Dnevnik 154 by Dnevnik mladenovacki

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

фото: Теодора Јанковић

DNEVNIK среда, 29. мај

2019. година / број 154

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

МЛАДОСТ Тешко је било изабрати слику за насловну страну овог броја ДНЕВНИКА младеновачког. Од веселог кола преко спортских активности до креативних игара, и све то на улицама Младеновца. Прошле недеље Младеновац је био град смеха, песме и радости...

МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН - ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

ЈОШ Ј Е Д Н О ЈКП

СКУПШТИНА

Никло је још једно јавно предузеће. Добра прилика да се упосле партијски кадрови.

У четвртак, 23. маја од ржана је 20. редовна сед ница Скупштине ГО Мла деновац. На седници је би ло највише тачака о реба лансима буџета јавних пр едузећа. Као да нема ни кога у тим јавним предузе ћима ко може да направи буџет који неће да се ме ња. Имам утисак да се бу џети праве од ока, препи сују стари а онда се у ходу прилагођавају. Пажњу привлачи осни вање новог јавног преду зећа ЈКП “Паркинг сервис Младеновац” чији је осни вач ГО Младеновац. Из материјала смо сазнали да ово ЈКП има Мисију, Визију и Циљеве. Мисија овог ЈКПа, као сервиса грађа на, је да на најбољи начин уреди област паркирања моторних возила и реши проблем стационарног са обраћаја у граду. Даље се наводи да је важан се гмент у остваривању Ми сије “добра и редовна са радња са медијима који делују на територији ГО Младеновац”. Баш ме за нима каква ће да буде са радња са Дневником јер из досадшње праксе јавна предузећа као и општина немају никакву сарадњу са нама. Не одговарају на наше дописе и захтеве. Не

обавештавају нас о актив ностима у општини. Могу да разумем када им у по сету долазе партијски дру гови али не разумем када долази градоначелник или његов заменик да се о то ме не обавесте медији. Такође сазнајемо да је систематизацијом предви ђено да буде запослено 29 радника. Скупштина је, кр ајем децембра, поставила Војицу Аврамовића за пре дседника надзорног одбо ра а Дејана Војиновића за члана. За ВД директора предузећа именован је Драган Јелић. Предвиђено је да у Првој зони буде 504 а у другој 216 паркинг ме

#1 од5м и л и он а, Б еоград

ЦЕЛА СРБИ Ј А ШЕТА

После 6 месеци шет њи, протести #1од5мили она су однели многе по беде. Успели смо да сме нимо Јутку, Симоновића, Бабића, спасимо ухапшену децу, зауставимо изградњу гондоле, натерамо бахату власт да више пази шта ради, изборимо се да и РТС почне да прича о на ма, пошаљемо поруку сло боде и у најизолованије крајеве Србије, скренемо пажњу међународне зајед нице, натерамо Вучића да плаче у Нишу, али и да се доказује на својим пла ћеним митинзима. Успели смо да разбијемо страх и да сви заједно пробудимо успавану и измалтретира

ну Србију. Заједно смо ше тали у преко 100 градова Србије и дијаспоре! Али нисмо завршили, тек смо кренули. Сви заједно били смо део највећих протеста у Србији од 5. октобра, заједно смо се смрзавали, киснули и заједно бринули једни о другима. Сада вас позивамо да нам се придружите 8. јуна, на шестомесечној годиш њици од првог протеста, да у свом граду покажете да ми нисмо кукавице, да нас није страх и Вучићу долази крај! Наша снага је сте у томе што се међу нама налазе и страначке, али и ванстраначке личн ости, људи који су ори

среда 29. мај 2019.

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ БЕЗ ОПОЗИЦИЈЕ И овој седници Скупштине оп штине Младеновац нису присуст вовали одборници опозиције, Савез за Србију и Само јако.

Саопштење покрета Само јако пред 20. седницу СО Младеновац

ста. За период јули – де цембар планирани су при ходи без ПДВа (полугоди шњи) од 25.611.000 дина ра. За исти период плани рани су расходи од 25.525. 460 динара, такође без ПДВа. Ала су га уклопили, свака им част! До првог следећег ребаланса. Дакле, знамо да ће ново ЈКП да кошта Мла деновчане из џепа око 50 милиона динара годишње, без ПДВа и за почетак. Колико ће Мисија, Визија и Циљеви да буду испуњени видећемо. Милан Јанковић јентисани и лево и десно. За ових 6 месеци обухвати ли смо проблеме свих сфера друш тва и све слојеве друштва. Изађите 8. ју на, покажите да смо одлучни и да нисмо одустали. Наша борба није само на улици, али ћемо подсет ити Вучића да се не плашимо. У суботу 8. јуна, у 18 часова, цела Ср бија шета у преко 100 градова, јед ним кораком и са једном жељом.

Прво морамо да кажемо да смо пријатно изненађени чињеницом да смо овога пута добили материјал за тачке дневног реда на време. Делује освежавајуће после скоро три годи не бахатог односа према материјалу од стране власти. Охрабрени так вом променом, надали смо се да ћемо добити и одговоре на одбор ничка питања које чекамо далеко дуже од свих законских рокова. Ис поставило се да су наше наде биле неутемељене. Данас, мање од 24 часа до седнице, ми и даље немамо ниједан одговор на велики број од борничких питања у којима се крију сумње у незаконита именовања и ненаменско трошење јавног новца. Пошто власт, супротно свим за конима, правилима и моралу, одбија да пружи информације које би мо рале бити јавно доступне, ОГ Само јако неће присуствовати сутрашњој седници СО Младеновац. Скупшти на служи да се на њој доносе важне одлуке, да се дебатује отворено и на основу јавно доступних инфор мација, а у корист грађана. На нашу жалост, Скупштина ГО Младеновац већ дуго не служи томе и док се овој институцији не врати њен значај и суштина, ми не желимо да учеству јемо у испуњавању форме на уштрб суштине. О тезама из скупштинског мате ријала ћемо обавештавати јавност у следећих неколико дана преко на шег сајта и Фејсбук странице, као и заинтересованих медија.

Уз предивне слике наше драге сугра ђанке и лепо цве ће у нашем ма лом парку и да ље се надамо да ће општински челници ангаж овати стручња ке (више њих) или позвати ст ручну јавност да нађу адеква тну локацију сп оменику деспота Стефана Лазареви ћа. И тако наш понос ни војник остане симбол града. "Не нарушавати функционалност и постојећу најлепшу зелену површину у Младеновцу. То је најлепше лице нашег град. Где се Младе новчани друже, они у пролазу или на клу пама, бар на тренутак забораве на стварност окружени зеленилом, природом. Јер и ми смо ГО део природе." поручила је наша суграђанка #1од5милиона Олга. В. Јанковић

среда 29. мај 2019.

DNEVNIK

ПОЧАСТ СТРЕЉАНИМ

Р О Д О Љ УБ И М А Поводом сећања на жрт ве стрељаних 129 родољуба из Бањичког логора, 26. маја 1943. године, на спомен обе лежју у Малом Пожаревцу венце су положили предста вници три градске општине, домаћина ове године Сопо та, Младеновца и Гроцке. Већину стрељаних за одма зду убијеног немачког вој ника, су представљали мла ди и образовани људи пред којима је тек био живот. Полагањем венаца, поча ст стрељаним родољубима одали су представници опш тинских руководстава три општине из којих су углавном и потицали стрељани родо љуби представници Убнора

и Субнора, општинске орга низације СПС из све три оп штине као једине политичке организације. Венце је у име братске општине Сопота из Хрватске положио представ ник. Повод за размишљање да и Општина Младеновац за наредна обележавања овог крвавог догађаја позове и наше братимљене Градове из Русије, Хрватске, Слове није... Не само у случају овог догађаја из Другог светског рата. Треба напоменути да су испред ОО СПС Младеновац венац положили Вранешевић Душанка, Александар Жив ковић и немачки грађанин ко ји живи у Младеновцу, сада

ДЕШАВАЊА

већ и наш друг Ханс Јоаким Какле Хајо, који се храбро појављује на свим скуповима који обележавају страдање нашег народа у ослободила чким ратовима и нескривено износи кајање, често и емо тивне рекације за злочинач ка недела која су на овим просторима починили, њего ви сународници од којих се он с гнушањем ограђује и осуђује. Друг Хајо младеновачки Вили Брант!!! Пригодан програм су из вели чланови хора из Сопо та. Очигледан је био мањи број присутних у односу на последњих неколико година! Тако да треба можда и бар симболично покренути инци јативу да се окупља 100 гра ђана за једног стрељаног ро дољуба. Или можда и нека друга инцијатива, како би се спречио заборав на овакав један трагични доогађај који има и већи и шири симбо лични значај за страдање српског народа. Напоменимо да је 2023. године, 80 година од стре љања родољуба у Малом Пожаревцу. ОО СПС Младеновац

ЗА БЕОГРАД БГ ВОЗОМ

Путовање градском железницом из Београда ка ободним општинама на јесен. У плану је да интервал полазака у будућности буде пола сата. Путовање ће трајати 55 минута, станице као за путничке возове. Линија БГ воза од Мла деновца до Београда почеће да саобраћа у септембру иа ко је прво било најављено да ће кренути почетком лета. Три месеца касније, возом ће у престоницу стизати и Ла заревчани. На линији од Младеновца до станице Београд центар односно Прокопа, саобраћа ће једна возна композиција, а биће шест полазака на овој линији. Ујутру ће бити три поласка из Младеновца и

ВОДА

На сајту ЈКП „Младено вац“ објављени су резултати лабораторијског испитивања хигијенске исправности воде за пиће из водовода Мла деновац. Од 30 узорака 24 је оцењено као „безбедно“, 3 „не одговара“ и 3 „одговара“. Овога пута обратили смо пажњу само на узорке који су оцењени „не одговара“. То су били: извориште Брестовица – Ковачевац, бунар Кланица и ресторан Каравађо. Разлог

три по подне из Београда. Тада су највеће гужве, а воз може да "повуче" 1.200 љу ди, који би, иначе, до прес тонице стизали аутобусима на линији 493. У децембру ће бити уведено још полаза ка на линији до Младеновца. Путовање ће трајати 55 ми нута, а композиција ће ста јати на свим станицама на којима пристају и путнички возови. У плану је да инте рвал полазака БГ воза на линији до Младеновца буде пола сата, али то је могуће

тек кад се заврши реконс трукција пруге Јајинци Мала Крсна. ЈКП "Београдски метро и воз" потписаће протокол о сарадњи са Секретаријатом за јавни градски превоз, "Ср бија возом" и "Инфрастру ктуром Железница Србије" о међусобној сарадњи на ра звоју БГ воза. Затим ће сни мите станице и стајалишта, како би се урадио план њи хове обнове и оспособиле за наплату карата. РДМ

неисправности је повећана концентрација гвожђа, ман гана. Имамо незваничну ин формацију да се у овим слу чајевима одмах предузимају мере како би се отклонили откривени узроци неисправ ности, много пре него што се објављују ови резултати. Ве рујемо, али нас само интере сује зашто нас о томе не ин формишу стручне службе ЈКП „Младеновца“. Овако кроз анализу објављеног из вештаја се види да је поново контролисано само изво риште Брестовица (03.04 „не

одговара“ поново испитиван 24.4. „безбедан“) а о оста лима нема информације. И поново постављамо питање зашто ови извештаји немају детаљније образложење од стране стручних служби ЈКП „Младеновац“. Весна Јанковић

ИЗРАДА СТУДИЈЕ Општина Младеновац је донела одлуку да услугу из рада студије процене стања постојећег водоводног систе ма повери Привредном друш тву BEOEXPERT DESIGN доо из Београда. Уговорена вре дност је 1.200.000,00 динара са ПДВом.

УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Општина Младеновац до нела је одлуку о избору прог рама/пројеката пријављених за унапређење пољопривре де на територији општине Младеновац из буџета опш тине Младеновац за 2019. годину. Средства су добили (у динарима): Друштво пче лара „Космај“ за два пројекта по 80.500, Удружење од пре дака за будућност 500.000, Удружење виноградара и во ћара 129.800, Добровољно ватрогасно друштво 120.000, Удружење одгајивача говеда сименталске расе 500.000 и Градоносна одбрана Младе новца 1.127.798,17.

РЕГРЕСИРАЊЕ

Општина Младеновац је донела одлуку о додели под стицајних средстава регре сирање вештачког осемења вања говеда за извршено осемењавање у периоду од 1.1. до 30.4.2019. године. Два десет четири домаћинстава добила су укупно 172.500 ди нара. Иначе, износ за регре сирање износи 1.500 динара по приплодном грлу.

ВИДЕО НАДЗОР

Општина Младеновац је oбјавила позив за подношење понуда за извођење радова на уградњи интегрисаног си стема видео надзора у гра дској општини Младеновац (прва фаза). Конкурсна доку ментација се преузима са сај това: http:// portal.ujn.gov.rs/ и http://www. mladenovac.rs/. Рок за подношење понуда је најдаље до 25.6.2019. године до 12,00 часова, на адресу градска општина Младено вац, Комисија за јавну наба вку. За ближе информације обратите се писменим путем на мејл: amatejic@mladenovac.rs

ИЗВЕШТАЈ МУП-а У претходном периоду на подручју Младеновца догоди ле су се три саобраћајне нез годе са материјалном штетом и једна саобраћајна незгода са повређеним лицима.

СЕЋАЊА И С А Д АШ Њ О С Т DNEVNIK

среда 29. мај 2019.

ИНТЕРВЈУ

Ово је прича из нашег угла, из угла Младеновца. А ова прича је спојила квалитет, успех и инспирацију. Чист изазов. Већ сам био ситуиран човек. Али ни сам могао да мирујем. Изази вао сам себе. Желео сам да нешто створим. То је разу мела и моја породица, без чије подршке сигурно не бих успео. Заправо никада нисам ни напустио Младеновац. Ту ми је породична кућа, роди тељи су остали у Младенов цу, већи број пријатеља ми је у Младеновцу. Затим нам показује сни мак из емисије „Практична жена“ где веома успешно спрема специјалитет кајгану са чварцима. Примећујемо како вешто разбија јаја. А камера препознаје нај бољу рекламу за чварке. То су његове две ћеркице Кали на и Итана које са ужива њем једу кајгану и грицкају чварке. Супруга Данијела је иза камере али као права жена ослонац и подршка.

Док се полако приближа вамо Пружатовцу присећамо се детињства и наших лепих успомена. Хлеб, маст и але ва паприка или шећер, најс лађа посластица на улици уз игру и дружење. А код бака и дека док се топила маст у доба свињокоља врући чвар ци су се стапали са домаћим хлебом. А да не помињемо специјалитете где је оклагија лако клизила по тесту чији је састојак била маст... У так вом расположењу стижемо до компаније „Библи“ и гос подина Грегора Губеринића, власника, директора, инова тора... И настављамо причу сећања... Знамо се. Одакле?

Са чувеног Трга где је већина Младеновчана провела своје детињство и младост.

Када су се Губеринићи доселили у Младеновац?

Рођен сам у Плаву у Црној Гори. Мом оцу (др Гу беринић, гинеколог, при. ау тора) понуђен је посао у Мл аденовцу, стан на Тргу, посао за мајку. Таква су некада била времена. Дошао сам у Младеновац у другом разре ду основне школе. Овде сам завршио основну и средњу. По договору настављамо причу без персирања. И ус пут се присећамо заједничих познаника, школских другова, пријатеља, причамо мало и о Грегоровом брату Игору ...

Где те води даље пут?

Војска, факултет... Завршио сам Природно математички факултет у Београду. Током сту дија сам радио као кр упије у казину. Након дипломирања, остао сам у Београду и бавио се 25 година трговином

Шта ти је био мотив да се вратиш у Младеновац?

Одакле идеја да производиш баш чварке?

То је моја идеја. Ја сам само укапирао да чварак мо же да буде бољи производ а да нису потребна велика улагања. Фирму „Библи“ сам основао пре десет година, а овим послом сам почео да се бавим пре пет. Указала ми се прилика да се откупи погон за прераду меса у Пружа товцу. Хтео сам да дођем до неког иновативног произво да. Код великих произво ђача чварци су најче шће успутни произ вод. Коментаришемо „То је као она маркетиншка теорија грм љавина идеја где идеје по тичу од људи који нису из те бранше, зато су ори гиналне, по себне и нео птерећене ст руком...“ Грегор се смеје. Један тех нолог ми је рекао "Успео си само

зато што ниси из ове бра нше". И у конструкцију казана за чварке се Грегор укључио па је „сваки бољи од претхо дног.“

Да ли си гурман?

Не, нисам. Не волим да мешам више од три укуса. Волим кад је бифтек да је бифтек. Опет додајемо: „Ипак си гурман. Кад онако спремаш паштету и кајгану у „Прак тичној жени“, мора да ужваш у добром укусу.“

Када си купио овај погон да ли си нешто знао о месној индустрији?

Нисам, али сам учио... Прво смо кренуо са прера ђевинама од коњског меса, али наше тржиште није било спремно за ову врсту произ вода. И Грегор је стигао до свог чувеног чварка, уз рецепт, традиционалну производњу и личан печат. Како сам каже морао је да направи произ вод који ће да се разликује од других. Па су тако настали и љути чварци, ситни које већ видимо као грицкалице уместо кикирикија...

Да ли си то негде видео?

Не. Видео сам да није потребна велика инвестици ја. Нико није обраћао пажњу на чварке.

среда 29. мај 2019.

DNEVNIK

ИНТЕРВЈУ

5 анче. Има их сада 40. И као сваки добар пос лодавац брине о добрим ме ђуљудским односима, пла тама, топлом оброку, радној одећи...

Одакле набављаш сировину?

Данас "Библијеви" чварци имају многобројне награде на сајмовима у Београду, Новом Саду а и у Европи. За „Биб ли“ је посебно важна награда међународног карактера за супериорни укус добијена на светском такмичењу у Брисе лу. Нама је само била потре бна потврда 175 кувара и со мелијера света, за оно што смо већ знали. Али за улазак у Европу, не освајање, како сам Грегор каже потребне су награде, као потвде квали тета, наступи на сајмовима...

Која је тајна квалитета? Као домаћи али светски.

Све је једноставно. До бар квалитет подразумева добре сировине, праву реце птуру, поштовање савреме них стандарда у процесу про изводње (ИСО 22000 и HA CCP), хигијенска исправно ст...

Какав је то чварак?

Хрскав, протеински, без адитива, укусан по потреби љуткаст, ситан, месив за по гачице. У сланини постоји од ређена количина протеина. Топите ту сланину, добијате маст. Протеини нису у масти него у сланини. А од те сла нине добијете чварке. Што добијете више масти а мање чварака, а ја то радим, кон центрација протеина у чварку је већа.

Да поменемо и маст са почетка приче. И за њу си добио награде. Шта се оцењује код масти?

Оцењује се укус, мирис, структура... Некада су нутриционисти а и лекари давали предност биљним уљима. А ево после неколико деценија опет се враћамо масти са свим ње

ним предностима. Неки тех нолози тврде да само јела спремљена на масти могу да се подгревају а да задрже сва корисна својства намир ница. О мелемима од масти чули смо од бака. Увек почи ње оним пропрати маст кроз 9 вода. Сада их видимо и на сајту „Библија“. Још један сертификат кр аси "Библи" компанију. То је највиши ААА Gold sertifikat за бонитет изврсности а може га имати само 0,6% компанија у Србији. Значајна награда иа ко Грегор каже „профит ми није примаран“. „Библи“ је и једно друштвено одговорно

предузеће. Са Удружењем „Око“ направио је сјајну акцију. Разговарао сам са по лицијом. Сведоци смо пора ста породичног насиља. наставља Грегор причу и на ову тему. Финансирали смо ангажовање жена, жртава насиља, у производњу плат нених рекламих кеса за „Би бли“. И како каже има још не ких планова чији је циљ по моћ локалној заједници.

Ко ради у „Библију“?

Запошљавамо раднике из Пружатовца и Велике Ив

Rusti~ne poga~ice sa Bibli pekarskim ~varcima

Na~in pripreme: u pola litre mlake vode dodajte so, sme|i {e}er i sve` kvasac. Fino umutite smesu i ostavite da odmori na toplom mestu kako bi kvasac nado{ao. Testo umesite od smese koju ~ine bra{no, Bibli sviwska mast, kisela pavlaka, malo uqa i ve} pripremqena voda sa sveìm kvascem. Ostavite testo da naraste. Naraslo testo razvijte oklagijom, pa ga zatim premaìte vru}om vodom. Pa`qivo presavijete testo i ponovo ga premaìte vru}om vodom i jo{ jednom ponovite postupak. Tako presavijeno testo ostavite da odmori tridesetak minuta pa ga ponovo razvijte oklagijom i preko wega stavite Bibli pekarske ~varke. Ponovo premazivati i preklapati sve dok ne utro{ite ~varke. Na kraju opet razvu}i testo i ise}i poga~ice okruglom modlom ili noèm na kvadrati}e pa ih premaìte ùmancem. Tako pripremqene poga~ice ostavite da odmore jedno dvadesetak minuta i zatim ih pe}i u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok ne porumene – oko 15-20 minuta. Napomiwemo da su za lisnatost i meko}u poga~ica presudni kvalitetni ~varci i doma}a sviwska mast! Uìvajte! Va{ Bibli SASTOJCI ZA 5 PORCIJA: 400gr Bibli pekarskih ~varaka, 1 kg bra{na, 400gr Bibli sviwske masti, 1 sve` kvasac, 2-3 ka{ike suncokretovog uqa, dve ka{i~ice soli, 200ml kisele pavlake, dva ùmanca, jedna ka{i~ica sme|eg {e}era, pola litre vode.

Највише из Немачке, од највећег произвођача, Тени са. И то само сланину. Ја сам то поједноставио. Увозимо најквалитенију сланину. Ут рошимо око 9 тона дневно а на лагеру у хладњачи имамо око 150 тона. А капацитет нам је 17 тона дневно. Значи дошло време да и ми увозимо сировине а да извозимо готов про извод. А ипак пи тамо да ли је размишљао о сопственом уз гоју свиња и о кланици. Нисам. Месна ин дустрија је високоризи чна грана. И ми користимо једну сировину, а то је свињ ска сланина. Ништа друго од свиње нам није потребно. За „Библи“ је потребна сланина са 2000 свиња дневно, значи на нас би отпало 700.000 св иља или 20% целокупне про изводње у Србији. Зато се ослањам на увоз. И тако младеновачки чв арци стижу у велике маркете и мале продавнице. Упако вани у сигурну амбалажу, ор игинално брендирану. Пока зује нам Грегор као је кутија одређене тврдоће, има пер форацију да се зна да је нико није претходно отварао, без бедна док је купац не отво ри...

Име „Библи“ постало je препознатљиво не само у Србији већ и у Европи. Како си дошао до тог имена?

Било је много предлога, а ето игром случаја на столу је била Библија и настаде звучно и кратко име Библи. А има и неких коицинденција, 12. маја на св. Василија Ос трошког, 2009. фирма је ос нована а и крштен сам под Острогом. Вероватно све то има неку симболику. „Библи“ је прославио де сетогодишњицу рада. Шта је нов изазов за Грегора? Нови производи, већа проиводња, наступ на тржишту Европе... Желимо Грегору и да му се планови остваре баш онако како је замислио. За почетак успешан боравак и презен тацију „Библијевих“ чварака у Шпанији. Весна и Милан Јанковић

В Р Е М Е УПИСА

Техничка школа уписује у наредну школску годину исти број одељења као и прошле године. То је 7 одељења са 210 нових ученика, 4 у елект ротехници, 2 у машинству и једно одељење текстилства. Тим поводом смо разговара ли са Снежаном Благојевић, директорком школе. Одмах је питамо за упис у први разред за децу са посебним потре бама о чему смо раније раз говарали. Ту имамо неки проблем за први разред али отом по том. Накнадно би требало Министарство да да своје мишљење. Од осталих, има мо 210 ученика, исто као и прошле године али структура уписа није иста. У електроте хници имамо три одељења техничара: електротехничара енергетике, електротехнича ра мултимедија и електроте хничара информационих тех нологија. Ту је исти упис као и прошле године као и у тре ћем степену, односно аутое лектричара. Код машинства имамо три нова, савремена смера. Један од њих је тех ничар за компјутерско управ љање ЦНЦ машинама. ка же Снежана. Сећам се да је и раније био тај профил. Прошле године смо има ли техничара моторних вози ла. Раније смо имали стари програм машинских технича ра за компјутерско управља ње и ми сада имамо ту опре му, што се тиче ЦНЦ маши на. То је значајна опрема коју врло мало школа у Србији има, тог капацитета. Сада је то нов, савремен програм са исходима, стандардима ком петенција. То је 30 ученика а онда 30 ученика имамо у ду алном образовању. Види се да је то савремени тренд у овом и у наредним уписима.

DNEVNIK

Ми смо дуално образовање имали до сада у два профи ла, браварзаваривач и мод ни кројач. Сада опет имамо два профила а то су бравар заваривач и оператер маши нске обраде, 15 бравара и 15 оператера. Трећи степен. И они, такође, имају савремене програме, са исходима, по тпуно су нови. Значајно је, го ворили смо о томе, то дуално образовање извесније може да обезбеди посао, зависи од ученика, од залагања. Сада, од септембра, треба и роди тељи да се укључе, да пот пишу уговоре са компанија ма. Био би тројни уговор, ко мпанија, школа и родитељи. Питам је каква је ситу ација у Младеновцу што се тиче школовања и запош љавања. Није баш лако. Младе новачка привреда не апсо рбује много ученика иако је то можда потребно. Да ли људи не воле обавезе или не могу, не могу то сада да ка жем. Свакако је за послода вца велика обавеза ако при ми ученика да има инстру ктора који би био задужен за рад са децом. Као што школа има наставника. Наравно тај инструктор би радио у фир ми, не би био задужен само за то, али имао би више оба веза. Колега и ја смо на поче тку уписа могли око 60 учени ка да сместимо у фирме. Ка да је дошло до тога које су

њихове обавезе дошли смо на број 24. Нама је Мини старство дало то дуално одељење са 24 ученика. То је ново и интересан тно деци. Према речима директорке најтраженије занимање је оператер на ЦНЦ машинама али и бравар као и занимање модног кројача који је до сада био у дуалном обра зовању. Тако дођосмо и до броја од 210 ученика колико је планирано. У обиласку основних школа видели смо да има доста заинтересоване деце, како за ове нове профиле баш због тих савремених програма, тако и за традици онална занимања. У осно вним школама се пријмни полаже 17. и 18. јуна када заврше матуру и изразе же ље. Нама је упис после 7. до 9. јула. По одјеку са ре презентација мислим да има интересовања за 210 места колико уписујемо. каже Снежана, а питам је за успех на националном такмичењу. Учествовали смо на на ционалном такмичењу уче ничких компанија ове године. На регионалном такмичењу смо били трећи а сада смо на националном, прошлог петка, освојили прво место у примени информационих те хнологија. Наши ученици су осмислили један производ са којим су учестовали на том

такмичењу. Од 130 компанија свело се на 20 који су сада били у Новом Саду и тај успех је невероватан, да смо од свих тих компанија ми ос војили прво место у примени технологија. Ту има више ка тегорија, наша ученица Ми лица Заревић је проглашена за лидера године. Било је укључено осморо ученика у том пројекту, углавном из 3/ 10 одељења. Они су напра вили производ за помагање слепим и слабовидим особа ма. Нама је значајно да смо у ИТ најбоља од свих школа у Србији, односно да смо до били прво место. Од 4 кате горије ми смо добили 2 прва места што је велики успех. Писали сте раније да смо освојили 3. место у Србији код модног кројача и 1. и 3. место на регионалном так мичењу у машинству, компју терска графика 2Д. показује Снежана бројне дипломе и признања. Списак је заиста импоза нтан као и резултати. По то ме се иначе цене и вреднују школе. По томе се види и рад ученика, професора, ме нтора... То само намеће оба везу школи да идуће године буде још боља. А за број уч еника првака Техничка школа не треба да брине. Милан Јанковић

ОБУЦИ С ВОЈ У КРЕАЦИЈУ

У Центру за културу и ту ризам отворена је изложба „ Обуци своји креацију“. Захва љујући подршци Немачке вл аде и пројекту „Реформа сре дњег стручног образовања“, који реализује ГИЗ и Мини старство просвете, науке и технолошког развоја РС, Тех ничка школа је опремила ка бинет за практичну наставу у области текстилства прила гођен потребама деци са ин валидитетом и сметњама у

среда 29. мај 2019.

МЛАДИ

развоју. Пројекат је реализо ван у периоду од септембра 2018. до маја 2019. године и у њему је учествовло 42 уче ника са територије Младено вца и Тополе. Обука је била од идеје до реализације, тј на комплетној изради мајица са пресликачем. А у томе су им помогли запослени у Технич кој школи: Јелена Бадрић, Звездан Благојевић, Наташа Василић, Данијела Гојковић, Ирена Павловић, Данијела

Стојковски, као и ученици: Андријана Анђелковић, Јова на Аћимовић, Анастасија Бл агојевић, Ана Лекић, Даније ла Марковић, Анђела Микуљ евић, Марија Мишић, Мина Пантелић и Данка При јаковић. Изложба је отворена до 30. маја. Д.М.

среда 29. мај 2019.

DNEVNIK

С Л А ГА Л И Ц А

NOUMENA

Слагалица, тако је Марија Јовановић сажето назвала пројекат „Знањем до толера нције“, који је реализовала Асоцијација за подршку нау ке, културе и уметности „Nou mena”. Пројекат је обухватао три целине, предавање под називом „Нормално?“, ликов ни конкурс „Лепота различи тости“ и зборник есеја „Не дискриминишем, јер хоћу да мислим“. А циљ је био да се превазиђу стереотипи и пре драсуде. У пројекту су били укључени сви узрасти од пр едшколског до срењошколс ког, у зависности од целине. Предавања су била прилаго ђена старијим разредима ос новне школе, ликовни конку рс свим узрастима а есеје су радили средњошколци. Ис пратили смо са задовољс твом ликовни конкурс и ле поту различитости онако како је виде млади. А 28. маја у Центру за културу и туризам представљен је зборник ра дова есеја. Према оцени ст ручног жирија одабрано је тринает есеја, који су изнели чињенично, аргументовано и критично мишљење о својим личним предрасудама, али и о предрасудама друштва и времена у коме живе. Оно што је посебно истакнуто је да су учесници овог конкурса морали, пре свега, да истра жују и пропитују и да храбро и одговорно изнесу своје ми шљење. Стручни жири у саставу

Александра Димчић Мило јевић, дип. професор српског језика и књижевности, Анки ца Живковић Баралић, мас тер српског језика и књиже вности и Свјетлана Степано вић, дипл. социолог одабра ли су три најбоља рада. Иако истичу да сви радови завре ђују пажњу и да је било ве ома тешко одабрати само три. Прво место Мирјана Мар ковић, ученица 4. разреда Гимназије за есеј „Различито не значи лоше, већ друга чије“; Друго место – Теодора Јо вановић, ученица 1. разреда Техничке школе за есеј „То леранција представља једи ни истински тест цивилиза ције“; Треће место – Матеја М. Ст ојановић, ученик 1. разреда Техничке школе за есеј „Ја могу да се не слажем са тв ојим политичким и религи озним уверењима, као и са твојим начином живота, али то не значи да ја имам право да те мрзим зато што мис лиш другачије од мене“. Изненађујућа је зрелост младих људи и понекад по мислим да би можда сличне пројекте требало организо вати и за старије суграђане. Јер „Љубав је природнија људском срцу“ цитирала је једна од награђених учесника Нелсона Манделу. В. Јанковић

МЛАДИ

УС П Е Ш Н И ГИМНАЗИЈАЛЦИ

* Још једна генерација Ги мназијалаца журком се оп ростила од своје школе. Чека их матурски испит, матурско вече и пријемни на факулте тима. Желимо им срећу и успех и лепе студенске дане * На Републичком такми чењу из Српског језика Ги мназијалци су остварили сја јан резултат: Никола Кијано вић 2. место, Вук Обрадо вић и Николина Глишић 3. место.

* Гимназијалка Милица Вучетић 1/1 освојила је 3. ме сто из руског језика на 7. НИС олимпијади, где се так мичило преко 1500 ученика.

* Ученици Гимназије су учествовали у овогодишњем националном такмичењу у доношењу економских и ме наџерских одлука у рачуна рској симулацији Титан. Та кмичење се одвија у оквиру програма Достигнућа младих у Србији. У националном финалу Лазар Васиљев и Никола Јовановић освојили су друго место у Србији, док су Филип Окетић и Вукан Ра дошевић освојили четврто место у Србији. Сва четири ученика су из одељења 16 (ученици са посебним спосо бностима за информатику и рачунарство, тзв. ИТ одеље ње). Припрему за такмичење водио је наставникментор Предраг Матовић.

DNEVNIK

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

СУЗЕ РАДОС Н И ЦЕ ВЕЧЕ ФОЛКЛОРА

а је Младеновац град фолклора наши сугра ђани су могли да виде у недељу 26. маја ис пред општине Младеновац. На манифестацији "Вече фо лклора" наступила су сва младеновачка културно умет ничка друштва: "Војвода Јан ко Катић 1896" из Младено вца, "Славко Манојловић" из Младеновца, "Љубомир Ив ановић Геџа" из Ковачевца, "Шумадија" из Влашке, "Ро мано Ило" из Младеновца и најмлађе друштво "Прело" из

па слика младости, игре и заједништва. Ово је била и прилика да се подсетимо на фестивале које организују наши КУДови, као и на њи хове наступе у земљи и ино странству где представљају наш град и Србију. Са пуно жара и љубави чланови младеновачких КУД ова су представили народне игре и песме из целе Србије и показали да их спаја друга рство, пријатељство, љубав према фолкору... Публика је као и увек била за хвална и бурним ап лаузима и узвицима „Браво“ наградила извођаче. Сумрак се спуштао на бину ка да је КУД „Љубомир Ивановић Геџа“ од играо последњу ну

Рабровца. Преко 200 учес ника ове манифестације си мболично је одиграло коло у парку. Разнолике ношње из свих крајева Србије уле пшале су наш парк. Као што рече наш Иванчанин, песник Милорад Петровић Сеља нчица у својој чувеној песми „Играле се делије на сред земље Србије“. А овога пута близу његове бисте у парку коло су везле и девојке. Манифестацију је отвор ио председник општине Вла дан Глишић и поручио да се овим заједничким колом из Младеновца шаље једна ле

меру Шопска тројка и Нади гравање. Једна суграђанка снима и брише сузе. Питам је зашто плаче. „Од среће“, каже. Из Црне Траве је и преплавиле су је емоције... То је највећа вредност фол клора, осећај среће. Весна Јанковић

среда 29. мај 2019.

DNEVNIK

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

ДРАГОЦЕ Н И ТРЕНУЦИ

Базар спорта у Младеновцу

организацији Спортског савеза Младеновац и општине Младеновац и ове године Младенов чани су уживали у спортском дану. Лепо време је изма мило велики број младих а и старијих суграђана да ужи вају у Базару спорта. На Тргу и у главној улици предста вили су се спортски клубови, спортисти, тренери... Учест вовали су фудбалски клубо ви, школе фудбала, стоноте нисери, кошаркаши, гимнас тичари, атлетичари, карати сти, одбојкаши, планинари, школа пливања, теквондо... Прилика је била да свако дете види и изабере спорт којим би желело да се бави. А крајњи циљ ове манифес тације су здрава деца, дру жење без обзира да ли се активно или аматерски бави ли спортом. Председник општине Вл адан Глишић је истакао да му је драго да је сваке године све више деце и родитеља и да овде проведе један при јатан породични дан. "А сваки такав тренутак је драгоцен“ рекао је Гли шић. Д.М.

DNEVNIK

СВЕТ М Л АДИ Х

ДАН ДЕЧИЈЕГ КУЛТУРНОГ СТВАРАЛАШТВА

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

петак 25. маја Општи нски Савет родитеља, под покровитељством општине Младеновац организовао је манифестаци ју „Дан дечијег културног ст варалаштва“. Некада се, на овај датум, славио „Дан мла дости“ и истицао колективни дух а многи старији Младе новчани су учествовали на тадашњим слетским вежба ма. Данас, после много го дина, индивидуалност и ори гиналност је оно што одли кује младе. Ово је била при лика да млади из предшко лског и школског узраста пр икажу своје умеће у песми, игри, рецитовању, глуми...

Разнолике костиме, ритам, музику повезивао је млада лачки дух и креативност. А највише емоција је изазвала хорска песма „Сви смо ми исти“, Центра за смештај и боравак деце и омладине ометене у развоју уз помоћ другара четвртака. Поред њих учествовали су: Предш колска установа "Јелица Об радовић", основне школе "Милица Милошевић" Јагњи ло, "Биса Симић" Велика Кр сна, "Живомир Савковић" Ко вачевац, "Бора Лазић" Влаш ка и из Младеновца "Момчи ло Живојиновић", "Свети Са ва", "Коста Ђукић", ОМШ "Ст еван Христић", Гимназија и Техничка школа. Р.Д.М.

среда 29. мај 2019.

DNEVNIK

КРОЗ М АШ ТУ ПУТУЈЕМО

КУЛТУРА

ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ среда 29. мај

од 20 часова документарни филм Емира Кустурице "Пепе: један узвишени живот"

четвртак 30. мај

од 18 часива завршна приредба вртића од 20 часова играни филм "Годзила 2: краљ чудовишта"

ДИ О Н И С Ф Е С Т фестивал вина, витештва и балонијада петак 31 . мај од 21 час на платоу испред општине поводом отварања Дионис феста концерт Црвене јабуке

субота 1 . јун У препуној сали др Елси Инглис своју другу књигу „Хтедох да замолим“ представила је песникиња Живослава Жива Арсић. Промоцију је подржало Удружење за развој културе и умет ности деспот Стефан Лазаревић, а ре цезент књиге је био професор Радо слав Глишић. Стихове су поред ауто рке читали Слађана Глишић и Наташа Бабеу. Као што је Радослав Глишић рекао Жива има леп песнички изражај, пише кратко, језгровито, чисто... Ина че, ова збирка песама подељена је у

т ри цикуса, о љубави, унутрашњој бор би и родољубљу. Кроз песме „Волим да волим“, „Маштом путујем“, „Отаџ бина“, „Мајка“... песникиња исказује љубав према имагинацији, бори се између песништва и живота, оставља нам у аманет узвишене љубави према отаџбини, мајци, ближњима... Стихове је пратила музика а за крај рецезент Глишић је поручио да Жива има још много песама које ћемо, на дам се, видети у новој књизи. В.Ј.

НЕОЛИТСКА М ОДА

До 6. јуна у Музеју Младеновац биће отво рена изложба „Између костима и орнамената – антропоморфне фигуре винчанске културе“. Из ложбу је приредио Наро дни музеј из Смедере вске Паланке. Искорис тили смо прилику да ра зговарамо са кустосом археологом Ненадом Шошићем који је уче ствовао у припреми ове изложбе.

Како сте дошли на идеју да и овај сегмент живота истражујете?

Идеја о изучавању оде ће на основу орнамената на антропоморфним фигурина ма није новина. Радови са овом теметиком су и раније објављивани, много пута да та је реконструкција одеће грубе израде. Мени та реко нструисана ношња није да вала утисак аутентичности, нешто се није уклапало. Мој колега из Музеја у коме ра дим, сада у пензији, Ратко Катунар говорио ми је о сво јој идеји да напише рад о ношњи у касном неолиту, о неолитској моди како је у ша ли говорио. Касније током обраде антропоморфних фи гурина, уочио сам да у ор наменту могу издвојити де лове одеће, накит, шминку и

фризуру. Али, та оде ћа је била припијена уз тело. Родила се идеја о изложби „Између костима и орнамента“, која би уочене одевне пре дмете и накит са фи гурина представила путем одевних предмета са пропратним илустра цијама и објашњењима. Из ложбу би пратила и модна ревија – „Неолитска мода“. Хтели смо, Весна Скачков, Драгана Ђурђевић и ја, да у сарадњи са неком текстил ном школом сачинимо тка нине сличне неолитским, чија нам је текстура позната пу тем отисака са дна посуда. Нажалост нисмо успели да остваримо сарадњу са обли жњим школама па је Излож ба морала да се реализује у смањеном облику какву је и данас можемо видети у Му

од 12 часова изложба олдтајмера у центру града од 12 часова галерија Фоаје предавање на тему енологије, виноградарства и винског туризма од 12 часова Атријум Фонтане изложба вина од 12 часова на фудбалском терену код цркве Бели орлови витезови и стари занати од 15 часова на фудбалском терену код цркве Балонијада

зеју Младеновца. Драго цену помоћ нам је пру жила Мина Николић, ди зајнера текстила, која је израдила дивне цртеже модела са реконструкци јом одеће урађене на ос нову мотива са неколико антропоморфних фигури на. Тако смо пружили могућност посе тиоцима да се би дочарају моду из до ба неолита.

Шта мислите где су наши далеки преци налазили инспирацију за детаље на одећи, накиту?

У сржи сваке жене и му шкарца је да изгледа лепо. Инспирацију су налазили у природи око себе, а велику улогу је играла умешност за натлије. Данас су то дизај нери. Тканина се израђивала од тада доступних биљних влакана (лан, конопља, коп рива, лика), длаке животиња (овца, коза, јазавац), а кори стили су и кожу уловљених животиња. Касни неолит је период када се развија тр говина. Поред доступног ма теријала (кост, глина, камен)

пронађени су предмети – ор уђа, оружја, накит, сачињени од сировина којих нема у ближој околини. Тако да на локалитетима наилазимо на пример на шкољке са Црве ног мора и Средоземља, ћи либар са севера Европе, оп сидијан и друге минерале са Карпата и Кавказа. Ми смо реконструисали накит од пр едмета који су пронађени на локалитетима у Селевцу и на Медведњаку. Иначе, сви из ложени предмети и потичу са ова два локалитета.

На који део изложбе би посетиоци требало посебно да обрате пажњу?

Волео бих да посетиоци могу да држе фигурине у ру кама и виде све оне детаље о којима причамо и којима сам се дивио. Али, то није могуће у овом тренутку због њихове безбедности. Цртежи веома добро подражавају орнаментику са изабраних фигурина пренету на моделе. Текстови, са друге стране, пружају податке о овом сег менту живота човека из нео лита, једног винчанца. Надам се да ће посетиоци уживати у изложби као што смо и ми уживали стварајући је. Драги суграђани искори стите ово променљиво време и прошетајте до нашег Музе ја. Музеј ради сваког радног дана од 10 до 17 часова, сем понедељка а недељом до 14 часова. Весна Јанковић

DNEVNIK

ЗАНИМЉИВОСТИ

среда 29. мај 2019.

ДУХОВНСТ (7) Српска црква кроз векове

ПОЧЕЛО КАО ШТО ВАЉА

ОД ОБН ОВЕ П Р А В О С Л А В Љ А СРПСКА ЦРКВА БОГУ ВЕЛИКАНЕ ДАЛА

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

СРПСКИ РОМЕО И ЈУЛИЈА ПО ПРИЧИ ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА

Захваљујући Вилијему Шекспиру драма италијанских породица из Вероне, Монте скија и Капулетија, остаће уп амћена као једна од највећих љубавних трагедија у истори ји света. Ромео и Јулија су постали симбол вечите љуба ви а уједно и симбол стра дања, жртве неразумног прко са, мржње и свега другог што човек носи дубоко у себи. Тек када се злочин догодио, када је млади пар животом платио љубав, њихови родитељи су спознали тежину почињеног греха. Над њиховим гробом су се измирили, једни другима опростили и тиме поново потврдили да је пут до пакла по правилу поплочан “доб рим” намерама. Шекспир је један од ретких који је догађај забележио и од заборава сачувао. Али није је дини. Слично је учинио и Јан ко Веселиновић крајем 19. ве ка када је написао приповетку “Ашиков гроб”, или боље ре чено када је само на папир

пренео колективно сећање Мачвана, Тамнаваца и меш тана Поцерине на један тра гичан догађај из њихове про шлости. Ашиков гроб је заправо повећи камени белег са уре заним крстом и шаком десне руке, без слова и бројева. См ештен је на брегу који дели Тамнаву од Поцерине, на тро међи атара Мровске, Метлића и Голочела, поред пута који повезује Осечину са Шапцем. Али, није одувек тако било. Некада није било друма нити стаза и богаза. Драгољуб Ђу рђевић, власник имања на ко ме је подигнут необичан спо меник – комплекс, прича пут ницима намерницима о негда шњим људима, прецима који су сведочили о непрегледном мору церових шума. У њима су, кажу сећања, живеле само звери, хајдуци и они чија би невоља била јача од самрт нога страха. А трагичне јунаке ове приче живот је нагнао да се баш у шуми састају, напо слетку да у њој и старадају. Предање о љубави Ђуле и Павла, њиховој судбини и трагичном свршетку, у овом

С В Е ТЕ ТАЈНЕ

крају се преноси са колена на ко лено. Време је што шта одузело причи али је Јанковом белешком сачувана суштина. “У селу Мровска некада живеше газда Филип”, запо чео је причу Јанко. “У сусе дном селу Голочело живео је други газда по имену Јован. Били су то људи богати, за причу. Оно, сиротиња се неће никад такмичити, али Бога ми, газде хоће! Свако хоће да је бољи, да је бешнији и си лнији... Ако је имање, он хоће да његово буде боље групи сано па да пркоси свом та кмацу. Ако је коњ, он хоће да јаше бешњег хата и хоће да сви кажу, јесте и оно и онај је газда ал' ово је бољи. Бог им дао свега доста а таштина их гонила да прибављају још ви ше, само да један од другог бољи буду. Домови њини били су читави градови а зг раде око кућа читаве варо ши...” Филип и Јован беху сл ични и још по нечему, оба до маћина од порода имадоше само једно дете. Филип ћерку Ђулку, коју од милоште зваше

Ђула а Јован сина Павла. Овде скраћујем причу да не описује страданије Павла у шуми од вукова, по цичи зими и Ђулу која се смрзла носећи свог Павла који је требао тог дана да је запроси... Дуго су родитељи тражили своју децу. И нађоше их. Испод цера нај пре угледаше смрзнуту Ђулу а на њеним грудима и Пав лову руку. Народ верује да заљубљене парове чувају Ђула и Павле. И доиста, ма ло се ко одавде разиђе да везу не учврсти, да љубав у цркви не крунише. Родитељи се измирише а на Ашиковом гробу у Поцерини вечно за писане речи: Овде почива прича о љубави, Павле и Ђула посташе деца раја, Волели се искрено до краја. (наставак у следећем броју) Слава. Ж. Тодоровић

Пети разговори о вери посвећени Светим Тајнама У четвртак, 23. маја 2019. год., са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, одржа ни су пети по реду разговори о вери – Упознајмо правосла вље. Тема разговора биле су Свете Тајне. С обзиром на то да је било много питања на претходним разговорима у ве зи са Светим Тајнама, одлу чено је да њима буде посве ћено ово сабрање. На самом почетку прису тне је након отпеваног васкр шњег тропара поздравио јереј Марко Јефтић, изразивши за хвалност свима који су се по ново у великом броју одазва ли позиву. Он је у свом уво дном слову рекао да су Свете Тајне видљиве свештене рад ње које верницима пружају невидљиву благодат Светог

Духа; видљиве свештене рад ње које конкретизују духовну стварност. Свете Тајне су пре дате од Господа Цркви, и оне су тиме постале неопходне за све чланове Цркве, јер без њих човек не може живети хришћанским духовним живо том. Оне представљају чове ково додиривање Бога, по Његовом допуштењу и мило сти. Можемо рећи да су Свете Тајне савршено делање изви руће благодати Светог Духа. Свете Тајне се проводе у об лику црквених обреда и нео пходне су у процесу спасења човека. Предате су Цркви са циљем посвећења својих чла нова, привођења Цркви, а ти ме и Богу, из чега онда про изилази и привођење у вечни живот у Царству Божијем. Ре зултат су превелике милости

Божије, коју је Он излио на Своју Цркву, на Педесетницу. Број Светих Тајни у Цркви није познат. Каже се да све оно што се односи на црквени живот представља Свету Тај ну. Цео живот Цркве је свето тајински, и у православљу се оне не броје, и не зна им се број. Свете Тајне су дате Цр кви, и исправност провођења и благодат Светих Тајни пос тоји једино унутар Цркве. Епи скопи, као наследници Апос тола и свештеници, као помо ћници Епископа, савршавају Свете Тајне у име Цркве и уз заједничку молитву целе Цр

кве. Након уводног дела разв ила се жива дискусија у којој присутни нису само постав љали питања, већ су износи ли предивна и искрена сведо чанства из свог светотајинског искуства и живота. С обзиром на то да би следећи сусрет требало да буде за две не деље, а тог дана ћемо про славити Спасовдан, одлучено је да скуп буде померен за 13. јун, када ће бити завршен пролећни циклус разговора о вери у младеновачком Храму. јереј Марко Јефтић

среда 29. мај 2019.

ЦРВЕНИ КРСТ

DNEVNIK

КВ И З 201 9.

ЗАНИМЉИВОСТИ

МАЛИ ОГЛАСИ

Одржан квиз о Црвеном крсту

Na prodaju ku}a u Selo Mladenovcu (3 km od centra Mladenovca) od 120 m2 sa 14 ari placa. Cena: 33.333 Evra Sve dodatne informacije na telefon: 069/2281128

ПРОДАЈЕ СЕ СТАН У МЛАДЕНОВЦУ У НАСЕЉУ ДЕДИЊЕ У УЛ. НУШИЋЕВА БРОЈ 9, ПОВ 63m 2, ДРУГИ СПРАТ, ОДМАХ УСЕЉИВ Један од видова едукације до бровољног давалаштва крви је и организовање квиза "Шта знаш о Црвеном крсту" који је одржан 23. маја 2019. године у просторијама Предшколске установе "Јелица Обрадовић". Учествовало је 7 еки па ученика четвртих разреда свих основних школа. Црвени крст Младеновца, еки пи која је освојила прво место обе збедио је пехар, а свим осталим ученицима на учешћу у квизу ме даље. Просветним радницима који су припремали екипе доделио је захвалницу. Црвени крст Младеновца се захваљује свим ученицима и про светним радницима који су уче ствовали у квизу на општинском такмичењу а првовласираној екипи "Полетарци" (ОШ "Живомир Сав ковић") жели успех на градском та кмичењу Црвеног крста Београда. Квиз "Шта знаш о Црвеном кр

сту" обухватио је питања о наста нку и историјату Црвеног крста, принципима Црвеног крста, зна чају и улози Црвеног крста, упо треби знака Црвеног крста, као и о раду Црвеног крста на пољу добровољног давања крви. Прво место на квизу освојила је екипа ОШ "Живомир Савковић" из Ковачевца под називом (Поле тарци), друго место освојила је ОШ "Биса Симић" из Велике Крсне (Сунцокрети) и треће место деле ОШ "Бора Лазић" из Влашке (Цр вене капљице) и ОШ "Милица Милошевић" из Јагњила (Звез дице). Градско такмичење Црвеног крста Београда одржаће се у уто рак, 28. маја 2019. године у 10,00 часова на Опленцу у Тополи. Весела Јевтић Црвени крст Младеновац

ALTE R VI VI S др Гордана Рушчуклић

ласер епилација, ултразвучна кавитација, радиоталасни лифтинг тела, ултразвук лица и тела, лимфна, венска и антицелулит дренажа, мезотерапија лица и тела, хијалуронски филери, квантна дијагностика и терапија, реики третмани

www.altervivis.com, emaill: altervivis@gmail.com Краља Александра Обреновића 77/3 (бивша Милосава Влајића)

тел: 063/300 021 , 011 / 40 1 5 804

КОНТ. ТЕЛ. 8233-844 ИЛИ 064-395-4386 PRODAJEM KOMPLETNU OPREMU ZA

K O Z ME T I ^ K I S A L O N Sve za manikir i nadogra-

dwu noktuji, 170 gelova u boji, uv lampe, brusilice, 2 lupe (5 H uve}awe) Sve za profesionalne tretmane lica, Jonosa, 2 kom, Laser (regenerativni) D Arso nval, 2 kom... Sve za pedikir: pedikir stolica, sterilizator, oprema od hirur{kog ~elika... Sve za anticelulit: Aparat za mi{i}nu stimulaciju 24 elektrode, Ultra zvuk, 1 i 3 Mz sa 3 sonde. Oklagije za maderoterapiju 7 komada i oklagijice za masa`u lica 5 kom, aparat za dubinsku oscilaciju, anticelulit... Sve za profesionalno {minkawe... Ma{inica za permanent make up! Sve za ugradwu svilenih trepavica, 5 kozmeti~kih stolova, 3 za osobe +100 kg 2 parafinske topilice Toplica za topli vosak od 5 kg sa 2 posude i 1 malu od 1kg, za brzo zagrevawe voska... 2 manikir stola

cena 10.000 evra, prodaje se sve u kompeltu

GRATIS SOLARIJUM (UPOTREBQIV) TEL 065/800 93 18. MLADENOVAC

MIRJANA MATIJEVI]

DNEVNIK

ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ

среда 29. мај 2019.

ИНФО

Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094

Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988

МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ

- Servis bele tehnike

Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157

ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014

ОСИГУРАЊЕ Агенција за осигурање

..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45

Car Konstantin je silom krsta uspeo da pobedi u borbi, a wegova majka je prona{la ~asni krst u Jerusalimu. Zato se oni na ikonama prikazuju zajedno sa svetim krstom. Konstantin po{to je do{ao na presto i nasledio oca, suo~io se sa tri velike borbe. Pred bitku sa Maksencijem, car je bio zabrinut i sumwao je u svoj uspeh. Tada mu se u sred dana pojavio presjajan krst, sav oki}en zvezdama i na krstu napisano: "Ovim pobe|uj". On je naredio da se iskuje jedan takav krst, poput onoga na nebu, i wega su nosili ispred vojske. Silom krsta, on je zadobio slavnu pobedu nad brojno nadmo}nim neprijateqem. Maksencije se udavio u reci Tibru. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gowewa hri{}ana. Sveta Jelena, blago~estiva majka careva je posetila Jerusalim i prona{la ~asni Krst gospodwi. Zatim je na Golgoti sagradila crkvu Vaskrsewa i jo{ mnoge druge crkve po Svetoj Zemqi.

Следe: 3. јун Свети цар Константин и царица Јелена 6. јун Вазнесење Господње Спасовдан

"Неша"....................... 063/8066034

- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624

Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ

Свети Цар Константин и Царица Јелена

Молер "Ицан" ..............064/3400775

- Elektronik "Dule" ......063/262621

Обућар

"Васа" ...........064/0005660

AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752

Мото-сервис "Неша" ...064/1191509 TRGOVINSKA RADWA

MIMA

MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац

011/823 26 20

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 30. маја до 05. јуна 201 9. 30. макс. t мин. t

четвртак

17o 10o

DNEVNIK

31. петак

14o 9o

01. субота

16o 10o

02.

03.

недеља понедељак

13o 11o

19o 12o

04.

05.

уторак

среда

23o 11o

Garden

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina IV, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/

среда 29. мај 2019.

ФУДБАЛ

DNEVNIK

СПОРТ

БОДОМ У ЦРЉЕНИМА

Н А КОРАК ОД ЦИ Љ А

БЕОГРАДСКА ЗОНА

Резултати 28. коло 25. и 26. мај 201 9.

Торлак – Комграп Студ. град Баћевац Сопот Милутинац Хајдук Сремчица Лештане – Будућност Слога – Младеновац Батајница Напредак Турбина Борац

4:1 3:4 0:1 2:4 2:2 0:0 4:0 3:2

Наредно 29. коло 02. јун 201 9.

Турбина Торлак Борац БСК Батајница Напредак ТЕК Слога Младеновац – Лештане Будућност – Хајдук Сремчица – Сопот Милутинац Студ. град БСК Баћевац Комграп

ФК "ТЕК СЛОГА" (В.ЦРЉЕНИ) – ОФК "МЛАДЕНОВАЦ" 0:0 (0:0) ФК "ТЕК СЛОГА" :

Грчић, Стојановић, Илић, Панто вић, Перишић, Филиповић, Петковић, Стевановић, Пав ловић, Спасојевић, Ненадо вић OФК "МЛАДЕНОВАЦ": Ма рић, Рајковић, Стеванчевић, Вукићевић, Пантић, Д. Сте вановић, Костић (Чокић 70'), Милић, Ђорђевић (Ф. Сте вановић 91'), Матејић, Ма ринковић (Милошевић 90') Судије: Срђан Ћирић гла вни, помоћници Немања Братић и Немања Крстић сви из Београда Жути картони : Перишић 38', Филиповић 40', Стојано вић 85' (''ТЕКСЛОГА'') а Стеванчевић 20', Д. Стева новић 38', Матејић 78' (ОФК ''МЛАДЕНОВАЦ'') Стадион : "ФК ТЕКСЛОГА'' Гледалаца: 600 Дерби 28 кола и свакако и првенства, одигран је у Великим Црљенима. Друго пласирана екипа ТЕКа уго стила је лидера Зоне, фуд балере Младеновца. Бодо вни заостатак домаћина а и корак ближе Српској лиги и једног и другог тима био je довољан разлог за испуње не трибине и aмбијент дос тојан дербија. Поменимо још један занимљив детаљ везан за овај дерби. Нади гравали се једана од наје

ПРВА БЕОГРАДСКА ЛИГА ГРУПА Ц Резултати 26. мај 201 9.

Космај – Пудараци 2:1 Дунавац Сл. Младеновац 5:4 Шумадија Болеч 6:1 Врчин – Космајац 7:0 Ропочево – Ковачевац 3:2 Винча Велика Крсна 5:1 У овом колу слободан је тим Рабровца.

ТАБЕЛА фикаснијих навала (ТЕК ова) и најмање пута са 1. Младеновац 28 17 5 6 56 владана одбрана (Мла 2. ТЕК Слога 28 14 12 2 54 деновчана). Улог и сам 3. Сремчица 28 15 7 6 52 значај утакмице одразио 4. БСК Батајница 28 13 7 8 46 се можда и на дешава 5. Будућност 28 12 7 9 43 ња на самом терену. Ви 6. Напредаак 28 12 6 10 42 ше се ипак очекивало од 7. Торлак 28 11 7 10 40 објективно два најква 8. БСК Баћевац 28 12 2 14 38 литетнија тима у Зони. 9. Студ. град 28 9 10 9 37 Утакмица без много 10. Лештане 28 10 5 13 35 правих прилика, играло 11. Милутинац 28 9 8 11 35 се борбено на сваком 12. Комграп 28 9 7 12 34 делу терена, а при томе 13. Турбина 28 8 7 13 31 више се водило рачуна 14. Сопот 28 8 6 14 30 о заштити сопственог 15. Борац 28 7 4 17 24 гола, а мање како угро 16. Хајдук 28 5 6 17 21 зити противничку одб рану. Петковић. Уследио је стра Да сваки шут на гол и ховито прецизан ударац није прилика за променом под саму пречку. Прекрасн резултата, из овог меча из ом парадом Марић, спреча двојићемо само оне прили ва Црљевчане да се радују ке где су оба голмана мора а лопту избацује у корнер. ла да покажу све своје уме Уследила је реакција и мо ће и знање у заштити соп мака из Младеновца. Играо ствене мреже. За 90 минута се 72. минут када је и гост бележимо само четири при могао до вођства. Брзоноги лике из којих је могло да Ђоревић дриблингом на гледаоcи и виде гол у дер десном боку улази у 16 ме бију. Тих ретких прилика би тара, уследио је јак и пре ло је по једна на обе стране цизан ударац али овога пу у првих 45 инута, а исто то та голман домаћина Грчић лико на обе стране у другом спречава пут ка мрежи из полувремену. Прву прилику бацивши лопту у корнер. До пропустио је домаћин. Кикс краја дербија ништа се би штопера Вукићевића, напа тније није променило у са дач домаћих Стевановић мој игри па тако ни сам ре поклон лопту, неометан ша зултат. Остало је оних често ље изнад прчке са неких исписано ''непопуларних'' десетак метара а играо се 0:0. Поделом бодова стекао 25. минут. Гости своју при се утисак да су оба ривала лику не користе десет ми као и гледаоци напустили нута касније у 35. минуту. стадион ипак задовољни. Брза контра преко Марин Екипа Младеновца ос ковића и Матејића, овај др вајањем бода у Великим уги даје себи нешто дужи Црљенима практично је са фор таман толико дужи да мо на корак од Српске лиге. је голман домаћих Грчић У следећем колу у недељу падом у ноге Матејићу сп 2.06.2019 у 17 сати на “Се речио да гост поведе. Бор лтерсу” гостоваће дужник из бено се наставило и у др првог дела првенства екипа угом полувремену. И опет је Лештана. Лепа прилика да домаћин тај који први до се стави и тачка на врло лази до некакве прилике за успешну сезону момака са променом резултата. У 60. Селтерса. Дођимо да их минуту слободан ударац на поздравимо. двадесетак метара од гола Радован Младеновчана, извео га је С. Живановић

Наредно коло 02. јун 201 9.

Рабровац – Винча Велика Крсна Ропочево Ковачевац – Врчин Космајац – Шумадија Болеч – Дунавац Сл. Младеновац– Пудараци У овом колу слободан је тим Космаја.. Р.Д.М.

ТАБЕЛА 1. Врчин 2. Винча 3. Дунавац 4. Болеч 5. Велика Крсна 6. Космај 7. Шумадија 8. Космајац 9. Ропочево 10. С. Младеновац 11. Ковачевац 12. Рабровац 13. Пударци

22 23 22 22 22 23 22 22 22 22 22 22 22

20 19 15 12 12 10 7 9 8 6 5 4 2

2 2 3 3 2 2 6 0 2 1 3 1 3

0 2 4 7 8 11 9 13 12 15 14 17 17

62 59 48 39 38 32 27 27 26 19 18 13 9

ОПШТИНСКА ЛИГА Наредно коло 02.06 201 9.

Напредак Борац Влашка Омладинац Иванча – Шепшин ОФК Студент Слога Слободан Марковац

ДМ

EVA

[TAMPARIJA

011 /8231 -708

dnevne@gmail.com

DNEVNIK

среда 29. мај 2019.

СПОРТ

Драги љубитељи рвања и пријатељи клуба, имамо ту част да и ове године организујемо један од највећих светских међународних турнира - 33. меморијал "Љубомир Ивановић - ГЕЏА" У суботу, 01 .06.201 9. године. 11 -1 4 час. Елиминационе борбе и борбе за 3. место 1 8-20 час. Свечано отварање и финалне борбе Очекујемо вас!

РИТМИКА

На Ревији ритмика Плус у Новом Саду Ритмичко гимнастички клуб "Олимпик" Младеновац освојио је пет медаља. Марија Ћирић је освојила златну и сребрну, Елена Михајловић златну и бронзану а Елена Јовановић златну.

КАРАТЕ

Ш АХ

U subotu 15. juna odr`a}e se 4. otvoreno prvenstvo Mladenovca u brzom {ahu. Na takmi~ewu mogu u~estvovati svi koji su ro|eni 2004. i mla|i. Turnir se igra u Sportskom centru "Qubomir Ivanovi} Gexa". Na turniru se igra 7 kola po [vajcarskom sistemu ili bergerovom sistemu u zavisnosti od broja u~esnika u grupi uz kompjutersko parovawe. tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju. Potrebno je da svaki igra~ ponese {ahovsku garnituru i ispravni {ahovski sat. Uplata upisnice je na licu mesta i iznosi 300 dinara za u~enike koji su se prijavili najkasnije do 13. 05.2019. a za ostale u~esnike je 500 dinara. Prijava u~esnika je do 13. juna na telefon 060/4324308 ili na mejl: pedagog966@gmail.com.

EV A

Satnica turnira: 9,30 - 9,45 - potvrda u~e{}a 9,45 - 10,00 - sve~ano otvarawe 10,00 - 15,00 - partije od 1 do 7 kola 15,00 - 15,15 - sve~ano zatvarawe i dodela nagrada. Organizator obezbe|uje u`inu i osve`ewe za sve u~esnike turnira. Prvoplasirani takmi~ari dobijaju pehar u trajnom vlasni{tvu, dok su za prva tri mesta pripremqene diplome i medaqe. [ah klub Mladenovac

ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8

Пријем код некадашње рукометашице а сада Градског секретара за спорт и омладину, Драгане Пешић Белојевић за наше каратисте. Повод је освајање бронзане медаље Јелене Миливојчевић на превенству Европе у Шпанији. Поред Јелене пријему су присустволаи и тренери Слађана Стојковић и Аца Ранисављевић. Р.Д.М.

ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а

D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2