Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 02. септембар
2020. година / број 205
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ТЕКУ ДАНИ Младеновачка црква је прославила 11 0. храмовну славу, деца су кренула у школу, болница поново ради, спортисти су на теренима, гради се, поправља се... Приближава се јесен.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ У ПАРКУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
DNEVNIK
ФАШ И З АМ
Реч уредника
Фашизам је државно уређење чија је главна особина ограничавање људских права ради бржег напретка у обећани „бољи живот“. По дефиницији, ради се о споју ненародне и централизоване власти са интересима крупног капитала као примарним. Свог највећег противника фашизам види у – слободи говора. Појам своје име и симбо ле води из културе Римског царства. “Док је војска мар ширала један војник је носио испружен свежањ прућа (fas cio) у који је забијена секира. Значење је јасно, да је сноп много јачи него један прут или сам збир прутова а се кира делује као да уједињује прутове у тај сноп и ако неки од прутова/појединац “штрчи” односно ако је неки појединац “неподо бан”, секира/ државна власт је ту да га “пот крати”/елиминише.” Ова власт у Србији је из недрила нови вид фашизма. Најпре је поставила своје војнике партије у локалним управама. Не познајем онога у Брусу или оног из Гроцке, можда су неки фини свет, али зато познајем ове у Младе новцу. Све што је било најне писменије, најтупавије и без трунке домаћег васпитања отишло је прво у радикале а затим у СНС. Касније су по куповали дипломе иако нису имали ни завршену основну школу, стекли капитал, зау зели водеће позиције у ја вним предузећима и управи, позапошљавали фамилију и чланове странке и само им је остало да се боре против оних који не мисле као они. Спремни су да бране овај систем јер они тренутно живе своје "најбоље животе ика да". Ганди је рекао да “те пр во игноришу, па те исмевају, онда те бију и онда побеђу јеш.”
То изгле да траје по две године. Од првог бр оја Дневник
је исмева ла локал на управа. На све мо гуће начи не, одбац ивали су наше при јаве на Ко нкурсима за суфина нсирање мед ијских пројек ата, при томе кршећи гоми лу закона. Последње две године нас иг норишу. Најп ре нас је Владан Глишић прогласио за мрзитеље па нам је Зоран Јоцић, члан Ве ћа задужен за информисање гле чуда, онемогућавао да присуствујемо КЗН у згради општине. Ни други нису сме ли да нас зову на конфере нције за новинаре, прво само у општину а најновији пример је баскет 3х3 ни у хотел Сел
среда 02. септембар 2020.
ДЕШАВАЊА
„Што друштво више упада у лаж – то људи више мрзе оне који говоре Истину“ – Орвел Фашистички режими рационално користе мржњу, страх и фрустрацију за остварење својих циљева, манипулишући народом помоћу контролисаних медија. Један од прокламованих циљева фашизма је стварање новог човека, брендиран као „промена свести“ нације. Легитимна мета фашистичких режима су деца, која су због неизграђеног става и недостатка животног искуства, најлакша за манипулацију кроз образовање и пропаганду. Становништво се под тоталитарном контролом држи свим могућим средствима, укључујући ту и хемијске препарате. Економски подухвати таквих режима се базирају на делузионим, грандиозним и помпезно најављиваним пројектима подобних корпорација. Хитлер је почео градњу новог, монументалног Берлина, а Мусолини ће остати запамћен по грандиозоности пројекта „Трећег Рима“ – сада туристичке атракције. Милитаризоване параполицијске формације политичких партија су карактеристичне за такве режиме. Циљ јуришних одреда је да својим агресивним третманом и противуставним методама држе становништво у стању страха и беспоговорне послушности. Легализација параполицијских формација политичких странака се врши доношењем нових
„закона“, којима се грађанима укидају Уставом гарантована људска права и слободе. Карактеристично за тоталитарне режиме је претварање полиције у инструмент за нелегални надзор грађана и елиминацију политичких противника. Уместо борбе против криминала, примарни циљ полиције постаје шпијунирање, илегално прикупљање података и фабриковање афера за дискредитацију неподобних. Прегломазни државни апарат као главни циљ има спровођење воље једног човека, а државни непријатељи постају они који се дрзну да кажу нешто против вође. Коришћење људи као пацова за лабораторијске експерименте је традиција којом се такви режими поносе још од Аушвица. Експерименти над становништвом зарад провизије од фармацеутских компанија прави од целе нације заморчиће „велике фарме“. Наглашавањем монолитног јединства, фашизам показује екстремну нетолеранцију према сваком другом начину мишљења. Како је то Умберто Еко рекао – за фашизам је свако неслагање издаја. Режим који спроводи такву диктатуру, слободу мишљења и говора третира као смртни грех, захтевајући „најоштрије казне“ за неподобне.
терс. Разлог је једноставан јер део њихових активности финансира власт парама гр ађана. У међувремену, мени је као акредитованом уред
нику регистрованог медија забрањен улазак у зграду оп штине и присуство седници Скупштине, која је узгред ја вна, уз избацивање гориле који је шеф обезбеђења. Два пута су ме напали Лукићи да ми разбију таблет, Микан Миросавић ми претио у зг ради општине да ће да ме убије... Но, од фашиста и по луписменог света ништа бо ље и не очекујем. Мало је изненађење да су ми пре секли водовод и спојили са септичком јамом тако да су ми фекалије излазиле у су доперу, на тушу, чесми па чак и из казанчета. Но, решиће се и то.
Корени
среда 02. септембар 2020.
наставак са претходне стране
Овде је реч о игнорисању. Најпре су представници власти прекинули комуникацију са Дн евником. Као што рекох две го дине не одговарају на наше мејлове у којима постављамо питања, дописе упућене преко писарнице... Сада то настав љају да раде и службе. Четири године смо добијали материјал за седнице Скупштине а сада први пут нисмо. То је изгледало отприлике овако U prilogu do stavlja Vam se poziv i material za sednicu Skupštine. Sednica će se održati... а слала је Сне жана Симић, начелник службе за послове органа ГО Младе новац. Послали смо допис на челници да нам достави ма теријал као и имена одборника новог сазива Скупштине. Одго вор нисмо добили а не верујем да ћемо га и добити. Од чла нова партије који никада нису смели да изађу на изборе сво јим именом и презименом да се гласа за њих, него су се крили иза имена председника своје странке то и могу да очекујем. Они су “побркали лончиће” што се тиче управе и медија а сада то раде и службе. Не знају или их је баш брига да плату до бијају од пара грађана па и мо јих и да је основно у њиховом послу да буду у служби тих грађана. Транспарентност у раду и сарадња са медијима им је обавеза. И када оду вој ници партије и дође друга вла ст, те службе остају да раде свој посао у локалној управи. Дакле, видели смо да се канцер шири. Власт мисли да ће Дневник да нестане ако нас они игноришу у комуникацији. Да би појачали дејство одба цују наше пројекте како не би смо имали финансијску подрш ку за чланке које читају грађани а такође и врше притисак на наше оглашиваче. Захваљујући Клубу читалаца Дневника ми опстајемо и пишемо баш због тих читалаца. Спроводимо на ше пројекте на задовољство Младеновчана. У време масов них комуникација глупо је са њихове стране да мисле како ми нећемо моћи да дођемо до информација које интересују наше грађане. На крају крајева, они су и најмање у фокусу на шег недељника јер постоји много вреднијих људи и дога ђаја у Младеновцу о којима треба писати а то је можда и проблем. Милан Јанковић Уредник Дневника
DNEVNIK
3
Л И Д Л У МЛАДЕНОВЦУ
На атрактивном месту, у близини ТЦМ ниче нов про дајни објекат. Познати нема чки ланац маркета Лидл по диже малопропродајни обје катсупермаркет површине око 2.300 квадрата (бруто око 2.500 квадрата). Пред рачунска вредност објекта износи нешто више од 253 милиона динара, без ПДВа. Како истичу на свом сај ту предност овог трговин
ДЕШАВАЊА
ског ланца је у томе што ће се куповина обавити лако јер уместо већег броја сличних произ вода, имају пажљиво одаб ране производе, повољну цену и проверен квалитет. Иначе продавнице Лидла имају готово исти распоред па се купци лако сналазе у свакој од њих. Лидл не про
даје само храну већ се увек може наћи нешто ново за опремање куће, баште, као и школски прибор, одећа... Очекујемо ускоро свеча но отварање. РДМ
КВАЛ И ТЕТ В О Д Е ЗА П И Ћ Е
ЈКП „Младеновац“ је об јавило резултате лаборато ријског испитивања хигијен ске исправности воде за пи ће из водовода Младеновац за јули месец. Оно што је уочљиво у односу на прет ходне месеце је већи број узорака који су оцењени као „не одговара“. Овога пута то је 12 узорака тј 37,50% (у претходном извештају је би ло 5). Број узорака који им ају оцену „одговара“ је иден тичан и износи 6 или 18, 75%, док узорака који имају оцену „безбедан“ је нешто мање него у претходном пе риоду 14, тј 43,75%. Због повећаног броја узорака ко ји носе оцену „не одговара“ анализираћемо, пре свега ове податке а које је објавио Градски завод за јавно зд равље Београд. Ковачевац је некако увек у фокусу. Вода из извориш та Брестовица је два пута
анализирана 8. и 22. јула и у оба случаја оцена квали тета воде за пиће је „не од говара“ а разлог је повећана концентрација гвожђа и ма нгана. Ништа није бољи сл учај ни код изворишта Ков ачевац где је квалитет воде 8. јула био оцењен као „бе збедан“ због повећане ко нцентрације амонијака а 22. јула као „не одговара“ због повећане концентрације ма нгана. Повећана концентра ција мангана и гвожђа за бележена је и код бунара село Ковачевац али је ква литет воде оцењен као „бе збедан“. Пажњу су нам привукли и резревоари I и II село Младеновац, који су у овом периоду оцењени као „одго вара“ (8. јула), затим „од говара“ и „безбедан“ (15. јула) да би код оба резе рвоара 22. јула узети узорци добили оцену „не одговара“ због повећане концентраци
је бактерије clostridium spo rogenes. Повећано присус тво ове бактерије је забеле жено и у ваздушном вентилу Рајковац. Као доминантан узорак неисправности наве дено је повећано присуство аеробних мезофилних бак терија у ЈКП „Младеновац“ (иако је узорак оцењен са „безбедан“). Иначе код ос талих узорака забележено је одступање од прописаних критеријума Правилника о хигијенској исправности во де за пиће због повећане концентрације мангана, гво жђа, нитрита, амонијака, мутноће. Поновићемо опет, да би ЈКП „Младеновац“ уз лабо раторијске резултате требао да објавуљје и анализу по датака као и техничкотех нолошке мере које су пре дузете за побољшање ста ња. мр Весна Јанковић
4
DNEVNIK
П О Ч Е Л А ШКОЛА
Некако увек када крене школска година посебна се пажња посвети првацима. Ове године нарочито због актуелне епидемиолошке ситуације. Мали прваци, којих ове године у Младе новцу има око 460, кренули су у посебним условима. Деца су у сваком одељењу подељена у две групе које ће у школу ићи у две раз личите смене како би што мање били у контакту једни са другима. Предвиђено је да часови трају 30 минута, а прваци ће имати три часа дневно. Али сви су се пот рудили да им овај дан буде незабораван. А општина Младеновац, као и сваке године, даровала им је пок
ДЕШАВАЊА/МЛАДИ
среда 02. септембар 2020.
Веће На седници Већа градске оп штине Младеновац, још увек у старом саставу, усвојен је Предлог плана јавних инвестиција за бу џетску 2021. годину са пројекција ма за 2022. и 2023. годину.
фото: ГОМ РЕГРЕСИРАЊЕ
Општина Младеновац је распи сала Конкурс за доделу средстава из буџета градске општине Мла деновац за регресирање вештач ког осемењавања говеда за извр шено вештачко осемењавање го веда у периоду од 6.6.2020. године до 30.9.2020. године. Преостала средства за ову намену су 1,83 ми лиона динара. Рок пријаве је 30. 09.2020. године.
ПЧЕЛАРСТВО
лон пакете са школским прибором. Мало другачије али са сличном тремом и неизве сношћу примљени су и ђа ци прве године средњих школа. В.Ј.
ДИСПАНЗЕР ПОЧЕО СА РАДОМ Специјална болница за ин терне болести у Младеновцу почела је са радом 31. 8. 2020. године. Последњи пацијенти излечени од Ковид вируса от пуштени су 25. 8. Урађена је комплетна дезинфекција Бол нице. Пријемно тријажна ам буланта за хитне и неодложне прегледе почела је са дежур ством 31.8., а од 1.9. и рад по амбулантама. У прве две неде ље примаће се упути без те рмина, а сви пацијенти и њи хова пратња пролазиће кроз шатор постављен поред улаза Болнице где ће се мерити те лесна температура. Потребно је да пацијенти и њихова пра тња обавезно носе маске. РД
Град Београд, Секретаријат за привреду објавио је предлог од луке о додели подстицајних сред става у области пчеларства за 2020. годину. Предлог се може видети на сајту града Београда www.beograd. gpv. rs. www.beograd.rs
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ
U ordinaciji “Mala Marina “ u septembru 2020. godine konsultativne preglede }e obavqati de~ji hirurg-ortoped iz Univerzitetske de~je klinike u Tir{ovoj.Termini pregleda se polako popuwavaju, zaka`ite va{ pregled na vreme. Broj na koji mo`ete zakazati: 060/0181310 - dr Vida Milinkovi} - de~ji pedijatar. Nalazimo se u ulici 8. marta br 1 /preko puta biv{e “Kockice“/ u Mladenovcu. Va{a Pedijatrijska Ordinacija Mala Marina
ИЗВЕШТАЈ МУП-а U prethodnom periodu na podru~ju Mladenovca dogodila se jedna saobra}ajna nezgoda sa povre|enim licem i tri saobra}ajne nezgode sa materijalnom {tetom.
среда 02. септембар 2020.
DNEVNIK
5
КУЛТУРА
Вођење кроз поставку изложбе „Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа“, аутор др Јасмина Ћирић, Музеј града Београда, Одељење Младеновац (3)
М И Л ОШ Ћ У Б ОЖИ Ј ОМ ,
ГО С П ОДИ Н С Р Б Љ Е М ДЕ С П О Т СТЕ ФАН Морам да признам да је на мене највећи утисак оста вио блок за цртање архите кте Ђурђа Бошковића. Ње гова техничка и фотографска документација до сада неза пажена и необјављена има значајан стручни допринос. О томе више у следећим наста вцима. А сада о „Павловцу под Космајем“ досадашња испитивања. Велики значај за проуча вање историје манастира Па вловца има и „рад на проу чавању старосрпских мону менталних старина" Влади мира Петковића и Констан тина Јовановића. Тада су на стали први архитектонски цр тежи и фотографије цркве. Јовановић је констатовао да је „црква типског облика XV века...“. Такође је навео зна чајне паралеле са Рудени цом и Ђурђевом црквом у Смедереву уз изузетну об раду конструктивних елеме ната храма. Иако је навео и неке непоуздане податке што је била последица неистра жености локалитета. Црква у Павловцу је по менута, иако овлаш од фран цуског византолога Габријела Мијеа. Затим је архитекта Жарко М. Татић 1925. године објавио допуњене и исправ љене техничке снимке цркве у Павловцима. Тада је указао да зидови и припрате и црква су јединствена целина а не како је претпоставио Конста нтин Јовановић. Татић је ука зао, такође на пропусте при обнови. У делу „Жича и Ла зарица“ Милоје М. Васић ус поставио је сличност цркве Павловац и Лазарица. Шездесетих година XX века Владимир Петковић и Александар Дероко цркву у Павловцима сврставају у ред „најглавнијих споменика мо равске стилске групе“. Али тек 1967. године за почињу радови на цркви и њеном окружењу. Тада је на ведено да је црква подигнута на месту касноримске некро поле. А систематска архео лошка ископавања почињу 1973. године и трају до краја девете деценије XX века. Тада је и утврђено да је ма настир датован у прву чет вртину XV века. У то време
У П АВЛ ОВЦИ М А
пронађен је објекат северно од цркве, са приземљем и спратом који је вероватно био резиденцијалне намене. Пронађени су остаци камене бифоре. А грађевина јужно од цркве била је коришћена као трпезарија. Претпоставља се да су у западном делу спрата биле монашке келије. У кухи њи се налазило велико ложи ште у оквиру конструкције за одвођење дима. Неопходно је поменути и беседу академика Војислава Ј. Ђурића у часопису „Култу ра 011“ из 1995. где истиче да се Павловац налази у ср едишту историјске позорнице и државе где је владао дес пот Стефан Лазаревић. А Вл
цветањем. Иначе је по томе и данас манастир Павловац препознатљив. Године 2018. др Јасмина Ћирић је испитивала значај орнаментике из Павловца а објављена је још једна пуб ликација где се помиње ма настир. То је „Архелошко на слеђе Младеновца: од раног средњег века до раног моде рног доба", чији су аутори Велибор Катић и Немања Марковић. Треба напоменути да је у овој публикацији први пут објављена фотографија фрагмената фрескогсликар ства који се чува у галерији фресака Народног музеја у Београду.
адимир Ристић је помињао манастир Павловац а и ро зете које су "напустиле архи тектонско логично место". У публикацији „Растко“ Хаџи Марко Вујичић наводи да је плоча с почетка II века која је извађена из зида Ма настира Павловац 1915. го дине и уграђена у чесму Гр аб. У радовима др Јасмине Ћирић (2006. и 2009. године) се наводи да је манастир Павловац претрпео висок ст епен девастације, да нису сачувани историјски подаци, делови архитектонских укра са, те да није могуће доћи до поузданих закључака о кти тору. Али је закључено да црква припада водећим то
Из угла Весне Јанковић, студија и изложба ковима архитектуре српске „Манастир Павловац: Деспотовине. Необјављена У организацији општине архивска грађа“ Младеновац 2017. године ор ганизован је и научни скуп „600 година манастира Па вловац“. Објављен је и збо рник радова, чији су уред ници археолог Велибор Ка тић, виши кустос Музеја у Младеновцу и Немања петак-субота 4-5. септембар Марковић, научни сарадник од 18 часова играни филм Археолошког института. Та "Нови мутанти" да се у оквиру свог научног од 20 часова играни филм рада др Јасмина Ћирић "Тенет" осврнула на тумачење ро недеља 6. септембар зета на греди изнад пор од 18 часова цртани филм тала цркве Св. Никола ука "Капетан Сабљозуби" зујући на значај мотива Цвет Живота који је до У сали може да буде веден је у везу са Рајским максимално 160 гледалаца, маске су обавезне.
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ
6
DNEVNIK
среда 02. септембар 2020.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ/УДРУЖЕЊА
ТРА Д И Ц И Ј А
С А Б И РА Њ Е О К О С В О Ј Е Ц Р К В Е
У
Младеновачка Црква по 11 0. пут прославила храмовну славу
петак 28. августа 2020. године, парохијани младеновачког храма Успења Пресвете Бо городице, молитвено су, као и у претходних 110 година, прославили храмовну славу. Евхаристијским сабрањем верног народа Божијег нача лствовао је парох 1. међу лушки протојереј Петар Ле сковац уз саслуживање уми ровљених парохâ протојере јаставрофора Драгољуба Ракића, протојерејаставро фора Милорада Лазића и протојереја Милорада Вуло вића, затим старешине мла деновачког храма протоје реја Слободана Кеџића и ђа кона Небојше Поповића. Беседу у вези са празни ком и о његовом спасонос ном значају у животима свих нас произнео је отац Петар Лесковац, посебно се освр нувши на снажну веру, која се огледала у сваком сегме нту живота Пресвете Бого родице. Протојереј Петар по дсетио је верни народ да је
Богомајка врхунски узор и пример сваком хришћанину у свим временима. С обзиром на то да је више стотина вер ника дошло на Литургију и да није било могуће да сви ста ну у храм, организовано је озвучење, а причешћивање је обављано на три места из истог разлога. Старешина Светоуспенског храма прото јереј Слободан Кеџић захва лио се свима на љубави и помоћи коју указују младено вачкој Цркви и подсетио на важност личног доприноса животу и узрастању наше ли тургијске заједнице. Након евхаристијског саб рања, заједничарење је на стављено на трпези љубави. Услед специфичних околно сти проузрокиваних пандеми јом и мера које су на снази, послужење за све присутне је организовано у порти мла деновачког Храма. Ту су вер ници ове шумадијске вароши са својим свештеницима про славили празник Успења Бо гомајке, настављајући једну
од најдуговечнијих младено вачких традиција – сабирања око своје Цркве у свим вре менима и свим околностима. Домаћин овогодишње славе била је породица Милојевић: Милија, Предраг, Драгослава, Ивана, Драгана, Марија и Михаило, а следеће године домаћини ће бити Божидар Лончаревић. јереј Марко Јефтић
ВРЕМ Е Ј Е ЗА ИГРУ И ПЕСМУ
Н
информације: 064/11 5422. 064/281 941 0
ајзад су се појавили позиви културноуметни чких друштва за упис нових чланова и почетак проба. Верујемо да су се сви фолклораши ужелели игре и песме. Ми смо издвојили позиве КУД ова из Младеновца "Славко Манојловић" и "Војвода Јанко Катић 1896", као и КУДа "Љубомир Ивановић Геџа" из Ковачевца. И како кажу из КУДа "Славко Манојловић". "Време је за радост, време је за игру!" Свима желимо срећан и успешан рад!
РДМ
Пројекат Удружења корак ка бољем друштву је суфинансиран из буџета Републике Србије Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
среда 02. септембар 2020.
О
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ/ЗАНИМЉИВОСТИ
ИНИЦИЈАТИВА И СЛОГА
ва објава мора да завреди вашу паж њу, јер ово није ви ђено...“ Овако је по чела објава на фејсбуку. И нама је привукла пажњу. Без обзира што је у наставку ре чено “ако јесте (вижен), удри те по коментарима где и ка да и приложите, „нараФски“, фото доказе ми смо скоро сигурни да је оваква иници јатива и слога ретка“. О не чем сличном смо писали пре пар година. То је била успе шна иницијатива и упорност председнице кућног савета Бранке Живојиновић да сре ди улаз у згради у улици 8. март, а која је подржана од већине станара. А о сличном случају смо писали и пре че тири године где је станарка Добринка Јанићијевић у згра ди на 25. мају (преко пута Спортског центра) уредила не само улаз већ и малу зелену површину испред зг раде. Како се види ретки су примери па им зато треба дати посебан значај. Зато смо и покренули пројекат „Људи и догађаји“, да иста кнемо и подстакнемо индиви дуалну иницијативу грађана. Али, ова садшња иници јатива је ипак једна сложна и комплексна акција, са пуно
“
DNEVNIK
нових идеја... У питању је зграда у улици Краља Петра Првог 80. А информацију су објави ли и ширили Наташа и Марко Јефтић: „Њени станари су се до говорили да је окрече. Сви као један од јутра малају зи дове, перу прозоре, бришу подове... Неки од нас баве се анимирањем деце, кувањем кафица и постављањем сто ла за тренутке предаха... Зг рада је окречена, освежена и као нова. Нема ништа без мобе, јер слога кућу гради! Ви завирите у наше малено ца рство и аплау дирајте свим ру кама својим овим нестварним љу дима с којим је част делити ста мбени животни простор.“ А решили су на успутном сас танку да отворе галерију у ходнику, где би по знати сликари излагали своје слике, а у знак захвалности би им остављали по једну своју слику за ходник. Идеју је дала Драгана Драгић Ки јук. А комшиница докторка Весна Кутлешић спремила је
7
нешто за сл атки предах "од којих су деци зацак лиле окице". И аниматори се „метле лати ше“, да не буде да само уме ју речима и камерама. И на крају дивна порука „Док ми договарамо наше следеће мале кораке за чо века, али велике за човечан ство, шаљемо свима поруку
да мењање макрокосмоса, тј. света почиње од промене микрокосмоса, тј. нас самих.“ Изванредан пример како све може да се постигне уз индивидуалну иницијативу. Ово је и подстицај и другим зградама како могу да очи сте, уреде и оплемене свој простор.
ледио је Први светски рат по сле кога је убрзо Краљевину Србију на мапи Европе насле дила Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Држава чији је главни град такође био Бео град постала је већа па је про мењена и структура предста вничког тела што је условило да изградња парламента буде другачија. Пошто је архитекта Илкић преминуо 1917. године за измену пројекта био је за дужен његов син Павле. Како се подсећа у подацима На родне скупштине, чувени ар
хитекта Никола Краснов је ка ко се истиче, дао велики доп ринос репрезентативности зд ања, посебно ентеријеру и де таљима као што су обрада прозора, врата, дрвене лам перије, металних декоратив них решетки али и дизајну на мештаја... Изградња Народне скупштине Краљевине Југос лавије завршена је 1936. го дине.
В. Јанковић
НАРОДНА СКУПШТИНА (1 ) 11 3 Година од постављања камена темељца
ГРАЂЕ Н А З А КРАЉ Е В И Н У С Р Б И Ј У
СЛУЖИЛА ЈУГОСЛАВИЈИ Градња зграде Парламента започета 27. августа 1 907. године.
Један од објеката који бе оградски туристи најчешће хв атају у своје кадрове. Неми је сведок бурних али и незабора вних догађаја који су се деша вали испред њега и у његовим холовима и салама. Грађен је за краљевину која је нестала пре него што је завршен али зато служи државама Јужних Словена, Србији и Црној Гори а тек 99 година од почетка гра дње коначно и самосталној Србији. То су само неке од ас оцијација на Дом Народне ску пштине чија је градња, којој је присуствовао Петар Први Ка рађорђевић, започета заправо 27. августа пре 113 година. За место дома српског парламе нта тадашње Краљевине Ср бије, како се наводи у званич ном историјату овог здања, од ређен је простор у чијој је не посредној близини 1830. годи не прочитан хатишериф којим
је српски народ добио право на слободу. Први пројекат за Дом народног представништва Краљевине Србије израдио је чувени српски архитекта Конс тантин А. Јовановић 1892. го дине али је изградња одложе на. На новоорганизованом ар хитектонском надметању за зг раду скупштине победио је пројекат Јована Илкића. Упра во по том пројекту на дана шњи дан пре 113 година је и започета зграда куће парламе нтаризма Краљевине Србије у чије темеље је, како се наводи у подацима Народне скупш тине, уграђена повеља са име нима краља, митрополита и главног архитекте.
НАРУШЕН ОРИГИНАЛНИ АМБИЈЕНТ
Али подизање овог здања није текло брзо. Неколико го дина после камен темељца ус
Слава Ж. Тодоровић
8
DNEVNIK
Мистерије прошлости (1 4) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН
Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе. ЖИТИЈЕ О Лазаревом животу пре ВЕЛИКОГ КНЕЗА Маричке битке (1371) веома
У време када је земљама српским владао Стефан Де чански, син краља Милутина, негде око 1329. године рођен је Лазар Хребељановић. Име његове мајке не помиње се ни у старим записима ни у касни јим родословима а отац Лаза рев био је Прибац из утврђе ног града Прилепца, који је штитио руднике и насеља око Новог Брда. Презиме Хребе љановић можда и није извор но јер њега први бележи Мар ко Орбин 1601. године: “Кнез Лазар био је син Хребељано вића, властелина и великаша у време цара Стефана”. Прибац је на двору цара Душана био логотет, дворски канцелар, који је иначе заузи мао доста ниско место на хи јерархијској лествици дворс ких служби али је по Душано вом законику логотет био и је дини достојанственик који уз цара и патријарха има право да управља црквом. Касније обавља послове великог слу ге или пехарника. “Прибац... имађаше троје деце”, писао је Јустин Попо вић, “две кћери и једног сина – овога блаженога и славног Лазара, чије житије и страда ње желимо овде да искаже мо”.
се мало зна. На Душановом двору он је “од свих вољен и уважен због своје честитости, витештва и искрене побожно сти” вршио службу ставиоца, сличну византијској титули ст олника или доместика стол ника надлежних за свечане дворске обеде. Како пише Раде Михаљчић, “Хребеља новићи су за време царства носили скромне дворске титу ле. Оне су одраз стабилног стања у доба стабилне влас ти. Али, како су наступала не мирна времена нарушавао се окоштали хијерархијски поре дак не само звања него др жава. Зато се Лазару Хребе љановићу приписивала дос тојнија служба главног надзо рника над државним грађеви нама”. Старија Лазарева сес тра Драгана, касније монахи ња Теодосија, била је удата за челника Мусу и са њиме има ла три сина, Стефана, Лазара и Јована Мусића. Прва два су погинула у Косовској бици а најмлађи се помиње као “все освештенејши митрополит то плички”. Млађа сестра, непо знатог имена, удала се за хвостанског војводу Алтома на, сина деспота Иваниша, са којим је имала једног сина названог по деди Иваниш.
ВОЉЕН И УВАЖАВАН
Константин Филозоф, жи вотописац Прибчевог унука деспота Стефана Лазаревића писао је у Повести о кнезу Ла зару. “Овде треба почети и свима слатку и за слушање милу повест. Овде рађа та зе мља достојан плод себи којим се много времна поносила, не само као господином но као милим оцем и храбрим дру гом, мудрим и по свему нај кроткијем. Пошто је била та земља као пуста и као исуше на чекаше да се напоји водом и измењена многим гресима удостојава се много најбољег наследства. Ово је онај вели ки и славни Лазар коме је име као и сину његову. Јер он не беше у једном за похвалу а у другом оскудан нити се у овом истицао а да се у оном побед љиваше, но у свему диван би ваше а да све остало оставим јер је већина од онога што ћу ја рећи свима позната”.
Цар Душан Силни По једном млађем родо слову Лазар је ванбрачни син цара Душана. Овај је имао два сина “Уроша, Стеафана и великог Лазара” који “не беше од законите царице рођен већ га с неком кнегињом блудом роди цар Стефан”. По другом предању Лазар је ванбрачно дете Душанове сестре и то је разлог што га цар доводи на двор. Слава Ж. Тодоровић
среда 02. септембар 2020.
ЗАНИМЉИВОСТИ
ЛЕКОВИТО БЛАТО
Историјат примене природног фактора (лековито блато – пелоид ) у лечењу
(5)
Настављамо причу нашег сарадник Прим. др Олга Лекић физијатар - балнеоклиматолог
У доба „Римског царства „ После ратних похода и оби чни римски војници користи ли су погодности тадашњих лековитих места. У музејима у склопу познатих „терма лих комплекса“ бања – бол ница и сада познатих Абано комплекса терми и других ба ња, налазе се сачуване „фи гурице које су убацивали ри мски војници у воду или пе лоидним купкама након успе шног оздрављења, као знак захвалности. На Балкану и нашим про сторима има мало писаних трагова. Лековити извор “Гамзиградска бања" помиње се још у турским пописима 15 и 16. века . Некада називана "речна бања", других писаних података за средњи век не ма. Први писани траг је из 1835. године, (забележио ба рон Сигмунд Август Хердер)
Постоје веровања да је становништво намерно зат рпавало минералне изворе са топлом водом „да не би служили Турке” Необичности су везане за лековитост пелоида Гамз иградске бање: у овој речној бањи топли извори су се по јавили усред хладне реке. О овој чудној појави писали су познати аутори. Због ове по јаве настало је “сезонско ба њско насеље" На посебну вредност гамзиградско – ба њског лековитог пелоида ук азао је истакнути балнеолог Л. Ненадовић 1936. године, а прву анализу термалне воде Гамзиградске бање извршио је 1889 године Проф. Сима Лозанић. из белешки др Олге Лекић
среда 02. септембар 2020.
DNEVNIK
9
В А Р О В Н И Ц Е (1 )
Када из Младеновца гра да кренете на север преко истоименог села, кривуда вим, асфалтним путем, не ћете промашити Варовнице. Стићиће те на брдо одакле пуца видик на све четири ст ране. Испред, на северу виде се ватре смедеревске желе заре, плаветнило банатске равнице и незаобилазна Ав ала која је због висине, једва постала планина. На запад ној страни Космај, вечито, не како намргођен а као да из вирује, лево од њега Букуља. Далеко на видику, шиљак Ос тровица на чијем се врху на лази утврда коју је по преда њу градила Јерина, супруга деспота Ђурђа Бранковића. Ако се окренете ка југу, пада вам у очи масив Рудника а даље и Јухор, код Јагодине. Опленац и Смедеревска Па ланка, по лепом дану, као да су на длану. На истоку Хомо љске планине. Ако са врха Варовница, окренете поглед ка северу, видећете две коси не које се као девојачке пле тенице, благо спуштају према речици Раљи. Између, сме стио се Шепшин а брдо поду пиру, села Влашка и Дубона. Тек ако се више удубите, ра зумећете да су Варовнице, у складу са нашим вечитим по делама, које су почеле још од Немањића, воду усмериле на три речице, за сваки случај, да се не замере. Северни део прихватиће Раља а онда Језава и Дунав. Западни и јужни, Луг, који преко Јасе нице, стиже у Велику Мораву. Источно од атара Дубоне, во де се сливају у Коњску Реку. На врху је споменик, мону
U
ментална камена громада, уклопљена у амбијент и си мболизује снагу народа овога краја. То је оно што видите. Међутим, Варовнице имају и своје тајне које су недокучи ве. Сам назив није до краја разјашњен. По речима, покој ног професора из Дубоне, Милана Павловића, то је ут врда пре главне или главног града, која у најезди осваја ча, треба да издржи прве ударе. Знали су то и стратези из претходне Југославије, да су Варовнице и Бежанијска Коса, неуралгичне тачке за одбрану Београда. Ко посед не десантом Варовнице, др жаће у шаху Ибарску маги стралу, крагујевачки пут и аутопут. Била је предвиђена изградња војног пута, од вр ха Варовница до онога, уна пред постављеног надвож њака изнад Сенаје. Наравно, са временом, планови се ме њају. Ко ће нас да напада ка да ми никоме нисмо желели зло? У Великом рату, од 7. до
OBJEKTIVU
ЗАНИМЉИВОСТИ
9. децембра 1914, на Варо вницама, на нас су јуришали Аустроугари, да нас казне јер смо им у Сарајеву, наводно, ми из Србије, убили 28. јуна, већ отписаног престолонас ледника Фердинанда и њего ву супругу Софију. Морали су да се на Варовницама бране наши дедови иако већина и није знала да је тај Аустри јанац постојао и где је Са рајево. Одатле смо их проте рали преко Дунава. На коти која је после жестине судара, добила име Касапско брдо, коју са највећом кривином према Шепшину, обилази пут, плавили се швапски копора ни измешани са нашим сук неним гуњевима. Права кла ница коју су сељаци, кулу ком, рашчишћавали. Већину су сахранили у дну шепшин ског гробља а нешто у гроб ници у Младеновцу. Дваде сет година касније, нису нам други били потребни. Као и увек, запуцали смо између
EVA
[TAMPARIJA
d n e v n e @g m a i l . c o m
0 6 4 /2 5 4 9 - 1 3 2
СТР ЦИ ЦА Влашко Поље 8201 722,
Na ~etvorospratici na ravnom krovu u centru grada u Mladenovcu je: ukrasna trava-cve}e, nebriga ili ne{to tre}e? Olga Leki}
Прича за лаку ноћ
7-21 часова, недељом 7-1 6 часова
себе. 25. септембра 1941, Грочанскоподунавски парти зански одред, састављен, уг лавном од радника смедере вског САРТИДа, напале су паравојне формације Дими трија Љотића, индустријалца из Смедерева, следбеника новог поретка, Адолфа Хи тлера. Помагали су им чет ници Косте Пећанца и жан дари Милана Недића. По признању партизана, имали су 11 мртвих и много рање них. Четворица заробљених рањеника, партизана, после стрељања у Дубони, завр шила су у дну гробља где постоје скромна обележја. Ондашње гласило „Ново вр еме“ писало је да су храбри борци против комунизма, у заносу јуриша, били лака ме та бандита. Те „храбре борце“ сељаци из Дубоне и Шепшина, одвозили су кулу ком у непознатом правцу. Све се ово одигравало, пет сто метара северно од са дашњег споменика где су ло горовали партизани, поред извора Ђокинац. Рачунали су, ако дође до опасности, склониће се мало северније у шуму Орловача. Међутим, управо из тога правца, били су нападнути добровољцима, које је вешто провео Добри ца Стевановић, њихов сара дник из Шепшина. Ако сам вас заморио овом причом о Варовницама, одморите се до следеће прилике, наста вићу. Дргослав Жика Обрадовић
КАФЕ КРАЉ самопослуга
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
10
среда 02. септембар 2020.
DNEVNIK
ИНФО
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ
Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509
Усековање главе Светог Јована Крститеља је црквени
празник који је уједно и једнодневни пост. Прославља се 11. септембра, када се Црква сећа великог проповедника и претходника Исуса Христа — Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања. Ирод Антипа, син Ирода Идумејца (37. п. н. е.), оженио се (други брак) Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због тог неморалног чина, Св. Јован га је без страха изобличавао пред свима. Иродијадина кћи, по наговору њене зле мајке, тражила је од Ирода, и добила, главу Св. Јована Крститеља. У Шумадији је обичај да се не раде тежи послови и беру лековите траве. На тај дан деци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу.
Следе:
4. септембар Свети Агатоник Арлијевдан 8. септембар Свети мученици Адријан и Наталија 11. септембар Усековање главе Светог Јована Крститеља – Усечење
На продају
* Магацинска вага 500 кг 300 евра, од 300 кг 200 евра, * Фризерска хауба стојећа 1 00 евра виклери и прибор гратис. * 3 ком боце за СО2 (Угљендиоксид) 200 евра, манометар гратис.
Тел. 064-1 5-333-85
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 03 до 09. септембар 2020. макс. t мин. t
03.
04.
четвртак
петак
субота
24o 14o
27o 15o
24o 14o
05.
06.
07.
недеља понедељак
28o 16o
29o 16o
08.
09.
уторак
среда
29o 14o
24o 13o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111 DNEVIK
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i}, Milo{ ^oli}, Stevanovi} Marko [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 02. септембар 2020.
DNEVNIK
11
Б АС К Е Т Л И ГА
U petak 28.08.2020. godine na otvorenom ko{arka{kom terenu u nasequ 25. maj su zavr{ene klupske lige (BB Basket liga i MINI BB Basket liga) koje se ve} tradicionalno dugi niz godina igraju u letwem periodu po zavr{etku zvani~nih takmi~ewa pod okriqem KSS-a i KSB-a. Ove godine smo imali i dosta pote{ko}a i problema zbog epidemiolo{ke
situacije i virusa, pa je liga prekidana i nastavqana u nekoliko navrata. Ukupno je bilo 20 ekipa u dve grupe sa oko 90 igra~a i igra~ica. Nakon zavr{enih takmi~ewa, na kraju treninga su uru~ene medaqe i pehari najboqim ekipama u svojim kategorijama. Plasman mla|e grupe (Mini BB Basket liga 2020): 1. mesto (zlatna medaqa) -
КК "Младеновац"
OPLENAC 2020. Na kampu BKS-a u Topoli - Oplenac u~estvovala su dva mladenova~ka karate kluba, "Mladenovac i "Selters". Ispred KK "Mladenovac na kampu su bili: Aca Milovanovi}, Ma{a Mili}, Nastasija Mihajlovi}, Lena Biseni}, Mi{o Vrzi}, Petar Vukovi}, Tamara Dimitrijevi}, Ilija Milo{evi}, Petra Pe{i}, Sava Turni}, Kristijan Krsmanovi} i najmla|a Na|a Turni}. Trenerski
tim su ~inili: Bojana, Aca, Gile i Marko. Na kampu su bili i karatisti KK "Selters". Wihov perspektivni takmi~arski tim su ~inili Marko, Sara, Awa, Elena, Vojin i Magdalena. i poru~ili su "Kamp je imao za ciq, prevashodno razmenu iskustva sa ostalim drugarima iz beogradskog karate saveza, a i da se nau~i ne{to novo". I na kraju lepi uslovi i odli~na atmosfera u hotelu Oplenac. RDM
КК " С е л те р с "
СПОРТ
ekipa NINXA KORWA^E 2. mesto (srebrna medaqa) ekipa BB BASKET 3. mesto (bronzana medaqa) - ekipa BOMBARDERI MVP mla|e grupe - VUKA[INOVI] DAMJAN Plasman starije grupe (BB Basket liga 2020): 1. mesto (zlatna medaqa) ekipa CEMENT 2. mesto (srebrna medaqa) ekipa BOJLER
3. mesto (bronzana medaqa) - ekipa TIRKIZNO PLAVA MVP starije grupe - STEPI] NIKOLA Po~etkom septembra zvani~no po~iwe takmi~arska sezona 2020/2021, okupqawe igra~a, formirawe selekcija, raspore|ivawe po grupama i juri{awe u nove pobede i takmi~ewa.
Odbojka{ki klub Mladenovac po~eo je pripreme za novu sezonu u Prvoj B ligi 2020/2021. Seniori su odigrali trening me~ protiv ekipe @elezni~ara iz Beograda, a u subotu }e sa istom ekipom igrati prvo kolo Kupa Beograda. Ekipu Mladenovaca je poja~ao Alen Pajenk, slovena~ki reprezentativac osvaja~ evropskog prvenstva. Novi u ekipi }e biti i Nemawa Brajovi} na poziciji sred-
weg blokera i Luka Marinovi} na poziciji tehni~ara, koji dolaze iz beogradskog @elezni~ara, dok je internacionalac Goran Bjelica na poziciji prima~a servisa ve} igrao kod nas u sezoni 2018/ 2019. Ekipu je u odnosu na pro{lu sezonu napustio samo kapiten Radivojevic. Kako ka`u u klubu „Ambicije na{eg kluba su uvek vrh tabele, i ulazak u vi{i rang“. DM
ДМ
НОВА СЕЗОНА
12
DNEVNIK
ФУДБАЛ СРПСКА ЛИГА ГРУПА БЕОГРАД 2020/21
среда 02. септембар 2020.
СПОРТ
ПРВА БЕОГРАДСКА ЛИГА ГРУПА Ц
ОДОШЕ БОДОВИ У П Р Е Д Г РА Ђ Е
Резултати 3. коло 28., 29. и 30.08. 2020.
Слога Раднички (O) ГСП Полет Дор – Звезда Бродарац БСК Борча Локомотива – Телеоптик Синђелић Београд Јединство – БАСК Младеновац Ц. звезда Студ. град БСК 1925 Раднич (НБ) Сремчица Лештане Степ. Вага
2:1 0:1 2:0 1:3 0:1 1:0 0:1 1:0 2:0 1:0
Наредно 4. коло 05. и 06.09. 2020.
Раднички (O) Степ. Вага Сремчица Лештане БСК 1925 Раднички (НБ) Црвена звезда Студ. град БАСК ОФК Младеновац (06.09. u 16 часова) ОФК Београд – Јединство Телеоптик – Синђелић БСК Борча – Локомотива Звезда Бродарац ТЕК Слога ГСП Полет Дор
ници: Никола Глишић и Де нис Сулејмановићсви из Бе ограда Стрелци : Арсовић у 69' за Црвену звезду Жути картони : Рајковић, Ар сић (Младеновац) а Ра дуловић, Н. Гајић, Ковачевић (Црвена звезда) Црвени : Н. Гајић (Црвена зв езда) Гледалаца: без присуства гледалаца Претопло и за игру веома тешко време, у суботу после подне на Селтерсу то није био и једини разлог у поразу Младеновца. Слабом игром домаћин је увелико помогао екипи Црвене звезде да са Селтерса однесe сва три бо да. Да ће Младеновац тешко до бодова наговестио је гост вeћ на самом почетку меча. Грешку Матејића у 4. минуту не кажњава нападач Mокро лужана Радуловић, сам исп ред Марића са десетак ме
ОФК "МЛАДЕНОВАЦ" ФК "ЦРВЕНА ЗВЕЗДА" (Мали Мокри Луг) ТАБЕЛА 0:1 (0:0) 1 . Звезда OФК "МЛАДЕНОВАЦ" : 2. Бродарац Марић, Станковић (Рајко вић 69'), Арсић, Крстић, Ђорђевић (Пантелић 45'), Илић (Костић 45'), Тешић, Милић, Милетић (Николић 45'), Миловановић, Мате јић ФК "ЦРВЕНА ЗВЕЗДА " : Минић, Ачански, Коваче вић, Н. Гајић, Ф. Гајић, Петковић, Вукојевић (Ма тић 80'), Радуловић (Мија иловић 63'), Максимовић, Хебиљи, Арсовић (Кова чевић 63') Судије: главни: Срђан Новаковић главни, помоћ
3. ОФК Београд 4. Телеоптик 5. Раднички (НБ) 6. Студенски град 7. БСК 1 925 8. Јединство 9. Црвена звезда 1 0. ТЕК Слога 11 . Раднички (О) 1 2. БСК Борча 1 3. Локомотива 1 4. ОФК Младеновац 1 5. Степојевац Вага 1 6. Сремчица 1 7. БАСК 1 8. Лештане 1 9. Синђелић 20. ГСП Полет Дорћ.
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0
1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 3
7 7 7 6 6 6 6 6 6 6 4 3 3 3 3 3 3 3 0 0
тара шутира преко гола. Но ву добру прилику за гол го сти прпуштају и у 6. минуту. После продора крилног на падача Вукојевића, два на падача Црвене звезде касне на центаршут у пет метара. Гости су у 25. минуту имали још један ''зицер'' промашај а опет је пропушта Радуловић. Док су анемични фудбалери Младеновца и без израђене прилике, и без правог шута на гол госта у првих 45 минута. Да нешто мора да се промени у игри Младеновца покушао је и тренер Виш њић, троструком изменом одмах на почетку другог по лувремена. На жалост оста ло је само на покушају а слика са терена остала је као и у првих 45 минута. Ни у тих других 45 минута бези дејни и без самопоуздања фудбалери Младеновца не успевају озбиљније да угрозе гол борбених и дисциплино ваних фудбалера Црвене звезде. Гол одлуке пости гнут је у 69. минуту. Корнер са леве стране извео је да нас по најбољи појединац Хебиљи. Његова прецизна лопта на спретног Aрсови ћа, уследио је његов пре цизан трзај главом са неких пет метара поред немоћног Марића и 1:0 за госте. Је дном речју лоша игра Мла деновца настављена је до краја саме утакмице, што је олакшало борбеним Мок ролужанима да укњиже три бода. Следећи меч, у 4. ко лу Младеновац одлази у госте БАСКу. Радован С. Живановић
Резултати 2. коло 30.08.2020. 29. и 30.08.2020.
Дубона Иванча Шепшин Калуђерицa Зуце Рабровац Дунавац Велика Крсна Ковачевац Заклопача Болеч – Космајац Шумадија Пударци
Наредно коло 3. коло 06.09.2020.
Космајац – Дубона Заклопача – Болеч Пударци Ковачевац 1956 Велика Крсна – Шумадија Калуђерицa – Дунавац Рабровац – Шепшин Иванча Зуце Р.Д.М.
ТАБЕЛА
1 . Дунавац 2. Зуце 201 9 3. Болеч 4. Ковачевац 1 956 5. Калуђерица 6. Иванча 7. Дубона 8. Велика Крсна 9. Шумадија 1 962 1 0. Заклопача 11 . Пударци 1 2. Космајац 1 3. Шепшин 1 4. Рабровац
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
EV A
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
4:2 1:5 6:0 9:1 2:0 4:1 1:1
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2
0 0 0 0 0 0 0 0 2 1 1 0 0 0
0 0 0 0 1 1 1 1 0 1 1 2 2 2
6 6 6 6 3 3 3 3 2 1 1 0 0 0