Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK среда, 29. јануар
2020. година / број 182
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
MAGLA ^udna je ova zima. Samo jutarwe iwe i magla iz koje se pojavquju neke nove slike ali ipak, nekako ve} vi|ene. "Magla nam je potrebna kako bismo se podsetili da `ivot nije samo crn i beo." - napisao je
фото: Олга Лекић
Jonathan Lockwood Huie.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН - ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ И АУТОБУСКА СТАНИЦА ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
Трећа трибина „Моја Кафаница“, 23.01 .2020.
ЗА НОРМАЛАН
ДЕШАВАЊА
среда 29. јануар 2020.
ЖИ В О Т
У четвртак, 23. јануара, у ресторану Агапе организова на је трибина „Моја кафани ца“. Учеснике трибине је на јавила Данијела Перишић на гласивши да у овом случају агапе није само трпеза љу бави већ и слободе и правде. На трибини су учествовали Бошко Обрадовић – Двери, Пеђа Митровић – ССП и Ср ђан Миливојевић ДС. А мо дератор је био новинар Не над Кулачин. Пред око шез десетак присутних Кулачин је вешто водио учеснике три бине кроз актуелна питања о политичкој сцени Србије. Интересантно је било об јашњење зашто се трибина одржава у кафани. Некада, док се још није изградила скупштина Србије посланици су заседали у кафанама. Од атле идеја да се организује циклус трибина „Моја кафа ница“. Срђан Миливојевић (ДС) је подсетио присутне и на неке историјске чињени це. У повоју демократије, у Србији, у 19. веку такође је био организован бојкот избо ра. Као и 1997. године. Тако ђе је нагласио да је ова кам пања борба за слободу а не за власт и рекао да Савез За Србију представља техничку коалицију а не програмску. Миливојевић је истакао да
што пре треба оне који краду назвати лоповима а не спо собним и да је у том циљу неопходно донети Законе о пореклу имовине, лустрацији, злочиначким организација ма... јер правда мора бити задовољена. А Бошко Обра довић је подсетио да су Две ри своју политику подредили борби не само за смену Але ксандра Вучића већ за про мену корумпираног система и прављењу нормалне поли тичке сцене. Такође је иста као да је нормално другачије мишљење, и то што Двери нису за улазак у ЕУ не значи да су против европских вред ности. Али да о томе као и о многим другим стварима тре ба одлуку да доносе народ, демократски. Пеђа Митровић (ССП) се као економиста ос врнуо на кампању Стратегија развоја Србије до 2025. и ис ткао да је немогуће достићи плату од 900 евра. И да је све што се наводи изокрену та слика стварности што пот врђују и статистички подаци у РЗС. Нагласио је такође да бренд 1од5милиона припада свима нама, свим грађанима. Тема је била и смањење цензуса за улазак у скупшти ну са 5% на 3%. Миливојевић је истакао да је то „дужничко политичко ропство“ Алексан
САМОЦЕНЗУРА ИЛИ ТИ ЦЕНЗУРА
Већ смо навикли да нас општинска власт не позива на конференције за штампу или на најаве дешавања. Пр аве се као да не постојимо. Али овога пута ћемо се освр нути на оне који организују та дешавања, удружења, уста нове... Ове недеље смо били у недоумици, да ли да их по ново подсетимо и пошањемо
љубазно писмо или да их игноришемо са пар реченица у сервисним вестима. Ипак, победио је наш циљ. ДНЕВ НИК издајемо због Младено вчана, учесника манифеста ција, деце, омладине... а не због руководства тих органи зација и општине. Рад тих људи у школама, КУДовима, институцијама... вредан је
дра Вучића према политич ком оцу Војиславу Шешељу, Обрадовић да је циљ да се „глумата вишепартијски сис тем скупштине“ и да не треба пристати на мрвице са „цар ског стола“. А одлуку да се смањи цензус Обрадовић је протумачио као успех бојко та. Сличног мишљења је био и Пеђа Митровић који сматра да владајућу већину „очи гледно боли бојкот“ и да су зато одлучили ако не могу да их поделе онда ће да сти мулишу мање партије да им помогну да избори изгледају регуларно. А да има ефекта најављени бојкот, показује реакција Европског парламе нта где је упаљена црвена лампа, додао је Кулачин. Порука је била да је СЗС заједнички опозициони фро нт, у коме чланице имају раз личита мишњеља али са јед ним циљем да врате нор малан парламентаран, меди јски, сав други живот у Ср бију. Такође је речено да ће после пада садашњег систе ма Александра Вучића бити формирана влада стручњака
која ће вратити повререње народа у нормални систем. Прелазна влада је потребна, пре свега због тога што Споразум који би требало да верификује Скупштина, не може да спроведе Ана Брна бић. А потребно је да се бар годину дана чује и власт и опозиција. И тек тада распи шу избори. Све у циљу оз дрављења политичке сцене. Како су истакли, СЗС није за бојкот већ за слободне и поштене изборе а када их буде изаћи ће и ко победи. Такође је наглашен значај референдума у доношењу свих битних одлука и на ни воу републике и на локалном нивоу. А Кулачин је истакао добар пример референдума у Шапцу. Подсетили су и на снаге грађана уз политичку подршку у одбрани Младе новца од изградње азила за избеглице. У дискусију су се укљу чили и присутни на трибини који су изнели и своје ставо ве и коментаре.
пажње. А за њихово руковод ство, ако се плаши, чека неку мрвицу из општинског буџе та, имамо један мали савет. Слободно нам пошаљите об авештење у инбокс или на мејл, позовите нас телефо ном нећемо вас одати. Обе ћавамо. Да не бисмо били и кас није у некој недоумици, драги наши читаоци ево једне ан кете за вас.
1. Шта ви мислите да ли је у овом случају у питању цен зура или самоцензура? 2. Да ли смо поступили и по вашој жељи када смо обја вили текстове са великом пажњом или је било дово љно да објавимо само као малу сервисну вест? Очекујемо одговор на ФБ страници, инбоксу, усмено... како год вам одговара. РДМ.
РДМ
EVA
[TAMPARIJA
011 /8231 -708, 064/2549-1 32 dnevne@gmail.com
среда 29. јануар 2020.
#1 од5милиона Београд, 25. јануар
ИПАК Н Е БОЈКОТ!
У суботу је одржан 60. протест #1од5милиона у Београду. Грађани су кренули у протестну шетњу до зграде Радио Телевизије Србије носећи транспарент са натписом БОЈКОТ. А у уторак су представници по крета #1од5милиона објавили да су донели одлуку да излазе на изборе. РД
АКТИВНОСТИ СНС
Функционери ОО СНС Младено вац наставили су са акцијом "По мозимо комшији". Такође су орган изовали штандове где су разгова рали са грађанима, ослушкивали њихове иницијативе и потребе како би се што ефикасније решавали проблеми. Свим пролазницима је подељен пропагандни материјал као и најновији број СНС Ин форматора. ФБ СНС Младеновац
ВЕЋЕ
На седници Већа градске опш тине Младеновац усвојен је Нацрт одлуке локалног акционог плана за пошљавања општине Младеновац за 2020. годину. Било је речи и о ко нкурсу за суфинансирање актив ности у оквиру пројеката на инвес тиционом и текућем одржавању и унапређењу својстава зграда на те риторији општине Младеновац. На дневном реду је био и Програм ко ришћења средстава намењених развоју пољопривреде за 2020. го дину. Што се тиче образовања ус војена је одлука о додељивању на града ученицима који су постигли резултате на републичким и међу народним такмичењима. Одобрена су средства из буџета општине Мл аденовац за једнодневне излете ученика нижих разреда и усвојен је Правилник о контроли утрошка сре дстава за ову намену. Усвојен је и предлог за формирање Савета за здравље и дата је сагласност на финансијске планове Месних зајед ница. ГОМ
DNEVNIK
Ч Е М У ЖУР БА
Кажу да оно што се де сило не можеш да се про мениш. Ја мислим да мо же. Само ако се хоће и ако је племенит циљ. Опет ћу мало о споменику Деспоту. Овога пута о мојој визији. Пре седам година ра дила сам један од многих пројеката под називом „Пр онађи змаја са Космаја“ у оквиру послова које сам обављала у ГО Младено вац (повремени и привре мени послови). Пројекат је намењен деци и омладини и имао је неколико целина. Један део је била и Ини цијатива за изградњу заба вног парка у средњовеко вном стилу на Космају. У иницијативи сам између осталог написала: „У нац рту Просторног плана под ручја посебне намене пре дела изузетних одлика Ав алаКосмај, предложено је да се на Космају изгради забавни парк у контексту пројекта ''Путеви деспота Стефана Лазаревића'', са симулацијом живота сред њовековног доба (архите ктура, костими, кулинарст во, органзација витешких свечаности, лова и народ них светковина). Овом ини цијативом желимо да пок ренемо све заинтересова не институције и појединце да подрже ову идеју да би се овај предлог што пре реализовао, чиме би се адекватно допринело уре ђењу подручја изузетних одлика Космај и уједно оч увала здрава животна сре дина и омогућило одрживо коришћење простора.“ А као разлог навела сам: Ко смај је заштићено подручје на коме се налазе мана стири Кастаљан, Павло вац, Тресије и неопходно је организовати активности на популаризацији, подсти цају и усмеравању омла дине и грађана на одрживо коришћење и чување при родних лепота... У пројекту је предложено да се за почетак опреми амбијент монтажним елементима који ће асоцирати на сред њовековни град, организује наступ витезова у витешкој борби са приказаним вите шким вештинама (догово рено са витешком дружи ном СВИБОР), организују забавна игре Пронађи бла го (ковчег са благом у коме су средњовековни предме ти и записи) и змаја са Ко
ДЕШАВАЊА
смаја (асоција ција на Деспота), сценскоуметнич ки наступ у духу средњовековне традиције, такмиче ње у пуштању змаја... Све је договорено, од на бавке промо материјала, до сатнице и радних зада така са учесницима за 5. јун 2013. (Дан заштите жи вотне средине). Као и увек, једно али срећу квари, па од 31. маја 2013. нисам ви ше била радник Одељење за комуналне, грађевинске и послове заштите живот не средине ГО Младено вац. Понудила сам да во лонтирам да би се проје кат реализовао али све је било узалудно. Зашто све ово пишем? И тада и сада сам сигурна да то није само пропуште на моја прилика већ и про пуштена велика шанса да се Младеновац укључи у Путеве Деспота (Змај је био симбол Деспота). Да су сада, 2018/2019. године озбиљно схватили потен цијал Космаја и Деспотовог боравка на овој планини и ангажовали стручњаке, мо гла је да се обнови, допу ни, доради, усаврши... ид еја Змаја са Космаја. Мо гао је и да се прикључи још један пројекат „Од ти ховања до мировања“ где би се направила амбијен тална целина, спомен па рк, шеталиште од Павлов ца до Црквина. Тада би се схватила да је једна једина логика да се на Космају, нпр скретању за Павловац, подигне велелепни споме
3
ник деспоту Стефану Лаз аревићу, кога неће огранича вати ни време ни простор. А затим да се реконструише Конак и уреди манастир Павловац, уради шетна стаза до Црквина... И све то понуди као пројекат Републици и граду Београ ду. Да се Космај, а преко њега и Младеновац нађе на мапи Путева Деспота са интересантном причом ко ја би могла да има своје свечано отварање на обе лежавању 600 година од смрти Деспота. Па Деспот је испустио душу баш у Црквинама. До те 2027. године све је могло да се испланира, реализује и по нуди... И још интересантн их детаља, стручних ску пова, изложби... До сада једини знача јан догађај, али без конти нуитета, био је стручни ск уп 600 година манастира Павловац. И уместо да се наставило у том духу оп штинско руководство жури. Мандат ипак траје 4 го дине. Треба нешто завр шити, било шта. Драги ст ручњаци који им дајете ле гитимитет у тој њиховој ку сој и без визије идеји се тите се да може много ви ше и боље. П.С. Све ово да не буде само критика без идеје. А критика и предлога било је много од новембра 2018. године. мр Весна Јанковић, дипл.инж.пејзажне арх.
4
DNEVNIK
среда 29. јануар 2020.
ДЕШАВАЊА
ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ ЗГРАДА
ПОМОЗИМО ОНИМА ЧИЈИ ЖИВОТ ЗАВИСИ ОД ТВОЈЕ ХУМАНОСТИ Институт за трансфузију крви Републике Србије и Цр вени крст Младеновац, орга низују прву по реду акцију до бровољног давања крви. Еки па Института за трансфузију крви ће драгоцену течност прикупљају у Градској библио теци ''Деспот Стефан Лаза ревић'' у четвртак, 20.02. 2020. године у времену од 10 до 16 часова. Моле се грађани да дођу и дају крв, како бисмо на време обезбедили крв, за коју не по стоји замена. Крв чека паци јента а не пацијент крв. У циљу мотивације младих да реализују и унапређују зна ња и вештине и способности за смањење ризика и ублажа вање последица од елемен тарних непогода и других опа сности, организовано је ло кално такмичење у ОШ ''Мо мчило Живојиновић'' за уче нике III разреда (100 ученика). Такмичење је организовано на шест обавезних полигона и шест забавних полигона. Ученици трећег разреда који су прошли обуку су са вршњачким едукаторима, про светним радницима реализо вали такмичење. У тимовима од по 10 – оро такмичили су се на радним полигонима. Обавезни радни полигони су: 1. Систем заштите и спаса вања 2. Безбедност на води
ПОДРШКА
Општина Младеновац и Цен тар за заштиту људских и мањинских права и вредности ОКО кроз пројекат „Подршка деци са сметњама у развоју“ омогућиће да десеторо деце са сметњама у развоју добију свог пратиоца током васпит нообразовног процеса. Цен тар ОКО је такође расписао Јавни позив за достављање пријава за похађање бесплат не информатичке обуке за стицање основних знања и
3. Климатске промене и опас ности од муње 4. Опасности у домаћинству 5. Земљотрес и поплава 6. Пожари Систем забавних полигона: 1. Физичка активност ''Уз ри там заиграј и ти'' 2. Општа безбедност ''Лави ринт опасности'' 3. Вулкани ''Кад ја дунем, и лаву сунем'' 4. Клизишта и одрони ''Засади за сигурност'' 5. Цунами ''Покрени талас'' 6. Прва помоћ рппос ''Ослони се на мене сад ти веруј ми све'' Пролазећи кроз програм ученици су показали заинте ресованост, жељу да што више науче што су и показали на самом такмичењу. На самом такмичењу су са доста љубави, одрадили по лигоне како такмичарске тако и забавне. После проглашења побед ника свим ученицима су по дељене плакете за учешће у програму а такмичарским еки пама медаље за I, II и III ме сто. Најбољој екипи је уручен пехар, просветним радницима захвалнице, као и ОШ ''Мо мчило Живојиновић'' која је подржала овај програм. У оквиру програма смање ње ризика и последица од елементарних непогода и дру гих опасности у Локалној заје дници, у петак, 17.01. 2020. године је извршена евакуација ученика ОШ ''Момчило Живо јиновић''. Црвени крст Младеновац
вештина за рад на рачунару. Пројекат „Дигитално описме њавање жена са територије општине Младеновац" и под ржан је од стране Министар ства трговине, туризма и те лекомуникације намењен је за 50 жена из Шепшина, Дубоне, Велике Иванче, Јагњила и Рабровца. Све додатне инфо рмације могу се добити на телефоне: 4120 976, 064/ 5412035 и 066/5399 801 од 8 13 часова. Јавни позив је отворен до 10.02.2020. ДМ
На сајту општине Младе новац објављен је Јавни по зив додела средстава за бе сповратно суфинансирање активности у оквиру пројека та на текућем и инвестици оном одржавању зграда на територији ГО Младеновац. Такође је објављено и Упут ство за учешће на конкурсу: Партија 1 и Партија 2 За све додатне инфор мације у општинском услуж ном центру можете се обра тити: Одељењу за грађевин ске, урбанистичке и комуна лне послове и Одељењу за имовинскоправне и стамбе не послове и пословни про стор. www.mladenovac.rs
МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Општина Младеновац је доделила уговор за извође ње радова на реконструкцији објекта у МЗ Сенаја понуђачу СЗГР „Омега монт“ Велика Иванча. Вредност уговора је 3.999.172 без ПДВ а. Такође је донела одлуку и о додели уговора за преостале радове на завршетку објекта за пот ребе МЗ Амерић истом из вођачу а вредност уговора је 2.730.000 без ПДВа.
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
Секретаријат за соција лну заштиту града Београда расписао је два јавна кон курса за финансирање про грама које реализују удруже ња из области 1. заштите особа са инвалидитетом и 2. борачкоинвалидске заштите на територији града Београ да у периоду април 2020. – март 2021. године. Све додатне информа ције и услове конкурса могу се преузети са сајта града Београда www.beograd.rs. www.beograd.rs
ПОЗИВ
Министарство одбране позива сва лица мушког по ла, рођена 2002. године и старијих годишта, која нису уведена у војну евиденцију, да се јаве у Центар Мини старства одбране за локалну самоуправу Младеновац, ул. Космајска бр. 3. Увођење у војну евиден цију вршиће се сваког радног дана, у периоду од 14. јануа ра до 28. фебруара 2018. го дине, од 09.00 до 15.00 ча сова. Центар Министарства одбране за локалну самоуправу Младеновац
РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Секретаријат за привреду града Београда објавио је Јавни конкурс за доделу ср едстава за подршку развоја предузетништва на терито рији града Београда за 2020. годину. Рок за подношење пријаве је 14.02.2020. За до датне информације обратити се на телефон 7157356, 715 7379, или на мејл privreda@ beograd.gov.rs. Детаљне ин формације се могу преузети на сајту www.beograd.rs.
КОНКУРС
Општине Младеновац је расписала Конкурс за доделу средстава из буџета за рег ресирање вештачког осеме њавања говеда за извршено вештачко осемењавање го веда у периоду од 1.1.2019. године до 31.12.2019.године. Конкурс је отворен до 11.02. 2020. Све додатне инфо рмације се могу добити на телефон 8241 674.
Agro Belgrade
Београдски Mеђународни сајам воћарства, винограда рства и повртарства Agro Belgrade 2020, се одржава од 30. јануара до 01. фебруара на Београдском сајму. Општину Младеновац ће се представити на штанду града Београда. Општина ће организовати бесплатан пре воз и посету Сајму за 50 пољопривредних прозвођа ча. Полазак је 30.1.2020. са Ластине аутобуске станице у 9 сати и 30 минута. За све грађане који желе да посете Agro Belgrade 2020 градска општина Младеновац и По љопривредна стручна и са ветодавна служба Младено вац (ПССС) обезбедиле су бесплатне улазнице које се могу преузети у згради оп штине или у просторијама ПССС од 7:30 до 15 сати. ГОМ
ИЗВЕШТАЈ МУПА-а
U periodu 15-28. januar 2020. godine, na teritoriji GO Mladenovac dogodilo se pet saobra}ajnih nezgoda sa materijalnom {tetom i dve sa povre}enim licima. Policijski slu`benici }e protiv tri osobe podneti krivi~ne prijave zbog sumwe da su izvr{il krivi~no delo neovla{}eno dr`awe opojnih droga. Tako|e, policija je rasvetlila jedno razbojni{tvo i protiv osumwi~enog maloletnika bi}e podneta krivi~na prijava.
среда 29. јануар 2020.
DNEVNIK
5
КУЛТУРА
Слика изнад оквира 3, Галерија Фоаје од 24-29.01 .2020.
П Р И Ј АТ Е Љ И
У галерији „Фоаје“ већ трећи пут Удружење лико вних уметника Младенов ца организовало је Изло жбу радова својих члано ва. Председник Удужења Зоран Фила се захвалио учесницима а изложбу је отворио Радиша Маринко вић. Позвао је многоброј не посетиоце да уживају у лепим и маштовитим сли кама младеновачких сли кара. Такође је најавио да Удружење планира да у мају месецу приреди још једну изложбу. Ова је била прилика и да се сретну пријатељи уметности и сликари и да размене утиске, искуства и сећања. В. Јанковић
Kwi`evno ve~e
kafe Kraq, subota, 01.02.2020. od 20 ~asova Bi}e re~i o jednom pozori{nom komadu, naravno re~ je o komediji, ^ita}e se kratak odlomak iz romana koji }e tek biti objavqen, i pri~a}emo jednu stra{nu pri~u za laku no} od koje te{ko da }ete lako usniti. A sve }e biti za~iweno `ivom svirkom izme|u ~itawa i ~akulawa. Kafe Kraq
ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ
Учесници излижбе: 1. Виолета Јовановић Смиљанић 2. Тања Михајловић 3. Весна Костић 4. Светлана Тодоровић Милошевић 5. Јелена Радевић 6. Славица Вишњић 7. Радиша Маринковић 8. Христина Петровић 9. Зоран Фила 10. Јасмина Матовић 11. Олга Лекић 12. Радмила Митровић 13. Дејан Манделц 14. Ивана Голубовић 15. Наташа Василић 16. Слађана Јанковић
[umadijske metafore raspisuju konkurs za neobjavqenu pesmu i kratku pri~u. Pesnici {aqu do tri pesme u tri primerka potpisana {ifrom i posebnu kovertu koja sadr`i razre{ewe {ifre. Radove slati na adresu: Biblioteka "Despot Stefan Lazarevi}" (sa naznakom "za konkurs"), Kraqa Petra I 175/1, 11400 - Mladenovac. Dobitniku I nagrade za poeziju tokom 2020. godine bi}e {tampana kwiga. Na konkurs za kratku prozu pripoveda~i {aqu do tri pri~e du`ine do 16 redova potpisane {ifrom, kao i posebnu kovertu koja }e sadr`ati razre{ewe {ifre na navedenu adresu. Tema ovogodi{weg eseja je kwi`evno delo Dragoslava Vidovi}a. Radove slati od 1. do 31. marta 2020. godine.
ЈАНУАРСКИ СУСРЕТ У ОКВИРУ
ПОРОДИЧНОГ САВЕТОВАЛИШТА
ПРИ МЛАДЕНОВАЧКОМ ХРАМУ Породично саветовалиште Храма Успења Пресвете Богородице у Мла деновцу организује јануарски сусрет за родитеље, породице и све заинте ресоване за теме дечјег одрастања, васпитања, унапређења породичних односа, менталног здравља деце и младих, неговања брачних и партнер ских односа. Тема јануарског сусрета биће: Савремена породица и школски систем. Сусрети су прилика да се кроз раз говор поставе питања и добију од говори стручњака из ових области. Радујемо се сусрету са Вама и за једничком разговору! Парохијски дом, петак 31.01.2020. у 19 часова.
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ петак 31 . 1 . и субота 1 . 2. од 18 часова цртани филм "Време је за санкање" од 20 часова хорор филм "Окретај завртња"
уторак 4. фебруар
у 19 часова у галерији Фоаје отварање изложбе слика Милене Павловић Барили
6
DNEVNIK
40 година КУД-а „Шумадија“, 25. јануар 2020.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 29. јануар 2020.
40 ГОДИ Н А СПАЈА ГЕНЕРАЦИЈЕ И ШИРИ КОЛО ПРИЈАТЕЉСТВА У оквиру прославе 40 го дина рада, КУД „Шу мадија“ из Влашке ор ганизовао је музички програм „40 година – 40 му зичара“. То је један у низу програма који ће у току ове године обележити овај знача јан јубилеј. Како и доликује програм је отворио најстарији и почасни гост Добривоје То доровић, чувени чика Доца, који је као и увек одушевио публику одсвиравши на фру ли „Коло“. И како рече Вла данка Тодоровић његов жив от и рад су показали пут ов ом друштву. Иначе Доца је добитник награде за животно дело факултете Музичке ака демије и снимио је 147 аудио записа за фонотеку РТБ. Госте је поздравио и Зо ран Јоцић испред свих доса дашњих председника КУДа. Кроз веома емотиван говор истакао је да је мисија КУДа не само да створи добре иг раче, стручњаке, музичара већ и генерације поштених, добрих људи. Навео је да су велика већина некадашњих и садашњих чланова КУДа по родични људи који су остали да живе у својој средини. По ред извођача, успешном ра ду КУДа су допринели и мн огобројни волонтери. У зем љи и иностранству КУД „Шумадија“ је наступио пр еко 1000 пута. Веома је интересан тно да је КУД „Шумадија“ увек имао оркестар. Ге нерације су се смењи вале многи музичари су одлазили у про фесионалне воде и наставили да негу ју музику од етно, народне преко поп до класичне музике. Тако је и програм те као, низале су се наро дне пес ме, „Ма ријо, ћеро моја“
коју је извела Душица Мла деновић, затим је Магдалена Станковић отпевала „Мито бекријо“ а „Наруквицу“ су из веле у дуету Владанка и Љи љана Тодоровић. У забавну музику нас је увела Маријана Станковић песмом „Дођи“. А Предраг Павковић је извео „Село моје, цела Шумадија“ и Аца Павловић „Пукни зоро“. Доајен КУДа Воја Јанковић отпевао је песму „Селтерс башта“ за чији настанак су заслужни поред њега, Раде и Мика Јовичић, Владан Ла зић... Извођаче су пратилили садашњи и бивши чланови народног оркестра. Али посебно треба иста ћи наступ Ане Станковић, ко ја је својим анђеоским гла сом и виртуозним певањем зауставила дах свим присут ним. Иначе Ана је професор у Музичкој школи Стеван Христић у Младеновцу и чл ан је позоришта на Терази јама. Ништа мање емоција и професионалног умећа пока зали су Мирољуб Џими То доровић на флаути, као и Милован Мика Јовичић на виолини. Али сем добре му зике, жесток ритам који се
пренео и на публику, био је наступ Радослава Радета Јо вичића. Браћа Јовичић су чланови чувеног и веома траженог „Београдског акус тичног оркестра“ (БАО) а Џими је члан народног орке стра РТСа. Народни оркестар свих ансамбала је за крај концер та одсвирао „Коло“. Одгово ран и заслужан за ово дивно вече био је Владан Лазић. Зато се на крају захвалио св им учесницима речима „Пуно ми је срце“. А ми бисмо до дали и нама. Весна Јанковић фото: Вујичић Хаџи Марко
среда 29. јануар 2020.
У
DNEVNIK
САВИ Н ДАН
7
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
У свим младеновачким образовним установама организована је прослава Савиндана, као и у младеновачкој цркви Успење пресвете Богородице. ротехника Ученичка компа АКАДЕМИЈА
организацији Техничке школе и ГО Младено вац на Светосавској ак адемији одржаној у Це нтру за културу и туризам Младеновац, успешним уче ницима основних и средњих
школа додељене су пригодне награде. Ученици Техничке школе добили су следеће на граде: Текстилство За осво јено Прво место на републи чком такмичењу у категорији "Изложба ученичких радова" добиле су ученице: Анђела Микуљевић, Данка Пријаовић и Мина Пантелић, наставни ци ментори Ирена Павловић и Данијела Гојковић. Такође, за освојено: Треће место на републичком такмичењу, у категорији "Израда одевног предмета", добила је Анђела Микуљевић, наставник мен тор Ирена Павловић. Елект
нија SIXTH SENSE, за освоје но Прво место, наставник ме нтор Милан Божић. На Светосавској академи ји учествовали су ученици драмско рецитаторске секци је Техничке школе коју воде наставници Анкица Живко вић Баралић и Маја Петро вић. За сценографију су били задужени ученици Ликовно дизајнерске секције коју води наставник Наташа Василић. Учествовале су и ученице Модно дизајнерске секције Техничке школе коју воде наставници Ирена Павловић и Данијела Гојковић. Моделе су израдили ученици смера Текстилство, а манекенке ко је су те моделе носиле су, такође ученице смера Текс тилство Техничке школе Мл аденовац. Јелена Бадрић
Н
NAGRA\ENI a Svetosavskoj akademiji dodeqene su nagrade za izuzetne rezultate postignute na Republi~kim i Me|unarodnim takmi~ewima u prethodnoj {kolskoj godini: Milici Vu~eti}, Kijanovi} Nikoli, Viktoriji Francuski, Nikoli Golov~evcu, Vuku Obradovi}u i Nikolini Gli{i}. U Gimnaziji je prire|en prigodan kulturno umetni~ki proogram. Gimnazija
П
поучан драмски комад, звон ки гласови чланова хора при редбу су учинили вредном пажње гледалаца. За нас је била још значајнија јер је повод била школска слава и Дан наше школе. Светосавље је највеће духовно добро српског наро да, а наш задатак је да га преносимо и чувамо као нај вреднији дар. ОШ "Свети Сава"
ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
рича о Светом Сави је најдужа прича о којој говоре срп ски ђаци. Она не стари нити умара, а све што приповедамо њена су поглавља. Слога, зн ање, добре намере од ређују сваког појединца, а лик и дело Светога Саве треба и мора да буде води ља у сваком времену. За нашу школу овај дан је посебно важан. Трудили смо се да га прославимо како до ликује. У пуној сали Центра за културу, у недељу 26. јану ара, одржана је Светосавска академија. Дирљиви стихови,
Ломљење славског колача у ОШ "Коста Ђукић" РДМ
8
DNEVNIK
среда 29. јануар 2020.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
С В Е З А К Р С Т,
ЧАСНИ КРСТ
К Р С Т Н И З А Ш ТА !
Поново су се на Марко вачком језеру окупили хра бри пливачи за Часни крст из целе Србије, са Косова, из Црне Горе, Републике Српске па и један Италијан који је примио православну веру. Укупно 130 учесника плус 15 припадника падобранске бр игаде. Разговарали смо са покретачем и организатором Дејаном Лазаревићем, старе шином братства “Вожд” који је 20. пут на Богојављањском пливању за Часни крст. Ово ми је био јубилеј. У то име сам примио од припа дника “Кобри” пригодан рељ еф са њиховим грбом. А то је велика част. каже поносно Дејан.
По чему се ова година разликује од претходних?
По броју учесника. При јавило се преко 150 људи а одабрано је 130. Било је и 9 жена, сестара у Христу. Било је и 12 професора физичке културе и спорта, укључујући 4 доктора наука “који су вр шили испитивање” на мени, ин виво. Са сином Вуком (7 година) Младеновчанин Не над Крстић је, носећи га у на ручју ушао у ледену воду. Вук је други најмлађи учесник после Саре Вранић из Земуна која има 6 година. Њу је отац (официр војске
U
На Марковачком језеру одржано је 1 3. пут пливање за Богојављански Часни крст.
Крст је дело Радета Срећковића, ја сам дао идеју, Немања Вукадиновић земљу, прота Спасоје Марковић благослов владике шумадиј ског Јована. Покровитељи су моји дугогодишњи пријатељи и сви који ме поштују... има их, и биће их и убудуће.
Поред пливања био је и културни програм.
Србије) унео у наручју. Нај старији учесник је био проф. Вишњић са факултета спор та, 66 година. Учешће је узе ло неколико отачаствених братстава из Зрењанина, Па нчева, био је један цео џудо клуб из Винче са 12 учес ника, било је и 42 учесника из Младеновца што је заиста дивна вест.
Кажеш да је вршено испитивање на теби.
Целу манифестацију је испратила екипа проф. др са факултета спорта. Њихов циљ је био да прате све моје биофизиолошке параметре ван воде и у води. На мене
OBJEKTIVU
фото: Олга Лекић
Богојављански крст.
су прикључили холтере и многе друге апарате које су пратили са чамца који је стајао у води до мене и крс та. Дошли су до нових саз нања, наиме сви функциона лни параметри од пулса, притиска температуре тела нису се код мене променили у води од +2 степена. За вре ме боравка у води није било ни хипотермичког шока.
Зашто се не плива него хода и зашто ти стојиш у води све време?
Ово је православно кр штење по јорданском обича ју.
На насипу је постављен
“[ume su plu}a planete, ~uvajmo ih." “Zadatak svih nas je da ne uni{tavamo postoje}e {ume. Vi{e od polovine {uma na planeti je nestalo od 1950. godine do danas.“ Ove re~enice su nam poznate. A opet iznova i iznova se uporno trudimo da ih sistematski uni{tavamo. Za{to smo tako destruktivni? U eri klimatskih promena, svedoci smo svakog dana posledica istih. Po`ari, su{e, poplave, glad ... Svedoci smo MO]I I NEMO]I PRIRODE. Trenutno je najaktuelnije, najvi{e se pi{e i govori o aerozaga|ewu. Jer ga li~no ose}amo svi, „gu{imo se, nemamo vazduha“ Preporuka je ne izlaziti bez potrebe na otvoreno, ne {etati... dok nam opet "MAJKA PRIRODA NE POMOGNE“. Dok ne dune Ko{ava i o~isti vazduh. A za{to se onda, sada na minusu, usred zime, na na{em KOSMAJU se~e drve}e. Kome smeta ili jo{ boqe, da li je moda planirawa „STAZA ZDRAVQA“ Olga Leki} Balneoklimatolog, ~lan umetni~ko ekolo{kog projekta “^isto i bistro”
У културном програму су учествовали уметници Дра гутин Димитријевић, Слави ша Ђукановић и ја. Пуна дв орана мотела Језеро, пуно народа на купалишту код Пајкетовог Жабца и пуно учесника и пуно љубави за дуго памћење. Пајке ми је био драгоцена помоћ у сре ђивању тог дела купалишта као и људи из ЈКПа Младе новац. Велика захвалност Цеци Вукадиновић и особљу мотела Језеро. Хитној меди цинској служби, МУПу Мла деновац и мојим пријатељи ма који ме годинама прате и дају ми сваку подршку. Све је протекло у великој духовној радости и без грешке а то је била Божја воља и мој скро мни допринос. Бог се јави! Ваистину се јави! Милан Јанковић
МАЛИ ОГЛАСИ Prodajem dva placa u c e nt r u K o r a } i c e
* dozvoqena izgradwa objekata, * blizu Osnovne {kole i igrali{ta, * Kp. Br. 2574/6 KO Kora}ica, pov. 0.07,92 ha, * Kp. Br. 2574/5 KO Kora}ica, pov. 0.07,33 ha.
K o nt a k t t e l : 0 6 4 - 3 9 5 - 4 3 8 6
ИЗДАЈЕМ
ДВОСОБАН КОMФОРАН СТАН У НАСЕЉУ 25. МАЈ. ЦЕНА ПО ДОГОВОРУ
063/399 1 63
среда 29. јануар 2020.
DNEVNIK
ЗАНИМЉИВОСТИ
Нисмо ни ми седели скр штених руку – каже Милета, ужурбано вршимо припреме за устанак. Сазнајемо да су неки наши другови похапше ни још пре него што је звани чно објављено да су стреља ни. Одржавамо живе везе са друговима у околини. Мића Стојковић, студент медицине из Умчара упозорава нас да не спавамо кући. Долази Ми ле Јовановић Трулеж из Гроц ке. У Шепшину активно учест вују у припремама Алексан дар Виторовић гимназијалац, Младен Николић студент. Он да су Немци напали Совјетс ки савез, изненада. Слушамо вести. Немци су изненадили Совјете. Радио Лондон и Мос ква јављају о падовима совје тских градова. Немачкој про паганди не верујемо али смо помало забринути. Терор бес ни... Хапсе комунисте. Људи са тугом у очима посматрају своју земљу. Ипак, веровали смо у Црвену армију и у себе. То је било време живе актив ности. Партија је упутила поз нати проглас за устанак. До шла су и упутства о формира њу првих партизанских једи ница, како наоружати борце, који кадар бирати за коман дире, како изводити акције, уништавати живу силу, мате ријална средства... Од члано ва бившег ЗОЈа који је забр ањен пред рат (Задружна ом ладина Југославије) и који је био под утицајем СКОЈа фо рмирамо две десетине. Кас није смо формирали чету и за командира поставили Благоја Ристића из Шепшина. Када говори о тим тешким и славним временима, засве тле се очи затегне се лице Милете Виторовића, борца и сликара који је у борби носио боје и кичице и пушку о раме ну. Своју прву изложбу имао је на Руднику, у основној шко ли са Бором Барухом. За нар
од и борце, у јесен 1941. год ине. Боје за њега живот зна че. Са кичицом и бојама про путовао је Милета многе гра дове широм наше земље, уп ознао многе крајеве, сретао људе. Што није успео да заб ележи бојама, забележио пе ром. Широм света. Од Итали је до Норвешке, од Француске до далеке Монголије. Са пута по Монголији донео је “поред уобичајених сувенира, који ће га увек сећати на лепе трену тке са путовања и пуне блоко ве цртежа, ликовних записа о тој нама ипак релативно мало познатој земљи и њеним љу дима”, записао је Милош Арсић поводом изложбе цр тежа са пута по Монголији у Новом Саду. Виторовић је био први Југословенски сл икар који је боравио у тој далекој и лепој земљи. Од лазио и увек се враћао пун утисака. Док прича, поглед му од лута шареним пољима, воћ њацима, кукурузима и пшени цом која је прешла у златну боју сунца под топлим јулским данима. Гдекоје њиве већ су пожњевене. На стрњикама виде се крстине. Сликар од мара очи на питомим види цима. Ипак, сећања га вуку на лето тридесетак и више годи на раније. Лето 1941. године. У Шепшину, Дубони и Ма лом Пожаревцу створили смо сигурна склоништа где смо прихватали другове који су се склањали испред потера. Тога лета је из Смедерева код нас дошао Срески комитет Парти је оценивши да је ту безбе дан. Једне топле и звездане ноћи, повише наших колиба, испод неких багрема заседа ло је партијско руководство за смедеревски срез. Присутни смо били из Шепшина Мла ден Николић и ја. Од осталих другова познавао сам још Мићу Стојковића и Мила Јо вановића. Строга правила ко нспирације нису нам дозвољ авала да се једни за друге распитујемо... Тада смо се договорили да формирамо Грочанскоподунавски парти зански одред. Речено нам је да ће за одред доћи људи из Смедерева возом а касније и из Београда. Ми смо добили задатак да прве наше парти зане прихватимо, да их смес тимо код наших колиба, обе збедимо оружјем и храномом. сећа се тих дана. Већ прве недеље заказа но је да прихватимо другове из Смедерева који стижу по
подневним возом. Угов орено је да се појавим са белим прутом у руци, да тобож незаинтересо вано посматрам путнике на станици Дражањ – Шепшин. Када кренем по одласку воза, придошлице ће ме пратити на одстоја њу. Тога дана био сам вео ма узбуђен. Био сам поз ван на ручак код Пере
десетара на самој станици. Желео сам да се ручак што пре заврши како не бих испао сумњив јер би у противном морао да га напустим. Воз је стигао а ја сам са мојим бе лим прутом лупао по панта лонама. Када сам кренуо пре ма нашим колибама, окренем се и видим десетак људи сл еди на одстојању мој пут. Дру гове смо сместили, поделили им оружје Цига и ја (Алексан дар Виторовић Цига). Тако су стигли први наши партизани... За командира је постављен Јова Крајишник а за комесара Јоца Ивановић, радници из Смедерева, чланови Среског комитета Партије. После првих дана про ведених код нас где смо га снабдевали, одред је прешао у шуму Петроњак између Др ажња и Мале Иванче. Борио се као Грочанскоподунавска чета а касније као четврта че та Космајског одреда... Пламен устанка захватио је овај крај. Непријатељ је био збуњен. Низао је успехе на источном ратишту а овде, у покореној и заосталој зем љи натеран је да ратује про тив невидљивог противника. Партизани су вешто задавали ударце по свему што је могло користити непријатељу. Руш ени су мостови, сечени теле фонски стубови, уништавана жива сила, изненада. Увек на непоновљив начин и тамо где
аутопортрет Милете Виторовића
Ј УЛ СКЕ ВАТРЕ М И Л ЕТЕ ВИ ТОРОВИ Ћ А
9
се непријатељ најмање нада. Испред многобро јних потера партизани су нестајали исто онако као што су се и појав љивали, изненада. У том немилосрдном и беспоштедном рату да ли су своје животе мн оги синови и кћери овога краја. Сликар се сећа једнога ју ла и једнога лета 1948. годи не. Сећа се године када је био дубоко потресен. Питао је себе да ли је то могуће? Ишли смо у рат да ослободи мо нашу земљу и да помогн емо братској Црвеној армији. Колико терета, колико пушака вежемо за себе толико ће их мање бити на источној стра ни. А тада су нам говорили да смо издали социјализам, да је наш покрет организовао Ге стапо. Тешко је било тога ле та и тога јула. Овога јула, другачијег од свих осталих, а сваки јул био је другачији од претходних, распламсала се још једна ва тра у грудима Милете Вито ровића. Гради кућицу од ка мена, цигле и бетона, први сликарски атеље у овом делу Шумадије. Одатле ће сликати пропланке, заборављене ко либе, воћке под цветом и под плодовима, зелена поља и златна жита. Изнад Шепшина, надомак Варовница, одмара ће очи сликајући људе 1941. и 1981. године.Ипак, сликар се враћа кући. (крај) Забележено 1981. године Драгослав Жика Обрадовић
Изложба је отворена до 27. фебруара 2020. године у Музеју Младеновца. А ДНЕ ВНИК младеновачки ће у неколико следећих бројева објавити још интересантних записа из живота Милете Виторовића.
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Servis bele tehnike
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Неша"....................... 063/8066034
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509 TRGOVINSKA RADWA
MIMA
среда 29. јануар 2020.
Свети Сава (око 1175—27.
јануар 1236) био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Kao младић добио је од оца на управу Захумље. Убрзо 1192. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. У Србију се вратио почетком 1208. године да потпуно измири великог жупана Стефана Првовенчаног и кнеза Вукана. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Сава је остао архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац. На повратку са другог ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 27. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I. Сава је оставио више писаних дела. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило. Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији се дан његове смрти обележава као Дан просвете.
Следe:
29. јануар Свети Апостол Петар – Часне вериге 3. фебруар Преподобни Максим Исповедник
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 30. јануара до 05. фебруара 2020. макс. t мин. t
30.
31.
01.
четвртак
петак
субота
7o 0o
12o 4o
DNEVNIK
14o 4o
02.
03.
недеља понедељак
12o 3o
13o 3o
04.
05.
уторак
среда
12o 2o
10o 1o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
СЕЋАЊЕ (3) НА СУСРЕТУ СТАРЕ И НОВЕ КРОЗ ВЕКОВЕ
НОВА ГОДИНА СИМБОЛ НОВОГ ПОЧЕТКА
Н ОВОГОДИ Ш Њ А Б АЈ К А Јелка као симбол живота – лампиони сад шапућу, украсила јекла кућу. СЛАВЉЕ У КРАЉЕВИНИ
Прве забележене јавне пр ославе, како се тада писало православне Нове године, би ле су 1923. године и јавиле су се у Србији као вид отпора ра звоју југословенства као пропа гираном циљу политике краља Александра Карађорђевића. Интернационална Нова година тада је доживљавана као като личка, иако је краљевина пре шла на грегоријански кален дар, али су српски национални кругови отпор према стварању југословенске нације прикази вали, између осталог, обележа вањем православне Нове годи не. Након Другог светског рата, како се каже, није постојала државна уредба о забрани об ележавања али су првих деце нија у СФРЈ на снази биле ло калне одлуке да кафане 13. ја нуара раде до 22 сата. Те стеге су почеле да попуштају већ 70 тих година па се Српска нова година, додуше “под кључем” и за “пробрано друштво”, већ та да славила. Од 80тих постају јавне у кафанама мада се није говорило да је реч о регулар ном раду. Врх јавних прослава Српс ке нове године траје током 90 тих када се празник потпуно идентификује са националном припадношћу и дочеку се при даје већи значај него оном 31. децембра. Тешко обориви ре корд прославе ове године је 1997. године током протестних шетњи Коалиције “Заједно” ка да је на улицама Београда би ло готово пола милиона људи. Велики протести су били и у Младеновцу, пуне су биле ули це незадовољног народа, из града и села. Еуфорија, међу тим, почиње да опада од две хиљадитих. Сласт забрањеног допринела (доприносила) је да се празнује Српска нова година а сада више није занимљиво. Нешто је остало од тога по ин ерцији. Дочек на градским тр говима све више јењава па је ове године био организован у Београду на платоу испред храма Светог Саве, у Нишу, Крагујевцу, Чачку, Ваљеву, Апатину, Јагодини... А у нашем Младеновцу већ годинама овај дочек се организује по кафана ма. А да има све мање за
инте ресо ваних види се и по бр оју орга низованих прослава. У вези прославе Нове године ваља поменути честитке, размена порука преко поштара била је некад привилегија грађанског слоја.
ЧЕСТИТКЕ КРОЗ ВЕКОВЕ
Обичај слања честитки је веома стар. Поруке са лепим жељама поводом Нове године срећу се већ код древних Ки неза и Египћана који су своје поздраве преносили на свици ма папируса. Најстарија поз ната европска честитка из 1400. године настала је у Енг леској. Овом темом на зани мљив начин бавили су се у зрењанинском Народном му зеју. Бранка Бабић, кустосет нолог, Бојана Видовић, библи отекар и Ана Шесто, педагог на стручној пракси, организовале су поводом новогодишњих и божићних празника изложбу и креативне радионице под на зивом “Нека ова зима испуни жеље свима”. Поставка обу хвата репродукције новогоди шњих и божићних честитки из фонда новосадског Музеја Во јводине као и оригиналне чес титке из приватне колекције. Зрењанинци имају прилику да се упознају са, сада већ по мало заборављеном, симбо ликом и историјатом слања че ститки. Тим поводом се орга низују и пригодне радионице у којима и деца, заједно са ро дитељима, праве честитке и пишу “срећне” поруке како се то радило вековима а сада под притиском нових технологија пада у заборав. Младе ауторке истичу да се на подручју Вој водине честитке јављају крајем 19. века под утицајем Запада, када добијају прве дописнице 1869. године. Штампање допи сница, а потом и честитки, у Банату омогућиле су ране по јаве првих штампарија. Мала ручна преса радила је у Падеју већ 1790. године, а прву праву штампарију у тадашњем Вели ком Бечкереку имао је 1847. године Паул Плајц што му је омогућило и штампање првих новина. (наставак у следећем броју) Слава Ж. Тодоровић
11
ЗАНИМЉИВОСТИ/РЕАГОВАЊА
ВАРОШК Е ПРИЧЕ
Н Е КИ Н О В И
КЛ И Н Ц И
Требало ми је доста времена да схватим, како већ припадам средњој генерацији. Више ми не приличи да носим "чирокану" и да правим шпаге по свиркама. Почиње да ме кочи колено и да ме болуцкају места, за које нисам ни знала да имају нерве. Не значи да сам без снаге и воље, напротив. Увек имам неку луду идеју, коју спроводим у дело. Само сада то радим много спорије од некадашњег темпа. Човек мора једном признати да му "жути крештеница". Међутим, некако сам успела да успоставим конекцију са много млађима од себе. Врло радо се дружимо, иако у тим дружењима често ухватим себе, како им нешто "џвањкам" и просипам неку памет. То моје дружење ми отвара прилику да ту нашу младост упознам, ван оквира стандардног типа "могла би мајка да им будеш". Млади су ми великодушно допустили да их упознам и могу вам рећи да ме чине поносном. То су већ генерације рођене после несрећног бомбардовања. Југославију познају из приче, Тито им је тамо неки податак из уџбеника. Родили су се у времену опште погубљености и пливају у свему овоме што је остало од државе. Поприлично су тихи, када је стање у држави у питању, али верујте да имају своје мишљење и да нису пристали на "дај шта даш". Доносе одлуке и стоје иза њих. Поседују једну прагматичну црту, али се не боје да буду искрени у емоцијама. Имају јасну поделу у глави. Ово је посаооно је приватно. Доста младих има дуге везе са партнерима, или бирају да буду сами, док не наиђу на некога вредног њихове пажње. Рекла бих да "крате процедуру" око упознавања. Ако мислите да им је мобилни цео свет, да вам кажем да је све мање. Превазишли су фејсбук и прешалтали се на много бржу и краћу комуникацију. ФБ су оставили нама, старијима, да се препуцавамо и мислимо како нешто значи та борба из фотеље. Пустили су нас да пишемо трактате о неправди и општем стању друштва и тиме задовољимо своју природну потребу за побуном. Они су већ решили шта ће чинити. Неко ће завршити школе, научити немачки и отићи, неко је већ кренуо да ради, па чак и надничи. Наравно, постоји и онај део омладине, који нисам упознала, али који своје време троши на ботоксе, сплавове, задруге... Али све ми се чини да ове нове генерације неће бити тако попустљиве, као ми према нашим "дизелашима". За разлику од многих исписника, мислим да ће ове нове генерације знати како да искористе своје ресурсе и учине овај град и ову нашу државицу бољом и лепошом. На крају крајева, не можемо се поносити оним што им остављамо у аманет. Допустимо им да покажу шта знају и шта желе. Једног дана ми ћемо "отићи", а свет неће стати. Покушајмо да их разумемо и потрудимо се да они разумеју нас. Јасмина Нумић Music box
Р ЋО ИНО ШЕ
DNEVNIK
ПЕ
среда 29. јануар 2020.
12
DNEVNIK
ОФ К М Л А ДЕ Н ОВАЦ
среда 29. јануар 2020.
СПОРТ
КРЕНУО СА ПРИПРЕМАМА
Српсколигаш са Селтер са, у суботу 18. јануара, за почео је припреме за про лећни део првенства. Пре истрчавања на сам терен, присутним играчима обрати ли су се Зоран Стевановић председник Управног одбора клуба и Горан Спасојевић чл ан Већа ГО Младеновац за дужен за спорт. Треба напо менути на првој прозивци шеф струке Милош Вишњић имао је измењен играчки по гон. Младеновчане је у овој зимској паузи напустило ос моро играча. Појужина, Са рић, С. Поповић, Т. Поповић, Ј. Николић, Вујошевић, Жи вановић, Вукићевић нису ви ше чланови ОФК “Младенов
ца”. Одмах је реаговало и руковдство клуба. Првом ти му прикључило се осморо новајлија. Арсић и Милова новић пристигли из ОФК Аранђеловца, Ђорђевић (Ин тернационал), Миливојевић повратник из Борца Жабара, Тодоровић (Карађорђе Топо ла), Мијушковић (Шумадија Крагујевац), Илић (Динамо Врање). Довођењем нових играча покушаће се отклони ти и највећи проблем у јесе њем делу првенства, то је свакако била неефикасност. Жеља свих је пре свега опстанак у српсколигашком каравану. Тренера Вишњића и стручни штаб за ових четр десетак дана очекује сизифо
АТЛ Е Т И К А
Атлетски клуб Младено вац наступио је на отвореном првенству Београда у двора ни за пионире/ке, који је од ржан у Атлетској дворани у Београду 19.01.2020. Како наводи тренер Миша Тривуновић наших 5 такми чара који су наступали имали су своје најбоље личне резу лтате: Контић Марија (06) 60м 9.95, Спасојевић Мина (06) 300м 47,34, Живковић Драган (08) 300м 50,51, Ми лојкић Маша (08) 600м 1:56,44, Живковић Горана (07) 600м 1:50,51. Мина и Марија припадају овој катего рији пионирке, а остали су млађи пионири/ке А Горана је и овом такми чењу била веома успешна и у укупном пласману била др уга. Наредно такмичене је 29. 02. и 01.03 2020. када су на програму првенства Србије у дворани за млађе пионире/ке и за старије пионире/ке. РДМ
вски посао. Знамо да и чаро бни штап не постоји. Ангажо вањем свих у клубу верујемо да Младеновчани могу до жељеног циља, то је свакако задржати српсколигашки ста тус. До почетка првенства Младеновац ће одиграти и седам припремних утакмица. Прву утакмицу одиграће 1.
фебруара са Радничким с Новог Београда потом следе мечеви са Радничким (С. Ми тровица), БСК (Борча), Бро дарац (Београд), Врчин, Ка рађорђе (Топола) и Звижд (Кучево).
Завршио се новогодишњи турнир у малом фудбалу за сениоре и ветеране. Најуспе шнија екипа је ове године би ла Кубис, освојивши у обе категорије прво место. А од 01.02.2020. почиње турнир у малом фудбалу за млађе се лекције. Пријава за учешће на турниру је до петка 31.01. 2020. до 12 часова у спор тском центру "Љубомир Ива новић Геџа". организатори
турнира су Спортски центар и Спортски савез Младенов ца а покровитељи општина Младеновац и Градски се кретаријат за спорт. За школе фудбала 2009/10 и полетар це 2011/12 пријава је беспла тна, док омладинци 2001/02 плаћају 3.000 дин, кадети 2003/04 2.500 дин, и пионири 205/06 и петлићи 2007/08 2.000 дин. Р.Д.
Радован С. Живановић
М АЛ И ФУДБАЛ
Прва лига Србије
O D B O JKA
ОК Младеновац Спартак Љиг 0:3 (21 :24, 24:26, 23:25) Младеновачки одбојкаши су претрпели још један пораз од екипе Спартака, која зау зима прво место на табели.
EV A
У следећем колу, 31.01., чека их не мање јака екипа Борца из Старчева која заузима др уго место на табели. Наши одбојкаши и даље су на по следњем месту са освојених само 4 бода.
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
РДМ
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2