Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 03. октобар 201 8. година / број 124
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ВЕЛИКАНИ Поред низа значајних и занимљивих дешавања претходних дана, издвојили бисмо два, по нама веома важна догађаја. А то су: после 23 године вратио се Међнародни турнир у рвању "Љубомир Ивановић Геџа" у Младеновац, где му је одувек било место и одржан ј е први регионални фестивал "Валтер фест", посвећен Велимиру Бати Живојиновићу. Младеновац је показао да цени и поштује своје великане, као што су Геџа и Бата.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН - ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
1 6. редовна седница Скупштине ГО Младеновац
ДЕШАВАЊА
КАД КАМ Е Р Е НЕМА
1 6. седница СО Младеновац одржана у среду, 1 9. септембра 201 8. није била директно преношена на сајту медија који иначе преноси (стримује, кад већ телевизију немамо). Оно што се дешавало на седници било је безобразно извитоперавање система, унижавање институције Скупштине, основно непоштовање јавне функције и поверења грађана. Изгледа да главешине из општине не разумеју да победа на изборима никако не значи да су добили мандат да раде шта год желе, већ да општину воде у складу са законом и за општу добробит.
Шта се дешавало на седници?
Пре него што смо кренули са тачкама дневног реда владајућа већина изгласала је да се време обраћања ограничи на три минута, као и да једна особа сме изаћи само једном у расправи око једне тачке. У пракси то је изгледало овако: када нама истекне три минута док постављамо питања, прекину нам излагање, или чак искључе микрофон. Такође, немамо право ни на реплику, ни на поновно излагање. Када владајућа екипа прича испразне флоскуле и приземно нас напада да би скренули пажњу са питања, ограничење не постоји. Измерили смо два излагања Горана Спасојевића који је оба пута причао преко 1 6 минута, док нам је за председника општине понестало батерије.
Битна питања
Ево само неколико информација и питања: - Ако се сећате оних 1 0 милиона са необјављене седнице Већа за пакете дељене пред изборе, видели смо да је ван Скупштине, на Већу, за пројекат „За Младеновчане“ (не можемо им порећи лицемерну креативност у подсмевању) под којим се десило дељење пакета у буџетску резерву пребачено 1 0 милиона динара, иако је председник општи-
не тврдио да се то није десило. Такође смо видели да тај пројекат НИЈЕ ПОСТОЈАО у основној одлуци у буџету, те да се први пут појављује у ребалансу у коме пише да вреди 5 милиона динара. По којој логици је пребачено 1 0 милиона, ако све одлуке око већ проблематичног пројекта, као и јавне набавке и извештаји кажу да је његова вредност 5 милиона? Такође, како то да је списак грађана који су добили пакете усвојен неколико месеци након што су сви пакети већ били подељени? - Такође су нас интересовала и дешавања у ЈКП „Младеновац“ Младеновац у којима су ревизори пронашли низ неправилности. На пример, ЈКП је присвојио преко 1 8 милиона динара новца који се наплаћује од грађана преко рачуна, али за рачун локалне пореске администрације. ЈКП је присвојио туђи новац и приказао га као своју добит и тако помогао да одржи свој рачун у плусу. Питали смо да ли је то тако и даље. - Још једном смо покренули питање квалитета воде јер смо у документу Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда и Београдског водовода и канализације пронашли да се све отпадне воде из насеља без пречишћавања изливају у реку Велики Луг, што је уништило сав живи свет. Још страшније, 3 км низводно од места изливања канализације налази се извориште „Ковачевац“ са кога се једним делом водом за пиће снабдева Младеновац.
Други део дешавања
Да би се успешно избегло одговарање на питања, у сали се налазило и неколико особа којима је посао био да добацују, ометају излагање опозиције и вређају. Наравно, без икаквих санкција. Када би председник општине изашао „да одговори“, то би се свело на измишљање података и цифара, личне вербалне нападе на одборнике опозиције (чак је успео да добаци да ћемо ми „одговарати због Музеја“, иако је све наведено тамо он рекао у интервјуу), испразне флоскуле о невероватном бољитку у нашој општини и слично. Све, само не оно што смо питали.
Шта је добро у свему томе?
Иако су и иначе лицемерни и одговоре већ редовно не добијамо, понашање владајуће већине на овој седници било је приметно безобзирније и бахатије, посебно у делу ограничавања наших излагања и лаконских одговора који показују да они и даље не схватају да буџет нису њихови лични новци. То показује да се плаше реакције јавности – пре свега реакције оних 50% који не гласају. Јавност сада није могла да прати седницу, па су сада били још гори, до те мере да се чак и одборница владајуће већине жалила. Имајте то на уму следећи пут када помислите да им не можете ништа. САМО ЈАКО!
среда 03. октобар 201 8.
Саопштење поводом оснивања Савез за Србију у Младеновцу
Након оснивања Савеза за Србију, као највећег опозиционог блока у Србији, и локалне организације оснивача Савеза су кренуле са формирањем Савеза на локалу. Основали смо Савез у Младеновцу, јер сматрамо да грађани заслужују да имају алтернативу и наду да заиста може доћи до промена. Нисмо се окупили само да бисмо сменили власт у нашој општини, већ да бисмо сменили једну политику понижавања свих грађана, наших комшија, пријатеља и породица. Прешли смо са речи на дела и договорили се око заједничких тачака овде на локалу и око заједничке борбе за нормалан живот свих наших суграђана. Борба против политике сиромаштва коју спроводи актуелна власт, бесплатни уџбеници за основце, мере за подстицај наталитета и подршку породицама, чиста пијаћа вода, развијање туризма са којим се чека иако имамо статус бање, инвестирање у привреду, мере подршке локалним пољопривредницима, слободни избори, питање Косова и Метохије – ту нема места нашим идеолошким разликама, то су питања која се тичу свих нас подједнако. Управо то даје наду да у Младеновцу и у целој Србији може доћи до промена. Склапањем овог и оваквог Савеза начинили смо први корак ка остваривању циља – променама, које ћемо сви заједно реализовати. Вођени том идејом одборничка група „За праведни Младеновац“ је на последњој седници променила име у „Савез за Србију – Младеновац“ и на тај начин послала јасну поруку: удружујемо се, нећемо одустати. Користимо прилику да позовемо све опозиционо оријентисане структуре у Младеновцу да се прикључе заједничком раду, јер нас је систем довео до само једног избора: уједињена власт или уједињена опозиција. Савез за Србију Младеновац информативна служба
АКЦИЈЕ МЛАДЕНОВАЧКИХ НАПРЕДЊАКА
Претходне недеље активисти Српске напредне странке спровели су неколико акција. Офарбали су рукохвате на степеништу код зграде Дома здравља који су били потпуно дотрајали и зарђали, као и у пролазу између два улаза у стамбену зграду у улици Јанка Катића на Булервару и на зеленој површини иза овог стамбеног објекта. У издвојеном одељењу ОШ „Свети Сава“ у Селу Младеновцу уредили су зелену површину. Српска напредна странка делила је суграђанима промотивни материјал. фејс СНС Младеновац
среда 03. октобар 201 8.
Б Е З Б Е ДН О
Дан безбедности у саобраћају обележили су на градском тргу Агенција за безбедност саобраћаја и Комисија за безбедност у саобраћају ГО Младеновац. Полиција је заустављала возаче и делила блу тут слушалице за разговор мобилним и за безбеднију вожњу. Грађани су могли да испробају симулаторе за превртање возила и за директни судар, где се сугерише правилна употреба појаса. Такође су могли да испробају и кретање између чуњева са наочарима кроз које се види поглед возача у алкохолисаном стању и то од 0.5 до преко 2.5 промила алкохола у крви. Симулатор превртања је испробао возач Ласте у пензији Раде Весић који нам је рекао да је срећан што за 40 година вожње није имао такву ситуацију
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
а возио је по целој Европи. Звали су и мене да испробам на чему сам се љубазно захвалио, за 42 године колико имам доз-
волу за вожњу и пређених милион километара у пракси сам имао и превртање и директан судар са ФАПом. После таквих искустава возач научи да постоје и други чиниоци који утичу на безбедност осим оних
прописаних законом. Од представника Агенције добио сам слушалице, практичне јесу а мој савет возачима је да не причају телефоном док возе. Ако баш морају боље је да зауставе возило па нека се испричају. Ученицима од првог до четвртог разреда који су освајали награде на такмичењима ”Шта знаш о безбедности саобраћаја” уручени су бицики, скејтбордови и кациге за бициклисте. Милан Јанковић
ДАНИ П Ч Е Л АРСТВА
21 . и 22. септембра одржани су 1 9. Дана пчеларства општине Младеновац. Владан Глишић, председник општине Младеновац је отворио изложбу и истакао да чланови Друштва пчелара “Космај” имају око 6000 кошница и тај број годинама уназад показује тренд раста. Као и сваке године малишани из вртића Предшколске установе "Јелица Обрадовић" приредили су забавни програм. РДМ
ВЕЖБА
U Mladenovcu }e se od 8. do 11. oktobra odr`ati ve`ba u organizaciji Evroatlantskog koordinacionog centra za vanredne situacije na kojoj }e u~estvovati oko 800 u~esnika iz 32 dr`ave, izjavio je brigadni general ^ezare Marineli, {ef NATO kancelarije za vezu u Beogradu. Iako nije re~ o vojnoj, nego o ve`bi za reagovawe u vanrednim situacijama, pomenuti centar je deo strukture NATO-a i re~ je o prvoj takvoj aktivnosti Alijanse u Srbiji. [ef kancelarije NATO-a objasnio je da }e spasioci kod Mladenovca uve`bavati spasavawe iz urbanih sredina, medicinsko zbriwavawe ugro`enog stanovni{tva, ali i reagovawe u slu~aju hemijskih akcidenata.
Извор: Политика
В.Ј.
3
Веће
На седници Већа општине Младеновац једногласно је усвојен Предлог о ангажовању средстава буџета општине Младеновац за реализацију пратећих трошкова поводом одржавања 32. Међународног турнира у рвању - "Љубомир Ивановић Геџа", као и предлог о расписивању Конкурса за суфинансирање пројеката у области културе који се суфинансирају из буџета градске општине Младеновац за 201 8. годину. Основној школи "Биса Симић" из Велике Крсне одобрена су средства за радова на обележавању терена за кошарку, одбојку и мали фудбал и усвојена је измена финансијског плана МЗ "Баташево" за 201 8. годину.
ЈАВНИ КОНКУРСИ
Општина Младеновац расписала је два јавна конкурса. За јавни конкурс за суфинансирање пројеката у области културе обезбеђена су средства од 530.000 динара а рок пријаве је 5. новембар. За суфинансирање пројеката цркава и верских заједница у 201 8. години општина је одвојила 700.000 динара а рок пријаве је 1 3. октобар.
МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Општина Младеновац је донела Одлуку о додели уговора за израду пројектне документације за Месне заједнице прдузећу БГ АРХ из Београда. Уговорена вредност радова је 708.000 динара са ПДВ-ом.
ЈКП "МЛАДЕНОВАЦ"
ЈКП "Младеновац" наставља са радовима на некатегорисаним путевима на територији ГО Младеновац. У току су радови на Чесмарској улици МЗ "Пружатовац" дужине 365 и ширине 4 метара. На око километар дужине Умчарске улице у Шепшину завршени су припремни радови за насипање пута каменом. Пут годинама није био проходан, а спаја стамбене куће и воћарске плантаже са центром села. Радови се обављају у оквиру програма санације земљаних путева . Почиње анкетирање Екипе водовода и канализације 1 20.000 пољопривредних ЈКП "Младеновац" изводе радове на газдинстава фекалној канализацији фи 200 у улици Зорана Радмиловића у МЗ Републички завод за статистику (РЗС) у "Границе" у дужини од 1 80 метара. понедељак 1 . октобра почео је анкетирање Завршетак радова предвиђен је до 1 20.000 пољопривредних газдинстава у Ср- 1 0. октобра 201 8. године. бији. Анкету о структури пољопривредних газдинстава у нашој земљи обављаће 536 IZVE[TAJ MUP-a анкетара до 30. новембра ове године. Попис Pripadnici Ministarstva unutпољопривреде у Србији спроведен је 201 2. ra{wih poslova iz Mladenovca године, после више од 50 година и то је, uhapsili su K.M. (1979) iz Smeкажу у РЗС, била основа за добијање све- derevske Palanke, zbog postojawa обухватног прегледа структурних карактери- osnova sumwe da je izvr{io kriviстика националне пољопривреде. На тај на- ~no delo neovla{}eno dr`awe opoчин добијена је база статистичких података jnih droga. Kod osumwi~enog je tom потребних за развој националне аграрне по- prilikom prona|ena izvesna koliлитике, израђена је међународно упоредива ~ina opojne droge marihuane. база података и формиран је статистички Osumwi~enom je odre|eno zadРегистар пољопривредних газдинстава који r`avawe do 48 sati i on }e uz kriобезбеђује оквир за пољопривредна ист- vi~nu prijavu biti priveden Osnoраживања на узорку. vnom javnom tu`ila{tvu u Mladenovcu. П.Ј.
4
DNEVNIK
СТИГЛО РЕШЕЊЕ
Обишли смо Селтерс бању и видели како је решен проблем безбедности пешака на простору код ОШ „Коста Ђукић“. Пренећемо наша запажања. Постављена је платформа код аутобуске станице у близини Ветеринарске станице, постављене су упозоравајуће траке из оба правца, саобраћајни знаци, хоризонтална сигнализација, поправљена и допуњена ограда. Урађено је много. Али, као и увек сматрамо да решење мора да буде свеобухватно. Пошто смо прошли колима, запазили смо да од лежеће платформе до пешачког прелаза има има доста простора, па неодговорним возачима из правца Међулужја и поред упозорења на ограничење брзине пружа могућност да убрзају. А циљ је да решење елиминише све потенцијалне безбедоносне опасности.
Као што смо навели неопходно је урадити и тротоаре преко пута школе. А и поново ћемо да нагласимо утицај саобраћаја на аерозагађење, нарочито због близине школских установа. А општина Младеновац о овом питању не посвећује много пажње. Тако није ни обележена Европска недеља мобилности (од 1 6. до 22. септембра) и „Дан без аутомобила“, 22. септембар. А још остаје да се реши и проблем пешачког саобраћаја код улаза у Хотел “Селтерс“. В. Јанковић
Дани европске културне баштине
Дани европске баштине обележавају се сваке године у скоро педесет европских земаља. Заједничка тема ове године била је „Европска година културног наслеђа – уметност дељења“. Наша школа је започела обележавање једне од најмасовнијих културних манифестација у Европи, и то пре седам година - прославом Дана европских језика. Како се у припрему и реализацију програмских садржаја, из године у годину радо укључивао све већи број учесника, како запослених, тако и ученика и родитеља, она постаје једна од кључних и најмасовнијих ваннаставних програмских садржаја у раду школе. Овогодишње обележавање подразумевало је низ образовних и васпитних активности које су трајале од 25.9. до 27.9.201 8. године. Укључивале су ангажованост ученика, запослених и родитеља. Обухваћени садржаји, од изложбе, преко часова посвећених европским језицима и завршне приредбе, имале су за циљ стимулисање осећаја вредности свих европских култура и охрабривање толеранције у ширем смислу. Завршна активност крунисана је заједничким дружењем и дегустацијом традиционалних јела. Захваљујући доброј вољи, савршеној органи-
зацији и осећају заједништва, у једној позитивној атмосфери афирмисано је све оно што чини снагу једне школе. Сви учесници програма могли су уживати у промоцији националног и локалног културног наслеђа са нагласком на европској разноврсној култури, али и јачању осећаја припадности европској породици. Велику захвалност дугујемо родитељима за подршку и ангажованост у свим сегментима реализације планираних садржаја. Ово је само једна од прилика када у оквиру школе као заједнице уживамо у уметности дељења, негујући различитост и посебност сваког од нас. ОШ "Свети Сава"
ДЕШАВАЊА/МЛАДИ
среда 03. октобар 201 8.
ЗАР М ОРА ТАКО
ЛИЧНИ СТАВ
Таман сам се понадала да је Центар за културу и туризам, почео да схвата да би требало за манифестације да пошаље позивнице и медијима, кад оно, ево разочарења. Не разочарења, него потврда да је још увек јача некултура од културе. Истина, љубазан позив је стигао и ДНЕВНИКУ младеновачком, где се каже, „Поштовани, част нам је да вас овим путем позовемо да присуствујете филмском фестивалу у Младеновцу „Валтер фест“… Надамо се успешној сарадњи и скором виђењу, Срдачан позив и добродошли“. Позвани смо на пиће у Фоаје, сви који смо добили позивницу, а затим и на отварање и пројекцију филма „Јужни ветар“. За нас како је рекао водитељ а потвдио директор Бранко Милорадовић резервисан је 7. и 8. ред. И тако, у Фоајеу лепа атмосфера, уз сок разговор са Ђулетом о Батином легату ... руковање са домаћином господином Милорадовићем. Све је обећавало лепо вече. Уђосмо у салу, која је већ била скоро пуна сем резервисаних места. Села сам као и сви са жељом да одгледам отварање и добар филм и о томе са уживањем напишем чланак. Али некултура увек искочи, не може да се прикрије, ту је негде и чека... Прилази ми директор Центра за културу и туризам, господин Милорадовић, баш мени, случајно или не, и каже да устанем да седне госпођа која ће отворити фестивал. Ја га ипак љубазно подсетим да ми је послао позивницу и да нас је позвао овде да седнемо. Господин (да ли је то права реч) Милорадовић
ЖАЛ
КУД „Љубомир Ивановић Геџа“ гостовао је у Албанији, у Тирани, где је требало да наступи у такмичарском и ревијалном делу на међународном фестивалу фолклора "BALKANIKA FOLK FESTIVAL". Нажалост, чланови ансамбла нису имали прилику да на такмичењу покажу своје умеће у игри и песми, што је била и сврха посете. Разлог је учешће фолклорне групе из Приштине под заставом Косова (без обавезне фусноте). Објаве ковачевачких фолклораша на фејсу показују да
је упоран. Поред мене друга господа и госпође, како видим, вертоватно из Београда. О, тај центар моћи коме морамо да се клањамо. Можда ви годсодине Милорадовићу морате понизно да се клањате Београђанима, па чак и по цену да будете некултурни и неваспитани. Ја и верујем многи не морамо. Збогом отварање, јужни ветре, Биковићу... остављам вас у ово лепо вече са надом да ће и у наш град некада ветар, можда баш тај јужни донети кутуру. Пролазим поред других медија који као дувараши (тако се у селу зову непозвани гости) стоје поред зида. Нама ту није место. А да, на селу, када вас позове домаћин на славу, љубазо вас прими, понуди вам столицу, никада вас не помера, јер има више столица од позваних гостију, за сваки случај... Али то су људи који имају домаће васпитање. То, а и много шта друго фали нашем Центру за културу и туризам, а посебно господину Милорадовићу. П.С. Касније сам сазнала да је фестивал отворила госпоћа Јула, Батина супруга. Да сам знала, уступила бих место без размишљања, пре и да су ме питали. Али, да ли је госпођи Јули стварно било место на крају 7. реда, скрајнуто, или су организатори морали унапред, почасној гошћи да обезбеде место, као што су до сада увек радили за представнике власти. А опет, код правих домаћина се зна где седи главни гост, на челу стола. А и за то је потребно домаће васпитање. Весна Јанковић
фолклклор нема границе, нације, земље већ само љубав према игри и чување традиције. Остао је жал и поред малог концерта (без ношњи) испред студенског дома и великог аплауза публике (учесници фестивала). Д.М.
среда 03. октобар 201 8.
DNEVNIK
ЗА Н АШ Е Г БАТУ
суграђани помињу и памте Бату, који је превазишао границе бивше Југославије и био је један од најпознатијих наших глумаца. „Сасвим је логично да Младеновац, из кога је потекао наш вероватно највећи, а свакако најпознатији филмски глумац, Велимир Бата Живојиновића, ода почаст оваквом великану једним фестивалом.“ - рекао је директор центра за културу и туризам Бранко Милорадовић, идејни творац Валтер феста. Фестивал је отворила Лула Живојиновић, удовица Бате Живојиновић и нагласила да је посебно радује У Младеновцу је отворен што је ово прилика да млапрви регионални фестивал Валтер фест. Посвећен је Младеновац је после многлумачкој легенди Велимиру го година опет добио свој Бати Живојиновићу, нашем филмски фестивал. НекаМладеновчанину, родом из да давно то је био, како се Кораћице. Са поносом наши сећам фестивал сценографије и костима. Трајао је неко време и угашен је. Зато овај фестивал посвећен нашем Младеновчанину Велимиру Бати Живојновићу иако је први мора да буде увршћен међу остале београдске фестивале какви су ФЕСТ и СОФЕСТ и да дуго траје и чува сећање на нашег Бату.
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ
Театар у једном дејству "Од сна до јаве" 1 5-22. октобар све представе почињу у 20 часова, појединачне улазнице су 700 динара, комплет (7 представа је 4.200)
понедељак 1 5. октобар –
Позориште Бошко Буха Ежен Лабиш "Флорентински шешир", рeжиja: Даријан Михајловић
уторак 1 6. октобар – Београдско драмско
позориште Ана Ђорђевић "Црна кутија", режија Андреј Носов среда 1 7. октобар – Народно позориште у Приштини и Шабачко позориште Борислав Михајловић Михиз "Бановић Страхиња", режија Небојша Брадић четвртак 1 8. октобар – Народно позориште у Београду "Боливуд", текст и режија Маја Пелевић петак 1 9. октобар – Југословенско драмско позориште Рајнер Вернер Фасбиндер,
КУЛТУРА
ди људи стичу навику да се упознају са домаћом кинематографијом. Такође је истакла да је изузетно поносна, као и цела породица што Батино име и дело наставља да живи и то баш у крају одакле је потекао. Желимо и надамо се да ће фестивал дуго да траје као и Батино име и да ћемо ускоро имати прилику да присуствујемо и отварању Батиног легата у Кораћици. В. Ј . Жири Валтер феста у саставу: Ана Софреновић, глумица, Душан Милић, писац и редитељ и Милан Тодоровић, ФДУ донео је следеће одлуке:
Награду за најбољи филм добио је филм "Јужни ветар", Милоша Аврамовића.
Награду за најбољу режију добио је Лазар Бодрожa за филм "Ederlezi rising", Најбољи глумац на Валтер фесту је Милош Биковић у филму "Јужни ветар". А награда за најбољу глумицу додељена је Марти Бјелици за улогу у филму "Изгредници". Савет Валтер феста је доделио специјалну награду за животно дело легенди наше глумачке сцене глумици Бранки Веселиновић. Михаел Фенглер "Зашто је полудео господин Р?", режија: Бобо Јелчић субота 20. октобар – Књажевско српски театар Крагујевац Д. С. Џексон "Моје бивше, моји бивши", режија Слађана Килибарда недеља 21 . октобар – Звездара театар Борислав Пекић"Корешподенција", режија Горчин Стојановић понедељак 22. октобар додела награда и концерт Ивана Босиљчића, улазнице 1 000 динара
5
ИЗДАЊА „ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА“ ПРЕДСТАВЉЕНА У УКС По традицији, „Шумадијске метафоре“ су представиле своја издања у оквиру педесет петих Међународних сусрета писаца у Београду 23. 9. 201 8. године. Пред препуном салом Удружења књижевника Србије о књигама су говорили Радомир Андрић, председник УКС, Душан Стојковић, уредник издања, и Никола Костадиновић, директор „Шумадијских метафора“. Пред гостима су биле следеће књиге: зборник Шумадијске метафоре 201 8, Табани на језику Слађане (Браниславе) Бушић, Из ока свевидећег – изабране песме прошлогодишњег добитника повеље „Карађорђе“ – Мирољуба Тодоровића и Мома или Цвеће сна Душана Стојковића, монографија објављена поводом десетогодишњице смрти Моме Димића, једног од оснивача самог фестивала. Страни песници гости програма били су Лео Бутнару из Молдавије, Месут Шенол из Турске и Ранко Р. Радовић из Канаде. Своје песме и кратке приче читали су / казивали овогодишња победница Слађана Бранислава Бушић, Александар М. Арсенијевић, Мирослав Павловић, Мирослав Костић, Мајо Даниловић, Бранка Селаковић и Милко Стојковић. Публика је била у прилици да чује и песме истакнутих песника заступљених у рубрици „Дародавци“ Зборника Шумадијских метафора: Зорана М. Мандића, Љубомира Ћорилића и Мирјане Ковачевић. Саопштено је да је овогодишњи добитник повеље „Карађорђе“ Љубомир Ћорилић. Програм је водио Миљурко Вукадиновић.
ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ „КАРАЂОРЂЕ“ Добитник повеље „Карађорђе“ за животно дело, коју додељује песнички фестивал „Шумадијске метафоре“ у Младеновцу, истакнути је песник, књижевни критичар и антологичар ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ из Лознице. Осамнаестом добитнику повеље идуће године ће бити штампана књига изабраних песама. Зоран Антонијевић
6
ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ
ИКОНЕ
З
ЋИЛИМ ЈЕ МАГИЈА
ченици Техничке школе, смера Текстилство присуствовали су у младеновачком Музеју предавању под називом Ткање покренимо нити, ткање је наше сликовно писмо. Кроз ову тему, нагласак се ставља на потребу упоз-
У
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Овогодишња тема: Европска година културног наслеђа, уметност дељења
ахваљујући Радиши Маринковићу и Дејану Манделцу Младеновчани су имали могућност да се упознају са иконописом на територији општине Младеновац у 1 9. веку. У галерији Фоаје Центра за културу и туризам представљене су иконе из цркве Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу, цркве Светог пророка Илије у Црквинама, црква Силаска Светог Духа у Кораћици, црква Пресвете Бого-
У
среда 03. октобар 201 8.
УМ Е Т Н О С Т ДЕЉЕЊА DNEVNIK
родице у великој Крсни. Веома интересантне иконе су са иконописа старе цркве брвнаре у Влашки, као и иконе из старе цркве у Великој Иванчи. Како су аутори нагласили о Иконопису деветнаестог века на територији Младеновца мало се зна у стручној литератури. Најчешће се помињу имена зографа и сликара, Јована Старијевића, званог Јања Молер, и Димитрија Песниковића, чија се имена највише везују за дела на овом простору.
навања и разумевања културног наслеђа као заједничког ресурса, подизању свести о заједничкој историји и вредностима и јачању осећаја припадности и својој и европској заједници. Магдалена Ивковић, музејски сарадник истакла је да је ћилим мало ремек дело српског ткања.
ЕТНО СОБА, ПРЕЛО ~etvrtak 27. septembar otvorena je Etno soba u Domu kulture Vla{ka u organizaciji Udru`ewa od predaka za budu}nost. Sve~anost je zavr{ena prelom kod spomen ~esme Vojvodinac.
Промовисан “Завичајни ноктурно”
У
издању Удружења књижевника и љубитеља књижевности “Литера – Младеновац”, из штампе је изашла песничка књига, групе аутора, коју је приредио Зоран Антонијевић. Поводом Дана европске баштине, 25. септембра, у галерији Центра за културу и туризам Младеновац, одржана је промоција овог својеврсног песничког зборника. Промоцију је отворио млади фрулаш Стефан Димитријевић одсвиравши "Зов за недостижном лепотом", док је солиста Драги Аврамовић, отпевао Сељанчицину песму “Не лудуј Лело”. Песници су читали своје песме заступљене у књизи, програм је водио Зоран Антонијевић, а публици се обратила и председница Удружења “ЛитераМладеновац”, Сања Сарић. Велики одзив публике говори да Младеновац има и велики број љибитеља поезије, што пред културне посленике ставља задатак да књижевне промоције организују чешће. Свако ко је дошао на промоцију добио је на поклон примерак књиге “Завичајни ноктурно”. "Завичајни ноктурно" је првенац у истоименој едицији. У овој поетској књизи
У
заступљени су: Милорад Петровић Сељанчица, Мијослав Стеван Средојевић Полимски, Милосав Б. Влајић, Владимир Арсић, Младен Марјановић, Живослава Арсић, Слободан Облучар, Војкан Живојиновић, Слађана Глишић, Ненад Пајић. Покровитељ издања је општина Младеновац.
Реч приређивача
Завичајна поезија није само својеврсна одредница за формални оквир порекла једног песника, већ је она истински, лирски, говор срца, јер срце је дом успомена и ожиљака. Где год се нашли, у срцу ћемо носити све оно што нас за корене веже, оно што је праг, колевка, прва љубав, прва туга. Завичајна поезија је производ потребе за очувањем духовне везе са огњиштем у ширем смислу речи. У овој књизи представљено је неколико песникиња и песника чија је поезија проткана завичајним мотивима и мотивима љубави и одбачености. Завичајни ноктурно јесте ноћ у којој човек може да ослушне своје срце и пулс земље. То је она дивна ноћ у којој су поветарац, звездано небо, шума, преци и планина једно. То је ноћ у којој се испод пуног месеца, осећања трансформишу у стихове. Зоран Антонијевић
РЕВИЈА НАРОДНИХ НОШЊИ среду, 26. септембра, у фоајеу Центра за културу Младеновац, представљене су народне ношње из већине крајева наше земље.
среда 03. октобар 201 8.
DNEVNIK
7
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Н АШ ГЕ Џ А
Међународни меморијални рвачки турнир у рвању грчко-римским стилом „Љубомир Ивановић Геџа“
З
ахваљујући Рвачком савезу Србије, општини Младеновац, Спортском савезу Младеновац, Рвачком клубу „Љубомир Ивановић Геџа“ као и Министарству за спорт и [AJKA^A омладину МеђунароЉубомир Ивановић Геџа, дни меморијални рв"Ja sam prvi gospodinтренер рвачке ачки турнир у рвању seqak Gexa." репрезентације Југославије, грчко-римским начинио је рвање стилом „Љубомир ^esto je nosio {ajka~u најтрофејнијим олимпијским Ивановић Геџа“ na glavi. I na Olimpijskim спортом свих времена. За 25 после 23 године igrama u Meksiku. Kako se година, до 1 980.године, вратио се у Млаpri~alo zbog toga nije dobio југословенски рвачи, под деновац. AVNOJ-evu nagradu koja je вођство Љубомира 32. међународни donosila prili~nu sumu Ивановића Геџе, освојили су турнир је одржан 29. novca i izvesne 1 29 медаља на највећим септембра у спортском privilegije. светским такмичењима, од центру Младеновац, који којих је свака трећа била носи име нашег чувеног златна. рвача и тренера. Поред Српских спортиста на турниру су наступиле и репрезентације Русије, Мађарске, Грузије, Грчке, Хрватске, Финске, Гватемале, Јапана, Норвешке, Румуније и Француске. Колико је овај турнир јак показују и следећи подаци. Међу 98 такмичара било је 5 носилаца олимпијских медаља, 8 европских и 4 светска првака и 3 олимпијска победника. Промотери турнира су били рвач Давор Штефанек, Мирко Пузоваћ, боксерски Геџа шампион и кошаркаш Горан Грбовић а технички организатор је био младеновачки рвачки клуб. За најбољу екипу проглашена је екипа Русије, друга је Србија а треће Мађарска. Најбољи такмичар је Виктор Немеш, Србија а најбољи млади такмичр Себастијан Нађ. За најбољег тренера проглашен је тренер BORBA Русије а најсудија је био НиZA MLADE кола Торбица. Турнир је отворио предVodio je ozbiqne razgovore седник општине Младеновац u SOFK Srbije da preuzme Владан Глишић и исказао заbrigu o mladima. Smatrao je da довољство што је Младеноu Srbiji ima mnogo talenata i вац поново домаћин турнира da ima obavezu da im ГЕЏА који носи име нашег Младеpomognem, da oja~a rva~ke новчанина, најтрофејнијег klubove, da zemqi obezbedi Када сам, пре 40 година, рвача Геџе, који је оставио nove {ampione i путовао на утакмицу у Скопље неизбрисиве трагове у рвању olimpijce. поред мене су седела двојица и у спорту. Како и доликује великом Македонаца, тренери рвачке рвачу Геџи овај турнир је нај- репрезентације. Враћали су се са чули већи турнир у Србији, а сигу- Светског првенства из Азербејџана. Када су одакле сам, скоро два сата (кружили смо изнад Скопља рно и у региону. Победили су најбољи уз због невремена) причали су ми о Геџи. Никада касније страствено и зналачко нави- нисам чуо да неко са толико љубави и поштовања прича јање младих рвача у препу- о колеги. Био сам јако поносан што сам Младеновчанин. [TAMPARIJA Узгред, победили смо одличну екипу Вардара са 3:2, ној спорској сали. dnevne@gmail.com одлучујућу у првенству, и те године Партизан је био Браво. 011 /8231 -708, О64/2549-1 32 првак СФРЈ у одбојци. ДМ Милан Јанковић
EVA
8
ЋИЛИМ
DNEVNIK
ЗАНИМЉИВОСТИ
среда 03. октобар 201 8.
Због великог значаја у фолклорној прошлости, ћилим је до данас остао симбол снаге сеоске заједнице и цењен је као део романтичних успомена на богаство и лепоту живота на селу.
Аутор текста: Магдалена Ивковић, музејски сарадник Музеја града Београда, одељење Младеновац
У традицији српског народа, ткање је одувек било понос, а највештије ткаље уживале су посебно поштовање. За разлику од тропских области, у којима су топле вунене тканине попут ћилима непотребне, а у севернијим и хладнијим пределима су недовољне, ова врста текстила је идеална за умерене климатске зоне. Зато не изненађује чињеница да се прапостојбином ћилимарства сматра Персија, одакле потичу најквалитетнији примерци. Путеви преношења источњачког ћилимарства на Балкан везани су за продирање Турака у Европу, затим за трговачке путеве, али и за спонтане миграције становништва из суседних и граничних области. Проучавањем ћилима се стиче општи утисак да се овакве прекривке у европском ентеријеру помињу још од IX века, али су оне сигурно постојале и раније. Још од тог времена се разликују декоративне тканине код припадника виших сталежа и код осталог народа. Сачувани документовани подаци о тканинама углавном потичу из XVI и XVII века. Тек је у XIX веку ова делатност представљала економску основу развоја, и то само у појединим центрима у ужој Србији (Пирот) и Војводина (Стапар, Сивац, Меленци, Кумане). Ћилими су уникатни, ручно рађени предмети у домаћој радиности, са симболичним шарама које се преносе с колена на колено. Они су заштитници куће, симболи породичне слоге и богаства. Као део ризнице народног стваралаштва, ћилим је де-
коративни предмет са документарно-историјским значајем. Сведочи о миграционим кретањима, о правцима из којих су досељеници долазили у космајску област, економском и друштвеном развоју града и села, као и о утицају и међусобном преплитању других култура и стилова из прошлости. Колекција ћилима у збирци Музеја Младеновца представља значајно културно благо, које припада српској националној баштини. Ћилимарство у младеновачком крају и у широј космајској области није прерасло у занат, већ је остало у крилу сеоске радиности. Највећи број ћилима потиче из периода од тридесетих до седамдесетих година XX века, када су веома популарни били клечани ћилими. Без обзира на време настанка, израђивани су на хоризонталном разбоју, техникама клечања и чункања. Ткани су са основом од вуне, кудеље или памука, а проткани вуном; рађени су складно, а орнаментисани у духу времена и простора. Орнаментика се развијала примањем и прерадом утицаје са стране, при чему је настајао стил са дозом аутентичне оригиналности. Даровите ткаље су често комбиновале мотиве преузете из других средина и стварале нове комбинације односа боја, орнаментике и ткања. По узорима на пиротско ћилимарство, у своје ћилиме су уграђивале и пиротске мотиве. Тридесетих година XX века, под утицајем панонског културног простора, ткају се ћилими са орнаментима барокне стилизације, у виду флоралних мотива веома живих боја. Један од предмета који је од давнина служио човеку, пре свега за заштиту од хладноће, био је ћилим. Његова функција је вишеструка, током векова се мењала, од искључиво употребне до декоративне и естетске. Од краја XIX до средине XX века, ћилим је постао статусни симбол српске породице, па и етничко обележје. У имућнијим кућама, ћилими су израђивани ћеркама за нови дом, младенцима за срећан
почетак и успех у браку, али и као дарови сватовима (куму, старојку, војводи...). Током црквеног венчања и при уласку у младожењин дом, ћилим је простиран младенцима пред ноге. Дариван је, и то не само члановима породице, најчешће наследницима, него и онима који су завређивали такав поклон. Добијање ћилима на дар значило је огромно поштовање од стране дародавца. Често је поклањан црквама и манастирима, као спомен на преминуле. Ћилимом су украшавани и простори у којима су одржаване светковине, попут свадби, испраћаја или дочекивања званичних гостију. Почетком XX века, с развојем националне свести и родољубља, постао је и предмет престижа. Неизоставан је декор на јавним, политичким, културним и другим манифестацијама. У појединим историјским раздобљима, ћилими су имали веома велику материјалну вредност. Посебно су били цењени они који су рађени са природно бојеном пређом загаситих тонова, какви су ткани у овим крајевима до тридесетих година XX века. Пређа је бојена природним бојама биљног и минералног порекла, због чега је и колорит мекши, пастелних тонова, ретко супротстављених боја и нијанси. Појава анилинских боја довела је до дека-
денције народног ћилимарства. И поред тога, даровите ткаље су умеле да ускладе и изаберу најбољу комбинацију боја за своје рукотворине. Свака је наслеђивала одређени фонд знања: умеће предења, бојење, технике ткања и примену појединих, од давнина познатих орнамената. Али је свака вештија ткаља настојала да своја умећа усаврши, иновира и остави своје обележје на предмету који ради. Због лепоте која потиче од слагања шара различитог карактера, а нарочито у топлим и мирним бојама, трајни и подесни за разноврсну употребу, наши ћилими су били изузетно цењени и у иностранству. Ткањем су, као делом ручног рада, девојке показивале свој укус, спретност и вештину провлачења нити, своју креативност и оригиналност, уношењем личних иновативних елемената у своја ткања. У исто време, ткаље су на тај начин чувале традицију женског ткања, било да се ради о богатим и сиромашним младим девојкама са села или о имућним образованим дамама, које су за собом оставиле у ткање преточене дуге сате проведене уз разбој, слажући ред по ред, поштујући традиционалне, али и личне законе лепоте. Крај 2. дела
среда 03. октобар 201 8.
DNEVNIK
АКТУЕЛНО: Прича о наталитету, стратегије... (2)
9
РЕАГОВАЊЕ
СТРАТЕГИЈА ЗА РАЂАЊЕ ИЛИ ОДУМИРАЊЕ
ДЕ ЦА С Е Н Е Н АРУЧ УЈ У, О Н А С У Д АР Б О ЖИ Ј И
... Године пролазе и све више се приближавамо оној Ршумовој мисли - “Једва чекам да постанем стар да престане да ме мучи она ствар”.
РАД ОД ЈУТРА ДО СУТРА
Мало сам се нашалио овим Ршумовим размишљањем за овако озбиљну тему о наталитету, а “роде” више нису у ни једној комбинацији – да помогну нацији. Свако иоле обавештен о овој теми зна да је мушки идеал искусна невина девојка. И да су два актера у овој игри. Данашњи млади мушкарци су синови мајки које су радиле осам сати и имале времена да се посвете и деци и мужу. Породици. Данашње запослене и младе девојке раде од јутра до сутра. Песма Здравка Чолића “Ти никад нећеш бити као моја мајка”, изазове сузе... јер заиста данашње младе жене не могу да буду робови брака. Али, шта рећи за оне девојке (које сам поменуо) које беже из села у град. Због неких својих амбиција и себичности долазе у град да “покупе” све лакше послове. Ето и код нас у Младеновцу, погледајмо ко ради на киосцима - оне. По кафићима, шанкерице, конобарице, по продавницама, пекарама, фризерским салонима, књижарама, поштама, управи, апотекама, цвећарама итд. Све женско или по који мушкарац, зар не? Они обично раде теже и прљаве послове и ћуте. Жене су успеле да наметну тему о угрожености, да су слабије плаћене од мушкараца и сл.
Тема овогодишње кампање ''Промовишимо шампионе људских права'' подвлачи важност усвајања Универзалне деклерације о људским правима и потврђује посвећеност
Нека је и тако, али то причају школоване жене у трци са мушкарцима и одабиру функција, нарочито у политици. Да ли постоје женски – мушки послови, зависно како се гледају професије међу школованима. Мало се удаљавамо од теме али моја маленкост упућује на највише државне функције: Председник Скупштине Србије – ОНА, премијер Владе опет ОНА, гувернер банке Србије – ОНА. Само још да председник Србије буде женско – односно ОНА и све би било без пардона. Док жене у селу више раде, подижу децу и чувају дом и породицу, поштујући мужа, домаћина као главу куће и све традиционалне вековне вредности. Оне, мајке које су најближе Богу зато што су мајке и домаћице а толико дечице подигоше, Србију уздигоше. Тада се живело у врлини, у Краљевини и није се знало о угрожености, насиљу, да ли ће у Србији “укинути” маму и тату. Односно ширити тезу “родитељ” и “родитељ” без назнаке пола пркоси биолошкој чињеници да дете настаје у интеракцији мушкарца и жене. Даље, не ширити приче које на ништа не личе, само питање: Коме је у интересу да девалвира и поништи стубове на којима почива ова цивилизација? Некада су постојале велике породице и породичне задруге, сада се великом породицом сматра она у којој је троје деце а има и оних које
су многобројније. Постоје и такви који са чуђењем гледају оволику породицу па их питају шта ће им толика деца. град од 30.000 Деца се не планирају становника, слнего се рађају из љубави и ичан Младенослоге, она су дар Божији (и вцу или Лазаревцу! Штетно и не доносе их роде). грешно на шта СПЦ указује. МЛАДЕНОВЧАНКА Џаба нам је све, стандард, СА ТРОЈЕ ДЕЦЕ места, уживање ако Таквих има више примера радна нас је све мање. Зар да у соу нашем граду али овај ме пственој држави неколико одушеви. Недавно, једне ве- деценија будемоза мањина? чери, седим са другарима на Када је омиљени српски паклупи, на тргу Лоле, када је тријарх Павле на то указивао прошетала испред нас зго- жене га нису послушале (оне дна, стасита млада дама са које нису а част изузецима), троје деце. Она је милицио- данас би нас било 1 5-20 минерка, муж милиционер по лиона. Данас се нешто чини казивању Борка Ивковића ко- у покушајима, задњи је час ји је познаје. Зато се Дуда за спас, о зему наша СПЦ и дами јави и поздрави са же- господин Иринеј упозораваљом за још једно, четврто ју... дете. Она се весело насмеја се пољуљају моралуз речи: Договорићемо се, не Чим вредности породице, ето порадићемо на томе, хвала. странпутице. Ваља указати Ја мислим, дај Боже, не знам на пример из Мађарскегде како се зове али то није ни право на државно образовабитно, битна су деца из Дра- ње на факултету повлачи пшинове колоније, из наше обавезу да се бар пет година варошарије. ради у земљи, иначе мора да ПРИЧА О ДЕЦИ И се врати новац који је држава ПОРОДИЦИ МОРАЛНА уложила у појединца. Или Основна грешка докумен- веће опорезивање неудатих та је наставак репродукова- и неожењених. У краљевини ња идеје о томе да ће већи код нас је било, смањивала утицај државе са више новца се плата онима који су имали наводно решити проблеме. једно дете а већа онима са Суштина проблема је вред- више деце и кад се радило о носна и морална а не фин- истом послу. Први да не буду сијска о чему се такође недо- “бесни” јер им мање треба а вољно говори у документу. А породицама са више деце – Јавност ко јавност, како ко, а више треба! Можда није десве нас је мање, више умире мократски али је ПРАВЕДНО него што се рађа. Неке ста- и ПОШТЕНО. тистике говоре да код нас зб(крај) ог чедоморства (абортуса) у Слава Ж. Тодоровић Србији нестане читав један
промовиосању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа. Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 01 . октобра у складу са резолуцијом 45/1 06, коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 1 4. децембра 1 990. године са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способности становника трећег доба. Овогодишња кампања има за циљ:
- Промовисање људских права садржана у Деклерацији и њихову примену у свакодневном животу старијих особа; - Учинити видљивим старије особе који посвећују своје животе борби за људска права у многим областима живота, а не само у оним које их директно погађају; - Постати свестан напретка и изазова у обезбеђивању пуног и једнаког уживања људских права и основних слобода од стране старијих особа;
БРОЈНИЈЕ ПОРОДИЦЕ СА ЧУЂЕЊЕМ ГЛЕДАЈУ
ОКТОБАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИЈИХ ОСОБА
- Направити социјалну мрежу и мобилисати људе који посвећују своје животе борби за људска права у свим фазама живота на глобалном нивоу. Црвени крст Младеновца је као и претходних година, са својим волонтерима обишао популацију старијих и уручио им пакете хране. Пакете је уручио и оним старачким домаћинствима која су у стању социјалне потребе. Црвени крст Младеновац
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
среда 03. октобар 201 8.
ИНФО
Следеће недеље:
октобар - Свети Јевстатије Полиција..........................................1 92 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 3. 6. октобар - Зачеће Светог Јована Ватрогасци...................................... 1 93 Bolnica za interne bolest 9. октобар - Свети Јован Богослов Centrala.....................8231-988 Хитна помоћ...................................1 94 1 2. октобар - Киријак Отшелник – Михољдан АПОТЕКЕ Тачно време....................................1 95 Апотека "Београд" ................8233-679 Предаја телеграма телефоном...1 961 Михољске задушнице Пријава међународни разговор.1 9011 Апотека "Сана"..................... 8230-1 57 06.1 0.201 8. Задушнице су црквени празник када хришВојна хитна помоћ........................1 976 ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Пријава телефонских сметњи...1 9771 Centrala......................8241-600 ћани посећују гробове својих ближњих и узносе Центар за обавештавање............1 985 Услужни центар............8231 -260 молитве Богу за њих. Увек падају у суботу. АМСС помоћ на путу....................1 987 8233-980, 8230-891 МАЛИ ОГЛАСИ Бројеви телефона.......................11 811 Prodajem seosko doma}instvo, Служба буђења...........................1 9811 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A na izuzetnoj lokaciji u centru Kova~evca, Разна обавештења.....................1 981 2 Javno komunalno preduze}e 23 ara, na kvalitetnom zemqi{tu, sa dva Војна полиција............................1 9860 Mladenovac stambena objekta (potrebno renovirawe) struja, Метеролошки подаци..............1 9822/1 Centrala......................8231-422 voda, bunar, septi~ka jama, ispred kapije staje Важни телефони.........................11 811 Beogradske elektrane Mladenovac gradski prevoz, blizina prodavnice, {kole, Лото извештај..........................1 9822/2 Pozivni centar...........8233-521 uli~no osvetqewe, 5 km udaqeno od KULTURA I TURIZAM Gradsko grejawe..........8231-872 Centar za kulturu i turizam Elektrodistribucija Mladenovac ................................................8231-230 Centrala....8231-338, 8232-082 Muzej Mladenovca................8232-969 8232-130 Biblioteka.............................8230-200 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Хотел "Селтерс" рецепција. .. 8241 -425 Telekom......................................19771 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" Prijava kvarova..........8237-533 ..........................................064/2124464 8240- 640 PUTOVAWA Центар за социјални рад ..8231 - 01 4 Autobuska stanica................8231-455 ОСИГУРАЊЕ @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 Агенција за осигурање ZDRAVSTVO ..............060/31 2 03 1 2, 064/1 27 04 04, Dom zdravqa Mladenovac 065/821 95 92 Centrala......8231-980,8241-980 - Servis bele tehnike
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ - Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
"Неша"....................... 063/806-6034 - Обућар "Васа" ...........064/000-5660 AUTO MAJSTORI
- Молер "Ицан" ..............064/3400775 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 - Elektronik "Dule" ......063/262-621 - Мото-сервис "Неша" ...064/11 91 509
Mladenovca. Papiri ~isti. Cena - upit. Telefon:
060/3637 996, 064/241 4 600
Prodajem garsoweru u Mladenovcu, 29 m2. Ulica Kneza Lazara 7/22, naseqe Sportski centar. Kompletno renovirana, odmah useqiva. Tel. 062 1626251. Cena: 16.000 evra.
ТА ПЕЋ у одличном стању, 2,5 kW, цена веома повољна. Коришћена две зиме. 065/5594427
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 04. да 1 0. октобра 201 8. 04.
макс. t мин. t
четвртак
18 o 4o
05.
петак
20 o 9o
06.
субота
23 o 1 2o
07.
08.
22 o 1 8o
20 o 9o
недеља понедељак
09.
уторак
20 o 8o
1 0.
среда
21 o 9o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina III , Registarski broj u APR - u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 011 /8231 708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
DNEVNIK
среда 03. октобар 201 8.
DNEVNIK
S Grebenom Despotovim stazama
Акција "С Гребеном стазама Деспота Стефана Лазаревића" је организована по шести пут, 30. септембра 201 8. год. Дуго припремана и планирана, почела је окупљањем у 8 час. у засеоку Петкаћи, село Кораћица. Домаћини су већ у 7 час. спремали добродошлицу гостима. А ускоро су почели да стижу планинари и наши суграђани, уз срдачан дочек, погаче, кафу, чај и сир, расположење је расло. Дошло је време за полазак на стазу, у 9 час. колона креће ка манастиру Павловац из 1 5. века где смо госте упознали са његовом историјом. После краће паузе колона креће ка манастиру Кастељан из 1 4. века, где наш професор Славиша упознаје госте са његовом историјом, старе, порушене зидине причају своју причу. Пут нас води ка Спомен костурници, споменик посвећен палим борцима у првом светсом рату, одакле се пружа прелеп поглед на север Шумадије, а још лепши поглед се употпуњује погледом са видиковца. Освежење уз јабуке, кратка пауза и настављамо пут ка манастиру Тресије из 1 3/1 4. века. Колона вијуга стазама наше лепе планине, јесење боје и лепо време чине своје. Најмлађи учесници
СПОРТ
О Д Б О Ј КА
11
Царина Смедерево – ОК „Младеновац“ 3:1 (21 :25, 27:25, 25:22, 25:1 8 )
акције, Хелена, Вања и Михајло (5 год) храбро праве своје прве планинарске кораке. Стижемо до Споменика палим борцима у другом светском рату. Сликање и кратак одмор и колона од преко 200 учесника се спушта до ПТТ-а, преко потока до насеља Оглавци и до Ловачког дома, где је крај стазе. Учеснике из 1 3 планинарских клубова широм Србије, домаћини чекају. Песма, дружење и осмех на уснама су чекали уморне шетаче, после пређених 1 8 км стазе. КУД "Љубомир Ивановић-Геџа" из Ковацевца, подмладак, свима враћа осмех на лице! Организатор Бранко Марковић испраћа госте, до следећег дружења на некој другој планини. Овом приликом, ПК Гребен је представио своју планинску лепотицу, Космај, у најбољем светлу. Захваљујемо се свим учесницима и спонзорима који су помогли да ова акција буде успешна и лепа! Сузана Филиповић ПК Гребен
Нажалост ОК „Младеновац“ је започео и првенство у Првој лиги Србије поразом. Гостовали су код екипе Царина из Смедерева. Како сами представници одбојкашког клуба кажу „после вођства, и веома бледог издања, далеко неквалитетнији противник преокренуо у своју корист“. У наредном, колу 5. октобра Младеновчани играју Младеновачки одбојкаш- са Лозницом у Младеновцу. ки клуб прославио је 50. година постојања. Истог дана Р.Д. наши одбојкаши су поражени у КУП-у од екипе ВГСК из Великог Градишта, резултатом 3:1 .
KWON
Дана 23.09.201 8. године теквондо такмичење КУП Србије за све узрасне категорије одржано је у организацији Теквондо Асоцијације Србије на Новом Београду, Спортска Хала Ранко Жеравица. Такмичарка Теквондо Клуба КWОN Младеновац Ана Јовановић у узрасту кадета, дисциплина борбе, Б зела је 2 место и освојила класа, тежинска категорија сребрну медаљу. Теквондо Клуба КWОN +59 кг. (апсолутна категорија Младеновац без тежинског лимита), зау-
КАРАТЕ АТЛЕТИКА ULI^NA TRKA MLADENOVCA
Gospojinski atletski miting [abac 2018
Na Gospojinskom atletskom mitingu u [apcu ispred atletskog kluba "Mladenovac" u~estvovali su: Katarina Bojani} 100 m - 3 mesto, Dragan @ivkovi} 200 m - 3 mesto, Gorana @ivkovi} 300 m - 3 mesto. Tako|e, na mitingu je u~estvovala i Ma{a Milojki} koja nije uspela da se domogne medaqe.
Мира Лекић
"Lep dan 21.9.2018. ukrasila je jo{ lep{a uli~na trka u na{em gradu. U~estvovali su svi, od pred{kolaca do veterana, kroz sve uzrasne kategorije i razrede. Mnogo {kolske dece se takmi~ilo, a jo{ vi{e je do{lo da navija i podr`i svoje drugare." Napisali su na fejsu Gimnazijalci. Mi bismo samo dodali da su svi u~esnici bili pobednici, a svim nosiocima medaqa ~estitamo. РД
Na izuzetno masovnom, kvalitetnom turniru "Croatia Open " u Rijeci u~estvovalo je 1500 takmi~ara sa 1900 nastupa, 255 klubova iz 25 dr`ava. Za reprezentaciju Srbije iz karate kluba "Mladenovac" nastupali su Dubravka @ivkovi}, Milo{ Radojevi} i Jovan ]iri}. Imali su odli~ne nastupe i puno me~eva. Milo{ Radojevi} je imao 5 me~eva i osvojio bronzanu medaqu u kategoriji mla|ih seniora - 60 kg. Jovan ]iri} je osvojio 5. mesto. A Dubravka @ivkovi}
ЦРТИЦЕ - Септембар је и месец школских спортских такмичења. Младеновчани су се претходних недеља такмичили на нивоу општине, затим града а неки су се већ пласирали на Републико такмичење.
u katama juniorke osvojila odli~no 7. mesto u konkurenciji skoro 60 takmi~arki. Karate klub "Mladenovac" - Na Me|unarodnom sportskom takmi~ewu osoba sa invaliditetom u~estvovalo je 20 zemaqa. Na{ Mladenov~anin Radoje \or|evi} osvojio je srebrnu medaqu u disciplini tr~awe na 100 metara, a Ivan \uri} bronzanu medaqu.
12
DNEVNIK
Младеновчани н а п р вом м ест у
ФУДБАЛ
БЕОГРАДСКА ЗОНА Резултати 7. коло 30. септембар
Хајдук – Торлак Сопот – Лештане Студ. град - ТЕК Слога Комграп - БСК Батајница БСК Баћевац – Турбина Милутинац – Борац Сремчица – Напредак Будућност – Младеновац
Судије: Јеремић (Барајево)
2:1 2.1 0:0 1 :1 2:3 5:0 2:2 0:1
Наредно 8. коло 5.,6. и 7. октобар
Торлак - Младеновац Напредак – Будућност Борац – Сремчица Турбина – Милутинац БСК Батајница - БСК Баћевац ТЕК Слога – Комграп Лештане - Студенски град Хајдук - Сопот
Утакм и ца 6. кол а ОФК "МЛАДЕНОВАЦ"ФК "СРЕМЧИЦА" 2:0 (0:0) OФК "МЛАДЕНОВАЦ" : Ма-
рић, Максимовић, Стеванчевић, Пантић, В. Николић (Вукићевић 1 8'), Д. Стевановић, Костић, М. Николић, Булат (Ф. Стевановић 61 '), Матејић (Кретић 81 '), Милић ФК "СРЕМЧИЦА" : Брковић, Милашиновић, Гудовић, Савкичћ, С. Савић, М. Савић, Ракић (Пајић 62'), Медан (Васиљевић 58'), Секулић, Радовић (Кадрић 80'), Младеновић
ПРВА БЕОГРАДСКА ЛИГА ГРУПА Ц Резултати 6. коло 29. и 30. септембар
Космај – Ковачевац 8:1 Велика Крсна - Космајац 1 .2 Рабровац - Болеч 0:4 Винча - Пударци 6:2 Ропочево – Дунавац 0:4 Врчин – Шумадија 2:1 У овом колу слободан је тим Село Младеновац.
Наредно 7. коло 7. октобар
Шумадија – Космај Дунавац – Врчин Пударци – Ропочево Село Младеновац – Винча
EV A
главни, помоћници: Судар (Београд) и Ђорђевић (Обреновац) Стрелци : Матејић 76' и 78' Жути картони : Костић 62', Ф. Стевановић 70' из ОФК "Младеновца"а Савкић 1 4' и Васиљевић у 70' ФК"Сремчица" Стадион : "Селтерс" Гледалаца: 1 50 У неубедљивој и растрзаној игри оба тима, у првих 45 минута бележимо по две прилике на обе стране. у 2' млађани Костић са неких шест метара главом шутира право у голмана госта Брковића. Гост је могао до вођства у 27' када траљав шут Радовића са пет метара нешто искоса Марић брани. Гости су поново били у прилици да поведу у 33'. После корнера , неометан са десетак метара центархалф Сремчице Савић шутира лопту главом у пречку. У 38' Младеновчани пропуштају најбољу прилику за гол. Милић са ивице шеснестерца пребацује истрчалог голмана Сремчице Брковића, али не и и упорног Савкића који са гол линије избацује лопту, и спречава домаћина да дође до воћства. Само је то било вредно помена у првих 45 минута. Друго полувреме, донело је конкретнију и бољу игру домаћина. Да су решени да освоје три нова бода, видели смо у 48' када је данас један од бољих у домаћој екипи Космајац - Рабровац Ковачевац - Велика Крсна У овом колу слободан је тим Болеча. Р.Д.М.
ТАБЕЛА
1 . Болеч 2. Врчин 3. Дунавац 4. Винча 5. Космајац 6. Шумадија 7. Велика Крсна 8. Космај 9. С. Младеновац 1 0. Ропочево 11 . Ковачевац 1 2. Пударци 1 3. Рабровац
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
6 5 5 6 5 5 6 6 5 5 5 5 6
5 5 4 4 3 2 2 2 2 1 1 0 0
1 0 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1 1
0 0 0 1 2 2 3 3 3 4 4 4 5
16 15 13 13 9 7 7 7 6 3 3 1 1
среда 03. октобар 201 8.
СПОРТ
Милош Николић нанизао неколико фудбалера Сремчице али траљава завршница однела је лепу прилику. Нове прилике за промену резултата имао је Матејић у 61 ' и 69'. Чврста екипа Сремчице одолевала је до 76'. У поменутом минуту снажан шут Милоша Николића са осамнест метара, голман Сремчице Брковић кратко одбија до ногу Костића који несебично лопту шаље Матејићу, коме није било тешко да са пет метара убаци у гол. Само два минута касније у 78' Младеновчани долазе и до другог гола. Филип Стевановић краде лопту центархалфу Савићу на тридесетак метара од гола и ушавши у
ТАБЕЛА 1 . Младеновац 2. Напредак 3. ТЕК Слога 4. Будућност 5. Хајдук 6. Лештане 7. Студ. град 8. Торлак 9. БСК Батајница 1 0. БСК Баћевац 11 . Сремчица 1 2. Турбина 1 3. Милутинац 1 4. Комграп 1 5. Сопот 1 6. Борац
7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7
5 4 3 4 3 3 3 3 2 3 2 2 2 1 1 1
1 2 4 1 3 1 1 1 3 0 2 2 1 3 2 1
1 1 0 2 1 3 3 3 2 4 3 3 4 3 4 5
ОПШТИНСКА ЛИГА
Резултати 4. коло, 30. 9.
Дедиње - Шепшин 0:4 Слога - Борац 3.0 ОФК Студент - Влашка 1 :1 Иванча – Омладинац 0:0
16 14 13 13 12 10 10 10 9 9 8 8 7 6 5 4
шеснестерац сустиже га Савић и обара. За судију Јеремића није постојала дилема , показавши на једанест метара. Голом са пенала Матејића за коначних 2:0. Младеновчани су зналачки привели утакмицу крају. Са нова три бода, заслужено и сам врх зонашаке табеле.
К УП С Р Б И Ј Е
ОК"МЛАДЕНОВАЦ"ФК" СПАРТА"(Сремчица) 5:2 (2:1 ) OФК "МЛАДЕНОВАЦ" : Пав-
ловић, Н. Петровић, Аврамовић, Богићевић, Кретић, Милојевић (Радошевић 51 '), Милошевић, Јовановић, Булат (Ф. Стевановић 46'), Хајдуквељковић, Милић (Стеванчевић 46') ФК "СПАРТА" : Нићин, Пјевач, Милошевић, Ацман, Ивановић, Јовичић, Ђаковић, Стоиљковић (Иванковић 66'), Ђорђевић, Поповић, Бубоња Комбиновани састав Младеновца у првом колу купа Србије, на територији ФС Београда у среду 26.9. савладао је на "Селтерсу" међуопштинског лигаша ФК "Спарту" из Сремчице. Стрелци за Младеновац били су: Булат 1 4', Хајдуквељковић 25' и 73', Кретић 60' и Н. Петровић 71 ', док за ФК "Спарту" оба гола постигао Ђаковић у 7' и 76'. Радован С. Живановић Марковац - Напредак 0:1
Наредно 5. коло, 7. 1 0.
Шепшин - Марковац Напредак - ОФК Студент Омладинац – Слога Влашка - Иванча Борац - Дедиње
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2