Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 25. новембар
2020. година / број 216
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ПУТ ПРЕМА ПРИРОДИ
ДВОБРОЈ
Svako od nas mora prona}i u sebi onu iskru sre}e, ono ne{to malo {to nam ~uva mozak i srce. Planinari to nalaze u planinama. To su jedina, netaknuta mesta gde nam priroda poklawa sve, a za uzvrat ne tra`i ni{ta.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ У ПАРКУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
М УДО ГЛ И Ш И Ћ Е ВО DNEVNIK
среда 25. новембар 2020.
ДЕШАВАЊА
Бахатост и примитивизам напредњака не познаје границе.
Одем у недељу у ковид амбуланту са температуром коју вучем два дана. Народ чека испред на ниској темпе ратури а једина процедура је да станеш у ред и чекаш па када стигнеш. Отприлике ст ално има тридесетак људи а чека се три до четири сата. Када сам се приближио до улаза преко реда улази Же љко Лазић, напредњак плаве крви. Унутра даје личну карту и види се да је најављен преко везе као веома важна личност. Испред се народ пита, шта ово би? Говнар напред њачки, кажем ја. Неко из ре да добацује – Стока. Био сто ка осто 100%, настављам ја.
Болесни и промрзли људи почињу да се буне како не може то тако а ја им кажем да уђу унутра и да га врате на крај реда. У реду омлади на и понеко старији и нико неће да уђе. Питам се како га није срамота од ових људи што се смрзавају и чекају. Добијам одговор да то нема образа, ни стида, безобраз но... Уђем унутра и док мерим температуру Лазић узима ст олицу која је била испред амбуланте и премешта је до радијатора испред друге ам буланте. Улази госпођа која је била после мене и седа на ту другу столицу. Одједном почиње издирање на болесну
и смрзнуту жену која је мо жда десетак година старија од њега да стави маску и преко носа. Она погледа у мене а пошто је чула разго вор испред искулира га. Тада почиње дрека лудака да по штује прописане мере и да се одмах удаљи од њега на два метра. Таман када сам хтео да му кажем да врати столицу где је била, госпођа ми погледом каже да се манем будале и седи и даље са маском само преко уста. Можда не може да дише ако се скроз покрије. Када кажем да су говнари напредњачки поручују ми пр еко друштвених мрежа да сам прост и примитиван. Не
говнари, прост и примитиван је Жељко Лазић и остале би танге напредњачке а ја вас само називам вашим правим именом. Милан Јанковић
ОРГАНИЗАЦИЈА
Испред ковид амбуланте данима се не смањују редо ви. Све је више болесних и људи су с правом забринути за своје здравље. Са хлад ним данима настају пробле ми у чекању напољу. И по ред постављеног шатора људима је хладно јер су бо лесни и имају температуру. Процедура је крајње хао тична и личи на Стаљинов метод – да у Русији мора да постоји ред. Дођеш, станеш, чекаш па кад стигнеш. На род коментарише да могу да се предају књижице па да се прозива. Ако се чека 4 сата знаш када треба да до ђеш. Или још боље да се издају бројеви као у банци. Ако си дошао у подне и ше здесети си а од осам је прегледано тридесет, дођеш за три до четири сата. Али ова власт хоће да малтре тира народ. Ако нас не убије ковид побиће нас Душица Миловановић.
среда 25. новембар 2020.
DNEVNIK
ТРАНСФЕР СТАНИЦА СА РЕЦИКЛАЖНИМ ЦЕНТРОМ
У складу са Локал ним планом управљања отпадом града Београда урађен је План транс фер станице са рецик лажним центром у Мла деновцу. Један од осно вних циљева Плана јес те обезбеђење услова за сепарацију рецикла билног отпада и одво жење преосталог меша ног отпада, прикупљеног на територији градске општине Младеновац и Сопот, на да љи третман у Регионални це нтар за управљање комунал ним отпадом у Винчи. Овим пројектом се очекује унапре ђење животне средине кроз санацију постојеће депоније, развој система сепарације и рециклаже отпада, као и ре култивацију затворених повр шина депоније... Центар ће се налазити на бившој де понији према Дубони, 7,5 ки лометара од Младеновца. Укупна површина комплекса центра за управљање отпа дом износи 14,14 хектара. Поред реконструкције посто јеће депоније предвиђен је и заштитни зелени појас, изг радња нових објеката за тра нсфер станицу и рециклажни центар, саобраћајнице... Пр едвиђена је такође и заштита воде и земљишта, ваздуха, заштита од буке...
Једино што је требало у ранијем периоду боље про ценити локацију овог Центра. Садашња локација је у окви ру пољопривредног земљи шта, у близини Варовница, спменика... Неком бољом визијом овај простор је могао да се рекултивише и иско ристи за боље намене а нађе нека боља локација за Цен тар нарочито када се има у виду да ће га користити и општина Сопот. Па логично је било да се изабере локација која је ближа Сопоту и путу који води до Винче, где је крајна дестинација за отпад. А то је могло да буде на при мер на путу ка Малом Пожа ревцу. Тиме би се и смањио транспорт отпада кроз насе љена места... Мислим да је о овој теми требало много ра није да се дискутује а не увек да смо затечени ситуацијом.
3
ДЕШАВАЊА
ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ
По налогу одељења за инспекцијске послове опш тине Младеновац, екипе ЈКП „Младеновац“ уклони ле су дивљу депонију у улици Вукашина Мрњавче вића у МЗ „Драпшин“. Том приликом уклоњено је око 20 кубика различитог кому налног отпада и уједно уре ђен путни појас, посечено шибље и грање, а на месту где се налазио отпад посут је камен како улица била у функцији. ФБ ГОМ
мр Весна Јанковић
Н О В Р Е Д ВОЖЊ Е
Додатних 236 возила на линијама јавног градског превоза
Од уторка, 24. новембра, због скраћеног радног вре мена ресторана, кафића, ба рова, клубова, кладионица и тржних центара до 18 часо ва, у периоду од 17 до 20 ча сова на линијама јавног гра дског превоза путника биће укључено додатних 236 во зила, саопштено је из Сек ретаријата за јавни превоз.
Како се наводи, у пери оду од 20 сати биће оба вљена редукција полазака због смањења броја путника. Превозницима су достав љена обавештења, која ће бити истакнута на првим вратима возила, која се од носе на максималан број пу тника у возилу у зависности од типа возила, а у складу са епидемиолошком ситуацијом и донетим мерама. Путници, као и до сада, редове вожње за сваку лини
ТРАКТОРИ ЗА МЛАДЕНОВЧАНЕ
Секретар за привреду Милинко Величковић свеча но је уручио кључеве 18 тра ктора и 35 прикључних ма шина пољопривредницима са територије општине Мла деновац. Величковић је на примо предаји кључева напоменуо да Општина Младеновац из године у годину бележи зна
чајан раст броја корисника подстицајних средстава Сек ретаријата за привреду Гра да Београда. Исплаћен је износ од 42 милиона динара за 111 кори сника субвенција из области сточарства, пчеларства, во ћарства и повртарства, као и пољопривредне механиза ције. www.beograd.rs
ју могу видети на сајту Се кретаријата за јавни превоз www.bgprevoz.rs, а Ласта Младеновац је истакла нов ред вожње.. Секретаријат за јавни превоз још једном апелује на кориснике јавног превоза пу тника на територији града Београда да поштују обавезу ношења заштитних маски у возилима, као и на стајали штима где се налази већи број људи. www.beograd.rs. РДМ.
ЦЕНТАР ЗА УПРАВЉАЊЕ
КОМУНАЛНИМ ОТПАДОМ
Јавни увид у Нацрт ПДР центра за управљање комуналним отпадом – трансфер станице у Младеновцу, Градска општина Младеновац са Извештајем о стратешкој процени Секретаријат за урбани зам и грађевинске послове Градске управе града Бео града, у складу са закључком Kомисије за планове Скуп штине града Београда која је, на седници одржаној 03.11. 2020. године, утврдила Нацрт плана детаљне регулације центра за управљање кому налним отпадом – трансфер станице у Младеновцу, Град ска општина Младеновац са Извештајем о стратешкој пр оцени утицаја на животну средину предметног плана. Јавни увид у Нацрт ПДР цен тра за управљање комунал ним отпадом – трансфер ста нице у Младеновцу, Градска општина Младеновац са Из вештајем о стратешкој про цени обавиће се од 23. нове мбра до 23. децембра 2020. године, сваког радног дана од 9 до 18 часова, у згради Гра дске управе Града Београда, у Улици 27. марта бр. 4345 (у сутерену) и у згради Градске општине Младеновац, Јанка Катића бр. 6, Младеновац. Јавна седница Комисије за планове Скупштине града Београда, одржаће се у згра ди Градске управе града Бе ограда, у Улици краљице Марије бр. 1 (сала на 20. сп рату), 14. јануара 2021. годи не, у 13 часова. У току јавне седнице, сва присутна физи чка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити пр имедбе пред Комисијом за планове Скупштине града Београда. Информације о предло женим решењима, заинтере сованим лицима, даваће пр едставник обрађивача плана од 12 до 18 часова, уторком у згради Градске управе Града Београда, у улици 27. марта бр. 4345 (у сутерену) и четв ртком у згради Градске опш тине Младеновац, Јанка Ка тића бр. 6, Младеновац. У току јавног увида, Нацрт плана биће изложен и на сајту Града Београда www. beograd.rs, у рубрици „Град ски огласи”. www.beograd.rs
4
среда 25. новембар 2020.
DNEVNIK
ДЕШАВАЊА
П ОДР Ш КА ДЕЦИ
Светски дан детета
РОМСКЕ Н АЦИ ОН АЛ Н ОСТИ Центар за заштиту људских и мaњинских права и вредности ОКО
Uz po{tovawe preventivnih mera, Centar za qudska i mawinska prava i vrednosti OKO radi na dodatnoj podr{ci dece romske nacionalnosti u savladavawu propu{tenog i u~ewu teku}eg {kolskog gradiva. Projekat su podr`ali Fondacija Ana i Vlade Divac i Balkan Trust for Democracy na konkursu "Solidarnost pre svega".
РД
МАЛ И ДИВОВИ
Подршка превремено рођеним бебама
Општина Младеновац прикључила се акцији обележавања 17. новембра, Светс ког дана превремено рођене деце тако што су у ноћи између 17. и 18. новембра зграда општине и споменици Деспоту Стефану Лазаревићу и Српском ратнику у градском парку били осветљени декоративном ра светом љубичасте боје која симболизује ову тему. Мали дивови са родитељима окупили су се у градском парку и у складу са епидемиолошком ситуацијом, пуштајући балоне љубичасте боје. ГОМ
ШАМПИОНИ СТАРОСТИ
U jeku globalne pandemije jo{ i vi{e je potrebno da se prema starima odnosimo sa po{tovawem, qubavqu, dostojanstvom i brigom. Tradicionalna manifestacija "[ampioni starosti" ove godine je obele`ena veoma skromno, bez gostiju i dru`ewa u Gerontolo{kom centu Mladenovac. [ampioni starosti su korisnici stariji od devedeset godina. Za nosioca titule "[ampiona staros-
U
ti" ove godine bilo je 13 korisnika (2 mu{karca i 11 `ena). Svima su podeqene diplome i pokloni od Ustanove. GC
Једна од наших највећих и најхуманијих обавеза је да град Београд учинимо најбољим мес том за одрастање деце. Овај дан обележавамо како би се скре нула пажња јавности на обавезе које друштво има према деци, као и на најважније проблеме са којима се деца суочавају. Наш циљ је да свако дете, без обзира на различитости, испуни своје потенцијале вођене принципом равноправности и недискрими нације, рекла је секретарка за социјалну заштиту Наташа Ста нисављевић. Светски дан детета је међу народни догађај који се слави 20. новембра, и који је установљен од стране Уједињених нација 1954. године. www.beograd.rs
ЦРВЕНИ КРСТ
Младеновчани су поново по казали да су хумани. У акцији је прикупљено 56 јединица крви, а десеторо суграђана није могло да да крв из здравствених раз лога. ГОМ
ЈАВНА ПРИЗНАЊА
Општина Младеновац је об јавила Јавни позив за подноше ње иницијатива за доделу јавних признања градске општине Мла деновац за 2020. годину Грађани могу да предложе кандидате за општинска јавна признања за 2020. годину (гра ђане и правна лица из Мла деновца). Рок за подношење пр ијава је 7.12.2020. године до 15,30 сати преко писарнице опш тине или на адресу Скупштина градске општине Младеновац, Комисија за јавна признања, Ја нка Катића 6, 11400 Младеновац. ОМ
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
OBJEKTIVU
Јесењи дани у Младеновцу.
фото: Олга Лекић
На територији ГО Младено вац, од 18. до 24. новембра, по лиција је ухапсила и по налогу тужилаштва, одредила задржа вање, Р. Г. (1980) због постојања основа сумње да је извшио кри вично дело насиље у породици. Такође, поднете су две кри вичне пријаве, једна против шез десетогодишњег мушкарца, осу мњиченог за кривично дело на сиље у породици, и друга против педесетдеветогодишњака осум њиченог за недозвољен промет акцизних производа.
среда 25. новембар 2020.
DNEVNIK
УДРУЖЕЊА
5
K o s m a j - s druge strane Nedeqno, maglovito jutro se spustilo na ulice na{eg umornog grada. Qudi prolaze ulicama, zadubqeni u svoje misli, upla{eni koronom. Svi smo zaboravili, da smo socijalna bi}a da se nasmejemo i po`elimo "dobar dan". Svako od nas mora prona}i u sebi onu iskru sre}e, ono ne{to malo {to nam ~uva mozak i srce. Planinari to nalaze u planinama. To su jedina, netaknuta mesta gde nam priroda poklawa sve, a za uzvrat ne tra`i ni{ta. Sve {to vam je potrebno je dobra voqa, jedan sendvi~ i fla{ica vode. Ove nedeqe smo posetili, nama najbli`u i najdra`u planinu, Kosmaj. Pe{a~ewe je po~elo od igrali{ta i bazena, preko Be-
log kamena, izleti{ta, manastira Tresije, vrha Kosmaj, Lupoglava, biv{eg PTT restorana, naseqa Oglavci do manastira Pavlovac. Dobrih 18 km. Lepo vreme i staze prekrivene uvelim li{}em ~ine da se na{e raspolo`enje popravi. Jesewe boje li{}a, koje se pretapaju od `ute do bordo, odmaraju na{e o~i. ~ist vazduh miluje na{a plu}a, poku{avamo da svaki atom zdravqa skupimo u ovoj blagodeti. Priroda je tako velikodu{na prema nama, spremna da nam pru`i zdravqe i mir, odu`imo joj se tako {to }emo je ~uvati. Nemojmo je skrnaviti i prqati, previ{e je savr{ena! Suzana Filipovi}
фото:Марија Страјнић
6
З
М Е Д Х РА Н И И О Д
града у Краља Петра Првог 106 дата је на ко ришћење удружењима. Већ смо стари посетио ци овог простора. Али овога пута посебну пажњу сам об ратила на фотографије у хо днику. То су урамљене фото графије са разних манифес тација, излета, дружења... удружења пчелара „Космај“. У Удружењу пчелара дочеку је ме Милован Пантић, Мић ко, председник друштва. Пр идружили су нам се и Игор Станковић, члан извршног одбора и Горан Пешић. И си гурна сам да ће овај разговор бити дугачак и занимљив. Почињемо разговор о на станку и развоју удружења пчелара „Космај“. Имамо податке да су се пчелари окупљали и педесе тих година прошлог века али то није било у облику друш тва. каже Игор У овом об лику како сада постоји је од краја деведесетих година. Осамдесетих је постојало уд ружење али је радило у ма ховима, није имало просто рије и није било у континуи тету. Од деведестих улази у другачије токове, мењао се начин рада. Питамо их када су се уч ланили у Удружење пчелара. Милован Пантић, Мићко каже да је кренуо `97`98. године са пчеларењем. Моје деде, преци су се бавили пчеларством. Како су старили то се губило па сам `79 поново почео. Имао сам нешто мало 23 кошнице. Ос амдесет и неке године био је пар непар и давали су за пчеларе гориво. Многи пче лари са малим друштвима су се тада учланили. Из интере са. Шали се Мићко. Али изгледа да је резултат био добар. А Игор Станковић је члан друштва од 2006. године. Почео сам 2005. да пче ларим и када сам схватио да слушање о пчеларству од др угих ми није довољно учла нио сам се. Тада сам видео шта је практично и шта ми треба. Не оне приче како је некад неки деда радио. пр ича Игор. Много тога се од тада променило. На курсу који је тада организован у пчеларском друштву осетио сам се много сигурније, сигу
DNEVNIK
рније сам радио. И напредо вао у сваком смислу. У причу се укључује и Горан Пешић. Од деведесетих је друш тво почело активно да ради. Тада је било само друштво, размена искустава, друже ње... У преговору са општи ном добили смо просторију прво у некадашњем Зову (п.а. кућа предратног трговца Трифуна Митића), па испод надвожњака. И од тренутка када смо добили просторију ми смо кренули да функцио нишемо како треба. До тада по кафанама кућама и није могло озбиљно да се ради. Почели смо са разноразним акцијама, замене воска, се минари, предавање...
Ваше удружење је познато и по манифестацији „Изложба меда и пчелињих производа“.
Прва изложба је орга низована 2000. године. каже Игор, Сваке године, трећег викенда септембра месеца, сем када су биле поплаве и ове године због короне виру са. А последњих година смо увели пролећну изложбу.
Колико имате сада пчелара у удружењу?
Имамо око деведесетак, каже Мићко Имамо члано ве и из других општина, Со пота, села Неменикућа... та мо где нема организације пчелара. А Горан Пешић подсећа да је Удружење пчелара „Ко смај“ избацило чланарину друштва а ко је члан друштва мора да буде и члан Савеза. Пошто је интерес друш тва да буде заступљено у
среда 25. новембар 2020.
УДРУЖЕЊА
Савезу. Тиме смо изгубили један број чланова, али смо тиме добили да чланство до бије много више, да буду ед уковани, да имају већи утицај на развој пчелара Србије... Ми смо око 15. места на те риторији Србије по чланству а према броју становника у самом смо врху. Каже Горан и додаје. Иначе чланови Удруже ња и Савеза добијају бесп латна предавања које орга низује младеновачко удруже ња и Савез пчелара Србије, бесплатан улаз за све мани фестације, које Савез орга низује, часопис на кућну ад ресу, сваког месеца и што је негде најважније то су све оне активности које Савез ради. Напревљен је погон „Наш мед“, највише из дона ција Републике. Почео је да ради пре два месеца где је цена откупа са 4 евра пове ћана на 6,3 евра. Велика је то добит за саме пчеларе. Друга добит је борба са др
жавом да да што више суб венција у пчеларство, за ко шнице, опрему, онда регула ција разноразних прописа, да би тај производ који ми производимо што мање био оптерећен неким дажбинама. И да би могли ми што јеф тиније да производимо. А Мићко наглашава да чланови Савеза када предају мед у „Наш погон“ добијају повољнију цену 6,3 евра а за оне који нису чланови отку пна цена је 6 евра по кило граму.
Да ли је подневље Младеновца погодно за пчеларење?
Поднебље је погодно. Посебно багремова паша. Иначе последњих година ли вадска паша нешто заостаје. Тако да пчеле морају да се прехрањују или да се селе кошнице. На паше које су на Фрушкој гори, где има липа или сунцокретова паша у Банату. прич Игор.
Пројекат Удружења корак ка бољем друштву је суфинансиран из буџета Републике Србије Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
среда 25. новембар 2020.
М Н О Г И Х Б О Л Е С Т И Б РА Н И DNEVNIK
њаци, десетак кошница. Раде за себе и више им је то неки вид релаксације. додаје Иг ор.
Каква је била ова година за пчеларство с обзиром на корона вирус?
О разним негативним ути цајима на пчеларење гово рио је Горан. Промена клима, сушнији период смањило је принос меда у односу на ранији пе риод. Затим због комасације, претераног и неадекватног коришћења пестицида, инсе ктицида, који се користе у ра тарству, повртарству, воћарс тву, тако да ми имамо огром на страдања пчелињих заје дница. То је проблем са којим би требало Савез да се поза бави. Како кажу пчелари иде се на масовну производњу. У последњих десетак година ако се не селе кошнице пре ма паши која је надолазећа пчелари имају мањи принос. А селећи се суочавају се са губицима али то је нешто са чим се сада боре. То није тренд само код нас него свуда у свету. Све је теже бити пчелар. А парале лно са тим некад је четворо члана породица могла, пре тридесет година да живи од 50 кошница сада од 500 не може да живи. Оно што је некад био пчелар хобиста са десетак кошница сада мора да има минимум 3040 кош ница да би имао неку ра чуницу да тај хоби не плати, него да му нешто донесе. А професионалац попут Игора он мора да има 400500 кош ница да би евентуално могао нешто да заради и живи од тога. закључује Горан. Има и категорија пчела ра, из Београда који имају мале плацеве, викендице а баве се пчеларством да би имали неку обавезу и да се склоне од градског урбаног живота... То су мали пчели
Када је била забрана кретања није било лак пе риод јер је март и април била припре ма за багремову па шу. Дозвала за кре тање је много помо гла. каже Горан. А моји сагово рници кроз шалу кажу и „никад се боље продавало није“. Чим је потреба за ја чање имунитета одмах се људи сете меда. Али све за виси о ком сегменту прича мо. Наше поднебље ове го дине је прошло боље од дру гих делова Србије, али пче лари нису могли пчеле да развију како треба. Са друге стране добро је што било најмање страдање пчела до сада јер су ратари, воћари, повртлари били спречени да прскају у оној мери као до сада.
Шта мед пружа и колика је добробит меда за људски организам?
Не само меда већ и свих других пчелињих производа. Све што доприноси бољем функционисању организма утиче и на имунитету. Однос но на способност организма да се избори са неким пре хладама, гриповима... Пчели њи производи подижу тај ни во имунитета. Сваки произ вод на свој неки начин. По
УДРУЖЕЊА
лен рецимо даје витаминску и протеинску базу а то је не што што нама мањка у чита вој исхрани последњих годи на. Ово је само допуна. Мед даје енергију, а са друге ст ране долазећи у додир са во дом ослобађа водоник перок сид или хидроген и делује уопштено на дезинфекцију у самом организму. Тамо где патогени највише улазе. Про полис је природни антибио тик. Пчеле са проплисом ле че своју кошницу. И своје ле гло, дезинфикује. На такав начин делује и код људи. Као превентива и у лечењу од вирусних, гљивичних и бак теријских патогена који дола зе у наш организам. Матични млеч регенерише ћелије уоп ште. Веома брзо јача и поди же имунитет. Перга је ферме нтисан полен и она више ут иче на усвајање материја ко је се иначе уносе у органи зам зато што има баланс аминокиселина, има витами не у себи, које носи из поле на, има микроорганизме које је пчела надоградила у про цесу ферментације Тако да организам лечи и сам себе. Она није лек него само ква литетна храна. Восак се ко ристи у трауматологији, пос ле повреде, прелома, за ре хабилитацију, у прављењу разних лекова и мелема. Ин халација ваздухом из кошни це почеле су и код нас да се развијају. Корист да се дисај ни путеви обнављају уопште но ваздухом из кошнице. детаљно објашњава Игор. А Горан додаје. Све што каже Игор даје резултате али ако је конти нуирано у употреби. А нама је проблем што се људи сете
7
пчелиљих производа онда када је грип узео маха. Свесни су пчелари и кри зе. Да су цене високе када се гледа стандард али су реал не чак су и испод реалних када се узму трошкови саме производње. Да цена утиче на куповину види се и по то ме што се све више продају мања паковања. Некад се, пре 20 година пола меда па ковало у кантице 3 и 5 кило грама а пола у тегле од ки лограм. А сада последњих пет година нико није тражио кантицу. Пакује се пола у ки лограмске тегле а пола у те гле од ½ килограма. А изгле да да би било добро и пако вање од 200300 грама. Дотакли смо се и приче о лажном и правом природном меду. Заблуда је што постоји посебна категорија лажни мед. Ми не волимо да прича мо да је то мед уопште. Са вез се борио и сва Удруже ња, и изборили смо се закон ски да тај заслађивач носи назив пекарског меда или ко ндикторског меда. Међутим многи су злоупотребили. Ми смо тражили да се избаци уопште назив мед, јер је мед природан сам по себи. Међу тим као и у свакој области има фалсификатора. Захва љујући Савезу и откупној це ни меда свакоме је јасно да ако нађе теглу меда, багре мовог за 500600 динара да није пчелињи мед јер је његова откупна цена 6,3 евра на велико па што би га неко теглирао за ту цену. Нема логике и математике. Зато се потенцира та цена на велико. Боље да грађани купе 200 грама меда него нешто што је неко назвао мед а нема везе са пчелама. рекао нам је Горан. И тако разговору нема краја. Уз досетке, шалу и см ех пчелари чекају боља вре мена. Као и сви ми. Без ко роне и свих других вируса, бактерија... уз континуирану употребу меда и пчелињих производа. Да за будуће из градимо сви бољи имуни си стем. Мићко ме прати до излаза из зграде и поносно, са мало сете показује урамљене фо тографије из неких других срећнијих времена. А како ја видим, по пчеларима доћи ће. Весна Јанковић
М АРКО П Е Р С И Н 8
DNEVNIK
Пре рата, отиснуло се за Београд, неколико младих, сиромашних Шепшинаца, „трбухом за крухом“. Мило рад, нашао место шегрта у корпарској радњи, која је до скора постојала, у улици Вој воде Степе. Правио је корпе, права мала уметничка дела али и баштенске гарнитуре од прућа, столове и столице које су красиле баште госпо де сa Дедиња и шире. Марко, није важно презиме, звали су га Персин по мајци, отишао на Звездару у зону Цветкове механе, бавио се са више по слова а у каснијим годинама живота, ситним безобразлу цима. Када би долазили у св оје село, ова двојица, одава ли су успешне људе којима су се дивили вршњаци. Шар мирали су их поклонима ци гарета које су биле праве. Њихови другови из детињст ва скривали су своје дуван кесе и новине у којима су умотавали дуван. Били би то радосни тренуци, дошли, Ма рко и Милорад. На падини преко пута Цветкове пијаце, некада је била продаја пића. Дођу се љаци са бурадима из Жупе, Чачка, Ужица... бораве дани ма, дoкле их не испразне. Често и ноћивају на ледини а некада изнајме коју собу где спавају на смену, чувајући бурад. У својим позним годи нама, на пијаци се појављи вао Марко Персин носећи два празна балона у рукама. Видевши у њему потенцијал ног купца, сељаци му нуткају ракију за пробу, Прође он та ко пијацу, испробава ракију ништа не купи, оде кући руча, одспава па поподне поново са два иста балона, тобоже, купује вино. Опет попије, ко лико му треба бесплатно и тако сутрадан. Они који су га већ упознали лепо га откаче али увек на пијаци има новај лија и тако месецима. Наши сељаци, у јесењем периоду, продавали су грож ђе на београдским пијацама.
Мучили се. Стигну вечерњим возом са корпама, које раба џије са запрегом развозе по пијацама, заузму места на тезгама и ноћ проведу сак ривени поред робе. Некада, убијајући време, разгледају бљештаве излоге велеграда. Једне касне вечери, по прис тизању воза сачека их, још на долазном перону, Марко Персин. Земљаци, сада сам вам ја домаћин, каже Марко. Оставите корпе у гардеробу, идемо код мене. Боље него да спавате испод тезги. Они срећни, упућују се према тра мвају. – Не, земљаци, идемо таксијем, неће ваљда да се гурамо у тим ћумезима, каже Марко. Укрцавају се у два та ксија и стижу пред Цветкову механу. Била је то позната кафана са живом музиком у којој су гости освањивали. – Ја ћу да скокнем до куће а ви регулишите то са таксистима, па ћемо после обрачунати. Сељаци плаћају, закључују, сигурно је отишао кући по но вац, велики је он господин, не носи кесу са собом. Враћа се Марко, спајају столове у кафани. Наручујте земља
среда 25. новембар 2020.
ЗАНИМЉИВОСТИ
ци, шта ко воли, овде има свачега, великодушно нуди своје мештане. Конобари ве што записују. Стиже пиће а роштиљ је чувени воз. Музи ка свира нешто лагано. – Ма рко је сила, кажем ја теби, шапуће Груја свом комшији Веси. Чим су пристигли бока ли са вином, поче и песма. Певачица разгрће тањире на столу, ногама, хода пажљиво. Около сви стоје, певају, под вискују, пљескају рукама. Пр олазе сати. Одједном, цела кафана, ухватила се у коло. Поскакују београдске даме, води коло Груја Милојевић, подиже се повремено за њим тепих стаза. Закачињу ексе
Прича за лаку ноћ
ри из његових поткованих опанака. Севнули су блицеви и сутрадан Грујина слика у новинама са текстом, како лумпују обесни србијански сељаци. У праскозорје, сви уморни, само конобари до нели рачуне. Сељаци очекују да Марко одреши кесу, упи тно гледају у њега. – Земља ци, свако плаћа што је нару чивао, такав је ред, каже Ма рко. Мало су гунђали, истре сају џепове и намирују рачун. Растају се. Марко их са сме шком испраћа, сада могу и трамвајем до железничке ст анице. Међусобно се теше, ако смо платили, што нисмо рачунали, лепо смо се про вели. Закључују да такву лу мперајку, неки од њих никада не би доживели да није било земљака. Касније су сазнали, Марко је имао договор са власником кафане ако дове де најмање пет гостију за њега је то вече све бесплат но. Довео их је десетак. На редних дана чекаће другу групу знајући да ови предхо дни неће причати шта су до живели. Дргослав Жика Обрадовић
СТР ЦИ ЦА Влашко Поље
самопослуга
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
8201 722,
КАФЕ КРАЉ
7-21 часова, недељом 7-1 6 часова
среда 25. новембар 2020.
DNEVNIK
РЕАГОВАЊЕ (2) Запис- Кораћичка бања
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
ПЕШАЧЕЊЕ ДО БАЊЕ
Б И Л О Ј Е У Ж И В А Њ Е За обнову Кораћичке бање подижемо глас за њен спас од
даљег пропадања. ОТВОРЕНИ БАЗЕН маком када на бању фијаке ЗА КУПАЊЕ ром стигне неко финије друш
Између два светска рата Кораћичку бању је у живот вр атио Стеванов син Алексан дар Леса Војиновић који је 1928. године озидао малу зг раду са 10 купатила, напра вио мали резервоар и чесму поред бушотине. Године 1935. направио је мали отворени базен за купање који је дуго времена био једини у околини па су долином потока Алинца најчешће долазили млади. Долазили су и обесни млад еновачки мангупи који су се ту забављали скачући на главу са шупе у плитку воду што је било рискантно. Али важно је било показати се. Вода је би ла топла, 28 степени, па се у бањи лечила реума. Гости Ко раћичке бање су долазили из околних села али и из Беог рада, Ваљева, Аранђеловца, Крагујевца... Боравили су у оближњим кућама домаћина Војиновића и Давидовића. Го стију је у сезони било доста па их је сликао чувени шерет Никола “Калиспера”, варошки фотограф. И после Другог св етског рата Леса је ту држао своју приватну бању. И данас се памти како седи испод јед ног јасена и наплаћује карте за базен. Лесина жена, Зорка Војиновић Дада, умела је да направи добре лепиње са кај
тво из вароши. Леса је са си новима Негованом и Драго славом радио све до 1957/58. године када је младеновачка општина откупила бању са пл ацом и шумом. Пут од Младе новца до бање изградили су добровољним радом омла динци акцијаши.
Бојење није само дечја забава. Постоји и „Бојанка за све“, зову је још “Антистрес бојанке за одрасле“ или „Кре ативна бојанка за одрасле“. Иако као терапија сасвим нова ствар, бојење за одрас ле, познато је и у многим др евним културама, а у Индији се задржало до данашњих дана. „Бојанке за одрасле“ као један облик арт терапије, појавиле су се у САД пре не колико година, и муњевито освојиле свет. Психијатри већ дуги низ година препоручују бојење. Стање опуштености, које по стижемо цртањем и бојењем, резултирају снижењем крвног притиска и дигестивних поре мећаја. Осмим што нас враћа у чудесне тренутке везане за наше детињство и рану мла дост, побољшава и функцију мозга: моторику, интуицију, когнитивне способности, кре
ативност, имагинацију... У бојанкама се налазе цитати познатих личности и „мандале“. Реч „мандала“ зн ачи крух. Углавном је прика зан у облику цвећа, тачака или крста. Код нас преовла ђују мандале које предста вљају цвеће. „Пре него што почнете са бојењем мандала, пронађите неко мирно и удобно место, пустите опуштајућу музику, прочитајте и осетите снагу цитата, а затим се пар мину та фокусирајте на саму ман далу. Узмите бојице (дрвене) и крените у креативну аван туру.. Све ово представља и један вид самоусавршава ња." Ако је љубав све, осетите љубав према бојењу! Уживајте док бојите ман дале!
ПРОЦВАТ КОРАЋИЧКЕ БАЊЕ У ВРЕМЕ ВИТОМИРА ПРОКИЋА
Општинска власт је у на редним деценијама изградила на бањи ресторан са лепом, пространом, терасом. У то вр еме био је најлепши угостите љски објекат у околини. Вели ки базен за купање изграђен је 1961. године када је младе новачка омладина почела ма совно да долази пешке на ба зен користећи стазу кроз при роду дуж потока Алинац, баш када је отворен и први мали базен, не тако давне 1935. го дине кога смо поменули у уво дном делу. Седамдесетих година мин улог века Кораћичка бања до живљава процват. Године 1973. за време мандата Вите Прокића бања се генерално обнавља. Гради се шест но вих купатила, кабине али и собе за пријем пацијената.
Б О Ј АН КА З А С В Е
Данијела Илић
Новоотворени ресторан на Кораћичкој бањи био је тих го дина дуго у моди и памти се опет по истом предратном Да дином специјалитету “лепиња са кајмаком”. Већ 80их годи на Кораћичка бања замире из истих разлога као и извор Се лтерс, због дотрајалих изво ра. Тада је Селтерс као посе дник наручио Геосонду чије су бунарџије са комуналцима бу шили кораћичку земљу када се на дубини од 1.100 метара појавио метан па је бушотина затворена. На дубини од 1.800 метара, слично као и у Селтерсу, промашили су “ша нсу за гол” воде није било. Дух бунарџије Мијаила Живо јиновића обитава пространст вом Кораћичке бање чекајући нову шансу у оквиру европс ког Института за рехабилита цију и европске Србије. Било би неопростиво, без обзира на власништво, не развијати. Кораћичку бању као крајолик изузетне природне лепоте ма кар и не било минералне во де. Због своје природе и ле
поте штета би било не ула гати у даљи развој Кораћичке бање. Када се крене од глав ног пута, на доле право, пре ђемо ћуприју на потоку Али нац који нас води право до ресторана. Од поменуте ћуп рије десно на пространим ли вадама минерална вода избја из цеви као велики извор. Он ако мекана и топла послужи ла је женама да оперу ћили ме, тепихе, стазе, стазице и друге кућне стварчице. Дола зило се и пречицом. Одозго, опет од главног пута путићи ма, путањицама до ливада кораћичких по оној “преко пр ече...”. Нарочито је било пуно народа за викенд (субота и недеља) из Младеновца и околине. У оквиру одмора и разоноде читаве породице, деца и старији враћали се пе шице одморни кући. Било је превоза за Младеновац. До лазили су људи из Тополе, Аранђеловца, Лазаревца...
Воли живот који живиш, живи живот који волиш. Боб Марли
Слава Ж. Тодоровић
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
среда 25. новембар 2020.
ИНФО
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam ................................................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција...8241425 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" ..........................................064/2124464 PUTOVAWA Autobuska stanica................8231-455 @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094
Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
- Autoelektri~arska radwa
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891
JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 Центар за социјални рад ..8231 014
ОСИГУРАЊЕ
Агенција за осигурање
..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45
"Шпиро"......................... 063/8132074
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 АПОТЕКЕ
Молер "Ицан" ..............064/3400775
- Elektronik "Dule" ......063/262621
Обућар
"Васа" ...........064/0005660
AUTO MAJSTORI - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Свети Јован Златоусти ,
најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор. Био је патријарх Константинопо ља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства, те је један од црквених научника. Рођен је у Антиохији. Учио је најпре грчку филозофију а потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски. Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије. По смрти родитеља замонашио се и почео строго подвизавати. Предлагао је потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Прогоњен је у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпијади. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.
Следе: 25. новембар Свети Јован Милостиви 26. новембар Свети Јован Златоусти 27. новембар Свети апостол Филип (Божићне покладе) 29. новембар Свети апостол Матеј 4. децембар Ваведење пресвете Богородице (Увођење Пресвете Богородице у храм) Ваведење
Мото-сервис "Неша" ...064/1191509 TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 26. новембра до 02. децембра 2020. макс. t мин. t
26.
27.
четвртак
петак
DNEVIK
8o 1o
6o 0o
28. субота
8o 2o
29.
30.
недеља понедељак
7o 3o
6o 2o
01. уторак
6o 2o
02. среда
6o 2o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i}, Milo{ ^oli}, Stevanovi} Marko, Teodora Jankovi} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 25. новембар 2020.
DNEVNIK
Мистерије прошлости (25) КОСОВСКА БИТКА Вук није Бранковић
11
ЗАНИМЉИВОСТИ/СПОРТ
РУКОМЕТ
Н АР О Д Е С Р П С К И , ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН
ПОБЕДА
Вековима Срби куну Вука Бранковића, проглашавајући га издајником и “губитником” српске средњовековне државе.
ОТЕТО ПРОКЛЕТО. ПРИСВАЈАЈУ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО.
Ко се данас велича сло бодама и слободарима а из миче пред неслободама и тиранима не чује разговетни шапат будућности и у њему страшну опомену да ће се данашњи грехови сутра спи рати покајничким сузама! Поносити се својим прецима а не бити их достојан чин је вредан само презрења. При мер тога су данашњи Албан ци који присвајају све што је српско, веле да је све њихо во па и наше задужбине – цркве, манастири... Служећи се лажима искривљују исто рију да створе “велику Ал банију”. Косово је наша коле вка и душа српског народа. Косово смо губили и враћа ли али никада се нисмо пре давали, нити одрицали. У Косовском боју потврдили смо причу ову! Наш слобо дарски барјак се вије широм Косова и Метохије. Тамо су наше светиње попут Високих Дечана, наша историја слав на и давна. Тамо је наша по стојбина и дедовина. Наша царевина и краљевина од Душана, Лазара, Немање – Албанцима на знање. Тамо је наша највећа ода – Света Слобода.
ВИДОВДАН (одломак) Хоћул' да плачем или да певам? Ја не знам сам – данас је Видовдан! Пред душманима плакат мене је стид, А невидивом јаду мелем је вид, Што види судбе и милост и злост, И за тренутак подигне мост, Да скопча прошлост и будућност. Е то је сан На Видов дан! Јован Јовановић Змај На Видовдан оживе пре дања о Косовској бици која се одиграла 1389. године, препричавањима и велича њем косовских јунака (Оби лића, браће Југовића, Топ лица Милан, Косанчић Иван и др) и певањем уз гусле. Иначе се овога дана не пева, не игра и не весели... На Ви довдан кукавица престаје да кука за изгинулим косовским јунацима. Од 1913. године уобичајило се да се на Ви довдан спомену изгинули ратници у периоду 1912. (ка сније) до 1918. године и да се дели јело и пиће за њиву душу, пише у српском мито лошком речнику. Слава Ж. Тодоровић
Рукометни тим Младеновца 2006. годиште победио је екипу Дунава из Батајнице резултатом 16:12. РДМ
ЈАВНИ ПОЗИВ Поштовани, позивамо све спортске клу бове, спортска друштва, са везе и друге спортске органи зације и институције са тери торије општине Младеновац да Спортском савезу Младе новца доставе своје планове и програме са финансијским потребама и буџетима за 2021. годину како би присту пили планирању буџета у об ласти спорта на територији општине Младеновац за на редну годину. Планове и програме доста вити или послати поштом на адресу Вука Караџића 73, Канцеларија Спортског саве
за Младеновца која се нала зи у оквиру Спортскорекреа тивног центра Љубомир Ив ановић Геџа најкасније 8 дана од дана објављивања конкурса или електронским путем на mail: sportskisvezmld@gmail.com и sportskisvezmladenovca @gmail.com. Сви планови и програми се достављају написани у сло бодној форми у затвореној коверти. Све додатне информације можете добити на телефон: 069/1896121. Генерални секретар ССМЛД Александар Јовановић
ОДБОЈКА
ОПЕТ ОДЛОЖЕНО...
И овог викенда младеновачки одбојкаши нису одиграли првенствену утакмицу. Одложене су још две утакмице, тако да на табели и даље води Банат са 8 одиграних утакмица, и 21 бодом. Други је и даље ОК Младеновац са 5 одиграних утакмица са 14 бодова и свих 5 победа. Следећа предвиђена утакмица је 28.11. и требало би да буде у Бечеју.
На продају
РДМ
* Магацинска вага 500 кг 300 евра, од 300 кг 200 евра, * Фризерска хауба стојећа 1 00 евра виклери и прибор гратис. * 3 ком боце за СО2 (Угљендиоксид) 200 евра, манометар гратис.
Тел. 064-1 5-333-85
12
DNEVNIK
ФУДБАЛ СРПСКА ЛИГА ГРУПА БЕОГРАД 2020/21
среда 25. новембар 2020.
СПОРТ
“Ј У Б И Л Е Ј”
П ЕТИ П УТ 0: 1 Н А СЕЛ ТЕРСУ
Резултати 1 8. коло 20. и 21 . новембар 2020. Раднички (O) БСК Борча Звездара Телеоптик ТЕК Слога ОФК Београд ГСП Полет Дорћол – БАСК Бродарац Црвена звезда (ММЛ) Локомотива БСК 1925 Синђелић Сремчица Јединство Степојевац Вага Младеновац – Лештане Студентски град Раднички (НБ)
2:0 2:0 3:1 0:2 5:1 4:0 0:0
Још једно бледо издање Младеновца. Још један по раз од 1:0. Још једном гол на самом крају меча. Ове увод не реченице су и суштина дешавања на Селтерсу. Фуд балери Младеновца одигра ли су првих 45 минута толико лоше, да је гост из Лештана још тада имао прилику да реши утакмицу и упише нове бодове. Први пут гости су за претили у 22. минуту. Шут Ђокића са 18 метара Марић брани. У 34. минуту добра
0:0 0:1 0:0
Наредно 1 9. коло 28. и 29. новембар 2020 . Раднички (НБ) Раднички (O) Лештане Студентски град Степојевац Вага ОФК Младеновац Сремчица Јединство БСК 1925 – Синђелић Црвена звезда (ММЛ) Локомотива БАСК Бродарац ОФК Београд ГСП Полет Дорћол Телеоптик ТЕК Слога БСК Борча Звездара
ОФК МЛАДЕНОВАЦ ЛЕШТАНЕ 0:1 (0:0) ОФК МЛАДЕНОВАЦ: Марић,
Станковић, Рајковић, Крстић, Илић (Пантелић 65'), Нико лић (Аврамовић 79'), Милић, Милетић, Стојановић (Арсић 65'), Матејић, Тешић ЛЕШТАНЕ : Марковић, Ј. Ми лосављевић, Пајић, Обрадо вић, Дарабош, Ђурић, Кон џић, Н. Милосављевић, Ђо кић (Шошкић 86'), Живано вић, Ковачевић Судије: Јелена Међедовић главни, помоћници: Ивана Јовановић и Александра Ко јовић сви Београд Стрелци : Живановић у 88' Жути картони : Николић (Мл аденовац), Дарабош, Ђурић (Лештане) Стадион: “Селтерс” Гледалаца: без присуства публике
EV A
прилика поново за Ђокића, његов ударац овога пута не што искоса Марић поново за уставља. Најбољу прилику или такозвани ''зицер'' за Ле штане имао је нападач Коџић у 39. минуту. Претрчавши “пола одбране” Младеновца нашао се сам испред Мари ћа. Добра реакција Марића спречила је вођство Лешта наца. Младеновац за све то време игра без идеје, без ак ција и без шута ка голу Леш тана. Сличну слику имамо и у другом полувремену. Младе новац је први пут најконкрет није запретио у 55. минуту. Међутим у поменутом мину ту утисак да је и оштећен. Судија Јелена Међедовић пропустила је да покаже на белу тачку. Дугом лоптом Станковић проналази усам
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
ТАБЕЛА
1 . Бродарац 2. Телеоптик 3. Раднички (О) 4. БАСК 5. Студентски град 6. Раднички (НБ) 7. Звездара 8. Степојевац Вага 9. Јединство 1 0. ТЕК Слога 11 . Лештане 1 2. БСК Борча 1 3. ОФК Београд 1 4. Црвена звезда 1 5. ОФК Младеновац 1 6. Локомотива 1 7. Синђелић 1 8. Сремчица 1 9. БСК 1 925 20. ГСП Полет Дорћ.
љеног Тешића на десе так метара од гола. Гол ман Лештана Марковић закаснелим падом у ноге руши Тешића а за поме нуту Јелену Међедовић то није био довољан ра злог да се покаже на 11 метара. Гости су у 60. минуту још једном у ле пој прилици за постиза ње поготка. После про дора Јована Милосав љевића на убачену лоп ту у пет метара касни Немања Милосављевић. Какву такву прилику Мл аденовац је имао у 80. минуту. После центар шута Милића највиши у скоку Матејић, али његов ударац главом зауставља данас скоро незапослени голман Лештана Марковић. А онда гол и то како, Мла деновац губи бодове “скоро да постаје традиција”. Играо се 88. минут када грешку младог Аврамовића користи Јован Милосављевић чији центаршут долази до усам љеног Живановића коме није било тешко да са петерца стави тачку на овај меч. Још
18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18
14 12 9 9 9 7 8 8 8 7 5 6 6 6 6 6 5 3 3 2
1 3 2 4 5 4 5 4 4 5 9 2 5 5 3 7 2 8 5 6 8 5 4 8 3 9 3 9 2 10 2 10 4 9 7 8 6 9 2 14
43 38 32 32 31 30 29 27 26 26 23 22 21 21 20 20 19 16 15 8
један пораз на свом терену и губитак бодова, тешко да се могу надокнадити. Младеновчанима следи утакмица у четвртфиналу ку па ФСС на територији ФС Београда против ПКБа сре да 25.11. Потом 27.11. иду у госте СтепојевацВаги у пос ледњем колу јесењег дела Српске лиге. Радован С. Живановић
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2