Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK среда, 03. јун
M
2020. година / број 193
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ОДГОВОРНОСТ Дан заштите животне средине обележава се 5. јуна. Он нас опомиње да морамо да имамо одговоран однос према окружењу. А како га Младеновац обележава? Центром за складиштење опасног и неопасног отпада у Драпшину, угинулим рибама на Марковачком језеру... Зашта ће нам онда природне лепоте ако не умемо, не знамо или нећемо да их заштитимо. Али оптимизам нам даје група грађана из Шепшина која је самоиницијативно обновила чесму у центру села. За добробит свих Шепшинаца, за будућа поколења и госте овог лепог шумадијског села.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
среда 03. јун 2020.
ДЕШАВАЊА
П О С Е ТА Ш Е П Ш И Н У
Веће
На седници Већа општине Младеновац усвојени су Пре длози измене финансијских планова месних заједница за 2020. годину. Такође је било речи о извештају о раду за пе риод 1.1.2020 – 31.3.2020 ЈКП "Младеновац" и ЈКП "Паркинг сервис Младеновац". Имено вани су и чланови Комисије за оцену пројеката из области ја вног информисања. Усвојен је предлог решења о расподели средстава за суфинансирање пројеката из области културе на територији градске општине Младеновац у 2020. години, као и предлог решења о избо ру пројеката цркава и верских заједница. Разматрана је ини цијатива за израду Просторног плана градске општине Мла деновац и Плана генералне регулације за насељено место општине Младеновац. На дне вном реду су били и Предлози закључака о покретању иниц ијатива за израду планова де таљне регулације за локацију индустријска зона "Југ 3", гро бља у МЗ Влашка, гробља у МЗ Међулужје и гробља у МЗ Велика Иванча. Усвојена је и допуна решења о утврђивању приоритета санације каменим агрегатом некатегорисаних пу тева на територији градске оп штине Младеновац за 2020. годину.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић оби шао је уторак 2.6. село Ше пшин, где су у току радови на реконструкцији и адапта цији објекта у којем ће се налазити Месна заједница. Том приликом је изјавио да Младеновац може да оче кује да се прикључи на ре гионални водовод Макиш – Младеновац у року од три године. www.beograd.rs
2 0 /2 0
ИЗБОРИ
СПОРАЗУМ О ЗАПОШЉАВАЊУ
На републичким изборима проглашена је још једна лис та под бројем 12 Милица Ђурђевић Стаменковски – Српска странка Заветници. А на локалном нивоу у Мла деновцу још увек су про глшене само две листе 1. СНС – Александар Вучић и под бројем 2 СПС Ивица Да чић и Јединствена Србија . Још две партије у Младе новцу скупљају потписе. То је Српска радикална странке и Српска странка Заветници.
Претходне недеље активи сти и функционери СНС Младеновац на штанду у це нтру села Ковачевац, у на сељу Драпшин као и у цен тру Младеновца дружили су се са својим комшијама. Оп штински одбор Српске нап редне странке Младеновац наставио је са организова
њем информатичке обуке за најстарије суграђане. У понедељак предвече, 01. јуна градски одбор Београд Српске напредне странке обавестио је јавност да су вандали уништили странач ке просторије у Младеновцу. РДМ
Председник општине Мла деновац, Владан Глишић и директор филијале Национа лне службе за запошљавање Београд, Добросав Марић, по тписали су Споразум о запо шљавању којим су обезбеђена нова радна места за теже за пошљиве категорије.
СЛЕПИ И СЛАБОВИДИ
Члан Већа ресорно заду жена за социјална питања, националне мањине, унапре ђење и заштиту људских и мањинских права, Сузана Ва сић, посетила је Међуопштин ску организацију слепих и сл абовидих Младеновца и Со пота. Са представницима уд ружења разговарала је о њи ховим потребама и свим теку ћим проблемима. Oпштина Младеновац је за њене чла нове определила још једну количину заштитних маски и рукавица.
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
Na podru~u GO Mladenovac u prethodnom periodu dogodila se jedna saobra}ajna nezgoda sa povre|enim licima i dve saobra}ajne nezgode sa materijalnom {tetom.
среда 03. јун 2020.
ПРИВРЕДА
DNEVNIK
3
П И С М О
ДЕШАВАЊА
Деца су се некада овако играла: Иде патка преко Саве носи писмо на врх главе а у писму пише... Али нажалост ово више није дечја игра. Писма су ових дана акту елна. Прво су стигла на мно гобројне адресе пензионера, у оквиру предизборне кампа ње СНС. Не знамо да ли је и то или само отварање фаб рике и посета председника Србије Александра Вучића Смедеревској Паланци инс пирисало помоћника предсе дника општине Младеновац Микана Миросавића да упути писмо председнику Вучићу. Иако се мора рећи да ово пи смо сигурно није писмо зах валности. Писмо је стигло, за сада на адресе пар медија и нормално освануло на фејс буку и друштвеним мрежама. Миросавић у њему подсе ћа председника Вучића да поред већ поменутих 1000 радних места код наших ком шија у Смедеревској Палан ци, да су „нове производне инвестиције уз посредовање и помоћ државе дошли у Ла заревац, Обреновац, Смеде рево...“. Такође помиње Ми нистарство привреде, Развој ну агенцију Србије, Привред ну комору Србије и све оста ле који се сете „Младеновца само пред изборе“. У писму се наводи и жал за некадаш њим младеновачким успеш ним фирмама, којих нема ви ше или је „запосленост на нивоу занатских радионица“. И на крају Миросавић упућује молбу да председник Алекса ндар Вучић „својм ауторите том помогне око довођења нових инвеститора“. И да „они који дају обећање, дају рок када ће то бити урађено“ јер Миросавић има утисак да пред председником Вучићем „сви обећавају и врло брзо забораве обећања“.
ШТА ТО СВЕ ЗНАЧИ?
Прво да очигледно сис тем не функционише јер је потребно или једино могуће да један човек може да одлу чује о подизању неке фабри ке у неком граду. Подсети ме то на виц како је подигнута Железара у Смедереву. Кажу да је Тито питао шта овде ус пева. Грожђе, рекоше а Тито понови гвожђе и настаде Же лезара. И тада послушници нису смели или нису хтели да исправе великог вођу. И годи нама је држава помагала Железару и била на терету државе тј грађана...
Да ли се Миросавић пита како ће председник Вучић да схвати ово писмо, као молбу, критику система, тужакање... И да ли ће имати времена да „баци камен темељац“ у Мл аденовац?
САМОИНИЦИЈАТИВА?
Увек се нађе неко ко ће кроз похвалу мало воде да наведе на своју воденицу. Ако неко ово писмо Миросав ића сматра самоиницијати вом или се шали или не зна довољно добро која је улога помоћника председника оп штине. „Помоћници председ ника градске општине покре ћу иницијативе, предлажу пр ојекте и дају мишљења у ве зи са питањима која су од зн ачаја за развој градске опш тине у областима за које су постављени и које им наложи председник градске општи не.“ пише на сајту ГО Мла деновац. А Микан Миросавић је именован за помоћника председника задужен за при вреду. И на том месту је ви ше година. Зашто Миросавић није написао ово писмо пре три, четири године, него са да? Има више одговора. Ни су били избори, није фабрику добила комшијска општина, место на изборној листи за одборнике... Можда све то заједно.
ГДЕ ЈЕ СИСТЕМ?
У интервју, од пре 2 годи не и 4 месеца, када још увек није претио нашем одгово рном уреднику (7. фебруара 2018. ДНЕВНИК младеновач ки број 93), Миросавић нам је између осталог овако одгово рио на питање Ипак ваше је и да доведете инвеститоре. “Ми немамо шта да понудимо инвеститорима. Друго је опш тина Јагодина. Ево ти лива да, даћу ти то... Ми припада мо Београду, не можемо ни шта без Министарства прив реде, које дирекно одлучује о великим инвеститорима. На ше је само да будемо севр вис и да им омгућимо све што им је потребно.“ Питали смо га и шта је онда решење ових пробле ма? Рекао је да је престао да верује у отварању неке фаб рике од 1000 и више радни ка, иако стално подсећам ру ководиоце из града Београда и Републике да је Младенов
цу обећано. А тада шњи градоначелник Синиша Мали обе ћао је да ће прва фабрика бити доде љена Младеновцу. „Ја сам се више определио на отварање 40 малих предузетника, који ће запош љавати 50 радника, него на једног великог који ће за пошљавати 2000 радника.“ Али је ипак и додао „Ми ћемо сигурно добити једну од ве ликих фабрика, где ћемо за послити велики број радника али нисам сигуран да је то основно решење. Основно решење је, као што сам ре као да наших 1000 малих кр ене и од њих ће сигурно 10 постати велики.“ На питање где млади људи који имају идеју за приватан бизнис мо гу у општини да се обрате, Миросавић је одговорио „Ја обично, пре свега ако је из области индустрије пружам им неопходну помоћ, савете, упуства и контакте.“ „Ја од лично сарађујем са Развојн ом службом која има стручне људе, Привредном комором. Ја сам 24 сата доступан љу дима...“ Инсистирали смо на пи тању да ли је ипак потребно да постоји стручна служба у општини које би оперативно завршавале посао око помо ћи будућим предузетницима без обзира на лично ангажо вање, ентузијазам... Одговор је био „потребно је успоста вити такав систем да уколико је некоме потребна помоћ да отвори фирму да одмах зна колику може да добије по моћ, стартап од општине, кр едит од банке, то мора да бу де без обзира да ли је ту не ки Микан, председник општи не или било ко други. Али били смо дуго времена у не ком вртлогу где су многи у свему видели себе. А ја себе нигде и никада нисам видео у било којој комбинацији. Пр етворимо у систем... Привре да не треба да буде полити чки повезана.“ И на крају после скоро 4 године на власти и 2,5 го дине од овог интервјуа да ли је успостављен систем или само једна особа одлучује на нивоу општине, Републике. И на крају се све свело на пи сање молећивог писма.
БЛОФК
ПО ЧЕМУ СЕ ДРУГИ РАЗЛИКУЈУ
На сајту општине Младе новац од 22. фебруара 2017. у делу економија нема ни је дна информација. Да ли је нерад, или уређивачи сајта не умеју да разделе области, не знамо. А о писму Микана Миросавића ни речи на сајту. Само једна посета микропре дузећу заједно са председ ником општине... Да ли то значи да општина Младено вац нема ништа са тим пис мом? А када смо већ код сајта, да видимо шта раде ком шије. Не само да гледамо где се „баца камен темељац“. У Тополи истакнут је део „Лок ације за инвеститоре“. У См едереву, посебан део је од војен за привреу где су сме штени подаци о локацији, ин фраструктури, људским и пр ивредним ресурсима, инвес тицијама, приватизацији... Не кажемо да је то све идеално али се ипак нешто ради.
У ИМЕ СВИХ ГРАЂАНА
Та тврдња сигурно не ст оји. Јер сваки свестан грађа нин зна да се тако не поди же и не гради привреда. Није потребна „герилска борба“ већ систем који функциони ше. А грађани Младеновца би сигурно волели да знају шта је помоћник председника општине Микан Миросавић радио по питању довођења инвеститора у Младеновац у претходне четири године. Ко ме се све обратио? Да ли је добио неки одговор или пре поруку? Да ли је успоставио систем (рече у интервју да је то битно) или лакши приступ инвеститорима? Да ли је от варање Центра за одлагање отпада AVECO (и опасног и неопасног отпада) тај развој ни пут Младеновца? Једино одговори на ова питања могу да буду предмет неке обје ктивне оцене рада а не неко тамо писмо. Весна Јанковић
4
DNEVNIK
среда 03. јун 2020.
ДЕШАВАЊА
С Е Ћ АЊ Е НА СТРЕЉАНЕ РОДОЉУБЕ Обележен 26. мај 2020. године у Малом Пожаревцу. И овог 26. маја 2020. године у Малом Пожаревцу положени су венци стреља ним родољубима. Поред ва нредног стања које је још би ло на снази све три општине Младеновац (као домаћин), Сопот и Гроцка су биле при сутне као и ГО СУБНОРа града Београда на челу са председником Бором Ерце говцем и положили су венце. Скупу су се обратили пред седник ГО Младеновац Вла дан Глишић, председник ГО СУБНОРа пуковник Боро Ерцеговац и председник УБ НОРа Младеновца Никола Костадиновић. После поздравних речи Никола Костадиновић је под сетио да се навршило 77 го дина од злочина окупатора почињеног на данашњи дан 1943. године када је на овом месту, на тромеђи општина Младеновац, Сопот и Гроцка стрељано 129 родољуба, ло гораша са Бањице. Њихова једина кривица што су зато чени била је што су више од
МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА
С Е Н АЈ А
ОКРЕТНИЦА
Становници месних заје дница Село Младеновац и Дубона добиће дуго очеки ване окретницу и измене аутобуских линија "Градска 4" и "МладеновацДубона". Измене у саобраћању ових линија почеће да се приме њују од 8. јуна.
ПУТЕВИ
свега ценили слободу и као такви представљали потен цијалну опасност за окупаци оне трупе. Фашизам као рет роградна појава остаје упам ћен, не само као моћно ору жје сила чији су мегаломанс ки циљеви били покоравање света, већ пре свега по начи ну и средствима остварива ња потчињавања држава и народа. Партизански покрет у Југ
ославији био је признат за једини покрет отпора који је дао пун допринос сламању фашизма и као такав приз нат од савезника. Нек неста не пандемије фашизма, мр жње међу народима, СУБ НОР Србије ће увек бранити право на истини и ослободи лачке тековине. Председник УБНОРа Младеновац Никола Костадиновић
Становници села Сенаја добили су нову зграду месне заједнице. Општина Младе новац је, на захтев мештана овог села, финансирала из градњу објекта. Објекат ће се користити за одржавање са танаке, скупове, обележава ње свечаности и слично. Један од највећих проб лема овог села је непостоја ње водоводне мреже. Пред седник општине Владан Гли шић рекао је да је општина од Европске Уније добила средства за израду пројект
нотехничке документације за изградњу водоводне мре же у Сенаји. У овом селу проблем представља и јавни превоз, стајалиште, термина полазака на линији 499 као и постављања стајалишних надстрешница на појединим локацијама. Поред тога пос тоји и потреба за прошире њем зоне изношења смећа. Глишић је рекао да је у плану и уређење свих путева у селу као и изградња терена за мале спортове. Д.М.
М Л АДЕ Н ОВАЧ КА БОЛ Н И ЦА
Општина Младеновац је објавила на свом сајту да Специјална болница за инте рне болести од 1. јуна поново почиње са радом. Прве неде ље биће примани пацијенти само на прегледе у амбулан ти број 1, кардиолошки, гаст ро, ендокринолошки и неф ролошки пацијенти. Од 8. ју на Болница ће почети са при јемом пацијената на одеље ња. Сви запослени који су би ли ангажовани на Сајму биће тестирани на вирус Ковид 19. У привременој болницу на Сајму радило је 22 лекара и
45 медицинских техничара. Један број медицинског особља је већ тестиран и сви су негативни. Пацијенти којима се даје упут за хоспитализа цију, са упутом у Болницу доносе и резултат ПЦР тес тирања. Хитни случајеви и животно угрожени после ме рења температуре примају се у Болницу без тестирања. Пацијенти са повишеном те мпературом се враћају у Ко вид амбуланту Дома здра вља Младеновац. У исто време министар Лончар је најавио да ће ко
мисија Министарства здрав ља обићи болницу у Младе новцу да би утврдила да ли испуњава услове за збриња вање ковид пацијената пош то се привремена болница на Сајму затвара. РДМ
Oпштина Младеновац наставља радове на уређењу земљаних путева у сеоским месним заједницама. Екипе младеновачког Комуналног предузећа изводе радове на изградњи и проширењу пута за Бастав у Америћу, у дужи ни од 1000 метара. Предузеће ЈКП „Београд пут“ асфалтирало је Стре ларску улицу у Ковачевцу, у дужини од 820 метара, као и улице Драгомира Ескића и Филипа Ескића. У Ковачевцу ће наредних дана бити ас фалтиране и улице Мала Ја руга, Сува Јаруга и улица Доктора Блажића. Радови на асфалтирању изводе се и у Великој Иванчи.
ТРОТОАРИ
Општина Младеновац је донела одлуку о додели уго вора о јавној набавци изво ђења радова на санацији тр отоара у ул. Милутина Миланкови ћа у Селу Младеновцу. Вре дност уговора је 1.271.650 дин. без ПДВа. у ул. Светолика Ранковића у Драпшину. Вредност угвора је 1.881.500 динара без ПДВа. Извођач радова ће бити предузеће „Прометер“ доо Младеновац и члан „Промо бет“ доо Младеновац.
ОБЈЕКАТ МЗ ЈАГЊИЛО
Општина Младеновац је oбјавила позив за подноше ње понуда за извођење ра дова на реконструкцији обје кта МЗ Јагњило I фаза. Конкурсна документација се преузима на сајтовима http://portal.ujn.gov.rs/ и http:// www.mladenovac.rs/. Рок за подношење пону да је 1.7.2020. године. За бл иже информације обратите се писменим путем на мејл: amatejic@mladenovac.rs
КОРОНА ВИРУС
У периоду од 6. марта до 01. јуна у Младеновцу је за бележено 66 особа оболелих од Корона вируса. Ова ста тистика се води по месту пребивалишта. http://rs.n1info.com
среда 03. јун 2020.
DNEVNIK
ХАВАР И Ј А!
5
ДЕШАВАЊА
Марковачко језеро
У суботу 30. маја 2020. године у Јутарњем програму ТВ Прва гостовао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. Једно од питање је било ха варијско загађење воде Ма рковачког језера (река Коша рна) код нашег Младеновца. Претходног дана мештани су пријавили да је примећена велика количина угинуле ри бе у језеру. Како је рекао Радовић екипа је одмах иза шла на терен и утврдили су да није дошло до промене у односу на мирис и боју је зерске воде. Узорци су пос лати у Националну лабора торију за квалитет воде и ва здуха. Претпоставља се да је највероватније дошло или до сливања песцитида или је неко са локалних воћњака непрописно одложио кориш ћене буриће за прскање у воду језера. Утврђено је да
су у близини воћњаци и ка ко су падале ових дана јаке кише верова тно је напред наведени сце нарио. Радовић је такође рекао да је ова појава први пут у Србији примећена 2014. године када се велика количина пе стицида слила у реке и за гадила их. То је проблем са којим се сусреће савремена цивилизација. На питање новинарке зашто се то пи тање не решава Радовић је одговорио да ништа не може да се деси да не буде забе лежено и детектовано и да се онда решава проблем. Једно од решења је едуко вање локалнег становништ ва. У све је укључена и Ин
Ј АВН Е Ч Е С М Е
Квалитет воде
ОБАВЕШТЕЊЕ
На основу спровођења Програма контроле квалите та изворске воде са јавних чесама на територији градс ке општине Младеновац, ко ју је извршио Градски завод за јавно здравље из Бео града, односно Лаборатори ја за хуману екологију и еко токсикологију, обавештава мо јавност о резултатима лабораторијског испитива ња. Према овој анализи изв ршеној дана 26.05.2020. го дине вода за пиће је тренут но исправна на следећим ја вним чесмама: Селиште у Рајковцу; код МЗ у Рајковцу; Стрелар у Ковачевцу; Ћелевац у Ковачевцу; Црквенац у Младеновцу; Тасина у Младеновцу; Станојевац у Влашком Пољу; Због повећане електро проводљивости и повећане количине нитрата, што пока зују резултати физичкохе мијских испитивања, као и
због идентификованих бак терија (Е.coli., Citrobacter sp., Enterobacter sp., Bacillus sp.), вода за пиће је неисп равна на следећим јавним чесмама: Војводинац у Влашкој; Ковачевчић у Рајковцу; Велика Крсна 1 (срце); Клењак у Великој Крсни; Спомен чесма у Великој Крсни; Велики бунар у Ковачевцу; Трговачки бунар у Ковачевцу; Скреће се пажња сугра ђанима да не користе воду за пиће са јавних чесама на којима је она неисправна у циљу заштите сопственог здравља. Контрола квалитета из ворске воде за пиће са јав них чесама биће наставље на у јуну, тако што ће бити узоркована вода са осталих јавних чесама. Извор: ГО Младеновац
Светски дан заштите животне средине
спекција за заштиту животне средине која ће да пронађе одговорне кривце и да их сходно закону санкционишу. Овоме је претходило низ објава на фејсбуку, где су наши суграђани упозорава ли на мртве рибе у Марко вачком језеру. И док чекамо резултате анализе воде об ишли смо језеро и забеле жили камером угинуле рибе. Извор:ТВ Прва РДМ
ВОДА ИЗ ВОДОВОДА Лабораторијска анализа воде за пиће из градског водовода Младеновац за април месец показује да је већи број узорака који су оцењени са оценом „одго вара“ (9) него што је то би ло у претходном периоду. И даље је највећи број узора ка са оценом безбедно, 18. Како кажу из Института за јавно здравље Београд, иа ко је утврђено одступање, тј повећање присуства гво жђа, мангана, амонијака, нитрита, степена мутноће... немају здравствени значај или нису достигле вреднос ти које би могле штетно ут ицати на здравље корисни ка. Забележен је само један узорак са оценом „не од говара“ због повећане кон центрације гвожђа. То је из вориште Серава. Поновљ еним мерењем оцена воде из овог изворишта је „без бедан“ и поред повећања присуства гвожђа, амонија ка као доминантан узрок неисправности. мр Весна Јанковић
EVA
[TAMPARIJA
Светски дан заштите жи вотне средине (или околине) је дан који се обележава у целом свету сваког 5. јуна кроз разне активности и кампање, са ци љем да се скрене пажња јавно сти на бројне еколошке проб леме и потребу очувања живот не средине. Датум 5. јуни је одредила Генерална скупштина УН јер се тог дана одржала Конференци ја о заштити животне средине у Стокхолму 1972. године. Пред лог да се прославља 5. јуни је дала делегација Југославије. У свету се на овај дан по крећу бројне активности у које је укључена једнако јавност, вл адини и невладини сектори који пропагирају одговорни однос према окружењу. Ovogodi{wi doma}in obele`avawa bi}e Kolumbija, u partnerstvu sa Nema~kom, a fokus }e biti na o~uvawu biodiverziteta. RD
ПРОЦЕНА УТИЦАЈА
Град Београд, Секретаријат за заштиту животне средине објавио је обавештење Градске општине Младеновац, као но сиоца пројекта, захтев за од лучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта изградње водоводне мреже у улици Станимирска у МЗ Велика Крсна. Позива се заинтересована јавност да изврши увид у са држину захтева у просторијама Услужног центра Општинске управе општине Младеновац, у улици Краља Петра I број 175 у Младеновцу (контакт особа Драган Ивановић, дги), као и у Секретаријату за заштиту жи вотне средине, Масарикова 5, канцеларија 1004, X спрат, рад ним данима од 10 до 12 часова. Рок за јавни увид и достав љање мишљења о захтеву но сиоца пројекта је 12. јун 2020. године. www.beograd.rs
011 /8231 -708, 064/2549-1 32 dnevne@gmail.com
6
DNEVNIK
З А Б УД УЋ А ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 03. јун 2020.
ПОКОЛЕЊА
Појавила се права прича као увод у наш медијски пројекат „Људи и догађаји“ са којим смо конкурисали код општине Младеновац. Резултати конкурса још увек нису познати али изгледа да ништа није случајно. Као да нам је читао мисли (или нас добро познаје) наш дугогодишњи сарадник Драгослав Жика Обрадовић води нас у Шепшин. Годинама објављујемо у нашим новинама његове лепе животне приче. Тако смо сазнали много о Шепшину и Шепшинцима. Али ова прича је посебна. Говори баш оно о чему смо писали у нашем пројекту, о самосталном покретању инцијативе, о индивидуалности, ентузијазму... О људима који имају вољу и снагу да отпочну, покрену иницијативу, предузму прве кораке и заврше акције не зато што неко то тражи од њих већ зато што мисле да је то потребно. И тако оставе специфичан лични траг (отисак) у својој средини. Овога пута у Шепшину. И у Младеновцу. о Шепшина нас води Како је започела обнокривудави пут, кроз пре ва?
Д
лепу валовиту Шума дију, преко Варовница, одакле пуца видик на Космај, Рудник, Букуљу... Пролазимо поред споменика на Варовни цама, Касапског брда, који нас подсећају на храбре рат нике из Првог светског рата. Ту је и викендица Милете Ви торовића, познатог сликара, о коме смо писали, затим Жи кина кућа... Спој природних и историјских вредности... И ст ижемо у центар села. Весела дружина нас срдачно дочеку је. Наш Жика Обрадовић, има уводну реч. После пробоја ва ровничког фронта 1915. године склопљено је примирје између Ауст роугарске и Србије а појавио се и тифус. Пр имирје је склопљено на шест месеци с тим да се обе војске одмакну по 15 километара од границе. Овде, у Шепшину, је тада био стаци ониран 20. Тимочки пук, један део је био у Шепшину, један део у Дубони. За то време, од зиме па до јесени '915. годи не, војници који су боравили овде су обнављали путеве, појишта, правили чесме... У Шепшину је направљено три чесме, кол'ко знам и у Дубони две чесме, као спомен чесме. Ова чесма, овде на путу, била је постављена горе ис под брда где је извориште. Онда је је из практичних раз лога, пошто је била горе на приватном имању, између два рата пребачена овде и није имала овакву првобитну вер зију. Овде је на левој страни било корито за прање веша а на десној страни су била ко рита где се појила стока, ко њи, краве...
Да ли је касније реновирана?
Ова чесма је реновирана 1984. године средствима На родне одбране јер тад се ва љда водило рачуна о томе, ако дође до неке кризе, да се обезбеди пијаћа вода. Међу
тим, тад је помало и оскрнав љена, затрпана су ова корита и промењена је њена физио номија и намена.
Где су још подигнуте чесме?
Једна чесма је била у Брђанима која се звала Цига нкара и та је зарушена, не по стоји више, а овде 300 метара даље постоји друга чесма, прошли смо поред ње, која је измештена скоро километар из првобитног места а на њој је остала само једна плоча која је била уграђена у тој пр вој чесми. И шта сад овде ва ља рећи? Уназад 20 година овде вода не тече. Смењују се наше власти, Курта и Мурта, прво Курта па дође Мурта и обрнуто, али нико да то поп рави. Нико није био надлежан. Ми смо покретали иницијати ву, ја сам лично покретао ко зна колико пута, да се то ос пособи. Нико није надлежан у општини да то одржава, нема једноставно газде. И на крају ови младићи, неколико њих, овде се скупе и ад хок друшт во оснују, дођу и оспособе ову
чесму. Извориште није рено вирано ни те '84. године кад је прављена ова фасада, што је иначе важнији део посла од саме ове славине. То само из вориште, односно базен, био је затрпан са муљем, са пес ком па су ови младићи, чисте ћи оспособили и ево као што се види вода сад тече, после 20 година. Мислим да је то за сваку похвалу. Разговор настављамо са покретачем акције Нешић Ми лосавом Микицом који је уз помоћ младих момака из Ше пшина после 20 година обно вио чесму. Много је важно да је ово центар села, где се аутобус окреће, где је сваком грађани ну та чаша воде добро дошла. Момци који су учествовали заједно самном су Ивица Гли шић, Бојан Стевановић, Пред раг Гајић, Радомир Стевано вић, Стефан Виторовић, Ра дисав Глишић, Жарко Вуков ић, Љубиша Стевановић – во доинсталатер, Радослав Пеја новић и други.
Ја сам покренуо иниција тиву у договору са њима. Би ло је затрпано, воде није би ло. Ту смо избацили две при колице помоћу кофа и фан гле, не може другачије да се приђе у те базене. А базени су направљени, у оно време, што ни један базен сада није направљен, са коморама у којима остаје муљ па иде чи ста вода у другу комору па тек онда долази у чесму за кори шћење. Питамо Микицу Нешића да ли планирају још неку ак цију. – Имамо још 4 таква изво ра који су много јаки и битни, који су историјски, и трудиће мо се да и њих обновимо, ко рак по корак, према својим могућностима. Нисмо стигли да извршимо испитивање во де али убацили смо неколико грудви креча као дезинфек цију, нисмо хлорисали. Нисмо ми баш толико, да нам треба само финансијски. Треба нам и подршка власти да нас чеш ће обилазе, да виде, да нас питају... осећамо да нисмо са ми. Ову акцију су спровели грађани, није никаква страна чка. – По претпостваци, то је квалитетна вода. Тамо где је извориште, испод овог брда, нема никавог загађивача. Го ре нема ни једна кућа, ни јед на септичка јама, штала... У том делу ни пољопривреда није инетнзивна и нема упот ребе хербицида, пестицида. додаје Жика. Прича се завршава шет њом до извора и онако како добри домаћини чекају госте домаћом гибаницом. У повра тку одлазимо и до ловачког дома. Реновирају га. Па уско ро очекујемо још једну причу о самосталној иницијативи. И на крају Микица пору чује да је све то за будућа по кољења. Весна и Милан Јанковић (недеља 31. мај 2020.)
среда 03. јун 2020.
С
DNEVNIK
ОАЗА
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
7
INSTITUT ZA REHABILITACIJU „BEOGRAD“ „SELTERS BAWA“ MLADENOVAC SELTERS WELLNESS SPA CENTAR
elters bawa u Mladenovcu, kao organizaciona jedinica Instituta za rehabilitaciju „Beograd“, prava je oaza mira, ~istog vazduha, zelenila, koja se prostire na 20 hektara parka sa cvetnim lejama, fontanama, {etali{tima. Selters mineralna voda spada u visokomineralizovane vode koja na svom izvoru ima 50°C. Po svom sastavu je alkalno-murijati~na, ugqenokisela hiperterma. Otkrivena krajem 19. veka, dobila je presti`na priznawa i nagrade za kvalitet i lekovitost, u Briselu i Londonu. Prvi podaci o Seltersu datiraju iz 1893. godine, a zahvaquju}i entuzijazmu prim. dr. Tomislava Mali{i}a, 1986. godine Selters bawa dobija nov objekat kada sama bawa do`ivqava svoj procvat. Pored 300 kreveta u mre`i zdravstvenih ustanova gde se pokrivaju oblasti rehabilitacije kao {to su neurolo{ka, ortopedsko-traumatolo{ka, reumatolo{ka i de~ja rehabilitacija Selters bawa dozvolom Ministarstva Turizma raspola`e i sa 200 kreveta za bavqewe turisti~kom delatno{}u i uslugama koje prate savremene turisti~ke sadr`aje a u okviru poboq{awa fizi~kog, mentalnog i duhovnog zdravqa. U ciqu razvoja i brige o zdravqu korisnika, pacijenata i turista ne samo iz Srbije ve} i iz zemaqa ~itave Evrope i okru`ewa, Selters bawa se dobrim delom orijenti{e ka zdravstvenom turizmu. Pokazateq je vernost korisnika i wihov
di za podvodnu masa`u u Selters mineralnoj, lekovitoj vodi. Tako|e, pored blagodeti mineralne vode vredi probati i peloid – lekovito blato Selters bawe koje je po svom sastavu jedinstveno jer sadr`i minerale Selters vode, kao i zeolit. To je fina emulzija koja se preporu~uje kako u le~ewu mnogih
DOBAR GLAS o samoj bawi ali i samo ure|ewe i investicije koje se sprovode. Otuda niz sadr`aja koje bawa nudi za prijatan odmor, rekreaciju, antistres i pravo u`ivawe kroz staze zdravqa, spoqa{wi veliki bazen sa niskomineralizovanom vodom, mawi de~ji bazen, teretane na otvorenom, i naravno savremeno opremqen wellness centar. Selters Wellness Spa Centar - drugim re~ima „BREND ZDRAVOG @IVOTA“, prijatnog ambijenta i qubaznog osobqa, odi{e dobrodo{licom svim korisnicima koji se upute put bawe Selters. Nemogu}e je do}i u bawu a ne provesti bar pola sata u ka-
degenerativnih promena, tako i kod zdravih qudi koji `ele da svoje telo i organizam oslobode od toksina, poboq{aju cirkulaciju, pove}aju elasti~nost ko`e. Pored bazena, slane sobe, |akuzi kade, tepidarijuma (topli krevet) i finske saune, neizbe`an je susret sa ~arobnim rukama fiziotera-
peuta, qudi koji Vas do~ekuju sa osmehom, qubazni, profesionalni sa dugogodi{wim iskustvom i radom u struci na svim patologijama koje bawa le~i. Ru~ne masa`e su od izuzetnog zna~aja za zdravqe kako fizi~ko tako i mentalno, pa }ete u wellness centru Selters bawe dobiti i sve savete i predloge koju masa`u izabrati - relax, an tistress, sportsko-terapeutsku, ayurveda i jo{ mnoge druge koje kako ka`u korisnici vra}aju u `ivot. Svakako, najkra}im opisom poku{avamo da vam do~aramo blagodeti Seltersa, nadomak Beograda, na obroncima planine Kosmaj, predeo od izuzetnog kako istorijskog tako i turisti~kog zna~aja ovog dela Srbije. Samim stavqawem akcenta na zadovoqstvo korisnika, pacijenata i turista, sa izuzetnim rezultatima le~ewa mnogih stawa i oboqewa, stru~ni timovi lekara specijalista i subspecijalista, fizioterapeuta, medicinskih sestara i tehni~ara, nemedicinskog osobqa, na ~elu sa rukovode}im timom i direktorkom Instituta za rehabilitaciju „Beograd“, prim. dr. sci. Sne`anom Kosti}, Selters bawa postaje oli~ewe zdravog `ivota, i odraz pravog, prijatnog ambijenta za odmor. Va{ Selters Wellness Spa Centar tel. 011 8241 118, radno vreme wellness centra od 07.30h do 21.00h svakog radnog dana i vikendom
8
DNEVNIK
УТИСАК (1 )
ЗАНИМЉИВОСТИ
среда 03. јун 2020.
СРБИЈА ЈЕ
З Е М Љ А Ч УДЕ СА Живети у свету трачева. Србија је неисцрпан извор тема за новине.
Нека нас не завара овај наслов, не ради се о тома да код нас постоји бог зна каква слобода медија и да неки по литички моћници не би радо угушили неке од њих! Мис лио сам на то да је Србија неисцрпан извор тема за но вине и друге медије – ска ндалчићи а богме и по неки поголеми и ружан скандал, стварне и измишљене сенза ције, “пикантерије” из живота познатих личности, убиства, проневере, трапави политич ки потези оних који воде зем љу и њихови међусобни спо рови... Укратко, све оно што повећава тираж или гледано ст, уместо стварних пробле ма који муче народ. Они који о тим темама пишу или гово ре заборављају да све то ос таје као документ о времену у коме живимо и о онима који извештавају о тим тричарија ма. Кад прелистате старе но вине и часописе, нарочито оне снобовске намењене ск оројевићком џетсету, стиче се утисак како код нас и не постоје неки крупнији проб леми па је и “нормално” да смо заокупљени трачевима. А за суштинске бриге које нам намеће мукотрпна тран зиција ту је тепих под који се све оне могу лежерно гурну ти. Ружна је то и тужна слика о земљи у којој је све важније од невоља сред којих народ животари, па се поставља питање коме су намењене те трачарије? Одговор је јасан – господару, људима на власти који “демократски” обмањују јавност. И не само домаћу. Ево, господо из Европе, ми смо спремни да вам се прик ључимо! А та Европа, прок лета не верује нам па нас је днако проверава. Зашто побогу! Па ми смо испунили “све стандарде”. Код нас је, као што видите, све мед и млеко. Завирите у наше новине, погледајте на шу телевизију... нигде ни тра га о проблемима! Сви певају, врте се (усиљене) хуморис тичке серије, брбља се о све му и свачему јер код нас је живот леп и безбрижан. А што незахвални народ не из
лази на изборе, што је апатичан, што са злура дошћу, уместо са згра жавањем чита о сканда лима крив је народ! Средићемо и то, не бри ните, ми знамо како треба урадити. За сада преко медија, а после... зна се! Демократски, наравно.
МОЈ ДАВИДЕ
Свакодневно на округлим столовимаи у политичким пр илозима на ТВ јури луд збу њеног као којот птицу тркачи цу. Мој Давиде, притисло ме силно добро, па од добра не могу да дишем. А да Србија не може без циркуса видели смо и ове јесени. Но, ја да сам некакав маг, узео бих шатру и покрио бих Србију, мислим да би то био највећи циркус на свету.
КРАЈ ЈЕ НА ПОМОЛУ
И жубори се мени што је Народна скупштина за пред седника суда изабрала чове ка који никада није био суди ја... И штуца ми се што су “ослободиоци” преко ноћи постали главата господа... Није то, што ми очи боде. Св акодневно на округлим сто ловима и у политичким при лозима (наших телевизијских кућа) јури луд збуњеног као којот птицу тркачицу. А ули цама Крагујевца тече мед и млеко док са неба падају пе чене препелице, онима који им још верују. Ех, да сам некакав маг, узео бих шатру и покрио бих све телевизијске куће, мислим да би то био највећи циркус на свету. При тисло ме силно добро, па од добра не могу да дишем. И није мени због “сукоба” пре мијера и председника (прође сивац Крушевац – мој Дави де) јер ничија није горела до зоре па неће ни њима – ни царска, ни спахијска мој Да виде. Пост скриптум: Наставиће се у следећем броју – а мож да и неће, јер је крај на помо лу. У овим временима све је могуће. Све се окренуло тум бе. Једна принцеза, и то пра ва, рекламира на телевизији словачки чај. Један принц, и
то прави, претендент на будући пр есто једне мале државе, не зна језик свог народа. Да ли је то било икада у некој земљи, питам се ја? Али на нашем брдовитом Балкану све је могуће. Принчеви се свађају, боље рећи отимају око наследства и дворова: “А не знају на коме је царство”. Штета што није жив Кра љевић Марко “да он каже на коме је царство”. Док се они свађају Јованка у својој “ре зиденцији” чека кад ће јој плафон пасти на главу. Кона чно је стигла и дуго очекива на зима са својим дивним бе лим покривачем да покрије огромне рупе и цеви расуте по нашем лепом Булевару. Оне дрско доминирају поло вином коловоза пркосећи не рвозним возачима.
СРБИЈА ЈЕ ЗЕMЉА ЧУДЕСА
Један човек се венчавао три пута са истом женом (ка жу нису могли једно без дру гога). Један наш врли сељак се женио 26 пута, али се ни једном није венчавао. На крају се приклонио оној првој тврдећи да ће му она бити последња. Па. И то је могу ће! Крава отелила теле са три главе. Бака од 90 година иде на курс за компјутере и кажу стручњаци да oдлично сурфује. Јоргован процветао у децембру. И то је могуће. И још један значајан догађај у нашем културном животу пр иближио нас је Европи. До били смо први број Плејбоја
са нашим домаћим зечи цама, а не увозним. Ко каже да нисмо корак до Европе.
НАШИ НЕВЕРОВАТНИ НАРОДЊАЦИ
Ко пева зло не мисли, из река је стара, али и она може да завара на неким примери ма, шта се све пева код нас. Ево неких бисера фолк песа ма. Тако можемо чути на до маћим радио станицама као и ТВ каналима и то потврђује наслов – Србија је земља чу деса. Прочитајте и смејте се, наредни стихови томе и слу же. Мајка ће да прода голфа дизелаша, да јој пусте сина робијаша. Моја мала нема предњи зуби, кад ме љуби језиком ме уби. Ала би се шикицала, ал ми не да нана, ала ћу се шикицати кад останем сама. Оде син робијаш а сарму пробо није... Има их још, али доста је ово – као на слово, на слово. (крај у следећем броју) Слава Ж. Тодоровић .
среда 03. јун 2020.
DNEVNIK
Мистерије прошлости (2) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
БУКВАР
Прича за лаку ноћ
ИЛИ ОНО Н АРОДЕ С Р П С КИ , ШТО ЈЕ ОСТАЛО ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН
Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе. ПОМЕШАЛА СЕ започну битку. ДВА МОРА “И сви стрелци одмах по
Проповеда се да су се во јске постројиле на ушћу Лаба и Ситнице, на ГазиМестану, недалеко од Приштине. Бит ку су започели турски стрел ци. Дан раније, у турском ло гору, сазван је ратни савет у султановом чадору. Основно питање о коме је Мурат расп рављао са својим војсково ђама било је, писао је турски летописац Мула Мехмед Не шрија, о начину заштите сво је лаке и брзе коњице од пр вог налета тешко наоружане и оклопљене хришћанске во јске: да ли пред бојне коњич ке редове истурити камиле, да их својим телима заштите и да уплаше српске коње или да бој започну стрелци. По себно је Грк потурчењак Ев реносбег био против ками ла. Камиле, говорио је он, могу добро да послуже као одбрана од напада српске коњице, као нека врста живог бедема, али ако се камиле поплаше оне могу у бекству да унесу неред у турске ко њичке редове, те више да шкоде него да користе. Тако је прихва ћено да стрелци
чеше да бацају стреле обе стране. Неверници се исто тако сјатише и стојећи као непомична железна планина, кад поче на њих да се спуш та киша од стрела, почеше да се крећу. Чини се као да упадосмо у вир Црвеног мо ра или као да зачусмо зуку дивљих пчела. Валови поче ше да се ваљају и као море да се пенушају, као на Црве номе мору почеше таласи да ударају! Одмах навалише на задихане стрелце. Њих вра тише, навалише на средиш те, па пробивши му редове на више места провалише у његову позадину и застадо ше са разбијањем помоћне војске у позадини. Иза војске је била дубока шума. Испуни се телесима али место где су били смештени: мед, мало, пиринач, остаде пуно. Од мазги, коња и товара изме шаних једни са другима на чини се бедем. Нису се раз бегли. Поломише се и изги нуше као мученици за веру. И тако неверници разбивши потпуно лево крило стајаху а с обе стране од вреве ратно га добоша, зурли и накарада и од вриске коња и од трке људи пуцала је жуч! Колико их је душу испустило! У крат ко помешаше се два мора. Сабље су севале као муња што очи засењава, ватра је врцала. Од копља ни ветар не би могао дувати а од ко њских ногу ни бујица да не би се могла пробити. А стреле са неба на земљу падале су као град. Лелек и запома гање са земље до неба се забеле као дим. Падала је сабља на сабљу а копље на копље и мочуга на мочугу, на чак (одговарало се) чак, на чат – чат! А од халакања и соколења звериње је у планини душу ис пуштало и анђели на небесима погубише своје бројанице!” Та ко почетак битке оп исује Нешрија. Слава Ж. Тодоровић
Испраз нило се село. Нема народа. Је дном при ликом рече мој рођак Ми рко, не може сада да нађе три човека ни за ручак а не и за какву помоћ. Са киме да прича или да се посвађа? Некада је то било другачије. Имало је народа, посебно деце. У нашем крају, десетак у лажигаћама спремних за игру. Најчешће смо се бави ли око школе и општинске зграде изводећи разне нес ташлуке због чега смо поне када, добијали батине од ро дитеља. Били смо сиромаш ни али смо сви имали наду. Моје најуже друштво није им ало пушача нити алкоса. За дрогу, дар западне цивилиза ције, нисмо ни знали. Одрас ли смо на селу без струје, те левизије и асфалта. Задруга је имала један, предратни радио апарат на батерије, марке „Филипс“ поред кога смо слушали Радивоја Мар ковића, са фудбалског, прве нства света, у Чилеу. Сачу вали га Шепшинци, за време рата. Било је наређено од Немаца да се такве ствари предају њима. Ови га упако вали, понели према Младе новцу да народ види а онда га сакрили и тајно слушали вести из Москве. Дуге зимске ноћи, прекраћивали смо уз лампу гасњачу и седељкама по кућама. Било је за старије и вруће ракије, вина, за децу, понекад, јабука или разбла жена врућа. Старији људи умели су да причају, разне догодовштине са путовања, из рата и живота на селу. Де
ца су слушала и упијала сва ку реч. Умели су да извале и шалу на свој рачун. Једном приликом чика Света каже да га је Бог заборавио када је делио занимања. Ето, на пример, брату Марку дао да буде столар. Прави врата и прозоре, ши фоњере. Брат Драга абаџија. Шије народу одела, мени ни шта, уздахну Света. Само ми зарезао рамена и научио ме да вучем на црево. Деда Благоје Виторовић, зиму би проводио читајући. Нисам видео сељака који је толико знао о књигама. Во лео је и да се шали. Верова тно је из тога разлога код њега стално навраћао прва чић Радослав унук његовог брата Матеје. Тек пошао у школу а деда Благоје му по некад помагао саветима. Ра дослав није схватио, једном приликом, шалу о којој се и сада прича у селу. Деда, како да запамтим докле смо учили у буквару? – питао првак Радослав. Лако је зато, одговарао је деда Благоје. Једноставно, оне листове што си учио, по цепај и тако ћеш да знаш до кле си стигао. Радослав је послушао деду а учитељица Злата, тек око полугодишта примети да му недостаје пола буквара. (Догађај истинит, имена права) Драгослав Жика Обрадовић
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
среда 03. јун 2020.
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
НАЈАВА ПРОСЛАВЕ МЛАДЕНОВАЧКЕ ЛИТИЈЕ
недеља, 7. јун 2020. године
7.30 Света Литургија; 9.30 Литија градским улицама. Након литије у порти младеновачког Храма ће бити уприличено послужење, а пригодан културноуметнички програм ће извести чланови КУДа "Војвода Јанко Катић 1896". Дођите да заједно прославимо Тројице, славу нашег града.
Следе:
03. јун Свети цар Константин и царица Јелена 06. јун Задушнице летње (духовске) 07. јун Силазак Светог Духа на апостоле Педесетница Тројице
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509 TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 28. маја до 03. јуна 2020. макс. t мин. t
28.
29.
четвртак
петак
26o 14o
26o 14o
30. субота
22o 12o
31.
01.
недеља понедељак
24o 13o
24o 14o
02. уторак
21o 13o
03. среда
23o 13o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 DNEVNIK
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 03. јун 2020.
ВАРОШК Е ПРИЧЕ
DNEVNIK
11
РЕАГОВАЊА
КОД КОГА ЈЕ
К Љ УЧ ?
ПЕ
Р ЋО ИНО ШЕ
Постоје три народне изреке, које никако не могу да сварим и које користимо, када бисмо да избегнемо незгодне ситуације и оперемо руке, као Понтије Пилат. Прва: "Никоме није до зоре горела". Друга: "Паметнији попушта". Трећа:" Пусти будалу". Дуго сам размишљала да ли је у реду да пишем о политици. Ово је, ипак, колумна посвећена овој вароши. Колико год избегавала ту прљаву тему, она се наметала упорно. Где год бих се окренула, политика и њене последице (пре свега градске управе) ме чекала и "чикала". После приче о Младеновцу који се гуши, о корони, о цени образа и сличним темама, пред ове "франкенштајн" изборе, попустила сам. Папазјанија, која је направљена услед читаве ове ситуације је толика да је ни "пас с маслом не би могао појести". Моји ставови о свему овоме су врло јасни одавно. Лично ми не сметају политичари, већ систем, који је за ових 30ак година успео да потисне школоване, младе, амбициозне, а пре свега моралне и наметне нам људе, који уместо морала имају IQ на граници дебилизма, који се шепуре по граду и немају проблем да угасе сваки вид креативности и сваку жељу да ова варош бар у траговима задржи онај стари морални и предузетнички дух, који је красио Младеновац. Једини циљ наших "градских оца" је да грабеграбе грабе. Али не за заједницу, већ за себе. Њих 30ак гази нас 60.000 (са све селима). Осим њихових "чланова" да ли има кога у Младеновцу и околини да каже да под њиховом управом боље живи? То што је асфалтиран неки километар није референца за бољи живот једног сеоског домаћинства. Џаба му пут, када је морао да прода краву да би платио порез и што му је трактор стар преко 30 година па мора да га оправља сваки пут када уђе у њиву. И тај нови асфалт (танак као флис папир) је постављен од наших пара и кредита, које нештедимице дижу на државном нивоу и тим парама мажу очи и купују социјални мир. А живот, који живимо је све само не миран. Салећу нас проблеми са свих страна и нико нас ништа не пита. Дали смо гласове и поверење онима, који су обећавали једно, а раде дијаметрално супротно. Они, које смо запослили нашим гласовима понашају се као да смо ментално изазвани и нисмо у стању да расуђујемо. Зар је могуће да смо им потребни само да заокружимо број и да нас нико од њих не пита да ли се слажемо са свим одлукама, које су у међувремену парафирали, а нама рекли да тако мора? Народ има још једну изреку: "Мора само да се умре". Све остало је подложно расправи и одлукама ВЕЋИНЕ. А да ли је заиста она већина у скупштинским клупама, народна већина? И до сада се нисмо претргли одласцима на гласање. Једва половина изађе. Од те половине уцењени, поткупљени, акогадругог и љубитељи вођа (јер је паметан, јер је леп, јер је отресит...), њих око 30%, је као војска, која даје легитимитет да се наредне 4 године вршља и праве такви проблеми да Гордијев чвор изгледа као најобичнија украсна машница. Закатанче се по скупштинама и ако ниси њихов и немаш кајмака по глави, спремни су да употребе и силу, само да би себи оставили даљи маневарски простор и раде шта им је воља. Не пропагирам ни гласање, ни не гласање. То је на савести сваког појединца. Оно што знам је да 3. јуна престаје мандат скупштине, да је направљен нелегални "мост" између априлских и јунских избора. Тренутни режим је изабрао свог непријатеља и сталним истицањем истог, тера људе да мисле да кључ (глас) немају коме другом да дају. Малобројни, који имају неке другачије предлоге се не виде и не чују, осим по интернету, а има их. Мој став у вези нашег "дворишта" је: принудна управа са једним добрим правником и једним економистом, који би били задужени за преглед свих уговора и биланаса. Њихов задатак би био да рашчисте терен. Колико траже да им буде плата, толико платимо (да бар знамо где одоше паре од уплате паркинга, нпр.). Да најзад видимо ко, када, где, коме и колико? Тек после тога пустимо политичаре да се "кољу", а ми да их бирамо. У нашим рукама је кључ. Али ако се не ујединимо ускоро нам више неће ни требати, јер тренутни режим мења катанац. Јасмина Нумић Music box
U
OBJEKTIVU
Ми не пушимо фото: Олга Лекић 31 . мај – Светски дан борбе против пушења
„Сваке године шест милиона умреће од директних последица употреба дувана. Скоро 900.000 непушача умреће због изложености дуванском диму”. 31, јануар је Национални дан без дуванског дима у Србији и Републици Српској. Tај дан je установљен пре Светског дана!
А ово je дело академика Рајка Игића.Академик Игић написао је недавно уводник за Војносанитетски преглед „Пушење и covid –19” ... Olga Leki} balneoklimatolog
МАЛИ ОГЛАСИ
ИЗДАЈЕМ
ДВО СО БАН КОM Ф ОРАН СТАН У НАСЕЉУ 25. МАЈ.
ЦЕНА ПО ДОГОВОРУ
0 6 3 /3 9 9 1 6 3
ИЗДАЈЕМ
ГА РА Ж У
Д. МАРКОВИЋА 5, КОД СОЦИЈАЛНОГ на годину дана 35 Евра месечно, (плаћање месечно)
Контакт телефон 8238-052 Предраг Перућица
12
DNEVNIK
БУДУЋНОСТ
среда 03. јун 2020.
МЛАДИ/СПОРТ
К А РАТ Е
Pripreme Karate Federacije Srbije od 07 - 13.06. na Tari
Na pripreme iz KK "Mladenovac" pozivani su u borbama:
U subotu, 30. maja, u holu O[ „Sveti Sava“, u Mladenovcu, predstavqeni su likovni i literarni radovi pristigli na konkurs „Slika moje budu}nosti“, koji je bio deo projekta „Odaberi svoju budu}nost“, koji je Asocijacija za podr{ku nauke, kulture i umetnosti „Noumena“ realizovala pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja RS, u {kolskoj 2019/ 2020. godini.
Prezentaciji, kao i dodeli nagrada najboqim ostvarenjima i wihovim autorima, prisustvovali su svi nagra|eni autori, kao i wihovi mentori i ~lanovi naju`e porodice. Svi posetioci su, tom prilikom, po{tovali propisane mere bezbednosti. Izlo`ba likovnih radova koji su izlo`eni u holu O[ “Sveti Sava” traja}e do 5. juna 2020. godine. „Noumena“
Pe{i} Petra Nikoli} Eva Jak{i} Duwa Krsmanovi} Kristijan Stamatovi} Uro{ Stanojevi} Vojin Anti} Luka Mladenovi} Dimitrije Milovanovi} Mateja Milo{evi} Ilija Rogi} Nikola U katama: Vrzi} Mi{o Dubo~anin Andrej Dimitrijevi} Tamara
^alija Lena Pe{i} Petra Xai} Vawa Mitrovi} Vera Turni} Na|a
ПОЗИВ ЗА ЧЛАНСТВО У
ЦР КВ Е Н И ЖЕ Н С КИ ХОР
ДИРИГЕНТ И ПРЕДАВАЧ : Проф. Милан
Милијановић ГДЕ : Црква посвећена Благовестима у Рајковцу КАДА: Кад год вам одговара, у договору са професором КО: Сви, који желе и воле да певају. Све даме, које желе да молитвено учествују на Литургији, јер је и литургијско певање молитва. НАЧИН РАДА: Једноставан. Професор је спреман да са сваким појединачно држи часове, а потом саборно (хорски) УТИСЦИ : Као формирана дугогодишња певачица, мислила сам да ми у музици мало шта представља изазов, али знање које сам добила уз несебичну помоћ професора, је вредно злата. Моја жеља да на неки начин захвалим Богу за таленат и добијени алат је испуњена. Немојте се бојати колико сте талентовани, јер ће вам професор помоћи да будете најбољи у оквиру својих могућности. Чланство и рад се не наплаћује. Јасмина Нумић ЦЕНА: Ваша добра воља и мало слободног времена. КОНТАКТ: проф. Милан Милијановић 064 8107999
ПРИЈМНИ ИСПИТ
Ove godine prijemni ispiti za instrumentalne odseke (klavir, harmonika, violina, gitara, flauta i klarinet) bi}e odr`ani: – 08. i 09. 06. 2020. U~enici koji budu spre~eni da pristupe polagawu prijemnog ispita u zvani~nim rokovima, mogu pristu-
EV A
piti polagawu prijemnog ispita u naknadnom roku: – 15.06.2020. sa po~etkom u 10:00 ~asova Prijemni ispit za u~enike Solo pevawa bi}e odr`an: - 15.06.2020. u 12:00 ~asova Podse}amo da su u OM[ "Stevan Hristi}" ove godine otvoreni odseci udaraqke i srpsko tradicionalno pevawe. OM[ "Stevan Hristi}"
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
ГР Е Б Е Н Ч И Ћ И 2020
Субота 06. јун 2020. 09:00 часова Спортски центар Младеновац
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2