Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK среда, 29. јул
2020. година / број 201
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
У СУСРЕТ ДАНУ ОПШТИНЕ У недељу 2. августа Младеновац слави свој 1 27. рођендан. Тада је указом краља Александра Обреновића Младеновац проглашен за варош.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ У ПАРКУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
П РОСЛ АВА DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
среда 29. јул 2020.
фото: Раде Јовичић У петој години рада и после издатог 200. броја, ма ла редакција Дневника мла деновачког се окупила да прослави јубилеј. Поред Ми лана Јанковића, уредника и власника Дневника били су још: Др Олга Лекић физија тар, балнеоклиматолог, сли кар и успешан фотограф. Њене сјајне фотографије, за које добија многобројне на граде на изложбама, красе и наше странице. Запажене су њене фотографије на насло вним странама. Жика Обрадовић – путо писац упознавао нас је са излетима младеновачких пе нзионера и лепотама Србије. Упознали смо његове Шеп шинце, сликара Милету Ви торовића али и вредне дом аћине који су сами оспосо били чесму у центру села. Посебне су његове приче за лаку ноћ о истинитим догађа јима и са правим именима. Слава Ж. Тодоровић –
пише о граду под Космајем, поред пруге што снива снове дуге. Упознао нас је са сва ким кутком Младеновца, при вредом, историјом али и са историјом Србије. Такође је описивао и старе Мледенов чане од којих многи нису ви ше међу нама.
Радован С. Живановић
– бивши фудбалер и верни пратилац ОФК Младеновац. Захваљујући њему наши чи таоци прате сва дешавања на стадиону Селтерс а како ми рече један читалац, када прочитам извештај као да сам гледао утакмицу. Стеван Влајић – почео је само јако са Прелетачевићем и Прилепком, пар дана после првог броја Дневника. Од та да је често на нашим страна ма а писао је и сликао велику пљачку Маковице. Јасмина Нумић – звана Пера. Певачица која је имала много наступа са рок групама а сада пева и у црквеном хо ру. Праћена је и читана њена
колумна Перино ћоше а она каже да није знала да уме да пише све док је ја нисам на говорио и убедио. Испоста вило се да је било добро што ме је послушала. Раде Јовичић – кларине тиста. Његов Београдски Ак устични Оркестар (БАО) познат је широм света. За Дневник је прво испричао лепу стављен спо причу од поче меник Деспоту, така у КУДу квалитету воде Шумадија из за пиће, одла Влашке па до гању опасног свирања у Ди отпада... А нај зниленду, Јапа више су читани ну, Филипини њени чланци из фото: Микијеве ма... Од тада тр културе, промо шљиве аје наша сарадња ције књига, излож Олга Лекић у новинама а пр бе, позоришне пр ави и одличне фо едставе, удружења... тографије. Спречени су били да дођу Мр Весна Јанковић – пе наши верни сарадници јереј јзажни архитекта и најструч Марко Јефтић који наше чи нија особа за екологију у гра таоце упознаје са дешава ду. Пише о уређењу града, о њима у цркви Успења пре погрешном месту где је по свете богородице и Весела
Јевтић .
Знам раније, када нико није пратио одбојку, ка да се спомене Лаза Грозда новић сви кажу одбојка и об рнуто. Исто је и са Веселом и Црвеним Крстом, неодвојиво. Њихово одсутство овога пута је оправдано. Јереј Марко је био на одмору, путовао је по Шумадији а Весела је имала приватне обавезе. Хвала свима на ентузи јазму и истрајности. Настав љамо даље на радост наших читалаца. Милан Јанковић
среда 29. јул 2020.
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
САМО ПИТАМ, КО Ш ТИ ТИ ГРАЂАН Е ?
Поглед са стране
У време короне, проме нио се начин живота. Нема опуштања, на снази су ван редне мере, које већ, знате и нећу да вам препричавам. Само питам меродавну власт ко контролише њихово спро вођење? Слушам на телеви зији да су предвиђене и каз не за непоштовање ових ме ра али још нисам чуо да их је неко у Младеновцу платио. Младеновчани, углавном и у огромном броју поштују ове мере, бар што се тиче ноше ња маски. Међутим, постоје и други грађани, који су као у протесту, против ових мера и меродавних органа. То су они који су „антипротив“ увек као јунак Бранка Ћопића. Немам ништа против њих, нека то исказују на неком другом ме сту а не у трговини или ауто буском превозу. Имају право све докле не угрожавају пра ва других, пре свега право на живот. Они то, управо, чине и нико да их санкционише. И не зна се ко то треба да ра ди, нисам приметио. Навеш ћу пример у аутобуском пре возу. Често сам на линији Младеновац Дубона Шеп шин. Понедељак, аутобус у 8,50 креће за Дубону. Сви пу
EVA
[TAMPARIJA
тници носе маске и покуша вају да направе дистанцу тако што се труде да седну на места која су удаљена од других. На следећој станици, улази средовечни ђилкош, (мислим по понашању) без маске на лицу, вози се до Дубоне. Возач се прави да га не примећује. Истога дана у аутобусу на истој линији, са поласком у 19,40 на Варов ницама улазе два друга ђил коша, пореклом из Дубоне и возе се без маски до Младе новца. Возач се такође, пра ви да их не примећује. Шта се може десити да је један од њих, без маске, носилац вируса а шета аутобусом, то не може да предвиди ни Пре драг Кон? А надлежни не ре агују. Хоће ли неко после овога текста да прегледа ка мере из аутобуса, идентифи кује прекршиоце и наплати им казне? Хоће ли „Ласта“ да бар укаже возачу да је он од говоран за ред у возилу? Си гуран сам да неће бити реак ције. Ако бих и реаговао код надлежних у „Ласти“ или дру где, што се већ видело, до био бих одговор да ће раз мотрити тај случај и упознати надлежне, само да им се ски
0 6 4 /2 5 4 9 - 1 3 2 d n e v n e @g m a i l . c o m
нем са телефона. Дакле, др жаво, ко штити грађане у пр акси а не на папиру? У Мла деновцу постоји друштво за заштиту животиња, азил за псе испод Варовница али не видим ко штити грађане? Они су у слободном ловишту. Ако бих поднео пријаву, а не знам, коме, све ово морао бих лично да доказујем. Сре ћом, сада ме не могу опту жити за лагање, јер камере све виде али надлежни не виде камере а камоли грађа не. За време оне Југославије за коју кажу да није била демократска јер није трпела анархију, ове проблеме ре шавао би обичан ресорни милиционер који би изгред нике опоменуо и указао им на могућност, ако се не пови нују упозорењу, да ће им по ломити ребра. И то би упа лило јер ребра су ребра а виртуелне казне лебде у ваз духу. Данас је друго време и друго име за демократију ко ја није раздвојена од анар хије. Дакле, само питам, ко штити грађане у пракси а знам ко би требало по зако ну? Драгослав Жика Обрадовић
СКУПШТИНА ГРАДА
Председник Скупштине града Никола Никодијевић сазвао је за четвртак, 30. јул, седницу Скупштине града, која ће се одржати у „Сава центру” с почетком у 10 ча сова. ГБ
3
РЕПРОГРАМ ДУГА
Акција репрограма дуга завршава се 6. августа, до када ће корисници по најпо вољнијим условима моћи да закључе уговор о признању дуга и отплати на рате, под сећају из ЈКП „Инфостан те хнологије”. Ово градско пре дузеће позива све заинтере соване кориснике да искори сте прилику и у наредне две недеље репрограмирају сво ја дуговања, јер додатног продужетка акције неће би ти. Од почетка акције до сада, дуг је репрограмирало око 15.000 корисника. У сао пштењу се подсећа да је ЈКП „Инфостан технологије” по окончању ванредног стања, које је уведено услед епи демије вируса „COVID19”, изашло у сусрет и продужи ло акцију репрограма дуга за додатних 90 дана, како би сви заинтересовани корис ници имали сасвим довољно времена да у периоду од до датна три месеца уговоре плаћање својих дуговања на рате, уз отпис целокупне ка мате. Корисницима који закљу че репрограм дуга се отпи сује целокупна камата у слу чају испуњења уговорних од редби, при чему могу да од аберу број рата и жељени модел отплате преосталог дуга. Плаћањем дуга у цело сти отписује се 15 одсто пре осталог главног дуга, за пла ћање дуга на три месечне рате отписује се 12 одсто, за шест рата отписује се 10 одсто преосталог главног дуга, док се за 12 рата отпи сује 5 одсто преосталог гла вног дуга. Сви заинтересовани за репрограм дуга могу да дођу у било коју експозитуру или седиште предузећа сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова, где ће на лицу места добити предлог уговора о признању дуга. ГБ
КОРОНА ВИРУС
Према подацима младе новачког Дома здравља, у периоду од 1. до 22. јула прегледан је 901 пацијент са повишеном температуром и симптомима респираторне инфекције од којих је 106 пацијената упућено на бо лничко лечење. Урађена су 428 ПЦР теста, рачунајући и пацијенте у Ковид боници, од којих је 96 позитивно. По ред тога, урађено је 310 те стова за дијагностику анти тела на вирус Ковид 19. ГОМ
4
DNEVNIK
среда 29. јул 2020.
ДЕШАВАЊА
УРЕЂЕЊЕ ВОДОТОКОВА
ЈВП "Београдводе" оба вило је радове на чишћењу водотокова првог и другог реда. Током овог месеца ур ађено је чишћење, измуљи вање и кошење следећих во дотокова: корито Кланичког потока у дужини од 960 ме тара, Шепшенице у дужини од 600 метара, Велиног по тока на потезу дугачком 500 метара, поток Алинац у ду жини од 1200 метара, Коко рин у дужини од 1800 мета ра, као и корита потка См рдан (400 метара), Серава (400 метара), Лађевац (400 метара), Баташевачки поток (900 метара) и Пуста Кора ћица (980 метара) Иначе чишћење водото кова је у редовном програму одржавања ЈВП "Београдво
ПУТЕВИ
Предузеће "Београд пут" асфалтирало је улицу Трс кова бара у Великој Иванчи у дужини од 1200 метара. А ст ановници улице Каменица у Кораћици добили су нов, ас фалтни пут. Асфалтирана су три крака ове улице у укупној дужини од 875 метара. Екипа предузећа Арбаг асфлатира ла је Пут за Јовиско гробље у Кораћици, у дужини од 540 метара. У Ковачевцу асфалтирана је улица Владимира Степано вића. А становници улице Мали Сокак добили су нов асфалтни пут. Ова улица ду гачка је 200 метара, спаја улице Димитрија Иванчевића
U
МЗ Јагњило - I фаза
Општина Младеновац је закључила уговор у поступку јавне набавке извођења ра дова на реконструкцији обје кта МЗ Јагњило I фаза са добављачем С.З.Г.Р. „Омега монт“ из Велике Иванче. Уго ворена вредност радова је 3.378.788,00 динара без ПДВа.
МЗ Шепшин - I фаза
де". Уведено је 2018. године и врши се два пута годишње, на пролеће и јесен, чиме се смањује ризик од поплава.
Због ванредног стања, чиш ћење је ове године обавље но само једном. ОМ
Општина Младеновац је донела одлуку о обустави преговарачког поступка без објављивања позива за под ношење понуда за јавну на бавку извођења додатних (непредвиђених) радова на реконструкцији објекта у МЗ Шепшин I фаза јер нису ис пуњени услови за доделу уговора пошто благовремено није пристигла ни једна по нуда.
ЗАХТЕВ ЗА ИЗГРАДЊУ ТРОТОАРА У ВЛАШКОЈ – ЈЕДНА "СТАЗА" ЗА СТОТИНЕ БЕЗБРИЖНИХ ГЕНЕРАЦИЈА!!!
и Вагарску и асфалтирана је по први пут. Асфалтирана је и Вовина улица у МЗ "Селтерс", у ду жини од 200 метара. Радови на асфалтирању путева у сеоским месним за
OBJEKTIVU
Komentar sa FB: Pe{a~ki prelaz kod Lastine gara`e da se pod hitno obezbedi boqe jer je malo falilo da nastradaju `ena i dete koji su prelazili na pe{a~kom jer su dva auta stala da ih propuste na pe{a~kom dok je pametwakovi} neki sa audijem proleteo blizu 100 km na sat obilaze}i auta koja su propustala pe{ake, pukom sre}om jer je `ena povukla dete izbegnuta je tragedija, qudi postavite radar ili policiju tu se vozi mnogo preko ograni~ewa. Apelujem na policiju i nadle`ne u op{tni!!! Pod hitno re{avajte kako da usporite saobra}aj na potezu od Lastine gara`e do Vla{kog Poqa!
једницама, по тачно утврђе ном програму донетом на основу иницијатива грађана, биће извођени континуирано, током целе године. ГОМ
ОПАСНОСТ НА ПУТУ
Мештани/ке села Влашка, деценијама су суочени са проблемом који је за њих непремостив, а за надлежне невидљив. То је проблем са тротоаром у ул. Краља Але ксандра I, почев од Поште на почетку па до продавнице (преко пута цркве) на крају ове улице. Онлајн потписивање: https://www.peticije.online/c/26 155035/YUQQPQ
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
Na podru~ju o{tine Mladenovac u prethodnom periodu dogodile su se dve saobra}ajne nezgode sa materijalnom {tetom i jedna saobra}ajna nezgoda sa povre|enim licima. Saobra}ajnih nezgoda sa poginulim licima nije bilo, kao ni razbojni{tava niti te{kih kra|a.
КОМАРЦИ
Суграђани сваког радног дана од 7 до 15 часова могу да пријаве локације на којима примете повећано присуство комараца позивом на бесплатан број телефона 0800000807 или путем електронске поште на имејл адресу: ekologija@gradskacistoca.rs.
среда 29. јул 2020.
DNEVNIK
В Е Л И КИ УС П Е Х
Наши Младеновчани из ученичке компаније „Sixth Sense“ из Техничке школе постигли су велики успех
на Европсом првенству уч еничких компанија. Њихо ва компанија се бавила пр оизводњом помагала за кретање слепих и слабови дих. Заузели су треће ме сто по гласовима публике у конкуренцији 39 тимова из свих највећих држава Европе. Како кажу из "До стигнућа младих Србије", која је организовала так мичење у Србији, од када организују ово такмичење овакав велики успех није постигнут.
5
ДЕШАВАЊ/МЛАДИ/КУЛТУРА
СЕЛТЕРС БАЊА
Dragi na{i korisnici, iskoristite lepo i sun~ano vreme na otvorenom bazenu Selters bawe, opustite se uz sadr`aje koje Vam nudi na{a bawa jer sve je tako blizu. Selters wellness centar je tu da Vam ulep{a boravak i opu{twe na bazenima Selters bawe. Podse|amo Vas da je broj mesta ograni~en kao i broj termina u
Све честитке ученици ма и менторима из Техни чке школе Младеновац.. Д.М.
МАНАСТИР ПАВЛОВАЦ Задовољство ми је да Вас позовем на изложбу Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа у Музеју града Београда Одељење Младеновац (Краља Александра Обреновића 69, Младеновац). Имајући у виду актуелну епидемиолошку ситуацију, као и забрану окупљања више од десет људи у затвореном простору, планирано је отварање изложбе најпре за представнике медија 1. августа 2020. године у 11 часова. Истог дана, већ од 12 часова поставка ће бити доступна за сву заинтересовану публику. Изложба ће бити отворена до петка 28. августа 2020. године. др Јасмина С. Ћирић
wellness centru radi o~uvawa zdravqa svih na{ih korisnika i radnika. Ulazak u wellness centar je otvoren svakog dana od 14.00 do 21.00 ~asova uz obavezno no{ewe maski i po{tovawa svih mera. Rad spoqa{weg bazena je svakog dana od 10.00 do 19.00 ~asova. Do|ite i napravite sebi mini odmor, tu smo za Vas. Info: 011 8241 118
ПОД КОШУТИЦОМ
Град Београд Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове објавио је Јавни увид у нацрт Пла на детаљне регулације постројења за експлоатацију пијаће воде и wellnes и spa центра КО Кораћица са Извештајем о стратешкој проце ни утицаја Плана на животну сре дину. Јавни увид обавиће се до 4. августа 2020. године, сваког радног дана од 9 до 18 часова, у згради Градске управе града Београда, у ул. 27. марта бр. 4345 (у сутерену) и у згради општине Младеновац, Јанка Катића 6. Иформације о пре дложеним решењима заинтересо ваним лицима даваће представник обрађивача, од 12 до 18 часова, уторком у згради Градске управе града Београда и четвртком у згради општине Младеновац, Јанка Катића бр. 6. Примедбе на плани рана решења, у писаном облику, могу се доставити Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, преко писарнице у ул. Краљице Марије бр. 1, закључно са 4. ав густом 2020. године.
6
DNEVNIK
УДРУЖЕЊА
среда 29. јул 2020.
О С Н А Ж И В А Њ Е ЖЕНА
Центар за заштиту људских и мањинских права и вредности “ОКО”
Ц
ентар за заштиту људ ских и мањинских пра ва и вредности “ОКО” започео је са спрово ђењем бесплатне обуке за рад на рачунару за жене у оквиру пројекта “Дигитално описмењавање сеоских жена општине Младеновац”, који је подржало Министарство тр говине, туризма и телекому никација. Услед епидемије изазва не вирусом Ковид19, обука се реализује у више мањих група и у наредна три месеца полазнице ће се упознати са основним програмима (Word, Excel, PowerPoint), израдом блогова, креирањем епоште, употребом интернет претра живача и друштвених мрежа. “Пројекат се спроводи у оквиру области развоја ин формационог друштва (жене и еТрговина) и има за циљ да жене са села у савреме ном дигиталном друштву уч ествују на равноправној ос нови, имају бољи приступ тр жишту рада или постану део евентуалних предузетничких токова или дигиталне еконо мије. На тај начин, оне ће би ти оспособљене да се пона шају у складу са захтевима
модерне комунијације и оба вљању самосталног рада на рачунару без помоћи других особа”, кажу у Центру “ОКО”. Обука је прилагођена ап солутним почетницама и зав ршетком исте оне ће повећа ти ниво своје дигиталне ком пентенције. Упоредо са овим проје ктом, Центар “ОКО” спроводи и пројекат “Оснаживање еко номског и социјалног положа ја жена”, који је суфинанси
рањем подржала градска оп штина Младеновац. Пројекат предвиђа пром оцију женских људских права кроз информативну кампању са циљем повећања видљи вости проблема жена у скла ду са запажањима и препо рукама Комитета за елими нисање дискриминације же на. Весна Јанковић
Н Е Д О С ТАЈ Е Н АМ . . .
У
претходној години обја вили смо низ текстова о догађајима и дешава њима која су организо вала удружења. Али ове го дине због корона вируса је дна по једна манифестација се помера и на крају откаже. Изгледа да ће 2020. година бити година без великих кул турних дешавања. Тако ово године нећемо уживати у „Балканским сусретима“ и у оквиру њега сликарској коло нији „Барткод“ у организаци ји КУДа „Љубомир Ивановић Геџа“. И како каже предсе дник КУДа Геџа Милан Ми тић „Корона је ове године у продужецима ипак победила „Балканске сусрете made in Ковачевац“. Видимо се сле деће године (ако ковид 19 буде добре воље)“. Већ смо писали да је и КУД „Шумадија“ из Влашке отказао Међународни фести
вал фолклора а и удружење „Играле се делије“ манифе стацију под истим називом. Надамо се да ћемо идуће године још више уживати у овим манифестацијама а ор ганизаторима желимо да се одморе и скупе снагу, надах нуће, креативност... за сле дећу годину. Р.Д.М.
Пројекат Удружења корак ка бољем друштву је суфинансиран из буџета Републике Србије Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
среда 29. јул 2020.
DNEVNIK
7
УДРУЖЕЊА
Х У М А Н О С Т П Р Е С В Е ГА
Црвени крст Младеновца
Црвени крст Младеновца је једно од најактивнијих удружења у Младеновцу. Својим хуманим радом већ годинама помаже нашим суграђанима а и свим другима којима је крв неопходна. Годинама су у врху по броју прикупљених јединица крви. А од посебног значаја је и њихов едукативан рад. И овога пута активисти Црвеног крста Младеновца обратили су се са апелом добровољним даваоцима крви као и да нас подсете на борбу против трговине људима. ДОЗВОЛИТЕ ДА ВАША СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ КРВ ОТПУТУЈЕ ДО ПРОТИВ ТРГОВИНЕ НЕЧИЈЕГ СРЦА ЉУДИМА 30. ЈУЛ 2020. ГОДИНЕ оквиру летње кампа
У
ње, Црвени крст Мла деновца са Институтом за трансфузију крви Републике Србије, организује V по реду, акцију добровољ ног давања крви. Акција ће се организовати у фоајеу Це нтра за културу и туризам 30. јула 2020. године са почет ком у 10,00 часова а трајаће до 16,00 часова. Позивамо све наше гра ђане да одвоје пет минута, дођу и дају крв, најдрагоце нију течност, која живот зна чи. Ових дана апел је да је дефицит крви, свих крвних група, и да ниједна хирушка интервенција не може да се уради, пре него што се обез беди, незаменљив лек, нај драгоценија течност, која не ма цену. Ко може да да крв? Крв могу дати лица од 18 до 65 година. Жене дају на четири месеца а мушкарци на три месеца. Тетовирана лица или са пирсингом могу дати пос ле третмана, 6 месеци. Ако су прележали грип или пили антибиотике, мора да прође недељу дана од узимања ле ка. Здрави, у добром општем стању, са преко 50 килогра ма. Моле се добровољни да ваоци крви да обавезно по несу маску како бисмо испо штовали процедуре које пре двиђа струка, у време COVID 19. Надамо се, да ће и овога пута, наши суграђани показа ти високу свест, као много пута до сада, доћи и дати крв, како бисмо спасавали људске животе. Хуманост и јединство он да када је најтеже, грађани Младеновца су били солида рни, на делу. Знамо да крв чека пацијента, а не паци јента крв.
ДОЂИМО ДАЈМО КРВ, НЕКО ЋЕ НАС ПАМТИТИ ДО КРАЈА ЖИВОТА.
С
ДОНАЦИЈА БРИТАНСКЕ АМБАСАДЕ
У
циљу спровођења ак тивности Црвени крст Србије, на превенцији ширења и сузбијања заразне болести изазване вирусом COVID 19, Црвени крст Младеновца у чијој сре дини су биле лекарске миси је и болнице из Уједињеног краљевства у току Првог све тског рата, Британска амба сада у Београду донирала је 242.147,63 динара. Према договору са дона тором, уз писмену сагласност Црвени крст Младеновца ће набавити за старачке поро дице, пакете хране и хигије не, као и униформе за воло нтере које ће им обезбедити видљивост и безбедност у спровођењу активности. Црвени крст Младеновца је изабран, због историјске везе која постоји из периода, Првог светског рата, када су добровољне болничарке и лекари из Велике Британије и Шкотске долазили да лече српске војнике и цивиле. Поред Младеновца укључени су још Бајина Башта, Ниш, Ваљево и Крагујевац. Средства које је донира ла Амбасада биће употре бљена за набавку опреме за волонтере Црвеног крста Мл аденовца који су били анга жовани током пандемије као и за набавку артикала, хране и средстава за личну хиги јену породицама (двочланим)
слабијег материјалног стања. Поводом донације Црве ном крсту Србије Њ.Е. амба садорка Уједињеног краље вства у Београду Шан Ма клеод је изјавила: ''Пандемија новог корона вируса изазвала је кризу без преседана у модерној исто рији и поново нагласила важ ност међународне сарадње и солидарности. Радујемо се што смо у прилици да подр жимо пет локалних организа ција ЦК Србије, и што ће на ша помоћ доћи до најрањи вијих становника у локалним срединама, у којима су бри тански медицински и хумани тарни радници били активни и пре 100 година.'' Црвени крст Младеновца, се захваљује Амбасади Ује дињеног краљевства у Бео граду, кроз историју се пока зало да су наша два народа била заједно, када су Срби јом харале болести, ратови, сиромаштво... Храбре, обра зоване, младе жене из Вели ке Британије и Шкотске лечи ли су наше војнике и цивиле на почетку прошлог века. Да нас када смо суочени са но вом врстом болести, Црвени крст Младеновца добио је подршку од Британске амба саде у Београду.
ветски дан борбе про тив трговине људима обележава се седми пут 30. јула ове године, након што је установљен но вембра 2013. године у оквиру резолуције: ''Побољшање ко ординације напора против трговине људима'', усвојене на 68. заседању Генералне скупштине Уједињених наци ја, а у контексту подизања свести о ситуацији у којој се налазе жртве трговине љу дима и у циљу промоције њихових права. Црвени крст Србије своју улогу у борби против тргови не људима заснива на мисији Међународног покрета Црве ног крста и Црвеног полуме сеца (Међународни покрет), која одређује мандат нацио налног друштва: да олакша ва патњу људи, ма где се она појавила. Црвени крст Србије делу је неутрално и непристрасно, али увек и обавезно на стра ни жртве трговине људима. Вршњачки едукатори Цр веног крста Младеновца ће обележити овај дан, деље њем пропагандног материја ла, и путем медија обавес тити наше грађане о значају ове теме. Црвени крст Младеновца
ТРГОВИНА ЉУДИМА КАО ОБЛИК МОДЕРНОГ РОПСТВА ЈЕ ЗЛОУПОТРЕБА ЉУДСКИХ БИЋА И ПОВРЕДА ЊИХОВИХ ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА, РАДИ СТИЦАЊА МАТЕРИЈАЛ НЕ КОРИСТИ!
8
DNEVNIK
ЗАПИС
среда 29. јул 2020.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Младеновац, од насеља до вароши и града
ПОТРАГА ЗА Д У Ш О М Младеновац, од насеља до вароши и града
Мењали се датуми прославе општине, до 2. августа, увек на Светог Илију...
У ове летње дане пишем о граду испод планине Ко смаја, некад насељу поред пруге и своје историје дуге. Сликовито речено, младено вачка разгледница има више лица... О томе да ли Младе новац (као град и као појам) има више везе са никад прослављеним 1. августом, празником (ако је празник) средњовековног карактера или са дуго потискиваним 2. августом, никада се неће по стићи општи консензус. Многи се неће сложити ни са временом када је доне шена одлука о промени праз ника града. Има, кажу, и није да нису у праву и других важ нијих проблема. Ипак, у пра ву су и они који упозоравају да су сви ти други проблеми тек материјални а материја је, зна се, само привремена љуштура коју, да би имала смисла, ваља нечим испуни ти. Душом, ваљда. А душа, пуста словенска, увек је у по трази, најчешће сама са со бом. Историја вароши и града казује шта нас спаја а шта раздваја. За наше млађе чи таоце да кажемо да су од борници Скупштине општине Младеновац усвојили на се дници одржаној у среду (25. јула 2001. године) нову од луку о Дану општине. Тако се уместо 1. августа који се ве зује за смрт деспота Стефа на Лазаревића у Црквинама слави 2. август, дан када је указом краља Александра Обреновића Младеновац пр оглашен за варош, 1893. го дине.
ДАТУМ КОЈИ ЈЕ ИЗГЛАСАН “ИСХИТРЕНО”
Промена Дана младено вачке општине образложена сугестијом стручњака из Ср пског хералдистичког друш тва да досадашњи Дан оп штине није био прикладан, те да се као најприхватљивије решење намеће датум када је Младеновац званично до био статус града. Интересан тан детаљ је и да досадаш њи Дан општине пре тога није ниједном обележен. На
а живот даше бројне генерације. За братство и јединство у које смо веровали а нисмо знали, само нас делили. Нас Србе на 'ове' и 'оне', ко ће га знати, А Југу нико да врати! Живела Србија земља најмилија!
седници општинске владе одржаној раније истог дана такође је дата подршка овом предлогу, речено је да је у ок тобру 2000. године 1. август за Дан општине изгласан “ис хитрено” како би се што пре променио дотадашњи праз ник 12. октобар који је имао идеолошко значење. Сећање на 12. октобар враћа нас на једно прохујало време, на године када смо Дан Младеновца славили у јесен а град био у снове за несен. Када је индустрија ра дила, која је Младеновцу мн ого дала и сигурност ствара ла. Мало сам се удаљио али овог петка, крећем све из по четка... Налазим се у центру града, данас и од вајкада, дан пун народа, “петкарење”. Као традиција коју не заус тави ни окупација. Зелени парк красе два споменика, витеза и песника, у главној улици Петра Краља баш све ваља. Пре годину дана је обележен Дан опш тине, положени су венци и цвеће као дужно поштовање борцима за слободу српско ме народу. Вечна им памјат! Прелазим улицу Јанка Ка тића, поред Пијацете идем доле, на трг Лоле. У ове ле тње, вреле дане, све је исто као лане. Дуго је била једна мана док није прорадила ма ла фонтана. Овде је најлеп ше увече кад излазе све ге нерације – млађе и старије, рекло би се елита младено вачка. Да се виде, попричају и за здравље упитају. Посе бно су лепе мајке са малом децом, јер шта је Трг без де тета и овог лета. Пишем ове редове а сидро као да ме зове:
Овде на Лоле тргу све мирише на бившу Југу. Каштеланско сидро стоји, лета и године броји. Као симбол прошлога столећа када нас је чекала обећана срећа. Сидро је из новије историје,
На крају ваља рећи коју реч о начем информисању, о писаној, живој речи, овај епи грам звечи:
Дневник младеновачки Јеси огледало вароши, али то може да плаши. Дошле су године чопора и торова, гмизаваца и јазаваца, увредљивих говора и аплауза тупоглаваца. А сиромашни запињу и стењу, уче се стрпљењу. Баш чудно ово лето, сме њују се сунце и кише као да лета нема више... Припремио и уредио Слава Ж. Тодоровић
ПОЗИВ ЗА ЧЛАНСТВО У
ЦР КВ Е Н И ЖЕ Н С КИ ХОР
ДИРИГЕНТ И ПРЕДАВАЧ : Проф. Милан Милијановић ГДЕ : Црква посвећена Благовестима у Рајковцу КАДА: Кад год вам одговара, у договору са професором КО: Сви, који желе и воле да певају.
Све даме, које желе да молитвено учествују на Литургији, јер је и литургијско певање молитва. НАЧИН РАДА: Једноставан. Професор је спреман да са сваким појединачно држи часове, а потом саборно (хорски) УТИСЦИ : Као формирана дугогодишња певачица, мислила сам да ми у музици мало шта представља изазов, али знање које сам добила уз несебичну помоћ професора, је вредно злата. Моја жеља да на неки начин захвалим Богу за таленат и добијени алат је испуњена. Немојте се бојати колико сте талентовани, јер ће вам професор помоћи да будете најбољи у оквиру својих могућности. Чланство и рад се не наплаћује. Јасмина Нумић ЦЕНА: Ваша добра воља и мало слободног времена. КОНТАКТ: проф. Милан Милијановић 064 8107999
среда 29. јул 2020.
DNEVNIK
М АЛ Е РОЗ Н И Прича
ВЕСА
Средином прошлог века, заживела противградна одб рана у нашој општини. Изнад засеока Прибиш, на самој Сенајској Коси, направљена примитивна кућица, четири квадрата од прућа и блата, покривена ћерамидом, у Ве синој њиви. Прихватио се Ве са да буде стрелац, по цели летњи дан проводи у близини где му се налази колиба и имање. Сиромашном колиба ру добро ће доћи и нека цр кавица од ратовања са гра доносним облацима. Мала је то зарада за велику одговор ност али је тако. Они из опш тине никада нису издашни у плаћању ако баш не морају. Гледа Веса у небо када ради у њиви и чим се мало натуш ти, трчи на брдо под ратном узбуном. Грувају ракете, Веса ратује са невидљивима, ша лили се сељаци. Једном при ликом посматрао тај ватро мет Морнар, чија се кућа на лази на сенајској страни ис под градоносне кућице. Нео бичан по поступцима, нади мак је добио од мештана, јер је имао обичај да се у лет њем времену расхлади купа јући се у нечијем, плићем бу нару. После купања, да пије воду из тога бунара, ретко је ико хтео али њега прозваше Морнар. Видео је да после пуцњаве Веса оставља кључ од кућице испод ћерамиде, за сваки сличај, да га следе ћи пут у журби не заборави кући. Наљутио се Морнар на мачку која му напада пилиће, зграби је под мишку, однесе до кућице, привеза за ракету и лансира је у „космос“. Пос ле су сељаци правили шале, као, зашто само да Руси ла нсирају кучку Лајку? Могу и Сенајци да постану
за лаку ноћ
светска сила лансирајући мачку. Често после смеха дође и плакање. Почела са слушања, приводили Морна ра. Весу саслушавали, једва се извукао, бранили га се љаци, чињеницом да он није имао везе са тим такмиче њем са светским моћњици ма. Другом приликом, градо носни облаци покрили небо. Веса се нашао у селу отпри лике, три километра далеко од ракета. Потрчао колико га ноге носе али „касно Јанко на Косово стиже“ За трену так, све је било завршено, добио чворуге по глави од града и затекао поље прек ривено ледом, дрвеће без лишћа и виноград без грож ђа. Онако, љут на себе опали неколико ракета. Међутим, убрзо дође инспектор у село, саслушава Весу. Овај се бр ани, не може он да ратује против Бога, пуцао је колико је могао, велика сила. Има он сведоке да је дејствовао. Уб рзо позивају Косану и Лепо саву, удовице које су живеле у Прибишу, на које се Веса у одбрани позива. Потврђују да је испаљивао ракете, кажу, неколико. На подпитање ин спектора, да ли је то чинио пре или после града, одго варају са чуђењем, зашто би он то радио после града? Наравно, пре града. Веса се провукао, што би се рекло, кроз иглене уши, ослобођен је одговорности. Убрзо, на свој захтев, раздужио је „ар тиљерију“. (Догађаји истинити, имена права) Драгослав Жика Обрадовић
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
ЛЕКОВИТО БЛАТО
Историјат примене природног фактора (лековито блато – пелоид ) у лечењу
Наш сарадник Прим. др Олга Лекић физијатарбалнеоклиматолог (ментор на Медицинском факултету -Универзитета у Београду из области балнеоклиматологије) уступила нам је своје интересантно предавање Историјат примене природног фактора (лековито блато – пелоид ) у лечењу. Предавање је било део практичне наставе до 201 5 године у Селтерсу – организациони део Института за рехабилитацију Бероград. Пошто се пелоид примењује и у нашој Селтерс бањи сматрали смо да је тема занимљива.
ства негативних јона уз тера пијски ефекат повећане кон центрације радона. Лечењем камењем La Stone Therapy (базалт, мермер) примењи вали су први становници Америке, племена америчких Индијанаца.
ДОБА ПРАИСТОРИЈЕ
Као природне факторе др Олга Лекић наводи: минерал на вода, лековито блато (пе лоид) као и лековити гасови: радон, угљендиоксид, водо ник сулфид H2S, лековити гас озон и др. Најпогоднија клима је од 300 до 1.000 метара надмо рске висине, клима високих планина (800 – 1800 метара надморске висине) која делу је стимулативно на органи зам. А морска клима делује благотворно на организам. Др Олга наводи и друге врсте терапија као што су: облик хелио и таласотерапи је. Псамотерапија је посебан облик таласотерапије. То је терапија укопавањем у суви врући морски песак. Спелео терапија посебни облик кли матотерапије (микроклиматс ки услови у пећинама), а по себно повољно делује на ас тму и остале болести респи раторног система због прису
Најстарији докази о при мени (пелоидалековито бл ато) у доба праисторије је у области Каламбо водопада на граници између Замбије и Танзаније. “Бела глина“ про нађена је поред костију Ho mo habilisa (претходник Ho mo sapiensa). из белешки др Олге Лекић
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ
Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509
среда 29. јул 2020.
Света великомученица Марина, у народу позната
као Огњена Марија, је хришћанска светитељка. Као хришћанка, доведена је пред старешину Олимаврија, да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа. Пошто то није хтела да учини подвргли су је разним мучењима, а на крају, пошто је остала постојана у својој вери одсечена јој је глава. То се десило око 270. године. Спомен светој великомученици Марини православна црква даје 30. јула. или Елаја је био израелски пророк из 9. века п. н. е. По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи. Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, беше напустио веру Мојсијеву и почео да слави туђе богове. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв после смрти, што се и обистинило. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима. Дан Светог пророка Илије се обележава 2. августа.
Свети Илија
Следе:
30. јул Света великомученица Марина – Огњена Марија 2. август Свети пророк Илија – Илиндан 4. август Света Марија Магдалина – Блага Марија
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 30. јула до 05. августа 2020. макс. t мин. t
30.
31.
четвртак
петак
субота
31o 18o
30o 15o
33o 19o
01.
02.
03.
недеља понедељак
30o 16o
31o 17o
04.
05.
уторак
среда
31o 18o
28o 17o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 DNEVNIK
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 29. јул 2020.
DNEVNIK
РЕАГОВАЊА
11
Мистерије прошлости (1 0) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН
Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе. битке ојачали су и проши ђином. Тео СЛИКА РАСПАДА дора, ћерка
Маричка битка 1371. го дине, у којој су погинули Ву кашин и Угљеша, била је пресудна за коначну поделу Српског Царства међу обла сним господарима. Те године умире последњи српски цар и последњи изданак светоро дне лозе Немањића, Стефан Урош. “Дечански роди два сина, Душмана и Душана. А овај Душан преступи наредбе (гр анице) отаца својих и поста ви се самовласно цар. И ро ди сина Уроша и Урош не имаде деце и остаде та лоза без успомене...”, писао је Ко нстантин Филозоф. Тако се коначно угасила главна грана снажне динас тије “која је градећи јединст вену државу, два столећа чврсто обједињавала феуда лну структуру друштва”, како каже Димитрије Богдановић: “Слика распада се већ јасно оцртавала. У западној Маке донији Марко, син и наслед ник Урошевог законитог сув ладара краља Вукашина, но силац српске краљевске кру не а турски вазал. Драгаши у источној Македонији, Конста нтин и Јован, исто тако тур ски вазали. Никола Алтома новић у западној Србији и према Босни све до Дуб ровника. У Зети Балшић. Вук Бранковић на Косову а кнез Лазар у сливу трију Морава – то су области које се мање или више јасно омеђене из двајају унутар дојучерашње целине, свака са неким сво јим одликама и посебним по литичким циљевима”. На де лу територије коју су држали Мрњачевићи, после Маричке
СТР ЦИ ЦА
Влашко Поље 8201 722,
рили се Драгаши (Дејанови ћи) синови севастокретора, односно деспота Дејана и Теодоре (касније монахиње Евдохије), сестре цара Душа на, деспот Јован и “господин” Константин. Иако турски ва зали они су имали велику унутрашњу самоуправу. Њи хова мајка је владала уз њих и у повељама се потписива ла као “госпођа превисока царица српска кира Ев докија”. Био је то иначе пе риод српске историје у којем жене почињу да владају уз своје мужеве и синове. Ца рица Јелена владала је Ср бијом после синовљеве смр ти док краљ Вукашин није преузео власт. Великог кнеза Војислава Војиновића насле дила је његова удовица кне гиња Гоислава и управљала том великом облашћу пет го дина. Балшу је наследила жена Комнина са ћерком Ру
Стефана Де чанског и жена деспота Дејана влада уз своје си нове Јована и Конста нтина Драгаша. Кнегиња Ми лица, удовица кнеза Лазара после Косовске битке преду зела кормило државе. Јеле на, познатија као Јефимија, прва српска књижевница, ће рка ћесара Војихне господа ра Драме, и жена српског де спота Јована Угљеше Мрња вчевића “у говорима и ставо вома многим најмудрија” сво јим саветима помаже Мили ци и њеном сину Стефану Лазаревићу у владању Ср бијом. На великој територији Во јислава Војиновића учврстио се син његовог брата Ал томира Војиновића – Никола Алтомановић, млад али врло амбициозан и храбар вла стелин. Поменути Никола као момак беше велика јуначина. “Био је ве лики јунак на оружју и спретан али дрзак, не постојан у свим својим делима и вероломан. Врло лако се лаћао оружја и започињао рат са свим владарима својим суседима. Ве рујући, дакле да нема на свету храбријег и моћнијег од њега поче ратовати и харати гра нице Босне према Дри ни причињавајући ве лике штете босанском бану Твртку. Ратовао је и са градом Дубро вником. А да не би било ниједног злодела
којега се не би латио одлучи да убије кнеза Лазара и за узме његове области...”, пи ше Мавро Орбин. Његов по кушај кнежевог убиства није успео “јер железо не продре скроз, пошто се његов врх сударио са златним крстом који је кнезу Лазару висио око врата”. Пошто се свима замерио скупи се војска уга рског краља, Тврткова и Ла зарева “уђоше у Николину земљу и ставше све под ог ањ и мач. И тако пакосни Ни кола би заробљен са свом својом имовином”, пише да ље Орбин. Као заробљеник био је предат на чување не кој властели, смртним својим непријатељима. Његов по главица је био Стефан Му сић који му је, по тајном од обрењу кнеза Лазара, дао ископати очи. Тако слеп бо равио је неко време у једном манастиру. На тај начин Ни кола Алтомановић, који ника да није хтео живети у миру и пријатељству било с ким, бе ше кажњен за своја дела. Од земаља и крајева које је он држао сваки савезник узе оно што је било на његовим границама, сем Требиња, Ко навала и Драчевице које за узеше Балшини синови мада не узеше учешће у овом рату. Слава Ж. Тодоровић
самопослуга
7-21 часова, недељом 7-1 6 часова
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
КАФЕ КРАЉ
12
DNEVNIK
среда 29. јул 2020.
У П Л АН И Н Е
Планинарски клуб Гребен
Kraj jula meseca, Kovid 19 i dalje uti~e na planinarske aktivnosti. Planovi se mewaju, akcije prilago|avaju datim okolnostima. Posledwi vikend jula 2020. godine smo proveli u Republici Srpskoj. Subota, 25. jul grupa od 11 planira u 7 ~asova kre}e na put. Put nas vodi preko Rudnika, ^a~ka, Vi{egrada, Fo~e do ^emernog. Usputno zaustavqawe u Andri} gradu i plovidba Drinom nam pokazuju Vi{egrad iz drugog ugla. Po podne sti`emo na ciq, postavqawe {atora i kra}i odmor. Kre}emo u laganu {etwu, pewemo Suhi vrh i u`ivamo u miru i bogatstvu prirode. Kilometrima unaokolo se prostiru planine, mo}ne, predivne u svojoj usamqenosti. Ve~e provodimo uz vatru i dru`ewe. Rano jutro u nedirnutoj prirodi, zelene livade iznad kojih se prostiru planine. Kre}emo u novu av-
anturu, pewemo Lebr{nik koji se nalazi severno isto~no od Gacka. Pripada lancu Dinarskih planina, najve}im delom se nalazi u Republici Srpskoj, a mawim delom u Crnoj Gori. Najvi{i vrh je Orlovac (1985 mnv). U po~et-
Izvla~ewe
ergeru" bi}e prema slede}em rasporedu: Ponedeqak, 03.08.2020. godine 14.00 ~asova Srpska liga grupa "Beograd" 15.00 ~asova Zonska liga Beograda Utorak, 04.08.2020. godine 12.00 ~asova Prva beogradska liga - grupe "A", "B" i "C" 14.00 ~asova MOL "A" i "B" i OL Barajevo. FSB
Izvla~ewe takmi~arskih brojeva za novu sezonu 2020/ 2021 u seniorskim ligama FS Beograda obavi}e se putem direktnog online prenosa na Youtube kanalu FSB, {to zna~i bez prisustva predstavnika klubova. Link za pra}ewe prenosa bi}e blagovremeno postavqen na FSB sajtu. Izvla~ewe brojeva po "B-
EV A
СПОРТ
ku je staza veoma strma, sa stenovitim terenom i travnatim delovima. Potrebna je maksimalna opreznost! Na{ podmladak se prvi put susre}e sa takvim usponom, ali qubav prema prirodi i planinarewu im daje snagu i motiv da idu daqe. Oprezna {etwa grebenom Lebr{nika je nagrada za upornost, strah i napor. Silazak je opu{ten, sre}uju se utisci. Kre}emo za Mladenovac i ve} u autobusu pada dogovor da se za 3 nedeqe vra}amo na isto mesto. Slede}i put se pewemo na Volujak i Magli}. ^eka nas jo{ mnogo vrhova! Suzana Filipovi} Foto: An|ela Garaleji}
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2