Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 11. новембар
2020. година / број 214
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
НИЈЕ САН
На овој бајковитој фотографији је парк наше Селтерс бање, са стазама здравља. А завршава се и терен за мале спортове, дечје игралиште... ускоро нове стазе... Младеновчани желите ли да се у овом правцу развија Младеновац? Зато гласно и јасно рецимо НЕ складишту опасног отпада!
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ У ПАРКУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
ДА Л И З Н АМ О Ш ТА Ј Е DNEVNIK
среда 11. новембар 2020.
ДЕШАВАЊА
Прошло је недељу дана од окупљања групе грађана, испред општине Младеновац због најављеног јавног увида у Студију утицаја на животну средину за Пројекат постројења за складиштење опасног и неопасног отпада и третман неопасног отпада - I фаза, на територији бившег Холдинга "Петар Драпшин". Рекла сам себи да никада нећу ући у дискусију на фејс буку, јер је сматрам јаловом. Дописују се двоје, троје и ви ше људи... не слушају се, не гледају се и свако тврдоглаво брани свој став. А немоћни, без аргумента се служе и ли чном прозивком и увреда ма... Али увек када кажеш никад, деси се некад. И мени се десило пре неки дан. Мо жда има а можда и нема везе са главном темом. Али ипак ћу испричати. О свом ставу о проблему изградње построје ња за одлагање опасног и неопасног отпада писала сам од маја 2020. године у ДН ЕВНИКУ младеновачком а сада хтела или не на друш твеним мрежама. До тада сам сматрала да у ДНЕВ НИКУ младеновачком имам довољно слободе и простора да изнесем свој став а на друш твеним мрежама га локација објавим у електро нском облику. Игр уопште не ом случаја је јед треба. По ном од опозицио ента је у них одборника би томе да ов вшег сазива Скуп акве сугес штине Младеновац тије, а које се засметало моје поми увек и очекују њање што, иако позвани од локалне зајед са моје стране, нису реаго нице, упућују или званични вали на Пројекат Центра за представници грађана или управљање отпадом AVECO. група грађана преко петици Тада, у мају, требало је да је. Појединац нема ни снагу општина каже да ли је ни моћ да утиче на реали Пројекту потребна израда зацију било ког пројекта. То Студије утицаја на животну би требало свима да буде ја средину. Мој предлог је био сно. Па зато су се и 03.11. да опозициони одборници 2020. испред општине окупи бившег сазива упуте допис ли Младеновчани и предали Скупштини Младеновац и петицију председнику опш Министарству за заштиту жи тине, Већу и Одењељу за вотне средине да Младенов урбанизам (Одељење за ко цу таква врста постројења
муналне и грађевинске пос лове). Зато се окупљају гра ђани око заштите река, а не неки појединац који ће све решити сам (није ово амери чки филм). А како сам већ рекла могу/морају и изабра ни представници народа, од борници да заступају интере се грађана. Зато је ових дана накнадно и поднета петиција и Скупштини Младеновца. Као и Министарству заштите животне средине, Секретари јату за заштиту животне сре дине са додатним образло жењем. Можда ће они да ре агују. Видећемо. За сада је јавна расп рава, заказана 03.11.2020. о Студији утицаја на животну
средину одложена и преме штена због епидемиолошке ситуације на сајт Министар ства. Део грађана се посве тио анализи Студије утицаја на животну средину да нађу ману, законску, процедуралну грешку, ненадлежност... На ћиће је можда, али да ли је то нама, Младеновчанима циљ. Сваки пронађен пропу ст може да се исправи, поп рави, допуни, упути на одго варајуће институције... И шта онда? Моје мишљење и људи који су се бавили и баве се овом тематиком је да је ос новни циљ да Младеновчани кажу да Младеновцу није по требан овакав објекат нигде на територији наше општине, па ни у Драпшину. Што је и написано у петицији. То што је ГУПом 2020 предвиђено да се на подручју бивше фа брике Драпшин могу градити индустријска постројења, ск ладишта... не значи да над лежне службе морају да дају сагласност. Стручњаци поред обавезе да се придржавају Закона, ГУПа обавезни су и да поштују правила струке и етику. Слика је много шира него што се види из општин ске фотеље. Значи, може не значи мора. Нарочито када се зна да се управо ради нов ГУП који би требао да да, сви се надамо, нове смернице развоја Младеновца, па и другачије намене површина. У скаду са новим трендовима развоја урбанизма, индуст рије, саобраћаја а и са реал ном ситуацијом у којој се Младеновац налази.
!
Ради се нов Генерални урбанистички план Младеновца (ГУП) који би требало да да јасну слика будућег изгледа нашег града. Зато мора да га раде визионари који знају у ком правцу и како би требао Младеновац да се развија.
ОСНОВНИ ЦИЉ
среда 11. новембар 2020.
У овом, још мало важећем ГУПу (до 2020 године) Мла деновац је виђен као инду стријски град, а сви ми знамо да то давно није. Имамо и очигледан доказ. Река бив ших радника индустријских погона путује свакодневно у Београд. А бивши гиганти су празни... Некадашња инду стријска зона Центар где је била бивша кланица 7. јули постаје стамбено пословни простор. Оно што је сигурно у новом ГУПу Младеновца треба да буде јасна слика будућности нашег града и мора да га раде визионари који знају у ком правцу и како би требало да се Младено вац развија. А да том прили ком не заборави на бању Се лтерс, Кораћичку бању, Кос мај, пољопривреду, тренд чи сте индустрије... Зато, сада није ни било време да се до носе информације о локаци ји, локацијски услови за по стројење као што је AVECO. Можда ће ту, на простору би вшег Холдинга „Петар Драп шин“ у наредном периоду би ти предвиђене неки савреме ни индустријски погони, еко лошки чисте индустрије или складишта за разну трговач ку робу... у зеленилу како се то ради у свету... Само ка жем. А надам се да има не ког ко о томе размишља. Уз дам се пре свега у струку. А помало и у савест предста вника грађана... Да се вратим на почетак приче Можда ће вам изг ледати као правдање или ти
DNEVNIK
! Рецимо НЕ
складиштењу опасног отпада не територији општине Младеновац. доза сујете. Вама, као нашим читаоцима, морам да дам тражени одговор од бивше одборнице, шта сам ја уоп ште урадила као стручњак и грађанка општине Младено вац. Поред низа чланака ве заних за урбанизам и зашти ту животне средине објавље них у ДНЕВНИКУ младенова чком (последњих пет година), и поред дугогодишњег рада, израде магистарског рада на тему заштите животне среди не Младеновца... јесам се обраћала и институцијама. Пре свега у Младеновцу, јер сам део локалне заједнице, са Предлогом програма заш тите животне средине и бив шој и садашњој владајућој структури и покренула ини цијативу за формирање сав ета за заштиту животне сре дине Младеновца (2014. и 2016. године). Очекивано, ни ко није био заинтересован. Затим граду Београду са за хтевом да испита земљиште на олово и тешке метале у школским и предшколским установама (урађено), при медбе на Просторни план АвалаКосмај, ових дана до писи у вези постројења за складиштење опасног и не
ДЕШАВАЊА
опасног отпада и третман не опасног отпада AVECо Ми нистарству и Граду Београ ду... Дугачак је списак а није ни место за мој СВ. Али сам, ето сматрала да ако неко треба нешто да зна о мом ангажовању као стручњака, грађанке Младеновца то су читаоци ДНЕВНИКА младе новачког, а не политичари. Оно што је најважније наше новине, а и ја као сарадник годинама уназад изнесимо критички став на сва негати вна дешавања у друштву и дајемо простор за различите ставове. Да резимирам. Основни циљ је да грађани Младе новца кажу НЕ изградњи по стројења AVECO па да је Студија утицаја на животну средину најбоља на свету. Да кажу да Младеновац хоће и засужује бољи развојни пра вац од складишта а можда убудуће и прераде опасног отпада. Никад се не зна как ве одлуке могу да се донесу у будућности. Зато без те јас не поруке „не складиште оп асног отпада“ нема ни побе де у овој борби за наш Мла деновац. А иначе, ја видим своју улогу у томе да своје ставове и мишљења, и као стручњак и Младеновчанка, износим у ДНЕВНИКУ младеновачком, јер ту имам слободу да иска жем свој став а верујем и да могу да искористим и снагу медија. мр Весна Јанковић дипл.инж. пејзажнне арх.
3
ДОПИС МИНИСТАРСТВУ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДУ БЕОГРАДУ Секретаријату за заштиту животне средине СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ
Достављам Вам петицију коју су потписали грађани Младеновца а поводом пл аниране јавне расправе о Студији утицаја на животну средину Центра за управ љање отпадом AVECO. Јав на расправа је била зака зана за уторак 03.11.2020. у 10 сати и истог дана отказа на. Поред наведеног у пети цији навеле бисмо да тре нутно важећи ГУП важи до 2020. године. У овом, ГУП у Младеновац је планиран, између осталог, као индус тријски град, а сви ми знамо да то давно није. Имамо и очигледан доказ. Бивши ин дустријски гиганти више не раде, погони су празни... Река радника путује свако дневно у Београд.... Нека дашњој индустријскаој зони Центар где је била бивша кланица 7. јули промењена је намена и сада је пос ловно стамбени простор. А у близини предметног прос тора Драпшин, у чијој непо средној близини се налази обданиште, стамбено насе ље, бунари за водоснабде вање... граде се тржни цен три. Оно што је сигурно у новом ГУПу Младеновца уз уважавање реалне сада шње ситуације дефинисаће се нов правцац развоја Мл аденовца а тиме и намена површина. Зато, о изградњи Цента за одлагање отпада а самим тим и Студије о утицају на животну средину не би требало одлучивати док се не реши претходно питање, а то је израда но вог ГУПа Младеновца. ... За младеновачку Скупшти ну написано је још: Предлажемо да Скупштина Младеновца донесе одлуку да се све покренуте проце дуре и донешена решења у вези одлагања опасног от пада повуку док се не доне се нов ГУП, који ће, надамо се, бити у складу са одржи вим развојем уз уважавање приципа заштите животне средине као и мишљења грађана Младеновца. Контакт особе: Весна Јанковић Мирјана Миливојчевић
4
среда 11. новембар 2020.
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
САМ О З А П Е Ш АКЕ
Већ данима уназад Мла деновчане и оне који прола зе кроз Младеновац затиче гужва код Газеле. Док се Га зела реконструисала виде ли смо колико је ова раскрс ница код Драпшина битна за нормално функциониса ње саобраћаја у Младенов цу. А сада када је прекинут саобраћај преко надвожња ка уочавамо да је то жила куцавица нашег собраћаја. Летос су започети радови и неколико месеци се саобра ћај одвијао једном траком да би од 6. новембра надво жњак био потпуно затворен а на сајту ЈП „Путеви Срби је” била истакнута вест да се до даљњег обуставља саобраћај на овом делу пу та. Иначе извођач радова је фирма Штрабаг. Обратили смо се Јавном предузећу ЈП „Путеви Срби је” са следећим питањима:
ЈАВНА ПРИЗНАЊА
Општина Младеновац је об јавила Јавни позив за подноше ње иницијатива за доделу јавних признања градске општине Мла деновац за 2020. годину Грађани могу да предложе кандидате за општинска јавна признања за 2020. годину (гра ђане и правна лица из Мла деновца). Рок за подношење пр ијава је 7.12.2020. године до 15,30 сати преко писарнице опш тине или на адресу Скупштина градске општине Младеновац, Комисија за јавна признања, Ја нка Катића 6, 11400 Младеновац. Додељују се следећа призна ња: Грб градске општине Младе новац, Мали грб градске општи не Младеновац, Повеља градске општине Младеновац и Захвал ница градске општине Младено вац. Подносилац иницијативе може истовремено кандидовати исто физичко или правно лице за више јавних признања, с тим што се истом кандидату може доде лити само једно јавно признање. Иницијатива се подноси Коми сији у писаној форми (у затворе ном коверту) са подацима о пре дложеном кандидату, образло жењем и личним подацима под носиоца предлога. ОМ
И без икаквих услова и проблема веома брзо смо добили одговор, који прено симо у целости: ДНЕВНИК младеновачки Милан Јанковић Одговорни уредник Поштовани, сходно питањима која сте нам послали, обавештава
мо Вас следеће: Радови на санацији ко ловозне плоче на мосту пр еко пруге у Младеновцу на деоници државног пута IIА реда бр. 147 од Младенов ца до Селтерс Бање, је про дужен, јер су током извође ња радова уочена непред виђена оштећења у конс трукцији моста, која захте вају обимније радове за кој е је неопходно израдити но ви пројекат. Очекује се Специјалист ички преглед целокупне ко нструкције моста, на основу чега ће се израдити проје ктни задатак, који ће дефи нисати обим пројектнотех ничке документације којом ће бити обухваћени сви ра дови неопходни за довође ње објекта у стање за без бедно одвијање саобраћаја за све врсте возила. Од 06. новембра 2020.г. саобраћај на мосту је обус тављен за све категорије возила, до завршетка свих радова. Саобраћај је при временом саобраћајном си гнализацијом преусмерен на алтернативни путни пра вац државни пут I Б реда број 25. Очекујемо да ће проје кат бити завршен до поче тка грађевинске сезоне
2021. године, када ће се приступити извођењу радо ва на поправци моста. Тра јање радова се не може зн ати пре него што буде ура ђен пројекат. Ради Вашег знања, наг лашавамо да није редак сл учај да се, након отварања конструкције моста, накнад но открију оштећења и не достаци, што неминовно доводи до продужетка ра дова и одлагања датума његовог пуштања у саобра ћај. Апелујемо на грађане и учеснике у саобраћају да буду стрпљиви, јер ће по завршетку извођења пред виђених радова на рехаби литацији моста, тај објекат, сасвим сигурно, дуги низ година бити безбедан за одвијање саобраћаја. ЈП „Путеви Србије“ Градска општина Младеновац Одељење за односе и општински Спортски савез ор са јавношћу ганизовали су пријем за младе новачке ученике основних и сре У овој ситуацији шта дњих школа који су на управо нам остаје, да имамо много одржаном првенству Београда у стрпљења и да се надамо атлетици остварили велики ус да ће надлежни задужени пех. Младеновачке основне шко за саобраћај добро органи ле освојиле су пет медаља, а у зовати саобраћај уз кориш конкуренцији средњих школа ос ћење свих могућих алтер војено је осам медаља. Највећи нативних правца. успех остварила је екипа Гим назије освајањем првог места у РДМ екипној конкуренцији. ГОМ
Општина Младеновац је на свом сајту објавила вест да је „за нешто више од де сет дана како је покренут електронски сервис "Стоп критиковању, дај предлог" путем којег грађани могу да пријеве уочене проблеме у вези са безбедношћу сао браћаја, Комисији за без бедност саобраћаја на пу тевима Градске општине Младеновац стигло је неко лико десетина предлога и иницијатива“. Како наводе све пријаве су евидентира не а неколико небезбедних локација за које стигло нај више пријава је обиђено. У присуству грађана који су покренули иницијативу пре дставници надлежног Секр
етаријата сагледали су си туацију на терену како би се уверили у оправданост покренутих иницијатива и пронашли најадекватнији начин да се проблеми ре ше. Када је већ реч о сао браћају поставља се пита ње, зашто надлежни, пре свега, нису грађанима пре дставили Предлог измене референтног система саоб раћаја на територији Мла деновца, и на ту тему ор ганизовали стручну и јавну расправу за све грађане. Зар није њихова обавеза била да пре израде Пре длога сниме постојећу си туацију на целој територији Младеновца, ако треба ан
кетирају јавно мњење... ур аде све потребне радње ради објективног сагледа вања постојећег стања. Ов ако, само они који су чули или којима је речено шаљу своје сугестије. Сигурна сам да се тако многи проблеми неће видети. Оваквим не систематским радом пропу шта се прилика да се све обухватно реши проблем саобраћаја у Младеновцу, не само аутомобилски већ и тертни, бициклистички, пе шачки... затим паркирање... А можда то већ стоји у Предлогу или ће стајати, то грађани Младеновца не знају, а требало би да знају.
Разлог зашто је дошло до прекорачења рока планираних радова на надвожњаку. Каква је била процена стања и које радове треба обавити ради пуштања моста у употребу. Који је нов рок завршетка радова. Која врста саобраћаја може да се обавља преко надвожњака по завршетку радова.
Пријем за младеновачке ученике
Стоп кри ти ковању, д а ј п р е д л о г
ВЈ
ИЗБЕГЛА ЛИЦА
На основу Јавног позива Ко месаријата за избеглице и ми грације и Градске општине Мла деновац додељено je шест Уго вора избеглим лицима за набав ку пакета грађевинског матери јала у вредности од 184 до 550 хиљада динара. Избеглим лици ма су од 2016. до 2020. године додељена 22 сеоска домаћинст ва са пакетима грађевинског ма теријала, 20 пакета грађевиског материјала и 27 пакета економ ског оснаживања породица.
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
У претходном периоду на подручју Младеновца догодила се једна саобраћајна незгода са мањом материјалном штетом.
среда 11. новембар 2020.
DNEVNIK
ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА? Уместо да радници у ло калној управи раде нешто за овај град и буду у служби грађана они су заокупљени сами собом. Више од четири године само гледају како да живе “своје најбоље животе икада”. Небрига према граду и грађанима се види у цент ру, у улици Јаше Продано вића, поред Музеја. Возила се непрописно паркирају па су заузела улицу а остали се једва провлаче. Нису поште ђени ни пешаци. Испред ме не се на искривљени стуб на тротоару саплела комшини
5
ДЕШАВАЊА/РЕАГОВАЊА
Дан примирја у Првом светском рату Дан капитулације Немачке у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра. Тог дана 1918. године у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожене врсте у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
PRAZNIK I RASPUST
ца и тешко угрувала. Па, пала сам зато што је паркиран ауто са једне и онај мотоцикл са друге стране. И онај стуб поломљен. И то је то. Угрувала сам се а боли ме колено и раме. каже нам Јошнаковић Јадранка из улаза Јанка Катића 16. Тако стоји сваки дан и само је питање када ће неко теже да се повреди. Милан Јанковић
Jesewi raspust za osnovce i sredwo{kolce se nastavqa na praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar) i po~iwe 12. a traje do 13. novembra 2020. Prvi nastavni dan je ponedeqak, 16. novembar 2020 godine.
ност а онда лупање у шерпе и лонце – јер глад вреба. Све је под контролом: од изласка у куповину, па до шетње кућних љубимаца. Али авај, људи не би били људи када се не би солидарисали и организовали демонстрације, “лудило” на све стране. Ко преживи – при чаће. Нико не зна тачно да каже народу шта се дешава. Стиче се утисак да је већина стручњака изманипулисана или се праве да су “незнали це”. Прижељкује се крај доса дне пандемије која је попут океана, у таласима наилазила и одлазила. Сви верују да ће се живот наставити после свега. Опет: “Најјачи само оп стају и никад се не предају”. Ја бих додала и “срећници”. Дођосмо и до сукоба рели гија а и до уједињења у Мини Шенген. Ко ће се снаћи у све му томе. Државници се међу собно “препуцавају” и стичу политичке поене. Разни ана литичари и “каријерне” дип ломате нам тумаче политичку “стварност” и живот око нас. Као да смо ми толико “глупи” те нам треба све “сажвакати” као првачићу. А неретко то су само размишљања различи тих образованих људи, често и политичара којима прија медијска пажња а успут и нешто зараде. “Е народе!”. Потпуна сметеност. Деца више не знају да ли воле да иду у школу само због другара или је ипак лакше кад нас тавник више пута нешто обја
сни. На крају се и то доведе у ред те уместо онлајн наставе у клу пама седе мирни ђа ци, са маскама на ли цу. Дођосмо и до раз них политичких избора. Најинтересантније питање ту је да ли да изаберемо енергичног председника па да много радимо или “ме кшег”, старијег па да се осе ћамо као да нам је тата. У старачким домовима (илити геронтолошким цен трима) баке и деке вежбају уз виртуелну стварност. Опона шају оно што им компјутер програмира и приказује преко видео снимка. Уместо да ше тају, одмарају, разговарају... и њима нуде новине. Па побогу 21. век је. Дечица играју игрице и да ље. Млади се оглашају преко друштвених мрежа (сада је у тренду и апликација ТИК ТОК). Седе код куће непре стано зурећи у различите екране. Ту је ретко ко спосо бан да нешто програмира. Ретки су они који се котирају као програмери. Кад одрасту, проћелаве и носе “тегла” на очаре. Доказ да никоме није лако. Књиге и даље чита “си ротиња раја” и разни овисни ци. У тренду је индијски писац Ошо. Иако многи не знају шта су: депресија, анксиозност, фобије, психотичне епизоде и разне болести – важно је да сви то читају. Што кажу људи:
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ петак-субота-недеља 1 3-1 5. новембар од 18 часова цртани филм "Викинг Вик и чаробни мач" петак 1 3. новембар од 20 часова домаћи играни филм "Један сасвим нормалан дечко А. С. (25)" субота-недеља 1 4-1 5. новембар од 20 часова домаћи играни филм "Име народа" од 22 часа хорор филм "Трипозно"
И ДОКЛ Е СТИ ГОСМ О?
Пре 23 године писала сам о “Човеку и слободи у делима Ериха Фрома”. Рекох да је слобода могућност могућнос ти. Те да је различито поима ње слободе код различитих индивидуа (људи). Нормално, све то зависи и од: пола, рас не, националне, верске, држа вне... припадности. Тренутно живимо у “Време короне”, илити “Ковида – 19”. Људи се питају да ли је “тренутно“. Страх постоји од болести, неизвесности да ли ће и када проћи, ко ће напра вити најадекватнију вакцину, па све до скептицизма да ли ће планета опстати. “Носити маске?”, “Не носити маске?”. Што би се рекло, ако се не угушимо под маскама добиће мо корону без њих. На ТВу се ређају непрестано депресив не слике: људи у скафандери ма, у болници покушавају да поврате у живот оболеле, кри зни штабови нас упозоравају на експанзије и “ПИКове” бо лести, државници мисле да је за све крива СЗО (Светска зд равствена организација)... “Мали” човек размишља како да се спасе болести или да преживи са што мање после дица. По могућству без “фле ка” на плућима. Полицијски час, карантин, затварање гра дова и ко зна шта још а човек све више увиђа колико је слаб пред свим тим силама. И онда се људи удружују и настаје хаос. Прво аплауз здравстве ним радницима за пожртвова
Нека их наша деца, ионако ће да буду комуналци, чистачи це, домари, трговци... И тако, живот иде даље, а увече највећи број људи сед не да погледа временску про гнозу, понеку серију или спорт а богами код нас и “висо кокотирану” Задругу. Дуге ре кламе помажу да се заборави оно што се претходно гледало а неко их искористи да обави велику нужду. Поплава: шун да, кича, нетачних информа ција, правдања, нестручних људи, граматичких и правопи сних грешака итд. И много тога се накупило за ове 23 године. “Шта да ље?”. С обзиром да све више личи на анархију него на уре ђене и слободне државе и људе предлажем: Само љу бав нас може спасити. Ра димо “сво што волимо, воли мо кога одаберемо, живимо у складу са својим прохтевима и могућностима. Допустимо да и други тако раде. И краја нема, живот ће победити све. Д. Илић
6
У
DNEVNIK
Ш ТА Н АМ ТЕ Ш КО
суботу, 7.11.2020. годи не, одржана је у Младе новцу прва бициклисти чка вожња која је за циљ имала упознавање са историјом нашег града и про мовисање бицикла као здра вог начина кретања. Носилац овог пројекта је наша сугра ђанка Јована Радовановић а уз групу грађана реализован је у склопу акције „Шта нам тешко“ коју спроводе Млади истраживачи Србије заједно са партнерским организаци јама (ЦеГрад, ЕмПовер, Пок рет горана Војводине, Тим42) уз подршку Министарства омладине и спорта у оквиру ширег програма волонтира ња младих – Млади су закон 2020. Све акције у склопу пр ојекта „Шта нам тешко“ спо роводе се волонтерски. Иако се не исплати новчано, смат рам да су познанства и иску ство које се стекне волонти рањем јако важни за развој младог човека. Ја волим да волонтирам, више од деце није! Некад ми се чини да ми је такав рад и најдражи – На води кроз смех Јована. Док се други хвале, ос тану по страни они људи који суштински буду најважнији за организацију неког догађаја. Зато бих пре свега да истак нем правог водича кроз исто рију нашег града, дивног при јатеља, сјајног педагога и ом иљеног наставника историје, Филипа Тагића! Филип је од почетка подржао идеју јер и сам има сличне, а доста ми је помогао и својим искуст вом јер је и раније учество вао у програму „Шта нам те шко“ радећи са својим учени цима. Ја нисам историчар па сам доста истраживала же лећи сама да направим исто ријску брошуру коју бих поде лила учесницима. Најлепше се захваљујем на издвојеном дану, разговору и подршци кустосту Музеја у Младенов цу, господину Велибору Кати ћу, који је још изашао у сус рет мојој молби и дочекао нас испред музеја на дан би циклистиче вожње како би лично окупљеним бициклис тима пренео своја знања. Мислим да је људима који су са стране дошли ово била једна заокружена туристичка посета. Оно што је мени било занимљиво је сам настанак и проглашење варошице Мла деновац, рута која би могла да се назове „Трагом првих
грађевина“, обухвата центар града и лагана је, зато су присуствовали и најмлађи, у пратњи својих родитеља. Циљ је био да у вожњи може да учествује свако, иако бих волела да наредне буду ка другим историјским споме ницима – Црквине, Варовни це, Космај и усмерене на сеоски туризам. Након кратке вожње дружење смо наста вили у дворишту галерије „Михајло Миловановић“. Нај лепше се захваљујем Јелени Радевић која је од почетка пружила подршку идеји и удружењу „Камени ратник“ на овом уступљеном простору и сарадњи. Поразговарали смо о томе и како унапредити би циклистички саобраћај у Ср бији и поделили учесницима приручнике групе аутора који се активно баве овом темом а међу којима су и Зоран Бук вић УГ Улице за бициклисте (Критична маса) и новинарка Симљана Попов (Београд за почетнике). Заиста сам поно сна што су многи сјајни људи подржали нашу акцију. Подр шка је стигла и од групе би циклиста из Београда који су рано кренули возом из Бео града да би искористили дан, обишли околину и придружи ли нам се, као и од Милана Борића из „Југо циклинг кам пање“. Као истински заљуб љеници у бициклизам, ми у околини Младеновца заиста видимо сву лепоту и потен цијал. Срећна сам што су људи лепо реаговали, пре свега наши суграђани, неки су се понудили за помоћ и већ пријавили за вожње, чим отопли. Ко зна, можда се до године похвалимо и неким бициклистичким клубом, са мо још да уђемо у форму... – кроз шалу наводи Јована.
среда 11. новембар 2020.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Јована се годинама бави омладинским активизмом, в олонтира и учествује на раз ним пројектима својих прија теља углавном еколошке пр ироде, сертификовани је де чји екоедукатор а тренутно ради као тренер из области медијске писмености у једној невладиној организацији. Иа ко је по струци филолог, каже да је више интересује рад са децом и младима, особама из друштвено осетљивих ка тегорија и усвајање увек но вих знања. Обилазак града бицик лом није није ништа иновати вно, овакве туре постоје као део сталне туристичке пону де у многим градовима. Јед ноставно, учинило ми се као добра идеја да позовем љу де на коришћење бицикла (који утиче повољно и на појединца и на планету) као практичног превозног средс ва у малим градовима као што је наш; на упознавање историје града из ког потиче мо а мало о њему знамо; на волонтирање и дружење уз обавезно и подразумевано растојање, на отвореном (зб ог целокупне тренутне ситуа
ције). Мислим да је важно да као појединци будемо актив ни и залажемо се за праве ствари и квалитетне садр жаје. Прави пример за то су наши дивни суграђани који самостално организују хума нитарне базаре или омла дина која подржава нашу и сличне акције. Искрено се надам да ће део наше Опш тине задужен за младе пре познати залагање и постати јавно отворен за сарадњу са младима. За крај захваљу јем се вама, уредницима ли ста „Младеновачки дневник“ на пажњи и свима вама који подржавате наше ситне, прве кораке јер су они можда окидачи за веће. Драги читаоци, ми вам за крај преносимо текст са пос ледње странице поменуте брошуре „Бициклом кроз ва рош“: Немамо тачан податак када се први пут бицикл на шао на калдрми наше варо ши али исте године када је први воз прошао кроз Мла деновац (1884.), основано је у Београду Прво српско ве лосипедско друштво. У оно време бицикл је био јако скуп и не толико заступљен. Да нас је бицикл доступан сви ма. Утиче повољно и на поје динца и на планету, не зау зимајући два паркинг места када га паркирамо. Бицикл је претрпео разне промене, баш као градови кроз време. Стоји нам на услузи, иако често остане закључан у по друму, заборављен, као ис торија. Зато, када следећи пут узмете кључеве, надамо се да ће уместо од аута они бити од подрума. Драги су грађани, Хвала Вам што ко ристите свој бицикл! РДМ
среда 11. новембар 2020.
DNEVNIK
(зар је већ крај)
З Е КА
ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ
И КУПУС
З
еки баш није било лако да се одржи на крошњи дрвета, одакле је разго варао са облацимасм ејалицама. Решио је да им исприча најтужнију причу, ко ју зна. Био једном један зека и све што је планирао да ради тог дана је да лагано једе
своју главицу купуса. У то је наишао ловачки пас, а иза њега је ишао страшан ловац, који је носио страшну пушку. Страшни ловац је угледао малог зеку и нанишанио ст рашном пушком. У једном тр енутку чуо се пуцањ БУ УУМ!. Тако је мали зека уме сто да мирно руча, постао
ручак. На пољани је остала само главица купуса, коју зе ка није стигао да поједе. Док су слушали причу, облаци су се све мање сме јали. До краја зекине приче су већ увелико плакали. Рече зека па немојте то лико плакати. То је само при ча. Ваше сузе ће бити
7
сасвим довољне да цвеће порасте. Зека је дао своју марамицу да облаци обришу очи. Хвала вам облаци, што сте ми помогли. Нема на чему зеко, шм рцшмрц... Ево одавде већ видимо како цвеће расте и то нас баш радује. Полако су почели облаци да се осме хују. Док је зека неспретно си лазио са дрвета, цвеће је већ порасло довољно да пчели це могу да покупе довољно полена. Када је стигао до цветне ливаде, пчелице су га већ чекале са пуним торба ма. Зека се захвалио цвећу и заједно са пчелицама оти шао до њихове кошнице. Ту је морао мало да сачека да пчелицерадилице направе довољно меда за чинију. Са једне стране кошнице су ула зиле пчелице са џаковима златног праха, а са друге ст ране је цурио мед у чинију. Када је чинија била напу њена, зека се уљудно захва лио пчелицама и кренуо на зад, у медину пећину. У пећини га је нестрпљи во чекао газдамеда, па рече Е па зеко, сада си платио кирију и можеш остати коли ко ти је воља. Зека погледа на улаз у пећину и рече Знаш шта га здамедо, видим да је већ пао мрак и страшни ловац је сигурно отишао својој кући. Ето теби та чинија меда, а ја одох на пропланак да вече рам. Лаку ноћ медо. Узе зека своју главицу купуса и оде на свој пропланак. Седе испод свог дрвета и поче да грицка своју главицу купуса. Никада му није била слађа. Месец је већ извиривао из крошње дрвета и вода му је ишла на уста, када је видео зеку како слатко једе. Зека је онако сит легао на травицу. Док је то нуо у сан схватио је како не згода може да се претвори у неке лепе авантуре. Сањао је своје нове другаре, пче лице, цвеће, меду и облаке смејалице. И њему су се брци у сну смешкали. ЧИЧА МИЧА И ГОТОВА ПРИЧА. Јасмина Нумић
ИЛУСТРАЦИЈА БОЈАНКА
Никола Филиповић
8
DNEVNIK
ЖОЈА И МАЈСТОР МАЂАР
Двадесетак година после Другог светског рата, обеле жавају се места битака али и страдања. Да се не забора ви. У Малом Пожаревцу, по диже се споменик стреља ним логорашима са Бањице. За одмазду због погинулих Немаца, у сукобу дела Кос мајског партизанског одреда, са окупаторском патролом код станице ДражањШепш ин, где су два војника поги нула а један рањен, Немци зарачунавају, по принципу сто за једног погинулог, педе сет за рањеног, двеста педе ст наших глава. Половину су стрељали у Јајинцима а дру ги део, одводе у Мали Пожа ревац 26. маја 1943. године, ради застрашивања народа овога краја. Успут на станици Топчидер где су вршили укр цавање логораша у чекаони ци купе још пет недужних пу тника, тобоже да им помогну у транспорту. Изласком из воза, преко речице Раље, прелазили су уз помоћ дрве ног брвна. Један од оних пет путника, бунио се тражећи да га пусте. Изнервиран Немац ударио га је кундаком у врат а овај је пао у трску. Шваба је мислио да га је убио, међу тим он се освестио, притајио се и остао жив. Био је при сутан на откривању споме ника и тако нам је казао ис тину како је овде стрељано
U
129 људи а Немци су јавно објавили да је стрељано 125, што доводи до заблуде исто ричаре јер се базирају на службеном саопштењу, које је штампано у виду плаката. Већина стрељаних је из са дашњих околних општина, Гроцке, Сопота и Младенов ца, које чувају сећање на овај дан. Прва верзија споменика, дело вајара Моме Крковића, бетонска громада, неправил ног облика, била је изграђена на месту садашње наплатне рампе у Малом Пожаревцу. Касније, 1983, споменик је срушен, због проласка саоб раћајнице и изграђен други, нешто мањи на садашњем месту, дело истог вајара. За оно време идејно решење, било је по мало необично јер се очекивало да ће чинити скупину логораша или нешто слично. Посматрао је сваки дан изградњу, првоборац Жоја Степановић из Малог Пожаревца и стално стављао примедбе. Очигледно, није му се свидело. Жоја је иначе био познат у овом крају као један од ретких преживелих бораца који је још од почетка устанка учествовао у борбе ним јединицама, прешавши Неретву и Сутјеску са проле терима. После слома Ужичке републике, Космајски одред се вратио на овај терен без
OBJEKTIVU
среда 11. новембар 2020.
ЗАНИМЉИВОСТИ
Жоје. Он је наставио у строју Прве пролетерске до краја рата. Извођач радова на спо менику, био је врстан мај стор, специјализован за ова кве послове, по народности, Мађар. Скоро сваки дан, Жо ја и Мађар имали су распра ве, улазили у вербални клинч због споменика. Изнервиран Мађар једном дрекну: Ко си ти да мене стављала при медбе, шта ја радила? Неда се ни Жоја: Ја имам право, да стављам примедбе, ја сам се борио и ослободио ову зе мљу и сада морам да гледам ове глупости! На то Мађар поскочи: То што си ти осло
Прича за лаку ноћ
бодила, узмеш тараба и заг радиш и то чуваш а мене пу стила да радим! И немој ви ше да сметаш јер може слу чајно да те удари летва. По сле, до откривања споме ника, Жоја није долазио, није хтео да ризикује, случајну летву јер Мађар није знао шта је све Жоја ослободио. Као и увек, споменик је отк ривен уз сећања на тешке дане, свечано уз бројне зва нице и мештане околних се ла. А надгорњавање са Ма ђаром, Жоја нам је испричао лично. Дргослав Жика Обрадовић
НОВЕМБАРСКИ ДАНИ фото: Олга Лекић
СТР ЦИ ЦА Влашко Поље
самопослуга
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
8201 722,
КАФЕ КРАЉ
7-21 часова, недељом 7-1 6 часова
среда 11. новембар 2020.
DNEVNIK
Мистерије прошлости (23) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН
Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе.
НА ГАЗИМЕСТАНУ
Силни оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама... Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна. Косовски јунаци заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, Не могаше ником свесну љубав дати! И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем. Милан Ракић Тако је говорио Милан Ракић који је у неком пероду живота – живео на западу, Бриселу. Господин међу ин телектуалцима са почетка двадесетог века, остао је уп амћен по својим размиш љањима – како је најлакше доћи у Европу: „Док из дале ка грми градска јека што ни зи човека...“ писао је велики родољуб и патриота М. Ра кић, али то су неке друге приче, враћам се на нас ловну тему – Косово како би се, усправни и достојанстве ни, одржали кроз векове и како би између ропског по нижења и смрти – увек иза брали смрт као као вечни живот вечно трајање, као царство небеско. И би уторак, дан петна ести (двадесет осми) месеца јуна, лета Господњег 1389. И би Видовдан. Дан пада и славе. Дан смрти и у истом данау, час васкрсења. И пре Видовдана најезда Турске би неукротива: огњем и мачем, неправдом и наси љем прокрчише себи пут на запад. И жеља им неукроти ва: да све хришћанске наро депоробе, слободну Европу да у тамницу претворе. Слава Ж. Тодоровић
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
П АМ Е ТАН
БОГАТ ЧОВЕК: ЗАБЕЛЕШКА (2)
И БОГАТ
Суштина богатства је као култ „златног телета“ Богатство није срећа.
За разлику од оних који су мотивисани да раде искљу чиво због новца и не питају се какве то има ефекте на друштво, за мотивацију дру гих људи пресудна је чиње ница да они могу да виде резултате сопственог рада, те уверење да је њихов рад користан за друге и друштво у целини односно да они ти ме и друге чине задовољни јима и доприносе да свет бу де нешто бољи. Међутим, у последњим деценијама све је већи број послова који не пружају могућност да човек види конкретне резултате св ога рада па као мерило ос таје количина стеченог нов ца. Као резултат еволуције капитализма данас у свету фактички постоје две еконо мије, једна реална која ства ра производе и услуге и дру га виртуелна која “ствара” но вац берзанским шпекулација ма. Последњих деценија вир туелна економија доминира над реалним и према проце нама “Јуроњуза” у години (2007) пред избијање кризе она је била деструктивно ве ћа од реалне (500 према 50.000 долара). Због тога са времену економију САД мно ги називају “казино економи ја” у којој се шпекулативност временом претворила од пе риферне у основну каракте ристику финансијског тржиш та. Виртуелна економија не може да постоји без реалног сектора јер она од њега жи ви, односно она управо пара зитира. Улагање у финансиј
МУЗИЧАРИ У ХУМАНИТАРНОЈ А К Ц И Ј И
ске шпекулације може да обезбеди огроман профит али оно не ствара нову вре дност него представља “иси савање” вредности из реал ног сектора. Илустрације ра ди, да је само један човек – менаџер хеџ фонда Џон По лсон зарадио 3,7 милијарди долара. Паразитизам таквих размера није могао вечно да траје. У виртуелној економији људи не виде конкретне ре зултате свога рада те се њи хов ради мери једино коли чином зарађеног новца. Апс трактне су им последице њи ховог рада на друге људе и друштво у целини. Они зара ђују огромне износе новца и не виде патње осиромаше них породица, људе који због њихових шпекулација губе годинама мукотрпно ствара ну уштеђевину за школовање деце, лечење, старост... ос тају без посла и слично. Је дино што они виде то је ог роман новац који су стекли на шпекулацијама и они су спремни да учине све ради тога. На крају, да је и данас веома актуелно оно што је у јеку велике економске кризе пре 80 година написао у “Ре вији северне Америке“ Џон Елворт Млађи: Грађанима наше земље потребна је фи лозофија живота а не посе довања, филозофија среће а не богатства. Срећа прати богате који “зарађују” на си ромашнима односно њиховој грбачи. (Крај) Слава Ж. Тодоровић
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
среда 11. новембар 2020.
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ
"Dot mobi"................. 060/368-6624
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Следе:
11. новембар Аврамије Затворник Аврамијевдан 14. новембар Свети Козма и Дамјан – Свети Врачи 16. новембар Свети Ђорђе – Ђурђиц 21. новембар Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан
На продају
Агенција за осигурање
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Ђурђиц
је хришћански и народни празник који се прославља 16. новембра, чиме се обележава успомена на пренос моштију Светог Ђорђа из Никомидије у Лиду Палестинску и обновљење његовог храма у ком је положено његово тело, што је било испуњење његове последње жеље. Свети Ђорђе се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, се представља као „пешак": без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.
* Магацинска вага 500 кг 300 евра, од 300 кг 200 евра, * Фризерска хауба стојећа 1 00 евра виклери и прибор гратис. * 3 ком боце за СО2 (Угљендиоксид) 200 евра, манометар гратис.
Тел. 064-1 5-333-85
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509 TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 1 2. до 1 8. новембра 2020. макс. t мин. t
12.
13.
четвртак
петак
DNEVIK
12o 3o
11o 3o
14. субота
11o 3o
15.
16.
недеља понедељак
11o 2o
12o 3o
17. уторак
11o 2o
18. среда
10o 1o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i}, Milo{ ^oli}, Stevanovi} Marko, Teodora Jankovi} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 11. новембар 2020.
АТЛЕТИКА
DNEVNIK
С Ј АЈ Н О И З Д АЊ Е
На 44. кросу Партизана и уједно 4. колу меморијала Фрањо Михаљић учествова ли су атлетичари АК „Младе новац“. Крос је одржан 7. но вембра код стадиона Парти зан у Београду. И како каже тренер Милош Тривуновић: „На овом најјачем кросу у Србији ове године још једно
ЈАВНИ ПОЗИВ Поштовани, позивамо све спортске клу бове, спортска друштва, са везе и друге спортске органи зације и институције са тери торије општине Младеновац да Спортском савезу Младе новца доставе своје планове и програме са финансијским потребама и буџетима за 2021. годину како би присту пили планирању буџета у об ласти спорта на територији општине Младеновац за на редну годину. Планове и програме доста вити или послати поштом на адресу Вука Караџића 73,
сјајно издање нашег клуба. Сви су били сјајни.“ Медаље су освојили: Ни на Алексић трећа, Лана Сп асојевић – друга и прво мес то за Даницу Милошевић. Лана би вероватно завршила на првом месту да неко није покидао траку па је про машила стазу. РДМ Канцеларија Спортског саве за Младеновца која се нала зи у оквиру Спортскорекреа тивног центра Љубомир Ив ановић Геџа најкасније 8 дана од дана објављивања конкурса или електронским путем на mail: sportskisvezmld@gmail.com и sportskisvezmladenovca @gmail.com. Сви планови и програми се достављају написани у сло бодној форми у затвореној коверти. Све додатне информације можете добити на телефон: 069/1896121. Генерални секретар ССМЛД Александар Јовановић .
ПРВА БЕОГРАДСКА ЛИГА ГРУПА Ц
Резултати 1 2. коло 07.11 .2020.
Дубона Ковачевац 1956 Болеч Шумадија Космајац Дунавац Заклопача – Шепшин Пударци Зуце Велелика Крсна Иванча Калуђерицa Рабровац
2:2 2:2 0:2 2:0 1:1 2:2 6:0
Наредно 1 3. коло 1 5.11 .2020.
Рабровац Дубона Иванча Калуђерицa Зуце Велика Крсна Шепшин Пударци Дунавац Заклопача Шумадија Космајац Ковачевац 1956 Болеч РДМ
ТАБЕЛА
12 1 . Дунавац 12 2. Зуце 201 9 12 3. Калуђерица 12 4. Болеч 5. Велика Крсна 12 6. Ковачевац 1 956 12 12 7. Пударци 12 8. Рабровац 12 9. Заклопача 12 1 0. Космајац 11 . Шумадија 1 962 12 12 1 2. Дубона 12 1 3. Иванча 12 1 4. Шепшин
12 10 10 7 5 5 4 5 4 4 1 2 2 1
0 1 0 2 3 2 4 1 1 1 5 2 1 1
0 1 2 3 4 5 4 6 7 7 6 8 9 10
36 31 30 23 18 17 16 16 13 13 8 8 7 4
СПОРТ
11
РВАЊЕ
П Р Е ГР Ш Т МЕДАЉА
U subotu, u Petrovcu je odr`ano prvenstvo Srbije u rvawu slobodnim stilom za pionire U 15 i juniore. Rva~i RK "Qubomir Ivanovi} Gexa" osvojili su pet medaqa i to jedna zlatna, jedna srebrna i tri bronzane. U ekipnom plasmanu na{e devojke osvojile su drugo mesto iza ekipe beogradskog "Partizana". Prvo mesto osvojila je juniorka Aleksendri} Milena, druga je bila Jani}ijevi} Aleksandra dok je tre}a bila Vlaji} Irena. Kod de~aka medaqe su osvojili Matovi} \or|e, Anti} Ilija i Jovanovi} Lazar. ^oki} Luka je bio peti u svojoj kategoriji. Ekipu je vodio trener Sretenovi}. A u nedequ 8. novembra odr`ano je prvenstvo Srbije u slobodnom stilu za de~ake i devoj~ice U 13 i kadete i kadetkiwe. Na{ rva~ki klub
nastupio je sa 14 takmi~ara i osvojio devet medaqa i to tri zlatne i {est bronzanih. Ekipno na{e devoj~ice U 13 su podelile prvo mesto sa ekipom "Crvene zvezde", [apca i Kawi`e, svi isti broj bodova stim {to je pehar pripao ekipi "Crvene zvezde" po{to je imala boqi tu{ koli~nik. Na turniru je bilo preko sto takmi~ara iz 25 klubova. Medaqe su osvojili: Trifunovi} Kristina U 13, Aleksendri} Milena kadetkiwa i Anti} Ilija kadet zlatne, dok su bronzani bili U 13 Matovi} Stefan, Jankovi} Mateja, Mini} Pavle, Vlaji} Irena, Vidosavqevi} Vawa i ^oki} Luka. Ekipno na{e devojke u uzrastu kadetkiwa su bile druge iza ekipe "Crvene zvezde". Слободан Сретеновић
12
DNEVNIK
ФУДБАЛ СРПСКА ЛИГА ГРУПА БЕОГРАД 2020/21
Младеновац Раднички (O) Студен. град – Јединство Раднички (НБ) – Синђелић Лештане Локомотива Степој. Вага Бродарац Сремчица Пол. Дорћол БСК 1925 ТЕК Слога Цр. звезда – Звездара БАСК БСК Борча ОФК Београд Телеоптик
0:1 2:0 3:0 3:1 1:4 1:1 0:0 0:3 2:1 0:1
Ј ЕФТИ Н А РАС П РОДАЈ А Б ОДОВА НА СЕЛТЕРСУ
ОФК МЛАДЕНОВАЦ РАДНИЧКИ(Обреновац) 0:1 (0:0) ОФК МЛАДЕНОВАЦ: Марић,
Рајковић, Ђорђевић, Крстић, Илић, Станковић (Николић 65'), Костић (Миловановић 65'), Ми лић, Милетић, Матејић, Тешић РАДНИЧКИ : Јованић, Ранђе ловић, Зељић (Маркоски 45'), Ђорић, Павловић, Пантазис (Марковић 90'), Алексић (Пет ров 80'), Тодић, Зјача (Адамо вић 80'), Петровић, Вукосав љевић (Благојевић 55') Судије: Марко Вукићевић (Ла заревац) главни, помоћници: Марко Хрутка и Андреја Пиљак оба из Београда Жути картони : Марић, Нико лић (Младеновац) а Пантазис (Раднички) Стрелци : Адамовић у 85' Стадион : Селтерс Гледалаца: без присуства У 15. ванредном колу, оди граном у среду 4. новембра на Селтерсу, фудбалери Младе новца поражени су од Радни чког из Обреновца резултатом 1:0. Победоносни погодак пос тигао је резервиста Адамовић у 85. минуту. И поново као по неком ''неписаном правилу'' пораз од 1:0 и поново у самој завршници меча. Вратимо се на дешавања пре овог кобног 85. минута по домаћина. У 22. минуту фудбалер домаћих Ми летић не користи такву шансу из које теже промашити него погодити. Пас Тешића омогу ћио је Милетићу да са 5 мета ра бира где ће да шутира. Нажалост његов избор је био голман Радничког Јованић. Три минута касније и Тешић има лепу прилику. Његов шут са 16 метара завршава покрај десне стативе. Борбени гости до промене резултата могли су
EV A
НА СЕЛТЕРСУ
ЗНАЈУ
КАКО СА ВОДЕЋИМА
у 44. минуту. Шут Тодића са око двадесетак метара завр шава у Марићевим рукама. У других 45 минута слична представа као и у првом полу времену. И поред агресивне игре фудбалера Радничког, домаћини су у два наврата мо гли до поготка. Прво је, после корнера у 70. минуту који је извео Миловановић, Крстић највиши у скоку а његов уда рац главом зауставља пречка. Илић се пар минута касније са неких шестседам метара од гола Радничког спетљао и тра љаво шутира у голмана Јова нића. Гости су могли до погот ка у 76. минуту. Брзоноги на падач обреновчана Алексић са десетак метара шутира преко гола. А онда кобни 85. минут. Гол Радничког из три тачна па са, и три (кобне) грешке фуд балера Младеновца. Прво је Тодић пресекао Милетићево додавање. Уследио је пас дуг ом лоптом са своје половине према Благојевићу, неспретни бек Младеновца Ђорђевић пр омашује ту лопту. Благојевић је одмах поклон лопту просле дио данас по најбољем поје динцу везисти Петровићу. Пет ровић вешто користи лоше по стављаље одбране Младено вца, уследио је пас према Ад амовићу коме са пет метара није било тешко да савлада немоћног Марића. Још један ''јефтино'' примљен гол и још једном губитак бодова, што ће се тешко моћи надокнадити. А нови изазов за Младеновац је већ у суботу 7.11. када на Сел терс долази екипа Студентског града.
Резултати 1 6. коло 07.11 . 2020.
Раднички (O) Телеоптик БСК Борча ОФК Београд Звездара БАСК ТЕК Слога Цр. звезда Полет Дорћол БСК 1925 Бродарац – Сремчица Локомотива Степ. Вага Синђелић – Лештане Јединство Раднички (НБ) Младеновац Ст. град
Наредно 1 7. коло 1 4. и 1 5. новембар 2020.
0:1 1:0 0:0 1:0 2:0 3:2 0:2 1:1 1:0 1:0
Студ. град Раднички (O) Раднички (НБ) Младеновац Лештане Јединство Степојевац Вага Синђелић Сремчица Локомотива БСК 1925 Бродарац Цр. звезда Полет Дорћол
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
СПОРТ
БАСК ТЕК Слога ОФК Београд Звездара Телеоптик БСК Борча
Д В Е У ТА К М И Ц Е Резултати 1 5. коло 04.11 . 2020.
среда 11. новембар 2020.
ОФК МЛАДЕНОВАЦ СТУДЕНТСКИ ГРАД 1 :0 (1 :0) МЛАДЕНОВАЦ: Марић, Станк
овић, Рајковић, Крстић, Костић (Арсић 60'), Стојановић (Илић 60'), Милић, Милетић (Авра мовић 87'), Миловановић (Па нтелић 75'), Матејић, Тешић СТУДЕНТСКИ ГРАД: Бојовић, Крстовић, Дрндаревић, Шали пур (Милошевић 80'), Ћулум, Туфегџић (Шимун 45'), Пауно вић, Јованчић, Дабић (Стојади новић 70'), Гавриловић (Бјели ца 75'), Поповић Судије: Мирослав Миленковић главни, Марко Мајсторовић и Бојана Шћепановић сви Беог рад Жути картони : Аврамовић (Младеновац), Шимун (Студен тски град) Стрелци : Милетић 35' Стадион : Селтерс Гледалаца: без присуства Младеновчани евидентно знају како треба играти против екипа из врха табеле. То су и овога пута показали против тр енутно трећепласиране екипе лиге. Подсећања ради, три во дећа тима у лиги успели су је дан бод да освоје у дуелу са Младеновчанима. Док са обје ктивно ''слабијим'' тимовима није тако. Бодови се тешко или никако нису освајали. Али то је већ за стручни штаб Младено вца. Вратимо се суботњем ме чу. Гости су напустили Селтерс минималним поразом само за хваљујући неспретношћу нап адача Младеновца. Прву при лику за промену резултата фу дбалери Младеновца имали су већ у 9. минуту. Корнер је извео Костић а Матејићев уда рац главом са неких пет мета ра голман госта Бојовић зау ставља на самој гол линији. У 19. минуту нова изгледна при лика. Тешићев продор по дес ној страни завршава на Кости ћевој нози, уследио је шут са
десетак метара тик поред де сне стативе. У 30 минуту исти двојац Тешић и Костић, овога пута центаршут завршава Ко стићу на глави, а његов ударац завршава изнад гола. А онда тај 35. минут. Миловановићев пас упућен према Милетићу са четрдесетак метара, Милети ћево утрчавање иза одбране Студентског града, уследио је шут са петнестак метара под пречку и заслужено вођство од 1:0. Четири минута касније по ново је Милетић био у прили ци. Овога пута га проналази млађани Станковић, али његов шут са десетак метара избло кирали су дефанзивци Студе нтског града. Да се да компле тна слика о игри Младеновца, довољано говори податак да су гости само једном у првих 45 минута били у прилици да угрозе голмана Марића. И у наставаку меча гледа ли смо нешто слично. Приви дан посед лопте госта и про пуштање гол прилика за дома ћина је слика са терена у дру гих 45. минута. Већ у 56. ми нуту фудбалери Младеновца могли су до другог поготка. Милетић је после контре сам испред голмана Бојовића али шутира право у њега. Који ми нут касније и Костић је у гол прилици. Нови продор данас расположеног Тешића и његов центаршут у шеснаест метара, на лопту натрчава поменути Костић а шут му завршава поред гола. Добру игру Мла деновац је могао да матери јализује и у 80. минуту. Миле тић је са десетак метара изб локиран, а лопта поред ста тиве завршава у корнеру. Гост је једину прилику за порав нање резултата имао у 82. минуту. У гужви која се ство рила на линији шеснаестерца, и поред истрчалог голмана Марића, резервиста Шимун шутира два метра преко гола. Младеновчани после добре игре и три освојена бода у следећем 17. колу иду у госте. Домаћин у тој утакмици је Ра днички са Новог Београда. Радован С. Живановић
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2