Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 31. октобар 201 8. година / број 128
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
дизајн Вуја Радовановић и синови
ДАНИ СЛОБОДЕ
Октобар је месец слободе за Младеновац. У овом месецу ослобођен је од окупатора у Првом и Другом светском рату. Први рат је био заборављен, више од пола века славио се само 1 2. октобар. Сада је Скупштина града Београда донела одлуку да се заједно прослављају оба датума под називом - Дани слободе. МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН - ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
РОЗ Е ЧАРАПЕ
КОНКУРС
Локална управа расписује конкурс за суфинансирање медија и одређује услове, ми прихватамо ако пише у конкурсу. Вуди Ален се, осим снимањем филмова, бавио и записивањем чудних појава. Тако је писао о неком скоројевићу који је први пут отишао у позориште, у Њујорку и сео у први ред на балкону. Када се усред представе нагнуо да види шта се дешава у партеру пао је. Смејало му се цело позориште и Њујорк. Да би доказао да није скоројевић ишао је свако вече у позориште и падао са балкона у партер, све дотле док публика није престала да обраћа пажњу на њега. На прошлом конкурсу за суфинансирање медија наша пријава није ни разматрана јер је Комисија написала да изјаве
нису оверене код нотара, што се није ни тражило у конкурсу. Образложење је било да је “то општепознато”. Прво, комисија не разматра конкурсну документацију него Стручне службе. Друго, у конкурсу пише да уколико документација није исправна Стручне службе су дужне да траже исправку у накнадно датом року. Тек ако се не достави исправка у задатом року пријава се не разматра. Тако је наша власт прекршила Закон о информисању и Правилник о суфинансирању и ником ништа. На овом конкурсу нема права жалбе. Сада, на последњем конкурсу који је у току, написано је у фусноти да из-
и к х сл ужб а т а задруч н и ст ење ж о л аз оброн курс . - к ј 201 8 м а а у р су н от н ку фусвом ко но
ство један нови вид запошљавања. Испред ове хуманитарне организације Кристина Живковић је рекла да је ово начин помоћу кога се смањује незапосленост али и пружа помоћ онима којима је нај-
ПОДЕЛЕ ДЕЧЈИХ АУТОСЕДИШТА Општине Младеновац је наставила са програмом у вези безбедности саобраћаја на територији наше општине. Родитељима новорођених младеновачких беба подељено је још 30 дечјих аутоседишта. Акција се реализује трећу годину за редом. У протекле три године подељено је око 1 500 седишта. Поред тога организује се и низ предавања и такмичења за школски узраст деце ГОМ
јаве морају да буду оверене код јавног бележника, односно да он потврди да сам ја потписао изјаву и ништа више. Расписали, написали, ми ћемо да урадимо како пише (а урадили бисмо да је писало и у претходном Конкурсу). АЈД' САД ПРОЂИ На нивоу Града, Републике, питали смо МинистаКада се паркирају возила од рство информисања и ни- Музеја у ул. Јаше Продановића не ко не тражи да нотар ове- може да се прође. Таман кренеш неко рава изјаве већ нам кажу скрене у улицу па у рикверц. да већу глупост нису чули. Ја сам спреман да приликом предаје документације обујем и розе чарапе јер је то општепознато и сви знају да је документација исправна само ако се пријава предаје на шалтеру у розе чарапама. Милан Јанковић
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА
Национална служба за запошљавање и општина Младеновац и ове године су организовали Сајмам запошљавања. У Спортском центру се окупило око 33 фирми из Младеновца. Коначан ефекат овог сајма ће се знати после анализе пристиглих пријава послодаваца и одзива незапослених. Сајам је отворио Микан Миросавић, помоћник председника општине задужен за привреду. Добросав Марић, директор лијале за Београд - Националне службе за запошљавање, позвао је сва незапослена лица да се максимално укључе, да траже посао преко Националне службе. На сајму се представила Хуманитарна организација "Дечије срце" која је показала да је хранитељ-
среда 31 . октобар 201 8.
U prethodnom periodu na teritoriji GO Mladenovac nije bilo izvr{enih te`ih krivi~nih dela. Izvr{eno je jedno krivi~no delo nasiqe u porodici i osumwi~en je priveden javnom tu`ila{tvu u Mladenovcu. Tako|e, na podru~ju Mladenovca, u ovom periodu, dogodile su se tri saobra}ajne nezgode sa materijalnom {tetom i jedna sa povre|enim licem. Poginulih nije bilo.
потребнија. И позвала је све људе који су спремни да постану хранитељи, да се јаве овој хуменитарној организацији и градском Центару за социјални рад. В.Ј.
Na putu za Dubonu u ponedeqak u popodnevnim ~asovima dogodila se saobraajna nesre}a u kojoj je D.K. povre|en u sudaru putni~kog vozila i kamiona.
среда 31 . октобар 201 8.
DNEVNIK
ДАНИ СЛОБОДЕ
Први пут град Београд је донео одлуку да заједно слави ослобођење у Првом и Другом светском рату под називом “Дани слободе” рекао је Никола Никодијевић, председник скупштине града на свечаности која је одржана у понедељак на Црквенцу. У знак захвалности др Елси
П УТ Е В И Јагњило
ЈКП "Младеновац" завршило је насипање каменим агрегатом и ваљање улице Милије Првог Мићића у дужини од 475 метара.
Кораћица
Општина Младеновац финансирала је са 1 ,8 милиона динара у изградњу бетонског пешачко-колског моста на потоку Велики
Инглис, уз програм Омладинског позоришта Дадов, венце су положили Денис Киф, амбасадор Велике Британије у Србији, Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда, Андрија Младеновић, помоћник градоначелника, представници Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Владан Глишић, председник градске општине Младеновац. Општина Младеновац обележава 1 00 година од ослобођења и низом других манифестација. У Центру за културу и туризам приказана је представа "Повратак краљице Марије Карађорђевић" у извођењу глумице Љиљане Стјепановић. На сам дан ослобођења, 31 .1 0.201 8. године у 8.00 је Литургија у капели Светог Луке на градском гробљу а након Литургије у 9.30 парастос ратницима Бунар у Кораћичком засеоку Петкајски крај. Мост је изграђен преко бујичног потока којим је приликом обилнијих падавина са Космаја ишла велика количина воде и наноса чиме је цео овај потез у удолини постајао водена препрека дубине и до два метра, а до главног пута се ишло у кругу од пет километара што је нарочито било напорно за четрнаесторо школараца из овог краја. ГОМ
ДЕШАВАЊА
3
МУЗЕЈ Зграда Музеја је завршена у августу месецу и од тада чекамо да се среди и двориште Музеја. Екипа зеленила ЈКП "Младеновац" је ових дана очистила простор од лишћа, шута, ђубрета... И надамо се да ће ове јесење дане искористити за пејзажно уређење. Као што смо пратили градњу Музеја пратићемо и ове радове јер сматрамо да су подједнако битни за установу као што је Музеј.
Ослобођење Младеновца 1 91 8. године. Улазак српске извиднице у варош. младеновачког краја погинулим у ослободилачким ратовима 1 91 2–1 91 8. У Свечаној сали др Елси Инглис организована је трибина "Завршетак Великог рата" проф. др Миле Бјелајац, директора Института за новију историју Србије. Такође ће се положити венци на Споменик српском војнику у Градском парку. У 1 2.00 у Музеју Младеновца биће отварање изложбе "1 00 година од ослобођења Младеновца у Првом светском рату" аутора Велибора Катића са сарадницима. РДМ
КАНАЛИЗАЦИЈА
Екипе водовода и канализације ЈКП "Младеновац" настављају са изградњом III фазе канализационе мреже у Босанско - Ливадарској улици, дужине 1 591 метара. Тренутно се изводе радови у деловима улица Војводе Степе и Старине Новака у МЗ "Селтерс". ЈКП "Младеновац"
МОНТАЖНИ ОБЈЕКТИ Одлука о додели уговора изградња монтажних објеката
Општина Младеновац је доделила уговор у поступку Јавне набавке извођења радова на изградњи монтажних објеката са пројектовањем на територији ГО Младеновац, ("кључ у руке") групи понуђача Ива инвест доо Ивањица и Тесла систем Београд. Вредност уговора је 9.492.240 динара са ПДВ-ом.
ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА Општина Младеновац је упутила позив за подношење понуде за израду техничке документације за изградњу пешачких стаза на територији ГО Младеновац: у делу ул. Хајдук Вељковој, почев од ул. Љубе Давидовића; у делу ул. Смедеревски пут, почев од ул. Јеленине и у делу ул. Срећка Максимовића у МЗ Велика Крсна почев од ул. Белућанске до центра села (школа). Конкурсна документација се преузима са Портала јавних набавки на сајту portal.ujn.gov.rs, интернет странице ГО Младеновац www.mladenovac.rs и на адреси: Градска општина Младеновац, ул. Јанка Катића бр. 6, 11 400 Младеновац, канцеларија бр. 3. Рок за подношење понуде је 6.11 .201 8. године до 1 2,00 часова а јавно отварање понуда истог дана са почетком у 1 2,1 5 часова. За ближе информације обратите се писменим путем на e-mail: npetrovic@mladenovac.rs. ГОМ
4
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА/МЛАДИ
ДА ЛИ ЈЕ ТУ МЕСТО ПОЛИТИЦИ?
Општина Младеновац располаже локалима које издаје у закуп или их под одређеним условима даје на коришћење. Тако свака политичка партија која је активна на подручју Младеновца има своју канцеларију. Прошле недеље смо известили да је ОО СНС прославио 1 0. рођендан СНС-а у својим новим просторијама. Ко се сећа то је простор у Атријуму фонтане. Можда један од најатрактивнијих простора у Младеновцу с обзиром на околне садржаје. Ту је Центар за културу и туризам, Библиотека, Музичка школа, свечана сала др Елси Инглис. Преко пута је Пленумска сала која би требало, према нашим са-
знањима да се реновира. Некада је Атријум фонтане био кафана где се слушала добра музика. Неколико година у назад тај простор је коришћен, веома добро за културна дешавања, отварање сликарске колоније, представе за децу, изложба цвећа, вина, биоскоп на отвореном... Ту се сликају вуковци кад им се свечано доделе дипломе... Можда сам нешто заборавила, али сигурно је да је Атријум фонтане, нарочито када ради фонтана један од лепших делова града. А и прилично искоришћен. А пословни простор који се налази у оквиру Атријума, где се услелио ОО СНС некада је био ТВ Младеновац, онда је ту било удружење деце са сметњама у развоју Делфин, па Дирекција за планирање Београд. Да ли је то онда прави простор за политичку странку, било коју, а нарочито владајућу. За мене, а како видим и друге поштоваоце културе у том локалу је требало да се нађе место за културу, уметност, младе и оне друге ствараоце... Можда стална поставка слика које су настале за време сликарских колоније у Младеновацу...
МЛАДЕНОВАЦ
Младеновац су предсУ емисији „Прело у на/тављали: Vladan Gli{i}, шем сокаку“ на HAPPY TVу представила се општина predsednik gradske op{tine Mladenovac; Zoran Младеновац. Joci}, ~lan Ve}a gradske
ТРИБИНА
U okviru programa prevencije zloupotrebe droga u {kolama, koji je donela Komisija Vlade Republike Srbije za borbu protiv narkomanije u {kolama, Dom zdravqa Mladenovac organizovao tribinu o
ovoj temi. Tribina je se odr`ana 30.10.2018. godine u Velikoj sali GO Mladenovac. Tribina je namewena u~enicima PRVOG razreda Gimnazije, roditeqima i nastavnicima. D.M.
Ево коментара на фејсу и још добрих предлога : "Ba{ ju~e sam sa nekim prijateqima pri~ala na ovu temu. Imamo taj plato za poneka kulturna de{avawa, pored je CZK i galerija, prekoputa plenumska sala koja bi mogla da se renovira i promeni joj se namena i umesto da se taj prostor zaokru`i sli~nim sadr`ajima i da se ovaj prostor biv{eg DIP-a dodeli CZK, recimo delu za turizam, za promovisawe turisti~ke ponude ili sl. oni }e tu da se natakare sa plakatima po staklima, da ru`e izgled te celine a prostora drugih ima za stranke.. Pa stvarno..."
А ОО СНС Младеновац, припада нека канцеларија, у оквиру свих других партиј, ни већа ни мања, онако како приличи. Јер сада када се организују било каква дешавања као декорација ће бити страначки симболи, уз децу и културу. А сложићемо се сви да политици није место ни код једних ни код других. Vesna Jankovi} op{tine Mladenovac zadu`en za kulturu; KUD „Slavko Manojlovi}”; Igor Stankovi} Dru{tvo, p~elara „Kosmaj“ Mladenovac; Vesna Vuji} i Jasmina Stankovi, Udru`enje „Od predaka za budu}nost“; Radi{a Marinkovi} slikar, istori~ar umetnosti; Dragan Kne`evi}, proizvo|a~ cve}a iz sela Jagwilo; Mirko Puzovi} bokser; Jovan ]iri}, karatista; Udru`ewe “Riznica Tradicije” – Jelena Badri} (vez), Gordana Veli~kovi} (slikanje na tekstilu), Ranka Zoloti} (pletewe).
Д.М.
Life humanitarna organizacija se {iri i trenutno vr{imo odabir qudi sa voqom i sve`im idejama za upravu udru`ewa. Tako|e tra`imo i qude koji }e biti ~lanovi udru`ewa i na taj na~in uz nas iskreno pomo}i nekome. Javqajte se!
среда 31 . октобар 201 8.
NAJBOQI I NA FAKULTETIMA
Za studenta {kolske 2017/2018. Ma{inskog fakulteta u Beogradu progla{ena je na{a gimnazijalka, Marija Gajevi}. ^estitamo ti i `elimo mnogo uspeha u `ivotu! Gimnazija
СТИПЕНДИЈЕ ЗА 201 8/201 9. ГОДИНУ
Општина Младеновац је упутила позив студентима да до 1 3.11 .201 8. године доставе пријаве на Конкурс за доделу стипендија за школску 201 8/201 9. годину. Право на стипендије имају студенти од II до V(VI) године основних академских студија и другог степена студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија. Услови, потребна документација и критеријуми могу се видети на сајту општине Младеновац www.mladenovac.rs и на огласној табли а ближе информације на телефон 011 /8241 656.
ЛИЧНИ ПРАТИЛАЦ ДЕТЕТА
Општина Младеновац је продужила рок за Јавни конкурс за оспособљавање 20 особа оба пола за пружање услуге "Лични пратилац детета" до 1 . новембра 201 8. године.
ДОБОРВОЉНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА
Министарство одбране објавило је јавни оглас за пријаву кандидата за добровољно служење војног рока са оружјем и кандидата за слушаоце курса за резервне официре Војске Србије. На добровољно служење војног рока са оружјем у Војсци Србије могу се пријавити кандидати мушког и женског пола који у 201 8. години навршавају од 1 9 до 30 година живота. Јавни оглас је стално отворен, а рангирање кандидата ће се вршити периодично, у складу са упутним роковима.
среда 31 . октобар 201 8.
DNEVNIK
9 . УМЕТНОСТ
Стрип је прича представљена низом слика праћених текстуалним дијалогом и објашњењима. Данас је обично стрип познат као "девета уметност" и категорише се да припада ликовним, драмским и књижевним врстама уметности. Да и Младеновац има своје представнике у овој уметничкој сфери показали су нам наш признати и познати архитекта и StripArt Вујадин Радовановић и млађани Лекић Марко. На награде Вујадина Радовановића већ смо навикли. Али никада није доста ни награда а ни похвала. На овогодишњем сајму књига Вуја је добио признање за најбољи стрип Српска историја и Српски јунакци Великог рата. А на 1 6. Међународном салону стрипа наш Младеновчанин Лекић Марко, који има само 6 година освојио је специјалну награду стручног жирија за стрип „Моји хероји“ за категорију до 1 5 година, где се представило 700 такмичара. Ове године било је укупно око 2000 стрип аутора из 57 земаља света. Салон организује и води Срећна галерија Студентског културног центра Београда, а циљ је афирмација стрип издаваштва и младих аутора. Марко Лекић иде у предшколску установу „Јелица Обрадовић“ у групи „Малац радозналац“. А нацртао је овај стрип када је имао 5 година. В. Јанковић
5
КУЛТУРА
На 63. Међународном сајаму књига представили су се и младеновачки писци: Александар Бећић, Бранко Милорадовић, Зоран Антонијевић, Сања Рашчaнин.
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ четвртак - субота 1 - 3. новембар у 20 сати – "Заспанка за војника", филм Предрага Антонијевића
петак - субота 02 - 03. новембар
у 1 8h - "Брзи брзић – Брзи откачени" – цртани филм Изложба слика Милића од Мачве
отворена до 5. новембра.
ПОЕЗИЈА
У понедељак 29.1 0.201 8. године у Великој сали ГО Младеновац многобројна публика је уживала у промоцији књиге "Песма о Звезди" нашег песника Лекић Миодрага. Промоцију је организовло Књижевно удружење "Литера" Младеновац.
ПРИВАТНА ПЕДИЈАТРИЈСКА ОРДИНАЦИЈА
Др Рушчуклић др Гордана Рушчуклић спец. педијатар
Kulturno umetni~ko dru{tvo "Qubomir Ivanovi}-Gexa", nastupalo je na festivalu vina u centru grada Temi{var - Rumunija.
e-maill: ruscuklic52@gmail.com Краља Александра Обреновића 77/3 (бивша Милосава Влајића)
6
У
Аранђеловцу, у петак 26.1 0.201 8. у 1 9 сати, отворена је изложба чланова Удружења ликовних уметника Младеновца. У Малој галерији УЛУА излагало је 1 8 младеновачких сликара:
Олга Лекић, Валентина Војиновић, Дејан Степановић, Бранкица Џигеровић, Радиша Маринковић, Мирјана Ратковић, Виолета Јовановић, Наташа Василић, Тања Михаиловић, Светлана Тодоровић, Гордана Крстић Драгојдвић, Весна Костић, Радмила Митровић, Јелена Скакун, Дејан Манделц, Христина Петровић, Јасмина Матовић и Славица Вишњић.
Присутнима се најпре обратио домаћин, Омер Петојевић а затим су говорили Славица Вишњић, председник УЛУМа, Сања Сарић, председник ЛИТЕРЕ је говорила о раду удружења писаца и прочитала једну песму, као и Радиша Маринковић о будућој реализацији књиге Иконописање у 1 9. веку на територији општине Младеновац, заједно са Дејаном Манделцом. До сада, за непуне две године постојања овог удружења, реализована су два пројекта, на реду је трећи, одржано је пет колективних изложби, подржано
СЛИКА DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 31 . октобар 201 8.
И З ВАН ОКВ И РА
је учешћем чланова УЛУМ-а седам локалних и међународних ликовних колонија а 7. 11 .201 8. год. у Београду, у Кући Ђуре Јакшића, УЛУМ ће учествовати у представљању младеновачке кулуре и уметности. Изложба у Арађеловцу ће бити отворена за публику до 9. новембра.
Славица Вишњић
среда 31 . октобар 201 8.
Г О В О Р ИЗ С Р Ц А DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
7
"Научник мора бити доступан свима и бавити се едукацијом шире популације" - рекла ми је др Јамина С. Ћирић. И у том духу већ скоро две године плени наша срца и умове својим предавањима. Јасмина је иначе Младеновчанка, научни сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду и предавач на мастер студијама Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одсек за ликовну уметност.
У
вац одржала сам пет тематских предавања, четири о архитектури за време династије Немањића и пето предавање у оквиру манифестације "Дани европске баштине“ под насловом "Идеја Рајског врта у архитектури средњовековне Србије“. Ви сте о томе благовремено обавештавали јавност и на томе Вам најискреније захваљујем.
петак су Младеновчани имали прилику да присуствују једном од низа предавања које сте организовали у Младеновцу. Шта бисте истакли Оно што плени у вашим из предавања о уметности у времену Деспота Стефа- предавањима је веза материјалног и духовног. Да ли на Лазаревића? - 25. октобра 201 8. године архитектонска здања и ору 1 8 часова у свечаној сали наментика, као и уметност "Др Елси Инглис“ одржано је настају као одраз духовнопредавање "Уметност у вре- сти? мену деспота Стефана Лазаревића“ о духовним и егзегетским контекстима уметности за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Као што добро знате, космајски ареал с правом се препознаје и назива једном од београдских Светих Гора. Уз истицање владарских прерогатива деспота Стефана, као и духовне климе, политичке позиције српске Деспотовине, указано је такође и на околност да је деспот Стефан први од двадесетчетворице који је наведен у оснивачкој Повељи витезова Реда змаја. Присутни аудиторијум је имао прилику да се упозна са значењем његове титуле Rex Rasciae Dei Gratia и како га препознају не само у званичним документима будимског палатината већ и у ширем контексту тадашњег европског континент. Истовремено, уз истицање богословског контекста његове гробне цркве, али и других задужбина насталих за време његове владавине, приказан је и изглед деспотове палате у Будиму у Скупштинској улици број 9 где се и данас чува меморија на витешке врлине деспота Стефана Лазаревића. Предавање је замишљено као својеврсни наставак серије предавања која су одржана током 201 7. године. Подсећања зарад, током 201 7. године у организацији Градске општине Младено-
- Средњи век је доба вере и уистину сви видови уметничког исказивања происходе из егзегетског разумевања света. На досадашњим предавањима је било речи о појединим орнаментима. Ви сте, разуме се, упамтили пример орнамента Рајског цветања из цркве Св. Николе у Павловцима, што је уосталом уобличено и објављено у Зборнику радова "600 година манастира Павловац“. Уопште узев, таквих примера је у уметности средњовековне Србије сразмерно много и о таквој теми се може и мора говорити уз примену расположивих научних метода, а то су пре свега књижевни извори. Било је речи и о другим орнаментима, на пример орнаменту соларни диск, о чему сам говорила у оквиру предавања "Од кнеза Лазара до деспота Стефана“ у јулу 201 7. године. Подсетићу истовремено да је било речи и о тумачењу свеукупне структуросимволике средњовековног храма који свој извор налази у рукопису "Хришћанска топографија“ Козме Индикоплова из Александрије који је изнео идеју да је Шатор савеза који је Бог показао Мојсију на Синајској гори у ствари слика света. На основу сачуваних илуминираних рукописа "Хришћанске топографије“ из IX века види се да је свет представљен у облику четвороугла с јасно
назначеним рајским рекама које га наводњавају и океаном који окружује део икумене насељен људским родом. Козмини описи Земље de facto одговарају описима хришћанског храма (у основном смислу речи): Земља је равна правоугаона област, Универзум је двоспратна паралелопипедна кутија која наликује Ковчегу Завета. Основица је Земља а небо је покривач (наведеним описима управо ваља и додати основну поделу фасада позновизантијских храмова на две зоне које су раздвојене кордон венцем). Козма такође објашњава да је равна Земља положена на дну Универзума који представља просторију са сводом (управо као у храму). Укупно узев, све поменуто говори у прилог тумачењима православних храмова насталих као резултат дубоко интелектуалне средине и духовне климе која је преовладавала на територији византијског Царства као и Балкана.
Шта је тренутно ваша сфера интересовања?
- Радим паралелно на више тема, како својих тако и у непосредној сарадњи са студентима. У току је уобличавање монографије "Манастир Св. Николе у Павловцима. Историја и архитектура“, рад на више научних радова у штампи, као и гостујуће професуре у Брну и Марбургу што ме посебно радује. Ипак, изнад свега је рад са млађим кадром, нарочито на једном пројекту у вези са акустиком српских средњовековних храмова, пројекат који називам "Иконе звука“ будући да и звук паралелно учествује у стварању духовног доживљаја homo medievalis-a.
Када ћете нас обрадовати са још неким интересантним предавањем? - Уколико прилике и радни распоред допусте у плану су предавања у вези са култом и иконографијом Св. Николе (у децембру 201 8.) и Св. Ђорђа (мај 201 9.). Разуме се, уколико буде другачијих интересовања увек је
могуће учинити извесне адаптације и измене тема. Српска средњовековна уметност је, као што Вам је познато, толико тематски разноврсна да се инспирација може наћи од орнамента до веома сложених тема попут култова светитеља.
Прошли интервју је имао наслов „У науци нема тачке“. Да ли је ваш научно истраживачки рад у том духу?
- Хвала Вам на подсећању. Да, реч је о цитату професора Светозара Радојчића који је до данашњег дана остао non plus ultra тумачења "старе српске уметности“. Од целокупне наше прошлости ми најмање знамо о времену средњег века на Балкану, када смо можда и једини пут уистину ишли упоредо са великим народима у Европи. Отуда и моје опредељење за српску средњовековну уметност. За научника заиста нема тачке али ни егзактног радног времена. Знате, како се формирате у струци и стичете подробнија знања о једној епохи, како почнете да скупљате све те тзв. еполете, титуле, друштво подразумева да морате бити много озбиљни и да говорите озбиљно са људима, тако да Вас нико не разуме, што је тотални нонсенс. Научник мора бити доступан свима и бавити се едукацијом шире популације. Када држите предавања, посебно млађој популацији, онда морате говорити из срца и говорити увек оно што уистину мислите. Оно што је битно у научно опредељеној историографији је приказати лепоту и уређеност света, али је до научника да одлучи шта ће учинити са временом које му је дато. Мој лични избор је живот у служби историје уметности као научно опредељене дисциплине, што је изнад сваког користољубља или себичлука. Историја уметности је узвишена, право чудо цивилизације, а на чуда се, као што нас средњи век и учи, треба ослањати. Весна Јанковић
8
ЋИЛИМ DNEVNIK
ЗАНИМЉИВОСТИ
среда 31 . октобар 201 8.
Због великог значаја у фолклорној прошлости, ћилим је до данас остао симбол снаге сеоске заједнице и цењен је као део романтичних успомена на богаство и лепоту живота на селу.
Аутор текста: Магдалена Ивковић, музејски саветник Музеја града Београда,
Препредање
У ткању, као и у другим техникама израде текстила, понекад је потребна јака и вишеструко упредена нит, што се посебно односи на кудељну основу ћилима. Уздужне нити основе носиоци су чврстине ткања, те су зато најбоље што тање или више пута прекопљене и тако заједно препредене пуније нити. Препредање се изводило помоћу дружице и сукала. Почетком XX века, вретена и дружице правили су Роми на примитивном стругу, а продавали су их или размењивали за зрнасту храну. У претварању влакна у нит, пређа намењена за основу ћилима се увек после предења удвостручује, тј. препреда, да би била што јача. Пређа за потку може бити двострука и једнострука, што зависи од технике ткања. Када су се влас и потка добијале уз употребу ручних помагала, гребена, затим предењем помоћу вретена, квалитет добијене нити био је на високом нивоу. То најочигледније потврђују старији пиротски ћилими, који се одликују изузетном танкоћом и финоћом ткива. Међутим, од када се вуна и конопља прерађују у радионицама (вуновлачарама, дрндарама), машинским путем, нит је постала лошијег квалитета јер више није била опредена онолико танко као традиционалним начином.
Премотавање пређе – припрема за сновање
Након предења и препредања, пређа се даље премотава, зависно од фазе припреме за сновање. Алат за премотавање за сновање чи-
не: мотовило, вито, сукач и чекрк. Мотовило је прављено од рачвастог лесковог штапа, дугог један до два метра. Оно је представљало и меру за основу дужине пређе. Вито се састојало од две прекрштене летвице, навучене на осу углављену у пањ. Чекрк је сложенији и имао је постоље и четири кочића учвршћена у њему. Припрема основе за ткање почиње премотавањем пређе помоћу мотовила, да би се одредила укупна количина предива за неку дужину и ширину тканине. То се чинило по прецизном прорачуну дужне мере за будући оснутак и броја нити основе за потребну ширину ткања. Дебљина предива и врста брда и нити основни су елементи код прорачуна ширине ћилима. Потребна количина пређе премотава се у раше, чији је облик погодан за даљи третман омекшавања, бељења и скробљења.
Бојење пређе
Опредена вуна спремана је за бељење или бојење, а кудељни конац за омекшавање, бељење или бојење. Уколико ткаља није била задовољна белином пређе, избељивала је на више начина. Повесмо се распростирало по ливади, поливало водом и излагало сунцу. Пређа је бељена ваљањем у пепелу, а затим је испирана водом. За бељење се користио хлор, у који је пређа потапана да одстоји неко време, затим је испирана, а потом искувавана у великим котловима у које је стављан домаћи сапун, који је имао функцију омекшивача. Пређа је потапана у посебно припремљен раствор скроба и воде, уз додатак сапуна, парафина и туткала, који грубо влакно кудеље оплемењују и омекшавају. Пређа је раније бојена само биљним бојама, а пред Први светски рат су уведене анилинске боје код бојаџија. Већина старијих жена знала је за природне боје које се добијају из листа и корена биљака: кармин црвена од броћа, браон од куване орахове љуске, драп из дуњиног листа, модро и љубичасто-
плава од комине грожђа, рујножута од луковог листа, зелена од ливадског зеља. Велика разноврсност биљних врста из непосредног окружења и вештина српских жена при њиховом избору, уз примену одговарајућих киселина и база, омогућавали су постизање трајних боја смирених и елегантних тонова. Бојило се у великим грнчарским лонцима. При бојењу, жене су користиле приближне количине разних састојака, на пример: „зрно плавог камена“, „нарамак рујевине“, „међу три и међу два прста стипсе“, као и приближно време трајања, на пример: „дан и ноћ“, или „девет дана“. Те боје биле су веома постојане и отпорне на прање и време. Бојење се обављало и стављањем пређе у комину, а боја је зависила од врсте грожђа. Бојење „у шарено“ су, такође од давнина, жене радиле тако што су неопредену вуну фарбале у разне боје, а затим су је спајањем преле у различито нијансирану пређу. Може се приметити да је од исте биљке добијана различита боја. Која нијанса ће настати, зависило је од начина бојења, старости биљке, врсте катализатора и дужине држања пређе у припремљеном раствору. Зато је било немогуће изаткати два идентична ћилима јер су одступања у овом процесу увек била присутна. У Младеновцу је 1 921 . године отворена прва бојаџијска радња, власника Животе Симића. У њој је углавном бојена вуна, предиво, ређе тканине, и то анилинским бојама. Како су клечани ћилими били понос сваке боље куће и обавезни део девојачке спреме, на припреми материјала за њихово ткање није се штедело. Живота је боје набављао у велепродаји
у Београду, а ова их је увозила из Немачке, чија индустрија боја није имала конкуренцију у Европи. Радња је увек била пуна жена које су доносиле кануре на бојење или куповале боје да раде саме. Традицују бојаџијске радње наставила је ћерка власника, Десанка Аћимовић, која је у Србији била прва жена школовани мајстор – бојаџија. Бојаџијска радња је постојала до 1 974. године. Бојаџија је преузету робу за бојење обележавао рабошем – пљоснатом малом дашчицом. Урезивањем посебних знакова на њему, означавао је количину донетог материјала. Потом је са рабоша исецао мањи део и пришивао га на преузети материјал за бојење, а већи део је предавао власнику. Једноставнији технолошки процес бојења анилинским бојама, мада у почетку скуп за широке народне слојеве, ипак је временом скоро сасвим потиснуо природне боје, чиме је заувек нестао префињени и складни колорит не само на ћилимима већ и на другим тканинама домаће радиности у Србији. Ћилими ткани пређом бојеном анилинским бојама веома често су нападни, разиграни и контрастни. Крај 6. дела
среда 31 . октобар 201 8.
DNEVNIK
Запис – Јесен (1 )
ЗАНИМЉИВОСТИ
У ГРАДУ ИСПОД ПЛАНИНЕ КОСМАЈА
М Л АДЕН ОВАЦ У Ј ЕСЕЊЕ ДАН Е
Јесен је у пуном сјају а веселе боје лета тешко се предају као да смо у мају. Као “лутајући репортер” кренуо сам улицама града, пуног народа.
Јесен је друго пролеће, где је сваки лист у ствари цвет, каже Албер Ками. Да бих видео како јесен изгледа у нашем граду кренуо сам од железничке пруге, где је варошица настала. Сада је Младеновац екстра град, увек тако леп и млад. Град испод Космаја и пруге снева снове дуге. Док пишем ове редове зграда железничке станице, клуб и други објекти се реновирају. Крајње је време било, што Младеновчанима није било мило. Нешто раније пруга је поправљена, возови редовно долазе и одлазе а велики стари сат ради. Живот се одвија а када се радови заврше ове јесени, железница ће бити у “новом руху”, као некада у великој Југославији, овде на стајалишту налазило се (сјатило) много народа, чекаоница пуна, као вашар. Док радници вредно раде овог сунчаног дана одлазим са станице на моје даље “путовање”, пролазим поред зграде полиције, улица Војводе Путника, наш понос и дика. При крају, лево, гледам башту сва у шаренилу, ту је “Стара механа” песмом опевана. Налазим се у главној улици Петра Краља и сагледавам шта не ваља. Уз “Стару механу” налази се 'ружна зграда' од које идемо до “Липовог лада”. Идем главном улицом лево, пролазим поред лепе зграде Завода за запошљавање, или Бироа рада, али незапосленима мало вајде када на хиљаде Младеновчана у Београду раде. Моје 'путишестије' се наставља поред предузећа “Дамјановић” (некада индустрија меса “7. јули”, чувеног директора Костића). Овде је радио и Влада Вишњић звани “Панга”, познати Младеновчанин и бивши фудбалер из оне чувене генерације наших фудбалера. Као да их и данас гледам – браћу Вишњић. Влада на левом крилу а страији Бранко десна полутка 'осмица' – није из вица, сјајни 'пакер' и про-
фесор српског језика, љубитељима фудбала дика. На жалост он није више међу нама, зато слава Бранку Вишњићу! Мало сам се са разлогом удаљио од теме али нема дилеме, пут се наставља у улици Петра Краља, поред највећег супермаркета “Роде”, мисао даље оде... Јер “Петар Драпшин” је на видику и приферије града ствара слику. Некада предузеће са преко 2.000 радника о којем смо овог пролећа писали и са сетом уздисали. Када је сваки Младеновчанин имао некога у Драпшину. Кад се главна капија поред портирнице широм отвори, као да говори, колико је радника било – и шта се са Драпшином збило. Остала је медицине зграда као некада... Прелазим на другу страну улице, гледам на вртић “Сунце”, деца се весело играју и јесен поздрављају. На овај Михољског лета нови дан, што би рекла Бисера Велетанлић у песми “Сунцем окупан”. Вртић смештен у насељу, улица Жике Павловића и Милована Глишића, заиста импозантно изгледа. Такође и макета зграде горе у улици Јанка Веселиновића. Идем натраг према граду, поред локала, Драпшинове поште, мензе, хотела за самце у улици Славка Манојловића. Поменути хотел ПДМ који је некада давно био на разгледници града а данас пропада. На зубу времена сабласно и руинирано изгледа. Зидови са лица исписани и исцртани порукама неких 'уметника' као слика и прилика небриге. Ако би се окречио и уредио и сачекао неке инвеститоре за боље 'рухо'. Овакав, као да није потребан никоме. Нема радника и самаца, хотел живи свој сан за нови дан, поред улице Петра Краља и то је оно што не ваља.
прошлог века, постојало је чувено Благојево тоцило са великим дрвеним, шином окованим точком. Оштрило је тоцило и Благоје разне ствари и стварчице, уз смешак и шале пролазника, са стазе према брегу одолевало ветру и снегу. Нема више “Благојевог тоцила” ни Благоја, али остадоше шале овог краја. Путем идем према граду и гледам лепих зграда параду. Пролазим поред вишеспратница, зграда Младеновца и успут на делу поздрављам Јевтић Веселу. Ту у близини је “Стара пекара”, виде се дрва у дворишту и деценијама одолева тржишту. Хлеб наш насушни и све своје специјалитете пеку на дрва, баш је пекара права. Ради свих дана у недељи по свачијој жељи. Зато вредне неимаре “Пекаре старе”, поздрављам пекаре, раднике, возаче, вредне продавачице из две продавнице, овде на лицу места и оне на Зеленој пијаци, раде као на траци. Ове речи нису реклама, јер бројне пекаре су међу нама. То је јака и здрава конкуренција, што само грађанима прија. (наставак у следећем броју). Слава Ж. Тодоровић
9
РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА
I ove godine smo posledwi vikend u oktobru vratili kazaqke na satu za 1 sat. Ka`u da smo taj dan spavali du`e. I}i }emo na posao po danu ali }emo se vra}ati po mraku. O tome se ve} du`e vreme raspraqa u EU. Od 4,6 milona Evropqana iz 28 zemaqa ~lanica Unije koji su u~estvovali u anketi, ~ak 84 procenta podr`ava ukidawe letweg i zimskog ra~unawa vremena. Zato je Evropska komisija ovih dana donela istorijsku odluku - posledwe pomerawe kazaqki na satu desi}e se najkasnije u oktobru slede}e godine, a po svemu sude}i ista praksa primeni}e se i u Srbiji, samo za sada nije poznato kada. - Moramo prestati sa pomerawem kazaqki - poru~io je predsednik Evropske komisije @an-Klod Junker. Prema predlogu EK, svaka ~lanica EU bi do aprila 2019. godine trebalo da odlu~i da li }e ostati u zimskom ili letwem ra~unawu vremena. Posledwe obavezno pomerawe sata na letwe ra~unawe bi}e u nedequ, 31. marta 2019. godine, a ~lanice koje `ele da se vrate na zimsko ra~unawe vremena mogle bi uraditi jo{ jedno, posledwe polugodi{we pomerawe, u nedequ, 27. oktobra 2019. godine. Nakon tog datuma, polugodi{we promene vi{e ne}e biti mogu}e. Kako je u Ministarstvu privrede re~eno pre nekoliko nedeqa, kada je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o ra~unawu vremena, ovo ministarstvo }e izmene na nivou EU uzeti u obzir i pristupiti uskla|ivawu srpskih propisa sa evropskim u najkra}em roku. Tako|e, bi}e potrebno da se odlu~imo i za jedan na~in ra~unawa vremena - letwi ili zimski.
R.D.M.
БЛАГОЈЕВО ТОЦИЛО
У близини хотела, давних шездесетих година
фото: Олга Лекић
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
ИНФО
среда 31 . октобар 201 8.
Свети апостол и јеванђелиста Лука
Био је лекар и пријатељ Полиција..........................................1 92 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 Bolnica za interne bolest апостола Павла. Сматра се Ватрогасци...................................... 1 93 да је био Грк, родом из Centrala.....................8231-988 Хитна помоћ...................................1 94 Антиохије. Предање тврди АПОТЕКЕ Тачно време....................................1 95 Апотека "Београд" ................8233-679 да се бавио живописом и да Предаја телеграма телефоном...1 961 је први насликао иконе Исуса Пријава међународни разговор.1 9011 Апотека "Сана"..................... 8230-1 57 Христа, Богородице и Војна хитна помоћ........................1 976 ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ апостола Петра и Павла. Те Пријава телефонских сметњи...1 9771 иконе су биле узор свим Centrala......................8241-600 Центар за обавештавање............1 985 каснијим иконама, због чега се Услужни центар............8231 -260 свети Лука сматра оснивачем АМСС помоћ на путу....................1 987 8233-980, 8230-891 хришћанског иконописа. Бројеви телефона.......................11 811 Служба буђења...........................1 9811 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Следи: Разна обавештења.....................1 981 2 Javno komunalno preduze}e 31 . октобар - Свети Лука – Лукиндан Војна полиција............................1 9860 Mladenovac 1 . новембар - Свети Прохор Пчињски Метеролошки подаци..............1 9822/1 5. новембар - Свети апостол Јаков, први Centrala......................8231-422 Важни телефони.........................11 811 Beogradske elektrane Mladenovac епископ Јерусалимски Лото извештај..........................1 9822/2 Pozivni centar...........8233-521 KULTURA I TURIZAM Gradsko grejawe..........8231-872 Centar za kulturu i turizam Elektrodistribucija Mladenovac ................................................8231-230 Centrala....8231-338, 8232-082 Muzej Mladenovca................8232-969 8232-130 Biblioteka.............................8230-200 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Хотел "Селтерс" рецепција. .. 8241 -425 Telekom......................................19771 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" Prijava kvarova..........8237-533 ..........................................064/2124464 8240- 640 PUTOVAWA Центар за социјални рад ..8231 - 01 4 Autobuska stanica................8231-455 ОСИГУРАЊЕ @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 Агенција за осигурање ZDRAVSTVO ..............060/31 2 03 1 2, 064/1 27 04 04, Dom zdravqa Mladenovac 065/821 95 92 Centrala......8231-980,8241-980
МАЛИ ОГЛАСИ
ПРОДАЈЕМ ШИВАЋУ МАШИНУ БАГАТ 011 /62 38 311 061 /7000 550 Prodajem seosko doma}instvo,
na izuzetnoj lokaciji u centru Kova~evca, 23 ara, na kvalitetnom zemqi{tu, sa dva stambena objekta (potrebno renovirawe) struja, voda, bunar, septi~ka jama, ispred kapije staje gradski prevoz, blizina prodavnice, {kole, uli~no osvetqewe, 5 km udaqeno od Mladenovca. Papiri ~isti. Cena - upit. Telefon:
060/3637 996, 064/241 4 600
- Servis bele tehnike
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ - Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
"Неша"....................... 063/806-6034 - Обућар "Васа" ...........064/000-5660 AUTO MAJSTORI
- Молер "Ицан" ..............064/3400775 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 - Elektronik "Dule" ......063/262-621 - Мото-сервис "Неша" ...064/11 91 509
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 01 . да 07. новембра 201 8. 01 .
макс. t мин. t
четвртак
23 o 1 3o
02.
петак
21 o 11 o
03.
субота
21 o 1 0o
04.
05.
20 o 1 6o
28 o 7o
недеља понедељак
06.
уторак
1 8o 6o
07.
среда
1 7o 7o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina III , Registarski broj u APR - u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 011 /8231 708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
DNEVNIK
среда 31 . октобар 201 8.
DNEVNIK
11
СПОРТ
ПРВА БЕОГРАДСКА ЛИГА ГРУПА Ц
ТУРБИНА З АР И БАЛ А У МЛАДЕНОВЦУ
ФУДБАЛ
Резултати 27. и 28. октобар Космај – Рабровац 4:1 Винча – Ковачевац 1 0:0 Ропочево – Космајац (утакмица прекинута) Врчин – Болеч 3:1 Шумадија – Сл. Младеновац 3:3 Дунавац – Пударци 1 :0
БЕОГРАДСКА ЗОНА Резултати 11 . коло 27. и 28. октобар
Студенски град - Торлак 3:2 Комграп – Сопот 1 :0 БСК Баћевац – Хајдук 4:0 Милутинац – Лештане 0:0 Сремчица - ТЕК Слога 3:0 Будућност - БСК Батајница 1 :0 Младеновац – Турбина 7:0 Напредак – Борац 2:0
Наредно 1 2. коло 2.,3. и 4. новембар
Торлак – Борац Турбина – Напредак БСК Батајница – Младеновац ТЕК Слога – Будућност Лештане – Сремчица Хајдук - Милутинац Сопот - БСК Баћевац Студенски град - Комграп Напредак - Борац
ОФК "МЛАДЕНОВАЦ"- ФК "ТУРБИНА"(Вреоци) 7:0(4:0) OФК "МЛАДЕНОВАЦ" : Ма-
рић, Булат, Стеванчевић, Урош Петровић, Пантић, Д. Стевановић, Костић, Николић (Хајдуквељковић 68'), Ф. Стевановић, Матејић (Кретић 48'), Милић (Јовановић 61 ') ФК "ТУРБИНА" : Матић, Пантелић, Мартиновић, Милић, Пранић (Ристановић 61 '), Б. Бељић, Урошевић, Живковић, Митровић (Миловановић 46'), Г. Бељић, Фогл (Митић 46'), Судије: Микавица из Београда главни, помоћници: Васић Београд и Јевтић из Обреновца Стрелци : Милић 1 3', Матејић у 23' и 47', Костић 28 'и 80', Ф. Стевановић 45', Хајдуквељковић 85' Жути картони : Црвени картон : Пантелић 26' (ФК Турбина) Стадион : "Селтерс" Гледалаца: 200 Убедљива победа Младеновчана. Овога пута на "Селтерсу" домаћин је у лепој и ефикасној игри тотално "размонтирао" Турбину из Вреоца. У двобоју ова два тима, гледаоци су могли да уживају у свој лепоти што доноси сама игра. А имало је шта и да се види.
У овом колу слободан је тим Велике Крсне.
Наредно коло 4. новембар
Лепе акције дамаћина, пропуштене шансе, шутеве у пречку и стативу и седам голова. Расположени лидер начео је мрежу госта у 1 3'. Леп потез вреднога Пантића, који лобом преко укопане одбране Турбине проналази усамљеног Милића који са десетак метара доводи Младеновчане до 1 :0. У 23' било је 2:0. Напад је започео Ф. Стевановић проналази Костића на десној страни, а овај центаршутем Матејића који са осам метара неодбрањиво иза леђа голмана Матића. За трећи гол и можда и најлепши на данашњем мечу побринуо се млађани Костић. У 27' судија Микавица оправдано показује црвени картон беку Турбине Пантелићу у том тренутку последњи играч одбране, због намерног играња руком. Са неких 1 7 метара од гола Костићев леп и прецизан шут испод саме пречке, фудбалсим жаргоном у "деведесет". Голман госта Митић могао је само погледом да ту лопту испрати како завршава у мрежи. Два минута пре краја полувремена одбрану Турбине изиграли су капитен Николић и стрелац Ф. Стевановић за 4:0. Друго полувреме донело је већ у 47' промену резултата. Данас врло добри Урош Петровић упутио је употребљив центар шут а расположени Матејић постиже свој други гол и предност од 5:0. И поред високе предности момци тренера Спасића настављају да притискају већ видно депримирану и преморену екипу Турбина. Ређају се прилике. Николићев шут у 56' зауставља статива. Исти играч у 58' погађа и пречку.
Изгледну прилику у 69' има и Костић али његов ударац завршава преко гола. Прилику за гол пропушта и Пантић у 78'. У 80' нова промена резултата. Хајдуквељковић се изборио за једну лопту на десној страни и одмах проследио Костићу. Уследио је дриблинг данас одличног Костића и његов прецизан шут у голманов десни угао и вођство од 6:0. Ни ту није био крај што се тиче голова. Неуморни Пантић у 86' проналази у шеснаестерцу млађанога Хајдуквељковића који са неких шест метара поставља коначних 7:0. Да Младеновчани заслужено држе водећу позицију у досада једанест одиграних кола показује и интересантни статистички податак. Младеновчани су најефикаснији тим на једном мечу, док је одбрана до сада примила само 4 гола или преведено у статистички оквир на сваких 245 минута неко успе да савлада одбрану лидера. Радован С. Живановић
Пударци – Космај Сл. Младеновац - Дунавац Болеч – Шумадија Космајац – Врчин Ковачевац – Ропочево Велика Крснеа - Винча У овом колу слободан је тим Рабровца.
ТАБЕЛА
1 . Винча 2. Врчин 3. Дунавац 4. Болеч 5. Велика Крсна 6. Космај 7. Космајац 8. С. Младеновац 9. Шумадија 1 0. Ропочево 11 . Рабровац 1 2. Пударци 1 3. Ковачевац
10 9 9 9 9 10 7 9 9 8 10 9 8
8 8 7 6 5 4 4 3 2 1 1 0 1
1 1 2 1 1 1 0 1 3 1 1 3 0
1 0 0 2 3 5 3 5 4 6 8 6 7
25 25 23 19 16 13 12 10 9 4 4 3 3
ОПШТИНСКА ЛИГА Резултати 8. коло 28. октобар
ОФК Студент – Омладинац Марковац - Слога Напредак – Шепшин Иванча - Дедиње Влашка - Борац
5:1 3:1 3:3 5:1 4:2
Наредно 9. коло 4. новембар
Омладинац - Влашка Борац – Напредак 11 8 2 1 26 Дедиње - Марковац 11 5 6 0 21 Шепшин – Иванча 11 6 2 3 20 Слога - ОФК Студент
ТАБЕЛА 1 . Младеновац 2. ТЕК Слога 3. Напредак 4. Будућност 5. Студ. град 6. Сремчица 7. Хајдук 8. Лештане 9. Торлак 1 0. Комграп 11 . БСК Батајница 1 2. БСК Баћевац 1 3. Милутинац 1 4. Турбина 1 5. Сопот 1 6. Борац
11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11
6 5 4 4 4 4 3 3 4 2 2 1 1
2 3 4 4 3 3 5 4 0 4 4 4 2
3 3 3 3 4 4 3 4 7 5 5 6 8
20 18 16 16 15 15 14 13 12 10 10 6 5
ДМ
EVA
[TAMPARIJA dnevne@gmail.com 011 /8231 -708, О64/2549-1 32
12
DNEVNIK
РВАЊЕ
Zavr{eno je svetsko prvenstvo u rvawu koje je odr`ano od 20 do 28.10. u prestonici Ma|arske Budimpe{ti. Reprezentacija Srbije ostvarila istorijski je uspeh osvojiv{i tri medaqe, srebrnu Davor Stefanek i bronzane Mi{a Kaxaja i Viktor Neme{. Sa delegacijom rva~kog saveza Srbije
na prvenstvu su bili i trener Sretenovi} i sudija Matovi} iz rva~kog kluba "Qubomir Ivanovi} Gexa". Ekipa Srbije u ekipnom plasmanu osvojila je peto mesto. Prva je ekipa Rusije sa ~ak {est zlatnih medaqa. RK "Qubomir Ivanovi} Gexa"
ПЛАНИНАРЕЊЕ
U nedequ, 28. oktobra 2018. godine na{ sugra|anin i ~lan PK "Greben", Dejan Milojevi} je krenuo u jedan o najve}ih pe{a~kih, planinarskih uspona. Alpinisti~ka ekspedicija, koju ~ine jo{ 10 alpinista, krenula je u osvajawe Himalaja, vrh Island Peak (6160m) i traja}e tri nedeqe. @elimo mu sre}an put, uspe{an uspon i lepo vreme!
СПОРТ
среда 31 . октобар 201 8.
О Д Б О Ј КА
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ 6. коло 27. октобар 201 8. ОК Младеновац ОК Нови Сад 3:1 (20:1 5, 25:1 3, 25:1 7, 25:21 ) У 6. колу ОК "Младеновац" дочекао је екипу Новог Сада, која је једна од лидера првенства. Иако фаворизовани Новосађани су доживели први пораз у Младеновцу. А наши Младеновчани забележили трећу победу у овом делу првенства. ОК "Младе-
ТАБЕЛА
1 . Рибница 2. Ниш 3. Нови Сад 4. Сд. Царина 5. Борац (ст) 6. Младеновац 7. Железничар 8. ВГСК 9. Напредак 037 1 0. Ко.Митровица 11 . Футог 1 2. Лозница
6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
6 5 5 5 4 3 3 3 1 1 0 0
0 1 1 1 2 3 3 3 5 5 6 6
18 15 14 14 13 9 9 8 4 3 1 0
новац" се тренутно налази у средини табеле на 6. месту. Следеће недеље гостује у Косовској Митровици. РДМ
Napred, Deki! Planinarski klub "Greben" Suzana Filipovi}
OP[TINSKO TAKMI^EWE U RUKOMETU
Op{tinsko takmi~ewe u rukometu bilo je vi{e nego uzbudqivo. Gimnazija je nastupila sa mu{kom i `enskom ekipom, a nastavi}e daqe sa devojkama, koje su rezultatom 5:1 pobedile svoje rivalke. Ginazija
КАРАТЕ
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": U Beogradu Hala Sportova – Ranko @eravica 28. oktobra odr`an je Kup Srbije za pionire i nade (borbe). Me|u 600 u~esnika iz 100 klubova bilo je i Mladenov~ana.
EV A
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
* КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2