Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK среда, 01. јул
2020. година / број 197
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
PO(R)UKA Prvo te ignori{u, onda ti se smeju, onda te biju, i onda pobeђ uje{. Mahatma Gandi
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
среда 01. јул 2020.
А САДА Н И М А Л О
Лични став
Конкурс за суфинансирање медијских пројеката општина Младеновац
Научили су се челници општине. Раније је, код наше пријаве за суфинансирање пројеката медијског садржа ја, био проблем око папиро логије – мора овера код но тара иако није писало у кон курсу, па недопустиво пише мо (не величамо ликове и де ла) и ето стигосмо до тога да је пројекат конфузан и није усклађен са потребама гра ђана Младеновца. Можда и јесте тешко ра зумети зашто је потребно пи сати о индивидуалној иници јативи грађана, што је била тема нашег пројекта. Тешко је некима и да схвате зашто је појединац битан за лока лну заједницу и зашто њихо ва дела треба медијски про пратити. Из перспективе др жавних службеника ништа не постоји сем онога што они раде. И мисле да се без њих не може ништа. А изградња путева, водовода, канализа ције, обнове школа... њихова је обавеза. Наше новине пра те и пишу о томе, али не као сензацију уз посебно нагла шавање учесника церемони је отварања, већ као инфор мацију о томе како и зашто се троши новац грађана. Јер грађани пуне буџет. Што би рекао наш сара дник, када смо му објашња вали пројекат „Нема од тога ништа“. Зна човек, има искус тва. И поред свега ми ћемо наставити сами да реали зујемо пројекат. Писаћемо о грађанима Младеновца који својом индивидуалном ини цијативом допринесе локал ној заједници. Већ смо пи сали о Шепшинцима који су
самоиницијативно обновили чесму у центру села, о меш танима који одржавају црк вено двориште... Писаћемо и о ловачком дому, чишћењу јавних површина, културним, историјским догађајима... О сваком појединцу или групи грађана који су спремни да уложи себе, своје време, ум и снагу да допринесу Младеновцу а тиме и Младеновчанима. Сети ћемо се и оних који то раде годинама, као што је Дејан, који обогађује културну и историјску сферу Младеновца, Срећко чија је визија спашавање људских живота, Војкан који брине о животи њама... истражи ћемо историју Мл аденовца и писа ћемо о људима који су оставили траг у развоју Младенов ца... Неке смо за боравили, али за то смо ту ми да их вратимо у се ћање. А неки ће тек оставити свој траг (отисак) у младе новачкој варошици. Очекујемо да ће овај пројекат, који и овог пута самостално реализујемо, подстакнути ентузијазам гр ађана да самостално отпо чну, покрену иницијативу, пр едузму прве кораке, истраже и започну активност не зато што неко то тражи од њих већ зато што мисле да је то потребно. Весна Јанковић
КОРОНА ВИРУС
Н ОВЕ М ЕРЕ
Обавезно је ношење маски у јавном превозу и затвореном простору. Маске не морају би ти хируршке, купљене у апо теци, већ грађани могу корис тити памучне маске за више кратну употребу. И даље је ог раничено окупљање до 500 људи и у затвореном и на от вореном простору, сем у Но вом Пазару и Крагујевцу. РДМ
среда 01. јул 2020.
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
Конкурс за суфинансирање медијских пројеката општине Младеновац
КОЈЕ СУ
3
Ist Media
П ОТРЕБЕ МЛАДЕНОВЧАНА? Општина Младеновац је први конкурс за суфинансирање медијских пројеката расписала на почетку године. Затим је тај конкурс поништила и расписала нов после ванредног стања. Првобитно планираних 4 милиона динара за медијске пројекте смањили су на 2 мулиона динара. Распређено је 1 ,9 милиона динара.
Општина Младеновац је објавила Решење о расподе ли средстава за суфинанси рање пројеката за оствари вање јавног интереса у обла сти јавног информисања. Ст андардно, средства су доби ли Студио МАГ за пројекат „Хроника Младеновца“ 700.000 динара, затим ИГР „Делта прес“ (Младеновачки глас) са пројектом „Само за писано остаје“ 250.000 ди нара, Медија прес центар (интернет портал ИНФО М) – 350.000 динара и Драгон ст ар (интернет портал Младе новац уживо) за пројекат „Младеновачки календар“ 500.000 динара. Нов на ли сти овогодишњих добитника средстава је Амари ТВ за пројекат „Посети Младено вац“ добио је 100.000 дина ра. Нераспоређено је остало 100.000 динара. На конкурсу је учествовало још 6 медиј ских пројеката: Бреф агенци ја, ОП ТОП идт гроуп доо То пола, Радио телевизија Ја сеница Смедеревска Палан ка, Радио Пулс Гроцка са два пројекта и ми Ева дооо Мла деновац (бесплатне недељне новине ДНЕВНИК младено вачки). Како се види из Решења највише средстава већ годи нама уназад добијалу инте рнет портали. То су медији који могу да се виде искљу чиво на интернету, па задо вољавају потребе само гра ђана који користе интернет. А њих према последњим пода цима има нешто више од 60%. Не треба заборавити и да више од половина користи интернет највише за инста грам и млађи су од 34 го дине. Као образложење за доделу средстава Комисија наводи за Инфо М (интернет портал) да је најутицајнији медиј јер има 80.000 посета месечно. За портал Младе новац уживо да општина са њим има „добро искуство ра нијих година“. Наставило се и великодушно давање за ТВ МАГ Обреновац, и како Ко мисија каже „спадају у сам врх медија у Србији“ (ранг РТС, Пинка, Прве!?). Иначе
Младеновчани могу да прате ову ТВ станицу преко антенс ког сигнала са Авалског тор ња и као интернет телеви зију. Они који имају кабловску ТВ мрежу нису у могућности да виде садржај ове ТВ ста нице. Нова ТВ станица на ли сти је Амаро. То је ТВ који се на свом сајту представља као српскоромска ТВ стани ца са музичко културним сад ржајем. А у пројекту наводи да ће се бавити свим врста ма дешавања на територији Младеновца. И ова ТВ стани ца може да се гледа као ин тернет телевизија али и ка бловски иако није наведен кабловски оператер. Као што се види највећа средства су опредељена за оне грађане који имају могу ћност коришћења интернета и то компјутере или паметне телефоне ако желе да прате квалитетно снимке са догађа ја. Очигледан је несклад и ове године између уложених средстава (преко 85%) у ме дије који могу да се прате преко интернета у односу на традиционалне медије. Пре ма неким подацима број гра ђана који су у могућности да квалитетно користе интернет медије за информисање ма њи је од 50%. Интернет јесте будућност и нормално је ко ристити га као медијско сре дство. Па и наш ДНЕВНИК младеновачки има интернет издање. Проблем је једино у схватању реалне ситуације у Србији, па и у Младеновцу, који увелико заостају у одно су на остали део света, који је давно ушао у 21 век. Ево само један пример. У Младе новцу има више становника и домаћинстава у сеоским ср До сада је ДНЕВНИК младеновачки учествовао 7 пута (од 2016. до 2020. године) на конкурсима општине Младеновац за медијске пројекте и до сада смо добили средства на 3 конкурса у укупном износу од 109.000 динара. Док су за то време неки медији па и младеновачки добили близу 20.000 евра ми ни 1.000 евра.
единама него у градском по дручју а они користе само око 40% интернет. А и они имају право на информиса ње. Дођосмо и до штампаних медија. Овога пута додеље на је већа сума новца само једном штампаном медију ко ји иначе продаје и своје шта мпано и интернет издање. Значи, окрени обрни за све напред наведене медије не опходно је да грађани Мла деновца издвоје новац било за интернет конекцију, прет плату, куповину новина... Е сада мало о онима чији су пројекти одбијени. Само још једном да нагласимо оп штинска Комисија је требала да оцењује пројекат, а не оно што је основни задатак меди ја да прати дешавања у оп штини. Та активност се под разумева, јер су медији осно вани да би информисали гр ађане о свим сферама живо та. Пројекат је изабрана об ласт или тема коју ће медији посебно пратити и која је од интереса за грађане Младе новца. Значи, хронике, запи си, праћење рада општине, добра опремљеност медија се подразумева, јер то је ос новни задатак медија и није део пројекта. Макар не би требало да буде. Комисија за медијске про јекте који су одбијени наводи: да им је буџет предимензи ониран, није добро усклађен, требао би да се реализује на нивоу Србије... А пројекат ДНЕВНИКА младеновачког је конфузан, лоше дефинисан, није усклађен са потребама грађана.... Можда би нас то и дирнуло мало у сујету (што је можда и био циљ) да ето баш сличан пројекат није до бро оцењен од стране Коми сије на републичом нивоу. Па, драги наши Младенов чани, разуме нас Република а не локална управа. Тако ћете пратити у нашим ДНЕ ВНИКУ младеновачком по ред свих информација о Мл аденовцу (што нам је обаве за као регистрованом медију) и пројекат који финансира Република Србија али и пројекат „Људи и догађаји“ који ћемо сами финансирати
У међувремену општина Младеновац је почела да издаје билтен (по закону не сме да издаје новине) и да га бесплатно дели грађанима. Грађани који су преузели тај билтен, који им је био понуђен као младеновачке новине збуњено су нас питали (док још нису прочитали) зашто смо смањили број страна (билтен има само 4 а ми 12) и ставили мањи формат, иако је у пуном колору. Објаснили смо да билтен, боље рећи пропагандно гласило општине Младеновац нису новине а тиме нису ни од јавног интереса у области јавног информисања. јер општина Младеновац см атра да приче о Младенов чанима, који су самоиниција тивно покренули и реализо вали акције и догађаје за до бробит свих грађана не инте ресује Младеновчане. А што се тиче бројања посета то јест прегледа ин формација, можемо рећи да је тај податак прилично рела тиван. Ако бисмо ми ушли у такву рачуницу, па помножи ли број медијских садржаја, са бројем издања, тиражом и додали број посета на инте рнету са бројем медијских садржаја, веровали или не дошли бисмо до цифре од преко 100.000 читања месеч но. Али, како рекосмо, то је узалудна и бесмислена рачу ница. Најважније је да су ДНЕВНИК младеновачки не дељне бесплатне новине и да поред штампаног имају и електронско – интернет из дање, које излази исти дан када и штампано. Тако да су информисани и грађани који користе и штампане и интер нет медије. За општинске че лнике то је изгледа недо вољно, што би рекао један наш сарадник нисмо полт рони према власти. А ми ћемо и даље да пишемо за ради Младеновца и Младе новчана, они нас већ пету годину сасвим лепо разумеју. РДМ
4
ХАВАРИ Ј А (3)
DNEVNIK
Стишала се бука око уги нулих риба на Марковачком језеру. Као и све траје неко лико дана док не дође нешто ново. Агенција за заштиту животне средине је објавила резултате лабораторијске ан ализе воде из Марковачког језера о чему смо писали у броју 194 од 10. јуна 2020. а о самој хаварији смо писали у броју 193 од 3. јуна. 2020. Да бисмо имали коначну и видљиву слику шта је узок угинућа риба звали смо вод ног инспектора града Београ да Дејана Дашића који је био задужен за овај случај. Пре ма његовим речима закључак је да нема загађивача јер не ма ни испуста у Марковачко језеро. На мој коментар да је директор Агенције за зашти ту животне срдине Филип Ра довић на ТВ Првој навео као могућ узрок сливање пести цида одговорио је да инспек ција нема та сазнања. Пита ли смо да ли је узет узорак угинуле рибе да би утврдили шта је узрок угинућа. Рекао је да то није посао водне инс пекције већ је вероватно над лежна нека друга инспкција. Такође је изјавио да према информацији надлежних који воде рачуна о риболову на Марковачком језеру ово је природна појава која се де шава код риба бабушки. Марковачким језером уп рављаја Рибарско подручје „Велика Морава 2”. Разго варали смо и са законским заступником Рибарског под
ручја Аном Лукић, која нам је рекла да је рибочувар од самог почетка био укључен у ову хаварију на Мар ковачком језеру. Пошто је хаварија трајала само је дан дан закључи ли су да је угину ће рибе настало услед наглог ско ка температуре, што је честа поја ва. На питање да ли су они узорко вали угинуле рибе рекла је да нису јер је хаварија тра јала само један дан а иначе када су овакве појаве већих размера, трају више дана уз оркују се уги нуле рибе и укључује се и ветерина рска инспек ција. Некако увек је неко други надлежан када треба доћи до коначног одговора из кога би требало да утврдимо прави узрок и нађемо сврси сходно решење. У Секрета ријату за инспекцијске посло ве има служба која се бави координацијом инспекцијског налаза... Можда би они могли да повежу све ове информа ције и дају коначан одговор.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић изја вио је да је град Београд об јавио јавну набавку за проје ктовање VI и VII етапе регио налног водовода „Макиш Младеновац” као и за израду пројеката свих објеката и мреже потребних за прикљу чење насеља на подручју ју жног дела Гроцке, као и за пројекат резервоара у Мла деновцу запремине 10.000 кубних метара. Такође је рекао да је вр едност набавке скоро милион евра, а пројектант ће у року од девет месеци израдити пројектну документацију пот ребну за добијање грађеви нске дозволе за изградњу VI етапе у дужини од скоро 10 километара. А следеће годи не Дирекција за грађевинско
земљиште и изгра дњу Београда ра списаће јавну на бавку за извође ње радова, да би се на пролеће 2023. године за вршила изградња VI етапе са свим прикључцима за сва насеља јужног дела Гроцке. Процењена вре дност за извођење ових ра дова је око три милијарде динара. Техничка документа ција за последњу, VII етапу, садашњим тендером биће урађена на нивоу идејног ре шења и идејног пројекта са студијом оправданости, пос ле чега ће бити планиран те ндер за извођачку докумен тацију и изградњу последње етапе и резервоара у Младе
МАКИШ
ДЕШАВАЊА
среда 01. јул 2020.
ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Општина Младеновац је oбјавила позив за подноше ње понуда у поступку јавне набавке мале вредности за израду техничке документа ције за изградњу водоводне мреже у регулацији ул. Вој воде Мишића, ул. Николе Тесле и ул. Кнеза Лазара у МЗ 25. мај. Конкурсна документација се преузима са сајтова http:/ /portal.ujn.gov.rs/, и http://www. mladenovac.rs или на у ГО Младеновац канцеларија бр. 3. Рок за подношење понуда је најкасније до 7.7.2020. го дине. За ближе информације обратите се писменим путем на email: npetrovic@mladeno vac.rs.
САНАЦИЈА НЕКАТЕГОРИСАНИХ ПУТЕВА
Да не би лутали у зак ључцима да ли је уги нуће бабушки природ на појава или после дица сливања пести цида у Марковачко је зеро. Било би добро да и еколошка и водна и ветеринарска инспекци ја дају заједничко саоп штење. За сада једино мо жемо да на основу лабора торијске анализе закључимо да квалитет воде Марковач ког језера има одступања од I и II класе које се сматрају добрим статусом. А забеле жено одступање се креће до V класе што је веома лош статус. мр Весна Јанковић
Општина Младеновац је објавила обавештење о зак љученом уговору са добав љачем „Арбаг“ д.о.о. Аран ђеловац и са чланом „Срме кс“ доо Петровац на Млави на санацији некатегорисаних путева на територији градске општине Младеновац. Угово рена вредност првог поједи начног уговора износи 15. 500.000 динара без ПДВа.
ЗАМЕНА УЛАЗНИХ ВРАТА
Општина Младеновац је закључила уговор за извође ња радова Замена улазних врата са добављачем СЗГР „Гај“, Кусадак, Смедеревска Паланка. Уговорена вредно ст износи 5.533.560 динара са ПДВом.
АУТОСЕДИШТА
Општина Младеновац је закључила уговор за купо вину аутоседишта за децу са добављачем КЕПРОМ д.о.о. Београд, Земун. Уговорена вредност износи 1.996.142,40 динара са ПДВом.
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
новцу. Весић је рекао да ће до краја наредне године во дом са Макиша бити снабде вена Гроцка, Врчин и Рито пек. А завршетак систем во доснабдевања Макиш Мла деновац ће коначно снабдети градском водом општине Гр оцку, Сопот и Младеновац. Извор: www.beograd.rs
Na teritoriji GO Mladenovac, u prethodnom periodu dogodile su se ~etiri saobra}ajne nezgode sa materijalnom {tetom i dve saobra}ajne nezgode sa povre ђenim licima.
среда 01. јул 2020.
DNEVNIK
5
ДЕШАВАЊА
ДИ ГИ ТАЛ Н О ОПИСМЕЊАВАЊЕ
Centar za za{titu qudskih i mawinskih prava i vrednosti "OKO" Mladenovac zavr{io je pripreme za realizaciju projekta "Digitalno opismewavawe seoskih `ena op{tine Mladenovac". Besplatna informati~ka obuka }e po~eti tokom jula i traja}e tri meseca. Projekat se sprovodi u okviru oblasti razvoja informacionog dru{tva (`ene i e-Trgovina) i podr`an je od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. ДМ
Соларни мерач брзине
У Космајској улици у близини ОШ "Свети Сава" постављен је соларни мерач брзине возила. Дигитални мерач брзине поста вљен је захваљујући сарадњи Градске општине Младеновац и Фондације Ана и Владе Дивац. Сличан мерач постављен је и код ОШ „Коста Ђукић“ у улици Војводе Вићентија и планира се у наредном периоду да се пос таве и у зонама свих школа, где постоји потенцијални проблем неприлагођене брзина возила. ГОМ
КР В ЖИ ВОТ З Н АЧ И !
У летњим месецима су увек повећане потребе за најдрагоценијом течношћу и залихе увек падну на ми нимум. Младеновачки Цр вени крст је увек предњачио у прикупљању крви а доб ровољци се радо одазива ли. У згради општине разго варали смо са Вељком Ми лановићем (30), специјали ста струковни економиста из Ковачевца. Крв дајем од 19. годи не, данас је двадесет други пут. То је нешто минимално што могу да допринесем, да помогем другим људима, у бег за живот. рекао нам је скромно. А захваљујући овакмим људима и Црвеном крсту Младеновчани не морају да брину када им затреба крв.
26. јуни 2020. – Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама„Више знања за бољу негу”
Милан Jанковић
U
OBJEKTIVU
ТЕСТИРАЊЕ НА КОВИД 1 9
Л ЕП О И . . . * Na izlazu iz pijace, nalazi se dezinfekciona barijera, postavwena zbog korone /covida 19/. Ali ona je tu svoju funkciju, odavno izgubila, istro{ena, suva, postala je vi{e opasnost za gra ђane, zbog mogu}eg pada i povreda. * Popravqene klupe "uz Bulevar sa leve strane". Olga Leki}
Od na{eg ~itaoca dobili smo poruku: Na parkingu ispred Doma zdravqa vr{i se testirawe u kontejneru. Da li ima neko pametan da prebaci kontejner u ladovinu. Qudi ~ekaju po vru}ini i betonu. Oбратили смо се директорки Дома здравља са питањем да ли постоји могућност да се контејнер премести на друго место или можда постоји неко друго решење. Нисмо добили одговор до закључења овог броjа ДНЕВНИКА. РДМ
6
DNEVNIK
среда 01. јул 2020.
УДРУЖЕЊА
Влашка, недеља 28. јун 2020. Видовдански сусрети – Удружење „Вредни Шумадинци“
В Р Е ДН И Ш УМ А ДИ Н ЦИ
П
У порти цркве цара Константина и царице Јелене на видовдан 28. јуна организована је манифестација „Видовдански сусрети“. Организатор је удружење „Вредни Шумадинци“.
рави летњи дан, свеже покошена трава, хла довина су били прави амбијент за прву мани фестацију коју организује уд ружење “Вредни Шумадин ци“. Поред домаћина окупили су се поштаваоци традиције из Сурчина, Крагујевца, Мла деновца, Београда, Панчева, Ковина... да покажу своје ум еће у изради ручних радова, припремању јела... И како ка жу организатори „На једном месту се преплиће старо и ново, искуство и љубав пре ма припреми јела, декора цији трпезе, ручних радова и старим занатима, тако да ни један посетилац не може ос тати равнодушан према вре дним рукама учесника“. Влашка је иначе позната као иницијатор многобројних дешавања. Чувена је по КУД у „Шумадија“, који годинама уназад окупља фолклораше из целог света, удружењу „Од предака за будућност“ које негује традицију и подстиче предузетништво. И ево сада и једно ново удружење „Вре дни Шумадинци“. Али не и неискусно, ту су се нашли сви они који би се опробали и у другим сферама. Разго варали смо са председником удружења Јеленом Илић.
На Видовданск и сусретима учествовали су: Ризница традиције Мла деновац, Удружење избе глих и прогнаних и угроже них лица у Србији, Удру жење жена „Сурчинке“ Сур чин, Етно стил – Сузана Младеновић Горјачец Кра гујевац, Етно удружење „Жисел“ Омољица, Вредне руке жене Ковина, Школа јахања Влашка и домаћини „Вредни Шумадинци“ Влаш ка. Гост је био и Сања Илић вођа „Балканике“, као пред ставник чувара етно мело са. Посетили смо штанд увек присутног и актуелног удружења Ризница тради
Како сте дошли на идеју да изаберете овај датум?
Овај датум је битан за Влашку. Од наших старијих мештана, првенствено од ба ба Миланке чули смо да се пре сто година овде у порти окупљало много људи и ода вали почаст изгинулим рат ницима. Тако смо дошли на идеју да покренемо све то и да се људи поново, на овај дан окупљају.
Имате ли сарадњу са другим Када је основано удру- удружењима? жење „Вредни Шумадин Како да ци“? не. Ја сам и Основали смо се у фе бруару 2020. године.
Ово вам је прва манифестације?
Јесте. Потпуно је самос тално организујемо. Кренули смо полако од самог почетка. Надамо се да ће нам се прикључити што више људи. И да нас следеће године на овом месту буде бар тродуп ло.
члан КУДа „Шумадија“ Влашка“. Играм у ве теранима. Иначе сам до ове годи не била члан Удружења „Од предака за бу дућност“.
Надамо се да ћемо добро сарађивати, без обзира што имамо нека разли чита интере совања.
ције, које сваки пут покаже креативност својих члани ца. Удружење из Омољице похвалило се веома инте ресантном капом које носе девојке на свадби. А Удру жење избеглих прогнаних и угрожених лица у Србији најавило је отварање своје канцеларује у Младеновцу.
Пројекат Удружења корак ка бољем друштву је суфинансиран из буџета Републике Србије Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
среда 01. јул 2020.
Да ли сте имали проблема са окупљањем обзиром на корона вирус?
Иако имамо искуство од раније ипак је ово прва мани фестација удружења „Вредни Шумадинци“. Ове године је требало да нам дође још че тири удружења. Из Ниша су одустали, јер је код њих ситу ација погоршана, што се тиче корона вируса. Трудићемо се да до краја године буде још једна манифестација ако до звои ситуација са короном.
Шта је приоритетна делатност удружења?
Неговање традиције, за натска делатност, производ ња домаћих производа, сеос ки туризам, очување живот не средине, помоћ старијим лицима, хуманитарне актив ности...
Колико имате чланова удружења?
За сада петнаестак. Имамо и мушку екипу, која се бави старим спортовима, као што је надвлачење конопца, бацања камена са рамена, бацање потковице...
Шта је оно што вас издваја?
DNEVNIK
7
УДРУЖЕЊА
Поред тога што волимо да организујемо манифеста ције и будемо добри домаћи ни ми волимо да посећујемо и друге манифестације, да се дружимо и упознајемо. Тру дићемо се да доведемо што више љиди да виде Влашку.
Да ли ће ове године бити међународни фестивал Влашка?
Неће. Групе које су тре бале да дођу 7. јула отказале су због корона вируса. Али је у плану да се организују фо
лклорне вечери у августу са нашим младеновачким КУД овима и траја ће 23 дана. Завршили смо разговор са Јеленом а Биљана Стоја новић, као добар домаћин провела нас је кроз штандове и упознала са излагачима. Стигли смо и до казана у ко ме се крчкала риба. Питали смо главног кувара одакле је риба. Ја нисам пецарош, а сада се учим да кувам рибљи паприкаш. рекао нам је. Каже и да је паприкаш од више врста риба. А иначе на трпези се нашао и подварак са сувим шњивама, пасуљ,
више деца, они храбрији пр обали су да јашу а они други да помилују ове племените и питоме животиње. У поподневним сатима наступила је мушка екипа. такмичили су се у старим спортовима. Р.М.Д.
посне посластице, риба... А хладан сок од зове, домаће производње крепио је госте и домаћине. Дивном дану допринела је и школа јахања Влашка. Коњи су мирно пасли траву у хладу а заинтересовани, нај За најбољу посну храну додељене су следеће награде:1. место – Удружење „Сурчинке“, 2. место – Удружење „Жисел“, 3. место – Вредне руке жене Ковина За налепши штанд награду је добило удружење „Ризница традиције“ а за најлепши ручни рад Етно стил „Горјачец“ из Крагујевца. У дисциплини надвлачење конопца победили су Штрумфови а Делије из Велике Иванче освојили су 2. место. Екипа Немамо времена освојила је 3. место. Најбољи у бацању камена са рамена је био Глишић Милош, 2. место је освојио Дејан Нинковић а треће Млађан Радојковић. Сви учесници су добили пехаре и захвалнице а сви који су допринели организацији добили су захвалнице.
EVA
[TAMPARIJA
011 /8231 -708, 064/2549-1 32 dnevne@gmail.com
8
DNEVNIK
среда 01. јул 2020.
ЗАНИМЉИВОСТИ
ДОГОДИНЕ У СРБИЈИ
АКТУЕЛНО
Н Е КА ТО БУДЕ ВОДА Срби углавном чекају да се сва предвиђања остваре на њихову штету
Наслов овог погледа је дводелни спој, први део је узор на давнашњу јеврејску фразу “догодине у Јерусали му” а други је део наслова скорашње књиге аутора Сета Сигла “Нека буде вода – из раелско решење за свет који оскудева у води” (2015). Догађај који се везује за спо менуту јеврејску фразу збио се пре нешто мање од две хиљаде година када су рим ске легије спалиле Јеруса лим и преостало становниш тво протерале и поробиле. Популарно се говори да је од тада Јевреји употребљавају чиме се даје пример истрај ности и делотворности у во ђењу националне политике. Тема овог прегледа није из нова угледни пример јевреј ског решења за српско наци онално питање већ кратак приказ “израелског решења за свет који оскудева у води” и веза са Србијом која не ос кудева већ лоше управља својим ограниченим залиха ма воде.
ВОДА ЗА ЖИВОТ 1 2 МИЛИОНА СТАНОВНИКА
Тридесетих година прош лог века британски економи сти су проценили да цела Палестина, укључујући дана шњи Израел и појас Газе са Западном обалом, има воде за живот свега два милиона људи. Данас у том региону живи 12 милиона становника јер је Израел водио мудру политику у управљању сво јим водним ресурсима. О то ме пише Сет Сигл у својој књизи детаљно описујући по литичкоекономске и технич котехнолошке мере које об јашњавају како је Израел стигао тамо где је сада. Неке од мера су: примена економ ске цене воде, успоставља ње снажног и независног ор гана који има потпуну конт ролу над управљањем цело купним “током воде” од изво ришта до потрошача, укљу чујући и инвестиције. Обје дињавање целокупне пољо привредне производње на капљично наводњавање, ве лике инвестиције у десали нацију, пречишћавање морс
ке воде одстрањивањем соли до квалитета воде за пиће. Осим воде за пиће коју данас испоручује палестинским на сељима и суседном Јордану Израел је постао и светски лидер у технологији водног сектора са извозом од 2,2 милијарде долара у 2013. го дини. Шимон Перес, бивши председник Израела, напи сао је: “Нека буде вода је сјајна прича о Израелу, при каз тога како се усамљена пустиња трансформисала у процветали дом. Ова књига ће дуго бити читана од људи који се суочавају са не сташицом воде и другим не премостивим изазовима”.
НЕМА МОРЕ, АЛИ ТУ СУ РЕКЕ
Србија се не суочава са несташицом воде али има друге скоро непремостиве политичке и економске иза зове и из примера Израела може научити како да усмери стручне и патриотски настро јене појединце у решавању проблема. Кренимо прво, др жећи се теме, са кратким ос вртом на стање у нашем се ктору вода. Прва питања која се постављају у овој области јесу колико има воде за дату намену, за колики број кори сника и до ког периода. Ср бија се по расположивости водних ресурса налази у сре дини европске лествице. Пр ема овом показатељу у ра сположивост спада запреми на воде свих река, оних које дотичу из других држава, које чине државну границу и оних које извиру и теку национал ном територијом.
ВЕЋЕ РЕСТРИКЦИЈЕ У ВОДОСНАБДЕВАЊУ
Управо је проблем који се код нас заборавља да је “до маћих вода” свега осам про цената од укупне количине водних ресурса. Када се ово ме дода да тај мали проце нат настаје и протиче нашим Поморављем, земљом којом теку Јужна, Западна и Вели ка Морава, уврежено миш љење о изобиљу добија дру гу димензију. Та димензија поприма црне слутње јер анализа хидролошких пока затеља показује да је просе
чан протицај река нашег По моравља у последњих три десетак година опао чак 18 одсто. Као што сам већ рани је писао о овој увек актуелној теми наших вода је мање и нас је мање а и наша произ водња је мања. Ово је објаш њење зашто у јавном водос набдевању нема већих рест рикција. На јавне системе за водоснабдевање били су пр икључени велики потрошачи воде, текстилна, металска и машинска, хемијска и прех рамбена индустрија чији об им производње с краја осам десетих година прошлог века српска привреда садашњим растом неће достићи до кра ја овог века. Потрошња воде за потребе наводњавања у Србији увек је била мала и данас се наводњава свега око 16 одсто површина обух ваћених системима за навод њавање. Уколико бисмо у наредном периду повећали овај проценат на 50 одсто, што је случај са Мађарском, Словенијом или чак са Грч ком која наводњава 80 одсто површина, требало би нам воде колико у најводнијем месецу мају протиче Јужном Моравом. То је тренутак када ћемо се суочити са несташи цама.
СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ИЗРАЕЛА И СРБИЈЕ
У чему су сличности и ра злике између Израела и Ср бије? Сличности су мале а
ВОДА Вода је живот, вода је здравље зато воду свака уста хвале, животиње велике и мале. Све птице и мале препелице. За воду написао сам најлепшу оду.
Слава
разлике су велике! Упркос сталном ратном окружењу са арапским суседима. Израел је на територији која је на ви ше од половине пустиња му дром политиком обезбедио воду за своје потребе а ви шак испоручује суседима. У Србији се у системима за ја вно водоснабдевање нетра гом изгуби више од трећине захваћене воде а сваки упос леник наших јавних предузе ћа произведе три пута мање воде него његов колега у Не мачкој. Британска процена о рас положивости воде је урађена у оквиру тадашње кампање одвраћања насељавања Па лестине. Јевреји нису чекали да се предвиђања остваре већ су мењали услове. Раз лике су велике јер Срби уг лавном чекају да се сва пре двиђања остваре на њихову штету, не чинећи ништа да их оповргну. Слава Ж. Тодоровић
„ К Е М И Ј А“ среда 01. јул 2020.
На крају борби на Срем ском фронту, негде код То варника, уклањајући мине, погинуо Александар Лека Нешић из Шепшина. У селу, остала деца и супруга. Жи вели су у заједници са Леки ним братом Весом. У двори шту, као у некој садашњој школи, дечурлије свих узра ста. Весиних седам кћери и Лекине две ћерке и син Зла тивоје. О свима, бринуо је Веса и његова жена Анка, јер се недуго, после краја рата Лекина супруга, преу дала у Ђуринце и тамо за сновала ново потомство. Дечак Злативоје, једина му шка глава у кући и Веса је рачунао да ће њему пре пустити домаћинство. Женс ка деца ће отићи у нове по родице а он и Злативоје, са чуваће огњиште. Дешо, Веселине, ја сам одлучила да се удам у Ђу ринце, рећи ће једног дана снаха. Ка`ем, то је твоје пра во. Немогу да те спречим, каже Веса. Мораћу и децу да поведем. Имаш их доста на грбачи, твојих седам. Веса се зацрвени у лицу а лула му игра у устима. Од махује главом, не одобрава ово са децом Ка`ем сна`о, нису мени деца терет. Кад` има за мојих седам, биће и за њих кашика. Ти можеш да идеш куд` `оћеш али ос тави ми децу, она су рођена у овој кући, вели Веса. Сн аха се сложила и тако мали Злативоје, настави да живи у очевој кући, са стрицем Весом. Мештани су га проз вали Злативоје Весин, што је овом годило. Пролазе го дине и једнога дана соци јални радник из општине, који се бринуо о деци палих ратника, заједно са Савезом бораца, позива Весу и ма лог Злативоја на разговор. Желе да Злативоја упуте на даље школовање о трошку државе. Та намера, квари Веси рачуницу, да синовац остане у кући и наследи до маћинство. Узбуђени, пеши це стигли у Младеновац, пре почетка рада канцела рије. Првом чиновнику кога су видели, предали позив и чекају да ови попију кафу. Ушавши, виде тројицу како седе за једним столом, што Весу подсети на суд изазва
DNEVNIK
вши у њему не какву нелагод ност. Посмат ра их подоз риво, спреман да одагна би ло какав верба лни насртај, са инстиктом је динке која бр ани младунче. Веселине, обраћа се онај у средини. Позвали смо те, желимо да упутимо Злат ивоја на даље школовање. Има право на то. Ми бринемо о поро дицама бораца. Ка`ем, дру гови, то је лепо од вас, тако и треба, лукаво ће Веса. Шта сте имали на уму? Ево, сада шаљемо једну гру пу деце у Чехос ловачку, да уче хе мијски занат. Хемија је наша будућност, развија се индуст рија. Требају нам мл ади, стручни кадрови, објашњава друг пре дседавајући. Остали климају главом, онако, значајно. Добро, овај, какав је то занат? Никада нисам чуо за ту кемију. Знам шта мајсто ри раде, столари, например, праве врата и прозоре, ши фоњере, кревете и тако то. Абаџије, народна одела, ко вачи кују раонике и потки вају стоку. За тај кемијски занат, први пут сада чујем? Шта они, конкретно, праве? пита Веса. Онај председа вајући, врпољи се на сто лици. Ни самом њему није, баш, најбоље јасно, шта ће деца тамо да уче. Не зна како Веселину да објасни. Диже у немоћи поглед пре ма плафону и угледавши траку са лепком за мушице као да се дочепао сламке спаса. Ето, ти хемичари, пра ве и тај лепак за мушице, што видиш на плафону, изусти председавајући у је дном даху, осетивши силно олакшање, јер се тога сетио у последњем тренутку, када се већ помирио са чињени
9
ЗАНИМЉИВОСТИ/КУЛТУРА
Прича за лаку ноћ ц
Centar za kulturu i turizam Mladenovac - Ponovo radi bioskop u sredu i ~etvrtak, 1. i 2.7.2020. u 20 ~asova film “Otac" - u subotu 11.7.2020. tre}i ,,Dionis fest"
КАФЕ ДВОРИШТАНЦЕ
НАШИ ДАНИ РАДОСЛАВ МИЛЕНКОВИЋ
недеља, 5. јул 2020. године у 1 9.00 часова ОТКАЗАН 49. СОФЕСТ
Филмски фестивал у Сопоту у извршној продукцији Центар Београдских фестивала ЦЕБЕФ требао је да се одржи од 7. до 11. јула 2020. године у Центру за културу Сопот.
ДЕЈАН И ДЕСПОТ
ом да и сам не зна шта хемичари, зап раво, раде. Ка`ем, другови, да сам јуче умро, ја то неби` чуо. Овакву бруку и срамоту, у свом животу нисам дочекао. Како вас није срамота од овога детета? љут је Веса. Веселине, шта је ту ср амота? Умеша се службе ник који је до тада ћутао. Ка`ем, другови, срамо та. Детету палог борца, који је живот дао за ову данаш њицу, нудите да прави лепак за мушице. Злативоје, благо моје, идемо ми кући, љути се Веса. Ухвати синовца за руку и упути се према Ва ровницама и Шепшину, не гледајући уназад те тако ни је ни приметио забезекнута лица његових саговорника. (Догађај истинит, имена права) Драгослав Жика Обрадовић
Црквине, 18.07.2020....после 593 године, деспот Стефан и даље по среди нас... у мом срцу! 14. по реду, јубиларно слово љубави, мом вољеном Стефану Високом! Мој дивни соко Љубиша, долеће са мном у кочијама Илије громовника. Амин! Уз ову објаву Дејан Лазаревић је поделио слику споменика светом Стефану Лазаревићу у Крушевцу, ремек дело вајара! И поручио: "Дођите сав роде српски да овог весеља дан штујемо и празнујемо, веселећи се...јер весеља мог благовест и светитеља украс и пoчeтак је... свети деспот Стефан Лазаревић!"
Црква светог пророка Илије у Црквинама субота 1 8.07.2020 1 2:00 часова
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ
Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509
среда 01. јул 2020.
Ивањдан је
хришћански празник који се обележава 7. јула у част рођења Светог Јована Крститеља. Шест месеца пре свог јављања у Назарету Богородици, првосвештенику Захарији у Јерусалимски храм се јавио анђео Гаврило. Пре него што је објавио чудесно зачеће Богородице, анђео је зачео бездетну старицу Јелисавету, жену Захарије, који није одмах поверовао речи анђела Гаврила и остао је нем све до осмога дана по рођењу детета, тада је при обрезивању и давању имена Захарије на дашчицу написао име Јован и проговорио. Јован је у реци Јордан крстио Христа, па је у народу познат као Јован Крститељ. Код Срба на овај дан се стави венац од ивањског цвећа (који се зове Ивањски Венац) на врата куће. Манастир Свети Александра у Орошу је био посвећен овом празнику, док није прешао у руке католика и преименован у Светог Алекснадра.
НАЈАВА - СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У петак, 3. јула 2020. год., Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован ће служити Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу. Следе:
7. јул Рођење Светог Јована – Ивањдан 12. јул Свети Апостоли Петар и Павле – Петровдан
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 02. до 08. јула 2020. макс. t мин. t
02.
03.
четвртак
петак
34o 21o
28o 19o
04. субота
26o 17o
05.
06.
недеља понедељак
26o 17o
27o 17o
07.
08.
уторак
среда
28o 18o
26o 16o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 DNEVNIK
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
Мистерије прошлости (6) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе.
ПОБЕДА ХРИШЋАНА
Истичћи да ниједан запис из времена битке не говори о турској победи. Михајло Ј. Дикић закључује: “Пред нама је, као што се види, чиста скала тврђења о исходу боја на Косову: потпуна победа хришћана, крвав или нере шен бој, недовољно нагла шен пораз Срба, потпуна катастрофа. Где се ту крије истина и шта је у ствари би ло Косово као чиста војничка операција? Да су Срби оста ли победници, то није нико озбиљно помишљао, а веро ватно неће никада. И сувише је јасно да је Косовски бој по својим ближим и даљим пос ледицама био поразан за Ср бе. Народ је то одлично осе тио када га је одабрао за средишни догађај у нашој бо рби против Турака завршеној губитком слободе. Али мож да баш зато што је Косово постало оличење те борбе којој је следовало дуго и те шко ропство, пораз још увек изгледа страшније него што је стварно био. Да ли ће ис торија једном доћи до пози тивнијих резултата и да ли ће икада потпуно успети да ра злучи историјско Косово од легендарног, будућност ће показати. Постоје оправдани разлози да сумњамо у то”.
ТУРСКА ЈЕ БИЛА СИЛА
Раде Михаљчић, истори чар и изузетан познавалац овог периода српске истори је, о значају косовске битке пише: “Пре 1389. године Тур
ска је већ била светска сила јер се учврстила у Европи. За њу ипак ова битка није епи зода каквих је у прошлости Османлија било пре и после 1389. године. Султан није по верио битку једном вођи, во јсковођи. Дошао је сам са својим синовима Бајазитом и Јакубом. Смрт султанова и трагедија млађег брата, која је била резултат чудних али устаљених и неумитних за кона наслеђивања, изазвала је потресе у Турској и оста вила снажан утисак на сав ременике ван Турске. Вест је била неочекивана и изнена дна. Иако је на западу прим љена са неверицом изазвала је буру одушевљења. Савре менике је узбуђивао подвиг непознатог јунака... “Звонила су звона цркве Нотр Дам у Француској, величајући нашу победу, а државници су мог ли да сањају о крсташком походу против Турака”. О ве ликом догађају у средишту пажње је султанова смрт. Први извештаји једва да спомињу кнеза Лазара. По општим последицама видов дански сукоб не може се поредити са Маричком бит ком 1371. године која је била увод у наша страдања, када се Мрњачевићи отимали за царство. Сетимо се нејаког Уроша, сина цара Душана и Краљевића Марка како је делио правду. Био је турски вазал а толико опеван у срп ском народу. Слава Ж. Тодоровић
11
РЕАГОВАЊА
ВАРОШК Е ПРИЧЕ
МАРШ НА
ДРИНУ
Ових дана нам се дешава груби подсетник на два месеца ванредног стања. Медији нас обавештавају о погоршању Ковидситуације. Негде смо и знали да нам следује повратак "отписаног" вируса. Али "струка" је практично "отписала" неке значајније последице вируса, а све ми се чини по нечијем налогу, да би били одржани "франкенштајн" избори, Коронациркус се вратио у пуном замаху. Свашта се шушка по граду, али званичних информација је јако мало, скоро да их нема. У међувремену је наш Диспанзер посто Ковидболница. Силни "волонтери" се не виде и не чују, после убедљиве победе владајуће градске гарнитуре. КОЦКА је бачена и после силних Хајнекена, не верујем да је ико мислио на нешто, што ми не да мира. Не могу да заборавим последње вечери полицијског часа, када је грмео из неких поткровља и са кровова Марш на Дрину. Очи су ми биле пуне суза, јер они који су пуштали тај марш са разгласа су мислили да су недодирљиви, а нису знали ни како, ни којим поводом и ко је компоновао ову поносну песму, уз коју су наши преци јуришали, не марећи да ли им је то последњи јуриш. Па да не буду "слепи код очију", ево мало факата. После велике победоносне битке (август 1914) на Церу, надахнут Станислав Бинички је компоновао ову мелодију, која је одмах ушла у народ обогаћена текстом песника Милоја Поповића. Овај марш је био у ужем кругу, да постане химна Србије. Чини ми се да су знали ово, можда би два пута промислили, да ли да своје бахаћење уз дозволу за кретање, за време полицијског часа, испрате са овим маршем. Ко год да је био и палио бакље по крововима, тешко да је икада узео пушку у руке и прошао макар неку војну обуку, али му није сметало да прави лајтшоу у једном од станова на последњем спрату зграде. Ово бахаћење сам доживела као личну увреду, јер је мој прадеда из Рогаче, био један од оних, који су преживели голготу албанских планина, а потом уз тај марш учествовали у пробоју солунског фронта, да би га у Рогачи дочекао само нејаки син, јер му је жена умрла од тифуса (моја нана је из другог, послератног, брака). Марш на Дрину и Тамо далеко су песме, које се певају и поштују као молитве, а не као хитови, чији је рок трајања дватри месеца. У те песме су уткани галони крви и зноја оних, после којих смо дошли ми (рекла бих) недостојни и ситни, наспрам тих наших горостаса. Баш као молитва, ако је изговорена без поштовања, скрушености и искреног покајања, може се догодити не само да не буде услишена, већ и да се врати, као шамар ономе, ко је злоупотреби. Не радујем се туђој несрећи, али нисам слепа и видим како та иста бахатост и нећеменејерсамнедодирљиви можемисесве став, помаже тренутној епидемиолошкој ситуацији. Моја искрена препорука свима: када следећи пут чујемо Марш на Дрину, устанимо и у ставу мирно се сетимо и захвалимо нашим прецима, за сву њихову жртву, коју су дали уз овај марш. И Богу ће бити мило, да се помолимо за душе наших предака, а Марш на Дрину је идеална молитва. Јасмина Нумић Music box
Ћ ОР И Н О ШЕ
DNEVNIK
ПЕ
среда 01. јул 2020.
12
DNEVNIK
БРАВО М И Л ОШ Е !
U ^a~ku je 27.06.2020. godine odr`ano Prvenstvo Srbije za seniore. Milo{ Radoevi}, ~lan karate kluba Mladenovac, osvojio je prvo mesto i tako postao seniorski prvak Srbije u kategoriji od 60kg. Mladenova~ki karatisti su nastupili i u nedequ 28.06.2020. na Kupu Beograda za kadete, juniore i seniore, koji se odr`ao u Sportskom centru Bawica. Na takmi~ewe je prijavqeno 18 karatista KK "Mladenovac" u katama, borbama i ekipno. Rezultati ovog takmi~ewa jo{ nisu objavqeni.
СПОРТ
среда 01. јул 2020.
ППРРОВ ЛЕ НЕСЋТ ВНОО
ДМ
КОНKУРС ЗА ИЗБОР НАЈУСПЕШНИЈИХ СПОРТИСТА, ЕКИПЕ И ТРЕНЕРА МЛАДЕНОВАЧКИХ КЛУБОВА У 201 9. ГОДИНИ
Prethodna nedeqa je bila veoma aktivna {to se ti~e mladenova~kih atleti~ara. Razgovarali smo sa treСпортски савез Младеновца расписује конкурс за доделу nerom AK "Mladenovac" Miпризнања у области спорта у 2019. години и то у следећим lo{em Trivunovi}em. категоријама: 1. Најуспешнији млади спортистиспортискиње U pro{lom broju na{ih (од 10 до 19 год.), 2. Најуспешнији сениорсениорка (од 19 до novina pisali smo o mitingu u Sremskim Karlov35 год.), 3. Најуспешнији ветеранветеранка преко 35 година, cima. 4. Најуспешнији тренер, 5. Најуспешнија екипа, 6. Избор - Dana 24.06.2020. odr`an младих нада, младих спортских бисера... je miting u Sremskim KarКонкурс траје до 06.07.2020. године. lovcima povodom otvarawa Предлог за избор најуспешнијих се предаје на рецепцији atletske staze. Na mitingu спортског центра "Љубомир Ивановић Геџа" или у su u~estvovala tri Mladeканцеларију ССМЛД, адресирано на Спортски савез nova~ka atleti~ara. @ivkoМладеновца са назнаком "Предлог за избор спортисте vi} Gorana kao i wen brat Младеновца у 2019.год." или на mail: Dragan osvojili su tre}a mesportskisavezmladenovca@gmail.com, sportskisavezmld@gmail.com Председник ССМЛД sta na 600m dok je Milojki} Ma{a stigla ~etvrta tako|e Миљан Нововић na 600m. Postigli ste dobre rezultate i na Prole}nom prvenstvu u Beogradu. - U nedequ 28.06.2020. ДИРИГЕНТ И ПРЕДАВАЧ : Проф. odr`ano je Prole}no prvenМилан Милијановић stvo Beograda za atletske ГДЕ : Црква посвећена Благовестима {kole A, B i C na Vojnoj Akaу Рајковцу demiji. Atleti~ari MladeКАДА: Кад год вам одговара, novca su imali 21 predstavу договору са професором nika i osvojili su 4 medaqe: КО: Сви, који желе и воле да Mihailovi} Lena je bila певају. Све даме, које желе да молитвено учествују на Литургији, јер је и литургијско певање молитва. НАЧИН РАДА: Једноставан. Професор је спреман да са сваким појединачно држи часове, а потом саборно (хорски) УТИСЦИ : Као формирана дугогодишња певачица, мислила сам да ми у музици мало шта представља изазов, али знање које сам добила уз несебичну помоћ професора, је вредно злата. Моја жеља да на неки начин захвалим Богу за таленат и добијени алат је испуњена. Немојте се бојати колико сте талентовани, јер ће вам професор помоћи да будете најбољи у оквиру својих могућности. Чланство и рад се не наплаћује. Јасмина Нумић ЦЕНА: Ваша добра воља и мало слободног времена. КОНТАКТ: проф. Милан Милијановић 064 8107999
ПОЗИВ ЗА ЧЛАНСТВО У
ЦР КВ Е Н И ЖЕ Н С КИ ХОР
druga na 50m (A[ „C“), drugo mesto je osvojila i Jovanovi} Milica na 150m (A[ „A“) i tre}e mesto osvojila je Spasojevi} Lana na 150m (A[ „A) i tre}e mesto osvojio je An|elkovi} Jovan (A[ „A“) u bacawu Vorteksa. Da su atleti~ari Mladenovca bili izuzetno uspe{ni potvr|uju i li~ni rekordi slede}ih takmi~ara: Marinkovi} Iskra, Obradovi} Ivona, Lena Mihailovi}, Ogwen Vuka{inovi}, Danica Milo{evi}, Mina Popovi}, Danka Mitrovi}, Vukman Milo{evi}, Na|a Milo{evi}, Kalina @ujevi}, Petra @ujevi} Milica Jovanovi}, Lana Spasojevi}, Nina Aleksi}, Lena Radowi}, Du{an Mihailovi}, An|elkovi} Jovan i Sergej Stevanovi}. Tako|e i oni koji danas nisu oborili svoj li~ni rekord su bili odli~ni i dobro predstavili na{ klub. O~ekujemo da }e Mi{a i daqe sa svojom mladom ekipom nastaviti da re|a uspehe. ДМ
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ":
* КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
EV A
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2