Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 04. децембар
2019. година / број 177
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
РУПА И поред позива упућених аутору и члановима комисије да се о месту поставњаља споменика деспоту Стефану консултује стручна и шира јавност, споменик ће бити постављен у центру парка (сквера), на коме већ имамо споменик палим ратницима од 1 91 2. до 1 91 8. рад вајара Михајла Миловановића. Симбол Младеновца. Да ли је у реду да се ова два камена ратника надмећу ко ће да доминира овим малим простором? МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН - ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
Прави наслов
У претходном броју Днев ника на другој страни нашао се текст уредника Милана Јанковића под насловом „За витлавање“. Током претходне скоро четири године личног и врло практичног упознавања са тиме како локални поли тичари виде политику и сво ја права и обавезе писао сам више текстова о конкретним проблемима са којима смо се сусретали, о извргавању за кона руглу, о непоштовању правилника и одлука од којих су неке и сами изгласали, али и о односу према било коме (без обзира на то да ли је у питању опозициони одбо рник, новинар, или било који грађанин) ко би се усудио да доведе у питање њихово „не прикосновено“ право да се понашају као господари жи вота и смрти, а не као јавни службеници, што заправо је су. Сваки од тих текстова им ао је наслов некад врцав, некад технички, некада и бе сан али ниједан није овако прецизно описао оно што сви ми као јавност доживљава мо. То је просто једно најоби чније завитлавање. У свом тексту Милан Јан ковић је причао о својим ли чним искуствима, па је по менуо следеће тезе: *Причао је о кршењу за кона приликом суфинансира ња медијских пројеката, о до дељивању милионских изно са медијима који су по вољи власти, а отвореном кршењу закона када су у питању они који пишу „недопустиво“, што је била оцена у званичном саопштењу општинских ота ца. То ме је подсетило на на ша бројна питања о нетранс парентном додељивању, а онда и трошењу новца за ра зне пројекте. Када бисмо фо рмално затражили извештаје о утрошку средстава у так вим пројектима (чије је дос тављање иначе законска об авеза сваког корисника тих средстава), резултат је био један од ова три: најчешће не бисмо добили ништа; поне кад бисмо добили одговор који се састоји од плана по менутог пројекта који је пре дстављен власти пре доби јања средстава, уместо изве штаја о томе како је потро шен новац; два пута смо до били одговоре у којима уме сто детаљног извештаја про сто стоји оцена власти у једној реченици у којој стоји
DNEVNIK
како је све „потрошено по за кону“. Рачуна и извештаја не ма. *Причао је уредник Днев ника и о етикетирању, па ме је подсетио на многобројне примере провокација и дови кивања у СО Младеновац, али и иступа у јавности током којих су представници влада јуће већине клеветали било кога ко је против њих. Тако смо чули свашта нешто о се би, па и да смо представници организованог криминала, плаћеници овог или оног опо зиционог лидера (у зависно сти од тога који је у датом тренутку најприметнији), чак и како смо се продали влас ти, а онда опет неком опози ционару, па онда одакле чи јим родитељима новац за ст ан, па ко се стиди анфтифа шистичке борбе и ваљда во ли Хитлера, па кога би треба ло да је срамота што не по држава родитеља који је део странке владајуће коалици је... На буквално свакој сед ници могли смо чути неку од глупости те врсте које су ва рирале од стварно срамотног извртања чињеница до много чешћих отворених неистина. Овај списак свакако није ни 2% личних увреда које су себи дозвољавали да изре кну људи који би требало да макар имају свест о важности институције коју представља ју. Не, не мислим на странку. То је наравно било савр шен шлагворт за интернет ратнике власти. Да не бих улазио у тај неисцрпни спи сак будалаштина које људи ма дозволи анонимност лаж ног, или чак и туђег профила на интернету, или пак неоте сана бахатост и пре свега не поштовање самог себе са ли чног, поменућу само најсме шнији пример који се тицао бахатог односа власти према квалитету воде за пиће у Мл аденовцу, а који смо ми по кренули пре неколико година. У гомили будалаштина које су изрекли људи који су себи дозволили да Младеновчане убеђују да вода није оног мириса који осећају нити оне боје коју виде, један од ин тернет ратника је изнео „ге нијално откриће“. Дакле, по њему, вода у Младеновцу је одлична, а нас плаћају прои звођачи воде да плашимо људе да би више куповали флаширану воду. Нема везе ни шта говоре званична доку мента, ни шта пише у резул
ДЕШАВАЊА
татима тес тирања, ни забране које су постави ли санитар ни инспекто ри, ма ни оно што видите св ојим очима – све то је небитно, рас кринкао нас је човек. Е, са таквим етикетама ви су традан ни криви ни дужни из ађете на улицу и срећете се са погледима људи који се питају шта је од тога истина. *Поменуо је уредник и пр етње – е, то је увек долазило увијено, или у „пријатељским саветима“ у неформалним разговорима у паузама скуп штинских заседања. На при мер, после обелодањивања информација о тајној седни ци на којој је Веће пребацило 10 милиона динара из буџе тске резерве мало пред из боре, председник ГО Младе новац је дозволио себи да запрети како ће бити и пра вних акција против људи који су поделили такве вести. Ма ло касније, потписник ових редова је добио позив на информативни разговор, и то због тога што сам поделио текст о томе на Фејсбуку. Не ма везе што су званични па пири демантовали председ ника општине, па ни што је у својим каснијим изјавама де мантовао сам себе – претња је остварена, а ја сам први пут у животу ишао на инфо рмативни разговор. Још увек нисам добио никакву звани чну информацију о „мом слу чају“. Искрено, био сам више бесан због тог ваљања у бл ату онога што они зову по литиком него што сам био уплашен, али знам како је било онима који су ми нај ближи. Слично се десило и са двоје грађана мало касније када их је општина тужила зато што су поделили слику оваца коју су општински оци сматрали увредљивом, а која је у ствари преузета са сајта општине, па се јавност на ни воу републике још једном сп рдала са делима наше вла сти. Вреди поменути и исте оне „пријатељске савете“ ко је је добила бивша дирек торка ОШ „Коста Ђукић“ у време реизбора да би се повукла из трке без обзира на подршку колектива. Саз нали смо тада да јој је рече но како ће бити сатанизо
среда 04. децембар 2019.
вана, приказана као жена ла ког морала, како ће изгубити лиценцу и посао, као и да чланови школског одбора пр олазе кроз пакао због њене одлуке да се кандидује. Иако обелодањени, делиоци тих „савета“ никада нису позвани на одговорност. Ваљда то није у рангу дељења слике са овцама. *Помињао је уредник и претње, притиске и пробле ме, а дао је и пример оних који су били „поткачени“ због учешћа у протестима. Сећам се да су ми неки Младенов чани говорили како су на по слу имали проблема и само због сликања са нама, а ка моли они који су друштвено активнији у општини. О шан си да се добије посао ако ниси „њихов“ без обзира на стручност или чак недостатак конкуренције у том пољу не треба трошити речи. На жа лост, многи од тих људи не желе јавно да говоре о томе, или страхујући, или пак сма трајући да ће јавност мис лити да „само кукају“. Због те тишине се и дешавају такве ствари. Примера је још много, а ово је само врх леденог бре га. Сличност у искуствима са уредником, али и са бројним друштвено активним грађа нима у разним општинама у Србији, као и са оно мало примера који доспеју до ме дија (сетите се директора школе у Земуну Мирољуба Мосуровића, или пак сада актуелног Александра Обра довића; сетите се недостатка одговора институција на пи тања новинара и отворених лажи; сетите се злоупотребе институција око Савамале, Копаоника, хеликоптера... па на дневном нивоу) у ствари врло гласно говори једну те исту ствар: На сваком нивоу, од комшијског, локалног, оп штинског, градског, републич ког, општег и личног, људског, разумног и смисленог... они нас просто све завитлавају. Бранислав Сјеран Општински одборник Само јако!
среда 04. децембар 2019.
DNEVNIK
3
ДЕШАВАЊА
ГОРИВО
САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА На 14. Сајму етно хране и пића који је одржан од 23 до 26. новембра Младено вчанима су уручена бројна признања. За димњени ко зји сир награђено је газди нство Тамаре Марковић, специјалну награду за кон тинуирани квалитет у про изводњи добила је Мле кара "Границе", за сируп од купине и слатко од бо ровнице награђене су жене из Удружења "Од предака за будућност" из Влашке, специјална признања уру чена су и Винарији Пантић
Општина Младеновац је зак ључила уговор о набавци горива са Кнез Петрол д.о.о. Земун. Вредност уговора је 1.500.000 дин. без ПДВ а.
ПОЗИВ
и Ракији Ђорђевић, за Ме дин ликер орах награђен је пчелар Игор Станковић, а плантаже шипка "Петро
вић" добиле су специјално признање за џем од шипка. ГОМ
ТРИБИНА У РОМСКИМ НАСЕЉИМА
Представнице Мобилног тима за инклузију Рома оп штине Младеновац у окви ру одржавања трибина у ромскиим насељима инфо рмисали су суграђане сме штене у мобилним стамбе ним објектима у Карађор ђевој улици о доступним услугама из социјалне за штите које пружа Градски центар за социјални рад, одељење у Младеновцу. Том приликом, подеље ни су и флајери у којима су наведене све информације везане за услуге социјалне
ИЗЛЕТ
заштите као што су новчана соци јална помоћ, бес платни оброци, једнократне по моћи, додатак за помоћ и негу др угог лица и др. Такође, на флаје ру се налазе и информације о саветодавним услугама из до мена породично правне помоћи.
Општина Младеновац је зак ључила уговор за услугу ревита лизације бунара на територији градске општине Младеновац са "Хидрогеоцентар" д.о.о. Лештане у вредности од 1.860.000 дин. са ПДВoм.
Општина Младеновац је доде лила уговора о набавци пакета гр ађевинског материјала за потребе избеглих лица на територији ГО Младеновац предеузеђу „Савић“ доо Смедеревска Паланка у вред ности од 974.481,60 дин. Са ПДВ ом и „Bsteel“ доо Младеновац у вреднос од 1.499.232,03дин. Са ПДВом.
OM
МЗ АМЕРИЋ
Општина Младеновац је до нела одлуку о обустави отвореног поступка јавне набавке извођења радова на завршетку изградње об јекта за потребе МЗ Амерић јер није набављена ни једна прихват љива понуда.
МЗ СЕНАЈА
ГОМ
Председник општине Младеновац, Владан Гли шић, састао се са директо ром СП "Ласта" Владаном Секулићем и његовим сара
РЕВИТАЛИЗАЦИЈА БУНАРА
ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ
Младеновачки пензио нери су отпутовали на јед нодневни излет у Бању Врујци у оквиру пројекта Треће доба Упознајмо лепоте Србије". Пројекат се финансира из буџета општине Младеноваци и у оквиру њега биће реали зовано 10 излета.
49 3
Општина Младеновац је упу тила Позив за подношење понуда за извођење радова на реконс трукцији објекта у МЗ Шепшин I фаза. Конкурсна документација се преузима са сајттова http://portal. ujn.gov.rs/, и http://www.mladenovac. rs/ Рок за подношење пониуда је 26.12.2019. године до 12,00 часо ва. За ближе информације обра тите се писменим путем на мејл: npetrovic@mladenovac.rs.
дницима. На радном саста нку су утврђени предлози у вези са повећањем броја полазака на линији 493, као и на осталим линијама јавног превоза, у складу са захтевима грађана. OM
НАБАВКА РАЧУНАРА
Општина Младеновац oбјавила је Позив за под ношење понуда за набавку рачунара (радне станице) за потребе Управе ГО Мл аденовац. Процењена вре дност набавке: 856.083,33 динара без ПДВа. Конку рсна документација се пр еузима на сајтовима http:// portal.ujn.gov.rs/, и http://ww w.mladenovac.rs/ и у опш тини Младеновац, канце ларја бр. 3. За ближе информације обратите се писменим пут ем на email: amatejic@mla denovac.rs.
Општина Младеновац oбјавила је Позив за подношење понуда за извођење радова на реконструк цији објекта у МЗ Сенаја I фаза. Конкурсна документација се пре узима са сајтова http://portal.ujn. gov.rs/, и http://www.mladenovac.rs/ Рок за подношење понуде је до 30.12.2019. године до 12,00 часо ва. За ближе информације обра тите се писменим путем на мејл: npetrovic@mladenovac.rs.
ИЗВЕШТАЈ МУП-а У претходном периоду на те риторији општине Младеновац до годиле су се две саобраћајне нез годе са материјалном штетом и је дна саобраћајна незгода са повре ђеним лицима, док саобраћајних незгода са погинулим лицима није било. Других догађаја који зав ређују пажњу грађана Младеновца није било.
4
DNEVNIK
среда 04. децембар 2019.
К А М Е Н И РАТН И К КУЛТУРА
На ФБ страници Јелене Радевић осванула је вест: Удружење Камени Ратник добило је још једну битку у борби против површности, шунда и кича! У томе су нам помогли студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду на челу са менторима: проф. др Владан Ђокић, доц. др Милица Милојевић, асс. Младен Пешић. ји које ће се одржати у сали др Елси Ингелс 12.12. у 18 часова а други део је излож ба Деда Мраз 15.12. у 18 ча сова у нашој галерији у улуци Михајла Миловановића 29. Изложби је предходио кон курс Деда Мраз изгледа овако где смо желели да прикупимо цртеже свих заин тересованих грађана. Очеки вано највише цртежа при стигло је од наших најмлађих суграђана.
Удружење „Камени рат ник“ је организовало изложбу семинарских пројеката студе ната Архитектносог факул тета Универзитета у Београ ду „Стари Град Топола – Нови центар у старом језгру града“. Галерија Михајло Ми ловановић пружила је при лику младим, будућим струч њацима да покажу своју ви зију. Поводом ове и свих бу дућих изложби разговарали смо са Јеленом Радевић, дип.инж.унутрашње арх., која је власник простора и орга низатор изложбе у Галерији Михајло Миловановић.
Шта је био мотив да организујете овакву изкожбу?
Kaда смо у јуну ове го дине размишљали како би наша галерија функциони сала прва и основна идеја је била да то буду баш овакве изложе. Овакве изложбе зна че пуно свима. На првом ме сту студентима и самом фа култету да како је и рекла сама проф. др Милица Мило јевић један од ментора на овом пројекту, да студенти изађу из академских оквира и представе се широј публи ци. Ова изложба важна је на шем удружењу јер на такав начин стичемо референце а можда најважнија ставка јес те то да ће неки нови млади људи добити жељу да се ба ве овим позивом. Наша сара дња са факултетом ће се на ставити и надам се да ће
U
Шта планирате у наредном периоду?
Отворен је конкурс за нову излагачку сезону и мо лим све заитересоване да се
баш такве публике бити ви ше. Морам да истакнем да је дипл арх. Ивана Блажић Ше вић добро разумела нашу идеју и омогућила да до ре ализације ове изложбе и до ђе.
Да ли ова изложба може на неки начин да подстакне и будуће младеновачке архитекте да се врате, за почетак, кроз стручне радове Младеновцу?
Наравно, то је још једна битна ставка зашто је ова изложба важна. Али не само архитекте и урбанисти већ и инвеститори, политичке стру ктуре које се баве инвести цијама. Много је примера да се струка не поштује али же лим да верујем да смо ми направили мали успех на том пољу.
Докле се стигло са изложбом Деда мраз - изгле-
да овако ?
На позив др Јасмине С. Ћирић одазвали смо се да учествујемо у пројекту Култ св. Николе у средњовековној Србији. Пројекат је осмишљ ен тако да га чине две цели не. Предавање Култ св. Ни коле у средњовековној Срби
OBJEKTIVU
У нашем маленом парку, боље рећи скверу ниче још један споменик. То је споменик деспоту Стефану. Нико не спори да Младеновац треба да има споменик посвећен Деспоту, јер је оставио значајан траг на подручју Младеновца. Питање је места за овакав значајан споменик. У парку, у центру Младеновца постоји већ веома зnачајан споменик који је нешто више од 90 година симбол града. А Деспот је пре 6 векова био ктитор, ловио и тиховао на Космају а испустио душу у Црквинама. Према Просторном плану Авала Космај предвиђен је и пројекат „Путеви деспота Стефана“, који пролази поред манастира Павловац. Размислите, где ће се споменик Деспота боље спојити са временом и простором. Весна Јанковић, дипл.инж.пејзажне арх.
пријаве. Конкурс ће бити жи риран. Жири је већ оформ љен и чине га Оливера Ба тајић, Стевановић, Снежана Скоко, Весна Пејовић, Јас мина С Ћирић, Зоран Фила . В. Ј.
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ
четвртак - петак 5. и 6. децембар од 18 цртани филм "Плејмобил" од 20 играни филм "Прошлог Божића"
среда-четвртак 11 -1 2. децембар
од 20 домаћи играни филм "Ајвар"
петак 1 3. децембар
од 20 домаћи играни филм "4 руже"
субота 21 . децембар foto: Posmatra~ radova IGRALE SE DELIJE Olga Leki}
од 20 представа "Снежна краљица" Ova predstava }e otvoriti KIDS 06. Cena karte je 300,00 dinara i va`i za celokupan program otvarawa te ve~eri.
среда 04. децембар 2019.
DNEVNIK
П РОЈ Е КТИ
ПРОЈЕКТИ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ
Након готово седам годи на, у децембру 2019. заврша ва се текућа фаза пројекта “Реформа средњег стручног образовања” у којој смо и ми као школа учествовали. Тим поводом, 26. новембра 2019. године у Београду, организо ван је скуп на ком су били присутни представници свих школа учесница у овом про јекту. Техничку школу из Мла деновца представљали су директорка Снежана Благоје вић и наставник Јелена Бад рић. Скуп је одржан у хотелу М у Београду, а домаћин скупа били су представници ГИЗа. Уводно обраћање имао је Иван Стојановић ГИЗ, а пре зентацију пројекта као и ак тивности и резултате пројек
та представила је Јелена Ст ојановић Ђумић ГИЗ. Скупу се обратила и Мирјана Ко вачевић из Привредне комо ре Србије, као и Габријела Грујић помоћница министра. О својим школама и дуалном образовању имали су кратку презентацију школе из Субо тице, Обреновца и Чачка. Уч еници Средње машинске шк оле из Новог Сада предста вили су се са представом Поп Ћира и поп Спира а шко ле су изложиле радове на завршној изложби. Техничка школа се на из ложби представила хаљином рађеном по моделу ученице Анћеле Микуљевић одеље ња 3/13 ментор наставник Ирена Павловић. Инспираци ја за хаљину је балска хаљи на, моделована према зами шљеној скици. Централни мотив је ручни рад израћен од перлица. У изради хаљине коришћене су тканине сомот и сатен. Доњи део је драпи ран и фалтан како би се до чарала форма балске хаљи не. На крају су присутни ди ректори изразили своја иску ства, утиске и лекције науче не у оквиру реализације про јекта. Завршну реч, захваливши се на досадашњој сарадњи и присетивши се успеха које смо заједно постигли, дала је представница ГИЗа из Не мачке задужена за реализа цију пројекта у Србији Ann Kathrin Hentschel.
VELIKI USPEH NA STIHOVIZIJI
Na 11. Stihoviziji u Smederevu, gde je u~estvovalo preko 100 u~enika sredwih {kola u Republici, u finale plasirala su se tri u~enika na{e Gimnazije: Vu~eti} Milica 2-1, Ivana Smiqani} 14 i Novakovi} Nemawa 4-2. Nemawa je svojim nastupom odu{evio sve prisutne i osvojio nagradu publike i 3. mesto. Sva tri u~enika su recitovala na ruskom jeziku, a pripremala ih je profesorka Aleksandra Ran|elovi}. U okviru Stihovizije organizovan je i nagradni foto-konkurs "Poezija u fokusu". Od ukupno 69 prijavqe-
nih radova, me|u najboqim radovima izdvojeni su radovi Nikoline Kandi} 3-4, Ive Mari~i} 2-2 i Nevene Radojevi} 3-4. Gimnazija
5
МЛАДИ
ПРАКТИЧНА РЕАЛИЗАЦИЈА
Na 12-oj me|unarodnoj konferenciji studentskih projekata koja se odr`ava na Elektronskom fakultetu u Ni{u, u~enici Tehni~ke {kole su osvojili tre}e mesto u kategoriji rad sa najboqom prakti~nom realizacijom. Uspeh je ostvaren u konkurenciji 82 nau~na rada iz desetak zemaqa. Uspeh je zna~ajniji ako se uzme u obzir da je ovo jedini nagra|eni rad koji su radili iskqu~ivo u~enici sredwe {kole. Oni su se takmi~ili sa nau~nim radovima koje su radili studenti svih godina osnovnih i master studija. Konferenciju su organizovali Elektronski fakultet u Ni{u, me|unarodno udru`ewe in-
`ewera elektronike IEEES TEC i udru`ewe studenata elektronike Evrope. Rad je objavqen i u katalogu projekata konferencije. Veliko BRAVO za u~enike Tehni~ke {kole.
ОБУКА
Техничка школа је орга низовала обуку за вожњу за ученике у оквиру смера: Ма шинство, oбразовни профил: Техничар моторних возила Техничка школа
КОНКУРС Асоцијација за подршку науке, културе и уметности
Noumena расписала је ликовни конкурс "Новогодишња честитка". Конкурс је отворен до 12. децембра 2019. Конкурс је спроведен у три узрасте категорије: од 1. до 4. разреда основне школе, од 5. до 8. разреда основне школе и од 1. до 4. разреда средње школе. Радови се могу послати на адресу Noumena ул. Лазара Чокића 59, Ковачевац. Радови ће бити објављени на фејсбуку "Новогодишње честитке" и сајту удружења 20. децембра. Победници ће бити проглашени на основу броја гласова. Контакт: udruzenje.noumena@gmail.com, 062/299559, 063/658347
6
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 04. децембар 2019.
Р А Д О С T ИГРАЊА
Годишњи концерт КУД-а „Љубомир Ивановић Геџа“ из Ковачевца, 30.11 .201 9.
У
препуној сали Центра за културу и туризам КУД „Љубомир Ивано вић Геџа“ из Ковачевца организовао је годишњи кон церт. Публика је као и увек уживала у игри и песми а извођаче наградила бурним аплаузом.
Овога пута у првом плану су била деца. Многи су се пи тали да ли је неко дете оста ло у Ковачевцу. Семе фолк лора је посејао Немања Ра дојковић још пре 6 година. И цео концерт су пратиле фо тографије од тренутка када је почео фолклорашки живот и обнова Дома у Ковачевцу, преко многобројних наступа и путовања до данашњих да на када КУД „Љубомир Ива новић Геџа“ може да се по хвали многобројним успеси ма и наградама. Немања ни је више уметнички руководи лац, али је и даље део тима и логистичка подршка, како је рекао председник КУДа Милан Митић. Зато му је ов ом приликом и уручен поклон за досадашњи успешан и пожртвован рад у Геџи. Оста ло је да нов уметнички руко водилац Андрија Караклајић настави овакав рад и да свој
печат овом културно уметни чком друштву. Извођачки ансамбли от ворио је концерт у жестоком ритму игара са Југа Србије. Насмејали су нас Банатском хумореском, а Шопска тројка надигравање као и увек зауставила је дах публици. Брзи ритам и енергија се пренела преко Влашких ига ра до завршне нумере Игре из околине Лесковца. Ништа мање уиграни и раздрагани били су мали играчи из де чјег ансамбла. Они су играли Влашке игре, игре из Шума дије и Ужица. А школица фо лкора је окупила многобројну децу из Ковачевца. Показали су прве савладане кораке ко ла из Шумадије. Да КУД „Љубомир Ивано вић Геџа“ има своју будућ ност, видело се не само по многобројној деци већ и по умешности и доброј игри Пр ипремног ансамбла, који је извео игре из Понишавља и Централне Србије. Ветерани су се представили старогра дским играма.
среда 04. децембар 2019.
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
7
ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА АНЂЕЛИЈУ
Ј
Jedno veliko hvala! Uverili ste nas u solidarnost i pokazali ste veliko srce! Hvala Dru{tvima: KUD "Qubomir Ivanovi} Gexa" - Kova~evac, KUD "Slavko Manojlovi}"-Mladenovac i KUD "[umadija" - Vla{ka {to su se odazvali na{em pozivu. Prikupqeno je 120.000 dinara. Na{a An|elija ne odustaje, nemojte ni vi! Nastavite da budete humani i dare`qivi svakog dana. "Ko ~ini dobro, od wega se jo{ vi{e dobra o~ekuje!" - napisao je jednom prilikom na{ nobelovac Ivo Andri}. Hvala! Фб Дарко Тодоровић
Кореографи играчких нумера су били Владимир Танасијевић, Анд рија Караклајић, Немања Радојкоић, Јелена Јованчевић, Бранко Марко вић и Дарко Тодоровић. Геџа може да се похвали и изванредним оркестром који је одушевио публику спле том народних мелодија. Под руководством Мила на Нинковића оркестар већ годинама прати иг раче и преноси им св оју енергију и ритам. Концерт је показао да ће нам и у наредним годи нама заиграти срце и са
владати нас емоције уз игре и пес ме КУДа „Љубомир Ивановић Ге џа“. Весна Јанковић
ПОРОДИЧНО САВЕТОВАЛИШТЕ ПРИ МЛАДЕНОВАЧКОМ ХРАМУ
Т
ема првог сусрета у новом циклусу: Савремена породица шанса, романса и изазови за данашњег човека. Четвртак 5.1 2.201 9. у 1 9 часова у Парохијском дому храма Успења Пресвете Богородице Предавања се организују за родитеље, породице и све заинтересоване на теме дечјег одрастања, васпитања, унапређења породичних односа, менталног здравља деце и младих, неговања брачних и партнерских односа. Сусрети су прилика да се кроз разговор поставе питања и добију одговори стручњака из ових области. Радујемо се сусрету са Вама и заједничком разговору!
8
DNEVNIK
ЗАНИМЉИВОСТИ
Д АТ У М И
У С Л АВУ ВУК У
ПОВОДОМ 83. САБОРА У ТРШИЋУ (1 )
У претходној недељи обележено је неколико значајних датума. Неки су били носталгични поглед у прошлост а неки подсећање на тужне догажаје и недостатак емпатије.
И ЋИРИЛИЦИ Насиље над језиком – наше писмо је топлина коју има поезија.
Недавно је завршен 83. Сабор посвећен великану нашег писма и писмености Вуку Стефановићу Караџићу у родном Тршићу. Као што смо насловили и Вуку се одужили, у славу и част ре форматора српског језика. Ово је година културе и Вука коме је 8. новембра био ро ђендан. Било је довољно пр изнања и “Вукових повеља најистакнутијим следбеници ма овог великана српске ис торије о чему, имеђу осталог, бриљантно и аналитички пи ше господин Драго Т. Пантић. Ваља рећи да се Вук Ка раџић родио 8. новембра 1787. године на верски пра зник Митровдан. Зато пише мо, поводом 232 године од рођења Вука и 192 године његовог српског буквара који је 1827. године објавио у Бе чу, у знак пажње и сећања на великана српске културе и реформатора нашег писма ћирилице.
ВУКОВО ПИСМО ВУКОВИЦА
Оно што се данас зна о нашем писму, сигурно је да не потиче из 19. века. Ово писмо је остало све до 1848. године, до Вукове реформе. Писмо је тада преуређено морфолошки и било је зас новано на генијалном начелу “Пиши као што говориш, а читај као што је написано”. Ово начело има тежину свет ског значаја. Вуково писмо и начело су уведени у школску реформу 1867. године. Вели ка је неправда учињена пре ма Вуку што његово писмо није названо Вуковица. Пис мо је прво и једино фонетско писмо у свету. Можда је то могло у новом уставу Србије да се исправи као учињени пропуст. Али, отом – потом, а увођењем овог назива да се актуелизује афирмација и популарност Вуковог начела.
СРПСКО ПРЕПЕВАНО ЈЕВАНЂЕЉЕ
Вуковим писмом су напи сане све епске и јуначке пес ме српског народа које се упоређују са грчком Илија дом и Одисејом, а неки опет
кажу да је то ремек де ло српског народног пе сништва и да је то српско препевано Јеванђеље. На том писму је велики по ета Бранко Радичевић нада хнуто писао своје песме, по пут “Ћачког растанка”. Није на одмет подсетити да је Иван Мажуранић написао своје највеће дело “Смрт Смаил аге Ченгића” на ћири лици, у договору са Вуком. Значајно је рећи да је Вук, са својим следбеницима Дани чићем и Симом Милутинови ћем Сарајлијом, радио на усавршавању писма и преве ли су Библију и Свето писмо. Поносан на своје писмо: Српски пишем и зборим, ср пски свима говорим! Свима који покушавају да “накара де” Вукову ћирилицу и унесу нешто 'своје'. Пример, Црно горци који измишљају, преи меновањем српског језика у такозвани матерњи. Јер ако је Црна Гора географски пој ам, а Црногорци део српске нације откуд толике полеми ке о језику који је заједнички. Поводом офанзиве политике трговаца националним инте ресима и највишим вреднос тима српског народа на ев ропској “пијаци” глобализа ције којима се намерава “ук расти” и отети и уништити је зик Светог Саве, Доситеја, Вука, Његоша, Тесле, Пупи на, Андрића... Црна Гора је знатно ма ња од Србије, изгледа као општина, већи је Београд – тако да Подгорица нека чује из ината, Црна Гора је срп ска Спарта... Једна народна пословица каже: Миш, када се попење и на врх планине остаје мали. Језици не нас тају преко ноћи нит преко колена, први је коментар ли нгвисте проф. др Драгољуба Петровића, на вест да је Са вет за опште образовање у Подгорици усвојио Граматику некаквог црногорског језика. Хрвати се већ деценијама труде да са свога језика скину Вукове (и Даничићеве) бркове. Бошњаци се на томе послу окушавајудеценијама. Али, и једни и други са сла бим резултатима, јер не мо
среда 04. децембар 2019.
Me|unarodni dan borbe protiv nasiqa nad `enama
же се од липе и(ли) врбе на правити ораховина.
КАД ДЕДА МРАЗ ПОСТАНЕ СЊЕШКО БИЈЕЛИЋ
И заиста, када се приме не новокомпонована грама тика и правопис може се ст ићи и до овакве реченице: Узео шкатулу фурмина и жи же по ћухомету, не патише, а за гатњик запаса љевор. Или у 'пријеводу' на српски: Узео кутију шибица и непрестано их пали по ветрометини а за појас окачио пиштољ. За књ ижевне су проглашене и ре чи шњегови, ожљеда, сими џија, понеђељак, зачамити, врћети, улећети, ћешитељ, ћескобан, шљеме, рашћела каност, пријевоз, пријевара, свугђе, неђељни, снабђети, међед, ђечак... а Деда Мраз је постао Сњешко Бијелић!
ИЗ АМАНЕТА СТЕФАНА НЕМАЊЕ
У одбрану српског писма, ћирилице, куцнуо је задњи час. За наш језик спас дали су пример 2004. године мла ди интелектуалци, студенти и њихови професори из Ник шића пре свих, бранећи срп ски језик уписују се на светле и часне странице историје нашег народа! Ваља се сетити да је Стефан Немања свом сину Стевану Првовенчаном за вештао: Чувајте, чедо моје мало, језик као земљу... По сле изгубљеног језика нема народа. Језик страда, пропа да и увођењем толиких ст раних речи и израза, код нас све врви од стране 'култу ре'... Зашто тако наопако, ћао уместо здраво!? Велича нствени Његош је за сва времена записао и поручио: Српски пишем и зборим, Ср пски свима говорим. Народ ности српска, ум и душа сл авијанска! (крај у следећем броју) Слава Ж. Тодоровић
Me|unarodni dan borbe protiv nasiqa nad `enama Srbija do~ekuje sa upozoravaju}om statistikom – za deceniju je stradalo vi{e od 320 `ena u porodi~nom nasiqu. Ove godine je u Srbiji ubijeno 28 `ena, a vi{e od 400 dece ostalo je bez jednog, ili oba roditeqa. Ujedinjene nacije su 1999. godine proglasile 25. novembar kao Me|unarodni dan borbe protiv nasiqa nad `enama. Ovaj dan je odabran kao dan se}awa na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiqo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.
29. новембар, СФРЈ Дан Републике био је празник у бившој СФРЈ који се славио 29. новембра. Дан Републике је обележавао годишњицу Другог заседања АВНОЈа у Јајцу 29. новембра 1943., када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002. године.
Међународни дан особа са инвалидитетом Под слоганом „Приступачна будућност” обележен је Међународног дана особа са инвалидитетом. У Србији живи око 800.000 људи са неким инвалидитетом и зато је важно показати спремност да се ти људи потпуно укључе у друштво. Особе са инвалидитетом суочавају са бројним препрекама, те да је на нама да им помогнемо да их превазиђу. РДМ
СТО СЕЛА СТО(други АДЕТА део)
ВАРОШК Е ПРИЧЕ
9
РЕАГОВАЊА
Већина мојих пријатеља и познаника не зна да никада нисам положила пионирску заклетву, јер сам се успавала. Због тога сам од пионирског аксесоара имала само пионирску мараму, јер је моја (уредно плаћена) капа припала неком другом. Свако устајање пре 10 ујутро је и данас мој велики изазов. Тако је било и сваког Ђурђица. Без нанине помоћи и жустрог “богорадања” тешко да бих икада успела да одем на време. Док бих устала, умила се, обукла, Литургија је већ почињала. Нана је настојала да бар стигнем пре него крену да пале свеће које су биле забодене у жито. Онако полусањива морала сам да упамтим директиву коју сам добијала уз новац: “Слушаш ли ти мене? Кад уђеш у цркву да станеш са леве стране. Ово ти је за шест малих, пет упали за живе (па имена) шеста је за жито. Ово ти је за девет малих за мртве. Немој да заборавиш на Милијана. Ово ти је да купиш славску свећу, немој ону јефтинију то је од претопљеног воска, узни скупљу. Ово ти је за шест векни хлеба, кад прођеш кроз пијац. И узми две главице купуса за салату. Јеси ли разумела! Куку мене закаснићеш!". Даје ми корпу са колачем и житом. У цркви 80их година и није било пуно славара. Нас 40ак. Касније се број повећавао и данас је црква, хвала Богу пуна. У току службе метаније су чинили само свештеници. Нисам пуно разумела од литургије, али сам увек препознавала део “Тебје појем, тебје благословим”. Чини ми се да су тада сви гласови били у највећој хармонији. По завршетку службе бисмо узимали колач и стајали у ред код свог свештеника. Мој је био попДрага. Оно што сам волела код њега је што је знао све своје парохијане и без грешке изговарао имена укућана док је секао колач и дискретно бацао поглед на тефтер, да се не омакне неко ако није платио свећење водице. Волела сам да га слушам док пева. Христос по среди нас – јест и будјет.
Већ разбуђена сам се весело враћала кући кроз пијац. Сва сам важна ишла кући. Радосно сам одговарала “хвала” на честитке. Мој улазак у кућу са “Срећна слава” је мамио осмех мојој нани која је прилазила и љубила ме. У кући је мирис купуса заузео свако ћоше, а супа је упорно кувала кокошку од које ће настати ринфлајш, који је служен између супе и купуса и који се после славе вукао по тањирима наредних недељу дана. Предјело сложено, пихтије исечене на коцке, сармице од изнутрица се пекле у рерни, сервиси за ручавање опрани, чекали су да их поставим на столове који су, са клупама, волшебно постављени у дневној соби. То је у ствари ујка спаковао док сам била у цркви. Столњаци су се белели као иње, без иједног набора. И док сам поређала тањире, чаше и есцајг, који су купљени у Италији само за ову прилику, већ је било 11 сати. Управо тада би се чуло прво звоно на вратима. Нана је тада била најрадоснија јер је први гост био њен брат по мајци, деда Мића из Рогаче. Он је од нане био старији скоро 20 година, али то није умањивало њихову међусобну љубав и поштовање. Са њим у стан би ушао дух старих домаћинских времена. Шајкача, опанци, бриџ панталоне од браон чоје, антерија и бела кошуља. Ткану торбу је дао нани да извади поклоне. Знало се да ћу од њега добити кесу свилених бомбона, ујка пар чарапа а нана шећер у коцке. За све нас је била велика тегла дека Мићииног меда. На ручак ће доћи и његови укућани, ћерка, унук, снаја и праунука али деда је волео да дође први код Секе (како су звали нану) да би са њом на миру проговорио, док још није заробљена у кухињи. И нани је значило да деда дође раније и док је био жив само је он могао бити тај који ће очитати молитву, запалити свећу и својим тежачким рукама кадионицом окадити све нас. Тај мирис тамјана помешан са мирисом купуса је у пет до дванаест био знак да је слава и ове године у миру и здрављу “подигнута”. Седела сам за столом и пажљиво слушала деду који је причао одмерено, без еуфорије и крајње разумљиво. Онако како стари људи, пуни животног искуства и вере у Бога могу да причају, разговетно, чак и девојчици од 9 година. Јасмина Нумић Music box
Р ЋО ИНО ШЕ
DNEVNIK
ПЕ
среда 04. децембар 2019.
S E L T E R S
3.500 dinara
(novogodi{wa ve~era sa hranom i pi}em)
REPRIZA 01 .01 .201 9 .
1 .200 dinara
(novogodi{wa ve~era samo hrana)
2020. Р ЋО ИНО ШЕ
NOVE GODINE
ПЕ
DO ^ E K
REZERVACIJA:
064/86 90 381 , 011 /82 40 425 E-mail: seltersbanja.marketing@gmail.com
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
Bo`i}ni post je po~eo 27. novembra 2019.
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Servis bele tehnike
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
среда 04. децембар 2019.
ИНФО
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
godine i traje sve do Bo`i}a. Prema pravilima posta i prema re~ima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim. "Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, i{ao sam u gruboj haqini; nego ka`i nam da li si od gnevnog ~oveka postao tih, od `estokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, za{to si telo mu~io?". Protojerej Miodrag Pavlovi}, sve{tenik Sabornog hrama u Ni{u, obja{wava da post treba ~oveka da privoli da razmisli ko je, {ta je, gde je i kakav je wegov odnos prema Bogu. - U postu se treba pokajati, ispovedati, razmisliti, olak{ati svoju du{u i o~istiti sebe. Ne treba telo mu~iti postom ako }emo biti besni, ako }emo se sva|ati i `eleti zlo bli`wem svom. U postu treba opra{tati i nastupati ~ista srca - ka`e ovaj sve{tenik. Bo`i}ni post traje 40 dana.
ОСИГУРАЊЕ Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Неша"....................... 063/8066034
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509
Следe: 4. децембар Ваведење пресвете Богородице Ваведење 7. децембар Света великомученица Екатерина 8. децембар Свети свештеномученик Климент 9. децембар Свети Алимпије Столпник Алемпијевдан 13. Свети апостол Андреј Првозвани Андрејевдан
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 05. до 1 1 . децембра 201 9. макс. t мин. t
05.
06.
07.
четвртак
петак
субота
6o 4o
9o 1o
DNEVNIK
10o 3o
08.
09.
недеља понедељак
9o 1o
11o 2o
10.
11.
уторак
среда
8o 1o
6o 1o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina IV, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 04. децембар 2019.
DNEVNIK
Ц Р В Е Н И КРСТ
1 . ДЕЦЕМБАР – СВЕТСКИ АИДС ДАН ''САЗНАЈ СВОЈ СТАТУС''
Светски АИДС дан окуп ља људе широм света са циљем усмеравања пажње на ХИВ пандемију. Овај дан, који се ове године 31 пут об ележава у свету, пружа при лику да представници влада, државних институција и зд равствених установа у сара дњи са осталим партнерима информишу јавност о актуе лној епидемиолошкој ситуа цији. Овогодишња кампања у Републици Србији се реали зује под слоганом ''Друштво доприноси напретку''. Црвени крст Младеновца је обележио Светски дан АИДС, у ОШ ''Бора Лазић'' у Влашкој за ученике VII и VIII разреда и приказао филм ''Дечко који се стидео''. Међу ученицима је урађена анкета, подељена брошура ''Све што треба да знам о АИДС –у'', везано за Светски дан АИДС. Према подацима, Инсти тута за јавно здравље, ''Ми лан Јовановић – Батут'' у Ср бији живи 2.756 особа којима је дијагностикована ХИВ ин
11
РЕСГОВАЊА/СПОРТ
фекција, а само у овој години у периоду од јануара до нов ембра откривено је 175 ново дијагностикованих особа ин фицираних ХИВ –ом.
05. ДЕЦЕМБАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН ВОЛОНТЕРА Ове године Међународни дан волонтера обележава се 05. децембра. Посебна пажња поклања се волонтерима који су ан гажовани и делују у својим локалним заједницама. Солидарност и узајамно поверење су се показале као кључни елементи успешног самоорганизовања заједница у одговору на кризне ситу ације а способност волонте ра да једни друге подржавају, подупиру и надопуњују као и различите мреже које већ по стоје у заједници и проширују се током одговора на кризу доприносе општој отпорнос ти. Међународна федерација друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца подсећа да: Сваке године приближно 12,5 милиона волонтера по
B u t t e r f l a y cu p
клања своје време Црвеном крсту и Црвеном полумесецу на глобалном нивоу Приближно девет милона ових волонтера спадају у младе Ово чини покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца највећом хуманитарном во лонтерском организацијом на свету, а што укључује у при ближно 450.000 запослених који на глобалном нивоу пру жају подршку волонтерима У развијеним земљама је однос запослених и волон тера 1:9, док је у земљама у развоју овај однос 1:180. Црвени крст Србије са својим организацијама, као највећа и најстарија волонте рска организација у земљи
подсећа да су волонтери не заменљиви ресурс сваког друштва који тежи развоју и да је њихов учинак вишес труки. Волонтирање осим што решава проблеме угро жених категорија становништва, оно и изграђује личност оних који волонтирају и помаже дру штву да се упути у хуманијем смеру развоја и соли дарности. Свим волонтерима чести тамо празник, 05. децембар 2019. Међународни дан во лонтера. Дугујемо им велику захвалност за време које проводе у Црвеном крсту Младеновца. Црвени крст Младеновац
МАЛИ ОГЛАСИ Prodajem dva placa
u c e nt r u K o r a } i c e * dozvoqena izgradwa objekata, * blizu Osnovne {kole i igrali{ta, * Kp. Br. 2574/6 KO Kora}ica, pov. 0.07,92 ha, * Kp. Br. 2574/5 KO Kora}ica, pov. 0.07,33 ha.
K o nt a k t t e l : 0 6 4 - 3 9 5 - 4 3 8 6 Hitno potreban ve}i nename{ten stan na du`i vremenski period!
Kontakt: 0645946009
ПРОДАЈЕМ
ОПЕЛ КОРСУ 1 .2
Ritmi~ko gimnasti~ki klub "Olimpik" uspe{no je u~estvovao na Butterflay cup u Novom Sadu.
плус 4 зимске гуме нове са фелнама
064/2968645
EVA [TAMPARIJA
011 /8231 -708 064/2549-1 32
dnevne@gmail.com
12
DNEVNIK
КАРАТЕ
T R O FE J
OBRENOVCA
среда 04. децембар 2019.
П О Б Е ДН И К
СПОРТ
БЕОГРАДА
Rva~ki klub "Qubomir Ivanovi} Gexa" osvojio je {est medaqa na turniru Pobednik - Beograd i to ~etiri zlatne i dve bronzane. [ampioni su bili Anti} Ilija, Ivan~evi} Matija, Jovanovi} Lazar i Agron Sadi-
kaj. Bronzane medaqe su osvojili Aleksendri} Milena i Vlaji} Irena. Trener ekipe je bio Sretenovi} a sudija Markovi}. РК "Љубомир Ивановић Геџа"
Прва лига Србије Na takmi~ewu na turniru u Obrenovcu uzelo je u~e{}e 8 takmi~ara u katama i osvojili su 5 zlatnih 1 srebrnu i 1 bronzanu medaqu: ZLATO: 1.Tamara Dimitrijevi} 2007 apsol 2.Tamara Dimitrijevi} 2007 A 3. Petar Vukovi} 2005 kadet 4. Mi{o Vrzi} 2007 apsol 5. Andrej Dubo~anin 2011 D
SREBRO: 1.Kristijan Krsmanovi| 2011 D BRONZA: 1.Luka @ivanovi} 2012 E Nastupali i Elena i Filip Matkovi} koji su ovoga puta ostali bez medaqe. Trener ekipe je bila Aleksandra Seka Pekovi}. . КК "Младеновац"
O D B O JKA ОК Младеновац - Нови сад
2:3 (21:25, 16:25, 25:23, 25:19, 10:15) Младеновачки одбојкаши су и овог викенда претрпели пораз. Овога пута од екипе Новог Сада резултатом 2:3 у корист гостију. У следећем колу 6.12. наши одбојкаши гостују у Великом Градишту и играју против претпоследње екипе ВГСКа. Иначе Младе
новац је и даље последњи на табели са освојеним 1 бодом. . РДМ
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
EV A
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2