Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK среда, 05. август
2020. година / број 202
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ДВОБРОЈ
1 27. РОЂЕНДАН
Младеновац је 2. августа прославио 1 27. рођендан. Много за људски век а мало за једну варошицу. Колико смо напредовали и докле смо стигли за 1 27 година? Од насеља поред пруге, варошице, градске до приградске општине... Да ли ћемо ускоро бити само једна од рубних зона Београда? Много зависи од нас а највише од општинске власти. Само је питање да ли им је и даље ближи и дражи Београд или Младеновац?
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ У ПАРКУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
ДОГОДИЛО СЕ
Н А 1 2 7 . Р О Ђ Е Н Д АН
Некако необично, ове го дине обележен је Дан опш тине и Дани деспота Стефа на Лазаревића у специфич ним околностима, што ће историјски сигурно бити за бележено као у доба короне и по поштовању и непош товању превентивних мера.
О МЛАДЕНОВЦУ
блеми нестају у поздравним говорима политичара. А о ре шењу кључних проблема се и не прича. Помиње се високи функцијонер, изградња путе ва, гасовода, обнове школа, диже се споменик... А живот тече сасвим дру гим током, макар за већину Младеновчана, који се боре за основне животне потребе.
ДАН И ДАНИ
Указом Краља Алексан дра Обреновића, Младено вац је 2. август 1893. године проглашен за варошицу. То ме је претходила изградња железничке станице на прузи Београд Ниш 1882. године. Звала се Међулужје. Од ме хане, преко индустрије, по љопривредног сајма, чувене Селтерс воде и бање до да нашњих дана прошло је 127. година. Данас смо суочени са многим проблемима од га шења индустријских постро јења, недостатком нових рад них места, подизању постро јења за опасан и неопасан отпад у бившем холдингу Драпшин, недостатком и ло шим квалиетеом воде за пи ће... А сви и многи други про
Од 2018. године 1. август је увршћен као значајан да тум за општину Младеновац. Тим поводом на Космају у манастиру Павловац одржа на је служба и пригодан про грам. Ова вест се нашла и у дневном листу Блиц, не због значајног датума већ због не поштовања мера које је про писала Влада, тј забрани ок упљања више од 10 особа, маске у затвореном простору, као и на отвореном уколико одржавање дистанце није могуће. Као да су сви забора вили на мере превенције а посебно руководство оп штине. Слике и текст о
овој прослави нестале су са фејсбук странице општине Младеновац (мисле није ни било ако обришу). Али не може све да се сакрије, па ево снимака екрана и слике која се некако провукла. Ује дно је општина Младеновац заборавила да објави инфо рмацију да је у Музеју Млад новца одржана изложба и представљање студије "Ма настир Павловац Необјав љена архивска грађа" аутора др Јасмине Ћирић чији је ор ганизатор и издавач општина Младеновац. Треба ли да ка жемо да су на изложби пош товане све прописане мере. На крају, на општинском сајту и фејсу појавиле су се само слике са прославе Дана општине у атријуму Фонтане са маскама и дистанцом.
ПЛАКЕТЕ ПОВОДОМ ДАНА ОПШТИНЕ
Ове године Плакете за допринос очувању јавног зд
равља, за стручну помоћ, професионалан и људски додељен је Дому здравља Младеновац, Специјалној болници за интерне болести Младеновац и Институту за рехабилитацију Селтерс. Пл акета је додељена и Поли цијској станици Младеновац и Црвеном крсту Младено вац. РДМ
среда 05. август 2020.
О МЕДИЈИМА Средства за суфинанси рање пројеката медијског са држаја су добили: * ТВ Студио МАГ Обреновац за пројекат „Хроника Мла деновца“ 700.000 динара * Делта прес, недељне нови не Глас младеновачки за пројекат „Само записано ос таје“ 250.000 динара * Драгон стар, интернет пор тал Младеновац за пројекат „Младеновачки календар“ 500.000 динара * Амари ТВ Младеновац, ин тернет телевизија за пројекат „Посети Младеновац“ 100. 000 динара И ове године убедљиво највише средстава добили су интернет портали 950.000 динара, затим медији ван Младеновца ТВ Маг (видљив само преко антенског сигна ла), па новине чија је цена и штампаног и електронског издања 40 динара. Није распоређено 100. 000 динара а интернет пор тал Инфоем одбио је да пр ихвати 350.000 динара за пр ојекат „Младеновац на дла ну“. Значи у каси младено вачке општине остало је не распоређено 450.000 динара за медијске пројекте. Општина Младеновац и још увек члан Већа задужен за информисање Зоран Јо цић наставља да игнорише Дневник младеновачки. Са свитом подобних медија Јо цић је стигао у Музеј са све чаности у манастиру Павло вац о којој нас није обавесто. А за изложбу у Музеју доби ли смо позив од аутора из ложбе. Чак ни на сајту опш тине ни на друштвеним мре жама нису најављени ови догађаји. А о додели призна ња могли смо само да чита мо са сајтова и на фејсбуку. Наставља се политика само за одабране и подобне. РД
Конститутивна седница
Председник Скупштине градске општине Младено вац, Драган Вукадиновић за казао је прву, конститутивну, седницу Скупштине градске општине Младеновац за 19. август 2020. године (среда) у Великој сали ГО Младено вац, са почетком у 16,00 ча сова. На дневном реду ће бити и избор председника скупштине општине Младе новац, предлог о поставље њу секретара Скупштине ГО Младеновац.
среда 05. август 2020.
DNEVNIK
3
ШТА ЈЕ ТО П РОЈ Е КАТ
Годинама уназад по завр шетку расподеле средстава за суфинансирање медијских пр ојеката од општине тражимо документацију по Конкурсу и анализирамо пројекте и износ средства која су добили меди ји за пројекте. Ове године ум есто првобитних 4 милиона одвојено је 2 милиона динара. Није распоређено 100.000 ди нара и један од медија инте рнет портал Инфоем одбио је да прими опредељена сред ства (350.000 динара). То је на друштвеним мрежама обја снио тиме што је другом ин тернет порталу Младеновац уживо ове године додељено више средстава (500.000 ди нара). Уједно је и интересан тна преписка настала на феј сбуку где је Путко (власник и уредник Инфоема) рекао да је „пројекат фарса“ и да је „увек тако било“ а паре се деле бу разерски јер „они имају право да општинским парама распо лажу како хоће“ а „средства се одвајају по томе ко је ко лико „послушан““. Сви то већ годинама знамо али нико ко је до сада био близак власти, ко је редовно добијао средства овако отворено није писао о томе. Поставило се и питање колико овде има прекршаја Закона, оптужби... Али како смо већ писали на интернету и фејсбуку свака тема замре после неколико сати а најви ше пар дана. А ево ми не од устајемо. Па пошто је општи на доставила материјал по нашем захтеву за приступ ин формацијама од јавног знача ја, да их мало изанализира мо. Прво да наведемо ко су чланови Комисије који су дали предлог за расподелу сред става а Веће га једногласно усвојио. Чланови комисије су били: Игор Костић РАБ Ср бија (Удружење радио стани ца), Дејан Алексендрић не зависни медијски стручњак и неизбежан Жељко Мутавџић независни медијски стручњак. О комисији не бисмо много причали, јер како кажу „проје кат је фарса“ само треба наћи оне који ће да аминују већ донесену одлуку. Али ми смо ипак завирили у пројекте.
САДРЖАЈ
Интересантно је да сви медијски пројекти који су до били средства имају по једну до пар реченица о значају, ци љу, циљним група... пројекта сем ТВ Мага који је приложио исти пројекат као прошле го дине. Већина, као и увек није
схватила да пројекат предста вља тему, област која је од посебног значаја и која би требало да има критичан и аналитички приступ. А суфи нансирани пројекти представ љају редовни информативни програм, који не би требало да буду подржани као јавни конкурс, јер то није у складу са Законом. Зато није пројекат повећање тиража а теме од политике до спорта како каже Младеновачки Глас, или о св им темама како је написао ТВ Маг или пројекат о свим сег ментима живота са акценат брзи догађаји како наводи Мл аденовац уживо. А ТВ Амари доо ће дати акценат на тури зам и инвестиције, а и на све друге догађаје. Интересантно је да се међу медијским пројектима који нису подржани од стране општине Младеновац налазе 4 радио станице. Бреф и ОП топ су навели да би се бавили свим темама док је Ради Пулс имао два конкретна пројекта, један о животној срединаи и друга о превенција вршњачког насиља. И РТВ Јасеница у пројекту је желела да се бави културом, етно темама и тури змом. Тема Дневника младе новачког је била индивидуал на иницијатива грађана у ци љу позитивних промена у дру штву. Изгледа да су сврху ме дијских пројекта боље разу меле медији чији су пројекти одбачени.
БУЏЕТ
Стандардно интернет пор тал Инфоем није умео да по пуни буџет. Исту грешку је ур адио и Младеновачки глас у ревидираном буџету па неће мо знати ко ће да купи ласер ски штампач, општина или Глас. Ревидирани буџет је са ставни део уговора и на осно ву њега се контролише потро шња средстава која су дата за медијски пројекат. Радио ОП топ и ове године није навео број медијских садржаја па се не зна која је његова просечна цена. Очигледно да неки ме дији а и стручна служба опш тине која је дужна да конт ролишу исправност докуме нтације још увек нису научиле да раде у програму ексел у коме се попуњава буџет.
ЦЕНА МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА
Од медија који су добили средства за медијске пројекте убедљиво највећу просечан трошак по медиском садржају има Амари 40.000 динара, за тим интернет портал Младе
ДЕШАВАЊА
новац уживо 21.466,67, па ТВ Маг 14.666,67, затим недељне новине Мла деновачки Глас 13.333,33. Нај мањи просечни трошак, да је уз ео средства, имао би интернет портал Инфоем 1.000 динара по медијском садржају. Од медија који нису до били средства за пројекте нај вишу просечну цену медијског садржаја има радио Пулс 117.000 динара, затим РТВ Јасеница 111.111,11, Радио Бреф 13.985,71, бесплатне недељне новине ДНЕВНИК младеновачки 9.416,30, ра дио Пулс 6.147,54 динара.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Комисија је у образложе њу своје одлуке, сем конста тације да су изабрани медиј ски пројекти од јавног интере са, констатовала да је интер нет портал Инфоем један од најутицајнијих медија. Да ли то комисија има сазнање да већина Младеновчана има интернет и прати друштвене мреже (и овај медиј) за раз лику од званичне статистике која каже да је то око 50%. А за други интернет портал Мл аденовац уживо да има добро искуство ранијих година (шта год то значило), а за ТВ Маг да спада у сам врх медија у Србији (као регионална ТВ може се гледати само на ан тенским сигналу). Они пројек ти који су одбијени за Коми сију су били уопштени, нису ускађени са жељама корисни ка (Комисија је изгледа видо вита или има неко истражива ње у којем ми Младновчани нисмо учествовали), за јавни сервис су, имају предимензи ониран буџет (као да не пос тоји ревидирани)... А наш про јекат о индивидуалној иници јативи грађана није им се сви део јер је лоше дефинисан, конфузан и није од интереса за грађане Младеновца. Али на срећу сличан пројекат је био јасан Републичкој комиси ји па нам је Министарство до делило средства. И како смо навели на по четку чланка „пројекат је фа рса“ за Младеновачку стручну комисију и општину Младено вац.
ЗЛОНАМЕРНИ КОМЕНТАРИ
Као и сваке године јаве се и дезинформације. Тако је Пу тко из интернет портала Инф
оем рекао да Дневник младе новачки није добио средства ове године јер није правдао средства из претходне године. Ова злонамерна лаж има је дини циљ да нас представи као неодговорне. А истина је јако лако проверити. Оправ дали смо средства и то раније него други јер нам је пројекат краће трајао, пошто смо до били и најмање средстава (50.000 динара) за разлику од других коју су добили и 10 пута више. Да је било било какве сумње у изречено наш пројекат не би био разматран и то би се навело у Решењу. Што би рекли, у лажи су кра тке ноге.
И ШТА РЕЋИ НА КРАЈУ
Иста мета исто одстојање. Разлика је што више Општина не крши Законе и Правилник да би одбацила наше медиј ске пројекте (поводом тога било је многобројних упозо рења удружења новинара НУНС, УНС). Када видимо да сви други пројекти имају по једну или пар реченица јасно нам је зашто је наш на 10 страна тешко разумети. А што се тиче тема које се обрађују у суфинансираних медијским пројектима очигледно је да је циљ да се „отупи критичка функција медија, чија је једна од главних улога да буду чу вари јавности и позивају до носиоце одлука на одговор ност“. Па зато упадљиво до минирају „пропагандни тон, а пропагандни простор је отво рен носиоцима (локалне) вла сти да промовише свој рад“. Што у крајњем исходу доводи у питање независност медија. Како би још навели у пројекту „Јавни новац за јавни инте рес“ (финансиран од Делега ције Европске унија у Србији и Министарства културе и ин формисања) извесна одсту пања од напред наведеног има код Министарства култу ре и информисања али „нису трансформисани на локални ниво као добра пракса“. Ушта смо се и сами уверили. РДМ
4
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
ФЛАШИРАЊЕ ВОДЕ ЗА П И Ћ Е - СОФИ А Јавни увид у нацрт Пла на детаљне регулације (ПДР) постројења за експло тацију пијаће воде и wellnes и spa центра у Кораћици за вршен је 4. августа 2020. го дине Јавна расправа нацрт ПДР је организована у Бе ограду и Младеновцу а раз говор са обрађивачима пла на могао је да се обави че твртком у општини Младно вац. Не знам колико је било заинтересованих Младенов чана да види и чује нешто о овом плану, али ја сам отиш ла у најављено време, у че твртак. Сем планова који су постављени на огласној таб ли у холу општине није било никога. Каже портир, мисли да је у „питању“ корона. То су ми потврдили и из Урба нистичког завода Београд и понудили да дају одговоре на постављена питања теле фоном. Питала сам како је дозвољено да се у простору Космаја који спада у пределе изузетне одлике, зона заш тита III, и који је Просторним планом Младеновца предви ђен као викенд зона дозво љава изградња производног погон за експлотацију воде и флаширање. Речено ми је да су ти планови старијег дату ма а да је о томе одлучивала Скупштина града. Иначе је наглашено да је инвеститор испоштовао сву законску пр оцедуру и добио све потреб не дозволе. Такоће из Заво да сматрају да то и није нека производња и да се у новије време даје приоритет изгра дњи тако малих пунионица воде за пиће. А иначе извори и пунилица се налазе на пр иватној парцели. На питање зар не сматрају да су та три извора, од 23 л/с релативно мали за неки исплативи ка
пацитет, нарочито када се има у виду да је на истој па рцели предвиђена изградња wellnes и spa центра, који су такође велики потрошачи во де. Одговор је очекиван, да је то процена инвеститора а и они су слажу да је капаци тет мали. А ми се питамо да ли ће недостатак воде бити надокнађен из младеновач ког водовода. Претходних дана обишли смо плац на коме ће бити из грађено постројење за експ лотацију и флаширање воде и wellnes и spa центра и на правили неколико фотогра фија. За сада је плац само ограђен а изведене су три бушотине. Морамо да конс татујемо да плац има изван редан поглед. У ранијим тек стовима смо навели да је ин веститор Majpers CO doo Бе оград а вредност инвестици ја 5 милона евра. Предвиђе на упосленост је 46 радника. Зашто је ова тема инте ресантна за Младеновац? Туристички потенцијал Мла деновца је и у Космају и тре бало би да се општина више интерсује шта се гради и ра ди на Космају. Затим због пр облема са водом за пиће овог пута не причамо о ква литету већ о количини. Годи нама уназад, у летњим ме
сецима Младеновчани не мају довољно воде, пос ледњи пример Село Младе новац и Ковачевац. ЈКП „Младеновац“ покушава да укључи старе бунаре, копа нове, чека регионални водо вод МакишМладеновац... А у исто време на Космају не колико километара од Мла деновца има воде за пиће и то за флаширање. Изгледа невероватно. Шта су година ма радили стручњаци ЈКП „Младеновац“ и ангажовани институти и дрги ако већ ни су успели да утврде да ипак има воде на Космају. Ако је има није ли то приоритет за Младеновац и Младеновча не? Ако је нема довољно то је питање за инвеститора али и за Младеновац ако се прикључи на градски водо вод. Што је најгоре мени из гледа да општину Младено вац ова питања уопште не интересују. Чувени одговор нису надлежни, надлежан је град Београд. А да ли би требало да нас се тиче? Ово је наш град и место где жи вимо и сви би трбали да бу ду заинтересовани а пре св ега власт и стручне службе у општини Младеновац. мр Весна Јанковић, дип.инж.пејзажне арх.
ПОНУДЕ З А ХОТЕ Л ДРАП Ш И Н
За самачки хотел и рес торан имовину Концерна „Петар Драпшин” у стечају понуђени су значајно мањи износи од процењене вред ности. Агенција за лиценци рање стечајних управника објавила је да ће о продаји ове имовине одлучивати од бор поверилаца. За четвороспратни Сама чки хотел чија је површина 1.884 квадратна метра, про цењен на 64,6 милиона ди нара, београдска „Кецман гр
среда 05. август 2020.
ЗАШТИТНЕ МАСКЕ
Друштво за едукацију, сп орт, културу и социјалноеко номска питања „МОНИ“ по делило је памучне заштитне маске ромским породицама смештеним у мобилним ста мбеним објектима у Карађо рђевој улици. Циљ је спречавања поја ве, ширења и сузбијања за разне болести Ковид19 и заштите становништва од те болести. Памучне маске су бесплатне а средства за њи хову израду обезбеђена су из буџета Локалног акционог плана за социјално укључи вање Рома и Ромкиња за пе риод 2019 – 2021. године.
ИЗДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА
Општина Младеновац је објавила понoвљени поступ ак јавно надметање ради из давања у закуп пословног простора. Одржаће се 24.8. 2020. године у малој сали Скупштине градске општине Младеновац, у ул. Јанка Ка тића бр. 6: са почетком у 11:00 часова, Пружатовац канц. бр. 8, ул. Пружатовачка бр. 61 у Пру жатовцу, површине 17,66 m2 са почетком у 11:30 часова, Марковац локал бр. 2, ул. Марковачка бр. 63 у Марков цу, површине 65,89 m2 са почетком у 12:00 часова, Марковац – канц. бр. 3, ул. Марковачка бр. 61 у Мар ковцу, површине 35,00 m2. ГОМ
ПРЕВОЗ УЧЕНИКА
Општина Младеновац је донела одлуку о закључењу оквирног споразума у отво реном поступку јавне набав ке услуге превоза ученика са понуђачем Саобраћајно пре дузеће „Ласта“ ад Београд. Вредност оквираног споразу ма је 13.121.460 динара са ПДВом. ОМ
EVA
[TAMPARIJA
упа” понудила је 8 милиона динара. Ресторан који има 723 кв адратна метра, процењен на 91,7 милиона динара, добио
је цену од 18,5 милиона ди нара, колико је понудило бе оградско транспортно друш тво „Ц&ЦЛ". Извор: Политика
d n e v n e @g m a i l . c o m
0 6 4 /2 5 4 9 - 1 3 2
среда 05. август 2020.
DNEVNIK
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештење шта је ур ађено од састанка који је одржан у школском двори шту МЗ „Село Младено вац“ у вези са водоснабде вањем грађана са друге висинске зоне. Бунар код мотела „Шу мадија“, за који смо обе ћали да ће што пре бити укључен у систем водосна бдевања, пуштен је данас у рад и он ће допринети
ПУТЕВИ
стабилнијем водоснабде вању и већој количини во де у централном резервоа ру, што ће обезбедити кон стантно препумпавање у другу висинску зону. Што се тиче изградње новог бунара, директор Ја вног комуналног предузећа „Младеновац“ Владета Лу чић, обишао је заједно са хидро инжењерима и гео лозима три локације буду ћег бунара (код старог бу нара, код Ловачког дома и
ДЕШАВАЊА
испод Месне заједнице) Очекујемо да се они ускоро јаве и обавесте нас за коју су се локацију од лучили, како би урадили пробну бушотину и ако све буде у реду кренули у из градњу новог бунара. Након њиховог јавља ња директор ЈКП „Младе новац“ обратиће се пред седнику општине Младе новац како би се договори ли о следећим корацима. ЈКП "Младеновац"
Наставља се са асфа лтирањем путева и улица у Младеновцу. У Ковачевцу су асфалтирана улице Ма ли Сокак у дужини 200 ме тара и Танасијеве улице у дужини од 190 метара. Ас фалтирана је и улица Пут Крсмановића у Марковцу у дужини од 270 метара. У Јагњилу су завршени радо ви на асфалтирању улице Пут брђана у дужини од 350 метара. Приводе се крају и радови у Светогор ској улици у МЗ Међулужје у укупној дужини од 220 метара. Д.М.
U
OBJEKTIVU
С Т ВАР Н О С Т
Ju~e u prolazu, nastale su ove fotografije. O paradoksu `ivota, nasuprot "Sportskom centru" na "25 Maju", opu{ci cigareta pored i iza klupe prazan "Intravenozni {pric" Olga Leki}
iza klupe
ЖЕ Љ Е
Lavanda i jasmin da za{tite i razgale du{u! Uga|awe gra|anima je uga|awe samom sebi, jer svi smo mi korisnici gradskih slu`bi. Be~ki gradski prevoznik Wiener Linien }e u narednom periodu ovako ozeleniti tramvajsku stanicu kod zgrade parlamenta u Be~u. Bravo! Hartung Architekturbuero
pored klupe
5
ПОМОЋНИ ОБЈЕКАТ
Da se u Crkvenoj op{tini Kora}ica nastavqa sa radom i u ovoj godini, vidi se i iz slede}eg priloga. Crkvena op{tina Kora}ica je podnela dokumentaciju za dodelu sredstava na konkursu koji je objavila Uprava za saradwu sa crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde. Nakon izlaska na teren direktora Uprave Mileta Radojevi}a sa svojim saradnicima, uz prisustvo i Episkopa {umadijskog Jovana i prepoznavawa crkve Svete Trojice u Kora}ici kao jednog izuzetno va`nog, kako verskog, tako i kulturnog objekta u koji decenijama ni{ta nije ulagano, odobrena su sredstva u iznosu od 1.200.000 dinara. Ta sredstva su opredeqena za izgradwu pomo}nog objekta, koji bi sadr`ao palionicu sve}a, prodavnicu, magacin, prostoriju koja bi u dogledno vreme mogla poslu`iti za kotlarnicu. Sve{tenik @eqko Mili} i crkveni odbor su odlu~ili da se krene te`im, ali boqim putem. Namera je da se objekat izgradi uz pomo} kora}i~kih majstora i me{tana, dobrovoqnim radom, kako bi se u{te|ena sredstva preusmerila na sre|ivawe sale parohijskog doma. Kontaktiran je ve}i broj kora}i~kih gra|evinskih majstora i na veliko zadovoqstvo, svi su listom izrazili `equ da u~estvuju sa jednom-dve dnevnice u izgradwi objekta. Ovim putem se pozivaju i ostali me{tani koji su raspolo`eni da na neki na~in u~estvuju u izgradwi. Bi}e potrebni i pomo}ni radnici, pa ko je zainteresovan mo`e se javiti sve{teniku @eqku na tel. 064 130 97 35 ili u INBOX na profilu Na{a Kora}ica, kako bi se napravio raspored aktivnosti, da ne bi bilo po onoj narodnoj - mnogo babica, kilava deca. Uz pretpostavku da jo{ uvek ima qudi koji `ele da na bilo koji na~in pomognu da Kora}ica polako postane selo kakvo bi po svim merilima trebalo odavno da bude. U prethodnih nekoliko dana je stigao ve}i deo materijala, ura|eno je razmeravawe i iskopan je temeq za objekat. U narednih nekoliko dana se planira nalivawe temeqa i za po~etak bi bilo dobro ako se neko javi za pravqewe (vezivawe) armaturnih greda i stubova. Na{a Kora}ica
6
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 05. август 2020.
... М ОЖЕ ДА СЕ ПОПРАВИ...
Изложба „Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа“, аутор др Јасмина Ћирић
Овом приликом се захваљујемо аутору изложбе др Јасмини Ћирић на позиву и сећању на изузетан интервју који је дала Дневнику младеновачком под називом „У науци нема тачке“.
У
субоу, 1. августа у Му зеју Младеновца отво рена је изложба „Мана стир Павловац: Необја вљена архивска грађа“. Ау тор изложбе је др Јасмина Ћирић, доцент на Филолош коуметничком факултету Ун иверзитета у Крагујевцу на Одсеку за примењену и ли ковну уметност, Катедра за општеобразовне предмете. Њено интересовање за цркве и манастире на Кос мају трају још од студенских дана. А богати научно истра живачки рад познат је не са мо у научним круговима у зе мљи и иностранству већ и нама Младеновчанима. У са ли др Елси Инглис, неколико година уназад, са изузетним ентузијазмом и приступачно шћу др Ћирић нам је говори ла о средњовековној уметно сти, о архитектури, манасти рима, црквама, култу, оде ћи... али све то уз световно и духовно значење. И овога пу та њено излагање је било са пуно жара, јасно и посвећено њеном Младеновцу. Нажалост због епидеми олошке ситуације Његово Преосвештенство господин Јован, уз чији благослов је изложба реализована није био у прилици да отвори из ложбу. Изложбу је оторио Зо ран Јоцић, члан Већа заду жен за културу и информи сање уз програм који су при редили чланови музичког са става „Ступови“. Др Јасмина Ћирић посебно се захвалила рецезентима студије др Ср бољубу Убипариповићу, др Катарини Митровић, др Бра ниславу Цветковићу, као и
организатору изложбе опш тини Младеновац и много бројним сарадницима који су допринели да ова изложба и пригодна публикација буду реализовани. Помоћ при при купљању архивске грађе пру жио је и Археолошки инсти тут Београд нарочито у делу документације архитекте Ђо рђа Бошковића. Интересант но је да је приликом претра живања документације о ма настиру Павловац наишла на његов блок, где се налазе цр тежи манастира Павловац из 1933. године. Што је потврди ло да је прве скице направио професор Бошковић. Др Јас мина Ћирић је овом прили ком подсетила на значај чу вања заоставштина и њеној дигитализацији. Кроз изложбене експона те као и о студију „Манастир Павловац: Необјављена ар хивска грађа“ провела нас је др Јасмина Ћирић. Драгоце на архивска грађа резултат је вишегодишњег напора. Изло
жба почиње архивском гра ђом која се тиче манастира Павловац где је најинтере сантније, сигурно, писмо које је потписао деспот Стефан Лазаревић 1425. године, где се може видети начин кому никације са Дубровачком ре публиком. Следећи документ који се најнепосредније ве зује за манастир Павловац је из 1536. године о приходу манастира. Др Ћирић нам је са посебном пажњом показа ла и цртеж Ђорђа Миловано вића из 1879. године, где је приказана рушевина мана стира и пећина која је веро ватно коришћена као испове дница. Даље нас води кроз приче о коришћењу манасти рског камена за изградњу че сме, преко слободних скица архитекте Бошковића, које се први пут виде у јавности, за тим како је први приметио да је остатак зида представљао конак манастира Павловца, до цртежа окулуса на југои сточној страни храма... А нај дражи део су речи архитекте Бошковића ...камена и песка има у близини може се поп равити... Надамо се да смо у ових пар реченица пробудили ра дозналост и да ће Младено вчани посетити Музеј да још детаљније сазнају о мана стиру Павловац. Изложба је отворена до 28. августа а сваког петка у 12 часова за интересованима ће аутор из ложбе др Јасмина Ћирић да вати стручна објашњења. Весна Јанковић фото: Хаџи Марко Вујичић
Поштоване даме и господо, Задовољство ми је да Вас позовем на прво стручно вођење кроз поставку изложбе Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа. Имајући у виду да је у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом забрањено окупљање више од 10 (десет) људи у затвореном и отвореном простору као и да између окупљених мора постојати дистанца од један и по метар, стручно вођење ће бити организовано у петак 7. августа у терминима: 12 13 часова, 13 14 часова у Музеју града Београда Одељење Младеновац (Краља Александра Обреновића 69, Младеновац). Изложба ће бити отворена до петка 28. августа 2020. године. Улаз је слободан за све заинтересоване посетиоце. Уз изразе поштовања и захвалности на разумевању и интересовању, Јасмина Ћирић
среда 05. август 2020.
DNEVNIK
Црвени крст Младеновца
7
УДРУЖЕЊА/ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Х УМ А Н И М Л А Д Е Н О В Ч А Н И , ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ
,ДОБРОВОЉНИ
ДАВАОЦИ КРВИ
У
оквиру летње кампа ње, Црвени крст Мла деновца са Институтом за трансфузију крви Ре публике Србије, организовао V по реду, акцију добровољ ног давања крви. Акција је реализована у фоајеу Цент ра за културу и туризам 30. јула 2020. године. На врелом и сунчаном дану, на плус 35 степени, грађани Младеновца показа ли су велику хуманост. На акцију добровољног давања крви дошло је 88 добровољ них даваоца крви а драгоце ну течност дало је њих 77. Хуманост и јединство он да када је најтеже, грађани Младеновца су били солида рни, на делу. Знамо да крв чека пацијента, а не пацијент крв. Успешешну акцију су пох валили: Проф др Драган Радова новић, председник Црвеног крста Србије: „Честитам Вам леп успех, браво.“ Љубомир Миладиновић, ге нарални секретар Црвеног крста Србије: „Поштовани добровољни даваоци крви, волонтери и сарадници Цр веног крста Младеновца, ви соко постављене циљеве и даље, и поред свих објекти вних околности, достижете и изнова показујете хуманост средине у којој радите. Хвала Вам на томе, хвала Вам на дарованој крви за непознатог примаоца коме она живот
значи. Уверени смо да само заједно, као организован си стем и стално показујући и доказујући хуманост свуда за сваког знамо свој пут пред нама којима идемо већ скоро 145 година.“ Прим др сц Весна Либек, председник Црвеног крста Београда: „Најсрдачније чес титке Црвеном крсту Младе новац и младим волонтерима на остварењу циља који је данас за многе недостижан. Помогли сте у лечењу тешко оболелих и показали да је хуманост у свима нама само је потребно мало подсећање. Хвала сарадницима Црвеног крста Младеновца на несе бичном труду који улажете у све активности Црвеног крста Младеновца и на едукацији волотнера, а свим хуманим Младеновчанима честитке и захвалност.“ Ивана Дашић Марисавље вић, секретар Црвеног крста Београд: „Фантастичан резу лтат, боље је можда рећи фантастични Младеновчани. Капа доле! Све честитке и Вама драге колегинице зато што сте својим радом омо
Kosmaj @nigh
К
ао и увек пун изненађења планинарски клуб "Гребен у ноћној шетњи Космајем.
гућиле да се овај резултат постигне и поред свих окол ности. Браво и хвала.“ Марија Чукић, сарадник Цр веног крста Србије задужен за добровољно давалаштво крви: „Ваш континуирани рад непрестано доноси резултате који су за дивљење. Хвала на професионалности и сјај ном односу који имате са да ваоцима у Вашој средини ко ји дају феноменалне резул тате“ Црвени крст Младеновца се захваљује свим доброво љним даваоцима крви, који су дошли да дају најдраго ценију течност која нема це ну.
другачије, али то нас неће спречити да се и данас с поносом и захвалношћу при сетимо свих наших установа и грађана који су своје знање и свој рад уткали у историју овог града, дали допринос у борби против пандемије ви руса CORONA. Добитници признања примери су који сведоче како се воли свој град. Они су ти који заслу жују истинско поштовање и захвалност свакога од нас.'' Плакета града Младено вца додељује се Црвеном крсту Младеновац чији су во лонтери још једном показали да постоји неко на кога увек могу да рачунају и који у ск ладу са својим принципима, хуманости и јединства, увек су на услузи својим грађани ма. Црвени крст Младеновца се захваљује свим волонте рима који су у време панде мије COVID 19 допринели да организација добије овакво признање. Црвени крст Младеновац
ЗАСЛУЖЕНО ПРИЗНАЊЕ
О
браћајући се гра ђанима Младено вца добитницима овогодишњих пл акета, председник Гра дске општине Младено вац, Владан Глишић је рекао: ''Дан општине Младеновац 02. август ове године обележава се
ПРИПРЕМЕ
П
регршт лепих слика шаље Атлетски клуб Младновац са припрема у Кушићима (31. јули 8. август). Укупно их је 21 атлетичар и два тренере Мира Илић и Миша Тривуновић Смештени су у хотелу Јавор на 1000 мнв а тренирају у одличним условима на 1100 мнв. Више слика и утисака када се врате.
Пројекат Удружења корак ка бољем друштву је суфинансиран из буџета Републике Србије Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
8
DNEVNIK
ЗАНИМЉИВОСТИ
среда 05. август 2020.
РА З В О Д
МИШЉЕЊЕ
Н А Б А Л К А Н С К И Н АЧ И Н
Постали смо туристи у бившој заједничкој држави која се некад зваше Југославија. Све дневне новине живе од вести. И ово је вест. У 2019. години у Ср бији је највећи број ту риста био из Кине (ук ључујући Хонг Конг) а иза Кине највећи број посета су остварили туристи из БиХ, Турске, Немачке, Хр ватске, Бугарске, Црне го ре, Словеније, Северне Македоније. Ова туристи чка вест наводи на раз мишљање. Присетих се Тита и Кардеља. Шта ли би они рекли кад би ре цимо могли прочитати ову вест? Сазнали би да њи хови дојучерашњи народи, ето силом политичких (не)прилика наједном поста доше ни мање ни више него туристи у бившој заједничкој земљи која се некад зваше Југославија.
ДА СМО РАЗМИШЉАЛИ ШТА НАС СПАЈА ЈУГОСЛАВИЈА БИ БИЛА ЈОШ ЖИВА
Какав смо то ми народ? И које “феле” смо то ми народ, па да бежимо једни од других уместо једни другима идемо у сусрет? Зашто смо такви? А слични смо једни другима као “јаје јајету” и језик нас спаја. Је ли Отоманска импе рија за тих петсто година ко лико су Турци малтретирали, угњетавали, психички и фи зички убијали – за то крива? И Хабзбуршка монархија која је угњетавала Хрвате и Сло венце а под чији протекторат након Берлинског конгреса 1878. године утераше Босну и Херцеговину. Балкански смо народ. Истог менталите та. Истог језика. Осим Слове наца, Македонаца и Албана ца. Али су се и они добро “сналазили” у заједничкој др жави.
СТР ЦИ ЦА Влашко Поље 8201 722,
РЕПУБЛИКЕ И ПОКРАЈИНЕ НА МАЛОМ ПРОСТОРУ
Писац ових редова раз мишља како се Титу и Кар дељу омакло (и да ли им се уопште омакло?) те направи ше фаталне грешке. Како им паде на памет и шта је ра злог томе да на тако малом географском простору устро је чак шест (шест!) република и две (две!) аутономне покра јине? А које покри граница Федеративне Народне Репу блике Југославије, односно СФРЈ.
ОПШТЕНАРОДНИ РЕФЕРЕНДУМ
Зашто тај географски про стор не испарцелисаше по узору на Француску? На ре гије и департмане. Колико би ту било регија и департмана? Нека их буде сијасет али би ли бисмо само једна једина република. Као Аустрија. Као Италија. Као Француска. Као Грчка. Као... Да ли би Југо славија као једна република са много регија и департмана избегла цивилни рат и била још у животу? Сасвим је мо гуће да би се то догодило. Да ли би, да су Тито и Кардељ
тако (у)радили спотакли мож да и ону следећу, “језичку ба ријеру – препреку”? Зашто ако би службени језик био ју гословенски (Јужни Словени) а не српскохрватски, однос но хрватскосрпски. Станов ници би се звали Југослове нима као Французи, Итали јани, Грци и многи други. Све ове препоруке ишле би за једно у пакету на “општена родни референдум” као нај демократскији начин одлучи вања. А након усвајања на референдуму одлуке народа би обавезно ушле у Устав Југославије. Зашто Тито и Кардељ нису тако поступи ли? Да ли су можда имали “зорт” од могуће реакције ве ликих страних сила које не би биле за таква решења у Југославији? Не знам. Оно што знам јесте да су се бра ћа која су имала станове у истој згради разишла након сулудог и крвавог рата међу њима.
ПОСЛЕДИЦЕ РАЗВОДА НА ЈУГОЛОВЕНСКИ НАЧИН
Шта још знам? Као што сам насловио, као последице развода, знам да ми један
пријатељ из младости сада живи у Данској, други у Ау стралији, трећи у држави Аталанта САД, четврти Холандији, пети... Без при јатеља сам из детињства и младости. Као уосталом и они. Међусобно телефони рање, дописивање, Имеј лови, СМС. Лепе заједнич ке успомене. Нагриза туга јер тешко можемо да се видимо. А онај “пешчани сат” живота не мирује. Ра ди ли ради. Клизи његов песак надоле. А процес пражњења бивше домови не се наставља. Млади уб рзано напуштају нове др жаве настале на згаришту Југославије. У потрази за послом и бољим животом. Још једна од бројних последица “развода на југословенски начин”. А Че шка и Словачка, примера ра ди, разиђоше се мирно и без испаљеног метка. Да наш развод беше ма кар на онај “италијански на чин” као у оном филму Пје тра Ђермија Југославија би била још жива. Мада се у том великом филму из ше здесетих година прошлог ве ка догодило убиство. Муж, Сицилијанац, убио је своју закониту супругу којој је на местио да га је преварила мада није, како би се оженио њеном лепом рођаком. Тада је, наиме, у Италији још увек важила традиција да муж може и убити своју супругу ако је ухвати у превари а да га при том сустигне блага ка зна. Која је казна за Тита и Ка рдеља којима је Југославија била жеља. Партијски друго ви државу наследили, штето чински уништили. На два за седаља АВНОЈа демокра тију срушли. Државно уређе ње, монархију поништили! Слава Ж. Тодоровић
самопослуга
7-21 часова, недељом 7-1 6 часова
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
КАФЕ КРАЉ
среда 05. август 2020.
DNEVNIK
ПРВИ ТЕЛЕВИЗОР
У ШЕПШИНУ
Пре више од шесдесет го дина, касног јесењег дана нађем се на Теразијама. Па да нека суснежица а испред хотела „Москва“ гужва. Стоје људи под кишобранима и гл едају у излог, мали екран, за менио биоскопско платно. Покретне живе слике са то ном. Чудо невиђено. На суп ротној страни, код Безистана, исто. Кажу, то све долази са сајма. Неку годину касније, долазим из војске и видим у градским срединама, код мо јих рођака, имају телевизоре. У моме родном Шепшину, би ла је то мисаона именица. Нас неколико омладинаца, решимо да унесемо нешто ново, у ово у оно време, за бито село. Прво смо активи рали омладинску организа цију а затим уредили омла динску салу која је била тамо где се сада налази централа телефоније и продавница. Пре рата ту је била кафана. Све ово добровољним радом и сопственим парама. После смо направили клупе, уреди ли позорницу и преко пред седника омладинске општин ске организације, Љубише Мићовића, добили сто два десет столица из замене на мештаја у гимназији. Почеле игранке и од наплата улазни ца добили некакве почетне паре. Желимо да купимо те левизор али је то недовољ но. У то време то је било па прено, скупо. Кренемо по се лу да скупљамо новац тако што смо унапред продавали
улазнице за гледање теле визије и игранке. Половину села обилазио сам неколико дана а другу половину мој друг Рајко Гајић. Наишли смо на невероватан одзив али пара још није било довољно иако смо обрадили цело се ло. Недостаје, отприлике, је дна четвртина. Решимо да затражимо од „Јединства“ отплату на рате, остатка. У ту сврху одем код директора, Секуле Јанковића али у дру штву секретара комитета Драгослава Цветковића, ра чунајући на његову помоћ при убеђивању. – Каква омладинска ор ганизација, какви бакрачи, каже Секула. Даћемо телеви зор ако за дуг ти лично пот пишеш. Пристајем. Сутра дан, у фебруару 1965. нас десетак омладинаца, нарав но пешице, одлазимо у Мла деновац и у продавници код Станка, која се налазила у пролазу према бившем був љаку, преузимамо телевизор. Произвођач ЕИ Ниш, модел мајор. Кутију у коме се нала зи везујемо конопцем, проти њемо мотку и прва двојица, са теретом на раменима, крећу. Остали за њима, сме на на раскрсници код Лапи них. Тако га носимо до Шеп шина као штафету, смењују ћи се успут. Одмах се чуло да је стигла телевизија. Бранко лимар нам помаже да учврс тимо антену на крову и опши јемо да не улази киша, на равно, све бесплатно. Увече,
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
Прича за лаку ноћ
колоне мештана, сокацима, преко воћњака и авлија, при стижу да гледају Чкаљу и Мију са њиховим каламбури ма. Гледају и дневник са бли ставим Мићом Орловићем. Убрзо затим, деси се малер, поквари се телевизор. Има гаранција, сервис у Младе новцу а Варовнице завејане. Не може да се прође. Снаш ли смо се. Платили сервисе ру Лоли Урошевићу дневницу и возну карту те је он преко Београда дошао возом до станице Дражањ Шепшин где су га чекале санке са ко њском вучом. Квар је откло њен, поново ради телевизија. Тада, била је то најбоље ор ганизована омладинска орга низација у општини. Жао ми је ако ћу некога заборавити да му напишем име, то је зб ог времена и година али ћу
навести по сећању имена најактивнијих. Неки од њих нису више са нама али их вреди запамтити и оно време када смо сами стварали бу дућност не чекајући да нам се све обезбеди. Били су ту Гајићи, Рајко, Драган, Бранко, Цане, Жива (Секин) Сте вановићи, Драгован, Него ван, Бели, Драган, Михаило вић Радивоје, Вуковићи Жи ле и Миодраг, Пантић Милу тин, Илић Радмило, Нешић Миле, Злативоје, Павловић Милија, Ристић Драгослав, Марковић Миша... Помагала су нам и деца али и секретар партијске организације Божа Павловић.
шује ону у океанима. У њему живот не постоји, осим врло отпорних микро организама бактерија. Мр тво море је и највећа депре сија у свету (најмања надмо рска висина копна) а водена површина је на 422 метара надморске висине и даље опада. Највећа дубина Мрт вог мора је 330 метара. Египћани су веровали да је свемир у почетку био испу
њен првобитним океаном, званим Нун. Клеопатра (4430 пне) ко ристила je пелоид за тен, а фараонови лекари су корис тили пeлоид за лечење ра зних запаљенских процеса и као антисептик. Пелоид је откривен и као састојак у им прегнацији мумија.
(Догађаји истинити, имена права) Драгослав Жика Обрадовић
ЛЕКОВИТО БЛАТО
Историјат примене природног фактора (лековито блато – пелоид ) у лечењу
(2)
Настављамо причу нашег сарадник Прим. др Олга Лекић физијатар - балнеоклиматолог У старом веку коришћене су воде и муљ лековито блато из Мртвог Мора за ле чење ”рана” и кожних обоље ња. Сматра се да ће за 10.000 година пресушити због стал ног испаравања и малог до тока из реке Јордана. Ко личина соли 9 пута према
из белешки др Олге Лекић
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ
Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509
среда 05. август 2020.
Преображење Господње Преображење Господње је догађај описан у Јеванђељима Новог завета, током којег је Христ постао као светлост. По Матеји, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина. Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника. Слави се 19. августа. Тај дан прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.
Следе:
8. август Преподобномученица Параскева – Трнова Петка 9. август Свети Пантелејмон – Пантелијевдан 12. август Преподобна мати Ангелина Српска 14. август Свети мученици Макавеји 15. август Пренос моштију Светог Стефана – Летњи Свети Стефан 19. август Преображење Господње
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 06. до 1 2. августа 2020. макс. t мин. t
06.
07.
четвртак
петак
субота
31o 17o
31o 18o
28o 17o
08.
09.
10.
недеља понедељак
31o 18o
31o 18o
11.
12.
уторак
среда
31o 18o
31o 18o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 DNEVNIK
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 05. август 2020.
DNEVNIK
Мистерије прошлости (11 ) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН
Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе. ОБЛАСНИ ГОСПОДАРИ
Балшићи су владали Зе том. Њихово порекло непоз нато, али се претпоставља да су њихови преци славизирани Власи. “Балша”, вели Орбин “о којем ћемо сада говорити беше веома сиромашан зетс ки властелин и за живота цара Стефана држао је само једно село. Али када је умро цар, а како његов син Урош није био ваљан владар, почео је са не колико својиих пријатеља и са својим синовима Страцими ром, Ђурђем и Балшом да за узима Доњу Зету. Од Балши них синова Страцимир је био по доброти и по верности бо љи од других. Ђурађ је био мудар, веома оштроуман и вешт оружју. Балша је био до бричина и веран коњаник али није био велике памети. Њи хов отац држао је најпре град Скадар, који су му предали неки од његових бранилаца, а затим освоји сву Зету до Ко тора. После тога кренуо је са својим људима на освајање Горње Зете...”. Ђурађ Балшић оженио се ћерком краља Вукашина Оли вером и заједно са тастом по кушавао да потисне Николу Алтомановића. После Вука шинове погибије на Марици, отерао је жену и приграбио Призрен а после “расапа” Ни колиног територију између Дубровника и Боке Которске. Ђурађ се други пут оженио Теодором, ћерком деспота Дејана, а најмлађи брат Бал ша II Комнином, ћерком дес пота Јована Комнина Асена, брата Душанове жене царице Јелене. Тако су Балшићи до били Берат, Валону и Химару. Када је освојио Драч Балша се називао дука драчки. Како су себе сматрали ср одницима Немањића, Балши ћи су се сукобили са Твртком кад се он прогласио краљем Срба и Босне. Трећи брат Страцимир оженио се Јерином, ћерком Прогона Дукађина а његов син Ђурађ II Страцимировић узео је 1387. године за жену Јелену, ћерку кн еза Лазара.
МИСТЕРИОЗНИ ВУК БРАНКОВИЋ
У народном предању и у народној поезији настало је уверење и одржало се до да на данашњег да је главн кри вац за изгубљену битку на Косову био зет кнеза Лазара. Вук Бранковић, господар Ко сова, држао је територију из међу Скопља, Копаоника, Сјенице и горњих токова Таре и Мораве. Градове Приштину, Пећ, Призрен и Звечан и руд ник Трепчу. Његов отац био је севастократор Бранко Младе новић, син војводе Младена и господар Охрида. Добио је од цара Душана звање севасто крата али није имао много утицаја. Мистериозни Вук Бр анковић, чије се име често провлачи у овим фељтон на писима, био је ожењен Ма ром, ћерком кнеза Лазара. Са Маром је Вук имао три сина, Гргура, Ђурђа и Лазара. “Кнез Лазар и Вук Бранко вић су управљали старим ср пским земљама. Под њиховом влашћу налазиле су се про стране територије од Скопља и Косова до Саве и Дунава. Косово, које деле таст и зет, има велики привредни и стра тешки значај. Још већи значај у новој прерасподели феуда лних снага добила је Морав ска Србија. Победом над Ра дичем Бранковићем 1379. го дине, који је држао северне крајеве некада јединствене српске државе, кнез Лазар је успоставио власт на готово целом сливу трију Морава. Безрезервну подршку пружи ли су му врхови српске цркве, но и поред тога кнез Лазар није успео да обнови државу Немањића”, пише Раде Миха љчић. Тако се моћно српско цар ство распало на области ко јима је владало неколико ве ликаша. ... Великаши, проклете им душе на комате раздробише царство, српске силе грдно сатријеше; великаши, траг им се утро, распре сјеме посијаше горко, те с њим племе српско отроваше... (Његош) Слава Ж. Тодоровић
11
РЕАГОВАЊА/СПОРТ
НАЈБОЉИ СПОРТИСТИ ЗА 201 9 ГОДИНУ
Управни одбор ССМЛД на својој редовној седници од ржаној 10.07.2020 године из абрао најбоље спортисте, тр енере, екипе и спортске ра днике за 2019 годину. Признања најбољима би ће додељена када то буде могуће због тренутне епиде миолошке ситуације у Срби ји. За најбоље су изабрани:
Мушкарци: До 11 година:
Војин Станојевић Карате Клуб Младеновац До 1 3 година: Лука Антић Карате Клуб Младеновац Матија Иванчевић Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Бисер Младеновачког спорта – Живковић Горан Атлетски клуб До 1 5 година: Илија Антић Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Бисер Младеновачког спорта – Матеја Миловановић Карате клуб Младеновац
До 1 7 година
Александар Миловановић Карате Клуб Младеновац
До 1 9 година
Милош Радојевић Карате Клуб Младеновац+ Бисер Младеновачког спорта Јован Ћирић Карате Клуб Младеновац Бисер Младеновачког спорта Лазар Јовановић Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Сениори : Марко Антић Карате Клуб Младеновац Ветерани : Благић Драгиша Атлетски Клуб Младеновац Екипа: Мушки јуниорски тим у борбама Карате Клуб Младеновац Најбољи Клуб: Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Младе наде Младеновачког спорта: Лазар Јанковић (10) Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Стефан Матовић (11) Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Матеја Јанковић(13) Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Војин Анђелковић(15) Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Стојић Вељко (16) Одбојкашки клуб Младеновац Ана Савић (15) Одбојкашки
клуб Младеновац Жене: До 11 година: Петра Пешић Карате Клуб Младеновац Милица Јовановић Атлетски Клуб Младеновац Кристина Трифуновић Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа Бисер Младеновачког спорта – Спасојевић Лана Атлетски клуб Бисер Младеновачког спорта – Михајловић Лена Атлетски клуб До 1 3 година: Тамара Димитријевић Карате Клуб Младеновац Бисер Младеновачког спорта Елена Јовановић РГК Олимпик До 1 5 година: Милена Алексендрић Рвачки Клуб Љ.И Геџа Лена Бисенић Карате Клуб Младеновац
До 1 7 година
Александра Милутиновић Карате Клуб Гепард Бисер Младеновачког спорта Настасија Миловановић Карате Клуб Младеновац Бисер Младеновачког спорта Ирена Влајић Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа
До 1 9 година
Ивана Спасић Карате Клуб Младеновац Сениорке: Јелена Миливојчевић Карате Клуб Младеновац Екипе: Ката тим Карате Клуб Младеновац Тренер: Александар Ранисављевић Карате Клуб Младеновац
СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ОСТВАРЕНЕ ВРХУНСКЕ РЕЗУЛТАТЕ У СПОРТУ: Владимир Дропац СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ОСТВАРЕНЕ ВРХУНСКЕ РЕЗУЛТАТЕ У МЛАЂИМ КАТЕГОРИЈАМА: Карате клуб Младеновац СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ОСТВАРЕНЕ ВРХУНСКЕ РЕЗУЛТАТЕ У МЛАЂИМ КАТЕГОРИЈАМА: АТЛЕТСКИ КЛУБ Младеновац
За заслужне спортске раднике града Младеновца изабрани су: Раде Иванчевић Рвачки Клуб Љубомир Ивановић Геџа
ЧЕСТИТАМО СВИМ ДОБИТНИЦИМА ПРИЗНАЊА
Ген. сек.ССМЛД А. Јовановић Председник ССМЛД Миљан Нововић
12
ФУДБАЛ
DNEVNIK
среда 05. август 2020.
СПОРТ
З А ХУК ТА ВА С Е Н А С Е Л Т Е Р С У У П Е Т Д А Н А Т Р И У ТА К М И Ц Е
ОФК ''МЛАДЕНОВАЦ''ФК ''ОМЛАДИНАЦ'' Нови Бановци 2:0 (1 :0) Стрелци : Миловановић у 16. мин. и Костић у 83. мин Судија: Јоковић (Младено вац) ОФК ''Младеновац: Марић,
Рајковић, Д. Крстић, Матејић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Миловановић, Милић, Миле тић у других 45 играли: Ђор ђевић, Аврамовић, Станко вић, Борисављевић, Арсић, Пантелић, Миросављевић, Тешић, Костић, Николић и А. Крстић ФК ''Омладинац'' : Јагодић, Стевановић, Максимовић, Савић, Радојичић, Живано вић, Деспотовић, Радовић, Лежајић, Вуковић, Радисав љевић још су играли: Ђурко вић, Филиповић, Иветић, Ро гановић, Тиодоровић, Илић, Милинковић У среду 29. јула на ''Сел терсу'' најзад су и фудбалери Младеновца одиграли своју прву припремну утакмицу. После више од четири месе ца Младеновчани су угости ли ''Омладинца'' из Нових Бановаца, српсколигаша из Војводине. Када се узме у обзир дуга пауза без утакми ца, новопридошлих играча и висока температура тренер Вишњић може бити задово љан виђеним на овом мечу. Одбрана чврсте екипе Омла динца савладана је први пут у 16. минуту лепим и прециз ним шутем Миловановића искоса са ивице шеснаесте рца. У међувремену Младе новчани су неспретношћу пр во Милетића а затим и Ми лића пропустили две лепе прилике за променом резул тата. Охрабрујуће свакако за стручни штаб Младеновчана је и чињеница да се гост за 90 минута само у једној пра вој прилици нашао да угрози гол домаћина. У 68. минуту кикс голмана Ђорђевића, на падач госта Иветић није ус пео да казни. Статива је ово га пута била савезник голма на Младеновца. А да проме ни резултат могао је и опора вљени Милош Николић. Ње гов шут са петнестак метара
EV A
периферије Врчином. Разли ка од суботњег меча када су деловали некако анемично, без свежине у мечу са Врчи ном то је било нешто дру гачије. Сам приступ игри са доста трчања је управо оно чему је сврха оваквих мече ва. Наравно резултат на ова квим утакмицама и није од пресудног значаја, али сва како ако и он дође да је и сам утисак повољнији. Упра
завршава поред гола. Тачку на овај борбени меч ставио је Костић у 83. минуту из оправ дано досуђеног пенала.
беду над данас бледом, ане мичном и без свежине српс колигашком екипом са ''Се лтерса''.
ОФК ''МЛАДЕНОВАЦ''ОФК ''МЛАДЕНОВАЦ''ФК ''АРАНЂЕЛОВАЦ 1 979'' ФК ''ВРЧИН'' Аранђеловац 2:1 (0:0) 0:1 (0:1 ) Стрелци : Илић у 82. мин. и Стрелци : Стеванчевић у 4. Тешић 87. мин. за Младено минуту. вац а Бранковић у 50. мин. за Судија: Стефан Филиповић Врчин ОФК ''Младеновац'' : Марић, Судија: Лакићевић Рајковић, Станковић, Мате ОФК ''Младеновац' ': М. Ђо јић, Арсић, Илић, Пантелић, Милетић, Миловановић, Кос тић, Милић, још су играли: Д. Крстић, Максимовић, Стоја новић, Ђорђевић, Тешић, Ни колић, Аврамовић, А. Крс тић ФК ''Аранђеловац 1 979'' : Пајовић, Павковић, Десивоје вић, Марковић, Ђорђевић, Петровић, Старчевић, Лало вић, Станишић, Стеванчевић, Живковић играли су још: Ра дисављевић, Величковић, То лић, Каматовић, Ђилас, Ни колић У суботу 1. августа фуд балери Младеновц у својој другој припремној утакмици угостили су ФК ''Аранђеловац 1979'' и поражени резултатом 1:0. Гол одлуке догодио се у 4' после несвакидашње гре шке голмана домаћих Мари ћа. Лопта насумице испуца на од стране гостујућих фуд балера, голман Марић у по кушају да је примири на гру ди толико је то неспретно ур адио да се лопта од Мариће ви груди одбила на ногу на падача Аранђеловчана Сте ванчевића, коме није било тешко да је проследи у неб рањени гол. Испоставиће се да је гол у 4' био довољан да Аранђеловчани забележе по
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
рђевић, Аврамовић, Станко вић, Богићевић, Миросавић, Стојановић, Миросављевић, А. Крстић, Милошевић, М. Ђорђевић, Николић, још су играли: Рајковић, Арсић, Д. Крстић, Илић, Пантелић, Кос тић, Тешић, Милетић ФК ''ВРЧИН'' : Јеремић, Бра нковић, С. Јовановић, Миле нковић, Даничић, Стјеља, Ја нковић, Петровић, Живано вић, Р. Јовановић, Ракоњац, играли су још: Штрбац, Гру јић, Бошњаковић, Јанковић Недеља 2. август и трећи меч Младеновца у склопу припрема за нову сезону. Овога пута Младеновчани су на ''Селтерсу'' одиграли меч са зонашем из престоничке
во се тако и завршило над метање ове две екипе. Гост је повео смушеном интерве нцијом одбране Младеновца. Нападач Врчина Бошњако вић у 50' сместио је лопту иза леђа голмана Ђорђеви ћа за 1:0. Преокрет у игри и самог резултата уследио је уласком комплетно нове по ставе. Момци тренера Виш њића ''додали су гас'' и са два поготка преокренули ре зултат у своју корист. Прво је Илић лепим ударцем са три десетак метара изједначио на 1:1, да би потом пет ми нута касније у 87' Тешић из једне гужве настале у шесна естерцу погодио за коначних 2:1. Радован С. Живановић
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2