafe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i dijabetesa tipa 2.

Prethodna istraživanja Šeli Vud, klinička dijetetičarka iz Medicinskog centra doline Santa Clara u Californiji, rekla je da ovo istraživanje podudara prethodna istraživanja.

“U studijama koje istražuju rak pokazali su da polifenoli u kafi usporavaju ili sprečavaju rast ćelija karcinoma u istraživanjima obavljenim na životinjama”, rekao je Vud. Ona kaže da isti polifenoli u kafi takođe mogu djelovati kao antioksidans, koji smanjuje upalu i oksidativni stres, te može djelovati kao antidepresiv.

Idealna linija bez mnogo odricanja

34

ZDRAVLJE

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

SEDAM savjeta kako da smršate brže Svjetska zdravstvena organizacija je iznijela podatak da u svijetu ima 2.600.000.000 ljudi s prekomjernom tjelesnom masom Dva najvažnija faktora i razloga gojaznosti su način ishrane i sedentarni način života, zapravo mi biramo da li ćemo biti gojazni. Čini se da uprkos sve većem znanju o značaju fizičke aktivnosti nikada nije bio veći raskorak između onoga što znamo i i onoga što činimo, ovdje je riječ o nama, našem životu i našem zdravlju.

Danas vam dajemo sedam saveta kako da ubrzate smanjenje mase tijela, odnosno kako da smršate brže.

1. Trening bazirajte na kompleksnim vježbama za velike grupe mišića kao što su noge, leđa, stomak. Na prvom mjestu sagorjećete više kalorija a pritom ćete raditi i na oblikovanju i jačanju ovih atraktivnih mišićnih grupa.

2. Vježbajte u jutarnjem terminu, činjenica je da vježbanjem ujutru započinjete sagorijevanje masti čak 50% brže nego ako vježbate u poslijepodnevnim časovima, što je sam po sebi dovoljan razlog da ustanete ranije.

3. Nikada ne smije biti više od jednog dana pauze između dva treninga, vježbajte svaki drugi dan, jer tako ubrzavate svoj metabolizam i trošite više kalorija čak i u stanju miro-

vanja. Dane kojima ne trenirate iskoristite za laganu šetnju.

4. Posttrenažni efekat vježbanja je jedan od najvažnijih efekata fizičke aktivnosti na smanjenje mase tijela, u tom periodu vaše tijelo i dalje ubrzano sagorijeva masti.

5. Dovoljno spavajte i vježbajte odmorni, ovo su dva su vrlo važna dijela treninga mršavljenja, prvi, jer u toku sna opuštate i regenerišete mišiće, a drugi, zato što morate biti dovoljno odmorni da biste sve zadatke koje trener postavi za vas korektno i s punom snagom odradili. Samo maksimalno odrađen trening je dobar trening.

6. Ne preskačite kardio-trening, jer vježbanje na traci ili nekoj drugoj kardio-spravi direktno sagorijeva masne naslage, pritom kardioaktivnost ima dokazano pozitivan efekat na prevenciju kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti.

7. Ne plašite se treninga s tegovima, jedna od glavnih zabluda većine djevojaka u fitnes klubovima je bježanje od tegova i strah da će dobiti velike mišiće, verujte mi da to nije nimalo lako i da niste vi te sreće, jer je to uz rekreativno vježbanje praktično nemoguće. Rad s tegovima sagorijeva veliku ko-

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

ličinu energije, naročito ako aktiviramo velike grupe mišića i radimo što kompleksnije vježbe.

Način ishrane je veoma važan, smjernice su jasne, morate izbaciti sve visokokalorične namirnice, kasne obroke kao i slatkiše, znajte da od dobro izbalansirane ishrane u velikoj mjeri zavisi uspješnost programa redukcije tjelesne mase.

Da biste smršali 1kg za nedjelju dana potrebno je da imate 9000 kalorija deficita te nedjelje. Taj deficit možete obezbijediti smanjenim kalorijskim unosom i pojačanom kalorijskom potrošnjom na treningu.

ZDRAVLJE

35

Mali trik za brzo mršavljenje Riječ je o jednodnevnoj dijeti koja u danu može da skine do dva kilograma. Važno je da joj se ne pribjegava više od dva puta mjesečno. Ta dva kilograma kao da više nerviraju od pet - šest kilograma viška. Ukoliko volite čajeve, lako ćete primijeniti ovaj trik i osloboditi se tih kilogramčića. Dijeta sa kombinacijom mlijeka i čaja najpoznatija je u Velikoj Britaniji gdje je čaj neizostavan dio svakoga dana (kao mnogima u našim krajevima šoljica crne kafe). Zbog ove jedne stvari 90 % nas ne može da smrša!

Najbolje je da za ovu dijetu konzumirate zeleni ili pak crni čaj. Kombinacija sastojaka omogućava detoksikacijskoj bombi pozitivno djelovanje na organizam. Riječ je o jednodnevnoj dijeti koja u danu može da skine do dva kilograma. Važno je da joj se ne pribjegava više od dva puta mjesečno. Odnos čaja i mlijeka neka bude 50:50, a popijte ga 20 minuta prije obroka. Osim što skida kilograme, kombinacija čaja i mlijeka odlična je za čišćenje organizma od toksina.

Nikada ne smije biti više od jednog dana pauze između dva treninga, vježbajte svaki drugi dan, jer tako ubrzavate svoj metabolizam i trošite više kalorija čak i u stanju mirovanja. Dane kojima ne trenirate iskoristite za laganu šetnju

Ne preskačite kardio-trening, jer vježbanje na traci ili nekoj drugoj kardiospravi direktno sagorijeva masne naslage, pritom kardioaktivnost ima dokazano pozitivan efekat na prevenciju kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti.

POPULARNI TRETMANI

36

NJEGA

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Esencijalna ulja koja uvijek treba imati u kući

Esencijalna ulja jedan su od najpopularnijih tretmana u alternativnoj medicini, i to s dobrim razlogom.

Mogu se koristiti u kozmetologiji i dati aromu sobi, a neka se mogu dodati i u hranu. Upotreba određenih aroma povećava koncentraciju, utiče na kognitivne sposobnosti i mijenja naše raspoloženje. Stoga je važno znati šta i kako djeluje, a bolje je nabaviti nekoliko bočica u slučaju napada depresije ili potrebe da uredite svoje lice.

Mjere predostrožnosti Esencijalna ulja se mogu koristiti na različite načine, čak se nanose i na kožu ili obogaćuju kupke. Međutim, prije upotrebe proizvoda treba da se uvjerite da li je pogodan za upotrebu: ekstrakti poput cimeta

ne smiju se nanositi na kožu - vjerovatno će doći do opekotina. Neke je potrebno miješati sa uljem kokosa, breskve ili badema. Prije upotrebe, izvršite test na pregibu lakta i provjerite da elementi smjese ne izazivaju alergije. Pored toga, vrijedi se pobrinuti i za izbor čistih ulja. Prema mišljenju stručnjaka, prilikom kupovine takvih formulacija nemoguće je tačno reći proporcije komponenti koje su pomiješane i da li je uopšte moguće primijeniti ih na tijelo. Iako su se počeli koristiti u velikim količinama tek krajem 20. vijeka (prije toga nisu svi bili dostupni), postoji nekoliko studija koja potvrđuju prednosti esencijalnih ulja. Studija Medicinskog centra Univerziteta iz 2005. godine pokazala je

da ekstrakti cimeta, kumina i origana snižavaju nivo glukoze u krvi i smanjuju vjerovatnoću dijabetesa.

Kasnije su podatke potvrdili naučnici sa Univerziteta u Novari 2015. godine: davali su eksperimentalnim pacovima vodu sa dodatkom ulja grejpa. Životinje, uprkos činjenici da su se dobro hranile, praktično nisu dobijale na težini. Ovo ukazuje na poboljšanje endokrinog sistema. To nije sve što su eterična ulja sposobna.

Svako od njih ima poseban mehanizam uticaja.

1. Ulje lavande Pogodno je za liječenje posjekotina i iritacija na koži. Uz to, opušta nervni sistem, pa ga možete dodati u kozmetički proizvod za njegu tijela ili ga ukapati u difuzor ili aromu lampu da bi-

ste se riješili nesanice.

2. Bergamotovo ulje Takođe umiruje i vodi u zdrav san. Koristite ga za kupke, dodajući ekstrakt u vodu ili kreirajući sprejeve na bazi ulja.

3. Ulje kamilice Obično se koristi kod nesanice, anksioznosti, simptoma PMS-a, akni i ekcema.

Preporučuje se njegovo udisanje ili nanošenje na kožu nakon miješanja proizvoda sa baznim uljem.

4. Ulje kadulje Ovo ulje mijenja hormonalni balans i pomaže u lakšem preživljavanju menstruacije ili prelaska u menopauzu. Da bi ublažili simptome, stručnjaci savjetuju da se nanese na donji dio trbuha, gležnjeve i iza ušiju - ulje se apsorbuje kao miris. (Ženskimagazin.rs)

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

NJEGA

a

37

Esencijalna ulja se mogu koristiti na različite načine, čak se nanose i na kožu ili obogaćuju kupke

Tamjan, đumbir...

5. Ulje čajevca S njim možete ukloniti akne, uklanjati ogrebotine, opekotine i ujed. Ulje je samo po sebi agresivno, a bez baznih ulja dovešće do ozbiljne iritacije. Međutim, dodate li ga hidratantnom serumu ili ga pomiješate sa uljima možete bezbjedno da ga nanesete na rane.

6. Geranijumovo ulje Geranijumovo ulje odgovorno je za regulisanje proizvodnje sebuma: korišćenje ovog ekstrakta normalizuje stanje kože glave i lica. Pored toga, ulje ima antidepresivno dejstvo, pa ako se ne osjećate dobro stručnjaci savjetuju da ga pomiješate sa baznim uljem i nanesete na zglob i udišete aromu.

7. Ulje tamjana Oslobađa od stresa, poboljšava raspoloženje, kontroliše ravnotežu hormona i podmlađuje. Tamjan ponekad čak ublažava bol. Samo dodajte nekoliko kapi u proizvode za njegu kako biste uklonili ožiljke ili znako-

ve starenja.

8. Ulje origana Može se koristiti u kuvanju, uništiti gljivične infekcije sa njim i smanjiti upalu. Pored toga, ekstrakt origana podržava imuni sistem i smanjuje rizik od prehlade. Preporučuje se dodavanje ulja u difuzor, aromatičnu lampu ili upotreba par kapi kao začin.

9. Eukaliptusovo ulje Često se koristi u inhalaciji i aromaterapiji. Ekstrakt je posebno koristan u hladnoj sezoni: obnavlja disajni sistem i uništava patogene bakterije.

Stručnjaci savjetuju da ga dodate u proizvod za tuširanje, difuzor ili inhalator.

Možete da prokuvate vodu, dodate proizvod i udišete paru.

10. Ulje đumbira Ulje đumbira samo po sebi je prilično ljuto, ali ako ga pomiješate sa baznim uljem, možete ga koristiti kao sredstvo za zagrijavanje i vraćanje pokretljivosti zglobova i ublažavanje bolova od modrica.

Ulje origana može se koristiti u kuvanju, uništiti gljivične infekcije i smanjiti upalu. Pored toga, ekstrakt origana podržava imuni sistem i smanjuje rizik od prehlade

38 DN

ENIGMATIKA

OBLAST U INDIJI I PAKISTANU

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

ROMAN ZAJEDČEŠKOG AMERIČKI ŽITELJKA OZNAKA NICA INDUSTVRŠITI PISCA AKARZA ŽIGOSATI OBRAZORIJALAC, KAĐENJE JANA AUSTRIJU NANIJE DŽON VANJA KOSTRE

MICROSOFT

POGREŠAN SLUH (MED.)

U PRAVCU NAJVEĆI MORSKI SISAR ISTA SLOVA

VRSTA JUŽNOG VOĆA VIC ASIRSKO VAVILONSKI BOG NEBA

U RANIJE VRIJEME, DAVNO

15. I 31.

SLOVO

AUSTRALIJSKI GLUMAC

URAN ORGANI ČULA SLUHA BEZ IZUZETAKA

JEDAN OD RIMSKIH BREŽULJAKA

Zaleđen svetionik na jezeru Mičigen, SAD

SIMBOL AJNŠTAJNIJUMA ANDRIJEVICA

PLANINSKI VRH NA PIRINEJIMA

DN

FOTO UBOD

NAPITAK AUTOR: OD OSOBA BRANIMLIJEKA KOJA SLAV SA VOĆEM STAŽIRA NIKIĆ (ENGL.)

PRISTALICA FATALIZMA

GLUMICA ARČER VRSTA SABLJE (NJEM.)

AMERIČKI ASTRONAUT, EDVARD DAMA

ITALIJA MATERIJA IZ MORSKIH ALGI

ŽENA IZ FARKAŽDINA U BANATU AGENZIA GIORNAL. ITALIA ZAUZET, OKUPIRAN

AMERIČKI GLUMAC PAĆINO

SIMBOL SREBRA ŠATOBRIJANOV ROMAN

TEODOR OD MILJA OSTAVA ZA ZRNASTU HRANU

NADIMAK SLIKARA TULUZ LOTREKA

SVIRAČ NA LAUTI ITALIJANSKI FUDBALER, FILIPO

Play sudoku online at:

SKELEDŽIJA

www.sudokukingdom.com

ŽITELJI TATARIJE

Play sudoku online at:

Play sudoku online at:

www.sudokukingdom.com

www.sudokukingdom.com

RJEŠENJE IZ PROŠLOG BROJA: AMARILIS, EP, NOVO MESTO, R, DRAMATURŠKI, RATARI, ILJIČ, IVANEC, JELA, JARITI SE, AL, AC, S, JALOVA, D, STRADALAC, ESTAR, LOR, UB, IKAN, R, BOŽICA, ALATIV, ŠIROKA, IĆ, NAR.

LAKŠA Daily Sudoku puzzle No. 3048

4

1

9

4

4

Sudoku puzzle No. 3391 2016-01-25

4 7 3 1 8 5 6 9 www.sudokukingdom.com

1

5

7

1

5

9

5

8

5

7 4

2 1 9

Play sudoku online at: Medium level

7

2

4 3

5

TEŽA

Puzzle solution: RJEŠENJE IZ PRETHODNOG BROJA

2015-02-16

8

Zimska bajka

2 8

3

7 7

2

6

1

8

2

4

9

7

3

5

9

2

5

7

3

6

1

4

8

5

8

2

3

6

4

9

7

1

7

3

4

9

1

8

5

2

6

1

6

9

5

7

2

3

8

4

2

5

7

8

9

6Puzzle 4 9 solution: 3 8 1 1

6

2

7

4

5

3

3 4 7 8 5 1 2 6 9 Sudoku puzzle No. 3392 2016-01-26 6

1

7

4

9

3

2

5

8

8

5

2

1

6

7

4

9

3

3

9

4

8

2

5

7

1

6

2

6

8

7

4

1

9

3

5

9

3

5

2

8

6

1

4

7

4

7

1

5

3

9

6

8

2

5

2

9

6

1

8

3

7

4

1

8

6

3

7

4

5

2

9

7

4

3

9

5

2

8

6

1

Daily Sudoku puzzle No. 3049

7

2015-02-17

4

Medium level

9

1

2 6

8

6 5

7

4

7

2

1

8 1 4 1 2

9

2 8

3

5 3 8

7

1 2 4

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Word Search Puzzle #H738LC

B

W

D

N

A

T

S

H

G

I

H

T

K

N

S

R

E

Y

R

D

T

K

A

E

T

S

N

A

R

S

T

O

O

B

I

C

C

S

L

L

I

T

O

E

A

T

S

I

L

A

C

O

V

E

T

L

O

S

T

N

A

R

F

A

B

M

R

M

S

U

M

I

S

D

E

D

N

E

F

E

D

M

J

S

Y

A

C

H

T

S

G

N

I

D

N

U

O

B

S

R

G

C

A

S

G

S

C

A

S

P

E

N

L

P

C

N

D

N

M

T

T

Y

S

W

E

N

A

J

F

I

I

I

G

A

I

A

N

H

S

J

D

I

P

L

L

F

N

I

O

P

E

N

E

D

I

A

W

F

A

O

Y

R

N

F

A

L

U

N

R

A

C

I

V

S

C

S

S

G

K

T

C

R

B

E

L

U

D

E

H

C

S

T

S

U

M

Q

Ashen Ashen Aspen Aspen Bawling Boots Bawling Bounding Boots Bridals Cleats Bounding Colic Bridals Defended Cleats Dryer Fictions Colic Flash Defended Flimsier Flinch Dryer Flits Fictions Flash

Foams Flimsier

Hangings Flinch Knits Flits Magnify Moors Foams Musts Newsy Hangings KnitsOpened Praises Magnify Pummels Rants Moors Rapid Musts Rocks Runny Newsy Scans Opened Praises

Pummels Schedule Stated

Snags Sneak Someday Rapid Stairs Rocks Stand Stated Runny Steak Scans Sultan Schedule Thighs Tills Snags Vicar Sneak Vocalist Someday Yachts Rants

Steak

39

ENIGMATIKA HOROSKOP OVAN Dolazi vam šansa za zaposlenje na radnom mjestu na kojem ćete moći da ostanete na duže staze u budućnosti. Komunikacija koja postoji između vas i simpatije može polako da se mijenja u pozitivnom pravcu.

BIK Putovanje u inostranstvo biste mogli da realizujete, a nakon toga i pozitivne poslovne promjene. Možete da očekujete dobru komunikaciju s voljenom osobom, s kojom planirate zajedničku budućnost.

BLIZANCI Ukoliko ste očekivali neki nov poslovni sastanak ili razgovor, sudbina će vam biti naklonjena danas. Nova šansa za ljubavno poznanstvo je pred vama. Možete da očekujete zanimljive promjene.

VAGA Moguće je da ćete imati priliku da s nadređenima razgovarate o svojim zahtijevima i poslovnim planovima. Očekuje vas veza koja bi mogla da bude jako strastvena, ali i nekako turbulentna i burna.

ŠKORPIJA Možete da se nadate dobrom odnosu s kolegama. Generalno vam je povoljan dan za posao.

S voljenom osobom ćete uspjeti da ostvarite pozitivnu atmosferu i dobru komunikaciju danas.

Osjetljiv predio bubrega.

STRIJELAC Danas je važno da pokažete dovoljno iskrenosti u odnosu s poslovnim saradnicima. S partnerom vas očekuje prolazna svađa, koju ćete na kraju ipak uspjeti da na neki način razriješite.

Sultan Thighs Tills Vicar Vocalist Yachts

Stairs

RAK Potrebno vam je vrijeme da biste donijeli konkretnu odluku o promjeni radnog mjesta. Ukoliko ste u braku, pred vama je povoljan period za to da s voljenom osobom odnos mijenjate nabolje.

JARAC Danas vas na poslu očekuje povoljan dan. Moguće je da ćete imati priliku da čujete neke dobre vijesti. Pred vama je neočekivano poznanstvo sa osobom koja će vam prirasti za srce na duže staze.

REBUS

Stand

LAV Copyright © Puzzle Baron January 26, 2016 - Go to www.Printable-Puzzles.com for Hints and Solutions!

Maksimalno ste posvećeni vašem poslu i očekujete da ćete uskoro uspjeti da dođete do napredovanja. Osoba koja vam se dopada pokazuje da postoje simpatije i s njene strane prema vama.

DJEVICA Ispred vas je prilika za nov posao. Važno je da budete spremni i na neki manji rizik na ovom polju. Vraća vam se osoba iz prošlosti, koja će pokazati da ima jaka osjećanja prema vama.

Rješenje iz prethodnog broja: Sadi kuma rododendron

VODOLIJA Današnji dan bi mogao da vam donese neke poslovne dileme ili brige koje ne očekujete. Teško vam je da nađete kompromis u odnosu sa osobom do koje vam je stalo, često se svađate.

RIBE Danas ste skloni tome da u poslovnom okruženju stvarate neke probleme, bez pretjerano velikog razloga. Možete da se nadate zanimljivoj komunikaciji sa osobom koja vam se dopada već neko vrijeme.

petak,

40

Mali oglasi

14. 11. 2014.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

MALE OGLASE UZ LIČNU KARTU MOŽETE PREDATI I LIČNO RADNIM DANIMA OD 10 DO 16h U PROSTORIJAMA DNEVNIH NOVINA 19. decembar br. 5 – 4 sprat Južna tribina stadiona pod Goricom

POSAO

RAZNO

Restoranu Atrio u Delta City-ju potrebni: pica majstor i pomoćni pica majstor. Zvati svakog radnog dana od 12h do 17h. Tel: 067/614-994.

Prodajem plac na Veruši, 400 m2. izlazi na glavni asfalt.Tel: 067/390-767

USLUGE

izdajem poslovni prostor 20 m2 na Zabjelu, Ul. 27. marta broj 24.

Tel: 067/640-432 Prodajem 500 m2, Donji Crnci, Piperi. Put, voda, struja, 7 eura kvadrat.

Tel: 067/390-767

OBAVJEŠTENJE Poštovani korisnici oglasnog prostora, materijal za objavljivanje malog oglasa do 20 riječi slati na mail: marketing@ dnovine.me GRAĐEVINSKE USLUGE Hidroizolacija betonskih ploča, krovova, terasa, kupatila, bazena itd.

Porodična tradicija i provjereni kvalitet su garancija posla. www. hidroizolacija.me.

Tel.067/809-806

izdajem dvosoban nenamješten stan na starom aerodromu.

Novogradnja.

Cijena 250,00 eura.

Tel: 067/305-757 SPECIJALNA PONUDA ZA MALE OGLASE DO 20 RIJEČI PLATIŠ 3 DOBIJAŠ 5

Samo na stranama malih oglasa POPUST ZA PAKET 22+8 GRATIS Dimenzije - širina puta visina: 81 x 65 mm

220 €

81 x 34 mm

110 €

38 x 65 mm

110 €

38 x 34 mm

55 €

38 x24 mm

33 €

Kupujem dinare,lire, perpere, medalje, ordenje, sablje, bajonete, ćemere, umjetničke slike, knjige, razglednice, poštanske marke, gramofonske ploče. Telefon: 069/019-698, 067/455-713

Cijene sa uračunatim PDV-om

KNJIGOVODSTVENE I RAČUNOVODSTVENE USLUGE • osnivanje i registrovanje svih privrednih subjekata • vodjenje knjiga na mjesečnom nivou, izrada PDV prijava i obračuna plata • prijava i odjava radnika • izrada završnih računa • pravljenje finansijskih izvještaja, po potrebi i zahtjevu klijenata • finansijsko savjetovanje Telefon: 067 204 646

izdavački projekat Dnevnih novina “CRNOGORSKI VLADARI” na crnogorskom i engleskom jeziku.

Cijena po primjerku 50,00 eura.

Decembarski popust!

Za fizička lica 10%

DNEVNE NoViNE ● 020/252-900 ● marketing@dnovine.me ● Južna tribina stadiona pod goricom ● 19. decembar br. 5, 4. sprat

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

41 31

MALI OGLASI

VAŽNI TELEFONI

Radio

Petnjica

Talas Bihora na 90.5 MHz

DEŽURNE SLUŽBE

INSPEKCIJE

Jedinstveni evropski broj za pozive u nevolji ..................... 112 Policija ................................... 122 Vatrogasna ............................ 123 Hitna pomoć ....................... 124 Tačno vrijeme ...................... 125 Telegrami............................... 126 Sigurnost na moru ............... 129 SOS broj za žrtve trafikinga ........ ..........................................116 666

Ekološka......................... 618-395 Inspekcija zaštite prostora .......... ....................................... 281-055 Inspekcija rada............. 230-374 Inspekcija Uprave za igre na sreću ............................ 265-438 Komunalna policija 080-081-222 Metrološka inspekcija...................

601-360, fax................... 634-651 Sanitarna........................ 608-015 Tržišna............................ 230-921 Turistička........................ 647-562 Veterinarska.................. 234-106

Univerzalna služba za davanje informacija...........................1180 Crnogorski Telekom: Informacije ...........................1181 Prijava smetnji ..................12711 Call centar ...........................1500 Telenor: Informacije ..........................1189 Prijava smetnji ..................12769 Call centar ...........................1700 M:tel: Prijava smetnji ..................12768 Call centar ...........................1600 Radio difuzni centar: Prijava smetnji ..................12712 Telemach: Prijava smetnji ................. 12755 Call centar .......................... 1800 Orion Telekom: Prijava smetnji ..................12777

Specijalna ponuda za male oglase Platiš 3 dobiješ 5 Napomena: Ponuda ne važi za oglase poslate putem SMS-a

Elektrdistribucija........... 633-979 Vodovod......................... 440-388 Stambeno...................... 623-493 Komunalno..................... 231-191 JP “Čistoća”.................. 625-349 Kanalizacije.................... 620-598 Pogrebno........................ 662-480 Meteo..................... 094-800-200 Centar za zaštitu potrošača ............................... 020/244-170 Šlep služba........... 069-019-611 Žalbe na postupke policije.......

067 449-000,................ fax 9820 Carinska otvorena linija ............................... 080-081-333 Montenegro Call centar........ 1300 Tel. linija za podršku. i savjetovanje LGBT osoba u CG.......................... 020/230-474 SOS broj za žrtve trafikinga ...... ........................................ 116 666 SOS linija za žrtve nasilja u porodici................ 080 111 111 Sigurna ženska kuća 069-013-321 Povjerljivi telefon 080-081-550 Kancelarija za prevenciju narkomanije ................... 611-534 Narcotics Anonymous .............. ................................067495250 NVO 4 LIFE.................................. .... 067-337-798 068-818-181 CAZAS AIDS.......... 020-290-414 Samohrane majke 069-077-023

BOLNICE Klinički centar................ 412-412

DOMOVI ZDRAVLJA Pobrežje.......................... 648-823 Konik............................... 607-120 Tuzi.................................. 603-940 Stari aerodrom.............. 481-940 Dječja.............................. 603-941 Golubovci....................... 603-310 Radio-stanica................ 230-410 Blok............... 481-911, 481-925

LABORATORIJE I AMBULANTE Ordinacija za kožne i polne bolesti “Dr”.................. 664-648 Malbaški........................ 248-888 PZU “Life” klinika za IVF...623-212

VETERINARSKE AMBULANTE “Animavet”............. 020-641-651 Montvet.......................... 662-578

APOTEKE Ribnica............................ 627-739 Kruševac......................... 241-441 Centar............................. 230-798 Sahat kula..................... 620-273

HOTELI Ambiente........................ 235-535 Best Western Premier Hotel Montenegro................... 406-500 Bojatours....................... 621-240 City.................................. 441-500 Crna Gora..... 634-271, 443-443 Evropa.......... 621-889, 623-444 Eminent.......................... 664-646 Keto................................. 611-221 Kosta’s........... 656-588, 656-702 Lovćen............................ 669-201 Pejović............................ 810-165 Premier........................... 409-900 Podgorica...................... 402-500

TAKSI Alo taksi 19-700, sms 069019700 Boom taksi........................ 19-703 Bel taxi............................. 19-800 City taksi........................ 19-711, besplatan broj......... 080081711 De lux taksi...................... 19-706 Exclusive taksi.................. 19-721 Hit taksi........................... 19-725 Red line taksi.................................. ........19-714, sms 068019714 Royal taksi......................... 19-702 Oranž 19”.......................... 19-709 PG taksi............................ 19-704 Queen taksi...................... 19-750

DNEVNE NOVINE ● 020/252-900 ● marketing@dnovine.me ● Južna tribina stadiona pod Goricom ● 19. decembar br. 5, 4. sprat

42

?

DA LI STE ZNALI

Budućnost je pod Goricom 25 puta dočekala Rudar, upisala je 11 pobjeda, sedam remija, dok je Rudar pobijedio na sedam utakmica. Sa druge strane, Sutjeska je 18 utakmica odigrala kao gost protiv Titograda - ostvarila je sedam pobjeda, četiri remija i sedam poraza.

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Budućnost želi da sačuva mrežu četvrti put zaredom i osvoji jesenju krunu: Stefan Milić, kapiten plavih na meču sa “rudarima”

CFL, 19. KOLO BUDUĆNOST ČEKA RUDAR, SUTJESKA GOSTUJE OFK TITOGRADU

PLAVI NAPAD NA JESENJU KRUNU

Raičković

- Kom je lišen usluga Miloša Radulovića (kartoni), Vuka Orlandića i Jovice Blagojevića (povrede), upitan je Andrija Kaluđerović, a Zeta ne može da računa na povrijeđene Zorana Akovića i Armina Bošnjaka, te Amela Tuzovića zbog kartona - Petrovac ima na raspolaganju najjači sastav, a Podgorica je oslabljena neigranjem povrijeđenih Luke Tiodorovića, Filipa Šćekića, Matije Božanovića i Luke Maraša - Grbalj ne može da računa na Miloša Zečevića, Nemanju Kartala (kartoni) i Vladana Kordića (povreda), dok Iskra na raspolaganju ima sve igrače - OFK Titograd nema problema sa sastavom, baš kao ni Sutjeska - Budućnost je lišena usluga Miloša Raičkovića (kartoni), Aleksandra Vujačića (povreda), upitan je Nikola Đurić, dok Rudar ne može da računa na Željka Tomaševića (kartoni), Ervina Helića i Berina Tahirovića (povrede)

Zavjesa na jesenju polusezonu u sezoni 2019/20. se spušta danas utakmicama 19. kola, s tim što će zvanično biti spuštena u nedjelju kada Grbalj i Budućnost odigraju odloženu utakmicu 15. runde Telekom 1. CFL. Ali bez obzira na taj zaostali meč, “plavi“ imaju šansu da ispred nosa šampionu osvoje jesenju titulu - odgovara im i pobjeda i remi, a ako stigne poraz opet bi se radovali ukoliko Nikšićani ne slave. Budućnost na svom stadionu igra protiv Rudara (17.00), dok Sutjeska dva sata ranije na Starom aerodromu napada OFK Titograd pred kamerama Javnog

KOM Novović Račić Petrović Milović Dabetić Đurković Golubović Popović Vlahović Hot Vujović Trener: Viktor Trenevski

ZETA Raičević Sopo Ceklić Baošić Sekulić Milojko S. Krstović S. Vukčević Jamoa Đ. Vukčević I. Vukčević Trener: Dejan Roganović

PODGORICA - Stadion: FK Kom. Sudija: Mileta Šćepanović (Podgorica). Pomoćnici: Srđan Jovanović (Bar), Nikola Vujović (Bar). Početak: 13.00.

MEĐUSOBNI DUELI Ukupno utakmica: 20 Pobjeda Kom: 4 Neriješeno: 5 Pobjeda Zeta: 11

servisa.

Kom - Zeta (13.00, Zlatica): Kom je posljednji trijumf upisao 18. septembra (od tada 10 utakmica - četiri remija, šest poraza), dok Zeta konstantno igra šareno, ali je u gostima loša jer je na posljenja četiri meča upisala remi i tri poraza. To je šansa Zlatičana. Što se tiče međusobnih duela - Kom na tri vezana meča nije izgubio (pobjeda, dva remija), a Zeta je posljednji put slavila upravo na Zlatici 28. februara 2018 (1:0).

Petrovac - Podgorica (13.00, pod Malim brdom): Petrovac je u seriji od dva poraza kod kuće (između toga upisan remi sa Titogradom u Ku-

PETROVAC Mugoša Milić Vujović Medigović Kajević Savković Marković Kalezić Muharemović Vukčević Kopitović Trener: Nenad Vukčević

PODGORICA Agović Aligrudić Pajović Đajić Čelebić Golubović Vujović Jovanović Vujnović Bulatović Sekulić Trener: Vojislav Pejović

PETROVAC - Stadion: pod Malim brdom. Sudija: Nikola Vođević (Podgorica). Pomoćnici: Jovica Tatar (Podgorica), Jovan Došljak (Berane). Početak: 13.00.

MEĐUSOBNI DUELI Ukupno utakmica: Pobjeda Petrovac: Neriješeno: Pobjeda Podgorica:

Grbalj traži prvi trijumf još od 10. avgusta 2019 - “trikolori” su od tada odigrali 15 utakmica, a upisali su sedam remija i osam poraza A Kom prvoligašku pobjedu čeka od 18. septembra Zlatičani su od tada četiri remija i šest poraza

pu i pobjeda nad Iskrom), želi da zaboravi ubjedljiv poraz od Rudara, ali Podgorica sti-

GRBALJ

ISKRA

Popović Vraneš Serbul Đukanović Merdović Kotorac Đuričković Macanović Petrov Račić Đorđević Trener: Marko Vidojević

Blažić Obradović Drinčić Kumburović Malešević Rogošić Boričić Šahman Karaklajić Vuković Milić Trener: Aleksandar Nedović

RADANOVIĆI - Stadion: Donja Sutvara. Sudija: Jovan Kaluđerović (Cetinje). Pomoćnici: Aleksandar Đikanović (Nikšić), Marko Bulatović (Podgorica). Početak: 13.00.

4 1 2 1

MEĐUSOBNI DUELI Ukupno utakmica: 18 Pobjeda Grbalj: 6 Neriješeno: 5 Pobjeda Iskra: 7

že u dobrom ritmu - vezala je četiri meča bez poraza (dvije pobjede, dva remija). Odigrali su četiri međusobna susreta (po pobjeda i dva remija), a dva puta pod Malim brdom je bilo neriješeno.

Grbalj - Iskra (13.00, Donja Sutvara): Grbalj je posljednju pobjedu ostvario 2. oktobra upravo protiv Iskre u Kupu (nije prošao dalje), a u prvenstvu post traje punih 15 utakmica (sedam remija, osam poraza). Sa druge strane, Iskra je u mini krizi jer nije slavila na tri vezana meča u prvenstvu (remi, dva poraza). Ili će se “trikolori“ konačno pomjeriti sa mrtve tačke

OFK TITOGRAD Ivanović Roganović Činedu Živković Novović Banović Nikolić Nasimento Merdović Gašević Đalović Trener: Zoran Govedarica

SUTJESKA Giljen Grivić Nedić Šofranac Bulatović Janković Ćetković Kojašević Vučić Marković Trener: Nikola Rakojević

PODGORICA - Stadion: OFK Titograd. Sudija: Predrag Radovanović (Podgorica). Pomoćnici: Danijel Dević (Bar), Ivan Bogdanović (Cetinje).

Početak: 15.00, RTCG 2.

MEĐUSOBNI DUELI Ukupno utakmica: Pobjeda Titograd: Neriješeno: Pobjeda Sutjeska:

39 12 16 11

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

SPORT

43

NAŠ SUDIJSKI TIM DELEGIRAN DA SUDI UTAKMICU APOEL SEVILJA

1. BUDUĆNOST

17

12

2

3

35:18

38

2. SUTJESKA

18

10

5

3

38:15

35

3. ISKRA

18

9

5

4

23:17

32

4. ZETA

18

7

7

4

16:13

28

5. PODGORICA

18

6

7

5

23:19

25

6. TITOGRAD

18

6

3

9

18:18

21

7. RUDAR

18

6

3

9

23:36

21

8. PETROVAC

18

5

2

11

15:37

17

9. KOM

18

3

7

8

25:29

16

10. GRBALJ

17

1

7

9

15:29 10

PRVAK, KVALIFIKACIJE ZA LIGU ŠAMPIONA KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE, UKOLIKO NEKO OD PRVA TRI TIMA OSVOJI KUP PLASMAN U BARAŽ ili će se Iskra vratiti na pravi kolosijek.

OFK Titograd - Sutjeska (15.00, Stari aerodrom, RTCG 2): “Romantičari“ nikako ne uspijevaju da pronađu kontinuitet, dok je šampion u krizi sa dva vezana neuspjeha u prvenstvu (poraz od Budućnosti, remi sa Grbljem). Titograd se još traži sa Govedaricom, a Sutjeska jedva čeka kraj polusezone jer se tek sad osjeća umor od naporne Evrope. Sutjeska je vezala dva dobra rezultata protiv Titograda (pobjeda, remi), a na Starom aerodromu nije izgubila na tri posljednja meča (dvije pobjede, remi).

DRUGA LIGA Budućnost - Rudar (17.00, pod Goricom): Nekada derbi za titulu, sada okršaj lidera i ekipe koja probija sopstvene limite. Budućnost je vezala pet pobjeda u prvenstvu (tri) i Kupu (dvije), a Rudar je u mini seriji od dva trijumfa i pod Goricom nema šta da izgubi. “Plavi“ šest utakmica zaredom ne znaju za poraz od “rudara“ (četiri pobjede, dva remija), Rudar je posljednji trijumf upisao 1. decembra 2018. pod Golubinjom, dok u Podgorici nije slavio pune tri godine (2. oktobar 2016, 2:0). Budućnost je na posljednjih osam utakmica u glavnom gradu ostvarila šest pobjeda i dva remija.

B.T.

LISTA STRIJELACA

BUDUĆNOST Dragojević Vučić Milić Damjanović Boljević Mirković Terzić Božović Ivanović Grbić Zarubica Trener: Mladen Milinković

8 7

Boban Đorđević (Grbalj) Marko Ćetković (Sutjeska), Boris Kopitović

RUDAR Kaltak Perišić Kašćelan Ćuković Seratlić Marković Krasić Janketić Racković Faria Vujačić Trener: Edis Mulalić

(Petrovac) Sava Gardašević (Kom), Igor Ivanović, Draško Božović (Budućnost), Velizar Janketić (Rudar), Damir Kojašević (Sutjeska), Goran Vujović (Kom) Božo Marković (Sutjeska), Vule Vujačić (Rudar), Jovan Vujović (Podgorica) Šaleta Kordić, Nikola Vujnović (Podgorica), Luka Merdović (OFK Titograd), Stefan Nikolić, Marko Vučić (Sutjeska), Dušan Stoiljković (Budućnost)

6 5

PODGORICA - Stadion: pod Goricom. Sudija: Miloš Novović (Podgorica). Pomoćnici: Nikola Radulović (Podgorica), Miodrag Brajović (Podgorica). Početak: 17.00.

MEĐUSOBNI DUELI Ukupno utakmica: Pobjeda Budućnost: Neriješeno: Pobjeda Rudar:

TROFEJ RCG

49 17 15 17

4

Dabanović na centru u Nikoziji Sudijski komitet Evropske fudbalske asocijacije (UEFA) delegirao je crnogorski sudijski tim, koji predvodi Nikola Dabanović, za dijeljenje pravde na utakmici 6. kola Lige Evrope između APOEL-a i Sevilje.

Našem internacionalcu na GSP areni u Nikoziji asistiraće Milutin Đukić i Vladan Todorović, dok će ulogu četvrtog sudije obavljati Miloš Bošković. Duel APOEL – Sevilja igra se u četvrtak 12. decembra u 18.55 časova.

Dabanović je u dosadašnjem dijelu sezone u Ligi Evrope sudio dvije utakmice - duel Espanjola i Ferencvaroša koji je odigran u prvom kolu, kao i utakmicu trećeg kola Porto Glazgov Rendžers.

VEČERAS SE ZAVRŠAVA GRUPNA FAZA LIGE ŠAMPIONA

DINAMO I ZVEZDA, EVROPA ILI NIŠTA

Za razliku od sinoćnjih mečeva tokom kojih se mnogo toga rješavalo oko prolaska u osminu finala Lige šampiona, posljednjih osam utakmica grupne faze neće biti toliko dramatični.

Pari Sen Žermen, Real Madrid, Bajern, Totenhem, Mančester siti i Juventus već su u nokaut fazi i večeras mogu da odmaraju, Atletiko je blizu plasmana (potrebna mu pobjeda u Madridu nad Lokomotivom), pa će tako najzanimljivija dešavanja početi od 18.55h u grupi C. Osim “građana” koji su mirni, svi ostali večeras će imati svoje računice oko nastavka takmčičenja u Ligi šampiona.

U najboljoj poziciji je Šahtjor, koji dočekuje Atalantu i pobjedom bi završio među 16 najboljih ekipa Evrope. Remi ili poraz “rudara” čekaće Dinamo, koji bi u tom slučaju pobjedom nad Sitjem u Zagrebu napravio ogroman uspjeh i obezbijedio proljeće u Ligi šampiona.

Naravno, svoju šansu ima i Atalanta - i to ne baš nerealnu. Pobjedom u Harkovu, uz remi ili pobjedu šampiona Engleske na “Maksimiru”, sjajni tim iz Bergama nastavio bi snove u eliti.

Koliko je večerašnji meč bitan za Dinamo najboje govore sljedeće riječi šefa stručnog štaba “modrih” Nenada Bjelice.

“Biće ovo moja utakmica karijere”.

Ipak...

“Iako je najveća, neće biti nikakve posebne pripreme dočekaćemo Siti kao Varaždin prije nekoliko dana”, po-

Zvezdi će trebati njegova magija za veliki bod: Marko Marin

GRUPA A 21.00h Klub Briž - Real M. 21.00h PSŽ - Galatasaraj TABELA: PSŽ 13, Real M. 8, Klub Briž 3, Galatasaraj 2.

GRUPA B 21.00h Olimpijakos - C. zvezda 21.00h Bajern M - Totenhem TABELA: Bajern 15, Totenhem 10, C. zvezda 3, Olimpijakos 1.

GRUPA C 18.55h Dinamo Z - M. siti 18.55 Šahtjor - Atalanta TABELA: Siti 11, Šahtjor 6, Dinamo Z. 5, Atalanta 4.

GRUPA D 21.00h Bajer L - Juventus 21.00hAtletiko M - Lokomotiva TABELA: Juventus 13, Atletiko 7, Bajer 6, Lokomotiva 3.

tencirao je Bjelica.

O mogućim kalkulacijama u grupi trener Dinama ne želi da razmišlja.

“Idemo na pobjedu, moramo da idemo na tri boda, bez ikakvih kalkulacija, pa što bude”, jasan je Bjelica.

Još jedan tim iz regiona biće večeras u centru pažnje - Crvena zvezda nema šansi za osminu finala Lige šampiona, ali bi važnim bodom u Pireju protiv Olimpijakosa izborila proljeće u Ligi Evrope.

“Lijepo je osvojiti Ligu Evrope. Ako prođemo Olimpijakos, onda ćete vi novinari očekivati da je osvojim i treći put”, našalio se Zvezdin kapiten Marko Marin sa novinarima iz Srbije, koji su ga podsjetili da je sa Čelsijem i Seviljom već osvajao slabije Uefino takmčenje.

K.B.

44

SPORT

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

ODBOJKA, CEV KUP

Šokirao Ajaks: Majstor Rodrigo vara Onanu

Budvani zakoračili u 1/8 finala

Slijepi miševi opustošili Amsterdam, Barsa Milano Barseloni i Lajpcigu, koji su bili mirni pred posljednjih 90 minuta, sinoć su se u osmini finala Lige šampiona pridružili Liverpul, Napoli, Dortmund, Lion, Valensija i Čelsi.

Glavne priče noći su - od elite su se oprostili Inter i Ajaks.

“Nerazuri” su imali sve u svojim rukama, trebala im je pobjeda nad nezainteresovanom i podmlađenom Barselonom (igrali klinci poput Fatija, Todiboa, Žuniora), ali je Barsa pokazala da je Barsa.

Golovima Karlesa Pereza i Fatija momci Ernesta Valverdea utišali su Milano 2:1.

Poklon sa “Meace” prihvatila je Borusija, koja je u Dortmundu “slomila” Slaviju (2:1) za veliko slavlje na “Vestfalenu” Ajaks je prije manje od pola godine igrao polufinale Lige šampiona, bio najljepša priča Evrope, ali na proljeće neće vidjeti elitu. “Kriva” je super Valensija koja se, iako su je mnogi otpisali, isprisila usred Amsterdama i upisala veliki trijumf - 1:0, golom majstora Rodriga.

K.B.

GRUPA E Napoli - Genk 4:0 (Milik 3, 26, 38 (pen), Mertens 74. pen) Salcburg - Liverpul 0:2 (Keita 57, Salah 58) TABELA: Liverpul 13, Napoli 12, Salcburg 7, Genk 1.

GRUPA F Inter - Barselona 1:2 (Lukaku 44 - Perez 23, Fati 87) Borusija D - Slavija P. 2:1 (Sančo 10, Brant 61 - Souček 44) TABELA: Barselona 14, Borusija 10, Inter 7, Slavija 2.

GRUPA G Benfika - Zenit 3:0 (Servi 47, Pici pen. 58, Azmun ag 80) Lion - Lajpcig 2:2 (Auar 50, Depaj 82 - Forsberg pen. 9, Verner pen. 33) TABELA: Lajpcig 11, Lion 8, Benfika 7, Zenit 7.

GRUPA H Ajaks - Valensija 0:1 (Rodrigo 24) Čelsi - Lil 2:1 (Ejbraham 19, Azpilikueta 35 Remi 78) TABELA: Valensija 11, Čelsi 11, Ajaks 10, Lil 1.

REDSI ZA 100 SEKUNDI POKAZALI KO JE ŠAMPION Salcburg je i u meču godine želio da se nadigrava sa šampionom Evrope, ali je “nestao” za 100 sekundi. Tačnije Liverpul je sa dva gola za tako kratko vrjeme pokazao zašto je velikan - u meču bez prava na grešku Nabi Keita i Mohamed Salah početkom drugog poluvremena “riješili” su meč u Mocartovom gradu (2:0).

FOTO PRIČA

CUBASA JE SPREMNA, PLANETA U KATARU DOBIJA PRVAKA

Danas u Kataru počinje fudbalsko Svjetsko prvenstvo za kubove, a sve će pokrenuti okršaj od 18.30h između domaćeg Al Sada (trenira ga Ćavi) i Enžena iz Nove Kaledonije. Liverpul i Flamengo uključiće se od polufinala.

Inače, Fifa je juče predstavila loptu kojom će se igrati u Kataru, a ime je dobila po junaku iz japanske animirane serije - kapitenu Cubasi.

Za još evro Nakon dvedesetak dana evropske noći se vraćaju u “Moraču”, a kako ne bi bila i posljednja ove sezone, košarkaši Budućnosti najprije će morati da nastave sjajne igre iz prethodnog perioda i da savladaju Galatasaraj.

Meč u našoj najvećoj dvorani počinje u 19 sati, a osim trijumfa nad timom iz Istanbula, crnogorskom prvaku neophodan je i trijumf u posljednjem kolu (Oldenburg u gostima), ali i da Trento do kraja izgubi oba meča, a Arka Gdinja jedan. Čini se da izgledi “plavih” za nastavak takmičenja u Evrokupu i nisu baš veliki, ali je jasno da će se Budućnost boriti sve dok postoji i najmanja nada.

“Dugo smo u dobrom ritmu, a iz kvalitetnog treninga kreiramo prave stvari i dobre rezultate”, istakao je Petar Mijović, čovjek koji je preuzeo Budućnost nakon odlaska Slobodana Subotića i koji je veoma brzo pokazao da zaslužuje ugovor za mjesto prvog trenera. “Duel sa Galatasarajem biće još jedan u nizu testova, protiv vrhunskog tima, koji je dobro selektiran i ima izuzetan individualni kvalitet”.

■ GALATA ZA SAM VRH EVROKUPA

Nakon nesrećnog poraza od Unikahe u “Morači” početkom novembra, Mijovićevi momci se ne zaustavljaju - slavili su u narednih sedam mečeva, lideri su ABA lige, a oživjeli su i šanse u Evrokupu. Večeras će ponovo biti na velikom ispitu.

“Dočekujemo jednog od favorita ovog takmičenja, ekipu koja je sposobna da se bori za vrh Evrokupa”, nema dilemu Mijović.

Foto: Evrokup

LŠ: RASPLET U GRUPAMA E, F, G I H

Kvalifikacije za Ligu šampiona su bile prevelik zalogaj, ali CEV kup je po mjeri našeg predstavnika - odbojkaši Budve su savladali Kakanj sa 3:1 (25:16, 21:25, 25:22, 26:12) u prvoj utakmici 1/16 finala.

Tako su Budvani na gostovanju u Bosni i Hercegovini opravdali ulogu velikog favorita, te zakoračili u osminu finala CEV kupa. Učenici Velibora Vasovića su odigrali kvalitetan meča, a mali pad je viđen samo u drugom setu koji je i izgubljen.

Međutim, to nije poremetilo Budvu!

Naš predstavnik je letio na krilima Hanrija Omara Tapije Santane (19 poena), Blaža Milića (18), Vlada Mileva (16) i Asmira Hukičevića (15), dok je domaćin pokušao da parira preko Bahrije Zenovića (11), te Murisa Krivokape i Adina Fazlića (po 10 poena).

Milev i drugovi imaju šansu da plasman u 1/8 finala potvrde kod kuće 17. decembra. Tada će im odgovarati i poraz od 3:2, dok bi se u slučaju poraza od 3:1 igrao “zlatni set” u metropoli turizma.

A ko bude bolji iz dvomeča Budva - Kakanj u osmini finala će igrati protiv boljeg iz dvomeča u kojem se sastaju bugarski Neftohimik iz Burgasa i ruski Zenit iz Sankt Peterburga.

EVROKUP: BUDUĆNOST DOČEKUJE GALA

Morača priželjkuje još jedno njegov Ipak...

“I mi smo, takođe, u formi nakon serije važnih pobjeda”.

Trener “plavih” istakao je i da će Galata večeras bti još jača u odnosu na meč koji je Budućnost igrala u Istanbulu.

“U odnosu na tu utakmicu Galatasaraj se pojačao igračem koji ima NBA iskustva Aleksom Pojtresom i nesumnjivo je da nakon pobjede u derbiju sa Bandirmom u turskom šampionatu u Podgoricu dolazi sa visokim ambicijama”, smatra Mijović.

■ JAKO U REKETU A u tom prvom meču u Istanbulu Budućnost je imala veliku šansu da utiša “Sinan Erdem dom”, ali Džastin Kobs i Danilo

NAJVEĆA SPORTS

KONORS Njihovi međusobni dueli bili su pravi magnet za publiku koja je, osim dobrog tenisa, mogla da vidi i razmjenu žestokih uvreda, a malo je falilo da se nekoliko puta i potuku na terenu.

Džimi Konors i Džon Mekinro, dva “loša momka” svjetskog tenisa. Sve je počelo 1979. godi-

SPORT

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

opskih noći

ATU 19H I OSLUĹ KUJE OSTALE MEÄŒEVE

45

IN MEMORIAM ŽELIMIR CEROVIĆ

ÄŒovjek koji je Ĺživio za koĹĄarku

Želimir Cerović, bivťi predsjednik Koťarkaťkog saveza Crne Gore, preminuo je u 71. godini.

Cerović je dobar dio Şivota posvetio koťarci, a viťe od 13 godina proveo je na mjestu predsjednika KSCG i

KSJ. Tokom njegovog mandata reprezentacija Jugoslavije osvojila je dva zlata - na Evropskom prvenstvu 2001. i na Svjetskom prvenstvu 2002.

Bio je i Ä?lan rukovodstva KK Budućnost, a kroz uÄ?eťće

u radu Koťarkaťkog saveza Crne Gore do kraja je pomagao razvoju koťarke. Cerović je rođen u Nikťiću 12. marta 1948. godine, a igrao je za Sutjesku. Komemorativna sjednica biće odrŞana danas u 10 sati u hotelu Hilton.

Foto: www.kkmornar.bar

KOĹ ARKA

Mla e selekcije dobile rivale

vo super veÄ?e: Hasan Martin na prvom meÄ? sa Galatom Nikolić u finiĹĄu utakmice i produĹžetka nisu imali sreće pri posljednjem ĹĄutu (84:83). “Odigrali smo dobru utakmicu tada, a odnosu na taj meÄ? na naĹĄim Ä?etvorkama i peticama je odgovornost da odigraju na malo viĹĄem nivou, a pod tim mislim na ofanzivne skokove u odluÄ?ujućim momentima. Naravno, i da pokuĹĄaju da pariraju atletizmu tri izuzetno kvalitetna igraÄ?a koje turski tim ima u unutraĹĄnjoj linijiâ€?, potencirao je Mijović.

Igra Galatasaraja uglavnom se vrti oko jednog momka... “Bek Aron Herison je u formi, on im je stub igre u oba pravca - posebno u napaduâ€?, dodao je Mijović. Ĺ ef struke Budućnost Volija na kraju je imao i posebnu Ĺželju...

SKA RIVALSTVA

MEKINRO ne, kada je Konors vladao svjetskim tenisom, dok se tada sedam godina mlađi Mekinro velikom brzinom probijao do vrha.

Konors je karijeru zavrĹĄio sa osam Gren slem turnira, dok je Mekinro stigao do njih sedam.

GRUPA D

Sinoć Unikaha - Oldenburg 103:68 VeÄ?eras 19.00h Budućnost - Galatasaraj 20.00h Arka - Trento 1. Unikaha 7-2 2. Galatasraj 5-3 3. Oldenburg 5-4 4. Trento 3-5 5. Arka 3-5 6. Budućnost Voli 2-6

“Nadam se da ćemo joĹĄ jednom obradovali navijaÄ?e, kao i da će oni ponovo napuniti ‘MoraÄ?u’, jer nam je njihova podrĹĄka od izuzetnog znaÄ?ajaâ€?, zakljuÄ?io je Mijović.

Ulaznice za ovaj meÄ? i danas su u prodaji (od 12 do 19h), a koĹĄtaju od tri do sedam eura. K.B.

MlaÄ‘e koĹĄarkaĹĄke selekcije Crne Gore su dobile rivale za izazove koje ih na Evropskim ĹĄampionatima Ä?ekaju narednog ljeta.

Mlada reprezentacija igraće na ťampionatu u litvanskoj Klaipedi od 11. do 19. jula, a u grupi A su joj rivali Turska, Francuska i Portugal.

Reprezentacija do 18 godina takoÄ‘e će igrati A diviziju, ĹĄampionat Evrope je u turskoj Bursi, a naĹĄi juniori su smjeĹĄteni u grupu C sa GrÄ?kom, Ĺ panijom i Rusijom.

Reprezentacija do 16 godina ĹĄansu za povratak u A diviziju traĹžiće u bugarskoj Sofiji (B prvenstvo Evrope, 13 - 22. avgust), nastupiće u grupi D sa Gruzijom, Ukrajinom, SlovaÄ?kom, Kiprom i Rumunijom.

Evropsko prvenstvo B divizije oÄ?ekuje i naĹĄe koĹĄarkaĹĄice do 16 godina - domaćin takmiÄ?enja je Sarajevo (17 - 26. jul), a naĹĄe će se nadmetati u grupi D sa Holandijom, BiH, Turskom, Velikom Britanijom i Austrijom.

Vjeruju u trijumf: Nemanja VranjeĹĄ

LĹ MORNAR U BARU ÄŒEKA RIGU 18.30

DA NASTAVIMO NIZ Plasman u narednu fazu FIBA Lige ĹĄampiona je (ne)moguća misija, ali Mornar konaÄ?no pokazuje koliko moĹže - vidjelo se to u derbiju protiv Budućnosti, a posebno u dvije vezane pobjede protiv Gacijantepa i Krke. A “mornariâ€? Ĺžele da nastave sa serijom - u 8. kolu LĹ doÄ?ekuju letonsku Rigu (18.30) u SC Topolica. “NaĹĄa forma je u uzlaznoj putanji, to Ĺželimo da potvrdimo pobjedom protiv Rige.

DuĹže smo traĹžili igru, a sada je vrijeme da pobjeÄ‘ujemo u nizu i ostvarimo kontinuitet neophodan za sticanje samopouzdanjaâ€?, rekao je Brendis Rejli Ros. Mornar je u grupi C na skoru 1-6, Riga ima identiÄ?an uÄ?inak, a na Ä?etvrtom mjestu koje garantuje prolaz dalje Bamberg sa 4-3.

IZJAVA DANA Popio sam viĹĄe piva nego ĹĄto je trebalo i pojeo sam sve. BaĹĄ sve. Zbog toga sam toliko dobio na teĹžini. UĹživao sam u hrani i slavio dugo prethodnu pobjedu - bio sam sa prijateljima i svaki dan smo slavili.

ENDI RUIZ, profi bokser nakon ĹĄto je u revanĹĄu protiv Entonija DĹžoĹĄue izgubio svjetsku titulu.

“Popravili smo igru u odbrani, poÄ?eli smo da sprovodimo u djelo ono ĹĄto se traĹži od nas. To je dalo rezultat, tako da znamo kako treba da nastavimoâ€?, poruÄ?io je Nemanja VranjeĹĄ, koji kao i tim podiĹže formu. “Protiv Letonaca moramo od podbacivanja lopte da zaigramo angaĹžovano i ne dozvolimo bilo kakvo iznenaÄ‘enje u svojoj dvoraniâ€?, poruÄ?io je VranjeĹĄ.

B.T.

GRUPA C

Sinoć NiĹžnji N - Tenerife 75:72 VeÄ?eras 18.00 Peristeri - Gacijantep 18.30 Mornar - Riga TABELA: Tenerife 7-1, NiĹžnji 5-3, Nimburk 5-2, Bamberg 4-3, Peristeri 4-3, Gacijantep 2-5, Riga 1-6, Mornar 1-6.

46

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

Foto: IHF

SPORT

GLAVNA RUNDA GRUPA 1 Danas, 3. kolo 07.00h Koreja - Holandija 10.00h Srbija - Danska 12.30h Norveška - Njemačka 1. Norveška 2. Njemačka 3. Holandija 4. Srbija 5. Danska 6. Koreja

6 5 4 4 3 2

GRUPA 2 Juče, 2. kolo Rusija - Crna Gora 35:28 Japan - Španija 31:33 Švedska - Rumunija 34:22 Danas, 3. kolo 07.00h Španija - Rusija 10.00h Rumunija - Japan 12.30h Crna Gora - Švedska 1. Rusija 2. Španija 3. Švedska 4. Crna Gora 5. Rumunija 6. Japan

8 7 5 4 0 0

* Po dvije najbolje selekcije iz obje grupe izboriće plasman u polufinale. Trećeplasirane selekcije u grupama igraće za peto mjesto na šampionatu, a četvrtoplasirane za sedmo.

Rusija u nastavku pokazala da je trenutno sa druge planete: Frolova u duelu sa Jelenom Despotović, Đurđinom Jauković i Tatjanom Brnović

PORAZ OD RUSIJE, SA ŠVEDSKOM 12.30H PRVA MEČ LOPTA ZA KVALIFIKACIJE ZA OI

Medalja ostaje san, sada da se završi posao u Japanu Kako izgleda perfektna igra “lavica” svi, koji su juče ponovo rano ustali da budu uz naše rukometašice, mogli su da se uvjere tokom tridesetak minuta utakmice sa olimpijskim šampionom Rusijom.

Dame Ambrosa Martina, ipak, su u nastavku pokazale da su trenutno sa druge planete, letećom igrom slomile su Crnu Goru (35:28), srušili joj snove o polufinalu Svjetskog prvenstva, jedinog takmičenja sa kojeg nema medalju.

Međutim, ovog decembra dame Pera Johansona u Japan nisu putovale po medalje već da obezbijede olimpijske kvalifikacije za Tokio, pa je jasno da u Kumamotu tek treba da završe glavni posao.

A prvu meč loptu za kvaliifkacije “lavice” će imati već danas u posljednjem meču grupne faze - protiv Švedske od 12.30h po našem vremenu.

“Imamo novu šansu, potrebno je da vratimo fokus i da se spremimo za Švedsku. Znam ih dobro narav-

RUSIJA - CRNA GORA 35:28 (17:16) KUMAMOTO - “Park dom”. Gledalaca: 4.000. Sudije: Krihen i Makhluf (Tunis). Isključenja: Rusija 10, Crna Gora 14 minuta.

Sedmerci: Rusija 7 (7), Crna Gora 3 (3).

Sedojkina (5 odbrana), Kuznjecova 3, Sen 1, Goršenina, Lagina (2 odbrane), Vjahirjeva 4, Bobrovnikova 4, Makjejeva, Mihailčenko, Managarova 12, Kožokar, Iljarinova, Frolova 10 (7).

no, mnoge od njih sam i trenirao. Neće biti iznenađenja, sve će se odlučiti na terenu”, rekao je selektor Crne Gore Per Johanson.

A protiv Rusije naša selekcija je na startu plesala na krilima nestvarne Majde Mehmedović, koja se

12

GOLOVA IZ 12 ŠUTEVA POSTIGLA JE JULIJA MANAGAROVA PROTIV CRNE GORE

Rajčić (tri odbrane), Nenezić (jedna odbrana), Batinović (jedna odbrana), Radičević 8 (3), Jauković 3, Klikovac, Ujkić, Premović, Bulatović 4, Brnović 3, Mugoša 1, Ramusović 1, Mehmedović 3, Despotović 2, Raičević 3, Grbić.

poigravala u napadu, a bila sjajna i u odbrani. Tako su “lavice” imale 10:6 i 11:7, početkom drugog poluvremana držale su se do 18:18, a onda je uslijedila furiozna igra “zbornaje”. Preko super desne strane i Ane Vjahirjeve i Julije Managarove Rusija je naprije povela 22:18, a onda do kraja nije dozvolila “lavicama” sa se vrate.

“Rusija je bila ekstremno dobra. Mi smo bili odlični u prvom poluvremenu, a onda smo počeli da igramo pogrešno i rival nas je kaznio.

Dakle, jedno dobro poluvrijeme i početak drugog nisu dovoljni da se pobijedi jedna ovakva selekcija”, dodao je Johanson.

KATARINA BULATOVIĆ Ostale su utakmice u kojima se svi bore za Olimpijske igre. Sigurna sam da nas protiv Švedske čeka teža utakmica nego što je bila protiv Rusije.

Dakle, sada je sve jasno ukoliko danas naše rukometašice savladaju zemlju svog selektora izboriće olimpijske kvalifikacije i meč za peto mjesto na prvenstvu igraće samo za prestiž. U slučaju poraza ili remija moraće u direktnom duelu sa četvrtoplasiranom selekcijom iz grupe 1 da odlučuju o 7. mjestu i kvalifikacijama za Olimpijske igre.

“Ostale su utakmice u kojima se svi bore za Olimpijske igre. Sigurna sam da nas protiv Švedske čeka teža utakmica nego što je bila protiv Rusije”, poručila je Katarina Bulatović, koja je juče bila među najboljima.

K.B.

SPORT

SRIJEDA, 11. 12. 2019.

● tifo kutak

47

SPORTSKI EKRAN RTCG 2 06:50 ___________________ Rukomet (Ž): Španija - Rusija 09:50 ____________________ Rukomet (Ž): Srbija - Danska 12:20 _______________ Rukomet (Ž): Crna Gora - Švedska 14:50 _______________________1.CFL: Titograd - Sutjeska 18:20 ______________________Fudbal SP: Al Sad - Henžen

NOVA M 19:00 _______________ Evrokup: Budućnost - Galatasaraj

NOVA SPORT 20.30 ________________________ Evrokup: Virtus - Patras

VJEČNA LJUBAV U VJEČNOM GRADU

Možda Skudeto kroz istoriju nije često stanovao u glavnom gradu Italije, ali u Rimu je uvijek bilo pakleno navijanje. Jedan od dva kluba sa sjajnim i vjernim navijačima je Roma, koju nosi huk sa “Curve sud” (južne tribine).

Ultras priča u “crveno-žutom” dijelu Rima krenula je 1977. kada se nekoliko navijačkih grupa ujedinilo u jednu - “Commando Ultrà Curva Sud” ili dovoljno je samo reći legendarni CUCS. Iako se ova grupa pamti kao možda i najbolja sa Apenina, krajem devedesetih zbog neslaganja unutar CUCS-a došlo je do njenog kraja.

Od tada glavnu riječ na “jugu” vodi nekoliko grupa, poput “A.S. Roma Ultras”, “Boys and Giovinezza”, kao i jedna od najboljih, ujedno i najstarija “Fedayn”.

K.B.

DN TIKET OLIMPIJAKOS C. ZVEZDA VIGAN VBA CRNA GORA ŠVEDSKA BAJERN TOTENHEM

1 2

GG,3+ 2 1 X2 UKUPNA KVOTA: 28,27

19 ASISTENCIJA UPISAO JE PLEJMEJKER PRIMORSKE ŽAN MARK ŠIŠKO NA MEČU SA ZADROM I TAKO SRUŠIO REKORD ABA LIGE PO BROJU ASISTENCIJA NA JEDNOM MEČU. NA TOJ UTAKMICI NEDOSTAJAO MU JE SAMO SKOK ZA TRIPL-DABL - UZ 19 ASISTENCIJA, UBACIO JE 10 POENA I IMAO DEVET SKOKOVA. PRETHODNI REKORD SA 16 ASIATENCIJA DRŽAO JE STEFAN JOVIĆ.

Nenad AMIDŽIĆ, izvršni direktor (nenad.amidzic@dnovine.me) Vesna ŠOFRANAC, glavni i odgovorni urednik, Goran POPOVIĆ, zamjenik gl. i odg. urednika Izdavač: Dnevne novine d.o.o.

Prvi broj izašao 10. oktobra 2011.

Ul. 19. decembar br. 5, Južna tribina stadiona pod Goricom

redakcija@dnovine.me

(desk@dnovine.me)

SK 1 CG 17:55 _________________ Evrokup: Lokomotiva - Partizan 20:55 _______________ Fudbal LŠ: Olimpoijakos - Zvezda

SK 2 20:45 _____________________ Evrokup: Huventud - UNIKS

SK 3 13:30 ___________________________ Sportske igre mladih 20:00 __________________________ Evrokup: Arka - Trento

SK 4 19:30 _________________________ Evrokup: Ulm - Monako

SK 5 20:00 ________________________ Evrokup: Andora - Rišon

SK HD 19:00 _______________ Evrokup: Budućnost - Galatasaraj

ARENA SPORT 1 10:00 ____________________ Rukomet (Ž): Srbija - Danska 16:00 _______________ LŠ MLADI: Olimpijakos - C. zvezda 21:00 ______________ Fudbal LŠ: Olimpijakos - C. zvezda 01:00 _______________________ NBA: Toronto - LA Klipers

ARENA SPORT 2 12:30 ______________ Rukomet (Ž): Norveška - Njemačka 18:55 ____________________Fudbal LŠ: Sahtjor - Atalanta 21:00 ______________ Fudbal LŠ: A. Madrid - Lokomotiva

ARENA SPORT 3 17:00 ______________________SEHA: Vesprem - Eurofarm 18:55 ____________________ Fudbal LŠ: Dinamo Z - M. siti 21:00 ________________________________Fudbal LŠ MULTI 00:30 _________________________ Fudbal: Urugvajska liga

ARENA SPORT 4 12:30 _______________ Rukomet (Ž): Crna Gora - Švedska 18:30 __________________________FIBA LŠ: Mornar - Riga 21:00 ___________________ Fudbal LŠ: Bajer L - Juventus

ARENA SPORT 5 15:00 _______________________1.CFL: Titograd - Sutjeska 21:00 ___________________ Fudbal LŠ: Bajern - Totenhem Politika: Mili PRELEVIĆ (politika@dnovine.me), Ekonomija: Bojana DESPOTOVIĆ (bojana.despotovic@dnovine.me) Hronika: Nataša PAJOVIĆ (hronika@dnovine.me), Društvo: Bojana PEJOVIĆ (drustvo@dnovine.me), Crna Gora: Ivanka RASTODER (crnagora@dnovine.me), Kultura: Jelena BOLJEVIĆ (kultura@dnovine.me) , Svijet: Nikola MIJUŠKOVIĆ (svijet@dnovine.me), Zabava: Filip JOVOVIĆ (zabava@ dnovine.me), Sport: Bojan TOPALOVIĆ (sport@dnovine.me), Foto: Dejan LOPIČIĆ (foto@dnovine.me)

ZANIMLJIVO

AKTUELNO SINOĆ U PODGORICI PREDSTAVLJENO DJELO ČUVENOG DISIDENTA

PRVO CRNOGORSKO IZDANJE MEĐURATNE ĐILASOVE PROZE

DONACIJA AMERIČKE PRIVREDNE KOMORE

Sportskom konjičkom klubu “Budućnost“ 10.000 eura Povodom obilježavanja Dana zahvalnosti, Američka privredna komora u Crnoj Gori održala je sinoć Thanksgiving dobrotvorni koktel, u hotelu „Verde“, u Podgorici i tom prilikom uručila donaciju u vrijednosti od 10.000 eura Sportskom konjičkom klubu „Budućnost“. Prikupljena sredstva biće iskorišćena za organizovanje inkluzivnih radionica i individualnih terapija za djecu sa posebnim potrebama.

Predsjednik AmCham-a Nikola Tripković, zahva-

lio je kompanijama, članicama Komore, na ukazanom povjerenju.

Zoran Tomčić, izvršni direktor Sportskog konjičkog kluba „Budućnost“, istakao je da je počastvovan što je klub na čijem je čelu izabran za donaciju. Ambasadorka SAD-a, Nj.E. Džudi Rajzing Rajnke izrazila je zadovoljstvo zbog donacije, koja je odlični primjer kako aktivna i dinamična poslovna zajednica može da napravi pozitivnu razliku, ne samo u ekonomskom, nego i u društvenom smislu.

Knjiga Milovana Đilasa “Sabrane pripovijetke: međuratni period” predstavljena je sinoć u Narodnoj biblioteci “Radosav Ljumović” u Podgorici. O prvom tomu Đilasovih pripovijetki, publikovanom u izdanju “Fokalizatora”, ali i životu i djelu najčuvenijeg jugoslovenskog disidenta govorili su rediteljka Radmila Vojvodić, istoričar Živko Andrijašević i priređivač knjige Vladimir Vojinović.

Za Andrijaševića publikovanje ove knjige je još jedno vraćanje Milovana Đilasa Crnoj Gori i potvrda da on ovdje pripada.

“Tematski, mentalitetski, kulturološki pisac pripada zemlji bez obzira što mislio o svom zavičaju.

Kažem to baš o Milovanu Đilasu koji je mijenjao ne samo politička već i nacionalna opredjeljenja tokom dugog života. Ali sve mu je to bilo uzalud. Desi se neki put da se pisac i djelo razdvoje. Gdje god

išao Milovan Đilas njegovo djelo se uvijek vraćao Crnoj Gori i nije zavisilo od njegovog izbora”, kazao je Andrijašević.

Odlomke iz knjige čitao je glumac Danilo Čelebić.

J.B.

DJEČAK ŠOGO ANDO BUDUĆI MATEMATIČKI GENIJE

Devetogodišnjak iz Japana položio fakultetski ispit iz matematike

Devetogodišnji dječak iz zapadne japanske pokrajine Hjogo prošao je na fakultetskom ispitu iz matematike, objavio je juče japanski Institut za matematiku. Šogo Ando pripremao se za ispit dvije godine i namjerava da koristi svoje matematičke vještine za unapređivanje društva, naveo je institut, prema novinskoj agenciji Kjodo.

Prema medijskim izvešta-

jima, dječak je rekao da bi svoja znanja želeo da upotrijebi u borbi protiv klimatskih promjena. Ispiti i postignuća u središtu su kompetitivnog japanskog obrazovnog sistema. Uprkos tome, prema posljednjim podacima Programa za međunarodno vrednovanje učenika (PISA) Japan je pao s petog na šesto mjesto po matematičkim znanjima učenika.

ANĐEO NOŽ: BRITANSKI SPOMENIK KAO SIMBOL BORBE PROTIV UPOTREBE HLADNOG ORUŽJA

Više od 100.000 sječiva da se skrene pažnja na problem nasilja

Una

Nacionalni centar gvozdenih radova kreirao je skulpturu koja, iako možda ne djeluje tako, šalje veoma jaku poruku koja poziva na rješavanje problema nasilja. Anđeo nož, ili zvanično Nacionalni spomenik protiv nasilja i agresije, jeste skulptura koja je napravljena od noževa koje je policija širom Engleske oduzimala nasilnicima. Kampanjom pod nazivom “Sačuvaj život, predaj svoj nož” zapo-

četom 2014. godine prikupljeno je dovoljno noževa da se projekat ostvari, mada nisu sve policijske stanice podržavale ovakvu skulpturu. U toku prikupljanja “materijala” dešavale su se i greške, pa je bio slučaj kada je umjesto noževa u paketu bio eksploziv, ali je i pored svih “prepreka”, uz pomoć saradnje sa 43 policijske stanice prikupljen je materijal za rad. Skulpturu je kreirao Alfi Bredli, koji je i

sam bio žrtva nasilja nožem, spojio je više od 100.000 noževa i napravio cjelinu. Prije nego što je učvrstio sječiva, očistio ih je i dezinfikovao, porodice čiji su članovi stradali od noža mogli su da ugraviraju poruke u mnogobrojne oštrice. Anđeo noževa je visok 6,1 metar, a kako mu je osnovna uloga da podstakne svijest o nasilju u kome se noževi koriste kao oružje, skulptura se prenosi iz grada u grad.

•

155Н: 2661·2631

broj 3

novembar I decembar 2019.

Predstavljanje novlh //120'~ projekata IPC Tehnopolis

Uhura Solutions: Za uspjBh је potrBban dobar tim, jasna vizija i plan sprovodenja idBje udjBlo /// IО-П

ZAVRSNI SVECANI DOGAE>AJ ~ 'РС ТEHNOPOLIS U 2019. GODINI v

иtпta~

11.

Jt(tm6dr2019.pJ1~ и 19Јј

/I1'C'1lfinopl.lfIs. 'J{i~

v

rf.'reџmacijo.l}OI1tflJjili n:Z.U{totlJ rtufa , tI>roтovisanje ciljew La 2020. вOOrIШ Vodjеfл J'}NE9fl)t prir.Ir.Jlg., Otwranje fFl{Jf (IJ6or..twrije

'1(0'<1'(

-

Pozitivna enBrgija i 1elja za поујт znanjima obiljeIile jesen u TBhnopolisu /// Н

Zоriб Suпdiб ~-.

pfed nama se naIaZi treCei цiedno posIJecЖje izda-

rVe novina TehnopoIis info za 2019. godinu. ~ suo6avanja sa izazovom krelrartla izdar\ia koje nemiC'1O"lnO dзје ZaVrSnU лјеС I sptбta zalJjesu

па tekueu 2019. POSLOVnU i kaLendarsku godinu, koja POI.akO izmiёe, пutno p:;weCava odgovomost No, UZ

UiOZeni tnJd za kvalitet viSe. redal<c!jski odboI'jepaZljiујт odabirom aktuelnosti sa startup scene. dopunio sadaveeustaljenerubrikeUЮ:J:jimasepreZeПtЦuak­ tМюsti ј mjere podrSl<e IРСТe/YюpoIis. stanari biznis

kon'_

naCiOnaI.na i regionalna stNtџp"""". ~ partneri.kiuCne u ~ П1ieri s'-1esna &yenice da uvijek moie I mюatora. PrOmCМSe

Zavrsni svecani dogadaj IPC Tehnopolis: Sumiranje rezultata, dodjela INVENTA priznanja i otvaranje rlLA laboratorije ,ОО Јednа ШРI~na godina IPCTehnopol1s ЫСе suПliгапа па sveёaпот g~njem dogadaju,

kojl се

bItl odrtзп 12. decembra.

Pr1sutnl се bItl u Рliliа da se blife upozлајu sa ostvareпlт rezultatlma, гаdощ zalaganjem I aktlvnostlma koje је Tehnopolls u 2019. godlnl sproveo zaгad stvaranla boljeg I povoljnljeg Inovatlvnog I preduzetnltkog ambIjenta u NikМtu, Cmoј GoП, alll reglonu. Neke оо гezultata koје је statlstiCk! moguee Izmjentl i pnkazati motete vld jetl па grз­ fiёkom prlkazu.

Osim prezentovanja гezultзtз, al! i рlanоуа za па­ rednu godiлu, trad1donalno i оуе god1ne се ыtй dodijeljena INVENТA рriznanја пајblШm saгadnја­ та za dорппos razvoju IРС Tehnopolls u nekollko kategorlja.

Priznanје INVENТA za izuzetan dopnnos u га­ zvoju Tehnopolisa се bItl dodijeljeno Кanсеlапј! za Evropske Integradje.

INVENТA prlznanje za doprinos гazvoju ТеЬпоI

11.

.

Ukupan broj stanara:

Predinkubacija: 1

Inkubadja: S

Vrtuelnainkubiqa: U Кomerdjalni USIO.t •

Informacione tehnoLog!ie i video produkcija: 2!,07 Кreativna јndustЛја: 11,23

вroj projektnih раrtnefa u 27 zernaU8; Ш SreCIStVa ObeZbijeCIena

Agro sektor. :И,9Ј Edukac!ja: 7,7

UI narednedv\iegodne:

Вroj

и

11

т

1200000<

вroj dOQad<!.Ia u produkciji IPC Tehr'IopoUs: ... вroj Idjjenata: N

Trenutnoal<tue4no:

Ukupno~prostc:m

.-- ._- - -0StaI0 fodr2ivi izvoП energјје, HR caLlcentar.

OdobIeм:x

21,07

1/111

pojedinat:nih

_

""'"'''''~

са u 2019.gcxiri 14 17•

pollsa ЫСе шuteпо Мепја studlju d.o.o. МJnuta Consultlng d.o.o. dobItnlk је lNVENТA prlznanja za znаtзЈan dopnnos u гazvoJu poslovneide}e.

INVENГA рriznanје za medJJskogpartnera god1ne ЫСе dodijeljeno Dnevn1rn пov1nата d.o.o.

DoЬјtnlk INVENТA рrtznaПја za partnега godine је Privredna komoгa Сте Gore.

Prtznanје INVENТA za гadnika godine ЫСе uruёепо УanЈI Zonc ~und lc, ротotnја direlctora I fi· nansijskoJ menadferkl.

Nakon urutenlh рriПlanЈа. ЫСе sveёano оtvoгеna i FПA laboгatorija U оЫзstй ратеtnе poljopnvrede. ova laboгatorlja се рredstзvlЈаtй inovaЬvnо okrufe. nje koје се omoguC:iti bolju saradnju medu akteriта inоvзооnih sistema, posebno 1zmedu blznisa I istгaf:ivanја, kako Ы se poboli~o рпstuр rezultatlта istгafivanја za таlа I srednja preduz.eCa, tirпе se stimullSe stvзraпје ЈпovatйvnЊ rjeSenja i !nоvз­ tivnog pokretanja, Ьо Idalje ulaganје u inovaаЈе.

II/j

Вlqjobukau

2019. godirt :w вro; poIaznika obuka u 2019. godiгi: 421

'IIJ

111111/111111/111

вroj &naka na sзјШ TehnopoU:sa: Ш вroj pri<aza stranica sajta:

11"7 вroj kOOSni<a ~ z2 217.

OCI cega је pfeko 10" uzrasta od 18 оо з4 godine LJk\.JPiY1 brq PratВ:a na

~mreZama: "'"

I I

Startin!l1lp јп Nik!ic vol. 8: do investicije?

Obuka "Mehatronika za dva dana" Obиka

Na osmom ро redu Stзrting-uр јп NilcliC dogзdaјџ. naSi gosti su ЬШ Du-

"Mehatronika za dva dana" odrianaje u IPC TehnopoUs i obuhvatilajeoblasti elektronike. mehanike i programirar1ia. а ро­ seban akcenatje StaVIjen па izuёavanje osnovа projektovanja prostiјјћ sistema na osnovu mikrokontroLera. kao i rad na smjernicama za sanюstalno izuёavanje i usavrSзvanje u ovoj ObI.aSti. PYedaVaё na obocije оо YasiUje RakCeviё. student па 8au-

го StojanoviC. Војап TeSiC i ВIaZO Crvenica. dio Uma сmogorskog startup-a

manМoskovskomTehniёJ<.omUniverzitetцsmjerМehatroni­

Uhura SoIutions. Qni su tokom ovog dogadaја pod!iеlШ svoje znaпје i isku-

ka I robototehnika. ZЬOg svojihodliCnih uspjeha tokom SkOIOvanja dobitnikje stiped!je uлivefziteta. а{ј i stipendije Ministarstva prosvjete Сте Gof'e za naјboUe sludente. Na pos!jed-

stvo koje su stekli dobiјајиеј nekoI.iko investk:ija za razvoj njihove ЬаПб юе­ је. а posebo su istakLi investicUu оо South Cenиаl VепtUre5-а u vrijednosti od 400 000 еига. GovoгШ su ј О razvoju njihovog startup-a. kako su doSLi па Юеји osnivarUa. kako se па najboUi мСјп izЬогШ sa probLemima ћnaп­ siranja i koI.iko Јт је tim u ovom procesu bio bitan.

Na kraju su i kroz neformatan razgovorpr;sutnima daLi brojne korisne sa· vjete о Sirenju пјЈhovog tima. pl"ezentovanju ideje investitorima, akceiefac!ii ј najvainijem - viziji ј ciUu koјј svзko mora imaU па poёetku гazvoја ideје. kako Ы sevodio istim ј na krзји postigao uspjeћ ј reaLizovao zamistjeno. kaostoje i biLo u njihovom sLutaju.

1110911019

пјој godini stud!ja гэdio је u struci u kompanlli Abagy Roboос Systems u Мoskvi. zaduZenoj za industrijsl<u robototehniku. па poziciji SOItVerSkOg intenjera. кako је rekao. CiI,j radionice је оо da poIaznici nauee kako da pristupe probternu programiraлја mikrokontrol.era i da steknu osnovna znanja jz obtasti koja се dalje usavrSavati

ove

moa

Obukuje pohadalodvanaest potaznika raZIiё:itih profila kako studenata tзko i zaposl.enih u znatajnim privrednim preduzeeima grada. koj! su јzrзzШ zadovoI,jstvo steeenim znanjima i ovјт iskustvom.

.Radionica .Кako unaprijedili mali i srednji biznis· Intefaktlvna radionica na temu .Каlю L.naprijediti maIi i stednji biznis", kojuje 'Юdilo pet ameOCkih predavata. struCnjaka iz obIasti biznisa, finansgskog pIani-

ranja, osiguranja, gLobaIrюg uprav\,janja i razvoja pюizvoda, odrfanaje u TehnopoI.isu. Оаvю Parks, Stephen Вoyd. Тiт Taylor, Shirtey MitcheU ј Rodney Welch 0\lOI11 prilikorn su kroz liCne primjere posLovanja ј[ј primjere Iz postovnog okruienja kompanija u kojima su radШ objasniti prisutnima na koji naein mogu џna­ prijediti malo lti srednje PredUZeCe u maUm ZemIjarna poput сте Go!'e. Тете koje su bile obuhvatene radionicom su izrada biznis pLana, uprav1Janje ћnan­ si;iama. projektni rnE!f1дCI:Zment dizajn usmeren na kupca i posЮvna etika Radionicaje organizovana u saradrii sa konsuItantskom agenciiom "Nova мса",

Deveti Starting-up јп NikSiC. па kojemје naSa gOS6a Ыla 8qjana PeroviC. stanar1<a biznis inkubatora IPCTeМopotis i osnivatjса konsuttantske agencije Mirx.rta оо POSIa. оо је pritika (ја se ёujџ bfф korisni savjeti па temu .Od ftee{aпdnga оо preduzetniStva". кroz svqe iskustvo. Вojanaje g<М)I"iIa о preprekз­ ma i probI.emima sa Юjima sesusreeu freelanceri kpji tek ро­ Cinju (ја razvjjaJu ovakvu karijeru. а zatim i preduzetлid kada poeinju sa razvojem biznis ideje. te naglasilд da sџje upornost ј

J,~~.I~ Ј

poznavanjeodgovofa.za5toraditeto~radite"dovetedouspje­

,

I

Sta~ing-up јп N ik!ic yol. 9: Od freelancinga do preduzetni~tya

ha. Takoје postavjtajasne ci!jeve. sto jQjje poгnogto da gradi karijeru u pravcu u kqjem је ZeI,ieIa. GcNoПlдје о UpWork ptэtfoori, kreiГclnju profila. a1i i о greSkama kqje se najCeSCe prave u motivadonorn pismu i ~ ontine prezentacijL Na kraju је zaintereSCI'Ianim dala preporuke za pratenje korisnјћ sajtova. koriSCenje raznih alдta i uёenje od uticajnih !judi jz ObIaSti ko;e nas interesuju. ~~"'-г---

Sma~ Тпо 8usiness Forum voL З: Inovacije uШЈmаrstvu ususret klimatskim ртmјепаmа ТгеО ро redu smart Тrio вusiness Forum. iCX:Ijiје nosio nazjv "inoIIacjeи $џ1Т\д{­ StV\J u SUStet ldiТIaISki'n p!OIТ!jenama". ock'Zanje u TeМopotisu. PaneI.iSti. kQji su ЩrachvjekprOJeliistraZujuCiSu'narstvo. nesamosaaspektaatavneadrrW'i­

stracje. veCikroznauёno-istraZivaCkirad.~~preduzЮ­ maidrugirn ~CМ)I1"I PrUIOm su i2rijeli s\<!ia mЩierjaоterri Fon.rna МOOerator forumaje оо Ranko КankaraS. а PaneIiSti su ыи regionalni eksperti drSaSa 0r10ViC. dr Nikolaj stojanov i 8ranko Tasovac. DiSkusija је bila organizovaпа krol pet tema: Мonitoring Wmskih ekosistema; GenetiCkldivefzilet i k1imatske PrOrrVene: VIicзj klimatskih promjena na bUdUCe rasprostranjer! i rast glavnih suгnski1 vrsta; Adaptadja 5Lrna na ktimaISke PIOI'1lene sa osvrtom па specititnostigazdoYarja kffiom i OsnivЩeregionalnog centra za 1ncNacf}EI u ~ lJёeSrjd dogadaja ZakIjJCii su da se zajedлiCki"n rэdom i mvativnm pristupom ffiOZedoCi OOrjeSenja za PrObIeme koji nastaju klimatskim ~ аи i da forumi OYOQ tipa trebaju da postanu trэdiciја. te da ёitav region l'r'IOie Ьј­ ti ukljuёel1jer па taj naCin podstiёemo saradnju i rjeSavanjeveoma bitnih pitanja koja se tiёu svih nas. .

Dапј nauke: Radionica za izradu Android aplikacija Dio programa devetog Festivзla nauke. Сјјаје tema bila "ТehnoЮg!ја i ~ druStva". ооје i IPC Tehnop:>tis. kojijeorganizovao radionice za izraduAndroid aplikac!ja nami.ier1)ene иеenюта srednjih Skolд jz NikSiCa. Tokom radlonica ml.adi Yudi dobiU su РI'Шku da saznaju kako se instaUra ЮЕ kojj omogueava jednostavno Android programiranje. kako se iztaduju ариkз­ cije koје su nam svakocfnevno potrebne kao sto su digitron. alarm i stoperiса. -а па samom krэји su prezentovaU apUkacije koje su рПprernЮ na osnovu steCenog znanја.

Dane nauke organIzovaloје Ministarstvo nauke сте Go!'e. а IPCTehr\op:)tis је jedan ос! tradidonalnih par1nefд. оу oчogodiSnjeg festivala biojeda podstakne razrniSl,janjeo ton1e na koЈј naёjn inovadје геzuШГc!iu promjenama u gotovo svim aspektima komunikacije. rada i Мta. OvogodiSnji program pod sLogarюm .Тehrюl.oguј se' realizovan је u deset gradova CmeGore uz POmOC 3б partnera

pozitivna enel i ielja za по, znanjima obilj jesen u Tehno~ U

l1apredenjeprofeslonatnih vje!:tina Је опо ~to

JJQ

pojedinca istlle Iz QГU­ ре i (јаје mu

moqutnost

-,,

da napredujeu poSlu, karijeri. i\i ти

put u razvoju biznlsa, а IPC Tehnopolls је obezbijedio то­ Qutnost da poLaznlcl obuka u jeseпЈој sezonl bez nadoknade steknu ёak odгed!

vJe~tine koje savremeno doba t.raJ:I. Тоkют prethodne dvije godJne. Inovadono preduzetnl&l. сепtar Tehnopolisorganizovao te trf а­ kJusa оЬukз iz razliС::Шh obIasti, koje је pohadalo ргеko450 роЈа­ zntka izNikSit.a, ali I drugih grз­

Cme Gore. Zainteresovani

т

доvз роlazniа

stek11su nova, dodatkaja се dalje motl pnmijenitl u postojeCim Ш buduClm па znалја,

f

obIastima дј еlоvзпја.

,, ,, ,

'

,, ,, ,

Јeseпјоm sezonom оЬићуаее­

по је lJ razliCi.tih obuka, od koJlh Је Tehnopolls obezbIjedio sred-

l - - - {i'Z.!Ј 1: 'ј -----------. З! I a:t jl-------------I:J јХ.] Ei'l.] .)_ш_ '

stva za finansiгanje devet njih, stoga је uas:e polaznika Ыlо bez

nadoknade. od preko 200 рпЈа­ Уа,

obuke је рroSlо oko 150 иСе­

snik.a, ~to је до sada паЈУеС! ЬroЈ uёesnlka u sezoni. оызstl koje su ы1e оЬuhvзеепе su: ЗD modelovзп!е 1Stampa, digltalni marketlng. етociОПal па intellgenclJa, upotreba Ехсе l-а, щtltа In telеktualпе svoj lne, рrogrзтlга­ пје za оsпоvce, dizajn i stampa, za potetnlke, га­ zvoJ I unapгedenle prolzvoda I usluga, razvoј karijere u dlgitalпот sv1Jetu i web dizaln. ОЬше su vodili iskusnt тепtoп I predaрrogпunlгапје

u

I . I

patenuvidu kojesemo-

ipraktlb1e vjefЬe unaprijede svoje !(а­ padtete za trзfeпје pos1а I naи­ се kako да postanи konkurentnJ па g1obalnom trtiStU rada. Роlа­ znidsu паuсШkakоdа naprave СУ koji је optimizovan za pretragu, kako da se predstave па pravi пасЈ п kroz motivaciono plsmo tako да prlvuku patnlu ро­ slodavaca i kзkоdз Iskortste sve populamij i Unkedln da stvore Ьгепд i da ЈЬ poslodavcl primljete I putem опlinе kanala. Рredз­ vзаса, Бојanа Реroујс, izrazi.]a је zadovoljstvo Sto Је 105 јednоm ЬПа u prilid da motivtSe иёе5ntke da trafe posaо 1 rзzviЈаји kз­ пјеПl kroz digitalnl svijet.OIIo

~

о

".

fdukacija

() .",.,,,,,,, ...

'

>

-*'.

••

rglJa • 'Im

eiile tolisu

је

vetdrugi putda u ТеЬпоро­

--~

сlји koju su posle Installгall па svoje telefone I!maju go-

lши organizujemo obuku ovog , tlpa I da јтат priliku da апl­

tov proizvod kOjl dalje mogu

mirnm mlade Ijude iz N1kSlea da se pokrenu. trafe posaо u dIgitalnom мјеш I da upгavlJa­

svoJom kartJerom па пабп

ји

na kojl to do sada moZda ПIЈе­ su гаdШ. Istakla bih radionicu о

Unkedln-u, gdjesu опl mogll

да

steknuznanJe kakoda koп­

ste tu druStvenu mretu da pronadu posao. рпvшcu ргауе рп­ like i da dugoroёno razmiSljaju о svom Ьrenди. odnosnо о SYOјоЈ online reputacijL~ Јedла оо pola.znica. Dragana

~lasan, kзzalа Је da јоЈ Је ро­

ёu па

sebno zadovolJstvo ~to је Iта­ Ја priliku da Jo~ dok Је student razmlsll о IIфот predstavljaпји I buduCem razvoju kariJeге: ~PIiJavlla sam seda ЬШ па­

uella kako да иртУlјат svoјат kar1Jerom u dlgitalnom

sv1etu. Znamo koll.ko su дlю­ ta1nl тООјЈI i druge aplikaclje koје danas korist1mo znatajnll

kako da naprav1mo liCni bгend 1budemo рrepozлаtljivl па trfl~tu је

rada. Mogucnost koju

Tehnopol1s рnШо mlad1m

ljudlma da usavriavalu svola znапlа па оvзј naап је sjajna I svakome ЫЬ preporuёlla da Iskoristl ргШku I рпјаvl se za obuke Iz obIasti koje Ih пајvl­ se interesuju:

njlhov шрјеЬ na poslu. su kako da prevazllaze konЛiktе I kako da se Izbore sa svakodnevnlm stresom koЈI posaо stvara. оьиь је organizovanз u патјеЛ da zaposle-. п! ljudl ојаёаЈи lICnе kapadtete komunikadje. podignu пl­ voemodonalne inteligendje I па taj naCin паиёе kakoda jednostavnlje dodu do Jjёnlh dijeуа. Predavat na ovoj оЬис! ЫЈа је Nada Pek1t. osпјvзёiса ~PsI­ holnvest" psiholoSke mreZe za рrufanје POdrSke pojedindma I organtzadjama, u dlju јаёа­ пја njihovih profesionainlh i emoclonalnih . паuёШ

steeena godlnama гada u оvo! оЫastй: .Grupa I<oја se pnjavilaovegodinelejakointeresantna I ЬШ su vrlo zalnteresovaпl, ЫIО је jako !nsplгatlvno га­ diti sa пјјmа i nadam se da su SVI sa гadlonice оtШi zadovoJjnI zbog steteпlh iskustava I оо­ vth znanја !соје te јт pomo(:i u

kodova i omoguCtla rnzvijanJa рrogrэ­ merske karilere. Polaznld su паиёlll osnovne Рrinаре proјm osnоуи

gгamiгanja.lzradu web I desk~ top арllkзСllа kaoi osnoveAndrold programiгanja kгo:z. I<oп ­ зteпЈеС panela. кako је rekao

EXCEL

predavaё. V1adlca Avramovlt,

utesnld su pokazall vel1ko Iп­ teresovanle za ow obIast Jtз­ dill smo konkretne prakUёne zadatke kroz praktitnu рп­ тјепи Iledan opStI zak1juёak па kraju је da su роlaznјсl ја­ ko napredovali u svom znanји, imall su razlIёita predznanja. all su uspJeli SVI па mju оЬи ­ ke da naprave gotovu apllkastosu toshop 1mustratoг, kao I паёi­ пе Izrade vizuelnog identlteta. plakata. Матре 1sliCno. РоЈа­ zпid su imall рriШrudаstеkпu i teorijska :zпапја iz ove oblasti, аНI da radetl па sopstvепlm projektlma vizuell2:uju svoje Ideje. Na svetaпој dodjell sertifikata. опl се па l:zlozbI рп­ kazatl svoje radove. Znanle о ovim programlma sa poJazn\clmasu podlЈelШ Шја Nlkёevit I Мј]оуап Кadovic jz kreativnog studlja 8ad Bгaln. Кako se dlgitalnl marketlng sve ё.dte koПsti kзо sredstvo

тО>е

cazvoj јеуо1z0penВox

Studlja, koј! posjeduje sertifikovanи Autodesk d.iplomu za

~~~~!~З~D~МАХ:: kao I vlSeradusa3D

il

sta su I uti-

iskustvom I<oје

6 svoju finnu.

dlzajnu је prenio Dalibor Реkoујс, osnlvat СЬо­ DexstudJla. 1<011 је praktil::an rnd шаvrЗaУао radeti

stlgodinama.

u ovoЈ оЫа­ J.FJN.V.

-

ti

I;~:'

~'

.

..

КолfвrВЛСIjВ

У/

е 0.,

пара 1S .

,

,

CONNECTION

Р

гуа mебuпагоdпа Со­

.CoworklnQ &

livinq konferenclja Evroре- posvelena novom konceptu poslovanja okupila је Ьгојne strOCnJake i dlqitalne nomade iz ciJeloq svijeta, kOji su оо 9. do 11. oktobгa u Вeoqradu I мokfi.. nu razmjenjivaU ideje i pгimje­ Juq oisto~ne

re доЬге prakse.a sve U (јlЈи ~1геnја

svijesti о zna~aju predu-

2:etni~tva i sarnozapo~IJavanJa.

.

Konferenclju

је svetano otvorio glavni organlzator konfeгendje,

Miroslav

МI·

jatov, ispred Udruf.enja рге­

duz.etnlka I startup-a "Smart Office~

njemaCk:i ambasador

Thomas SchJeb [romas SIb) I

preds}ednlca Vlade Republike SrblJe Anа ВтаЫс.

Anа Bmabic ovom prillkom Је lzjav1la da se Srblja ubrzano rnЈјепја, kako bIlskoristila ёе­

tvrtu industrijsku revoludJu i da је u pгethodne I:ri godine

uradeno mnogo da Ы se stvcr rtla ekonom.ija i druStvo koJe podrt.ava inovadje I kreat1v-

nost кako је rekla, uvedene su velike poresko-pravne reforте,

kako Ы se podшо razvoJ

dlg1taJnlh tehnolog\Ja I kreз­ tlvn1h Industrija, ра се tako ос! poCetka 2020. godine svi dlg1-

talnl nomadi Јсојl borave и SrЫјl do 90 dana ЬШ oslobodenI рlа6шја роrezз. 'fakode, od slјооеее гodinе startup tlmovt koJllmaju do devetzaposlenlh bite oslobodeni placanja poreza 1dopr1nosa и prvoj godlnl, dok se sav prihod od Inlelekшаlпе svojlne nastale u Srbljl

oporezuJesa samo З%.

Zatim se prisubUmaobratio ambasador NjemaCke u SrblЈI Tomas ~jb, Јсојј је геkзо da је u NjemaCkoj рrvl prostor za zajednlCki rad пasШо pгi­ Је deset godina, а da Ih danas u 'Ој zem1ji ima оЈсо 300: "мi u NjemaВroi imamo pozitivпо 1s1custvo kad је rijeto Јсоп­ серш zaJednlCkog тда Iilvota i uvjereni smo да роуес.а­ уа rast izaposlenost,Sto Jedlj svakezemlje~ rekao је$јЬ. prv1 дan konferendje Ыо је POSVeCen lil:nim lskustv1ma I potencijal1ma za Нtnј i profeslonalni razvoj роједlпа­ са unutar razUCitlh zaјedлiса koје se fonniraju u coworldng prostorima. Вroјrn panel1sti SU kroz svoja iskustva јОУО­ гill о talentima. prosjeёnostl, coworldngu kзо dodatnoj то­ guCnOStizarazvoj tшizmа,а1gOгitmu I grndenju zajednlce u coworldng prostorima I па­ ttnima па 1<ој! coworldng prostoli mogu promfjeniti ilvot, narotito preduzetniCki. РП­ sutne su podstaldl па razrni~janjeotomekako~keee­

sto dovedu do uspjeha, al1 da)e: za шрјеЬ JЮtreЬпо biti posveСеп I voljeti posao 1<ојl radiS. Drugi dan konferencije је

п I Дna BmabItl

EVEN

kroz рапеЈе t predavanja 01- prostora otvorenih u Mostakrto iz.azove pred koJlma se ru,NikSitu, ТuzliIZadru. OsIm па1ые coworking I coliv1ng toga, govolio је 1о iskustv1ma zaJednJcefuom sv1jeta. Pred- mallh иmшја рориl Сте lof.enl su naоn.i роmо6Ј. kolih Gore и stvaranји partners~ se habov1 mogu pozidon1rati mrefe kroz Ьroјпе projekte, usvojol zajednid I па koll па­ ko/I su IPC Tehnopolis pomocin се Ijudima dati do znanја gII da ostvart odIitne rezuJtale. da su опј ti koјј pomafu роlе­ ТreCl dan је Ыо u potpudindma sa kreativnim Iдеlа­ nosti posveten соНvlnј koп­ та, povezuju Ih,omogucavaсерш. а konferendja nastзу­ ји proslor I рlаtfопnи да га­ lЈепа u Моkrinи gdje su иСе­ de zaј edло I sarзduјu, а u пе­ snld konfeгепаје mogli da VIIdт slucajev1ma da od.re4enl de kako IzgJeda I funkdо~ period I ilve zajedno. PainJa "Моkrin House~ рМ oollvlng prostor u Srbiji, koll је шрlо је bIla posvet.ena potrebama 1 naCinu Zi.vota пove вenетаје та1и sredlnu da pretvori и preduzetnlka i preduzelnJca, danas veomа prepoznatljlvo Јег иртvo coworldng prostort mjesto. КDnferendja Је zavrprui.aju POdrSkU za пјlhov Ut- ~па lspunjena novim Idejaпll profesionaln.i razvoJ. jer u та. planovtma. d.I)evima kolе coworidng prostor trebaju lа su uCesnld postavill. а slједе­ da Ы Ьill prod.uklivnl, а пе da са се bIti огкanizovanа u RoЫ sesociJa1Iz.ovall v1nlu 2020 godine. ,edan оо panelista tokom КDnfere nciju је organ1zodrugogdana konferendje Ыо УШО Udrufenje preduzetnlје I menadfer ooworldng proka 1stratup-a .smart отсе" stora СООЕ НиЬ-а N!kSIt Iте­ uz podrSku ..мо!ain House" I nadfer za upravljanje prolek- .,G.oworklng asodjadje Srbl}e", t1ma i razvoj preduzetn~tva а podr1a.lo је NjemaВro saveu IPC Тehnoрощ AJeksandar то ministarstvo za ekoпот­ ЈanJас. оп је govorio na temu sku saradnlu I razvoj (ВМZ) .Networking in Networks" u kroz NJema&o-srpsku inidlaokviru koje је sa рПsиtnlта tivu za odriIv1 rast 1zapoSl.JapodjeUo iskustva СООЕ НиЬ vanje. kзо 1паоопalnа platmre1e. od.nosno cowor1dng Соnna .,Serbia Creates". J.F.

Tehnopolis partner па regionalnoj о digitalnoj - EDITA псl

vadja, mehanizти Н2020 - programu za ро<Ы­ ku Iпоуа­

гепсlја је

IlупЈт

EOIТA

-

Есопотl с

DlgI-

'аl Тransformation Confeгепсе odrZana Је u Podgo-

I

•

26. septembra. Копfе­ okupila ЬГОјпе гегјопа l пе s trucnjake jz jugoistocne Еуroре kOji га­ де па dlgltalnlm IпоуаСјја­ та u svljetu bIznJsa I Јау­ пот sektoru.

Tokom konferendJe ьиО}е пјeti о statusu digitalnih inо-

projektlта, п ајЬо­

istraflvackim praksama. usponu industгije v1deo lјlт

POdrSd koји

шрЈе$ПЊ рroјеЬtз, ПlЊО­

sektor prufa inovadjama i

v1h razvojnih puteva I рlа­ пovа za buduCnost, а оvoт prillkom su se рredstavш GoPlantme, Uhura Solutions I The8adger.

јgaJЗ. јаvnј

vafnostllstra-

fivanja ро­ slоvnе strategije, рlаn1га­ пја I рrocЈе­ пе rezultata.

Odrfane su I prezentac1је crnogorsklh

Uz poddku IPC Теhnоро-

1IS 1М1:е! kompanije па kraJu konferendle је od.ri.anostartup takmlrenje па koјет su prva tri mjesta osvoJ1li Marleq, Blzbook 1see Wee.

J.F.

KonfBrBncija "PBrspBktivB razvoja ruralnog turizma.uCrnoj Gori sa posBbnim osv~om па op~tinu PljBvlja"

Na [U4ПСН konfBrBnciji prBdstavljBn TBhnopolis i inovativnB laboratorijB IPC Tehnopolis. kao i [aboratorije koje се

otvoriti tokom ove i sUedeee godine.

predstavUen i 5U 16. oktobra u okviru EUregionalne konferencije, kojaje ы­ Ia posveeena atkrivanju Strategue pamet-

4ТЕСН

ne specijaLizac!ie Srbije i istraZivanju uLoge inkubatora, akceteratora i naucno-tehno-

Loskih раrkovз u рги2апје specifrcne sektorske podrske па Zapadnom ВaLkanu i Jugoistocnoj Еуroрј. Mil,jana Pekovic. asistentkinja па projektnim aktivnostima. 90voriLa је о podrSci hardware startapovima koju се TeћnopoUs pruiaU nakoп otvaraпја tabofatorije za јnovасјје u pol,ioprivredi - FllA i laboratorijeza industrijski dizajn.

Foku 5 prezentacije је Ыо па procesu

koji је prethodio izboru оргете i modela funkcionisanja Laboratorija, а koј! се biti pril.agoden prepoznatim potrebama ьи­ dueih korisлika. ali ј cjel.okupnog inovativnog ekosistema u Сгrюј Gori. Tokom sesiје па kojoj su predstav1jene stlcne inicUative iz Srbije. Вosne i Hercegovine i GruzUe. Мјljana је govorita о oeekivanim efektima rada оЬје taboratOfije na razvoj inovativne svijesti u Сгnoј Gori i regionu. kao i о Lekcijama naucenim u dosadasnjem procesu f'\jihovog uspostavUanja.

Konferencyije prisustvovaLo preko 150 ucesnika koјј su direktno povezani sa razvo.јет sз strategija. preduzetniCkog i јnovа­ сјonog ekosistema. аи i kreatori potitika za podrsku irюvасiјаma. obLast nauke. istraZivanja i tehnoLoskog razvoja, nacionaLne i regionaLne agencije i organizacUe koje upravUaju investicionim fondovima za inovacUe. strucnjaci za transfer tehnoLogija. stat1up i таtз i srednja preduzeCa. finansijski ро­ srednici. Olganizac!je za jX)drSku pokretanju ideja i udru2:ivanja ј drugi reLevantni struCпЈас! sa zapaclnog 8atkana. iz zemaUa Istotnog partnerstva. EU. kao i predstavnici те­ dunarodnih inkubat()(a.akceLeratora i naис­ nih par1<ova.

RedakciJskI odbor

Sekretarijat za privredu opWne PIjeVIja i TuristiCkaorganizacija PI,IeVIja. u sarэdпji sa IPCTehnopoLis. organizovaU suјЕЮnodnevnu konferencј­ ји pod nazivom "Perspektive razvoja гигаtnog turizma u crnoj Gori sa posebnimosvrtom па ор­ Stinu PIjev1Ja". Кonf~ је organizovana sa ciljem prezentзc!је resursa Сте Gore. sa fokusom па OpStinu PIjevIja. prezentacije c!ostuprJih mjera podrSke kзko sa nacionaLnog t.ako I sa lok.alnog nivoa i роtrebnт koraka koje treba ispuniti priUkom registracije ponude ruralnog turizma u OpStini PI,jevI,ja. а samim tim i u cit.aYOj cmoj Gori Na posebnom panetu predstavtjeni su prrnjefi dobre prзk­ se!<ao dobra motivacija potencjja{noj ponudi ruгаLnog razyoja. sa ciljem podsticanja debate. kako Ы se па tзј паСiп rijeSite barijere па koje nailazi ро­ nuda гигаinog turizma u cmoj Gori. КonfeI'eгcjjи su otvorij predst.avnici organizaci. ја i institucija ајаје djetatoost direktno vezaпа za temu о kojoj se govoriLo па konferenciji: 8udimir 8ajCetiC - seЮetaг sekretarijat.a za privredu OpStiпе P\jevLja. Ratko 8at.akoviC - iZVf~i direktor IРС Tehnopotis. Vanja VukojiCiC - direktorica TuristК:­ ke organizaciје PIjev1ja. Damir DaVidOViC - drtavni sekretar u Ministarstvu oorZivog razvoja i tunz, ma. Enis ookaj - predstavnik Ministarstva POIjOprivrede i ruraLnog razvoja. Amet DedeiC - savjetnik direl<torice NзcionaLne turistiCke organizacije za turistiCku valorizacUu ј promocUu sjevera Сг­ ne Gore i IgOf'GotuboviC - predsjednik Ор!;иne PIjeVIja Nakon uvoonih obraCanja. kroz dva ра­ neLa је razgovarano i duskutovano о mogutnostima koje postoje u СП'1C!i Gori i kзko jh vaLorizovati па pravi nocјn.

Tokom PfV09 panela pod nazivom "Dostupni resursi i тјве podrSke kao predusl.ovi za poeet.ak razvqta пJraLnog tlJl'izma u cmoj Gorj" zakljuceno је da u crnqj Gori u oYOIТIlteflutku vladaju ideaI.пЈ USLOVi za razvq гигаLnog turizma. Potencijatje ve6ki. aUje potrebno usmjel"avati zainteresovane strane па pravi паСin. NagLaSeno је da su djetatnosti instituCija povezane i da su one umrezene kroz brojne aktivnosti koje se preptijeCu.Takode је zakljuCak da treba pod:staa stanovnike PIjeva!ја i drugih ruraLnih podrueja сте Gore оо se јп· formiSu i koriste prutene moguenosti.

"Primjeri dobre prakse nosil.aca razvoja ruraLnog turizma u Сmoј Gori' Ыоје naziv drugog раneLa konferencije.Panelisti su ukazaU па sve prednosti koje im registrac!ja c\omaCinstava mOZe don!jeti. buduci оо su rniSljenја da !,.ОО! iz straha оо dodatnih trOSkOVa ne teLe оо se registrujи. Najbolji рп. mjeri dobre prakse ukazэи su па to da registracijom mozete steei samo dodatne benefite. aU i da је umrezavanje јаko vaZno. Osim primjera dobre prakse bilo је пјеО i о пајpopulamUim sajtovima za prezentc:NarYe turistiд<e ponude па web ptatformamakдo~tosuВooking i Airbnb. Ј. F.

uBudvi odr1ana konfBrBncija о Bkonomiji "SinBrgija - klju~

uspjBha Rogiona"i "Shadow days" Кonferencija "Sinerg!ja - kUue uspjeha Regioпа" i projektлi sastanak "Shado.IIdays' odrtani su u peOOdu оо 23. do 25. oktobra u Вudvi. КorIferencija о ekonomiј! organizovana је оо strane PПvnЮne komore сте Gore u saradnji sa Кomorskim investicionim forumom Zapadnog 8аtkana. Jedan оо najznaCajn~ih ekonomskih skupova па prostorujugoistotne Еvrope CNe godine imao је temu .Sinergiја - kUue uspjeha Regiona". Кonfefenciju su оtvоrШ predsjednik v\ade сте Gore. [)J5I(O мarl<oviC i predsjednik Privfedne komoreCmeGore. VlastimifGotuboviC. nakon cega se obratio zamjenik ger.eraLnog sekret.ara ОЕСD Ulrik Vestergaard Кnudsen. Pnje PaneI. diskusija upriLJCe. па је сeterТЮll\ja dodjeLe ВFCSEE sertifikat.a predstavnicirna 15 grэdova i op5tiпа sa povoI,jnim ро­ SkМ'Iim okrulenjem ТО ZnaCi da gradaлi i precIuzetnici koji u Г\iima zive mogu da raeunaju па ustuge lokaLneadministracije ро паjviSiт meduпаrоопim st.andardima. Мedи пјЈтаје i ВijeLo POIJe. prva na ovaj naein sertifik.ovana opStina u naSqj zemUl ToI<om sedam раneta КooferencUe kompetentni gavomici. pozпаvаосi evropskih i regionaLnih priUka. daU su videnje stanja i perspektiva u obtastima оо znac.aja za ekonomјје zemalja Zapadnog ВаLkaпа. osim konfefencije. odr1an јеsastзnak.Sha<::k:мr days" u okviru ВRE projekt.a. koji su otvoriU Тапја

RadusinoviC. pnЮstavnica privredne kornoreOneGoreiCosmoA1bertini.predstavnikPrivredne kornore iz 8arija. U nastavku biloје пјеО о mogucem modetu i koracima za uspost.ava\janje biznis regist.ara u Cmoј Gori i ALbanUI. vodeni primjerom itэијаnskog registra. pri Ceтu Ы cmogorski regist.arol:ljedinio podatke iz СегЈtralлog registra рП­ vrednт subjekat.a i poreske uprave. ВRE projeka! ko-finansiran је оо strэne Evropskeun[je kroz program Interreg IРАСВС It.aLy - А[Ьапја - Montenegro. а reaLizuju ga: IРС Teћnopotis. Privredпа i industrijska komora Тiгana. Мјпјstarstvo ћnansi­ ја i ekonom!је ALbanUe. кomora za privredu. јп­ dustri;u. zanat i JXJI,iopПvredu вari i PrivnЮпа komoraCmeGore.

Ispred IРС TeћnopoUs dogadajima su prisustvovaU Ratko 8аtзkovIС. izvrsni direl<tor i Af1ia Gratюvica. asistentkinja па aktivnostima razvoја biznis inkubatofa.

Redakcijskl odbor

u росеапlт, kljucnim mjesecima za razvoj predu-

I1lигаји klJucnu ulogu, роsebno kada је rI/ec о lпоуа-

derikompanljaldobrostoJeс! pojedlnd koJI su zaintere-

ји I u koJima јтаји Iskustva, kзо I u regije koje роznа/и.

Naravno, presudno је da Ide-

zeea, svakl preduzetnlk se

tlvnlm preduzecima sa vi-

sovani da ulafu u Inovativ-

susrete sa naJveeim izazovoт, а 10 је finanslranje ы-

soklm potencijalom rasta, jersu bIznis ant1ell uspJdni

пе startupldeje I koтpanЈје.

NajveCa, vrllednost biznis

ta токиcnos! razvoја I da Је

znisa. U tom vremenskom periodu, Ыznls ande-

preduzetnici.li-

andela је .pametno ћпansiгапЈе-, tab11Je, osim поу-

formlran dobar i kvalitetan

N

-.t:....

~

са оп1 dodatno doprlnose

r:;)

".,гИt' '~ :'~

preduzeCim, ОУОЈ!т уј""-

$ ~::amz:~~J~~~~~ .. * -"

,ё!ћ ) iY? ~А= j'~ - .- ~ ~ \,Q ii ...-.-

').

Ov,l<v, !nv"Hc!J'

.й.

•

"-.....

~_ 8[5Q

Q

r.i:'I "'\

~

..-

1!31

.----;;;;-.,., ""'-=

~

~

о

Вilni

" D,li

'11

'~I/

!:; С ! ји гериаасјји ~I status komрапlЈе, pгivu-

'" s

~~ Ј) Ф се ~ГJ" с3

tt

1/1/

omog\1eava kompaпlјата da па lak~II brfi паап рп~ stupe novom trfistu, роЬоlјя-

ku поуе radnike, гazvijи тге-

_.,.,

tu k1ijenata. Јсао I da budu vid1jivijizabudutelnvestitore. Blznls andeli najleSte

?I'o

ulafuusektorekojerazumi-

""-у/ ....

II;;//'IJ//Ih

ја

bude Inovativna. da pru-

t1m koJi се aktivno гаdШ razvlJanju Ideje.

па

testo lnvestitor1 fele da ostanu

kako Ы svoju pr1vatnost, kao I vlslnu kapltala koju fele da opredije1e za u1agaпЈе, ра se lz tlh razloga formlraju mrefe Ыzniз andela.

Zahva1juJuti mref1.lnvestltor1 su u moguCnostl da kroz saradnju sa velikom brojem drugih Investitora zajedno ulazu u kompanlje. koJe su prethodno selektovane od strane eksperata. Sa druве strane, mrefa omogutava preduzetniku da зоорl u kontakt sa veltkim Ьroјет potencllalnih investltora. апопјmпј

sa~uvall

(/ '

Iп1ll/h

HIIVAТSКA

еЬап ЕЬап,

Evropska тге.!а blznisandel.a sa sJedl~tem u Вrtselџ. osncNanaje 1999. godlne od strane mrete аndiМ џ Еvropi I ш saradr\lu Evгopske komi· sije i Еvropskog udrufenja agenclia za razwj euRЛDА ЕЬап Је mrezз koja okuplJa preko 150 0(ganizacija t:1.anica Iz viSe od 50 zeml,la I predstav!,ја panвvropskog predstavnika za InvestttOfe u гаnoЈ

fazi. Рrocиепјцје se da mre:f:a uLa1e 7.5 тШ­

jardl вига godl~nje i Igra vaZnu иtogи u razvUanju Evrope. posebno kadaje rijet о finanslranju maUh I stednjih preduzeCa. ЕЬап podstlte razvoj Еуro­ ре kroz stvaranje novih radnlh mjesta I bogatstva.

Sve infOfmaCIje mozete pronaCl na sajtu http://

www.eban.org/.

8·3226262060

Кako је uloga mrefe da ро­ veze Investitora 1preduzetпikз,опа пе preuzlmaodgovomost ukoJtko Investldja пе uзрјје. пltl daJe garanctju za uspjeh. Мodеl ulagaпЈа позl r1zik gubitka novса, аН i mogucnost da se оп za kratko vrljeme ~truko uveCa, jer Investltorod рге­ duzetnika za uzvrat dobila рrocena! od dobItl . Вizniз andele mo1etepronati па razllё:ltim dogadajiта kojiokupllaju llJ,vestltore 1preduzetnlke, а u пaSoј okolinl uspJe~no I veC dufl niz godina djeluju hrvatskl Croatlan Buslness Ап­ веl Network CRANE, kao I slovenska mrefa Poslovnl angell Slovenlje, па ~jljm sajtovima motete рпЈауј­ ti VaSe projekte, а опј su dio Evropske mrefe blznis ап­ delaEban.

....

crane """",,..-

CRANEJe neprofitna asocljaclja osnovana 2008. godlne kao zajednl~ka InlcUativa nekoUko partnerskih institucija. kao i pozпatlh investitora Оа­ mlra Sзbota 1Нrvoja Prplta. CRANE okupIJa za]nteresovane Jnvestitore da uLa1u u lrюvаtlуrte komралUе u svojim гanlт (зzaта razvoја, predstayya glзvпu огgалizaсlјu роstоvЛlh алdеLa u Hrvatskoj Ijednu оо najuspje:§nUlh or~anizaciJa u Evropl. Оо 2018. gООiле, tLanovi asocUacUe su ulо~Ш preko 35 mШопа kuna u hrvatske kompanUe. А takode, CRANEJe ttan Evropske тге:!е poslovnih апае­ La EВAN. Sve informacUe тatete pronati пa~­ tu WWW.сгале.hr.

SLOVENUA

•

BUSINESS ISLQVENIЛ

Prva i пајуееа mreta bIznisandela u S(ovenUI 05ПО· vanaje 2007. godine pod naziyom Poslovnl аngе­ USlovenUe, Na 0S00\fU iskustva i strutnog znanJa, prikupl,jaju sredstY<1 samо za najboUe startup-ove koji pruZ<l,iu осШС::пе Investicione mogutnostl za С::laпov& mre:t:e.lnvestitori koji sџ dio mrete su preduzetnici. за bogatlm iskustvom lz razlltltih sektoга] pru~aJu sveobuhyatne saYjetod<1yne ustuge za startup-ove. VizUa mrete bIznisandetaje da preduzetnJcima sa Inoyat!ynim Idejama omoguce ћпап­ siranje za r'\iinQV& kompanUe u ran!m (azama rasta, а glavni сlU)е da se mreta proSiri па medunarod· по trZiste I da SlovenUa bude uspje:§na tokadja za razvoj startup kompanija. Sve dodatne informacije rnotete pronacl па sqJtu www.postoynlangeU.si

.-38613070816

.~

FlZloaнтAR

"FONТIS

_ВOXSТUDlO

SOL" 0.0.0.

ОРЕМ во)(

.t • • ' .

FIZIO CENТAR FIZIO c.entar NlkAIC predstav1,la centar za fizika1nu teraplju 1rehabltltaciju. koJI 1811 da uz POmOC nцtnovYlh metoda I аратаtз u flzJoterapljl pru!I pact/er)Uma onakvo Ц/Кепје kakvo doЫјаЈи I pacll&ntl !Irom Evrop8 I svijeta.

Pacijent! sa neuroLoSkJm ctefи;:iUma ро РМ put u Nlk!lCu mogи dobltl ujetfИ1Jе ро naJpriznatl.,10.1 SVjetSkOJ 'Вobath° metodl. koја u kOmbInactllsa PNF I Masgut-ovom takШnоm integntci-

jom tlnl savrAen spoj PrI oporavku Uudl nakon rnCddanOQ udara. cerebraLnih paratlUk- дkum­ pџktura. kiroprakt.ika. 18 najpoznatija ntemaё­ !са °Schroth° metoda su instrurnentl kojima se F1ZIO centar slu!i РТ! rje!.aVЗПјu muskul.osketetnih problета.

••

Tet.efon:

0681$7449 E-mait: реtarmзtђаsevic94фgmзiLсоm

.Fontis Sot" d.o.o.je prtvrednOdгustvo za proј­ zvodnju I irиenjerlng soLamlh slstema. Potazeсl оо ејпјепјсе

daJe energUa usLov l\astanka I razvitka tivota па Zemljl. а da ta energ!ja dol.azl оо SUnca. bllo da se korlstl dlrektno IU akumuUrana u zemljl, vodllU vazduhu • •Fontis so\" se

opredljeUo za tehnotogUu prolzvodnje energUe. Ovз energUaje prlmJenljlva па svakoJ tatki zeтУlne kugLe. staLna. pouzdana. nelscrpna, eflkasna I najeist{ja,Jerne zagaduJe prirodnu sredinu. ProJel<ti koJe radi .Fontls So\" zasnlvaju se па prolzvodnji toptotne i eLektricne energUe Iz energUe sunca, zemlje, bunarske vode. vazduha I vjetra. Ov! energen\1 su bespLamlza korlscenje. а toptotna energјја se proizvodl па Ьа­ ZI soLamlh kotektora i toplomlh ритpl. dok se etektriCna energija prolzvodl pomoCu soI.amlh panela ј vjetrogeneratora.

Ovаko proizvedena energi)a ёlпl tovjeka sLobodnim i obezbjedцje ти tivot u haлтюnUI sa prirodom.

• е

Об90lбб3З Етаl!..:

fопt.iS.soLфgmаiLсоm

•

I ,,, ,

PrUZВ

ustuge Il ObIaStI ЗО dlz8j1"llll1 ЗО itampe.

Као nova tehnoШglJa, зо Atampa lтa sv& veа. upotrebu u svim obtastlma~. као sredstvo za brzu I%radu рюtoUpovа. ЗD мат­ ра је

skratJla proces prolzVOdr'\18 I сУми Izra-

de f1na1.nlh proizvoda. ЗD Маrпpa polako

postaje nelzostavan pred-

met u edukacljl. lz tog razioga \(ао i tinjenlce da

је dlgltaUzacija obf'azovnog slstema neophod-o na.jec\an od p!1mamit1 ciUeva OpenВох StUdIjajeste upraoю edukзсјја u oЫastl ЗD I~. кroz ostvarenU saradnju sa kOmpanlJom Il UI<e Вfitan[је I ро njihovom programu kroz Igru I edukaclju. su projekat obuke za ЭD

ve-

ZaPOb!U

~pu I modeLovзnje sa osnovnlm ~тa.

• е о

Telefon:

SUNIIOCКEТ

, SМARТ SWITCH

OpenВох 5tudJo је prva f1rma u cmoj Gof'I koja

т_

0б7 662

289; 069 050 471

E-maВ.:

оfficвQtюрепЬоxstudio.me

Web: www.openboxstudlo.me

aAZDlNSТVO 1'VACINOVlC

•

Ii

GAZDINSTVO

sow

SUnRocket osmlsUo је prol%vod cootter kojl korlsti suocevџ energUu da Ы proIzveo

- CINAOOIAа==

toptоtц Ovaј

ekoloAkJ proizvod mof:e dOStIс! temperaturu I preko ЗОО"С раје ldNtan za termleku obfadu hrane.

5unRocket soLaг cooker ne zagзdц/е OkOUnU. smanjцje &mlsiju С02 i dobraje attematlv$

onima koЈI koriste drva kao emergenL мо1е se kofistlti u naclonatnlт ParI<OVtma. gradskim

parkovima I 5vuda ~ је zabranjeno pal,lenjе Уаие. IdeaLanje za onе koji nemaJu prtstup etektrtenoJ energUI. za one kojl vote kamроуаnjе. рLзnlпатеnjе. za venredne situaciје ltI za sve ko)1 2еје smanjlU ra~un za utro§enu ~tritnu еnergQц а mo2e se korlstltl 1I"I1II niskim temperaturama zbog dobre toplotne

t

•• •

IzoLovanostl.

Te Lefon :

067528434 E-m аi L: smаrlswltсh.srФ9mаILсоm

Web : www.vl.adanavramovlc.com

••

TeI.efon: 067555019 E- malt: komatlnal3lhotmaiLcom

Gэzdјnstvo ТшtјnoviC П'ul"lik DOOЈ Ьаvl se preradom domaeeg i шmskog VOCa kзо I Uekovitog bilJa koje raste па prostoru Сте Gore. РЈeradom dobijaju гazutш Uker1. sokovI. ekstrakati, ујl'la 11Jekovite гаldје koj! su obogaC:е-

se

1'11 antioksidantima. mineratlma I v1tamlnlma iz netakлu18 prirode. ono l'Ia sta su posebno fokusiranije 9809rafsko porijekLo. kao I posebnost pojedinlh vrsta koje imaju па raspoLaganju. Кroz tivoplsne naUepnјсе l'Ia svojlm proizvodl та taLe promovisati па samo пјitюvo 9azd1nstvo уеС: ј Uapote сгnе Gore. Prednost nJlhovlh proizvoda ogLeda se u Iskustvu iz narodne medicine i koriAcenju najsavremanUlh zapadnlh teћnologlja u proizvodnjl.

• е

Tei.efon:

068561267 E-mа i L:

tunik.mn~gmaiLcom

"

·

Те поро lS

8iznis Iпkllоэtоr"

п

' /

Uhura Solutions: Za uspj\ tim, jasna vizija i plan Sl:

U

SPj~ihstartUPkom­

panlJa u Crno) GoгЈ nema mnoqo, ali опе

koje su posve-

tene pos!ovanju, konstantnom radu

па

razvoju

Јсјеје ј fokџsiгa­

cilj opstaju ј razvijaju se па qlobalnom trtHtu. Jedna od tз­ kvih је ом о kojoJ svl pricaJu u poslJednjih nekoliko mjeseciUhura So!utions. пе па

иЬига је

startup kOjl se (З­

zvio u VelJkoj Britanljll СтоЈ

Gori, а njegova glavna dJelatnost уетпа је za sistem vjestaёke Intellgendje, koji Clш i

razumije ugovore па lovjeku sliеал

naCin, sve u d1ju иЬrzз­

vanја

procesa dопoSeпја od.Iu](а u finansijskim iлstitudјama.

Dvaj startup koji је fokus1ran па svjetskD trШtе, iza sebe tma iskustvo akceIeгadje, rad sa уе­ IIklm svjetsk1m klijent1ma, а

sada је i stanar bizn1s Inkuba(ога IPC Tehnopolls. Као роМ­ du usp!eSnosti ldejekoju ићша imaizdvajamo6njenicedaJedo

sada U пјlh invest1г.mо oko SSO 000 EUR I {о оо strane velikih kompan!ja Јсао 5to su Techstars.

8arcIays i South Central Ventuгes fonda, kзо 1odablrda budu јеd.nа оо ~t kompanija koje се uCestvovati u Elevator Lab programu Ralffaisen banke u ВeCu.

о svojim dosadШnјim

iskuizazovima 1preprekaаН i о trenutnom stanju i

sМma, та,

budutim planovima za razvoЈ Ideje оп! govore ovog рит. p/a(forma је sojtverskorjeSenjenamljenjenojinansljsklm Insиtисlјата, u prvom redu bankama losiguravaju6m kueuma, аи I drugim kompan;јато. koje se u svakOOnevnom radu БиsпјеСи SQ obrndom velike kolJCIne ugovora I slГcnih dokumenata. Uvet/nJ БlиСйје­ Уа ovt podad se ohraduju rиё; по. ра је рrocеБ spor. neejikaSQn I skup za тпogе kompaп/је. Pla(forma koju Бто razvlli automatizuje ovaj тапиеlпl posao, time se skratUjevrijeme procesulranja dokumenata sa sati па minute, ри se tako znaСйјпо stede resursi I novac k/JјепШ. Tehnologija bazirana па vjdtaдroj intellgendjJ koristl у/­ Б/ОП processfng za Ыапје иуо­ vora i паtиrп! Ianguage рrocе­ sslng (NLPJ za razumfjevanje znaCenja. Иhиrn pla(forтa пе samo da /zvlaCi / Бит/rn kljucпе пјеёЈ I podйtke iz dokumenata, VeC I redulcuje Ijudskи greSku, rekJranjem vellke koIiCine podataka. Zahvaljujutl Иhиrп servlsima naSi klljentl znaaljno mogu uStedlti упјете рп/ilоХЈт kreirnnja ugovornl drugJh do.иhura

kumenata. ИБlиуе koje nudimo klijentima su grupJsane u tri ka(еуопје: biznls rjeSenja za та/а i srednja preduzeta - cloud rje~nje za kDmpanljejokиsiranje па Ьпи lmp/ementadju koje пе z.ahtjevaju znal4jnu П podrS-

ku odstrrme klljenta (mjeseena 5upskripdja), иslиye za velika preduuta - оп premise rjekпје, kDje podrazuтijevaju Jntegraciju sa sistemom preduzeса (licence I godiSnja pretplata) i projesJona/ne uSluge - иsluge konsaltinga i trenlnga zaposleпЉ и klijentskimjirmama koje omogutavaju korisnfdma brn postizanje bIznls rezu/tata kraz adaptadju naSih rjdenja",obja-

па promjenekDje naslillu и tokи razvoja I zajedno рrodu kritiCne momente, najbolje da пе pokretete startup biznls. NaSu рп61 је роСе/а i рпје osnivanja Иh uт Solutions,jersmo u manjev!Se Istom timu pr'OSlI vi.semjeseene Бlilrtuр programetzv. akceleratore / to u Bugarskoj i Poljskoj, Sto za svakog оо nas predstavljalo jedno nevjerovatпo vrijedпо iskustvo. Znanje koje smo stekll пат је pomoglo da ovog риш krenemo и mzvoj proizvoda za kDjI svJ vjerиjemoda lта potendjala da se razvlje i ропи­ di па globalnom ыiStи: Pro~l og ljeta od a bгanl su

snШ su па роСеtlш razgovora.

Put do UБpјећа пјје Ыо Iц u prilog tome govori anjenica да sup11jeovogstartup-ароkuSa­

li da razviju i~ neke Ideje, с­ ја realizadja nlЈе dovedena do krзја. Medutlm, takavs]uёaJ n!је Ыо sa

Uhura Solut1ons-om: ..sama tinjenlC4 da iz Сте Go-

re poJruSavate da realizujete пе­

kиwvelikиw ideju I plasirateje п а gloOO/no trtiSte је zalsta veliki lzazovl zahtljeva тпogо rnda i odпсапја. UkollkD и ити пе­ mate ljude od povjerenja komp/ementamlh znanja ј strucnosti, ljude koj/ su spreтni da donose teSke odluke, adaptiraju se

HURA

da kзо јооan оо deset t1mova да ul:estvuju ujintech swtup programu u TelAviw renomlranog svjetskog akceleratora Techstars 1banke вardays, koЈI su postall (njihovi рм invest1to11. U junu 2018. god1ne osnlvali su kompaniju u Velikoj 811tanijl, а tokom 2019. godine su dоЬШ novog investitora - Soulh Central Ventures fond IosnQVali kterku firmu u Стој Got1. SVe ОУО је razlog da biznis d.io njiho-

ve еюре Ьшlе u Londonu, u stalпој potrazl za nOVim klijentima i partnerima, ali I potendjalnim invest1torima, dok razvoј nl tim

I рrogrшnеп ГctZV!jaju softver

,

jeh је potreban dobar .rovodenja ideje u djelo

Iz Podкопсе: ..Jzazov је 1tfnjг·

Medutim, kako kaZu, investl-

nlca аа $и Уат kщеntfjfnansljske Instutudje - ve/lke banke 1

dja nlJe presudna za шрјеЬ

s

koтроnlје, 1rojlma potpfsfvaп/е uуovoru 1~tak таа zna

da potтaje ј ро par mjesed, ali to Је ndto Мо nas ео/( f аodаtnо mottvi$e. но I pored sve!}a ovoga uspJeh nјје шуатntoУаn. ZQ-

tose treba kretati, komunldrati s 'јuаlта, prezentovoN 1dljelltl

svoJu Iаеји. all f slШйrl sta \/ат drugi prl&lju. nanXlto "Щеnо БЈе probleme rjeSavate."

Idejukoju Je lmaotim Uhu-

ideje: .. Sйтa рunо,

Iаеја nе \lуlјесЈј

ako nemate jasnu viziju

I рlаn kako tu fdeju spavestf u djelQ Pored dobrog ј uigranog Нта. Ыtnо jeda аоЬro ро2nа­ jele srf problema koji rjeStлю­ [е, мо I trfШе kojetete sjutтa рroЬаН аа osvojite. Da bIste se ozbJljno posveНЈј ovoт poslu I nарюvlll odrifv biznis и vetln l s/uCйjeva potrebnojeda и ро­

eetnoJjazi razvoja oЬezЫjMI­ te neka novt.ana sredstva bIlo ra Solut1ons-a su prepozna- оо Investftomlll potendjalnlh Ii mnogi I оп! su dоЬШ neko- JondoVfJ. То је novac koјl VfJm liko tnvestidja za аа1јl razvoJ. dajeslobodu da se и toт polгt·

menadfmentom /юпkе па Idejпот rjeSenju koje се lт рото­ tI и obradi ugovora. Pored toga, uCestvujemo uflntech progra· ти Plug and Play и Frankjurtu, kojl okиplja poznateevror:r ske banke ijinanSljske Instutu· dje. kao i akctlen:ttorи Natwest banke и LondonIJ. Takode radiто I nekoliko pllot projekata SQ klljentima iz Evrope, Amertke i

tusu startup-ova u пaSoј dЩvt: .NafQlost kod nas и Crnој Gort,

pravlla povolJan ambijent za razvoj startup ekosistema, ро­ тЬпо Је urediti legislativu, opredljelfti odrecfena sredstva koja се ulagatl и пајtюlје Ideје, napravltl kvalttetпeakcele­ racljske programe, а тоМа t omogutltf stJJrtup koтрапlја­ та odredene porr.ske olaldlu, ulroliko fspu ne odrecfene krlteпјите, ра takododatnostimu· llsatllnovattvne I kreattvne 'ји­ de da S\IOје stortup kompanije reglstruju и Crnој Gorl. Ukollko Ы sejonnlrao taka\l jedan tJJka\I ekosistem 10 Ы Ыо jako dobar PR za jednu та/и drtavu Јсао

alf I и drиglm drta\Юта и regi·

stoJeCrnaGora.~

Azlje.~

lmajua u vidu da su svoj га­ zvojni ри! JЮl;el1 van CmeGore, pltall smo Ih Iza mWјелје о stз·

пот репоои potpuno posvetfte

опи start-up ZЛјмпlсе nijesu to-

Uhura Solutions је оо nedav-

mzvoju kompanije i usmjerite naZйcrtaneciljeve, pokazujutl mjert}lve I v1dljtve rezultйte. и nйSи kompanfjujedosada In· vestlmno oko 550.000 eura I to оо strane Techstars, Вйrclays I South Centтal Venturesjonda. ~ M edu uspjeslma koje ро­

IIIro razvijene. AmbIjent и drta·

по I kor1snikТehnщюlisove ЈЮ­ ~kerazvoju Ideja, ра smo Рl­

sebno Istlёu navode saradnJu sa јюпот svjetskom Ьаnkoт, alJ I дгиае projekte па kojlma trenumo гаде. .Prije ра, тје­ seci smo odаЬrnПЈ kao jedna od zt koтраnЈја (od 280 рп­ javljenih tlmova .firom S\lijeta) da uCestvujemo и Elevator Lйb progmmu Rajffeisen Вап­ ke и БеСи I uslro saradUjemo SQ

VfJma nljetollko povoljan zй razvoj рreduzetnШva. а vrlo malo Ijudl иорМе i zna stй Је 10stJJrШр. Dodatni рroЫет је f nedostatakjondova и regionu, kao ј mali Ьroј potencljalnih Investitoт, koјЈ Ы podrfo.lI startup IdeЈе. Zbog svega togа, veeina сто­ gorskih startup-a, ukljutujutll пш, da Ы pokrenulasvoju Ideju maralaje рnюоtitivaпi 1registnwatl $VOju kompanfju и пе­ koj drugoj итlД JX1VOlJnijoj ZQ razvoj I uspjeh bJznlsa.~

lpak, nadaju se da се se to stanje u naгednom periodu promljenili ~Da Ы drfava па-

tall kakva su nj1hova oCek1vaпЈа u narednom periodu:"JPC TehnopolisdotivljamokaoJednog оо plonlra I ZйCetnikajor­ тlтпја ыапир zajednlce и crnojGor1. Vй.fdoprtnosl.lstvara­ пји i Јаеапји Zй}edniu vldlm o kroz uтrefaVfJnje, razmjenu znanja I iskustva. Uproteldetrl godlne okupJll ste kreativl'le IJUde i2: NIIdI6l1 druglh cmogor· skih gradava. umrefili se t ро­ vezall sa slltпlm inidjattvama Iz пуlоna, ali I Evrope, а vas blznls Inkubator se pokazao Јсао zalsta dobra podrSka pre-

duzemiCkim Idejama, posebпо zй mlade ljude bez prevde fskustva. NaSeffl tlmu Је zaista dragoda budemodlo VQSeg Iп­ kиЬаtoщ da budemo и drи.ftvl.l mladih. pametпlh f kreativnih IJudl s koјјта тotemо rштi­ јеnlti znапја I iskustva. IPCTehnopolis vidlmo kao па poиzda ­ nog partnera ј radujemose ш­ jednickim projektima и budutnosti, naroCito onlh kOjl тogи doprinijetf razvoju startup za· jednlce 1.1 Стој Gori."

Sada је Uhura Solutions ро­ staoprepoznatljivkaojedanod rijetk1h cmogorsldh starrupova kojlsu postig1i ШРјећ, mе­ dutim, пеСе па toте stat1. кako kafu, imaju рrШёnо јшпе pla· поУе za narednu god1nu: :,lelimo da usрјБПО ZйvrSimo ш­ polгte pllot projekte sa пе1со1l· ko ve/lkih ЬапаЈса 1kompanija 1polpi.§emo komen::iJalne иуо­ \IOre sa пјјта, pronademo по­ уе Idljente fz Evrope I Sjeveme Amerike, kao I da nastavim o sa dalj1m 'йzvoјет f unaprjedenjem nаЩ sojtvera. ~lIтo da proSirtmo nas tim. й tlпјепi· cada Ы Uhura SoIutfonsmogla ЫН kompanija koJa се okupiti 'zaposlitf ратеtnе' kreatlvne mlade ljude Iz Сте Gore пат pret1stavlja dodatnl motiv 1satlsjalcciju ZQ daljl rad'/.F.

о The 8adger-u za Тehnо­

роliэ info: 1Ье Вadger crew ЈЬе 8adger је startup kom-

iz Сrnе Gore I SADа, koja је trenutno u procesu pro1zvodnje lstolmenog eletronskog wearable uredaja, nosivog ekrana Ш elektronskog bedia, koji је dizзјпјгап za рпkзzivanје slika, GIF-ova ill postova sa drUStVenih mreza putem ратеtnih telefona, kor1SteC1 prvenstveno Bluetooth 1NFC tehnologiju za prenos pod.atakз. E1ektronskl ьedf se mof.e primljenitl u V1Se rэzJ.1tltIh Industr1ja: konferenclje, moda, og!aSavanje I obrawvaпје, dok је prirnarna industriја опа koja obuhvata sзЈmove, konferendje i seminare.

Sam poёetak Th.e Badger prire, Пakoп nastanka inidja1пе ideje, vezan јеzз beskrajni Ьroј sastanaka па kojima smo kзо mа1а ekipa 1z mа1е Cme Gore, sзstзуЈјепа оо ukupno pet ljudJ, ргаУili raznе koncepte i maSta.li о tome da Вad­ јег postanе stvaran, da ideje sa рарirэ. otlve 1osvoje g1obalnotrf1Ste. Те maStarlJe odvele su пзs па raznе evropske konрапјја

;

ferendje,sajmove,odMaIibo- та proizvod, а oni kroz га­ ra do Вerlina, па kojima SIПО znе ~pakete· flnansiгaju VaSU роkШavзll investitorima da proizvodnju,da bl nakonpropredstavimo na~u zзПlisaо, 1zvodnjedobillonoSt:o jeobuа11 postoja1a је јednа prepreЬvзеепо tim unaprijed deifika I jedno veliko рltanје: Gdie nisanlm paketom. kзо прг. јепаа novac za plVi рrotoНр? dan, dva ill nekoliko bedfeva.

Iаko su пзSi nastuрј prolazill Тako је Тhe 8adger Ыо mе­ vrl0 zapaieno (uglavnomsmo du prvlm startup-ovima koј! osvaja1l РIVЗ i druga mjesta), su јта11 uspj~nu Indlegogo niko niје ht10da ulofi sredstva kampanju i kojom је finansiu neSto sto joS uvijek niјеорј- ranа i proizvodnjaplVOiPropljlvo, јегје minimalnl odrflv1 totlpa. Medutlm, svaki шрјеЬ prolzvod (МVP) tedan od uslo- pratll пеЈса neoteklvana 110vзzз prvu investidju. sa okolnost: ldnezl sa kojima Rje~enje smo па~l! u smosaradivalinijesuuspj~­ crowdfundlngu, ђ. platforma- по realiZaVa.I.i prolzvodnju рг­ та kao юckstartег 1Indiegovog prototipa, developeri koje go. koje funkdоniSu ро smo angaf.ovali парJЗSПО su sljedeeem рrin- ~ prekidalisaradnju,pajetako clpu: Predsta- j " ' " -~ izgubljevite bekeri~ ~ по dosta

'"

4,

угеmе -

f;,) ~Гal: - Ф

\J Yft...._... ~

МОЗЕ

Ј

V

па,

koje је u ovakvim projek-

tIma vrio dragocjeno.

sve te ·nesre61e okolnostt" donijele su пат jedno novo iskustvo i jednu novuavanturu, koju smo zapoёeli ove godine, ра је ЈЬе Вadger konal:по рronaSaо ргауе partnere Iz Сте Gore, Hrvalske i К1ne, ра uskoro ocekujemo I pet prototlpova sa jo~ napгednijim funkcljama od inidialnih, kDје pored Bluetooth 1NFC tehnologije, lmaju WiFl i ТоисЬ screen opciju. Тhe Вadger се slutitt kзо ргауј ·conference tool" koji се па konferendjaта biti u istovrijemebediulaznlса, bedf identifikadja, bedf rekJama, bedfvizit kartз, ьedf kraju bedf

аvзtзrl паsarпот

modni detвlj (koji se mot.e koristitl kзо personalni еkran­ Nema viSe Сеkanја u redOVima, sзmо dodete па рпјетni desk, sa уеС unарп­ jed оЬауlјenот reglstracljom putem e-maila i dobijete bed! ауаtзг).

sa svim ~Iт podaота u slldeshow modu (ime, firma, 10go kompanije i s1iCno).

Plan nam је da Пakoп Izrade pomenutih prototipova krene-

то u plavo ostvarivanЈе naSIh maSt:ar1ja sa poletka ovog dugog putovanja, јег nas Cekaju mnoge invest1c1je i porudZblпе u EVropi i SЛD, ра iDalekom lstoku. U Amепcl nas Cekaju Ьroјпе investiciJe (оо preko 100.00:0 eura) јег SJПО уее dio jednog velikog akceleratora, dok u Evropi imamo desetine zainteresovanih klijenata lz НоlanШје, NjemaCke I druglh razvjj~nlh zema1Ja, dok na dз­ lekomlStoku imamo porudZbiпе iz Кiпе I Јаpanа, koJi VeC V:Idi bedf kэо audiovizuelni gзd­ get na,kojlma се se pojavljlvat1 оmЩenЈ karakteri iz An1ma.

Vjerujemo da је naS proizvod. elektrOnski ьedf iz та1е Сте Gore VeC raskrёlo put do globalпо!!; t:r'Шta, јег od kad smo ЬШ dJeca neizostavan dJo na§e odjeee Ыо је bedi,zaSt:it:nl znak nareg~jetinjstva, kako kod nas tako I ~dз usvijetu. оп simbol1zuje slobodu, modemost I bunl А sзdз i:emo opet LшaН priltlCu da se vratimo unazad I da u Isto vrtjeme safmeто bцdutnost. u ovom malom I multЏunkcionalnom proizvodu. Neka bude bedfI

DRVO - Aplikacija za

bolji kvalitet iivota svih nas о aplikaciji Моје drvo za Tehnopolis info: 8oris8anјас Моје drvo је Inovatlvna smart dty platforma koJa ро­ vezuJe gradske uprave, grn.daпе i kompanlje u ciJju ozeleпјаvanјаgrшiskihlpoSumlја­ vanја vangradskih podruСја,

5 dugoroenim аlјеm роЬоlј­ ~Ja stanJa iivotne okoline I unapredenJa kva11teta НVOtз u urbanim ZЗјedniсата. Моје drvo obezbeduJe рЈа­ niranје i odгZ.aуапја ze1enih

povrSlna, kroz koordlnacJju sa nadlefn1m јаvniт ог­ ganima. Nakon Integr1sanja 10kadje па platfonni, aplikaоја nudi pojedincima i kompaniјата moguCnost da јоо-

пostavnо I ебkasпо ul:estvuju u oze1enjavanju I po.sumljavanju, tako ~toee lzabratllo-kaciju па kojoj zeIe da doniraju sadnicu, kзо i vгstu i Ьroј sзdnЈса koje је па јzз­ Ьranој 10kзсЈј! moguce ро­ saditi. Nakon kupovine sadпЈсе putem Integr1sanog е­ commen:e rjeSenja, nadlefпо јаvnо preduzeee zasadiee kuplJenu sadnicu uskladu sa njihovom dinamikom sзdnје.

Sve јnfоrrпааје о doniranomdrvetu korisnikdobijaputem тејlа 1notifikadje u оы­ ru aplikadje, а svako dlVO Је u sldopu таре naapJJkaci/i 0Ье­ lшпо s1ikom/logoom njegovog vlasnilca. Na tзј паCin ko-

se daje uv1d u grз­ i kompanije koje su daie пајvЮ doprinos ozelenjavanlu grada kroz aplikadju. Арlikзсlја је trenutno aktivna u Podgoricl, gdje su se u kratkom vremenu Ьroјпе kompanije i grзdan! uldјuёШ u projekat te svojlm donaсјјаmа sadnica ucinill па~ grad Ijep~lm mjestom za ZIvot. ZahvaljujuCi sa.гadnji sa Deutsche Telekomom, koji је na~u aplikaciju prepoznao kзо odlJёan a1at za unaprjedeпје svog di"Шtvепо OOgovorпо!!; posJovanja (CSR), trenutпо smo u procesu ~irenja па ostale gгadove u СтО] (Зоri, а dOkrajagodineeeseplatforma ПsпЈота

danе

ј G~PLant.me prmirili i па ostaledrZave u re-

аЕ:Е:=

r1 sa gradovima iz EU ISAD-a.

NaSdlf је da kreiramo globalnuplatformuputemkDjeeekDrisnid ЫIi u mogutn.osti da zз­ sade ~rvo Ыl0 gdje па SVijetu, ђ. па lokadjama koje budu Iп­ tegЩanе па platfonni krozsa.radn)u sa poslOVnIm I јаvnbn subjektima.

Eurosender Globalna digitolna plat{orma za logistiёkе procese

Konceptjedinstvenog

regionafnog onиne tгiјяа V)el'UjUCI оо svojom idejom tl'\/д6 donljeti dugoroenu

pro-

njenu privredisvqje zeml.je, na-

јШ Ruмer UPnagradu па sш­ h.ap takmitefju EDIТД - south

sa/'aje'.'o UnUmited 2016 godine. Njena idejaje ЬјIзzз~

duzetлiI<a koji ~ fabrike. оо onih koji nemaju \1IE!bstranlcu. а

East Europe E~ 0igitaI. Transformat.ionConference. U partnerstvu su sa EEN rrVeZOm

оо strane sottverske kompani-

imaju sjajne proфюde. као dlo dodatnevrjednosti 5'Юjirn pret-

(ЕпterpПse Еџrope Network),

plзtridma вizbook Ofgдl'izuje

panijaizВiНo

via 8izbook па fOrUrrМJ i'IcмЮ­ ја, tehnotogie i preduzetr&va

-

Ema Sosevic. osnivaёica i direktorica startup-a "Вiztxюk" је ocIl.uCiIa da se bavi PrObI.emOm Iщji svaki privredrik ima. а 10 је

Вizbookje prvi digitalniservis za privatni sekta!<oji se ogleda u pregLedu stanја trmta jz svih

vost па В2В trt5tu Na takmiCer1ju ВЕТАPlСН u мostaru 2018. godine progla-

grana prМede. па 05n0IIU ро.

--~

dataka koje rjhCМ kOriSrМd 5а­ mi plasirзju. Svaka kompanija ""'" SV<j profiL _је ро­ nude ј potsaZnje prerna drugim pravnјт lidma. svoje proizvode

seni sџ za najboIJ! ВiH startup. prezentoval.i su вi2book u Вri­

Farm Startup tim Farrn Fit na~ staoје u sktopu NaUb'lo-teh~

"'f9""'.

PatI<a па StUCIentSI«X"n PёvkUp kampu ujuLu o.Iegodine. na kojem su I odnljeU pob;edu.

FarmFrtjefarrnercNpomoC~

rik koji nikada ne spava. Nai~ те. t1mFarm FlI.radinarazvqu

"Ћ_""",,"~

no StarVe goveda ! Aal,le oba~ ..;esteriaalю neМO njie u гedu.

Na ~ natin farrnelimajeomo-

gu<ooo-...ago-

I

COIDnY do.o. sa kojimaje

znih PrOfiLa I i1dustrija. od pre-

је Ant

~ trZiSta l«Jj се rrt.I omoguciti оо pozidonjrз Щ proizvod ш џsШgи kao konkuГE!f'ltnu. tokзlno I regional.no.

YaIlIe UkOUkO dode оо pqave boIestJ. а kroz ЩI VId digitaU· ZaCIe pregteda modemizuju stOComvo.

Trenutno su dio

--""""""'preЮб50zQavh~rз-

pustiaje staiлi posaoi predsta-

.--

i digitalne kataloge. te direktno . gram omoguCio pПstuр svjetkomuniclra sa svim сlanoviта skim preduzetnidma ј mentori1'1'Vele, SkIaPa postove i partrerma. te u Podgaidgdjesuosvo-

ВIoSeпse

~tor Prograrfl--a. gdje

u SёRdrjsa struёnImmentori-

u partnerstvu reaI.izr::Nэta pфv­ Ij\rarje 8izb00k-a na b'Жte ВiН ujutu2017.godine.

eVenI. -е I ~. digitaIiZUje sajrnoye i OmOgUCaVa mvidIJi-

setu, Вetи, вeogradu. Zagrebu i CirhJ па godtsnjem C:IOgaсЈајџ Swiss Coпtact -а, cul јт је Swiss EntreprerJeurship Pro-

nekoIЮopStЛa i prtvatлi1 ю-n­

lakD staLrю dob9aju ponude

za investirзпје. р{аnovi ~ 8izb00k-а su ipak pronal,aZe-. пје ozbiUnih strateSkih partne. ra iz le(I'lдl.ja regiof'la sa kojima bi zajedno radiIi na kreirar'VUJe-

""""'""'" '""""""""POSI.OVrih """'" trЖta! па taj naCi1 ooюguCiiјаt.anje medtnarodnih YeZд i вatkana. kзo konkurerrtne

""""""" ..gje.

Uredaj koji се promijeniti iivot [агmегјmа та rade na raZO..,jatj.J r;МJ ideje.

pood----_ . . .-

NeC\aI.1'IO ЭЈ na RegIOnaInOm forumu irюvacГ"а. tehnoLogјје i mited 2019 u konkurenctii 24

tlma odnUeU pobjedu nakon samo tri тjesвca zajedniC~

i<>Q-

Farrn Frt tim se sastoji od

pet ё1.anCNa kojl poktivaju ca~ zne oblasti: stanko Vukovlt sa ElektrotehniCkog fal<ul1ela I Ana TrifkoviC sa Visoke skoје eIeIdrotehike i ~unarstva su sa odsjeka energetb. Јо­ vзna .Jovanovlt sa Pravnog fakutteta.Ana NikotIC sa FIZiC~ kog fakulteta - odsjek za рп. mUen,ienu fiziku I МШса stojkoviс sa TehnotoSko-mеta­ wrSkog fakul.leta. Takode. kao

redovne satadnike i savetлike i'naju i dva vetefi'\ara sa Pref«I

-

2Ogodinaiskustva._n-

zefjera POIJOPriIJtede ј softver

.Jedna od ctanica tlma. Ana NikoIiC. о Farm Fit-u lWe:.5to se same ideje tiCe putje оо jako l:udnoval Dvije godi· ne sam se baViIa organskom eLektronikom u sktopu prэk­ se па Institutu za fiziku u ве-­ ogradu. posebno su me Inte-reSOVatJ senzori. a.U u tom tfe.. nutku njjesam ZnaIa kako da ih primjjenim. ZeIJeIa sam no-ve Izazove i ieIjeta sam da п­ jeslm рга"; proЫem. UN su objavlle ustu glavnlh proЫе­ та sa kojima se р\.аneta suOCaVa ljedan odvodeёih PtO-

bl.етаје Мrana. Slroka SIika је~do2050.tж:eро­

VeCana potrainja za hranom. lak 60% v5в. kakD Ы se pretvзrVtо Ю mi!jardi Ijџdi. U SVi--

jetu postoji ukupno oko 120 mIUOna famIi krava I oko 600 mlliona ljudi koji se bave go-vedarstYorn. Cak 10% zemUlStз se kOrIStJ upravo

z.a ow in~

dustrijsku granu 114" gIObat.

ne trgovtne trэnom potite Iz

govedarstva. Uprk.qs svemu

cwome. Industrija nlje efilcз· sna i metodi PrOiZVOCICUe ni-jesu OdrZМ AU см) nje samo SIika s\'ijвta. ovoје I naЯ reaI.nost. Zato smo mi cxIufЮ оо PO!"ТI(91E!mO naSirn famerin'la

sa Farm Fiture<.tVem- vodimo sel:uvenlm: «Мistiтю gIObaI.NO. dвЩjemo 1okaIno!..

_ _ 2111

Velibor Boskovic: NYP се tek raditi па realizaciji brojnih inovativnih projekata Р

гvj

Naul no-tehno-

lo!ikl paf'il Сте боге

(NТP Сб) Ысе centar поуј ћ ideја. јпоуаСјја, startup-ova, kгea­

za razvoj

tivnih i inovativnih poJedinaca. timova, privгednih subjekata i naulnih radnika.

tlm, jaSQ.n Cll/ 1wji Је tada ро­ stQvljen Је аа аruуl \loznl а/о ovog ekosisteтa bude NГP и

Nucllt.a da se zainteresuJu za da prod:u гazliё!­ te vidove рrograrпа, оЬukз, mentor1nga, i da се angaf.oovц oblast,

Podуопсј. Donijeta је odluka daseNIPCG pozicion ira ипи­ tar untverzltetskog kam pusa и

Podgorlci,

и

vanје spedjalizovanih lalю­

ratorija biti od )Юmоо istrativaCima i preduzetnidma da

objektu kojl Је

Ыо namlJenJen za trijakиlte­

krelraju prtvatni bIznJs."Sv/

tй,

Vlada Сгпе Gore 1Univerzitet Crnе Gore potplsali su u januaru ugovor о osnivanju ргаvпоg lica NТP CG d.o.o., а u septembru ove godlпе osnivanо је рravпо lјсе I stvorenJ su шl0уј da se )Юkreпu akt:Ivпosti koje za dlj јmаји шро­ stavljanje modela podr5ke, slslema rada I organlzadje па osnovu kojihCese pruf.at:l ш­ luge buducim I postojeclm preduzetnidma,lnovatorima, istraflvatlma I kompanljama. О idejl, clljevima, рlanоуј­ та i razvoju, raщovaгаИ smo sa УеliЬоroт ВOOkovIeeт, IzvrSnim direktorom NТP CG. кako је па poCetku razgovoга rekao, паЈсоп realizadje projekta IPC Tehnopolis i пје­ govog рuпog ОpeJ<l.tivпоg ро­ slovanja, М1nistarstvo nauke је krenuJo u reallzadju projekta NТP CG kзо centralne jed.lnice. . Strateskl рlаl1 za razvoj NТP CG Иааа је USVOjlla па sjedl1lcl јо5 2012. gOOlne, щаа је utvrdeno аа se 011 kondpira lшо umrefena struktura koja се lmati sjediSte u Podgorid I

tri decel1tтallzovane јооЈnјсе­ impu/sna centra 1to u Nl/cSltu, 8аrи 1РlјеУlјlта. Иааа је OOlucila аа 'тте оо realizaclје projekta Tehnopolls. Medu-

I nakon [е odluke uslijedllo је niz aktivnosti dопООепјеm odgovarajutih akata ј оо/и­ /са od stтane VJade Сте Gore i Univer:ziteta Сте Gore", rekao

su sigurno ао­ prill ljell оо/ис! Иаае аа krenе и veliku investiciJu kaosto је NТP CG i s/guran sam da

јеШkovlс.

duteJџnkciollisati praktib!o kao јеаnа cjelilla, teda се ю­

кako је naveo, planirano је da izgradnja objekta bude 2З­

оу l 'rezultatt

се

dovaNГPbiou рunот Iшраа­

clJju daJjeg razvoja tehnol~­ kog IЈпovattvпog sektora u Сг­ поЈ Gor1: .,м/Сето sejokus/rati па poddku biznisa /сој! u sebi Јтаји inovatlvni karakter; иsmЈегеn па таzvoј /li рп­ тјеnи najnovljih tehnolйSkih тјШnја. Osim toga, що јмаn оо dljeva moiemo da navedemolntenzfvnljusaradnjuakademske юЈеаl1Јсе i privatnog sektora, vet/ angaiman stuaenatй tehllickihjakulteta u olcviru lIaSih kompanija kroz razlicite programe sta1/ranja, аodаtnе obuke, prelcvalijikaсЈја, dokvalijikaaja. Na kraju, 0110 sto је za lIas jako vaino, и olcviru NТPCeтo lтаН specijalizovane laooratorije, /соје се se baviti nе samo рптјјеnје­

tetu operativan·, dodao је оп.

Medu glavnlm с Щ еујmа

пот iJџndamentalnom nаи­ /ц)m, VeC се raditi razliCJta

koje osnјуanје NТP Imа па­ VOdJ sinergiju izmedu naucno-Istraflvatkog, akademskog 1privatnog sektora, јег се u okviru svojlh kapadteta imat:l razljёJ.te sadrZa:je koјј се bIti ponudeni tгШtu, odпosпо buduCim stanartma I korisпldта po<blke, а sve u

Istrailvanja koja su vezana za doktorske disertacije, ukljuCiУаnја u medunarodne istraiiУаСЈсе tokove.· КaIrO је ВOOkOViC kazao, NТP се prutiti mnoge potrebne шlо­ ve za razvoj cmogorskih i1IО­

vdena do kraja 2020. godine,

najkasnljepoletkom202l.goдinе. ooМedutim, [о jesaтo је­

аап а/о сјјеlе рnСе, drugi а/о је

da NТP uveШro rad; па aktivnostima koje za cilj Imјu!ог­ mЕюпје tlma,

oblfk.ovanje 51-

stema rada I planlranje рro­ jektnih aktivl1osti. Као ~to је VeC poznato, lПPCG је zaјеdло sa [РС Teh110polis! /сотраl1ј­ јот Amplitudo аоыо projekat predakceleracije ZQ startup timove, takoda eemomlveepoteti sa ozbiljnim aktivl10stima па terel1U, а и naredl10j Уodј­ nl се se teaktivnosti l11шtvlra­ tI, kaIФbI nаkon zavrtetka ra-

se

vativnlh I startup kompanija: .и okviru Sйmog NТP CG тј planiramo аа hostujemo 30 50 inovativnih tehnoloskih kompanija, уаје u saradII}Е sajalru/tetima, projesoriта i studentima ielimo аа motivlSemo sve [е lјиае аа па јеапот mjestu vide vellld та­ zvoјnЈ potencijal koji Сrnа Goга јта I аа samlm ит vjeruји u svojemogutпasti i krenu sam/ џ astvarivanje svojih а­ l;eva. Druga stvar koju иliто аа postignemo jeste privlatelIје d;rektnih stral1/h investiciао

ја u tehnolйSki sektor. а аа ы se

ove аујје

illstilиclje иЬџ­

to desilo morate јmаН nјegо\Ю tete prlvucl slтa­ nog /nvestitora /ц)јЈ iel/ аа иlа­ ie u Сrnи Goru.· Као рredsjedпik odьога di-

jedlliCk./ kreirati ambijel1t za razvoj /nоуаНУIlЈћ i teh noloSklh,kompanlja·, dodao Је

rektora Tehnopollsa, ВOOkov!c istIёe da је роnosan па шрјеЬ

grзта pгedaJcceleгaaje i ы­

јЩro kojim

kojl је ТehnОIЮl1sostvar10 1da је svojlm рnтјеroт osnova za razvoj NТP-a . • Тећnоро­ lis је uradlo риnо па promoОј! razvoja pred.uzetnistva u Ni/cS/eи i Стој Gori, i nарга­ ујо је veliki iskorak щаа уо­ voпто о а n ЈтасјјЕ sire drusмnе юјооnlсе i рndanји uvЈ­ аа и inovaciono-рredшеtn/CJd

ekasistem I юјмnјси u Сrnој Gori, а [о је Ыо jako teiak ро­ sao. Osim Юgа, Tehllopolis је рromlјеnЈо ; slikи grada NikSiса ovog reglonajerjeaktivna шсщ deSavanja u Ni/cSitu koја је рreроznаш оо strane svih gradalla, privredn/ka, OpSt/ne Ni/cSic I svih stejkholdera. Doааtnо, па sta sam takode ро­ nosan јеЫе i ozbiljan рпћod /сојј је ostvario оо stral1e ао­ natorskijinansirallih рroје­ kata, prevashOOno projekata jil1allsiranlh tz razllcitlh programaEvropske иnјје, ali Јао­ тааћ dOl1atora i medunarodnЉ institudja. Moiemo аа ka!ето da је Tehnopolis рпћо­ аоуао znacajlla sredstva za jinans/rallje svojih razvojnih projekata и proteklom i sa ozbiljni m najavama и ЬиаиСет репоаџ, sto је vaian аорп­ nas ~iroj drиStvenoj юјеаnl­

/

а·, цјаујо је оп.

Тehnо)Юlisјеusplоdа то­

tlvISe mnogo m1adlh ljudl1z

ВoSkovit кakp је

rekao, пakoп pro-

ranЈа startup tlmova, pristuрlСе se reallzadji ЬroјniЬ pro-

jekat<u,. U planu Јтато projekat sa kolegama iz reglona Вeograda, Zagreba / Ljubljane, а /cojifinansira ЕЦ (о/ц)т koјеу Сето pokuSйtt аа osmisU- , то kompletan mOOel podrSke NТP, па OSnO\IU kojeg Сето и narednoj godini raspisati konlrurs za stanare NТP. PoIruSй­ сето аа prilagOOimo l1Јјћove programe nйSeт trfiStu i аа ао kraja godlne јтаmо юо­ kruien koncept mOOela podrSke 1/ц)траnјја koje се ЫН prv/ stanarfNТP. Таkodе, narednu gOOlnutemo iskoristitt za /со­ munikadju i /concipiranje saradnje sa svim nйSlm stejkholаепта, driavnlm institucijaта, рrivatлiт kompantjama, univerzitetima I nагауnо sa velfklm brojem ројооЈnаса iz ove oblasti kako iz итlје i reуlоnа tako i izcitйvog svijet~, оЬјзsnlо је Вo~kovit Na kraju је dodao

da NТP

posla 1 .softaktivпоsti dokse objekat Ьи­ de gradio, а da је slguran da се nakoп toga NТP biti klj uGпо mjestoza razvoj ovogsektorn u Сгпој Gori, te da Сето о konkretnim rezu1tatima govoriti za koju godinu kada se svi programl spovedu lоЬје­ kat NТP bude radio u риnоm kapacltetu.

J.F.

tek ёем

рuпо

Razvoj novih infrastrukturnih segmenata IРС Tehnopolis

Noprodno tehnologljo Z8 Г8zvо]јпоvосiјз U сщu unapredenja ро­ stoјoCl!l I щvoja nOVIh USIUgaIPCTehnOpolls,pn........ u dljelu razvOja l1mplementad)e nOVIb tehnoIogIЈа I В­

zvo!a naul:no-lstralivaВdh rezultata u cillu kгelranja оо­ ујЬ I pospjdivanla posJovaпЈа postojetlh preduzeta, do kгaja 202Q. god1ne!PC

IАВОRЛТОRIIД lA I NDlIS1'RIJSI<1 Dl7,\IN'

U slc]adu sa

stгate~kim

pгavcem razvojа IPCТehnо­

polls. laborator1ja za Indusbilski dlzajn је zзтl~lјепа по prostor Јсојl nudl prlstup visokokvalltetnoj. savremeпој рroizvodnОј opreml i kзо prostorza bгzu lzг.Idu prototipava. ko~јеорrerпе. kon-

suJtantske usluge, edukadje. оЬШсе I usluge priJagodene zahtjev1ma tгШta.

Navedena laboratorija се bItl opremljena ЗD Мзmра­ tima za metall razlltlte УТ­ ste plastllce, CNC rпaSlnama. opremom za robotlku I rпeha­ trontku, uz poddku рпpada­ JUG1! IСТ oprerb.e I razlltitih 11cenc1ranlh edukatlvnlh I pro-

--

Юј""",_kDJele ЈаЬо-

ratorijaza industrijsld dlzaJn pnd;ati su bгza izrada prototiра, dlzajn proizvoda 1reverz\bUnllnfenjerlng.

LaboratoI1Ja се dodatno pndatl pocbiku u Izvoc!enju projekata u svtm fazama fЗ­ zvoja - оо proJektovanla do _ """,tovanј~ Iehnl&u POCIJikU I proleslonalпuekspertskuрошotUsamoj

labolЋtDr1tL~renti­

ranja<'jelOOlprqprostorala-

bora_po_1dIjonata се bltidostupna. kao Iusluge kзо ~ su razvoј projekata

Tehnopol15 се nabavkom sз­ vreшenе ортете, koja do sз­ da rЩе blla dostupna па nadonalnom nlvou, razvttl пove lnfrastruktumesegmente 1to laboratorijuzaindustrijski cUzaJn, blo-teћnоloSke IaЬо­ ratoriJe i data cenШЈ: Navedeni lnfrastruktuml segmentl predstavljalu lnо­ vзtlvnи platformu Јаеiranи оо strane WCTehnopoliszasnovanu па ЬЉпdnоm то­ delu koji upotrebom napredn1h tehnologlja podгfavз га-

zvoj Ideja linavacijasapotendjalom za komerdJallzadju, razvol obetavajuclh startup-ova I spin-off preduzeса sa rokusom па tehnоl~­ ki orjentisana preduz.eCa. га­ zvoj novih Inovattvn1h usluga postoje&n malim Isrednl1m preduzetima za nove, 1по­ vativne proizvode. usluge i procese. СЩ kre1ranja navedene platfonne lе da se, u skladu sa Strategilom pametne specljal1zacije Сте Gore

оо strane

sektoru poljoprivrede I rura)-

та

nog razvoја.

laboratoriJskog tlza potrebe kllјепаtз koji nemaju tehnl&о znanЈе. kortlCenje segшепаtз оргеmе ро dogovoru. ро яш I ргета vrstt оргете u sldadu sa deflnlsanlm bIznis modelom. marketlng. komunlkaclja I konsultantske usluge razvoja рroЈekзtз. U dijelu edukatlvnoк segrпепш. гаdз laboгato­ "Је. Ыее obe2bijedene obuke

novlm p["()Q!Slma, metodaта rada. ортетl, umrefavaпје I organlzadja tematsk1h

о

гadlonlca.

Pored tlma lPC ТеЬпоро115. dopI1nos razvoJu тоое­ Ја navedene laboгatorlje dao Је I ekspertski tlm sa М~in­ skog fakulteta Unlvel"l.lteta Crne Goге u potetnom koгa­ ku. kroz Izradu studlje tzvodIjlvostI uspostaуlјanја navedene laboratorije.

Laboгatorije се biti jedinstvene u reglonu ро svojoJ multidisclpllnarnostll ~iro­ kom dljapazonu neophodn1h anallza kvaliteta polJoprlvrednе I organske prolzvodnjeuzemljL Navedena laboгatorlla се bIti оргеmlЈenа uredзјеm za telnи hromatografiju sa та­ senom spektometr1Jom. Uz navedenl uredaj, laboгatori­ ја се bitl оргетЈЈепа dOOatпот laboratoriJskom орге­ тот koja predstavlja пзdо­ gradnju postoje6e qPCR IXRF ортеmе u Ыо laboгatorijama IPCТehnОЈЮlis.

Nabavka navedenog иredз­ lа teomoguCitl analIZU ЫоЬе­

mljs\dh. organskih I neorgan·

SIdh )edinјenја koја seoblCno nalaze u kompleksnim uzorсlта ekolo~kog I biolo~kog ЈЮriјеklа. zbog toga se паУе" denl uтedal mofe рптЈепЈ­ ti u ~Irokom spektru sektora, uklluёujuCi bIotehnologiju, monitoring tlvotne sredlne. Ја Тehnopotisa u ob1asti роlјо-­ , preгadu hranе i fannaceutprlvrede I odriIvog ruralnog sku, agrohemlJsku I kozmerazvoja, bIoteholoSke lаЬога­ tl&U Industriju. toriJe su zamiS1jenje kao рго­ ј' \ i \ storl za јаcanје veze izmedu posJovanја i Istra!Jvanla.

_kvall_poIjopdvrednih prolz'loda i l'8ZYOj I komerdjallzadlu InoVacl.la u

\ ! \ . _

\, ••-

-

11 .

I

ispunЈаvз sve neoрЬodnе zз­ htjeve rnodemog dзtз сепtrз

2019-2024.1 postojetlmsbЋ­

tesklm okvirom za razvoj Inovaclja, ојаСа konkurentnost privatnog sektora kroz podstlca.nje koriSCenja Iпо­ vativnlh tehnologija, ргосе­ sa I usluga u dlJu stvзгапја odrilvog toka projekata zз­ snovanlh па {еЬпоlОИlјl za odrtivi sistem lnovaclja u Cгnoj аоп .

Navedenl tnfrastruktumJ segmenti I usluge се bIti dostupnl Рl1је svega stanarima bIznis Inkubatora lPC

Tehnopol1s, alll predstavni· ота poslоvnе zajednlce u Сто! GoI1I reglonu, tlmov\· та sa lnovatlvnim 1dejama, student1ma, organiza:dJama za POdrSkU poslovanju, зkа· demskom 1naucr.om sektoru. kao 1drug1m zainteresovan1mstnmam.a..

U nastavku tekst.a ј е dat osvrt па k1jucne elemente svakog оо navedenih Iп fГcl.· struktumihsegmenata:

u skladu sa medunarodno defl.nlsanlm standard1ma u dIlelu potrebne infrastruktuге. Nabavkom deftnisane Icr opremezajednosa pripadalu&п sofl:vertma ukljul:ujuCi S.I-

prlvredn1h proizvodaёa, organ1zadja za ~Iш pos!ovanји, lnovativnlh brokera i predstavnika javn1m Јnstl щ­ dja Izobiastl ЈЮlјорrivтedе I

gwnosnesoftvere.dataсепtar је defl.n1san kзо сепtrзllzova­

anallzu najboJjth рrзk­ SI па medunarodnom пlvoи.

Deflnlsanl тооеl се ото­ guCitl stvaranje lјаСапЈе те­ giona1nog i prekogranlb1og InOvadonogekosisteтa u d Iju stvaГcmja ЈЮvolјпog okru!епја za гаХУОј Inovaclja I transfeгa tehnoioglja u оЫа­ stl poljoprlvтede. koje se zз­ smva па ljudskoj I tehnol~­ koj infrastrokturi. Cllj паУео denog modela lеosnat! vзпје ljudskog ka.pltala I uspostavIјапје s1stema koj1 uklluёu­ је sve зktеге lanса inovadja kako Ы se razmenjlvalo :tnaпје, koristile kompetendje. razv:ljalll ргеnoslli rezultati

па

lokadja u dlju prikuplja-

пЈа. sJcl.ad1!tenja, obгade, dIStribucije I omogueavanja рп­

stupa skupov1ma podac1ma.

Dodatnо, dзtз c:entзrСе рrшi­ tll druge vзlnе usJuge kao!to

suslgumosna koplJa podataka.ёuvanjepoclatakausluea.­

ји nepogoda. k30 I procesuiraпје I obгadaskupova podatз­

ka u razlltltesvrhe.

Nabavka navedene орге­ те је obezbIjedena kroz ugovorosnabdljevanju .Unapredenle Infrastruictura vezanih za 1straZivanje I inovadje koје se mogu kor\sl:itl za POC1IikU razvoju malih i srednјЊ preЕuropeAldЛ4ОЗ17/ IНJSUP/МЕ"fiлanslranogod

duzeta -

Evropske иnlје iCoтропenщ IPА2{)lб. НI

I

\

. .

\tЧll' \\\Ч~ 'I

'f. о...

\

boratorije d1zajnlran је kroz participatlvni pIistup ~ organizadja tz oblastl viso~ obrazovanla I istrafivaпЈа. sektoЈЋ malЦ1 i srednlth preduzeea, farmera i роllо-

паuke i

Inovadla. щmaрira­

пје I

istr.ifivanja.

U skladu sa definisanim modelom, FlLA laborator1је се predstavljati otvorena Jnоvзtlvnа okrufenja- kola се omoguti.ti i pospje~it1 sз­ гadnlu medu akterlma Inovaclonth slstema sposobоЈт da pobolJ~jц pI1stup rezultatlma IstratlvanJa za predl.izeCa, podstaknu stvз­ ranје Inovativnih r1erenja i dodatna ulaganlа u Inovactје kako Ы POdrfal.I razvoј по­ vth startup-a. А.'.

PRIODAVACI

1. dan

2. cl8"

3. dan

Regionalni kamp za mlade preduzetnike: Konstantan rad i upornost vode do dobrih rezultata fv11adi Uudi, pazitivna energija, nove ideje, razvoj i unapredenje, umreiavanje i saradnja, kao i nova prijateljstva obiljeiili su Regionalni kamp za mlade preduzetnike, odrian u periodu od 18. do 21. oktobra па VuGju u Niksicu, Inovadono preduzeln1Ck:i с.еп~ tarТelшoроlls, u saгadnјl sa ~

па ~imunoviCa. d1rektora ТеЬ­ nolo&kog parka lntera iz Мostз­

tnertma TehnoloSkim parkom Intera аМostara, Prostorom za

т,

kreativno de.lovanJe Delllz НI­ §а, Naul:notehnol~ parIroт

cacak. kao I Nautno tehnoloSkim parkom Crne Gore, organizovao mlade

Је drugi ро redu Катр za

preduzetnike, avogputa reglonalпog karзkt:era, па koјет је partidplralo 44 utesn1ka. od l:ega 24 studenta iz SrbIJe. Вosne I Hercegovine i сте Gore.

Od ideje do uspjesnog biznisa PIVi dan kampa

zзроСео је

predavanJima izvrSnog direk-

tora Nautno-tehnol~kog parka Cme Gore, Vеlilюra ВoSkoviCa. Pr1mJetima lz пЈеиоуе kзлјеге, a1i i brojnim mot:lvadonim porukama. оп је studente kroz рredз­ vanje "PreduzetniCki sat" оћга­ Ьпо da пе odustaju оо 7a.crtanih ciljeva I роruбо im da mogu da ostvare sve ~1eIe ukoUko za.ista volе SYOj posao I Јтnstantno rade па svojoj IdeJI. Naveo Је da su пе­

ke оо osobina koje preduzetnilc treЬa da posjeduje kritiёkD гazmi­ ~Janje. kreatlvnost I inovativnost

studentt su saznall kako рге­

po%IIati dobru blzn1s Idejl.L on је ut.esnlke Кampa motlv:lsao da reallzuju ideje. јб kako је rekзо danas svt tmaju neku ideju. all је dod.ao da Ы ostvartll bIznis Ideju moгaJu krenuti 1konstantno raditi kako Ы па kraju ostvarШ zamISIjeno.

Dordije Brkuljan, mепаdf.eг

za upravJjanje programsldm аХ­ tlvnostima I razvoj preduzetn~­

tva. рrezentovao је Ю!ko је nastaо lnovadono preduzetniёk:i centar Tehnopolis, koја је njegova иЈoga

u preduzetnlёkom ekoslstemu I па kojl паёIn im mote pomoti u razvoju nJlhove Ideje. Pozvaо Је studente da nakDn Кampa роtrз­ t.e јЮmоС оо ТehnојЮllsa 1SV:Ih drug1h relevantnih institudja, jeree па tзј паёIn bItl korak bllie ostvarenји svog dJja uz роmос eksperata Iz razlltlt1h oblastl.

Na kraju prvog dзna, 8оЈanа ~~~Темо!Ю~i osnivзёiса knnsultantske зgеп­ dje Мlnuta с:оnsulting, studentlта је govortla о IItnom iskustvu u razvoJu Ideje, putu оо freelan-

cerire do preduzetnlce I dala 1m kor1sne savjete koje mladl budutI. preduzetnid mogu Iskoristiti

u svom biznisu.. БоЈanа је па т­

odlumost. tvrdoglava upornost i

dlonld "od free1andnga do pre-

konstantan гad.

Tokom predavanje Vedra-

duzet:niStva" studentlтa ukazз­ la па najCeSte greSke free}ance-

гa,§ta Im је potrebno da Ы dоЬШ angatman па UpWorkplatfonnl, 5t:a је klЈuQю Imati na profllu I па koji naёiп treba pisatl motivadonoplsmo.

Biznis planovi, znafaj marketinga, upornost i istrajnost Drugi dan Кampa је ~ га­

dionicama о Izradl blzn1s рIanо­ va I radom па konkretnlm IdeJaта, koje su prezentova.li studenti pod.ijelJenl u grupe. Vanja zoПС ~und.il:, ротotniса izvrSnog

шrektoга I ПnanslЈskз menadierka IPC Tehnopolis, па poeetku Је

objasn1la studentima ма је ро­ trebnoza dobar blznls рЈan, kojl su kljuCnI elementi bIznis рlana i §ta sve J:n;!ba da sadгi:i finansiЈ­ ska anаl1zз, а potom su па nJlhovim idejama рr1m1јепШ steёena znanl~

Da Ы prlt.a blla иokruZena. оо­ koт predavanJa

Ratka вatako­

ујСа, iZVrtnog dIrektora IPCTeh-

nopol1s.'studenti su imall prillku da 6JJu"Sta Је marketlng i kollko im је оп znatajan u razvoЈи ы­ znisa. кroz brojne prlmjere Iz п}е­ gove bogate kзпјеге u ovoj оblа­ sti. studenti su shvatШ §ta је IdJutnodaznaju IlmaJu па umukada krenи u razvoj SYOg biznisa..

kojlma Ы se mogti kuplti Ijekovi koJI se пе izdaju па recept NavodеС! konstantne gufve u аро­ tekama, nedovo!jnu pokrivenost na nekim mjestima, on1 su IjekoтatevidjellkaoJ1eSenjeza pomenute рroЫете. Ljekomat Ы Ыо dostupan 24h lola}clavao Ы funkdonlsanje I troSenJevreтena па odlazak па udaljene

lоkзоје I ёekanje u redoviтa. Реtз grupa osmisllla Је pokretanjema1ogpгeduzetnitkogbi· ZnISa u kojem Ы se ЬаvШ ser-

vIsom i popravkom bictka.la,

trotlneta, elektriCnlh bIdkala I trotineta. Imajua u vidu da se konstantno poveCa.va brojkortsnlkaov1hsredstavaza prevoz, teda пе postojl ni јedna rзdnЈа koја se time bavi, od.IuC:iJ1 su da osnuju radnju "RezeJVDl totak" u koЈој ы kor1sn1d то­ gli dobitl sveMo lm је potrebno za njihovo prevozno sredstvo.

PosIjednja grupa pгezento­ valа је platformu ,.Lansiгaj.se" еlektПёnlћ

namJјenјепи рrufзoclта digt· Кraj

prvog dana obIljef110

је ргedavanје Anton1la PuSiса (Ramba Amadeusa). on је оvoт prilikDm јOVOП0 о tome

kako se rodlla ldeja da stvort solami jedrenjak оо broda stз­ rog 40 godina, kako је Ппansi­

vic t МПan 8аЫС 12. Prostoга za kreatl.vno de10vanje De11 govorill su о crowdfuлdlng-u I nllhovom Iskustvu u pravlJenju ledne takve karпpanје koја је sve populamija Јсао aJternativni nat:lп flnansiranjalde-

гaosvojuidejulkoJejesve~

ja.Cltavproceskreiranja,osml-

ke napгavio u ёl.tavom procesu ostvar1vanја zacrtanog.lspun10 је ftvotnJ san upomootu t tstrajnoStu, а sada kreCe u ПО­ ve Ьroјпе projekte. Insptr1sao је sve prlsutne da v:\eruju da је SVaId dlj u flvotu ostvariv ako rad~ опо Мо vollS, jer se је(И­

~janja 1sprovodenja kзmpanје

по па tзј паёiп

moi.e isрuпШ

zaпШlјeno.

Ыо Је lako lnsplrativan stшIen­ tima, pasu па kraju postavljali dOOatna рltanја I traf:Ш sav:\ete оо ргедаvзса.

Мirsad

Had1allc Је govorio

о svom putu до Investldje,

sta

su bim.is andeU, sta &1 stзrtuр

ekosistem jedne zemlje 1kollko vremena је potrebno da se оп formiгa. Naglasio је da је 13ј­

Kako do investicije?

Regionalnog karп­ ра za m1ade preduzetnlke ро­ teo је predavanJlma о паClnl­ та бпansiгапја tdela. Anа SImonovil: је na poletku govoriЈа о grantovlma i finans1ra.nJu Ideja kroz proJekte, ukazala Iт је па to 'gdje sve mogu рroпаёl. novac' za finansiranје, odnosno ko su donatori 1kDJe oblast1 рп­ ТteCI dan

I

vatnogsektoгasenaj-

t.eU:e flnanslгaju.

Nenad Stolano-

-

mlng kltu{;an faktorza toда U6е nekl startup dobItl investldju.

Nebojsa Krsmanovil: је predstavio kredJtne Unlје Alter MOOusa koje startup-ovl mogu koristil:i kada su па pOCetku га­ zvoJa njihovog blznisa. Govor1o је о svim IЮVOlјпostima, te kroz pr1mjerezadovoljnihkor1snJka objasnlo:zaSto је mlkrokredll:iranjevainoza razvoj.

Darko Ivanovic је kroz iskustvo razvoja startup-a 1Ъе Вadger. govorlo о tome sta је pitch,kakosenajboljepr1premiti za prez.entovanje pred

investitortma i Ма тога da sadrfi рrez.entзОја. Vjefbajua па praktiёnlm 1 konkгetnlm pr1mjeriтa koје su studentl navo-

рlаtfоmш

za povezlvanje рг­

Уеnstvепо studenata sa sblJt·

nim konsuJtantlma I pslhoJoziта kako Ы r1Ј~Ш ргоы теe ko-

su platfonnu

dШ kзо svoje Ideje, Оarko је ро­

је Imaju. OsmisIШ

hvallo njihovu irridjativu 1ieJju dastvaraju 1razvijaju.

PosIjednje predavanje treteg dana Ыlо Је veoта interaktivno. )ersu о razvoju stзrtuр-а Uhura Solutions. kako su doШ na Ideju osnivanја. kakose па пајЬоlјi па& lzbor1ti sa рroЫетlmа ћ­ nansiranја, рronaа investitora 1kako i2gleda nj1hov pltch, јО­ vorili Blaio Crvenica, Војan Tdic i Мladen Markovit.

па kojoj Ы zalnteresovanl mogU

Pitch vodi do uspjeha Posljednjeg dana Каmра, studenti su pltch-ovali Ideје kojе su razv1jali u grupama. ~ razli6tih grupa i Ideja, tlmskl rad i povez1vanje, dokaz su da smo оkuрШ veoта kreativпе mJade budul:e preduzetnlke koji su sa иlјоm da rade па ы­ znLs Idejama IIz Iskustva predavзtз I mentoгa паuСШ kako па pravi паtin рlistuрitl reallzadЈ! zamiSljenoк IlzbjeCI greSke. Prva grupa, pod nazivom "Smart Start" pгedstavlla је

odmah da zakafu pregled 1vrto brzo doblju savjet psihologa Ш konsuJtanta za njihov рroblет Шdilеmu.

"FоUоwеГ- је

nazlv druge

grupe koja је lmaJa Ideju о ра­ теtnш koferima. Ovа grupa Је osmisШа I2.гadu kofera kojl Ы Ыо роvezan sa арllkзојот па moыlnmm telefonu I vlasnik

taJnlh usluga. kзо i pos.iodavdта koii traf:e takve рroћlе zз­ poslenih. Кot1snici bl postavljaUрitaлја па koја bidrugj odgovarall, а njlhov1 odgovor1 Ы se ocjenjivalll tlme Ы опl ыli па vthu llste I u prednostl kod ро­ slodavaca koJI traZe zaposlene.

Pobjednllli tlm Ыо је ~24b Phann", koli је

Imао пајЬоljе

razradenu Ideju 1plan za пје­ по unapredenje.

Iako је sзmо Jedan tim Ыо роЬјednlёki, nikoоо studenata I drug:ih uresnika пјје kJio OOu~jenlenovlmznanjlma.lde­

јата, poznanstvlma I umrefatrenutku znaogdje vзпјет koје su ostvarilJ tokom mu se kofer nalazi, lmajuCi U оvз ёеtiЛ dana. vldu рroЫете i риtnika I avlNakrajusmoimaUsamojedпи poruku: та koUko misШida оkompanlЈа sa velikim Ьroјет IzgubIjen!h prtJjaga. пе mofete - mo:rete, јег svaka Studentl treCe grupe, koju su uspjeSna koтрапlја poCIvз па nazvali -Doggy land", osmisli- osobi koја јта vi:ziju za rast I га­ 1I su osnivanle sveobuhvatnog zvoj пezavtsrю оо konkuгeлd­ centra za pse, koJi Ыlmао sve је I trmta. od svake osobe ро­ usluge па jednom mjestu: 11- jedlnatnozavlsl da 11 се uspjeti јеёепје, rehabilitactjU, njegu, Ш пеее, а mi smo tu da Iт pru· panslоп, mjesto za igru I zaba· tfmo pcм:idku I ротognето im vu, kзо I usJugu ёuvnja pasa dok da napreduju. su vlasnid па OOmoru I n1jesu Generalnom sponzoru Кат­ u moguCnosti da svog IlubImca ра, kompaniji Соса-Соlа нве povedusasobom. crna Gora, lPC Tehnopolis du-z4h Pharm" blо Је nazlv ёе­ guje posebnu zahvalnost. јег је tvr1e grupe, koја је razvlja1a ide- d1rektno podd.aIa Пјегovo odrju о Ijekomatima, aparatlma na iзvanје. Ј. F. Ы usvakom

~ оо зо

Tehnoloski park ТЕ : nBrii put do razvoja" .' .'

~

F

oncIaciiаza!novасюn!

i tehnotМkl razvoj је neprofitna i /'Ie\'Iadina ()I"Qanizad}a, osnovа­

na 2011. lJOdine u Мostaru, kao rezultat inicijative lokatnJh preduzetnika. Уoden kгilatlcom .Вг­ fi putdo razvoja", INТERA ТРod SVOQ osnју~}а гајј! па ooџede-­

nju ekonomskih procesa prvenStVefIO u Нerceqovini, аlЈ i Јјге.

StavljaJuti аЈссеna! па razvoj рreduzetrШtva..lnovadја I teh-

nologija, lNТERA ~ sprovodl nlz aktivnostl u okviru Po:slavnoglnkubalora.krozkojestar-

tup preduzetima pruia potrebnu POdrSlrU u vidu lnfrastrukture, opreme, menllntVa I рМ­ tnеrstvз.. za pojedinre I timove sposIovnIm idejama osmfSljen је edukativno-mentorski program Startup AkadепUја, kroz kojl је proces predlnkubadje dodatno osnafen dajUCI kor1sn1dma. kroz set predavanja I mentorsJdh seslja, potrebna znалја I kvalitetne temelje za ulazak u мје! preduzetnl~­ м. Dodatnu vrljednost pruia i Code Hub Mostar, CDWOridng prostor Idealan za korШeпје svtm mlаdirп ljudlma, lokal-

SUPERCOOL D3ELOVAIDE

",_u_po>iaYne podu'1vatedijeLe6 - ideje. znanja i iskustva.

rm program praktikanala PrOS10је 20 mIadh оо kojI'IjeY8Ci1a nakon ZaVrSetka prзkse ~ Ia posao.lza sebe imamoodrZanedvjje coo.vorking konfefencije u N&I. па kojima smoo\QJplli s-..e prostoreiz5fbiEjireglona.Pored

_ "iStraZiVarje " " "о_ '!">vcximo ~ prostor1ma5fbije i pratimo rast ovegran&.PosIjedrielstraЫar1e

#supen:od.,AJj stvamo.

је sprovedenooktobraovegodi-

КaIqJ bi zada.Io\,iopotrebesvtl OOitI kojma je~ lijeI _~ fЖ)Stof za kr9ativnodjekмlijeprectstav­ \ја istovremeno radnI prostor koji omogucava Uudirna jz SVUeta kreatiVf'l!h јndustЛја da stvaraju ObaVIjajUCi SamOStaIn! i oove1enirad. dokjesadruge straneprostor koj је sjajno rтjesto za oci"-

ne I reZUtate iStraZiVar1a lТIC:IItete pogtвdati na ~ ~ CIeU.rS.

faV.Irje-..-

radionlca. meetupova. iZtOftI/ па

temu kreativniћ industrjia. а sve u (jJU еООkюје mladtIlJџd. NerijeU<O srnon)estosusreta ~ 10j~ iskustvaizrai;lsaonma kjirщu~iinaчatlvne

КIeje.

- rnjjenjaju !<ојli01U '"'" """" ~ da i kd.ektivnu~krozkreativnвiOOu·

stje kod nassџ uvije+(doI:мodoSII. кroz DeIi prosta~jepr&­ "" 40 """"'" оо kojhje "'" 15

t

za оьшсе, INsvojlm klljent1ma nud1nizobukaorganIzovanih u skladu sa zahtjevima trfISta dot1tuti se tema marketinga, projekt menadfmenta. prodaје, ЗD modelovanja i drug1h. Као poseban dJo Centra istI.ёe se Haas Technlcal Educatlon Center; odјепјen Ьо Јedanod najprofeslonalnljlh u Evropt, kroz koji se VeC dugl nlzgodina edukuju polaznld za neka оо пајtгat.enlilh zanimanla - CNC operatere I CNC progгameгe. кroz Сепtш

ТЕМ ТР

Naul;no

DeIi prostaje~ prostor, а тј ga najradjie predstavljamo kao PrOStOf za kreativno djetovarUe. NaIaZi seu centru Ni503. u ~ 2а. pored gaIВfi­ )eSinagoga. мote se ге6 da је DeU prostor !<ој """ _ _ ijude I rjh:>-

svoju firmu. кroz

infurrnao'u'8

пlт stnJ.l:njacima, preduzeCiта I tw1stima.

PO:SIOVn1m ptOStortma, dVDranama I radnom atmosferoт, INТERA 11' је pr1vukao vet uspostavljena preduzet.a koја svakodnevnо kor1ste prostor1je za гad Ш organlzacJju razllёttih dogadaja. Као вао Evropske preduzetnJlli mrete. INТERA ТР sprovodj akt1vnostisciJjem tлternadоnaUzadje trfШa olak:!avajutt lokalnlm preduze&na ostvar1vanjekontakatasamedunarodnim partne.r1ma. кroz v1-

18

gdje ideja

PAOSТOAB KAEAТlVNO

r~trovato

NorveSke. МinistarsM vanј­ SJdh poslova Кralјevlnе Norvdke, USAID-a. UNDP-a, 10kalnih mlnistarstava I drugih.

l' пforтзСl'D)v

'1

IN1'ERA ~ је ojatao lokalnu ekDnomJjustvarajut1 mentorsku mretu. razvljajut1 kapadtete precluzetnlka kroz razUёt­ te edukadje. orianlzujut1 hackathone IStartup Weekend-e. sprovodel:lstudentskerazmjeпе i pгakse, alil razvljajut11novat1vneprolzvodespajajut1 rr sektor spoljoprtvredom. tш1z­ moт I теtalnom industrljom INТERA Tehnolo~k1 Park Jedan је оо osnlvata IТ klastera Mostar Software Clty i Regionalnog preduzetnltkog centra za teneu ICf-u.

Ana Вo&danovil:, INfERA ТР

VcleoohU,no,Umomole'e

рronос; по sajtu: intera.bo

ТР Caeak - Mjesto

Е

Deliје

projekata finanstra-

nIh SredSМma ЕЦ Ambasade SAl).a, Ambasade Кг.!.ljev1ne

NaQOClSriemrWou.krozprosta ptQdeak>З500Yuciireatiztiese

tehno l o~1d

park

t.atak postojlsadJ}em da мо­ t1~

mlade I zainteresovane poslovne subjekte па poslavnu aktivnost. podstakne regIоnalnl razvoj lobezbijedlsvjeШјu budutnostgradat.aёka.Od

osnlvanja. 2011 godJne, radf па unapredenju usJova za razvoј " - _Ја.""""­ оопе' djelatnosti, poslovne !nkubadjelstartuppreduzetnlStva.kojeusavremenlmuslovlта posIovanja karaJcteriSu d1namll:nost I neizvjesnost.

U maju 2019. godinе оtvoren је Reglonaln! inovacionl startapcentarNТPt.atak.proje­

prek>l5OcIogadqiakojiobuhva-

katflnanslгanodstгaneVIade

tг;J predём1rja. radICriCe. konfe-

RepubI1ke SrbiJe. Savremeno opremljen CDWOridng prostor; modema konferendjska SaIa. poslovnе prostor1je loprema tzoblastlrr-alrobot1ke,namiJenjeni su mladlm I mot1vtsan1m pojedlnclma. t1movlma I postojeCim flrmama.zarazvoj startupidejauzmentorslcupoddku, рredavanја I startup susrete. Dosa~јl rezuJtat1 (12 startup t1mova; ~ оо 70 korisnlkaroworklnga;v&!OO30 рredзvanја, radlonlca. оЬщ

rencje,~. haМatone.

meetu-

p:мt. iZI&be itd.

SPrOVeU smo prw usp;esnu

~kar'npalfJuNisuzakupoYlnuЗDStampaёaIoјјје namjjenjen svim studentJma i ~ u edUI<atiVne svrt1e. svi uspjesi оо iщiih smo CЫIJ nв Ы biIi da ~ irnasa kojima cч;etIrno ltIa-

IlIJude

nje. vrijednosti, ideje I produktiImost ovom рrШkоm vas роzlvamo da nas posjetlte ј

~'~'~5'~~ka~fU~U~~~ I takmlёenjeza

V"e о o.tI,no~tlтc то!е'.

pronОСI па saJtu: Мб.1'$

оо

роааје

(svjetski poznat dogadaj kojl trCIje 24 tasa, podd.an оо straле Qimate-Idc, UNDP t drUgIh lokalnih I regl.onalnlh organizзсЈја I kompanlja). QlmatЬоп Cat.ak 2019 organizovao Је NТP t.at.ak u Reglonalnom 1novadonom startзр c:entru. gdje Је 28 uёesnlka, raspored:en1h u sedam timova tokom 27.QsovnDg rada I d:ndenja. dalo Јјdenја па temu postav-

IlenIh"""""'-ZelenIh_па I kllmats1clh promjena.

U narednom per10du ЫСе

organizovano Startup takmi-

i:enje, polufina1e NaJbolja tehnolo~ka Inovadja 2019.. proJekat .sмЕз digltal»t mnoge aktivnostl koJe su )оо u prtpremI. "SМES dJgitar је projekat N'IP Catak. koј! Пnansira Evropska unlja u partnerstvu sa VIadoт Republilce SrbIJe, pre-

biznis

ko programa EU PRQ Projekat traJe dvanaest mjesed sa cilЈет unapredenja poslovaп ­ ја po5toJeC1h pr1vrednih subјеkзtз. kroz program dlgltalпе transfonnadje. Projekat је osml!lJen da unарпјюl OOr!ivost Ј konkurentnost malih I srednjih preduzet.a uz ра­ bolj~le poslovnog okrufenja kroz dlgitaJne procese i r1*"Ja. Sзгаdnја sa оrиanшсЈја­ та Iz Inostranstva. znаёајпо unapr1Jedena prethodn1h во­ dJna. konferendje u Юnl. 510ven1JI. Нrvatskoj. Ceskoj i Q-.noJ Gor1 (RegIonalnl kamp za mlade preduzetnlke u оrиa­ nlzadjl IPCTehnopolls). ut1t.ena kontakteza budu6J те­ dunarodnusarndnju.

MlJjana ТOёiJOVaC, Nl'P Q.fak

uёe-

snlka) motlvЊ.i osnIvat.e I v&!

400 I zaposIene daljl гazvoJ NI'P-a i

nove proJekte.

Cat.ak је ove godlne Ыо је­ dал оо uз grэdova, па svijetu u kojlmaje odпan Qlmathon

i

infDnпaciје 1

Vise о ahtlvnostima mozete pronаб па sajtu: ntpcocok. rs.

Nac:ionalni program "Сос:а­ Cola podrika mladima" realizovan ро trec:i put

Н

асјonalnl

proQram

OSI\afuranja mtadih .COCa-COIa pod"'"

mladima", koji reaUzuje kompanija COCa-COIa НВС OnaGoгa,potre6 putje~ уan u cmoj Gofi.

program se spro~ kroz trodnevne interaktivne Гcl.di­ оniсе tokom kojlh 5u uresnl· d dоЬШ рriШcu da unарПЈе· de svoje litne I рrofeslопalnе Yj~e, kako Ы na Мо lak&i паCin do§j do POSIa.. Radlonl· се 5u bile narnlЈепјепе neza· posIenlm mlad1ma. koji lmaju lzmedu18 iЭОgod1na lieleda steknu пova znanja I vjeStine I па tзј nacin osnaienl krenu u роtrзgu za poslom I izg:radl· vanje svoje kзriјеге. lпоvасlопо preduzetnlc· Id centar Тећпорош је kзо zvaniCnl. partпег рrogГcШla i u О\'Ој godiпf poddaо odrfavanje гadionlca, koje 5u оrgз­ пlzovanе u maJul novembru.

UCesпid 5u ЬШ veoma zadoVOlјnl stel:enlm znanj1ma, а1Ј I рrilikom dase upoznaju I ро­ vefu sa drug1ma 1«>jl5U takotte пezaро­ slen1lsaпј1mаraz­ mlјепе Iskustva.

wSmatmm da је nldlоnlсл

blla izuzet-

по Icorfsna. Knп fnteraktivna Ј zanlmljlva predavanja smo unapriJedlli setvјdtiла koje svaklmladll1:Jvjek~badapcГ

sjeduje prtlilcom lz1aska па и~ ZiSterada. Tosu рпје svegaor· ganlZйdone vjeSHne. vjeStine dobre komunlkadje I upruvljanlа vremenom IOlJevlтa~ kazala је Andela Tomlt, Jedna оо иCesniса radionlce.

Pomot u unapredenju i ро­ stizanJu Ironkurentnosti па tг­ !iStU tokom radlonlca рrutШ su im serttfikDvani struCnjad,

kojl SI.I tokom predavanja ukaZaIj па smjemlce lsavjete koје 6е uёesnJdma radionlca ро­

mOC:ida postanusigum1Jl l da

1maJu ~samороuzdaлlа.

Radlonlce su odrfane uz podrnku partnera u sedam gгadova - Ni}dltu, Podgorid, Вјјеl0т Роlји. Вeranama, PljevlJima, 8aru I Тivtu. Sv1 polaznid ро zavrSetku eduka-

dje dоЬШ su sertifikat о иоо.. м:u. koji izdзЈе Соса-Соlа нос CmaGora.

ProgramQxa-СОla .,.,..... mlad1ma realiшје se uz

Coca-Cola НВС =~~: da''''''I.m,,"''''''''la IZawda",,,,po!jjavanj.Crn. С rna Gora Gore.

N.V.

&II!//I/III/I/III.

BESME RADIONICA "FOCUS ОН LOOKINC BEYOND BOUNDARIES - EU SUPPORT FOR SMES" RadJornca wFocus оп 10oking beyond boundarles - EU support for SMEsorganlzovana u okvlru Ве­ SМE proJekta, kojl sprovodl Expert1se Franсе, odrfanaje usaradnjl sa Inovadoпо preduzetnJCk1m centrom Tehnopolls, Minlstarstvom ekonomlJe, Min1starstvom паше Cme Gore i Pr1vтed­ пот komorom Cme Gore. РМ dio radlonlce Ыо је posveten prezentadjl Но­ r1zon 2020, EU programa za finanslranje istra:!lvaпја Ilnovadja, koji роmш u dostizanju globalne kon-

kurentnosU u nauci, industrijskom liderstvu I savladavanludruStvenlh izazovз.

Glavnl сЩ proJekata Н2020 је razv1Janje I stvaгanje шо­ vativnogprolzvoda (1lI usluае, рrocesa, POslovnog то­ dela) kojl osigurava vtsok potendjaI rastaza podnoslосе pr1Java. U nastavku rad1onlce, kroz konkretne ро­ zltivne рптЈеге ukazano је па k)lutne faktore uspje,ha иce~ malih I srednjih preduzeta u okviru prograта Hor1zon 2020, а kasn1је su predstavljene аlаvnе inovadje koje се karakter1-

sati ЕЈС akcelerator u реп­ odu 2019-2020. Tokom druао; dijela radlonlce Ыlо Је уВе r1jeti о Enterpr1se Euroре Network kзо sredstvu za ротос u InoviranJu, В­ stu па intemadonalnoj ska11 I dljelJenju dobre prakse.

Preko eetrdeset prisutnih еksperзtз, preduzetnlka, pred-

stavnlka malih I srednЈЊ preduzet.a, kao I stanara IPC Тeh­ nopolls lzraz1lo је zadovoljstvo zbogorganizovanJaovakverad1onlce, koja Iт је omoguCila pr1stup nQV1m infonnadjama I rjeSavanje nedoumk:a~su 'таЈl.

ЈЖ

sisko Мйrtiгю Cohyoti. Antonio Corboпe. МOrijeto ВofjohtoroviC Lonzordi. Rodosov ВоtЖ. Loџrent Vblle. Ljiljono Вe/odo

Novi projekti IPC Tehnopolis u okviru novoodobrenih proJekata kroz Interreg IРА program prekogranltne saгаdnје Hrvatska-ВQsпа i Нег­

cegovina-Qna Gora za finan2014-2020, lРС Tehnopolls се bIti vodeCi parsljski

реПod

tner па '2.CIitPE' projektu (Со­

operatlon !ОГ ОеУеlортen! of cross ВопIег Buslness Environment Enhanced), I proјеktnl ратег па tri novoo-

dobrena pГOjekta "iNnovaNet" (Innovatlve technologles for stronger buslnesses andUnp~Ь~nessenvi­

ronment), "CROWN" (Crown

of entrepreneuIial ideas for success) I "Green GВC" (Cross-border О реп 1nnoyatl-

network), U priorltetne ose 4 - Ја­ tanје konkuгentnosti I razvoj poslovnog оkrufenја u programskoj obIast1.

InteIТeg IPA program prekogranitne saradnje Hrvatska-Bosna l HercegovlnaСта Gora 2014-2020 Је trostrз пl рrogrзт koji Imа za dlllзeanЈе druStvenog. ekoоп Вјоесопоту

оЫ Пl

nomskog t teI1torijalnog га­

zvoJa prekogranlCnog podПlёја krozsprovodenje шЈоо­

nltkih projekata I aktivnosti U okviru l2t1rt prioliteb1e ose (Prioritetna оsз 1- PoboljSaпје kvaliteta usluga u sektoru javnogzdravlJa I sodja1ne zaStite, Pr10ritetna osa 2 - zз­ Stlta tivotne sredlne I рr1rodе. unapredenje prevendje riZIka I рroтociја odrZlveenerglje I energetske efikasnostl. Pr1orltetna osa З - Doprinos razvoJu tUrIZma i OCuvзлјu kultume I prirodne ba!itine, Prioritetпа osa 4 - ЈаёапЈе konkurentnosti i razvoј pos!ovnog okrufenја u programskoj oblastl). progгam defin1§epetkonkret­

nlh ciljeva koji ukazuju па konkretne рroтЈепе koJe Iп­ tetтeg IPA program prekogranlёne sзradnЈе НIvatskз -Во­

sna I Hercegovtna-cma Gora 2014-2020 otekuje da l:e se ostvartUlmplementadjom 11nanstranih рroјеkзШ.

Navedenl proJektl се Imati viSestruk znаёај k:ada је u pltanju гad lPCTehnopolls u narednom periodu. Nalme, IРС ТehnороlШ се Imati рп­ lIku da pruil svoj doprinos dost1zaлјu deflnisanih dljeva I pr1padaJutih Indlkatora navedenog рroиramа. kao i prl padajuClli Indlk:atora kroz implementaclju ftnanslranlh projek:ata. sto predstav-

!ја znаёаЈпи

prlvileglJu I od-

govomost. Dodatno.lPC ТеЬ­

nopollsl:e kroz lmplementadји nave<ienlh projek:ata lmati рrШku da razv1je nova 1dodatno uCvrsti postojeea рат­ tneгstva па regionalnom пl­ vou. кroz navedene proJekte се ыи nabavljena znаёаЈпа орremз pove:z.ana za роиеЬе razvoја posIovnog okru1enja i konkurentnosti bazlгалоg па

inovaајата i Dovim tehnоlо­

gijama u programskoj оblзsti, uz uvezivaлје ak:ademskog I poslovnog sektora. кroz па­ vedene projekte се ыti га­ мјепе edukativne иClопl­ се iz оы stl rooot1ke I mehз­ troпlke u dvije srednје Skole u NUGltu 1Podgorlcl, гazvol Fab LзЬ-оvз, uspostavljanje centra za transfer tehnolog1ja I crowdfundlng studija. opremanје laOOratorije za Iпdu­ strtjsJd dizajn CNC оргеmот sa pripadajuCim licenciгa­ nlmeduk:ativnimsoftverlтa. оргетаоЈе Ыо laOOratorije.

Dodatno. ЫСе гazvlјеп vеШd Ьroј edukativnih programa u

pet10du trзјanја prolekta koјј su usko роvezanl sa navedenom оргеmощ u dllu stiсалја nov\h znапја I vj~ti.na delinlsanih dljnlh gntра proјеkзtз u razJj{;jtim segmentlта. кroz navedene projekte Је omoguCen daJjl razvoј grupnog flnanslranja (aowdfunдјпgЭ kзо aJtematlvnog vida valldaclje I finansiranJa ро­ slovnlh Ideja. uz podrSku га­ zvoju crowdfunding Јсаmра­ пјз. fоппlranје ICГ kl.astera u Сто! Gori. organlzadju veИ­ kog Ьroја promotivnih I motivaclonlh dogadaja u dlju га­ zvoja preduzetnlStva bazlranog па IПОVЗЙјата I novim tehnologljama.

U nastavku teksta su predstavljene kljuёne Iпfопnаdје о navedenlm projektima:

, Соореrnliоп lor Develорmепt

'01 Cross Border Вusiпess [пviгоптеnt [пhaпсеd . "2СDD[" 8 Тraјапје projekta: 24тјesecз.

8 Vodeti partnег.

IPCТеhпороlls, Nlidlt, Cr-

naGora.

8 Prolеktпi partnем:

Zaklada la Inovadjski 1tehnolo~ki razvitak (ППЕRA).

Mostar, Вosna I Hercegovlna; Grad Zadar, Hrvat5i<a; Јаvnо preduzel:e "Srr Сеп­ tar- d.o.o., Tuzla. Bosna I Hercegovina; SveucilBte u Zadru. Нrvзtskз.

8 Ukupnl bud!et projekta: 997.704,78EUR 8 CiJjevj projekta:: QI!!: RazvltI mreZU IроЬоlЈ­

profesora, tehnologa. istra1ivзса, prolzvodaea i Inovatora.

:1П!10'l3tive technolll1lies :lor stronger businesses :алd improved business :еnv1roПllJ1iпt · "iNпоvaNеt"

Satl saradnju malih i srednJih 8 Тraјanје projekta: preduzeta, klastera i institu24тЈesecз. dja za podrSku poslovaлјu u 8 VodeCi partnег. prekograniёnom podruCju; ZenlCk:a razvoјna agendJa prvi speclfiёnl dJj рrolеktз ZEDAd.o.o. dopnnijece razvoju mreie 1 8 Projektni partnеп: lPCТehпороlis, NIkSic, Сг­ unapredenlu saradnje mallh I srednjlh preduzeta, klastera naGoгa; Ilnstitudja la podrSlш poslolndustJilski parkNova Gгa­ vanји u рrekog:ranlёnот ро­ dlSka d.o.o. za razvoј 1ulagadruCju kroz uspostavljanJe rr nje, Nova GradiSka, Нrvзtskз; klastera u NUGitu I ТUZli. ја­ OpWna Gга<Шka. Вosпа i Сапје 10k:a1пе rr mrefe u zз­ Hercegovina. dru, poOOlj~je kapadteta rr 8 Шcuрn1 budietpro}ekta: klasteгa u Mostaru Istvara8 1.ЗЗ8.S2б,б6 EUR Ciljevi projekta: пје preduslova la рrekogra­ nlёnu sara.dnju medu klasteСЩ 1: PoboljSatl poslovrlma. Dodatno.mrefaisarad- по okru!enje kгoz stvaraпје novlh povoljnlh t Inovaпја Instiшйја za POdrSkU ро­ slоvaПјU u prekogranilnom tivnih mehanlzama posIov· podruqu Ыее ostvзгепа kroz пе podrSke za mаЈа I srednja razvijanje mrete coworklng preduzeea; prostora - Code Hub-ova. orкroz proJekat l:emo krelraganizovanjeregionalnihkon- tI naјmanје ЗS karlo?:lartjskih ferendja о coworkingu Iuspo- prostora i radionlca za potrestavljanje рrekograniте plat- ье malih Isrednjih preduzeea.

Takode, stvori6!mo nove сеп­ foпnе za mentorstvo.

0112: PoOOljSatl usJuge Iп­ ь"е za obuku 1obгazovanje u stltuclja za pod.rSku poslo- svakoј partnerskoj InstitudvanJu u ргеkоgгапiспоm I1 kako bismo оrnоguс:Ш $tlpodПЈёји; canје поујЬ znanја I kompeDrugi speclfifuJ cilj projek- tenclja za preduzetnlke, пе­ ta t.e poboljSati usluge instlш­ zaposlene I studente. Кroz clJaza POdrSkU biznlsu u pre- stvагаПЈе veb platfonne-vlгtualnog kograniёnот podruCju јаСа­ пјет kapadteta postojetih centra za оЬиcowork:ing prostora - Code ku ponudieemo Hub-ova, nadogradnjom пll­ ~Irok spekЬоУе fiziCke lnfrastrukture 1 tar obrazovpobolj~jeт sadr1.aja i usluпlh usluga z.a ga za koIisnlke. С!IJпе grupe. СiIj З: Djacatl poslovno pobolJ~avajuci okrufenje u prekograrulnom njlhovruvokompodrucju uspostavljanjem petendja I пlUюve sped.jalizovanlh laOOratorija; mogutnosti Izvoza, ТreCi speciflёnl dlj projekstvot1ti гаdnа mjesta I ta omoguC:iee pobolj.sanje ро­ zaposlitlllude. slovnog оkrШeпlа u preko· СiIj 2: PoOOljSati rad granifuom podruCju kroz us- svih organizadjazapopostavljanje I razvoJ spedja- drSkU poslovanju ukljuilzova.nih laOOratot1ja.: З Fab eenih u projekat kroz laboratonje u NUGltu, ТUzll Јаеапје kompetenclje I Mostaru I UX laboratot1ja u osob!ja, sticanje поујЬ Zadru, kзо ok:ru!enja u koН­ znanја I ~tIna i stvaта dljnegrupe mogu stvarзranје mrete centarэ; 11, uCitl. mentortsatll izumjetl.

Kroz edukacllu Navedene laOOratorije се bItI partnerskog osobIja IIсепdгале globalne llсепса­ ојаёасето kapacltete та kako Ы omoguC:ile pr1stup organizadja za podrSku po:sIovanju sto l:edovestl glоbalnoЈ zajednld studenata.

do bolJih usluga za preduzetпike I ~o l:e omogutitl kvalltetnlje obuke. Тзkod:е. Ы ее stvorenazajednlClca rnrefa tzmedu partnега koјјта l:e nivo usluga koје ove organizaclJenude bIti podIgnutna vi$1 nlvo. Као rezultat ed.uk:adJa I sзraclnје medu organlzadjaта stvoritemo bazu znanЈа I treneгa koјlСе bItI na raspolaganju svakom раrtпeru i та· um I srednjlm preduzeCima kojl koriste пјihоvе usluge.

Takode, mrefa се omogutiti da поуе oгganlzadje za ро­ d~ku poslоvaлјu lobгazov­ пе instltudje postanu Clanov1, razmlenjujuznanJeliskustva u razlll:itim oblast1ma kako Ы se stvor1li 00111 uslovi za еЈСО.­ nomsk:i razvol u programskoJ

оЫastl.

:Crown of entrepreneurial :ideas lor success . :"СIЮWН" 8 Тrajanje

projekta:

24 тјesecз.

8 VodeCipartner: Razvoјna зgendја S!sa&omoslavaCketupanijeSI-МD­

RA d.o.o. za poticanje gospo~гazvoja,sa~je

I zзsшpanје, SIsak, Нrvatska 8 Projektni partnеП: IPCТehпо-

polls, NikCrna Gora;

~Ic.

Zaklada za Inovacljskl I tehnoloskl razvltak (INТЕRЛ) , Mostar, Воsпа I Hen::egovina;

Hrvatska Меnsa, Zagreb, Њvatska.

8 tлcuрni budiet projekta: 68L8З2,56 EUR

8 CUjevi projekta: СЩ 1: PoboljSatl kapadtete u cllju ЈЮve6шја preduz.etпlёke aktIvnostl projektnog podru~a; Тоkoт real.izadje projekta ЫСе оrganlzovaл veliki Ьroј

edukadja iz obIastl preduzetnmva.. Glavnasvrha ЫСе uklJu~lvanJe mladih I пр ­ Ьovo obrazovanje u obIastl рreduzetnШva I рпргеmа­ пје za гad u reзlпоm posJovпот okrufenju. Теmе edukadja се bItl flnаnsЈје. market1пg.Ьreпd.lгanје.komunJ ­

kadja Itd. Neke edukadje се bItI патјenјenе Idrugim ctljnimgrupama Ј zзposlenirпа u javn1m preduzeCima u dIju tmaрredепје пЈIhov1h vjeStiпа za efikasnijJ гad sa preduz.etnlctma I рrufaпја ~ drSke па пјlhovот putu ka razvoju шрјeSnов

slovanja. Poveta.n1 kapa.dtetl паvedепih ctljnih grupa се doprinljetl podlzanju koп­ kurenb10sti u programskom podru~ u. СЩ 2: Stimul1satl razvoј I гast start-up preduzeta stvaranјеm poboljSanog posJov-

nogokru1enja: Glavnl ctlj ovoв рrogram ­ skog prlorlteta Је unapredenje Institudonalne inf'rastrukture Ј usluga. UkJjure. пе instltud je za podrSku ~ slovanju razv:lee поУе usluge koje оо bIt:I па raspolaganju preduzetnlctma. Da Ы se ~ boljSaloposlovnookrufenje, razviCe se novi тооеl testlranја preduz.etnlёkih vjeStiпа, kOjl се podstati m1ade da postanu kreatlvnlji I рro­ aktivnlji. Takode, lnstitudје za POdrSkU poslovanju се fonnlratl пova ооЈеlјепја za preduzetnlStvo u svojim ог­ ganlzadjama. Опl се sluflti kao glavnl pokreta~ rnsta preduzetni!jtva kroz рrшa­ пЈе mentorske poddke рге­ duzetnJdma i povezIvanjesa istrafivaCkim I obrazovn1m instItudjama.

CnјЗ: Povetati konkurentnost projektnog podrutja kroz stvaranje рrekogranl~­ nemre:fe: SrмORA, INТERA, ТЕН­

NOPOUS I MENSA udruiiee se u паропта kako Ы stvorili mrefu koja се гad1ti kao ta~ka za izgradnju novih start-up ideja, prufa.nje Informaclja i podrSke i ubгzanje rnsta ро­ stojeclh ргеdше­ са. Prekograni~­ па mrefa се se sastoJati od Јп­

stituclja za ро­ drSku posIovanju, дОП0511а­ са odJuka, та ­ lIЬ i s rednjlh preduzet.a i relevзпtnЉ instiщсlја u obIastl preduzetniStva. СЩ umretavanja је stvaranje е l е­ menata kreatlvnostl, Inovadja i vJz1-

:Cross-border Ореп , iппоvaUоп Вiоесопоту пеtwork · "Grееп СВС" lIТraјапје

proJekta:

24тјesecз.

8Vodet.i partner: Нrvatskз Gospodarska ко­ morn.,Zagreb,Hrvatska ' 8 Projektni partneri: IPC Теhпороlls, N1kSIt. crnaGora; Сепtзг kompetenclja d.o.o. za 1straflvanje i ГciZVOj, УјП­ kovd, Hrvatska; Udrufenje za razvoj, NERDA, Tuzla, Bosna I Hercegov1na.

8 Ukupni budf.et projekta: 8Q9.849.3В EUR 8 Ciljevi projekta: СiIj 1: UspostaV:ltl mrefu рrekograniёnе saгadnје u ро­ drutju bioekonomlje (Gгееп све mrefз) kзо rjdenje proЫета sJabe ј neadekvatne sз­ radnje Iиnedu таllЬ 15redпјш preduze6a,lnstituc:ija za POdrЊJ. poslovanju i Instiш­ dja 1.3 1straflvanje I razvoј, а sve kako Ы se zaJednlfJmm sз­ гаdпlоm odgovoriJo па navedene izazove; StvaranjeGreencвemret.e

u def\n1sanom sektoru stvor1се odritve veze izmedu svih relevantnih aktera vezanih za lstratlvanje I rзzvојЈ inovadје u programskom podrucju. рartnеп па Green све рro­ jektu iz sv1h zemaJja u programskom podrutju Се, zз­ jedno sa svojim vjeSttnama I znanјirпа, razv:ltI kor1sne ге­ ш1tate u оыiku upitn1ka, alа­ tз, edukadja I mrefe kako Ы se poveCala saradnJa па ро­ druCju programa 1роЬоlјSз­ Је usluge Institudja za podrSku pos!ovanju. GreenCВCt.e uspostavitll prekograniёnu otvorenu inovadonu mrefu zasektorbIoekonornlje(Greеп свс mretз), organizovatI З brokerage eventз, оrganј­ zovatl potplslvanJe 9 sporazumaosaгadnji Iиnedumalih I srednjlh preduzet.a 1instiш­ dja za POdГSkU poslovanJu 5 lstraflva&im lnstltucljama, razvljati 1organlzovati6 edu-

је, рromоvisanје

kadја,stvoritlзvmеuрltnika

preduzetnistva па prekograпј~пот nivou, povezlvanJe sa drugim regionlта i zemljama I bavljenje lоЫ­ гanje I zagovaгапјет u оЫа­ stl polltika koје podstltu

za гazurnlјevзпје tehnoIoSkih potreba тallЬ 1srednjih preduzeea 1njlhovih potreba za uslugama оо stJanе instItudја za podrfu! posIovanju, kreIratt bazu ponude tehnologlја iz Instltudja za Istгat.ivanје I гazvojj anaUzlгati trenutne usiuge I<oje pruf.aju 1nst:ItudЈа za podrSku poslovanju kako Ы se роЬоlјSзlа sзгаdnја Izmedu пјЊ I тalЈЬ I srednJih preduzeea.

пеорЬодпе рroтЈenе.

U okvlru Erasmus+ рro­ grnrnа I pozlva za flnan51гапје projekata Izgradпје kapaclteta u vlsokom obrazovanju (СВНЕ) odo-

brenlh u okviru konkursnog rokз za 2019. godlnu, IРС Tehnopolls kao пе­ akademski paгtneг u~e­ stvuje u okvlru dva рro­ jekta, I to: ·Yltal1sing ICГ Relevanсе 1n agr1cultuгallearning

. V!)!AL";

·SustalnabIe development оС BLUE есопо­ mies through blgher education and inлоvаUоп Iп Westem 8alkan Countrt-

es - ВШEWВC: Кllucna

uloga

[РС ТеЬ­

пороlЬ kзо neakademskih раrtnега u okviru navede-

nih рrojekзtз}е pcJVШvaлје akad_lposIovnog>ektoга, rзzvoј manlа I vfcltina u di}elu razvoja poslovn1h Idеја baziг.mih па naueno-istгaВ­

va&1m rezuJtat1ma i lnavadјата. kao I POdrSka razvoju I komerdjallzadll navedenlh kl.e}a t гteSenja.

U nastavku teksta su ргezeпtоvanе k\jucne Јп­ formaclje о navedenlm projektima:

vгeдпе

struke i osnailvaplatfonne akademske I poslovne sз­ гаdnје za odrtivost, umre1avanJe I ra.zmjenu unular роlјОРl1vrednlЬ 1tehnoloSIdh zajednlca.

8Тraјanје projekta: пје геИlопаlпе

З5mјesed

IlUkupanbudfetprotekta:

888.000,00 EUR .vodeti aplikant: Unlveгzitet u Banja]ud 8Partneri па projektu izCmeGoгe :

IPCTehnopol1s Unlverzltet Оопја Gor1ca Plantaf.e 13 Jul Cmogorska Asodjaclja za поуе tеhлоlоgiЈе MANТ

"SnsfainabIe '...."··0 of 111.11[ ВC1JIIJIIIi8S ћјпl1er educatiоп апd iпlinvatinп iп Westem СouпtJies -8l

~

IIOpst! dlj projekta је razvoj edukadje Ilпоуасl­ ја aktlvnostl u obIast:l рlа­ ve еkопоmlје u vlsokom obrazovanju u Crnој Gor1 i МbanЈјl

"Vitаlisiпg 1&1 Rеlevaпсе јп agriCLJItural leаmiпg -V1RAI." 8 0psti сЩ projekta је razvoj akademske t ро­ slovne saradnje kroz ро­ spjeSlvanje upotrebe ЈСГ­ а u agro-zaјednJcamа zз­ padnog Вalkana. NavedenJ koncept vode I razvljaju relevantnе reg10nalne оЬга­ zovnе I edukativne inst1tu· dje u oblastl poljoprivrede I koncept se zasniуа па omoguCavanju upotrebe razllt1t1h ICТ rjeSenja I tehnika I alаtз u utlonJd t vзп пЈе radl postizanЈа feljene integrac\je poljoprivrede I IСТ lnienjerstva, tto се u krзјпЈет dovestl do osnа­ fivanja гazvoja akademske 1 poslovne sarзdnје u okv1ru regiona1nlli. роlјо­ рпvrednih zaJednJca. 8Specifil:ni сЩеуј projekta su poveeanje Јсарас1teta v1sokOOkolsldh ustanova za Рrlmјепи I genertsaпје ЈСТ rjeSenja u procesu ut.enJa i u рrзksl, poboljQ.пје eftkasnostlJ тoguCnо­ st1 zaposljavanja dlplomlranlh studenata роlјорп-

8 SpecifiCni d1jevi proјektз su poveCaпЈе kompe-

tentnost I sposobnosti visokog obrazovanJa u оblа­ stima edukacije 1 razvoja lлоvасlја usmjerenlm па koncept plave ekonomlJe u Cmoj Gori i АЈЬаnlјl, оЬе­ zbjedivanje kompetentnlh ljudsklh resursa za лаvedе­ пе aktlvnosti u oblastl plave ekoпотlје 1srodnlm оblа­ stIma,uspostavtjan}eokru!епја koje pod.r1.ava ra.zvo.је edukac\je Ilnovaclja kroz saлldnЈU Izmedu visokoSkolsldh ustanоvз, poslovnih partnега I javn!h јnsti ­ tudja, kaoljaeanje ugleda 1 ргеpoznаvзпје visokoSkolsk1h ustanova 1<011 seodnose па edukaciju 1fлovaciја па reg1onalnom 1medunarodnom nlvou.

8ТгаЈапје рroјektз;

З5mlesed 8U1щpa.n budiet projekta:

985.755,00 EUR 8Vodeti aplikant: NTNU Unlverzltet Тrondheim No~ka

8Parmeri па projektu iz Сrnе Gore: IPC Теhпороlis Un1verzltet Сте Gore Pr1vredna Котога Cme Gore А.Ј.

I

'1//11111

Uspjesno zavrsen projekat CODE

U

okviгu

prvoQ

_~

ра­

ziva za finansira -

\

пје

projekata kroz InterreQ 'РА рго­ Qram prekoqranltne saradпје Hrvatska-Bosna i Негсе­ Qovlna-Crna 60га za flnansljskl period 2014-2020, u okviгu ргlогitеtле ose 4· Ја­ ~апје konkurentnostll razvoj pos[ovnog okrufenja u рго­

-1.

:1.

Ыо

zovan је ј pllot mentorsk1 program u okv1ru kogsu postDЈе­ а uspjdn.l рredш.etnJd obu~пl u сЩu dalJeg рru!anЈа

mentorskt:podrSkepreduzetnJdma, preduze6ma Шkorl­ snldma coworidng рrostога.

U okv1ru svake partnerske tnstituciJe оЬЏ/::enо је ро 5 тen­

proJektnl paгtneг

па uspje~no zav~enom "со. ОЕ"

proJektu (Cooperation foг

tOГcl. koјl su sproveJj

Development of Cross Вoгdeг

Glavnl сщ projekta ·со­ DE" Је Ыо unapredenje preduzetnltkog Оkru1eлја u pre-

U сЩu da1jeg јаапја IСТ scene u partnersk1m gradovtma, uspostavljene su 3 inJ~ dJatlve ј iиadene 3 studije izvodljlvost\ za razvoj IСТ Ыa~ stelЋ u NlkШ:u (zз terttor1Ju Сте Goге), ТШlII Zadru, dok је u Mostaru u s1dadu sa rani~ је izrac.1enom stшЩоm izvod· ljlvosti urac.1ena stшtiја razvo-

kograпlааот podruёju kroz

poslovne Infrastruk-

ture Ј usluga podrtke Iлovа­ tlvnlm preduzetnlёklm Ideјата. Projektom је bUo pred-

videno osnaflvanje lokalnih InstltudJa za POdrSkU preduzetnicima, kзо I гazvoj Ј irп­ plementacija novog mепto г­ skog рrogrзта za preduzet~ лike.

mentro-

sld program za najmanje 10 korlsn1ka, u sldadu sa пјlhо­ v1m potrebama defl.nIsanlm lюttorn-uр anallzom

Business Environment).

гazvoj

trebe nov1h tehnologlja poput ЗD modelovanja 13О Мampe. finansIJskiha1ata.ltdOrganJ-

Qramskoj obIasti, (РС Tehno-

polis Је

va intelektualne svojine, иро­

ја IСТ ldastera.

U okviru projelcta su orga-

ProJektom је Ыlо рlanј~

nizovana I dvaMySmartOty

гапо usроstаvllалје rпreи

Hackathona I dvije mес.1unа­ rodne konferencije u Zadru u cI1Ju medunarodnog povezivanJa i promoclJe tehno· 1 0~k1h гје~пЈа, па kom su uteUe шеН tlmovllz sva~ ke оо partnerskih instltucl~ Ја. Na паvedеnim konfereп~ cljama ООdaп Је VellkI Ьroј рапela па koЈirпa se diskutovalо о aktuelпim temama оо

Codе

Hub ооworkiпg prosto-

ra. kзо modеlа sarзdnје рп­

vзtnog I јаvnоа sektora I<'Idi pokretanja I rзzvоја k1a~ sleгa, kao I organlzaclja 1"8-

rr

(Вosпа t Неrcegоviла). INl"E-

programskoJ оЫastl kэdз је

RA ТehпоloSJd park Mostar

u pltanJu razvoJ posJovnog I sektoгa ICТ~a Ilnovadja, uz uwdenje n<Мh platformJ оо­

Nosilacprojektaje bIoGrad Zadar (Hrvatska), а projektni раrtnеп su ЬШ: IPCTehnopo-

(Вosna I Hercegovtna), Лgen­ cija za regionaln! razvoj ZADRA NOVA (Нrvatskз).

Projekat Је trзјао 30 тје­ secl, odпоsпо оо 01.07.2017 d031.12.2019.

Ukupna

lis (Ста Goга), Јаvnо predu~

јеktз је ЫЈа

zlltltih specijalizovanlh treпlпаа, edukacija I motlvacionlh dogadaja vezanlhzaгa­ zvoj rr sektora.

zete .Blznls inovad ~

budZet

а

pro·

ddIco.Кroznavedenl_' Је па programskom podruёju

га IСТ-а, поvШ tеhпоloglЈа,

razv1Jen JamceptzaJednI&og rada odno6no konoept ooworIdnga, kojlje do trenutka ро­

akademskog i poslovnog sektOI<'l su imall рrШkе da podijele svoja zпanја i iskustva sa predstavnJdma 10kaJnlh zз­ jednlca. Dodatno. tokoт projekta su edukovan1 menadferi navedenlh prostora I razviјеni programll<'lda, kako Ы se

tetka lmplementadje projekta Ыо gotovo nepaznat u p~koJob~tl . Tako­

је I tehnologije... " ....

d.o.o. Тuzla

паргаv­

.....;::::~I~J.~'nJntsudugorob1l zпаtal­ ,",",щ­

.1 u

de, foпntrana su I umref.ena 4 Code Hub cowoddng prostoга, I 10 u Mostaru, NUc!iоо, Zadru I ТuzIi . Navedeni prostor1 danas predstavijaju mjesto okupljanja preko 250 regl.strovanih koПsпlkз i to preduzetn1ka, free lanceга, studenata, urenika, роЈе­

dina<::a.lnovatora, ЈСГ predu~

. .• .• - .-. .. .-.-....... .

OOrfano је preko 50 motlvaоопlh I edukativnlh dogadaја pod Јedlпstvenim nazlvom Codе оп Meetups. NaJznatajniјl regionalnl aktert Iz sekto-

obezbIjedl1a пјЊоуа dugorOCriа od.rflvosl Ut.dt.em па kljutnJm dogadajlma Iz па­ vedene obIastt kзо ~ је konferendja Соworkiпg Europe. kзо I organJzadjom reglonaJле studljske posJete рптјеп~ та naјЬоlје pгakse, navedenJ

zeCз, t ostalih akl:era г.ШltltIh

prostori su dodatno razvljenll

profflakoJi imajuzadlJ uspostavljanJe sarзdnје, rзzmје­ nu infоrmаоја IldeJa za гa~ zvoj lokalne IСТ Ilnovativne zaJednlce. Navedenl proslor1

UПll'efenJ sa k1juCnlm oowor-

programa ~ke partner-skih InstHudja.

Na sarпоm kraju, znзеаЈ I шрјећ proJekta WDE" ogIe-

da se u t!njenlcl da је па~ stavak паvеdеПОi proJekta ·2<DDE· (Cooperation for Development ofCross Вorder Buslness Environment Еп­ banced) fiпaпslran u ОЫпl drugog poziva kroz шterreg ЈРА рrogram рrekogranlЬ1е

Posebno znаеа.јan rezultat

flnansljski репod 2014-2020, u okvlru рпопlеtnе ose 4 - Ја­

рroјеktз su edukativne aktIv-

nostll mentorska podr'Ska. Odrfanо је рreko 30 razliCltlh edukatlvnih programa па teте poput рrogramlгапја, 1<'1zvoJa prolzvoda I usiuga, рга-

ra. U navedenim prostor1ma

podrSku za razvoј u okvtru

saradnJe Hrvatska-Вosna Ј Hercegovina-Cma Goга za

u skladu sa giobal-

по usvojenim standardJma razvoJa coworldng prosto~

Наckзtona dobIo је dodatnu

k1ng prostorima па пlvou reg10na i Evrope.

su opremlleni sзпетепот оргеmот

znаtзја па regionaInom пl· vou. Dlо Ideja gепеrisanih u okviru паvedenih Smart Qty

taпје konkurentnosti i razvoј posIovnog ОkrШeпЈа u programskoj obIastl, па koЈет је IPCTehnopolis vodeCI

tnе.:

parА.Ј.

I I I

Н

UВЗ87 је tehnolo~kl

prvl

park

I coworkinQ prostor u Bosnl I

Hen::eQovlnl, ot voren 2013. qodine . .Ја! od pгvoq dana. qtгVnI cilJ НUВЗ87 tima Је Iп­ teqracija BosГle I Herceqoviпе u qlobalnu ekonomJju ute-

metjenu па znanJu I lskustvu kroz гazvoЈ ЈСТ sektora u reql ЈI. te яvагапЈе uslovaza Jataпје

lokalne IТ zaJednice. kao I

promovlsanje kulture sariJdпје I dijelj enja znзпја.

Pored rnznЊ aktivnosti па

tjJol promodll i organ1zad1I radl НUВ387.Јednа оо рп­ mam1h је svakako promod!a roworking na&1а гada.

Rзд u coworkingu podrazumlЈevз. rad u zajednJёkDm prostoru kDjl dlјеШе sa drug1m ро­ ledinclma sliCnog profiJa I ОМ­ га vam moguCnost da иpozna­ jete ЈlшIe SIJёne SebI (uspuJS1retI ЩU rnretu poslovnih kDntakata),grnditeodnosesek1ijentlma u profesionalnom I ugodnom ol<rutenju. аи I da lakSe dodete do nov1h pos1ovnih projekata.

Na!ak:tst. sam korк:eptrowor­ kinga па 8alkanu}oS uvlJek n1-

tedovolJno prepoznai,zbogt.ega Је upravo promodJa i populartzзсlја rada 1z ovakv1h okrutenJa ledan od dljeva пе ы­ то НUВЗ87

tima. vet I drug1h

coworking prostora iz reg1ona. На ideju о partnerstvu sa c:oworicing prostoJima iz гegl­ је НUВ387 t1m је doSao na јесј­ пот оо svojih redovnih tlmsk1h sastanш, kзоо su shvat1ll da је medusobnasaradnjaldea1anvk1 ne samo promoclje oowortdnga па 10k.alпоm nlvou, vet I jataпја medusobnlh veza izmedu c:oworking prostoГcl. kojl se lопа­ ko SUSreCU sa slltnlm probIemJта 1izazovima па dnevnoj baZI..

Nakon sto је Ideja prezentovana predstavnJc1ma par-

tnersldh coworklng prostora, НUВЗ87 је vrlo bгzo dobIo ро-

CODEHUB

Nikiic

postao dio regionalne 'r &

zit1vne odgmюre, nakon ёega su odmah krenшl u realizadJu Iste. Као рм rezuJt:at ove saгаdлје, НUВЗ87 је krelrao partnersku mreZU sa ~ ге­ glonalnih <DWortdng prostora u ВosnII HercegovirU, Сг­ пој Gori, Srbljl, Hrvats100jl Кosovu, 100jl uklJutuju: 8 SPARК(Mostar)

8 SmartOfftc:e(ВanjaLuka) 8 00DEНUBNliGit

• Smart отсе (Вeograd) 8 НUВЗ85 (Zagreb)

8 Innovat1on Centre кosovo(PrШinа)

SvtBanovt НUВЗ87zaјed­ tako оо sзоо imaju dodatnu benefidju u vidu dva dала bespJatnog 100ristenja пavedenih c:oworldng prostora па mјeseCnој bazI, tm kзо пlсе

sto Вanovi dotiёnih mogu ~ rtst1t1 НUВЗ87 дvз dana ье­ splatno svзkog тјesecз. РП tome, sve sto osoba 100ja fel1 sebI rezervisati mjesto u пе­ kom оо navedenih coworidnва treba urзdlt1је Infonnlsatl svogс:оmmunitymanзgеraо

putovanju nekDJlkodana tз­ niје. nakoп eegз moiespoJiti ugodnо sa kortsnim - spakovati se za put,lsprobati по­ VI ooworking рrostoгpotpuло besplatno, te usput uроzла­ tl novegrndove i пove Јјшiе.

Modemizadja паtinа rз­ оо, fleks:ibilnost I profesionaItzзт kojl nudl Гcl.d iz coworking prostora omogutavaju роveeanЈе produktivnost1, teПJи dodatno doprinase upravo ovakve benefidje I olalclan rad tak I kada то­ rate putovatl u Јпostranstvo, zbog ёega НUВЗ87 tIm vjeruЈе оо се Banovt nllhovog. аНI partnersklh ooworklnga Izu· zetno dlenitl пove moguCnoStI koje Imaju па raspoЈава­ пЈи -1tonesamo usvom grз~ du, vet 1Sirom reg1je. О reglonaInoj ODwoddng mreti za Тehnopolis info:

" ,,

Ivз VuCkovit

-Ddlltt8C.I18

...... Тl . . I . . . , . . . .

--............

• _1., ahb ..... II.1 1rIOIU........" ... а. М_

....Кonkurspredstav(jo

jedan оо hljuёпih тefюпizoroo zй podrShu nauёnoistrotivoёhoj zojвdnlcl

vОprвdije1Jerю sredstva zo 2019. godinu /zrюse 55О.000euг

oIU odnosu па 2018. godinџ budtet NIID honkursје uve6:m za 37.5%

zo

+

roqramska Iln[ja za prШапЈе mentoгinq usluqa, koju гealizuje Minlstaгstvo eilonoтјје, izctvaji!l se kao jedan оо najznaыnijih vidova nefinansijske pOOr§(e рredшetЈта u сг­

noj Goгi, QClje је usluqa mentoгi nqa besplatna 1dostupna svim zainteгesovanlm mikro, maUm, sгedПјјт pгedшеСјта

i predu-

wnicima koji se bave PmiZVOOпјom Ш prШanјem ustuqa.

U toku programa sertifikovano је ЗА mentora, kojl su шрј~по zamlll men toring trenJnge organlzovane ро ја­ paлskoј melodolog1jllzob!asti poslovanja kзko postojetih, tako 1startup preduzeta, dijagnostiftkovanja preduzeса, finаnsјјskog menadtrnen-

1I

!а,

marketinga, рisanја blznJs proizvodnog menadtmenta, poslovne koтunika­ аје I razvoја Ijudskih гesursз.

Znanjementorasekonstantno unapreduje kroz struCne tтeпlпке koje vode konsultantl ,apanskeagendjezamedunaгodnusaradnju - ЈЈСА. кroz dugorOCn.i pгoresod 25 do 50 besplatnih satl ро koп­ snJku, ргШ.а se sveobuhvatna podrSka korisnicima kroz Iп­ divldualnl pristup. Дрravlјапје preduzetfma zahtjeva veliku odgovornost. Иasnlk se rnora bavfti rjeSavй­ nјет mnoSlVa svakodnevnih operat1vnJh рјюпја Ј пета do1IOIjnovreтena za analizimnje I planiranje. Zato se kroz теn­ (оппу program тikro, таliт I srednjlrn preduzetlma nudl рl апа,

nejinaпsljska podrSJш za dljagnostifilrovanje stanja, razvoj unutnJ§пjih perJoпnаnsi predиzeЩ UMpretkn}e mmad'bnenta I prolzvotln}f!', kaz:ao jt: genera1nj dtrddDr DirektDrata za inVeSIidje. I<IZYOj МSP i uprav!janje EU tondovima,

_8abIt.

Мепјоппг роmа!е vlasnlku 111 dlrekton.t preduz.eса da ргеpoznа kljutnu tacku polencijala svog poslovaпја. U tom procesu preduz.eсе t.e mentorima obezы ed.lti potrebne infoпnаdје,а mentori се sprovesti dodatne ала­ lize kako Ы se razvlo зkciоп! рlал za daljl razvoј poslovaпја. КоmипЈkзсЈја I povjeгепје Izmedu menlora i vlasnika preduzeta su kljuc za шрјeSan mentoring.

!/I

'III/I//////I!///////

11

Do sada је u Стој Gori шlи­ gu mentoringa iskorist:l.lo oko 58 kDr1snika, а u t1m prtvred-

1<---1nJm subjektima zabilje!eno broja zaposl.enih za ~ 1'akode, 90% bлisnllca povetanЈе

шосјепи da im је ovaј

proces

ЈЮmogao оо sagJedaju lЮSto­ )ete stanje u koшpaniј1. defl-

oИu potendJale za rast 1kreiraju strategl.ju za dalji raZVOJ. U 2019. godini potvrduje se trend шрј~пе imрlеmелta­ сјје рroггата kako ћпаnSll­ ske, tako i nefinansljske ро­ d~ke koје reallzuje Mlnlslarstvo ekonom1je. Povetan Је broja podr!anih preduzeta liznosa dodlJeljenih sredstava (и 2018. је podrt.ano 102 preduzeta i iznos POdrSke Ыо veа za ргеko 50%, u odnosu па

I/J;/Й1IJ

Mentorski program se sprovodi i u Tehnopolisu Каko se i u IPC TehnopoUs sprovodl mentorskl program. krajem oktobra је reatizovan drugi рс Гeclи ОЈТ - on the јоь trainln9 sa kOfisnicom

mentoringa. Војапот PeгovJc.

"""'" mentoOO.ОЛ-јu је-­

vaogospo-

Onје izrazioveLiko

zado-

voI,istvo postignutim rezuttatima u dosadaSnjem SPrCNO~ programa: .,zoisto SO'1I jz, J8I JOdeI Ј f.1entome su iskusпe I /jjepo.sџ pri/agodile sџ­ ge"ie p<ema potrebamo Iю­ risnice. PrimfjeOO sam оо ро­ stoji veШю POVjererJje izmedu mentorhi ј preduzetпice. о to је ono stcје hfjuёno 20 dobor

"""""'" proces..

onjec:qasriocLajeu men-

i ViSe nego oбgledno. Zadad kqje su mentorke osmisb1e zo 8ojonu su od/i61f'. istal<ao је Yamanaka Stanarka ЈРС TehnopoUs i

korisrJicз.

па

programa. 8оја­

PeroviC.je i vi~ nego za-

dcwo!JnaonimStojedosada dobila iz mentoring progга­ ma..мentOfingprogtamтeje гюnehina6npohrenиoi~

tita samdo tIebodopristupom .$\Ot)f7J

bizrisu па SiStetnOtiCniI

toringu vaZrю da mentori ne odmah sugestije ЈХ&­ duzetniku. VeC da па poCei:ku izgrade dobar odnos i оо dеtaUrю anatiziraju pos(ova-

rizalatai snЮstmю fюje mogu

Japanske

l1ie. а оо se onda na osrюvu

PГedUZeCemJaSne wldeudo-

agencljezamedunarod -

cif1lenitnog staпja preduze-

_.,,-tclюmюж;о

radi па unaprederUu ро­ stovanja. .\IolЮ bih оо noglasim оо је u mentoringu veo-

bizniso. koo i SC1Idete 5toje ро­

"" Sд­ rэdпји

rod izrnedи mentoю i ptedџ­

Mi\jana PekoIIIC,jedna ос! sertifikovanlh mentorki IРС

zetniha. а tDје и cм::m sJиCaju

Т""""",,",. """"""јетаСај

din

мasas-

hi

Уата­

'-konsuLtant iz

lJ1CA).

dзји

са

ma1Юinodo {X)Sts:;кjed"tiChj

/"IOCn ChoSIDsanlmz\b}i'"IJ iМJjonixJpod1йudoblajesJв оо fюristimzo pkJnirorJIec;Jek>Iшpnog prrxeso

upravfJonjo

/1еООоpd:юlJSati ј hciюp0stj6 zoafonecЏNe", reIda јеona.

rnentomg pnx:esaJerse kroz analizirarJje posI.ovanja predUZeC.a u korist identifikovar1a mOgUCnOSti za bUdUC:i rast. ~ preporukeza unaprede'1ie~J(oIюЫpost;­

gU slo bOIje rezultote и ovom smislu, som proces podrozи­

""""""",,_00_

mjieIю zojednithj юdrпentoro. v/asпfю PtedUZeCO i zq:юslе­

оо и istom Qrю slo CМl wstu

jesr.-Japanshe ogencje10 rnedlnatOCh.I sorCК:Irjџ UICAJ i slandaл:iizovo-

2017. godinu). obzirom па sustinske, f nе talro та/е Izтјепе Prograта ZQ urwpredenje konkиren­ tnosti prtvrede f programskih

..sa

/ЈnЈЈа uоkviПl istog, oёekuje se

I da broj predиzeCa koja се biti podriana u tekuooj godini Ьи­ de znatajno veel (oko200 preduzeta), uodnosu па prethodnе godlne",lstakao је гепегal­ nJ direlctor ваЫс I dodao dз, U skladu sa zahljevima preduz.ehlilca, U 2020. godinl, МinJ­ starstvo ekooomlie planiГcl. dз­ Iје unapredenJe svakog роје­ dlnaCnog progr-ama, аНI uvodenJe dviJe nove programske linJје, i 10: Programske liпј­ је za pod~ku digita1noj transformadjl biznlsa I Programske liniје za POdrSkU intemadonalizadjl ММSP. МЕК

",..\ о

.

е

\

поро

О ...., ·

Рзrtпеrl ~

.

--'1/f///I/If////Iff/lllhI//!. ~ /, '/l!il!!. {//////I! К8Ioojev.tjtdanLoka1-

nl8kdoN PIan za mLade u OPItW NIkiIt sproveden u

rfodu od usv.vanja FИaпа 2010. godine NIk!6t је ьоgatUl za veUkl broj sadrПJa koЈI ~u nlz mogut:no-

.. Z8dOVOI,IStVOm .. Isute

stl za UnaPrederUe POkWVa

PerIOdU 2QU·20U1 godtne, POmIIk: u odnosu па PerIOd

Izrade pnIthodnog. U ,...

mc..dJh I pobotJИnJ. kvatJteta2fvota u gradu, kao1to

'11/1/////////////III///////{///III////////////!jI///////III!J//////1II//f/jIh •

sunovaмlapotOiiiita,no­ ve јауne ustanove kutiu-

re, oUmp{ts1d baz8n, nQV8 19raUita, trg, brajne kut.tur-

ne rnantr.stadje, nova FWduz:8ta I PrtUk8 ПI ZaPOiUak80 I podrtk8 za а-

varve.

-- _--__Ik_- ....

TeQt Nacrta PIana tzra-Је AadnagNPO. kojuje м. а

u saradnjl $а ml.adkna

"н_

L.okaI.nI аkdon' ptan za

mI.ade 2020-2021 nastoja-

re I akttvnosti, OrnI8dtМkU poOOku na LOIWnOm nIVOU prlbU!1 postavQenlm stand ardlma I cl1J8Ylma u medunanxlnoj_.

[})[?Dш)(s G:JB~®Oru ~@C5[J@WD@ ~@~®~8

•

••

•

UsvaJanJem nove strateglJe realizovacemo brojne aktivnosti ondacija Petrovic Njeqo~ osnovana

је

u (гп ој Gori па­ kon usvaJanja zakoпа о st atusu nasljednika Dinastije Petгovlc NJeqo!: Uјџlџ 2011. Qodine. sa cltjem ule~a u ГдZ'Юјu i promociji Сте 60re kroz aktivnosti I partnerstva

u oblasti solidamosti, ekoloqiЈе i kulture. Pro~eQOdine, Fon<ЈасјЈа Jeozvanilila saradnju sa

IPC Tehnopolls potpisivanjem Memoranduma. sa Рrinоот Nlkolom Petroviёem Njego!em razgovarall

smo о dosa~nJoJ saradnjl, utisdma, aktIvnostima i Ьи­ duCim planov1ma Fondadje.

Fondaciju Petrovil: Njegos ste osnovaIi kзо diгek­ tni potomak dinastije petroујс NjegoS, sa cillem da иее­

stvujete u razvoЈи i рroто­

kohez.lju i razvoj

dN~tava

шrne ~e(UlcinJ, Herceg-

сјјј Cme Gore kroz akcije i

Izvan polltitkih Ш ku1tumih

partneгstva u oblasti soudarnosti, ekologije i kulture. Recite пат neSto viSe о

p:xIjela. Које dosadaSnje aktivnosti Fondacije biste istakli I па koје ste najviSe ponosni?

Tokom posljednjlh 8 godlna sprovedeno је vИe оо 200 aktivnostl уezзпо za оуе trt teme I 10 па ојеlој ter1tor1jl Сте Gore. RadШ smo u рм­

Novi). Netu detaljno optsivati pomenute aktivnosti jerone za тenе predstavljaju jedan sveobuhvatnl angafman. U vezi sa ovoт posvetenoStu, опо 5to osjetam nlје ponos vet izmJјeЯnа osjeeanja 12medu Ыјепја Sto se niје то810 urndШ vИe I zadovoljstva zbogsvegakortsnogStojeua-

{оте.

2:еliо sam da stvaranje па~

FondaclJe bude Jedan

od osnovnlh elemenata zakonaostatusunasljednika dinasti je. Zapravo, {О za mene predstavlja moguCnost odr1avanja svrsishodnog prisustva па~е porodice u Cmoj Gori. Sto se tiee izbora З роlја dJelovanja Fondadje, sollda rnost, ekologlJa I ku1tura, опl predstavljaju za тепе пеорhodал poUgon za

tnerstvusao~,nevla­

пјenој Моsзт Ьоlје иpoznaо

dinim оrganшајата I testo kao pod~ka sugradanima kojl suse naSli u пеуоlј ј . Ро­ krenull smo takode I razne radlonlce 12 oblasti urban!zта (Вајјсе), revita1i2acite sela(Vnnac}iunapredenjakul-

stvamost тоје итЈЈе.

Za~to ste %а filozofiju Fondacije Petrovic Njego! l%аЬrэli slogan "Small is beautifuJ'"?

SmalI is beautifu.J jenaslov knjige ekDnomLste 1ћumani­ ste Fmsta Fridriha Sumahera koji opisuje сdrШtvo ро mjeri oovjeka•. Ovuk:njlgu sam оtkЛо poёetkom 1970. godiпе kada sзт zavrnavao stud.ije arh.itekture. Ом za тenе predstavlja prvo globalno rзz­ mШјanјеороtreblzaрroтје­

I_ . _ 1119

пот mOOela, пе sзто ekonomskog 111 d..шtvепog уеС i kultumog рв tak i duhovnog. То је svoJevrsnl pr1NCnik «EkoloSke drf.ave-. Nakon snоуа ОУеliС1n1 koll su pokrenuli veCinu sukoba u ovom dfјelи Evrope, ОУај mоto mi је Izgledao kao nQVI паC1n poziOon1гanja nasprnm vеШdh izazova koје predstavlja gloЬаЈпо zagrijevanje I bezgrз­ пlёnа Ijudska aktivnosl

sa Tehnopolisom ste ржi­ ViSe od godinu daпа potpisali Memoг.mdum о saradnji, nakоп koјеа: ste organizova1i i pгezentad­ ju novih tehnologija usluiЫ ekoloske t:raIШсlје. ~ ta ste prepoznali u Tehnopolisu da Ы pokrenuli ovakvu saradnJu? Vet оо тОје prve posjete Tehnopollsu Ыо sзт zadlvIјеп kvalltetomsadriaja kзо I izgIedom VaSeg centra. Ostvз­ ПЈје slnergiju izmedu inоvза­ је, ekologlje I ekonom1je. Rз­ zllCite funkdonalnostl centrз I njegovi kapacitetl za obuku I razmJenusu prednostza rз­ zvoj оpStinе 1odliean рптlеЈ' za djelu ОТI.U Goru.

Tokom ove posete ј srdaCne dobrodoSl1ce koju тlје РМ­ d.io VaS d.irektor, gospod.in Ва­ takov!csasvojim t:imom,odтаћ sзт poielio da skloplто partnerstvo sa Fondad)от. тako smo organizovali i zзјednlCkз dva dogadaja. Моram reC:i da smo ЬШ potpuno z.adovoljni sa prve dvtје sзгаdnЈе u pog!edu usloУа, 'ећпlасе podr.ske 1gostopr1mstva. Siguran sзт да Сето s\jedeCe godinе razvitl ОУи saradnlu.

Va! s ln 80ris Petrovic Njego§ Ыо predavacnajedпот od nasih doga4aJa, Starting-up in NikSic vol.б је пејto

- .Enterpreneurship In а smaU con nected world", kojem ste i Vi рrisustvova­ li. кakvi su VaSi utisci?

8ЈО sam poseЬпо sreCan 510 је тој sin Вorisueestvovao u оvoт MasterClass-u. S јednе strane sto је mogaо да mlа­ dim buduClm preduzetnidта ponudi svoje пе sзmо licпо Iskustvo ЈеЈ' Је 1sam stvor1osopstvenu kompanlju u digita1noj obIastl, VeC Ilskustvo koje је stekao u prufanju ро­ drSke vellkim kompanijama I start-up preduzeClma u ор­ timizaciji njlhovlh komunlk:adonih mrefa. 1'akode sam Ыо sretan sto је ovoт pr1likom aktIvnо obnov\o kontal<t sa ernom Gorom. Које aktivnosti Fondaciје su trenutno aktuelne i ро­ stoje llneke koје bistenajavill za naredni period?

PIVi I паЈУa!nЈјl projekat danas te рпргета budul:nosti Fondadje I postavljanje поуе strategije koja се јој omogutiti da оье2:ы едl пјепи oortlvost ZЗрrзvo, od 2018. godJne v1ве пе dobIjamo sredstva Ь­ ko је predvldeno u zakonu о statusu naslJednlka дina­ stlJe. Stoga тогато pronaCl sredstva za svoju autonomiJu I otvor1ti пМu Fondadju z.a ~Ire projekte I partnerstva van CrneGore. ovu поуи st:rnteglju је тој sin Вoris predlotlo u septembru. Тrebalo Ы da otpocne u рмт mjesecima пзred­ пе godine. Slgwзn sam da је njegova posjeta Тећпороll­ su povezanа sa njegovom feIјотdз ulotl vИeuFопdadјu 1za Cтu GoПЈ. Uvjeren sзтЈ da {;е пат ova пova strateglја omogutiti da razvijemosaradnju sa Тehnороlisorn.

I daJje {;ето bItl prisutni u sve trt obIastl. solldamosti, ekologijJ I kulturi. АН dOOaСето I ~tvrtu obIast, а опа је u VeZI sa inovacljama ро­ sebno u obIasti tlvotne sredine. Na kraju blh rekao da је Tehnopolls lтао veoта pozitivan utlcaJ па Fondadju, da smo mu veoта zзhvalni ј da {;ето VeC pol:etkDm поуе goдЈпе planirati поуе zajednlckeaktivnostl.

J.FJN.V.

:ј:ј:

>--< \Ј

П

---i

m

I Z О \Ј

О

r:: сп :ј:ј:

;::ј ~

_ _ 2IJII

CJENOVNIK KETERINGA Sendvici Sendvifl (priutaJsir I prilogJdressing, gove4a ре~епЈса/зiг i prilogl dressing, iunkalsir ј prilog/dressing, Ьагепа pel:enica/sir I prilogl dressing, posni sendvll:fslr i prilogldressing, vegeterijanskl sendvil:) СЈјепа ро 080Ы: 4.2 EUR + PDV

Predjeio Pn\uta,

$Iг,

,

goveda priuta, masline

Posno predjelo Vegeterijansko predjelo СЈјепа рс 080Ы: 4.5 EUR +

РОУ

Капареј (francuski hljeb) pel:enic8, &Iг, krastav8c, тавl!п. pr§uta, ај" kisjela paprika, l:eri paradajz Goveda ресепЈса, sir, l:eri paradajz, kisjela paprlka RibIji kanapel Vegeterijanski kanapel (Ыlјпl аЈг, gгilоvзпо povrte, АатрјпјопЈ) Уotпl zalogaji Slatki zalogaji (5 kanapea ро 080Ы + 1 уоепЈ) Osvjezenje: f1a§irana voda, kl8jela voda, gaziranll negazlranl 8okovll атепсапо kafa Сјјепа ро osоЫ: 7 EUR + PDV КапареЈ Вагепа

Rucak па bazi bife stoia i osvjezenje Мlх теаа (роресЈ, рЈlее! ћlе 8а suзаmоm,

karadordeva , rafnji6i, 6еуарј, зlапјпа ОУ!је vrste mesa (рјlе6е i пеkо drugo RlbIji тепl

ј зl.) mезо)

Vegеtеriјапski тепј

Prilozi (pomfr!t, pekarskl krompir, rifoto i grilоvапо povr6e, pire kromplr Ј sl.)

Salata Hljeb Sitпi kola~i (ponuda podrazumijeva Isklju~lvo poslutenje па Ьзz! svedskog stola) Osvjetenje: flaAirana voda, kisjela voda, gazirani i negazirani sokovi i americano kafa Servis Сlјепа ро оаоЫ: 11 EUR + POV

Kiasicni ruёаk torba (ragu t:orba, potaf - povrtni/posni i 81.) jagnjeee, svinjsko petenje, riba ј 81.

Prilozi (pomfrtt, pekarskl krompir, rifoto ј grilovano povrte, pire krompir ј 51.)

Salata Hljeb Sttnl kola(:i (ропudа podrazumijeva iзklјutlvо poslufenje па bazi svedskog 5tola) Osvjefenje: flaAirana voda, kisjela voda, gaziranll negazJrani sokovi ј americano kafa Servis Сјјепа ро osоЫ: 13 EUR + POV Теlесе,

Kafe pauza americano kafa, taj, оЫ(:па i kisjela voda, gazlrani i negazirani sokovi Сјјепа ро оаоЫ: 1.3 EUR + РDУ

ZAKUPSALA MULТIMEDIJALNA

SALA

Iznaj m ljivanje do 3 casa: 50 EUR + РОУ IznajrnlJlvanJe do 6 савоуа: 100 EUR + РОУ IznajmljtvanJe preko 12 casova: 200 EUR + PDV

•••• •••••••••• ••••••••• ••••••••• ••••••••• ••••••••• •••••••••

'0 ' " 'П' •• • ••• •

••••••

••••••

•• •• ••

• •••

• ••

•

" РО2:0 nlп~

" Okrugt.1 sto·

postavka"

30 mjesta

100 rnJesta

••• •

• •••••

••• •••

•• •••

"Uftonlca" 10 mJestll

•

" и vartjan~ "

30 mjesta

SALA ZA SASTANKE IznajmljlvanJe do 3 сава: 25 EUR + РОУ Iznajmljivanje do 6 савоуа: 50 EUR + РОУ Iznajmljivanje preko 12 сазоуа: 150 EUR +

РОУ

•

UCIONICA Iznajmljivanje do 3 casa: 20 EUR + РОУ Iznajmljivanje do 6 сазоуа: 40 EU R + Р ОУ Iznajmljivanje preko 12 casova : 120 EUR + РОУ

••

•

••

10 mjesta

POpu8tl : 10% za З dana zakupa 20% za 5 dana zakupa 30% ukollko је u рјјапји dugorotl\ija saradnia

U clj. nu zakupa .а 1 8 је ukljuceno: Kllmatizacija prostora OddavanJe hJgijene prostora Upotreba Upotreba Upotreba Upotreba Upotreba Upotreba

оргете za ozvutenje (Muttimedijalna sa18)

projektora !ар 'ор ratunara d!stПЬUCIје zvuka za medije (Multimedijalna за18)

t1ip eart

IЗЫе

whlte boarn {аые Slanje POZlуа za medije Stampanje IЈЗlе pПsи&tvз Izrada kartica за Јтепlта utesnika U cljenu zakupa .ale пl}е ukljufeno : КопАаЈпје opreme za зЈrпullапЈ ргеуоо : МЈп Јтџт зо оsoЬа - З EUR ро оsobЈ od зо do 60 osоЬа - 2 5 EUR ро osobl Ustuge prevoditaca - па upit Ustuge audio i vi(leo зпЈтапја dogadaja ОsoЬа za tehnitku podrtku - па ирЈI

па ирј!

Dogadaji ае najavlJuJu putвm e-mаilа: dо rdlје.ЬrkuIЈа п@gmall .соm . za naJavu Је potrebno poslati popunjen оЬrзza с koJI ае nalazl п а web sajtu: www.tehnopolls.me.

•

\:I('(Y. •• ....•'~.{~. ~

~,

:~J)~:'~ -+ .:Y~.

+

It )

•

•t •

•

,

L - - _. Ј

~

~ TehnopOLiS "'1!IIb

--

,