Dnevnik 200

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK среда, 22. јул

2020. година / број 200

M

L

A

D

E

N

O

V

A

^

K

I

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

ЗА ИСТИНУ

У свету где је све обмана – причати истину је револуционаран чин рекао je Џорџ Орвел. Његова чувена дела "Животињска фарма" и "1 984." још увек су актуелна.

МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ У ПАРКУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА

2

DNEVNIK

среда 22. јул 2020.

200 И ВИШЕ РАЗЛОГА ДЕШАВАЊА

Д А Б УД Е Т Е С А Н А М А

Ево је пета година и 200. број бесплатних недељних новина ДНЕВНИКА младено­ вачког. Да бисмо изашли у сусрет свим читаоцима и он­ има који користе традицио­ нална и савремена медијска средства издајемо и штам­ пано и електронско издање. Писали смо о многим теме­ ма, од политичких, комунал­ них, еколошких, о уређењу града, споменику, паркирању, (не)квалитету воде из градс­ ког водовода, путевима, фаб­ рикама, предузећима... тен­ дерима, спорту. Било је ту интервјуа, репортажа, фељ­ тона, занимљивости, реаго­ вања, прича за лаку ноћ, ва­ рошких прича... Писали смо ми, из редакције али и наши Младеновчани. Како пре не­ ки дан рекосмо све у духу грађанског новинарства. Али да се подсетимо одакле реч „новинар“. Према Речнику ср­ пског језика Матице српске новинар је „човек који се ба­ ви писањем за новине или уређује новине“. У сваком сл­ учају реч је изведена из име­ нице новине. Има ли, уоста­ лом природније везе од те, веза између занимања и ње­ говог резултата. Од првих штампаних зидних новина па до данас без новина су меди­ ји незамисливи, иако се као средство информисања, го­ динама уназад, појављују и други медији, прво електрон­ ски медији, па интернет... и ко зна шта нас у будућности још чека уз овакав силовит тех­ нолошки развој.

ИНТЕРНЕТ

Убрзавање протока нфор­ мација на интернету ушло је у пету брзину. Текстови су кратки са поједностављеним начином објављивања и че­

сто носе само једну кратку информацију. Убедљиво најпосећенији сајт у Србији је фејсбук и је­ дан је од путева доласка до медија, односно информаци­ ја, јер је омиљено место за размену линкова ка интере­ сантним вестима. Нека истраживања пока­ зују да су на интернету нај­ више популација од 18 до 35 година. Највише су на друш­ твеним мрежама и то све ви­ ше на инстаграму него на фејсбуку. Што би рекао један млади осамнаестогодишњак протерали су нас старији (за њега је свако преко 35 у тој категори) објављивањем фо­ тографија и лајковањем. Али треба имати у виду да је просечан животни век једне интернет вести сат или два док не падне у заборав у мору нових информација. У то смо се и сами уверили. Објављивање актуелних вес­ ти, покретање разних акција на друштвеним групама, које су чак опредељене за Мла­ деновац, опстају најдуже пар дана. Младеновац се гуши, тровање паса, тровање жи­ вотиња, локација споменика Деспоту, Кошутица – Космај, паркирање, складиштење оп­ асног и неопасног отпада у Драпшину, напад на новина­ ра, упуштање фекалне кана­ лизације у водовод, лош ква­ литет воде за пиће, угинуће рибе у Марковачком језеру, недостатак воде за пиће, лош квалитет воде за пиће... Све су то вести о којима смо ми писали у новинама и обја­ вљивали на фејсбуку као и неки Младеновчани. И у јед­ ном тренутку интересовање нестаје а проблем остаје. Што нам само показује да проблем није виртуалан већ

стваран и мора да се решава у стварном св­ ету. Међутим, када је реч о интернету, који је несумњиво постао врло важно средство инфор­ мисања треба имати у виду да је препун свако­ јаких сасвим непровере­ них спекулација и виђења. У мору информација треба их препознати.

ШТАМПА

Према истраживањима оно што још увек издваја тра­ диционалне штампане меди­ је а тиме и њихов опстанак је кредибилитет и поузданост са једне стране и оригина­ лност и креативност са друге стране. Такође изгледа да испитаници још увек показују веће поверење класичним медијима па будући однос на медијској сцени треба посма­ трати више као равноправан него као доминацију или мо­ нопол интернета. Треба има­ ти у виду и да је ово питање повезано и са навиком а не само колико је ко извежбан у коришћењу неких средстава. Предност на страни шта­ мпаних медија је да њихови читаоци могу, како кажу ис­ питаници, „углавити“ уз друге активности као што је пауза на послу, путовање аутобу­ сом, доручак, као и могућ­ ност наставка читања, да се њима човек може вратити више пута у току дана, без страха да ће нешто пропус­ тити. Штампани медији „ос­ тају у игри“ и због тога што је информација подједнако ва­ жна без обзира на врсту ме­ дија, а и активно се прила­ гођавају еволуцији медија и новој електронској техноло­ гији.

И...

Очигледно да електронске медије више користи млађа генерација а штампане старија. Испитива­ ње је такође показало да на­ кон одређеног коришћења интернета (након друге годи­ не) долази до тенденције по­ лаког повратка ка традицио­ налним медијима. Тако је и наш ДНЕВНИК младеновачки остао веран традиционалном штампаном издању а у корак са временом има своје инте­ рнет издање. И не само то своје чланке редовно објав­ љује на друштвеним мрежа­ ма пратећи сва актуелна де­ шавања у нашем Младновцу. Постављајући многобројна питања и тражећи одговоре... И поред одбијања челника општине да нам дају интервју (жуљају их могућа питања), забрањују улаз у општину, нападају и прете нашем уре­ днику, не зову нас на кон­ ференције за штампу, не дају нам средства за медијске пр­ ојекте, застрашују потенција­ лне оглашиваче... ми и даље редовно излазимо и пратимо сва дешавања у Младеновцу. Јер како на почетку рекосмо до информација, у ери инте­ рнета, је лако доћи само је питање праве процене вред­ ности информације. И сигур­ но нећемо хвалити и велича­ ти челнике и службенике оп­ штине јер њихов је основни задатак да буду у служби гр­ ађана и да им полажу рачуне зашта и колико троше новац из буџета, тј новац грађана Младеновца. Зато је наш слоган НИСМО НА ПРОДАЈУ.!

РДМ

Уз кафу...

среда 22. јул 2020.

DNEVNIK

3

ДЕШАВАЊА

И СТИ Н А П ОСТОЈ И САМО ЈЕ ЛАЖ ИЗМИШЉЕНА

Поводом 200. броја ЈУБИЛЕЈ

ЧИТАОЦИ ТО ЗНАЈУ И ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ РАДО ЧИТАЈУ Сваке среде вести више вреде. Дневник није страначки већ младеновачки.

Започећу сликовито и на­ дахнуто – освануо је леп сун­ чан дан, ведар и насмејан, Дневнику је рођендан. А када је јубилеј у лето – радости ето. Уместо рођенданске тор­ те, отворимо карте. Ето до­ ђосмо до 200. броја новино моја и твоја. У граду испод Космаја планине излази шта­ мпано гласило које красе вр­ лине. То су новине фине које пишу о свему из вароши и младеновачке општине. Об­ јективно, истинито, надахну­ то, врло су читљиве а слике видљиве, препознатљиве. Нису на продају што читаоци добро знају и поздрављају. На добром формату и бе­ лом фином папиру Дневник младеновачки баш је у фи­ ном маниру. Новине стварају вредни ентузијасти који воле свој град и читаоци орни али одговорни које окупља уред­ ник одговорни. Господин Ми­ лан Јанковић је себи терет наметнуо када је Дневник по­ кренуо. У сложеним време­ нима кад нема довољно но­ вца а младеновачка привре­ да не ради. Самим тим нема ни довољно вести из хала, производње. Али, шта је ту је, наше новине одолевају и трају, пета година, а “убисмо” и другу стотку, односно дођо­ смо до 200­тог броја. То нас обавезује да будемо бољи и садржајнији. За сада уз доста рада, видљиве су наше руб­ рике од прве странице која је сликовита и надахнута при­ родом или фолклором, уз мало “писаније” јер слика го­ вори све. Што се игре и весе­ ља тиче то није фора Младе­ новац све више постаје град фолклора. Али, прате се сви важнији који заслужују да се нађу у листу. За хвалу је кул­ турна рубрика Весне Јанко­ вић те књижевне вечери уз рубрику за поезију песника, нашег птића Зорана Антони­ јевића, добитника књижевних награда.

ПОВРАТНО ИНФОРМИСАЊЕ

Деца читају, пишу и цртају из основнихи и средњих шко­ ла, преко њиховог талента остварујемо повратно инфо­ рмисање на релацији редак­

ција читаоци и обрнуто. Када отворимо новине и почнемо да читамо видимо да су мла­ деновачке новине пуне исти­ не. А истина је највећа врли­ на. Нит' у ватри гори нит' у воду тоне. Сетимо се речи Аристотела из древне Грчке: Драг ми је Платон али ми је истина дража. ­ рекао је свом учитељу. Е, због тих истина деца Дневник хвале, мисле и на нас мале. Хвале и старији. Знам, читао сам, било је у Дневнику. Данас у чудесном свету рекламе најбоља је она када каже човек човеку, на улици, пијаци, свуда... Хвале нас пензионери а Дра­ гослав Жика Обрадовић сјај­ но то ради описивањем њи­ хових активности кроз путо­ вања. Такође поменути Гос­ подин сјајно пише данас у рубрици приче за “лаку ноћ”. Не заборавимо текстове Ве­ селе Јефтић која Младенов­ чане редовно обавештава о активностима Црвеног крста, у нашим – њеним новинама. Идемо даље...Много тога смо од јереј Марка Јевтића чули, надам се и научили. О акти­ вностима из цркве младено­ вачке. Међу малобројним мл­ аденовачким новинарима пу­ блицистима био је и Лазар Николић који је хвалио наше новине и писао неке бриља­ нтне написе. Као о Црквенцу и последњи запис о Кора­ ћичкој бањи. Доајен, ранији уредник радио Младеновца и водитељ Дневника на РТС­у. Хвала Лази. Нека му је вечна слава!

ГЛАС НАРОДА

Ко 'оће да зна врлину о народу из народа тај слуша њихов глас и дође до неког податка, брзо запише. Запа­ мти као по предању, јер на­ род све сазна, прокљуви. Ја сам то чинио и нисам погре­ шио. Овог пута сам “скени­ рао” Дневник младеновачки као читалац од првих броје­ ва, од срца и као пријатељ писане речи која траје као роман, пословица, нека муд­ рост попут Соломонових му­ дрости, оца краља Давида. Наиме, писани (штампани) медиј је нешто сасвим друго

у односу на радио и ТВ. Тако се дешава да неко чује, неко не чује, неко види а неко не види а писана (жива) реч мо­ же да се чита и после ко зна колико година а да буде акту­ елна и данас, зар не? Зависи о чему се пише. Пошто и ја нешто пишем, ево и ове ре­ дове. Шта да кажем о себи а да се не хвалим, ух... Моја маленкост међу именима ко­ ја сам навео у овом “дужем писму” ми указује да ме Дне­ вник обавезује. Када пишем о граду поред пруге који сне­ ва снове своје дуге. Јесте Младеновац млад град од вароши али има још какву историју. Познате Младенов­ чане које знам и њима при­ падам “велике и мале”. А не­ ки су остали вечите шаљив­ џије. Тако измишљају шале а да се нико не наљути, па се чак шале и на свој рачун по­ пут извесног Вите са Деди­ ња. Знао је да каже: Ја се шалим па после размишљам да се човек не наљути. Када се поменути Вита удружи са другаром “Комарцем”, шнај­ дером са Дедиња тешко они­ ма који их сретну... Што се мене тиче, писца ових редо­ ва, пишем често сликовито и надахнуто па и шаљиво јер такви су догађаји били. Неки од мојих ликова (нажалост) нису међу живима али писа­ њем их оживљавам. Такав је живот, чудо за које знам, али је важно да у том чуду не бу­ деш сам.

ДРУГАРИ И ПРИЈАТЕЉИ

На моју срећу нисам био сам. У младости сам имао добре другаре и пријатеље из родне Велике Иванче. Ле­ по смо се дружили и ослања­ ли једни на друге. У свему допуњавали и помагали. И сада, као старији, кад' се ср­ етнемо овде у Младеновцу или било где – то је догађај. Данас није тако, дошло неко друго “модерно” време те мо­ раш добре људе да “препо­ знајеш” ­ по лицу, очима, го­ вором. Није са темом али ни­ је на одмет да се зна. Какве су ти мисли такве су ти речи, таква дела. Ако је све то по­ зитивно и лепо се сложило и

Богу је мило. Ако ове три ст­ вари нису добре и позитивне, онда је грех.

ЛЕПО СЛАВИНО МИШЉЕЊЕ

Руководећи се тиме, па и ово спада у глас народа. Та­ ко мој другар из детињства и младости са Дедиња Славо­ мир Војиновић, новинар и публициста, вишегодишњи уредник радија и ТВ Младе­ новац има лепо мишљење о нашем Дневнику. Прошле го­ дине ми рече: Ето сад си ти најстарији, лепо пишеш... И колико си све написао овде о нашем Младеновцу, да си у Београду боравио дупло би више написао и књигу обја­ вио...

МИСАО УРЕДНИКА МИЛАНА

Још од првог броја и го­ дине ове Милан Јанковић ок­ упљао је своје читаоце на сарадњу. Наиме, своје чита­ оце зове и године ове. Запа­ мтио сам једну његову ми­ сао: Што знам, знам а што не знам питам оног ко зна. Баш добро речено што одражава поштовање према туђем зн­ ању али и скромности и до­ броти. Сећам се кад смо се договарали, заједно са наш­ им добрим другарима Бор­ ком и Крлетом, ја написах први чланак за Дневник мла­ деновачки – Подстрек. Тада је господин Милан Јанковић прихватио моја мишљења и сугестије. На крају, ја чланкописац рођен у Великој Иванчи, да кажем свима колико Дневник значи Младеновчанима и гр­ ађанству општине фине. Но­ вине пуне истине изгледа да неким “општинарима” не од­ говарају. Зашто? Срећно и дуговечно. У здрављу се ви­ ђали и читали. Слава Ж. Тодоровић

4

DNEVNIK

В О Д А ЗА П И ЋЕ?

Ових дана на друштве­ ним мрежама су се појавиле многе фотографије а и љути коментари на квалитет воде из градског водовода, која мрке боје истиче из чесме. Оправдани коментари су упућени ЈКП „Младеновцу“, који годинама уназад овај пр­ облем не решава трајно. Ме­ ре које предузимају очиглед­ но немају задовољавајући резултат. Тако су екипе Јав­ ног комуналног предузећа „Младеновац“ у току викенда

вршиле испирање водоводне мреже. И већ уобичајна пору­ ка од овог предузећа „на из­ воришту „Брестовица“ у Ко­ вачевцу, дошло је до прекида рада пумпи, што може бити узрок замућења воде у водо­ водној мрежи“. Као и „моли­

ПУТЕВИ

Екипа предузећа Арбаг асфалтирала је улице Весића пут у Великој Крсни и Пут доњи Вићовци. Завршавају се радови на уређењу ивичњака у улицама Бошка Југовића и Мајора Гавриловића у МЗ “Међулужје” које су претходно асфалтиране. Инвеститор је општина Младеновац, а радови се из­ воде по Програму асфалти­ рања некатегорисаних путева Радови на санацији нека­

мо грађане уколи­ ко се појави тр­ енутно заму­ ћење да нас обавесте на број 011/8231 422 како би наше екипе из­ ашле на терен и извршиле испирање мреже“ уз захвалност за разумевање. А да ли грађани више имају стрпљења види се по коментарима: Za{to se }uti? Moramo svi reagovati. U`as nad u`asima. Sramota! Ovo je smrt za qudski organizam, da zanemarimo aparate koji nam crkavaju zbog ovakve vode.

Nijedna vlast se do sada nije pozabavila ovom temom osim u predizbornoj kampawi... После толико година и одлагања чињеница је да ЈКП „Младеновац“ не може више само да чека регионал­ ни водовод Макиш – Младе­ новац и да краткорочно ре­ шава проблем тражећи нова изворишта, испира цеви и чисти бунаре... већ мора да нађе свеобухватно, брзо и ефикасно решење како би Младеновчани имали квали­ тетну воду за пиће из гра­ дског водовода (не „безбе­ дну“ него са оценом „одгова­ ра“ по Правилнику о квалите­ ту воде за пиће). Како смо могли да видимо (Државна

тегорисаних путева настав­ љени су у Јагњилу, где је уре­ ђена Видаричка улица која је насута каменом подлогом у укупној дужини од 560 ме­ тара. Екипе ЈКП "Младеновац" завршиле су радове на уре­ ђењу Видовданске улице у Шепшину. Ова улица насута је каменом подлогом у дужи­ ни од 420 метара.

Трава у дворишту Музеја.

ДЕШАВАЊА

ревизорска инспекција) Ев­ ропска унија је уложила сре­ дства за замену азбестних цеви... А даље решњење мо­ ра да понуди струка и то бр­ зо, јер је очигледно да ово што сада ради није добро. А средства из буџета и ЈКП "Младеновац" морала би да буду приоритетно усмерена на решавање проблема ква­ литета воде за пиће у гра­ дском водоводу.. Рекох воде за пиће... По­ стоји и друга могућност, да вода из водовода буде про­ глашена за техничку воду, и да се као такав квалитет во­ де одржава уз адекватну це­ ну. А пијаћа вода може да се набавља из одређених кон­ тролисаних извора или фла­ ширана. А како стоје ствари на Космају нам ниче постро­ јење за експлотацију и фла­ ширање пијаће воде. Да ли то значи да на Космају има довољно извора воде за пи­ ђе? Да ли је то истраживало и ЈКП "Младеновац"? мр Весна Јанковић

ЗАХТЕВ ЗА ИЗГРАДЊУ ТРОТОАРА У ВЛАШКОЈ – ЈЕДНА "СТАЗА" ЗА СТОТИНЕ БЕЗБРИЖНИХ ГЕНЕРАЦИЈА!!!

Мештани/ке села Влашка, деценијама су суочени са проблемом који је за њих непремостив, а за надлежне невидљив. То је проблем са тротоаром у ул. Краља Але­ ксандра I, почев од Поште ­ на почетку па до продавнице (преко пута цркве) ­ на крају ове улице. Онлајн потписивање: https://www.peticije.online/c/26 155035/YUQQPQ

среда 22. јул 2020.

ИЗДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА

Општина Младеновац је објавила огласе за издавање у закуп пословних простора: 1. Пружатовац ­ канц. бр.

8 која се налази у ул. Пру­ жатовачка бр. 61, површине 17,66 m2. Оглас ће бити от­ ворен до 27.7.2020. године до 10:00 часова, сат времена пре почетка јавног надме­ тања.

2. Марковац ­ локал бр. 2 која се налази у ул. Мар­ ковачка бр. 63 у Марковцу површине 65,89 m2. Оглас ће бити отворен до 27.7.2020. године до 10:30 часова, сат времена пре почетка јавног надметања.

3. Марковац – канцела­ рија бр. 3 која се налази у ул. Марковачка бр. 61, повр­ шине 35,00 m2. Оглас ће би­ ти отворен до 27.7.2020. го­ дине до 11:00 часова, сат времена пре почетка јавног надметања. Јавно надметање ради издавања у закуп пословног простора одржаће се у малој сали Скупштине градске оп­ штине Младеновац, у ул. Ја­ нка Катића бр. 6. За све информације об­ ратити се службеном лицу Одељења за имовинско­пра­ вне и стамбене послове и пословни простор Управе ГО Младеновац Јелени Мила­ шиновић на број телефона: 011/8241­673.

КОРОНА ВИРУС

Поново је акценат на ношењу ма­ ски у затво­ реном про­ стору, али овог пута и на отворен­ ом, поготово тамо где не мо­ жемо да обезбедимо сигурну дистанцу од 1,5 метара. Та­ кође уз ношење маски заб­ рањено је и окупљање више од десет људи.

ИЗВЕШТАЈ МУП-а

U prethodnom periodu na teritoriji Mladenovca izvr{eno je krivi~no delo neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila i policijski slu`benici intenzivno rade na wegovom rasvetqavawu.

U navedenom vremenskom periodu, dogodile su se dve saobra}ajne nezgode sa materijalnom {tetom i jedna sa povre|enim licem, dok saobra}ajnih nezgoda sa poginulim licima nije bilo.

среда 22. јул 2020.

DNEVNIK

П Р Е В Е Н ТИ В Н Е АКТИВНОСТИ

СТЕЧАЈ

У дневним новинама Данас, у петак 17. јула, из­ ашао је оглас о покретању стечајног поступка над пре­ дузећем Маковица АД из Младеновца због трајније неспособности плаћања. За стечајног управника им­ енована је Јелена Белоса­ вић Секуловски из Београ­ да. Као што је Дневник пи­ сао у више наврата Мако­ вица је брутално опљач­ кана јер је нестало 25.000 тона жита и кукуруза. Осим робних резерви ту је било на чувању и жито наших пољопривредника. УБОПОК је долазио и покренуо истрагу о токови­ ма робе и новца. Нас је највише занимала судбина 125 радника којима није имао ко да раскине радни однос и да их пријави на Завод са плаћањем месеч­ не надокнаде. Такође им је отворен и КОВИД рачун код Поштанске штедиони­ це али нико није био ов­ лашћен да достави списак радника како би им била уплаћена три минималца. Пратили смо информа­ цију да ће радницима бити

раскинут радни однос у уторак (јуче) у времену од 12 до 13 часова. Када сам отишао одмах сам приме­ тио да на капији није било обезбеђење већ радник Маковице. Рекао ми је да стечајна управница потпи­ сује раскид и да одем да разговарам са радницима. Нажалост наши читаоци ће да остану ускраћени за тај део јер се појавио, не знам ко, и рекао ми да не могу да уђем у круг Маковице јер је стечајно стање. За разлику од мене који сам се представио бахати чи­ новник не рече ни ко је ни шта је. Ни глупљег објаш­ њења ни бахатијег пона­ шања не видех одавно, од­ носно од када ми је бахата власт забрањивала да уђ­ ем у велику салу на седни­ цу Скупштине ГО Младе­ новац. Милан Јанковић

СРЕДЊОШКОЛЦИ

УПИС

За младеновачке сред­ ње школе успешно је зав­ ршен упис. У разговору са представницима Гимназије сазнали смо да су сва ме­ ста попуњена, тако да ће Гимназија ове године има­ ти по 2 одељења општег и друштвено­језичког смера и по 1 одељење природно­ математичког и одељења за ученике са посебним сп­ особностима за рачунарст­ во и информатику. Што се тиче Техничке школе попуњена су сва од­

ељења 4. степена док је остало слободних места на 3. степену, у просеку око 12. То су занимања аутое­ лектричар, аутомеханичар, механичар грејања и расх­ ладне технике и модни кр­ ојач ­ дуално.

СРЕЋНО

Као што смо већ писали наши Младеновчани, уче­ ници Техничке школе осво­ јили су прво место на На­ ционалном такмичењу чких компанија са „Sixth Sense“. У оквиру своје компаније

У ромским насељима и просторијама Дома здрав­ ља представници Мобил­ ног тима за инклузију Рома општине Младеновац за област здравствене заш­ тите спровели су низ пре­ вентивних активности са циљем спречавања шире­ ња инфекције изазване ко­ рона вирусом. Предочене су им све неопходне информације о значају одржавања личне хигијене, вирусним инфек­ цијама, а посебан акценат је стављен на правилно прање руку и ношење за­ штитних маски у циљу см­ ања ризика од преношења вируса. Овом приликом, припа­ дницима ромске национа­ лности подељена је заш­ титна опрема. Превентивно здравств­ ене активности реализо­ ване су у оквиру Локалног акционог плана за соци­ јално укључивање Рома и Ромкиња општине Младе­ новац за период 2019 ­ 2021. године. ГОМ баве се производњом по­ магала за кретање слепих и слабовидих особа. Као једна од пет најбољих ко­ мпанија у Европи, што је изузетно велику успех, да­ нас у среду 22. јула ће представљати Србију на европском такмичењу. Та­ кмичење је требало да се одржи у Португалији али због ситуације са корона вирусом организовано је онлајн. Пожелимо им сре­ ћу и како рече директорка Техничке школе Снежана Благојевић верујемо у њих.

Р Е Н ОВ И РАН А Ф И С КУЛ ТУР Н А САЛ А

У основној школи „Живомир Савковић“ у Ковачевцу извршена је реконсктрукцијафискултурне сале, санација крова, окречена свлачионица и замењена врата на свлачионици, тоалетима и улазу у салу.

РД

фото: ГОМ

МАКОВИЦА

5

ДЕШАВАЊ/МЛАДИ

ЈАВНИ ПОЗИВ

Пројекат „Управљање миграци­ јама и подршка повратку тражених азила – фаза II” финансира Мини­ старство за економску сарадњу и развој СР Немачке, преко Немачке организације за међународну сара­ дњу ГИЗ а реализује немачка орга­ низација „Help”. У оквиру пројекта расписан је јавни позив за учешће у тендерској процедури за: 1. реконструкцију 25 приватних ку­ ћа, 2. набавка грађевинског материјала за испоруку на 26 адреса. Међу градовима где је плани­ рана реализација овог пројекта на­ лази се и Младеновац. Заинтерсо­ вани понуђачи могу преузети доку­ ментацију на сајту www.help­serbia. org.rs. Рок за подношење понуде је 10. август 2020. године. Додатне информације се могу добити на телефоне 011/30460340, 3046 341 или на мејл helpbg@help­serbia. org.rs. РДМ

МЗ АМЕРИЋ

Општина Младеновац је донела одлука о додели уговора о јавној набавци ­ Извођење фасадерских радова на завршетку изградње објекта за потребе МЗ Амерић ­ III фаза понуђачу СЗГР Омега монт Велика Иванча. Вредност уговора је 521.590 динара без ПДВ­а.

МЗ СЕНАЈА

Општина Младеновац донела је одлуку о додели уговора о јавној набавци извођења додатних (не­ предвиђених) радова на реконст­ рукцији објекта за потребе МЗ Се­ наја ­ I фаза понуђачу СЗГР Омега Велика Иванча. Вредност уговора је 628.849,12 са ПДВ­ом.

ПОД КОШУТИЦОМ

Град Београд Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове објавио је Јавни увид у нацрт Пла­ на детаљне регулације постројења за експлоатацију пијаће воде и wellnes и spa центра КО Кораћица са Извештајем о стратешкој проце­ ни утицаја Плана на животну сре­ дину. Јавни увид обавиће се до 4. августа 2020. године, сваког радног дана од 9 до 18 часова, у згради Градске управе града Београда, у ул. 27. марта бр. 43­45 (у сутерену) и у згради општине Младеновац, Јанка Катића 6. Иформације о пре­ дложеним решењима заинтересо­ ваним лицима даваће представник обрађивача, од 12 до 18 часова, уторком у згради Градске управе града Београда и четвртком у згради општине Младеновац, Јанка Катића бр. 6. Примедбе на плани­ рана решења, у писаном облику, могу се доставити Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, преко писарнице у ул. Краљице Марије бр. 1, закључно са 4. ав­ густом 2020. године.

6

DNEVNIK

А ШТА ЈЕ ВРЕМЕ?

среда 22. јул 2020.

УДРУЖЕЊА

ТЕ К ТР Е Н УТАК У В Е Ч Н ОСТИ . После 593 године деспот Стефан посреди нас. Слово љубави мом вољеном Стефану Високом 1 4. по реду.

дође до Бајазита али је он одбио да се повуче. Стефан је повео са собом његовог сина Сулејмана а задивљен његовом храброшћу Тимур је наредио да се Срби пропусте и дозволи им се да напусте бојиште. Током борби кнез Стефан је рањен. У повратку се сукобио са Бранковићима потпомогнутим османским снагама у Трипољу код Гра­ чанице. Победа му је омогу­ ћила да се врати на престо. Почетком 1405. године избила је велика побуна ло­ калног становништва у Ска­ дарском крају против млета­

Д

епот Стефан Лазаре­ вић, 593 године од ка­ ко се упокојио 19. јула (по старом календару), причао је о својим биткама а речи је изговарао песник Де­ јан Лазаревић. На истом ме­ сту, 19. јула лета Господњег 7528. година од постанка св­ ета, поред кенотафа у порти цркве Светог пророка Илије у Црквинама у пратњи верног сокола Љубише. Рођен је у Крушевцу 1377. године а после поги­ бије оца кнеза Лазара 1389. године владао је уз помоћ мајке Милице Хребељановић до свог пунолетства 1393. го­ дине. Имао је титулу кнеза до 1402. године. Као осман­ ски вазал, млади Стефан је предводио српске помоћне одреде у биткама на Ровина­ ма, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду до­ био звање деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године, ступио је у ва­ залне односе и са угарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд (у који је 1405. године сместио своју престоницу), Голубац и друге поседе, а касније (1411) и Сребреницу. Почео је Деспот своје пр­ иповедање од прве битке на Ровинама 1395. године када је први пут лично предводио српске помоћне одреде у ос­ манској војсци. Походу се пр­ икључио и српски великаш краљ Марко Мрњачевић а Деспот нам је испричао како

је ту погинуо Краљевић Мар­ ко. Та победа против влашког војводе Мирче Старијег пок­ ренула је последњи велики крсташки поход у коме учес­ твују снаге из Енглеске, Фра­ нцуске и Немачке. До окр­ шаја је дошло код Никопоља. Када је турска пешадија била разбијена притекао је у по­ моћ са својим пробраним ви­ тезовима (15.000) и нанео највећи пораз крсташима. После тога је причао о по­ ходу на Босну (1398) када је одустао због изузетно јаке зиме и вратио се свом крају. Са Бајазитом је учество­ вао (1402) у бици код Ангоре против Тимур­Ленка (Темер­ лан). Татари су опколили Ту­ рке и заробили Бајазита и његовог сина Мусу. Са својих 5.000 оклопника пошао је да ослободи Бајазита. У више наврата је пробијао против­ ничке редове и успео је да

чке власти. Да помогне сес­ три Јелени и сестрићу Балши деспот Стефан учествује и у том сукобу који је вођен три

године без великих битака... И тако редом. Учествовао је у сукобима између Мусе и Сулејмана у Цариграду, по­ мирио се са Ђурађем Бран­ ковићем, Мурат II Упада у Србију... И тако цео живот, са две дубоке ране на десној бутини и десном рамену које никада нису стигле да зара­ сту. У суботу, 19. јула 1427. године, је у лову пао са коња а према наводима његовог биографа, последње речи су му биле: „По Ђурђа, по Ђур­ ђа“.

ПЕСНИК ЛАЗАРЕВИЋ

Песник, оснивач братства “Вожд” (2007), негује сећање према Високом Стефану. ­ Сада се налазимо пред рељефом и пред његовим кенотафом. Као што видиш и кенотаф је обновљен, изву­ чен је из земље 10 центи­ метара, исправљен, дрени­ ран и добио је сасвим добар изглед. Пре 14 година на овом месту сам одржао своју прву беседу. Од тог времена не стају стихови, приче, саз­ нања и готово све што сам о њему написао претворио сам у беседе, стихове... Добио сам дар од Бога да могу то да радим. Овде је и преди­ ван рељеф са деспотовим ликом који је урадио акде­ мски вајар професор Зоран Ивановић. Ово је најверодо­ стојнији лик који одражава његов карактер а на њему је и круна коју ево и ја носим. Рељеф је урадила ливница Кременовић. Стихови на ре­ љефу су моји, желео сам да се на тај начин узидам у дело следбеника деспота Стефа­ на. Пре пар година сам до­ био велики комплимент од новинара Политике. Видели су стихове, не пише ту ко је аутор, и написали у новина­ ма “стихови непознатог пес­ ника из Средњег века”. Већ сам се помирио да живим у Средњем веку са свим овим што носи овај наш савреме­ ни век цивилизације и некул­ туре. Средњи век је био век великих људи културе, свега.

Пројекат Удружења ­ корак ка бољем друштву је суфинансиран из буџета Републике Србије ­ Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

среда 22. јул 2020.

DNEVNIK

7

УДРУЖЕЊА

Н А Ш П Р О Ј Е К АТ Удрење ментално недовољно развијених особа „Делфин“

К Р У Г. . . У

Како све то постижеш, временски и финансијски?

­ Све су ово поклони. И одежда, круна, скиптар, мач од људи који су следбеници те врсте културе коју си ви­ део и слушао како изгледа. Имам пријатеље који ме ра­ зумеју јер ово су велики тро­ шкови. Припреме трају по два месеца и човек постаје богат духовно, нема овде материјалног богатства. Да­ родавци су ме замолили да не кажем никоме имена и мислим да је то хришћански, православно. Овде се људи моле, пред овом иконом, и сви космајски манастири им­ ају рељефе деспота Стефа­ на Лазаревића, то је трајно.

Приближава се прослава 600 година од смрти деспота Стефана, да ли те је неко звао да се укључиш?

­ Не, не. Ја сам давно укључен. Сасвим је други смисао тих јавних манифе­ стација где се громки људи појаве на само једно виђење и забораве ко је и шта је ур­ адио деспот Стефан. Скуп­ љам бисере изречене о Де­ споту као да је овде пао са коња јер није знао да јаше. На коњу је јахао по целој Ев­ ропи са својим посекотинама и ту је пао и преставио се Богу. Ране му је лечио тра­ вар из ове околине а онда је из Дубровника дошао лекар Данило де Пасионис који му је кости повезао златним Ки­ нчеровим клиновима, до пе­ рфекције урађеним на два места где је био посечен из­ обилно. Завршавам разговор са песником и великим позна­ ваоцем Деспотовог живота са цитатом о месту смрти Високог Стефана ­ "изуј об-

ућу са ногу својих, јер земља на којој стојиш је света земља!" Милан Јанковић фото: Хаџи Марко Вујичић

дружење МНРО „Дел­ фин“ постоји већ 20 го­ дина и многе генрације наших суграђана наш­ ле су своје место и речи под­ ршке у овом Удружењу. На конкурсу за суфинансирање удружења општина Младено­ вац је МНРО „Делфин“ за ре­ ализацију пројеката „Круг“ доделила ср­ едства. Да бисмо боље разумели а и подржали Удружење и пројекат аут­ ори су нам ближе објас­ нили пројекат „Круг“.

ПРОЈЕКАТ КРУГ

„Kада вам неко учини добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела.“ ( В. Јеротић), само на тај начин можемо опстати. У оквиру пројекта радиће се на личном напретку деце и омладине који се постиже кроз: *Едукативне и креативне активности, реедукацију пси­ хомоторике, радионице соци­ јалног функционисања, обуку за самопослуживање и одр­ жавање хигијене, спортске активности уз физиотерапеу­ тски надзор, рад на рачунару, бригу о цвећу и кућном љу­ бимцу, а социјална видљиво­ ст кроз приказивање њихо­ вих радова на изложбама, наступима на јавним скупо­ вима, утакмицама, као и по­ јављивањем и посетама – ус­ тановама, значајним догађа­ јима, излетима, са потенци­ рањем на њиховом наученом лепом понашању – адекват­ ном за дате ситуације.. * Развијање другарства са другарима из суседних оп­ штина, прославе рођендана и значајних верских и држа­ вних празника, је нешто што децу највише весели. А за родитеље ће бити организована: * „Мала школа родитељ­ ства“, на којој се прорађују бројне теме и дилеме из сва­ кодневног живота породице са едукованим стручњацима удружења.

* Посебну па­ жњу ове го­ дине ћемо обратити на децу из спектра аутизма, јер им је помоћ нео­ пходна, a број све већи. Окупићемо ро­ дитеље на триби­ ну, пружити подршку њима и деци.

ЖЕЉЕ

Желимо да ублажимо ст­ игматизацију популације на­ ших суграђана са сметњама у развоју раном стимулаци­ јом развоја, улагањем у пре­ остале способности старијих чланова, показивањем широј заједници шта све они могу, а породицама пружимо пси­ хо­социјалну подршку, од св­ акодневних, до размишља­ ња, шта када не буду могли да се брину о њима.

служивање. Све активности су бесплатне. Иначе деца могу да дођу само на савет, дијагностику...

ДО СКОРОГ ДРУЖЕЊА

Надамо се и очекујемо као и Удружење МНРО „Де­ лфин“ да ће ова ситуација са корона вирусом проћи и да ћемо се ускоро заједно оку­ пити и дружити. Испратиће­ мо реализацији пројекта „Кр­ уг“ и надамо се да ћемо пру­ жити подршку Удружењу, ње­ говим члановима и стручном ти­ му.

RDM

СТРУЧНИ ТИМ

Координатор програма и индивидуалног рада са де­ цом је Оливера Марковић, МА дефектолог, редукатор психомоторике, системски породични терапеут у едука­ цији. У раду учествују и стру­ чњаци: Станковић Јована ­ МА дефектолог­олигофрено­ лог за рад са децом из спек­ та аутизма, Марија Живковић – логопед у делу програма причаоница а Сандра Тагић и Ана Ђуровић радиће у уме­ тничкој радионици и самопо­

Д

рага браћо и сестре, због тренутне ситуације у нашој земљи, а у вези са корона вирусом, наша манифестација "Играле се делије" се одлаже за крај августа. Уколико буде било неких промена, као и о прецизнијим информацијама у вези реализације манифестације, бићете благовремено обавештени. Свако добро!

8

DNEVNIK

ЗАПИС

среда 22. јул 2020.

ЗАНИМЉИВОСТИ

СРБИЈА НОВЕ БИТКЕ БИЈЕ

З А РАЗ ВОЈ И Н ДУСТР И Ј Е Концепт индустрије 4.0 прва је понидола Немачка још 2011 . године. У међувремену, 38 држава је направило своје дигиталне платформе.

Некада је најважније би­ ло направити машину која ће да замени човека у тешком или опасном и захтевном ра­ ду. Међутим, у овом нашем времену располажемо маши­ нама и уређајима који међу­ собно комуницирају, уче, са­ ми себе поправљају. И што је најважније, на истој произво­ дној линији са истим алатима уз помоћ вештачке интелиге­ нције стварају различите пр­ оизводе. Чак се и не тражи непосредно присуство чове­ ка. Развој дигиталних техно­ логија и интернет омогућили су развој паметних фабрика или индустрије 4.0. У том процесу савремени инжење­ ри преузели су главну улогу. У све поре живота утиснули су своја знања. Од макро, преко микро па до нано жи­ вота они стварају уређаје без којих би наша свакодневница била сасвим другачија.

ЗАУСТАВИТИ ОДЛАЗАК МЛАДИХ...

Концепт индустрије 4.0 прва је понудила Немачка 2011. године. У међувремену, 38 држава направило је своје дигиталне платформе индус­ тријског развоја. Реч је о но­ вој парадигми индустријске производње која ће обележи­ ти долазеће године и деце­ није. Потребан нам је српски концепт индустрије. Ми га имамо и већ га реализујемо. Наша разматрања нудимо

Србији на разматрање и до­ градњу. Дигитализација и ау­ томатизација су донеле мно­ ге предности али су истовре­ мено отвориле многа живот­ но значајна питања. Један од главних изазова развоја јесте да ли ће ти алгоритми које креирају људи у одређеном тренутку бити у стању да за­ мене баш те људе, да буду интелигентнији од тог човека ствараоца. За сваки такав производни процес још је важно шта би се десило ако би нека од компоненти у лан­ цу информационо комуника­ ционих отказала. Да бисмо се ослободили да правовре­ мено одговарамо на те иза­ зове неопходни су нам врху­ нски инжењери са теоријским и практичним знањима из машинства. Произилази да ново индустријско доба зах­ тева нов приступ образовању инжењера. С тим сазнањем покренута су четири нова ст­ удијска програма из напре­ дних технологија на факул­ тетима универзитета у Бео­ граду, Крагујевцу и Нишу. За ове подухвате иницијативу су дале – организација Дигитал­ на Србија и Влада републике Србије. Програми су креирани по највишим европским и светс­ ким стандардима за 21. век. Другим речима, примарни циљ је образовање нове ге­ нерације инжењера и квали­ фикованих радника који ће

Другим речи­ ма, отвориће се и контра­ процес њихо­ вог повратка “кући”. конкурентно развијати нове производе и тех­ нологије. Наша ам­ биција је да кроз обра­ зовни и развојни процес постанемо креативне инду­ стрије у којој је новоство­ рена, интелектуална вред­ ност највећа резултанта. То ће домаћој привреди омогу­ ћити да досегне циљно мес­ то у глобалном ланцу вред­ ности. То јесте велики изазов али и прилика за наше кад­ рове, инжењере и раднике, за нова доказивања и изазо­ ве. То је амбијент који омогу­ ћава да таленти остану у земљи, да налазе алтерна­ тивне послове у постојећим и да оснују своје компаније. Зато је важно да сви заједно – академска заједница, прив­ реда и држава Србија ради­ мо на изградњи потребне ин­ фраструктуре која ће бити довољна да се омогући уб­ рзани привредни развој зем­ ље. Тиме ће се отварати но­ ва радна места и зауставити даљи одлив висококвалифи­ кованих младих кадрова.

ПОЗИВ ЗА ЧЛАНСТВО У

ЦР КВ Е Н И ЖЕ Н С КИ ХОР

ДИРИГЕНТ И ПРЕДАВАЧ : Проф. Милан Милијановић ГДЕ : Црква посвећена Благовестима у Рајковцу КАДА: Кад год вам одговара, у договору са професором КО: Сви, који желе и воле да певају. Све даме, које

желе да молитвено учествују на Литургији, јер је и литургијско певање молитва. НАЧИН РАДА: Једноставан. Професор је спреман да са сваким појединачно држи часове, а потом саборно (хорски) УТИСЦИ : Као формирана дугогодишња певачица, мислила сам да ми у музици мало шта представља изазов, али знање које сам добила уз несебичну помоћ професора, је вредно злата. Моја жеља да на неки начин захвалим Богу за таленат и добијени алат је испуњена. Немојте се бојати колико сте талентовани, јер ће вам професор помоћи да будете најбољи у оквиру својих могућности. Чланство и рад се не наплаћује. ­ Јасмина Нумић ЦЕНА: Ваша добра воља и мало слободног времена. КОНТАКТ: проф. Милан Милијановић 064 8107999

U

МОЖЕ ЛИ СРБИЈА БРЖЕ НАПРЕД

Да ли је “златно доба” ипак могуће, питање је сад? Наравно да је могуће али у добро уређеној држави с ја­ ким институцијама у којима раде високомотивисани стр­ учни кадрови и у којима по­ стоје јасна правила напредо­ вања и одговорности. Да ли је то код нас могуће? Зашто не ако хоћемо. У томе бисмо најмање зависили од других. Уверљивим сигналом да хо­ ћемо такву државу многе би зауставили да не иду напо­ ље и многе охрабрили да се врате, поготово оне који не одлазе или нису отишли иск­ ључиво из економских раз­ лога. Дакле, може се и мора боље. А то боље подразуме­ ва развојну политику коју ут­ врђују и воде државници уз помоћ најбољих кадрова које имамо и овде и све више напољу. Стручњаке имамо свих профила али немамо довољно квалификованих радника, мајстора и то је “главна фора” ­ без одговора. Слава Ж. Тодоровић

OBJEKTIVU

П АУЗ А

Наш сарадник др Олга Лекић послала нам је ову фотографију уз коментар: "Данас поподне у пролазу, сам фотографисала, ову симпатичну сцену радника на паузи. По мени била је тако "животна"". РДМ

С Р Е Ћ Н А ДЕ ЦА

среда 22. јул 2020.

DNEVNIK

Сва моја сећања из раног детињства, везана су за пе­ риод после рата. Покушавам да избацим онај фамозни ра­ скорак између генерација са питањем себи, имам ли пра­ во да будем судија садаш­ њем времену? Данашња де­ ца, све ми се чини, не знају колико су срећна. Посматрам их како путују из школе кући јездећи преко Варовница, ас­ фалтним путем и пристојним аутобусом. Мојој генерацији, тако нешто, није припадало ни у машти. Били смо срећни ако нас некада на путу за Младеновац, када смо се враћали са недељног одлас­ ка кући, повезе задружни тр­ акториста на приколици. Уг­ лавном, што смо говорили, ципел­цуг два сата, дванаест километара до Шепшина. И опет, били смо срећни јер смо имали наду. Времена су била таква да су и та наша наивна надања, била забри­ њавајућа. Као после свих ра­ това, пратила нас је немаш­ тина и били смо задовољни ако добијемо неки комад одеће из стране помоћи и обезбедимо хлеба за сваки дан. Ту су и неке сушне и гл­ адне године, које су ми ос­ тале у памћењу. Одрастао сам са млађом сестром у по­ родици сиромашног сеоског занатлије који је допуњавао приходе из пољопривреде. Мајка и ми као деца, надни­ чили смо у ондашњем пољо­ привредном добру, како се звало, Доња Дубона. Тих го­ дина, отац је правио столице, једном човеку за четири ки­ лограма кукуруза по комаду. Не, није грешка, четири кило­ грама кукуруза по комаду. Дванаест столица за дванае­ ст дана. Држава је отворила пекаре по селима да прехра­ ни становништво. Нема про­ даје брашна, искључени шп­ екуланти и препродавци. У Београду бонови за хлеб из „Гранапа“. Не вреде ти паре ако немаш бон, нема хлеба. Нама је најближа пекара, би­

СТР ЦИ ЦА Влашко Поље 8201 722,

ла у су­ седном селу Дуб­ они. Једном приликом дођем на ред када је нест­ ало хлеба. Нема враћања, продужим за Умчаре, нарав­ но пешице и срећан се вра­ тим кући носећи векну од два кила, преко Казиног Брда. Дешавало се то једног лета пред жетву, када је, обично, понестајало хране из наше производње због суша и ма­ лих приноса. Гледали смо у небо и молили се да дочека­ мо вршидбу без градоносне туче. После вршидбе, са дру­ гим дечацима, да се захле­ бимо, носио сам завежљај жита на леђима у Влашку у млин. Млинар нам није узео ушур и ми смо вратили кући тазе самлевену мељаву, по мало гњецаву али нашу. И срећни. Пред вршидбу, отац и мајка раде у Дубони да за­

9

ЗАНИМЉИВОСТИ

раде неку готовину. Сестра и ја вадимо мла­ де кромпириће, перемо их, утрља­ вамо мало соли и печемо у шпорету. Носимо их и роди­ тељима за ручак, тако два дана без хлеба. Сада бих могао да проведем и месец дана на кромпирићима. Онда ме је пратио страх од неиз­ весности. Шта ће бити са на­ ма када поједемо кромпири­ ће? О драми коју је прежи­ вљавала држава, тих година, праву истину сазнао сам мн­ ого година касније. Тада нам није било доступно, поготово нама деци. Глад је захватила све источноевропске државе. Једини у свету који су имали тржне вишкове жита биле су САД и Канада. Тито упути у Америку Светозара Вукмано­ вића­Темпа да преговара о куповини. Сренуо му је паж­

Прича за лаку ноћ

њу да не љути Амере у ситу­ ацији када морамо да моли­ мо, знајући да је овај пргав човек. Прими министар за трговину Темпа и изнесе му услове као и за остале купце. Продаће жито за динаре који ће остати депоновани у наш­ ој банци а они ће их употре­ бити када буду желели. То је значило и економску опасно­ ст за младу државу. Темпо се наљутио. Прекида прегово­ ре. Министар га пита шта ће да једу јер нема других про­ даваца? Темпо узвраћа кон­ статацијом да су у босанским шумама јели кору са храсто­ ва и преживели. Преживеће и сада али ће добро упамтити ко су нам пријатељи у свету. Шаље телеграм Титу и оба­ вештава га о прекиду пре­ говора. Враћа се кући. Нара­ вно, пре наших Амери су прочитали телеграм и ујутру Темпа прима потпредседник Ричард Никсом, по налогу тадашњег председника Двај­ та Ајзехаурера, прославље­ ног војсковође у ослобађању Европе. ­ Одлучили смо да вам поклонимо жито и дове­ земо нашим бродовима до Ријеке, ­ каже Никсон, ­ али под једним условом. ­ Не пр­ ихватам никаква условљава­ ња, ­ каже Темпо. Никсон на­ ставља ­ да те паре које до­ бијете продајом жита грађан­ ству употребите за инвести­ ције, које ће се сматрати пок­ лоном народа Америке Југо­ славији. Тако је почела град­ ња Јадранске магистрале и Института за мајку и дете на Новом Београду, захваљују­ ћи поклоњеном житу из Аме­ рике. Од тада, памтим, почео сам да једем бели хлеб а проју сам игнорисао скоро двадесет година. Сада је др­ уга прича. Посматрам децу која не знају колико су срећ­ на. (Догађаји истинити)) Драгослав Жика Обрадовић

самопослуга

7-21 часова, недељом 7-1 6 часова

ГРАЦИ Ј А Селтерс бања

КАФЕ КРАЉ

10

DNEVNIK

ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ

ИНФО

Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241­425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094

Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988

МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ

- Autoelektri~arska radwa

"Dot mobi"................. 060/368-6624 ­

Молер "Ицан" ..............064/3400775

- Elektronik "Dule" ......063/262­621

Сабор Светог архангела Гаврила

Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ Апотека "Београд" ................8233­679 Апотека "Сана"..................... 8230­157

ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ

Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231­260 8233­980, 8230­891

JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231­ 014

ОСИГУРАЊЕ

Агенција за осигурање

..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45

"Шпиро"......................... 063/8132­074

- Servis mobilnih telefona

среда 22. јул 2020.

­

Обућар

"Васа" ...........064/000­5660

AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 ­

Мото-сервис "Неша" ...064/1191509

Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла, а други 26. јула. Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости. Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије. Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.

Следе: 26. јул ­ Сабор светог арханђела Гаврила 30. јул ­ Света великомученица Марина – Огњена Марија

TRGOVINSKA RADWA

MIMA

MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац

011/823 26 20

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 23. до 29. јула 2020. макс. t мин. t

23.

24.

четвртак

петак

субота

31o 18o

30o 17o

31o 17o

25.

26.

27.

недеља понедељак

27o 17o

27o 15o

28.

29.

уторак

среда

26o 15o

26o 14o

ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 DNEVNIK

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466­336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/

Мистерије прошлости (9) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић

Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе. ЦРНА ГОРА “СРПСКА СПАРТА”

Црногорци су се осећали на­ следницима Немањића и Црно­ јевића, јер било је познато да је и сам Стефан Немања рођен кр­ ај Рибнице у Подгорици. Цетињ­ ска митрополија је брижно него­ вала култ српског царства. Када паша Ћуприловић 1714. године ратује са Црногорцима чувени јунак Вукота Мрваљевић дови­ кује у турски одред: Вала Турци злуд нас гоните уз ова брда... Никада нас нећете покорити него ћемо се борити док и једног Цр­ ногорца траје”. Његош је идејни творац црногорске капе. Црвена чоха завијена је около црном свилом, коротом, то је знак жа­ лости за изгубљеним српским царством. На црвеном пољу ог­ рађен је крајичак поља са пет златних полукругова. На загра­ ђеном делу је двоглави орао, си­ мбол круне Немањића. Стари монаси манастира Хиландара причали су 1859. године Љубо­ миру Ненадовићу о једном игу­ ману, Црногорцу. Био је висок, крупан, црне браде до појаса. У његовој ћелији висиле су његове гусле и његово сребрно оружје, дуга пушка, две мале пушке и велики нож. Строго је држао ред у манастиру и увек подсећао: Ја сам Црногорац. Хиландар је моја кућа, ја не дам да пропада... Ово су зидали моји српски краљеви, нијесу бугарски и грчки”. Уз гусле је често певао јуначке песме. Црна Гора у 19. веку из косо­ вског мита и сама израста у мит. Називају је “Српска Спарта”, “Кр­ уна српске драгости и камење”, слободарском колико и “Красном тврђавом”. Она је дакле емана­ ција косовског култа. Њен кнез Никола I Петровић Његош пева: “Овамо онамо, за брда она Милошев кажу пребива гроб онамо покој наћи ћу души кад Србин више не буде роб”

Највеће признање за јунаш­ тво у Црној Гори је Орден Оби­ лића. Косовски завет, где год се селимо наш народ је у крви но­ сио и с колена на колено прено­ сио. Као што је Филип Вишњић у опседнутој Лозници продужио песму свога стрица Марка док су Турци старину на вешала води­ ли. “Стољетни плам јавора, јаук гусала претворио се у сијевање

ханџара”. Име, вера и косовски мит народа опстајали су и на тврдом камену за који само орао и бор својим канџама могу да приону.

ВЕЛИКАШИ ПРОКЛЕТЕ ИМ ДУШЕ

11

РЕАГОВАЊА

Убрзо после смрти цара Сте­ фана Душана Немањића, 1355. године велико и моћно Српско Царство, старо тек једну деце­ нију, почело је да се распада. На престолу се налазио Душанов син Стефан Урош, познат у на­ роду као нејаки. Урош који није могао да спречи сукобе између српске властеле. Душанови нам­ есници у освојеним земљама почињу да се осамостаљују а Симеон (Синиша) Урош Нема­ њић, Палеолог проглашава се за цара. Српска властела на свом сабору 1357. године ипак пружа подршку Урошу. За владе Урошеве највећи углед и власт имао је српски ве­ ликаш Војислав Војиновић, ста­ вилац на двору цара Душана и хумски кнез. Владао је области­ ма између Рудника, Дрине и Ко­ сова и мора између Боке Котор­ ске, Дубровника и Стона. Свом имену додао је и владарско име Стефан о чему говори и натпис на његовом гробу: “Месеца ок­ тобра, 25. дана, престави се раб Христа бога Стефан а зовом ве­ лики кнез Војислав све српске, грчке и поморске земље”. После његове смрти, 1363. године, оја­ чала су браћа Мрњачевићи, Ву­ кашин и Угљеша, обојица Жупа­ ни у Душаново доба а затим де­ споти. Вукашин је затим круни­ сан за краља с одобрењем цара Уроша и ту титулу је наследио његов син Марко. Мрњачевићи су држали Македонију а Вукашин се потписивао као краљ Срба и Грка. Слава Ж. Тодоровић

ВАРОШК Е ПРИЧЕ

КАДА ДУША

З А Л У ТА

Кажу да човекова душа после смрти лута још 40. дана свуда по свету, а највише посећује места и људе, које је највише волела. Међутим, деси се да човек крене да лута мноого пре смрти. Једна од таквих душа се обрела у Младеновцу. У радничком сакоу, седе главе, са кесом међу кошчатим радничким рукама, као сенка би се приближио башти Краља. Стао би до првог стола и дуго гледао у ТВ. Другог дана ме је питао за чашу воде, сео за сто и заспао. Гледала сам га тако заспалог и успела да га фотографишем. Повремено би се трзнуо из сна од неког јачег звука, помисливши да ће га неко отерати одатле. Пришла сам му са осмехом и приупитала га ко је и одакле је. Одговарао ми је стидљиво, као да једва чека да престанем да га пропитујем. Лутајућа душа је сада имала име. Милован Прокић из села Осечина, код Ваљева. Некада је радио у Младеновцу и вероватно је то био разлог да се обрео у нашем граду. Надам се да су га неке лепе успомене довеле. Не верујем да је баш свестан, колико се Младеновац променио и да више није баш тако сјајно и бајно, као некада, када је овај град имао две индустријске зоне и силне фабрике. Рече ми да спава код неког пријатеља, али није хтео да каже код ког, само је спустио главу. Поставила сам његове фотографије на фејсбук са питањем да ли га неко тражи. Тек тада се отворила књига ове лутајуће душе. Некада је радио по целој екс Југославији. Добар радник је тада био цењен и тражен. Металоглодач, рекоше ми његове колеге из Крушика, увек добар, тих и вредан. Родна кућа у Осечини је пала. Тамо га ни рођени брат не жели. Рекоше ми да има ћерку у иностранству (она се још није огласила). Дуго је живео у Ваљеву као подстанар, али највише је спавао и бивао око ваљевске железничке станице. Никада није просио, али људи су му давали и нудили. Једна од информација је била да је био смештен у неки дом, али да му ово није први пут да одлута. Ако је то тако, питам се који је то дом, коме није фрка, ако му фали резидент. И таман, када су се јавиљи људи са свих страна (његове бивше колеге и Осечани, Ваљевци и многи други) у жељи да помогну овој лутајућој души, Милован је нестао. Виђен је пар дана на тргу, али поред Краља више није пролазио. Ако га неко види, нека му каже да има људи, који се брину и желе да помогну, као једна наша суграђанка, која му је платила пљескавицу у Зоом­у да дође, ако је гладан. Реците му да га чекају бивше колеге из Крушика и да не брине где ће спавати. Реците му да није сам на овом дуњалуку. Реците му... ма знате и сами шта ћете му рећи, када га угледате. Јасмина Нумић Music box

Ћ ОР И Н О ШЕ

DNEVNIK

ПЕ

среда 22. јул 2020.

12

DNEVNIK

Кошаркашки клуб ББ Баскет

КОШ АРКАШ КИ КАМП

среда 22. јул 2020.

СПОРТ

ПК Гребен

БЛ И СКЕ П Л АН И Н Е Po povratku sa ko{arka{kog kampa KK BB Basket je svoje utiske podelio sa nama.

Grupa od 36 igra~a kluba sa 2 trenera se vratila sa letweg BB Basket ko{arka{kog kampa 2020 koji se odr`avao u Krupwu u Hotelu Grand spa - wellness, a koji je trajao 8 dana. Trenirali su na otvorenim ko{arka{kim terenima pored hotela. Na raspolagawu su imali i sportsku halu sa 6 ko{eva i vrhunskim uslovima. Pored toga imali su i trim stazu, fudbalski teren, ko{arka{ki teren sa gumiranom podlogom, staklenim tablama i zglobnim obru~evima. U sklopu hotela imali su i zatvoreni bazen koji su koristili kao relaksaciju i opu{tawe posle napornih treninga {to je deci bilo posebno od koristi.

Pored mladenova~kog kluba, u hotelu su boravili i rukometni klub Vojvodina iz Novog Sada, stonoteniski klub iz Novog Sada, fudbalski klub Zemun i drugi. Obzirom da je ove godine bila specifi~na situacija zbog virusa, koji je na `alost i daqe aktuelan, kao i zbog vanrednog stawa koje je bilo

u Krupwu ve~e pred polazak zbog izlivawa reka i poplava usled obilnih ki{a, postojala je bojazan i dodatni pritisak kako }e sve prote}i... Me|utim, sve je proteklo najboqe i nije bilo nikakvih problema. Vreme je svih sedam dana bilo sun~ano, nije bilo povreda, osim nekoliko sitnih prehlada igra~a koje su re{ene u jednom danu. Mo`e se konstatovati da je kamp zavr{en na najboqi mogu}i na~in. Deca su dobro trenirala, starija grupa 3 puta dnevno, a mla|a grupa 2 puta. Odigrana je i jedna prijateqska utakmica (stariji de~aci) protiv lokalnog ko{arka{kog kluba iz Krupwa. U sklopu kampa deci je organizovano i takmi~ewe u 7 disciplina u 2 kategorije. Finalisti svih takmi~ewa su nagra|eni medaqama. Tako|e, svako dete je na kraju boravka u Krupwu dobilo diplomu za u~e{}e i zaista su je zaslu`ili obzirom na pona{awe i odnos koji su pokazali. Pored takmi~ewa deci su organizovane vanko{arka{ke aktivnosti. Jedno sjajno iskustvo i pre svega velika korist za decu. Извор: КК ББ Баскет

Planinarski klub "Greben" prethodnog vikenda je organizovao jo{ jednu akciju.

Posetili su Ov~ar i Kablar.

Poslali su nam sliku sa ovog planinarskog dru`ewa koje se uvek zavr{ava isticawem zastave kluba. Ina~e klub je osnovan aprila 2012. godine sa idejom da doprinese afirmaciji i promociji planinarskih sportskih disciplina gra|anima Mladenovca i Sopota.

Klub je organizovao preko 350 planinarskih akcija u zemqi i inostranstvu. Naj-

EVA

[TAMPARIJA

vi{e i najmasovnije akcije se prave na na{em Kosmaju: u prole}e za decu “Greben~i}i”, u jesen velika akcija za planinare iz cele zemqe “S Grebenom”.

Ali ipak najve}i uspesi kluba su u disciplini visokogorstvo. Popeli su se: u Himalajima Island peak, na Kavkazu Zapadni Elbrus, Kilimanxaro, u Alpima Mont Blan, Damavand, kao i vrhove, Austrije, Slovenije, Balkana...

Do slede}ih akcija...

RD

0 6 4 /2 5 4 9 - 1 3 2 d n e v n e @g m a i l . c o m

АТЛЕТИКА

Po{tovani qubiteqi atletike, Ovom prilikom imamo veliku `al da Vas obavestimo da }e zbog uvo|ewa novih mera Vlade Republike Srbije (okupqawe ograni~eno na 10 osoba), a zbog pandemije Korona virusa slede}a takmi~ewa biti otkazana za 2020. godinu: 1. Internacionalni miting “Memorijal prof.

Aleksandar Marinkovi}” u kategoriji starijih juniora/ki.

2. Ekipno prvenstvo Beograda za starije pionire/ke Za nastavak sezone (ako se za to stvore uslovi) bi}ete blagovremeno obave{teni.

Sportski pozdrav, Atletski savez Beograda

EV A

ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8

ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а

D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2