Dnevnik 217 by Dnevnik mladenovacki

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK M

с р е д а, 23. децембар

2020. година

Б Е С П Л А Т Н Е

Н Е Д Е Љ Н Е

Н О В И Н Е

Н А

ЗИ М А 2020

П ри бл и жи о се крај и овој ч удн ој годи н и . З и м а ј е у н аш крај сти гл а 2 1 . децем б ра тач н о у 1 1 . 0 2 ч асова. П ар сати касн и ј е и ј а сам сти гао кућ и и з б ол н и це у С м едереву. П осл е десетодн евн ог л еч ења код кућ е и скоро ч етворон едељн ог л еч ења п о б ол н и цам а. П регурал о се н екако. То ј е и б и о ра зл ог заш то Дн евн и к н и ј е и зл а зи о м есец дан а. З б ог оп оравка у кућ н и м усл ови м а и огран и ч ен ог кретања н ећ ем о да и здај ем о н ови н е до крај а ј ан уара а п осл е како се каже - П он ово ради б и оскоп . Дотл е ћ ем о сваке среде да об ј ављуј ем о н аш е ч л ан ке и з ове годи н е. Н и ј е да ј е б и л а н ека за п ам ћ ење ал и и м ам о об авезу да се сећ ам о. П оздрав сви м н аш и м ч и таоци м а. М и л ан Ј ан кови ћ уредн и к Дн евн и ка

DNEVNIK

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina , Registarski broj u APR - u , Telefon: 063/1090422, , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, С арадн и ци Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: V

d n e vn i k. m l a d e n ova cki @g m a i l . com

: В е сел а Ј е вти ћ , ј е р е ј М а р ко Ј е фти ћ , В е сн а Ј а н ков и ћ ,

h ttp s : //i s s u u . com /d n e vn i k. m l a d e n ova cki /d ocs /

N V0 0 0 8 1 3 , I S S N 2 4 6 6 -3 3 6

П Р О ДАЈ У

0 1 1 /8 2 3 1 7 0 8 ,

DNEVNIK

ср еда

2 9. ап ри л

2020.

ДЕ Ш АВАЊ А

Ц ЦР РВ ВЕ ЕН НА А З З О О Н Н

А А

Дн евн и к м л аден овач ки н а п рвој л и н и ј и .

З а хва љуј ућ и њој

доб р ој

сти тутом С ел те р с ч ки

је

за

Дн е в н и к

дом

1 9

на

П ози в

п р ве

са

см о и

м огућ н ости

ч и та оци м а

С н ежа н е

на

обе руч -

Ј е си

ћ еш -

да

ка да и

ме

ути ске у б ор -

м а ску

р ебу.

ци м а .

це њуј е

ч е ка

да

м и сл и м л а ска . а в ко

особ љу др

гл а в н и

ћ у да

са м

кој е

се

техн и ч а р

се стр а

кој а

ка же м

да

за

п р е ко

он да п ар

за п о-

ш тр ебе р

м a ске

за

ш то

је

н еде ља ,

Н е ки

Тел е фон

н ав-

дези н стр еч

са м

за

об -

ш а љу

сте п е н и ца -

ми

да

би л и

су

ра-

см е ш те -

тр е ћ е м

са -

ч етв р -

п р е скач е

по

Н и кол а Жуј е Сн -

ски н уо

дуб око. же и

ми

м а ске

в и ди ш

ме

да

ли

П ош то

рука в и це ,

ба о

са да

см е ш та ј у

ста -

м а ске ,

сти г-

на

н а ј р а ди ј е

да

п и та м и

ми ми

ње га

л еч е њу

је

тр еба није

ка -

н ам а ки -

тр е -

се стру

п а ци ј е н а -

врш и

сти р а ње Ако

је

се

за

се

за

до

тр и

1 4

на

да н а .

да н а се

П и та л и

п ози ти ва н те сти р а ње Са

н а л азом

П осл е

М и л ан Ј ан кови ћ

те -

п ет да н а .

1 4

Уредн и к Дн евн и ка

да

оп ет

п он ово

н е гати в н и м ћи,

та ква

п он ово

те ст

врш и

п рви м

и ду

кућ н е

и зол а -

п он ово

те сти -

С ел терсу? кој и

су

други х

има

п а ци ј е н ата

ди р е ктн о б ол н и ца

ч е ње ,

дош л и

овде

за в и сн ости

те сти р а н

за в и си

го овде л ежи .

л е-

је

ка д

ко

кол и ко

Н е ко оса м

де вет

да н а .

Ре сп и р атор е

м а м о,

и м ам о и

зе

на

По

се

структур и

се

кл и н и ке ,

Др а ги ш а је

здр а встве н и х дн и ка

им

п отр еб и

друге

оса м ,

ки се он и к

да ј е

По

кти в н у,

п р осе ку

ду-

н е ко

да н а ,

рап и ј а.

из

на

де сет

ци ј е н те

н е-

за

п а-

сва

те -

п р е во-

н ај ви ш е

р а дн и ка

п ол и ци ј и

З а кључ уј е м

да ј у

ра-

да

ки се он и к, м огу

н ов и н а р и м а

да

п и та м

по

Ми

ш е ст

п одн е . 1 9 у

р а ди м о

до

Н оћ у 7

две

М еђ у

сати

р а де

см е н е

по

об ље м ,

кон оба р и . . .

де сет

се ста р а

на

б ол н и ци .

И н сти -

ос-

је

1 4

фу-

н ор м а л н и м

2 50

У ста р ом 1 ,

са да и

п отеб н о н ата .

за

по

ктн о ва

дел у,

та ј

из

ти

на

рус. ј ем

см е ш -

и скључ и во

те сту

за

ди р е -

С вети

Са-

то он и

н е гати в н и

Н ем ам о

ко-

р езул та -

Кор он а

н и ка ка в

п а ци ј е н ата

је

п а ци ј е -

су

б ол н и це

су

п а-

одр е ђ е н и м

у С та ци он а р и

јима

50 кој е

б р ој

он и

ста -

С та ци -

и м ам о

стр ого

усл ов и м а ,

С та ци о-

особ ље

И н ач е

те н и

усл ов и -

м е ста

н овом

он а р

кој и

ви п ри -

дол азе

од кућ е .

Када оч екуј ете п оч етак уоб и ч ај ен ог рада? -

Ка да

би ј и

буду

за

ш то је

св и

хотел и

доб и л и

н а ста ва к р а да ми

да

ми

за

су

и м ам о

То

се

не

ка да

ја

туа ци ј а

Ср-

ћ ем о

Са

ти м

и н струкци -

п а ци ј е н ата

н и ко

п рем а

љи м а

та да

соци ј а л н ом

ка же

ал и

дозвол у

п оч н е м о.

п ри ј ем

на

да

м оже ће

св и м

оч е куј е м

п ол а ко

н ор м а л и зуј е

да

кој и

оси гур а тач н о

да

буде

п оказате да

ће

п оч н е

од

си да

п ол ов и -

н е м ај а.

м еђ у

сп р е м а -

Би л о

од

ч а сова .

ода вде

и сп ом оћ и

п о-

р а де

оста л и м

ч и стач и це ,

ч и це ,

на

1 2

за р а же н и х н и ни

се стр е

Л е ка р и

за п осл е н и м а

м еди ци н ски м

Н и кол а Аврам ови ћ

п р е п одн е

ч а сова .

туту н е м а

см е н а м а

Ко-

С ел те р с са да

н а ру.

њу. у

ди р е ктор ку

С н ежа н у

и м ам о

р ом

и х за р а дн о в р е м е . -

ма

би л о

па

н а ј м а ње

п а ци ј е н ти м а , и

ка ко

др

н кци он и ш е .

И н фе -

М и ш ов и ћ . . .

п р и п а дн и ка вој ске .

оси м

сти ћ

ци ј е н ата

П ош то

см о

И н сти тута

ку-

Кол и ко се задржавај у н а

уда хн е м

ка ко

узор ци

п ози ти в н ог

ш к-

Н и кол а се см е ј е и

ј ел

п и та

см о

ди ш е м

Д ом у

је

р а ј у.

Ка да

л а б ор атор и ј у.

п осл е

на

ја

се

га

сти гн е м .

2 5.

други

П р оцедур а

ли

би х

одл азе ,

здр а в ља ,

да

Груб о-

ј уч е

да н а с

м л а де н овач ком

сп р атов и м а

две

в и зи р

Н а в и ка о,

кр оз

б р ој

за ш ти тн и

Сл -

р ге

та ј

а м бул а н ти

струб р и гу

се

Те сти р а ј у

кр е ћ е

тр е ћ и

ј еп а-

Ков и д

ци ј е .

об и -

см а њуј е ,

би л о

те ста

на

и м ал и

је

Н а-

дол азе .

об л е п ље н

св и м

соб и

ј еда н .

ал и

ста л н о је

по

тр е н утку

ци ј е н та

је

п а ци ј е н а -

сва кој

см о

дн ом

тр и сте п е н и ка а ј а п окуш а ва м

од

ј ви ш е

са да

11 9

см е ш те н

да

ап ри л а,

до

п р ош л о та

см о

1 2.

гл а ву

Сп рем ан

са м о

од

п р е ко

п а ци ј е н ти

том .

П оч ел и

на

об ј а ш ња ва

на

р а ди м о

н а вл ач и

рука в и ца

н оге .

згл оЗ ати м

уп отр е бу,

Н и кол а ма

се он и к.

ове

око

и л аза к.

да

обл ач и

доб и ј а м са м

обућ у.

кор и сте

си гур н о.

фол и ј ом .

ни

е жа н а В а си л и ћ . П р во

је

фи кова н

п р о-

Ан а

кој у

ка п у и

други

сум -

води

Љуб и ца

уш и ј у,

п р е до-

за

ска фа н де р

а ј а ка о п р а в и

си гур н о,

тога

рука в и ца .

ј едн окр атн у

л а ка

хи ги ј е н с-

сел оте ј п ом

м а ска

није

руке

се стр а

и де

п ар

та , кол и ко и х ј е б и л о.

де зи осуш е

П осл е

обл ач и

п р е ко

стр ога .

се

н а вл а ка

ми

л еп и

б ова

хотел а

уп ор а н

п ар

С е стр а и

п рви

је

руке ,

ка да

рука в и ца .

п рви

др -

ч и та о-

ка о да

одуста н е м

Ав р а м ов и ћ , ви ћ

Н и кол а

п р еда ј е

све м у:

ви ћ ,

ли

уп от-

би х

до

гл еда ,

П ош то

ме

ч н ом

ка ко

ути ске

Одл ази м о

н ас

см о

рука в и це

ј едн окр атн у

п рен ео

њи ч а во м е

хо-

зон у?

ка да

н ове

Н ор м а л н о,

угач и ј е

где

за

да

ка н цел а р и ј у

да о

ки х

п ерем

ста в ља м

ста в ља

цр ве н у

С л а в ко

је

н фи куј е м

ста в ља м

н аш и м

си гур а н

ње гову

ми

п р оцедур а

и х,

да

фр он та

об и ђ е ш

П и та

сел и

ли

ал и

С ки да м

сл е н и

б и п р оти в е п и де м и ј е . -

в и о,

за хва л и л и

п р е н е се м о

линије

да

Ков и -

см е ш те н и

п р и хвати л и

се

са

су

ди р е к-

Бога в ца

п а ци ј е н те

кој и

С ел те р су. ке

од

др

С л а в ка

об и ђ е м о

Ин-

м л а де н ова -

п ози в

И н сти тута

Кости ћ

са

р еха б и л и та ци ј у

доб и о

тор ке

в и ш е годи ш -

са р а дњи

Ка о ти ћ мија

ч е ка па

св и

други

да

п р ођ е

да

се

др

Кос-

е п и де -

в р ати м о

уо-

б и ч а ј е н ом жи воту.

да -

З е м ун ској

М.Ј.

DNEVNIK

ср еда

2 9. ап ри л

2020.

ДЕ Ш АВАЊ А

л ази ти м се

п а ци ј е н тки ња

п р и л и ку

осе ћ а .

ш то

је

да

је

Ка же

па

кор и с-

п и та м

да

је

н а ј ва жн и ј е .

Не

да п р и ч а о том е ка ко и за р ази л а ч е ка

да

ти в н и

л а ци ј у

ка о

св и

р езул та ти да

и де

за

ка ко

доб р о, жел и

где се оста л и

буду

н е га -

кућ н у

С ел те р с

и зо-

има

са -

м о р еч и хва л е . су

О вде

је

усл ов и

ка же

одл и ч н о.

ства р н о

кр атком

О вде

суп е р .

суср ету

хо-

дн и ку. кр е ћ е м о

ми

п ри ч а

н аза д

да

Н и ко-

и м ај у

од-

л и ч н у са р а дњу са п ол и ци ј ом . -

Д ол ази

н аш е и са к у

ста н и це

ли

се

л еч е њу

п ол и ци ј а

из

п р ове р и

сп -

да

п а ци ј е н ата .

ства р и

да

да ј е

л а же ци ј а

П р ове р а ва ј у

њи хову он и

и зол а ци ј у,

н а л азе

овде

уп ор е ђ уј у са

на

њи хове

н аш и м

сп -

и сков и м а то

се

кон т-

р ол и ш е

па

други х

он да

са без.

и зл азу,

ј ош

обућ е

сти га о

па

сва ки р обу са м

да н а

и га о

дези н фе кКа да

зон у

да

са м

се стр а

се

за п ос-

и стуш и р а ј у

и де

све

н ову га рде -

на

ур а ди о

у ста н ,

да се

дон осе

ова ја

му

На

ј едн а

ј ош

тел е -

ка рти ца .

зел е н у

ту

и а ко

п ум п ом .

об ј а ш ња ва

л ен и

од-

фол и ј ом

Ка же м

оста ћ е

дези н фе к-

стр еч

и сп р ска

п оква р и

ци ј а

уп утства

О п ет

рука в и ца

п р во

доб р о

ми

отп а д.

фон а ,

Д ок ла

њој .

п р а ње .

ка да

са м

ства р и

То ст-

у ве ш

м а ш и н у а ј а п од в р е о туш .

сва ки да н .

Ан а Жуј еви ћ

ме Ка да

в и ди м

ка ква

је

ка ко

су

стор га н и зов а -

р ога

п р оцедур а

да

се

п они

ш туј е

ј а сн о

је

за ш то

н ем а

п уте в и ,

сти р а же н и х

м еђ у

особ ље м .

ми

да

се

Књи га ути сака

п р ља в и

Ободн осн о

ј а ш ња ва ј у

чи-

за -

С ти гл и

зел е н а у

и цр ве н а зон а . фе кци ј а

згр а де

врш и

кој у он и

р а де

п ум п а м а

Хр а н а

Ј едн ом

се

н еде љн о

до

З а вода

за

б и оци де

дове зе

дези н фе кци ј у

л и фта ,

п ут,

цел е

Ми

њи хов и м

ср едств и м а

а л кохол а .

отп а д.

фе кти в н и

је

зел е н а

С азн а ј е м

кор он а

да

отп а д,

индва

п ута

зол и фт,

п ре-

н еде љн о,

Ре м он ди с

из

одвози

фи р м а

З р е ња н и н а ,

та -

згхр а н у

де л и м о

п а-

ко

да

н ем а

н и ка квог

л а ге р а

на ци ј е н ти м а

бази

ни

дото

п озове м о

узм е м о р а де

где

и н фе кти в -

он и н а.

врш е

одл а же

дол азе ч и ст

из

се

ос-

ср едств и ле

м а.

и та л о

дези н фе кци он и м

п р и зе м ље

сва ки -

да н ,

см о

дези н -

по

соба м а .

П а ци -

отп а да .

О п ет

се

п р оцедур а

И н те р е суј е ј е н ти

ул азе

други

п ут

базе н у, п ут

Сви

(п р е м а

п р . аут. ),

и ду

гор е

ул аз

рука в и це

то

свој е

их

има

ци м а .

је

су

м а ске ,

м огу да

ова ј

п р ља в

оде ље ње .

ка да

дужн и и

на

отвор е н ом

на

п а ци ј е н ти

ова ј

че

дол е

уђ у

да

а ко

ста ве

св и м

оба вези

су

ин-

ходн и -

да

их

н о-

се и ка да и м а ј у кон та кт са особ ље м ,

на

м е р е ња

те м п е р атур е

им

је

соба .

п ри м ер

за б р а ње н о

све

затвор е н . на ти са

он а ј

друге

дези н фе кци он и м

ви м а

п а жљи во

фа н де р

та ко

сп оља ш њост

ми

ш то

п р ска -

ср едст-

ски да га

отп а д,

б оч н о,

буде

ун утр а . ј е.

Ухвати

С ки н и

др жи ш см ота ш та ко

да

в рх

ка п е

рука в и цу

ка п у

та ко

ун утр а . п р ва

ски н и

са

кој ом

да

С а да ка п а

ка п у другу

буду

нима

п ут

ке ”

си

се

и ду

у и

Д ок

п ри ч ам о

в и ди м

–

см е о

То да

св -

ма

из

све

С л а в ко

С ва ка

са д

св и м а

то

кој и

п охва -

РТС

није зон е .

Хи та м

ути ске

ру-

фун к-

зел е н е

ка же ш .

са м

“ п р ве

ме

ч а ст,

од

п р е н е се м а

да

ка ко

да ље

ми

за п осл е ш то

кућ и

ч и та оци -

и м ај у

Ков и д

1 9 жел и м да оздр а ве ш то п р е

зел е н у

п р а во

да

се

в р ате

свој и м

п ор оди -

ца м а и п осл ов и м а .

и зл азе н а п оље .

П аци ј ен т

п р и л и ку

љуј е

се

С ел те р су

ци он и ш е .

је

ул азе

где

и м ао

п р ља в

Та ј

где

туш и р а ње

З а хва љуј е м

и н ач е

ба ца се оп р е м а и п осл е

на

да

см ота н а

а п осл е и зл азе дол е стр а н е

ска -

р ол а

п р и л и ком

З а п осл е н и

дези н фе кци ј е зон у

П осл е

н а п уш та ње

оста л о.

ул аз

уш а о,

л ач е ,

п ош туј е .

Н а та ј и сти п ут и зл ази и

и н фе кти в н и ве ш

ња

н ем ај у

узм у овде у

на

стр ого

М и л а н Ј а н ков и ћ из

собе

и з-

С н ежан а В аси л и ћ

Ур едн и к Дн е в н и ка

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK

среда, 30. децембар 2020. година

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

НОВА ГОДИНА

Прође и 2020. година. И сви се надамо да се неће поновити и да ћемо је брзо заборавити. Као што смо најавили настављамо са објављивањем текстова који су обележили 2020. У овом броју објављујемо текстове о споменику деспоту Стефану Лазаревићу, манастиру Павловац... А порука уз новогодишње украсе, би требало да буде да било која одлука о уређењу града не би смела да буде без стручне и јавне расправе... Јер споменици или било који други објекти нису за један политички мандат или сезону или тренутно помодарство, они се праве задуго... Захваљујемо се члановима клуба читалаца јер смо са њиховом финансијском подршком успели да излазимо ове године. Као и верним оглашивачима на дугогодишњем несебичном подстреку.

С Р Е Ћ Н А Н О ВА

2021

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina IV, Registarski broj u APR - u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 011 /8231 708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/

DNEVNIK

У СУСРЕТ ПРАЗНИЦИМА

среда 30. децембар 2020.

Драги наши суграђани желимо вам срећну и успешну

2021 .

...нашим драгим сарадницима, који су својим текстовима, фотографијама, коментарима... обогатили наш ДНЕВНИК младеновачки...

Радован С. Живановић

Слава Ж. Тодоровић

Хаџи Марко Вујичић

Милан Јанковић

Стеван Влајић

др Олга Лекић

јереј Марко Јефтић

Пера Станишић

Весна Јанковић

Радослав Јовичић

Милош Ћирић

Весела Јевтић

Бранислав Сјеран

Јасмина Нумић

Марко Стевановић

... и још наших драгих сараднка: Сузана Филиповић, Никола Костадиновић, Никола Филиповић, Драгослав Жика Обрадовић, Милун Станојевић, Дејан Лазаревић, Нада Торбица, Слободан Сретеновић, Горан Живковић, Јелена Бадрић, Зоран Младеновић, пчелар , Магдалена Ивковић, Данијела Илић...

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

среда 25. децембар 201 9.

ЈОШ ЈЕДАН СПОМЕНИК

У П АР К У

У прошлогодишњем новогодишњем броју објављен је текст "Још један споменик у парку". Иако сада већ нема никакве шансе да се одлука о постављању споменика у парку промени сматрам да ову тему никако не смемо запоставити за ради будућих времена, када верујем да ће о уређењу града слободно доносити одлуке стручњаци, као и стручна и шира јавност а не политичари.

рошло је годину дана како је у сали др Елси Инглис представљено идејно решење споменика деспота Стефана Лазаревића. Аутор идејног решења је вајар Велимир Каравелић. А о идејном решењу су говорили још др Јасмина Ћирић, историчар уметности, Душан Миловановић, историчар уметности и вајар мр Никола Вукосављевић, професор и бивши декан Факултета ликовних уметности у Београду. Пошто нисмо били у прилици да поставимо питања везана пре свега за локацију овог споменика писмом смо се обратили аутору идејног решења господину Каравелићу. Желели смо да нам одговори на неколико питања која бисмо вероватно поставили да смо били позвани и присутни на презентацији. Нисмо добили одговор до данас. А желели смо да га питамо, између осталог да ли сматра да би уметници заједно са стручњаци из области урбанизма требало да одлучују о месту постављања споменика или још боље

да ли је то требало да буде тема и јавне расправе пре свега стручне а онда и шире јавности. Током целе 201 9. године писали смо на ту тему и позивали стручну и ширу јавност да слободно искаже свој став. Орагнизована је и петиција. Али, као што сам већ једном приликом рекла општинска власт се понаша као опосум. Прави се мртва док не прође. А спорно је што се у близини само десетак метара даље налази спомен чесма, а преко пута споменик нашем песнику Милораду Петровићу Сељанчици. Затим двадесетпет метара даље смештен је Споменик палим ратницима 1 91 2-1 91 8 године који је израдио академски сликар и вајар Михајло Миловановић. Споменик је проглашен за споменик културе. Отварање споменика је било 1 926. године и од тада је симбол Младеновца. Значи, на површини не већој од 29 ари, колико има наш парк, боље рећи мало већи сквер, наћи ће се два веома значајна споменика и

по личностима којима су подигнути и по величини. Један истина гледа према главној улици а други према општини. Ако то уопште нешто значи. За уређење града задужени су урбанисти, архитекте и пејзажне архитекте. Парк је пре неку годину реновиран и сигурно није предвиђен да буде галерија споменика већ да испуни праву намену, да буде оаза зеленила. Друга веома битна ствар за одређивање места споменику је његова сагледивост, тј видљивост што верујем да је од великог значаја и за ауторе споменика. На презентацији и касније у одлукама говори се само о изгледу споменика и његовом значењу а ко је уопште размишљао о месту где ће бити постављен споменик? А деспот је везан за Космај и Црквине не са млађаним Младеновцем. Само да подсетим по просторном плану Авала-Космај путеви деспота Стефана Лазаревића иду баш преко Космаја, поред манастира Павловца који је ваздушном линијом

удаљен пар километара од Црквина где се деспот опростио са душом. Да ли је неко о томе размишљао или бар дозволио да се пре доношења одлуке у Београду и пре презентације и пре Скупштине продискутује стручно и аргументовано на ову тему. Не. Већ је одлуку донела владајуће већине. И поново нам политика уређује град а не струка. Већ месец дана се припрема простор за постављање споменика деспоту. Како је најавио председник општине Владан Глишић свечано отварање ће бити у недељу 29. децембра. Можда је то прилика да поставимо нека питања. Или је све већ касно. мр Весна Јанковић, дипл.инж. пејзажне арх.

среда 1 5. јануар 2020.

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

ИПАК ЈОШ ЈЕДАН С П ОМ Е Н И К!

ише од годину дана пишемо о погрешно изабраној локацији за споменик деспоту Стефану Лазаревићу, све у нади да ће чланови Комисије и општинскa власт схватити да је избор места за споменик подједнако важан као и сам изглед споменика. И да ће на крају ангажовати стручњаке из области архитектуре, урбанизма и пејзажне архитектуре као што су ангажовали историчаре уметности и вајаре за оцену изгледа споменика. АЛИ. .. У нашем малом парку, боље рећи скверу постављен је још један споменик. Споменик деспоту Стефану Лазаревићу је рад магистра примењеног вајарства Велимира Каравелића. Висок је 5 метара и налази се у централном делу парка. И како је неко навео ова мала оаза зеленила (нешто већа од 29 ари) би могла да се назове „споменаријум“. Преко пута Деспота је биста нашег песника Милорада Петровића Сељанчице. У близини је и спомен чесма палим борцима 1 999. године. Такође се налази и скулптура америчког уметника кубанског порекла Рафаела Консуегре. Али оно што је најбитније на овом месту већ 93 године постојано стоји Споменик палим ратницима 1 91 2-1 91 8 године, рад академског сликара и вајара Михајла Миловановића, који је проглашен и спомеником културе.

УРБАНИЗАМ

Испоштоване су све фор-

ме али не и неопходан садржај. Као што смо већ писали при одређивању локације није консултована ни стручна ни шира јавност. Овде није реч о изгледу споменика, јер је то питање вајара и историчара уметности, чије мишљења уважавамо. Зато је био ред, сходно колегијалности и стручности, да они предложе учешће стручњака из области урбанизма, пејзажне архитектуре за одабир места за споменик или организују стручну и јавну расправу. А не да дозволе да политичари уређују град. Последица тога је и показано незнање из области партерног решења, постављањем прилазног платоа испред споменика Деспоту. Овај плато излази из кружног простора на пешачку стазу. Није само у питању естетски моменат. Ова нека врста „степеника“ висински и просторно пресеца стазу и представља опасност за шетаче а посебно за децу и старије. Такво решење стручњаци из области архитектуре и пејзажне архитектуре никада не би да-

ђани Младеновац је био мочварно подручје где је тек крајем 1 9. века почела да се формира варош. По мом мишљењу место за Деспотов споменик је код манастира Павловац, где га не ограничава простор, време, где је Деспот ловио, тиховао и у непосредној близини у Црквинама (око 2 км ваздушне линије од Павловца) издахнуо. А да подсетим и пре две године је организован стручни скуп о 600 година манастира Павловац, планирана је и реконструкција конака... Приближава се 600 година од смрти Деспота. Чему онда журба...

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА ДЕСПОТУ

О датуму откривања споменика деспоту Стефану Лазаревићу Младеновчани су сазнали, када је председник општине Младеновац гостовао на једној локалној ТВ станици. Па ко није гледао о програму је могао да сазна на дан откривања споменика на фејсбук страници где је један вредан посетилац свих културних дешавања објавила плакат. Плакат није био објављен ни на сајту, ни на фејсбук страници општине Младеновац... Можда је окачен на огласним таблама? По оној чувеној сами су себи довољни. Тако је поред организатора и учесника програма присуствовало неколико заинтересованих грађана.

А ЕВО КАКО ЈЕ НЕКАДА БИЛО

ли.

Подсетимо да је у Просторног плану Авала-Космај предвиђено да „Путеви деспота Стефана Лазаревића“ пролазе поред манастира Павловац а не кроз Младеновац. Не подижу се и не постављају споменици сваки дан да би се овако олако, без укључивања свих неопходних струка, сагледавања постојећих планова, будућег развоја... доносиле одлуке.

ИСТОРИЈСКА ВЕЗА

Деспот Стефан Лазаревић (1 377- 1 427) је за овај крај везан преко планине Космај и засеока Црквине у Марковцу. У то време наш мла-

Пред откривање Споменика палим ратницима 1 91 21 91 8, давне 1 926. године издат је проглас: "Грађанима в. Младеновца, У недељу 24. октобра т. године извршиће се свечано откривање и освећење споменика, који је подигнут добровољним прилозима, у славу палих у рату Младеновчана, суграђана наших, који животе своје дадоше за слободу нашу. Младеновац ће тога дана имати високе и ретке госте, с тога се позивате да своје домове и дворишта до тада припремите тако, како би драге и високе госте могли примити у нашу малу, али лепу варошицу поносна и светла образа. Нека тог дана по улицама и вашариштима нашим блиста од чистоте, а заставама и кићени домови наши нека казују радост домаћина и осталих укућана. " И присуствовали су: др

КАМЕНИ ВИТЕЗ СИМБОЛ ГРАДА

У камену камени витеже, насред млада Младеновца града, Гордо хрли небу у висине, Гордо хрли, те се с небом грли Као симбол патње и победе И напајај кроз дуга столећа Духом вере, братства и јединства И љубављу снагом и лепотом Снагом расе а лепотом духа Кршну децу, кршне Шумадије! Арчибалд Рајс, затим представници народне одбране, удружења инвалида, добровољаца и ратника, Црвеног крста и других удружења. Свечаност су својим присуством увеличали и српски патријарх Његова Светост Димитрије и краљ Александар Карађорђевић са краљицом Маријом, који су тог преподнева дошли аутомобилом из Тополе, а у пратњи маршала Двора.

ЕПИЛОГ

Два велика ратника, Камени витез и Деспот заслужују свој простор. Камени витез, као вршњак Младеновца заслужио је своје место на некадашњем тргу а садашњем парку. Зато је и постао и остао симбол града. Када се Младеновчани договарају где да се сретну довољно је рећи код споменика. А Деспоту припада место које га не ограничава ни временом ни простором а то је Космај. Као сваком витезу припаднику Витешког реда Змај. мр Весна Јанковић,

ПРОПУШТЕНА ПРИЛИКА

Грађани Младеновца су имали прилику да присуствују откривању споменика деспоту Стефану Лазаревићу. Свечаном чину присуствовали су представници Српске православне цркве, као и представнци градске општине Младеновац, јавних предузећа, установа и школа. Споменик је освештао Епископ шумадијски господин Јован. Музичко сценски приказ „Свита Деспота Стефана“ урађен је по идеји Јасмине Ћирић, музику је компоновао Александар Сања Илић, а програм су извели чланови КУД-а „Славко Манојловић“.

DNEVNIK

Ч Е М У ЖУР БА

ДЕШАВАЊА

ажу да оно што се десило не можеш да се промениш. Ја мислим да може. Само ако се хоће и ако је племенит циљ. Опет ћу мало о споменику Деспоту. Овога пута о мојој визији. Пре седам година радила сам један од многих пројеката под називом „Пронађи змаја са Космаја“ у оквиру послова које сам обављала у ГО Младеновац (повремени и привремени послови). Пројекат је намењен деци и омладини и имао је неколико целина. Један део је била и Иницијатива за изградњу забавног парка у средњовековном стилу на Космају. У иницијативи сам између осталог написала: „У нацрту Просторног плана подручја посебне намене предела изузетних одлика Авала-Космај, предложено је да се на Космају изгради забавни парк у контексту пројекта ''Путеви деспота Стефана Лазаревића'', са симулацијом живота средњовековног доба (архитектура, костими, кулинарство, органзација витешких свечаности, лова и народних светковина). Овом иницијативом желимо да покренемо све заинтересоване институције и појединце да подрже ову идеју да би се овај предлог што пре реализовао, чиме би се адекватно допринело уређењу подручја изузетних одлика Космај и уједно очувала здрава животна средина и омогућило одрживо коришћење простора.“ А као разлог навела сам: Космај је заштићено подручје на коме се налазе манастири Кастељан, Павловац, Тресије и неопходно је организовати активности на популаризацији, подстицају и усмеравању омладине и грађана на одрживо коришћење и чување природних лепота... У пројекту је

предложено да се за почетак опреми амбијент монтажним елементима који ће асоцирати на средњовековни град, организује наступ витезова у витешкој борби са приказаним витешким вештинама (договорено са витешком дружином СВИБОР), организују забавна игре Пронађи благо (ковчег са благом у коме су средњовековни предмети и записи) и змаја са Космаја (асоцијација на Деспота), сценско-уметнички наступ у духу средњовековне традиције, такмичење у пуштању змаја... Све је договорено, од набавке промо материјала, до сатнице и радних задатака са учесницима за 5. јун 201 3. (Дан заштите животне средине). Као и увек, једно али срећу квари, па од 31 . маја 201 3. нисам више била радник Одељење за комуналне, грађевинске и послове заштите животне средине ГО

Младеновац. Понудила сам да волонтирам да би се пројекат реализовао али све је било узалудно. Зашто све ово пишем? И тада и сада сам сигурна да то није само пропуштена моја прилика већ и пропуштена велика шанса да се Младеновац укључи у Путеве Деспота (Змај је био симбол Деспота). Да су сада, 201 8/201 9. године озбиљно схватили потенцијал Космаја и Деспотовог боравка на овој планини и ангажовали стручњаке, могла је да се обнови, допуни, доради, усаврши... идеја Змаја са Космаја. Могао је и да се прикључи још један пројекат „Од тиховања до мировања“ где би се направила амбијентална целина, спомен парк, шеталиште од Павловца до Црквина. Тада би се схватила да је једна једина логика да се на Космају, нпр скретању за Павловац, подигне велелепни споменик

EVA

ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а

[TAMPARIJA

d n e v n e @g m a i l . c o m

среда 29. јануар 2020.

деспоту Стефану Лазаревићу, кога неће ограничавати ни време ни простор. А затим да се реконструише Конак и уреди манастир Павловац, уради шетна стаза до Црквина... И све то понуди као пројекат Републици и граду Београду. Да се Космај, а преко њега и Младеновац нађе на мапи Путева Деспота са интересантном причом која би могла да има своје свечано отварање на обележавању 600 година од смрти Деспота. Па Деспот је испустио душу баш у Црквинама. До те 2027. године све је могло да се испланира, реализује и понуди... И још интересантних детаља, стручних скупова, изложби... До сада једини значајан догађај, али без континуитета, био је стручни скуп 600 година манастира Павловац. И уместо да се наставило у том духу општинско руководство жури. Мандат ипак траје 4 године. Треба нешто завршити, било шта. Драги стручњаци који им дајете легитимитет у тој њиховој кусој и без визије идеји сетите се да може много више и боље. П.С. Све ово да не буде само критика без идеје. А критика и предлога било је много од новембра 201 8. године. мр Весна Јанковић, дипл.инж.пејзажне арх.

УМЕТНОСТ? DNEVNIK

среда 26. август 2020.

ДЕШАВАЊА

Вапај архитекте Драгољуба Бакића поводом подизања споменика Стефану Немањи на тргу испред бивше железничке станице у Београду „Померите Немању ако Бога знате“ подсетио ме је на младеновачки споменик деспоту Стефану Лазаревићу. Зато ћу навести мишљење овог познатог архитекте, да како је скулптура врхунска уметност исто тако и јавни простор у који се смешта скулптура је посебно врхунска урбанистичко-архитектонска делатност, умешност, уметност...

вих дана се развила дискусија око споменика Стефану Немањи испред старе железничке станице у Београду. Укључили су се писци, режисери, уметници, колумнисти... Прозивана је Комисија на чијем челу је, као и увек политичар... Ова дискусија ме подсети на наш скроман или пак сведен (како историчари уметности воле да кажу) споменик деспоту Стефану Лазаревићу у младеновачком парку. О погрешно изабраном месту за споменик и одсуству било какве стручне или јавне полемике много сам писала у ДНЕВНИКУ младеновачком. А дискусија о споменику Стефану Немањи, на крају спроведене процедуре и када споменик у деловима стиже у Београд, можда из неке перспективе нема тежину али има сврху. На крају остаће забележено да постоје другачија мишљења а можда и поука да се најзад уважи струка и широка јавна расправа. Јер такве ствари се праве да дуго трају, оне заувек мењају визуру града и остају као лепота или ругло. Зато је „увек потребан оп-

КАФЕ КРАЉ рез, широм отворене очи и уши за сва мишљења и на крају широки консезус око коначног решења“. А примедбе да се већ три године зна да се споменик Стефану Немањи подиже и да су многи били „лењи“, „неактивни“ за мене нема неко оправдање јер и да су реаговали, као у Младеновцу, на време и пре доношења коначне одлуке резултат би био исти. Доносиоци одлуке, власт је глува и слепа за другачије а посебно стручно мишљење. Раде, како кажу, по закону и мишљењу којекаквих Комисија... И ја овога пута не бих прозвала оне који су се за неке „касно“ јавили већ оне који су пристали кроз свој рад да дају „стручну“ по-

тврду подизању споменика или неадекватног изгледа или на неадекватном месту. Они су требали да стану у заштиту струке јер споменици нису за један политички мандат или сезону или тренутно помодарство, они се праве задуго... На срећу још увек има изузетака, као покојни вајар Миодраг Живковић који је написао примедбе и који је иступио из жирија за споменик Стефану Немањи. На крају, поново постављам питање зашто све власти имају потребу да уређују град по свом нахођењу, а не како је нормално, по мери човека и струке, оне праве. мр Весна Јанковић дипл.инж.пејзажне арх.

самопослуга

ГРАЦИ Ј А Селтерс бања СТР ЦИ ЦА Влашко Поље 8201 722,

7-21 часова, недељом 7-1 6 часова

СЕЛТЕРС БАЊА

TRGOVINSKA RADWA

MIMA

MIRJANA Bovan ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111

Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

011/823 26 20

DNEVNIK

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

среда 05. август 2020.

... М ОЖЕ ДА СЕ ПОПРАВИ...

Изложба „Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа“, аутор др Јасмина Ћирић

Овом приликом се захваљујемо аутору изложбе др Јасмини Ћирић на позиву и сећању на изузетан интервју који је дала Дневнику младеновачком под називом „У науци нема тачке“.

субоу, 1 . августа у Музеју Младеновца отворена је изложба „Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа“. Аутор изложбе је др Јасмина Ћирић, доцент на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу на Одсеку за примењену и ликовну уметност, Катедра за општеобразовне предмете. Њено интересовање за цркве и манастире на Космају трају још од студенских дана. А богати научно истраживачки рад познат је не само у научним круговима у земљи и иностранству већ и нама Младеновчанима. У сали др Елси Инглис, неколико година уназад, са изузетним ентузијазмом и приступачношћу др Ћирић нам је говорила о средњовековној уметности, о архитектури, манастирима, црквама, култу, одећи... али све то уз световно и духовно значење. И овога пута њено излагање је било са пуно жара, јасно и посвећено њеном Младеновцу. Нажалост због епидемиолошке ситуације Његово Преосвештенство господин Јован, уз чији благослов је изложба реализована није био у прилици да отвори изложбу. Изложбу је оторио Зоран Јоцић, члан Већа задужен за културу и информисање уз програм који су приредили чланови музичког састава „Ступови“. Др Јасмина Ћирић посебно се захвалила рецезентима студије др Србољубу Убипариповићу, др Катарини Митровић, др Браниславу Цветковићу, као и

организатору изложбе општини Младеновац и многобројним сарадницима који су допринели да ова изложба и пригодна публикација буду реализовани. Помоћ при прикупљању архивске грађе пружио је и Археолошки институт Београд нарочито у делу документације архитекте Ђорђа Бошковића. Интересантно је да је приликом претраживања документације о манастиру Павловац наишла на његов блок, где се налазе цртежи манастира Павловац из 1 933. године. Што је потврдило да је прве скице направио професор Бошковић. Др Јасмина Ћирић је овом приликом подсетила на значај чувања заоставштина и њеној дигитализацији. Кроз изложбене експонате као и о студију „Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа“ провела нас је др Јасмина Ћирић. Драгоцена архивска грађа резултат је вишегодишњег напора. Изло-

жба почиње архивском грађом која се тиче манастира Павловац где је најинтересантније, сигурно, писмо које је потписао деспот Стефан Лазаревић 1 425. године, где се може видети начин комуникације са Дубровачком републиком. Следећи документ који се најнепосредније везује за манастир Павловац је из 1 536. године о приходу манастира. Др Ћирић нам је са посебном пажњом показала и цртеж Ђорђа Миловановића из 1 879. године, где је приказана рушевина манастира и пећина која је вероватно коришћена као исповедница. Даље нас води кроз приче о коришћењу манастирског камена за изградњу чесме, преко слободних скица архитекте Бошковића, које се први пут виде у јавности, затим како је први приметио да је остатак зида представљао конак манастира Павловца, до цртежа окулуса на југоисточној страни храма... А најдражи део су речи архитекте Бошковића ...камена и песка има у близини може се поправити... Надамо се да смо у ових пар реченица пробудили радозналост и да ће Младеновчани посетити Музеј да још детаљније сазнају о манастиру Павловац. Изложба је отворена до 28. августа а сваког петка у 1 2 часова заинтересованима ће аутор изложбе др Јасмина Ћирић давати стручна објашњења. Весна Јанковић фото: Хаџи Марко Вујичић

Поштоване даме и господо, Задовољство ми је да Вас позовем на прво стручно вођење кроз поставку изложбе Манастир Павловац: Необјављена архивска грађа. Имајући у виду да је у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом забрањено окупљање више од 1 0 (десет) људи у затвореном и отвореном простору као и да између окупљених мора постојати дистанца од један и по метар, стручно вођење ће бити организовано у петак 7. августа у терминима: 1 2 - 1 3 часова, 1 3 - 1 4 часова у Музеју града Београда - Одељење Младеновац (Краља Александра Обреновића 69, Младеновац). Изложба ће бити отворена до петка 28. августа 2020. године. Улаз је слободан за све заинтересоване посетиоце. Уз изразе поштовања и захвалности на разумевању и интересовању, Јасмина Ћирић

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK среда, 06. јануар 2021. година

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

ЖИВОТ! Драги наши читаоци и пријатељи желимо вам срећан Божић и да га у радости прославите. А ДНЕВНИК ће наставити са објављивањем најинтересантнијих текстова из 2020. Овога пута реч је о води за пиће. О чијем квалиту смо редовно писали кроз месечне извештаје и коментаре. То је једна од тема која је била, може се рећи највише праћена. А вероватно и даље ће, јер већ годинама чекамо регионални водовод МакишМладеновац, који би требао да обезбеди Младеновцу "2024. године најбољу градску воду", како је најавио заменик градоначелника. А да ли ће бити тако с обзиром на усвајање Плана детаљне регулалације Макишког поља?

DNEVNIK

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina IV, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}. [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/

ДЕШАВАЊА

среда 06. јануар 2021.

ара"

ВОДА ЗА ПИЋЕ? DNEVNIK

дгов

"н е о

Већ годинама уназад, из месеца у месец објављујемо резултате лабораторијске анализе воде за пиће у градском водоводу Младеновац, а које ради Градски завод за јавно здрављa Београд. Често су то слични резултати уз сталан коментар да стручне службе ЈКП „Младеновца“ имају обавезу не само да објаве резултате наведеног Завода већ и да га стручно образложе. То се до "одговара" сада ни једном није десило. У 2020. години прескочна је објава резултата за " н октобар, па ћемо овом приликом анализирати резултате за новембар месец. е да б з Стандардно најевећи број узорака добио је оцену „безбедно“ 22 или 71 %, "бе затим следе узорци са оценом „одговара“ којих има 7 или 23% а најмање је узорака „не одговара“, 2 или 6%. Много пута смо у текстовима навели да оцена „безбедно“ значи да регистрована одступања од Правилника о хигијенској исправности воде за пиће „немају здравствени значај или нису достигла 2020. вредности која би могла штетно утицати на здравље корисника“. А ми и даље постављамо питање шта може да буде последица дугогодишњег коришћења овакве воде за пиће и шта раде стручне службе поред систематског праћења? Које техничкотехнолошке мере предузимају за побољшање стања? Одговора већ годинама нема. Чека се регионални водовод Макиш-Младеновац када се, како кажу из Завода, очекује „дугорочно поправљање квалитета воде за пиће“. А да ли ће бити тако после усвајања Плана детаљне регулације Макиш поља, где је предвиђена изградња стамбеног комплекса у близини водоизворишта показаће време (да ли и то треба чекати?). Из Градске управе тврде да нема опасности за водозаштитни појас и извориште док многи независни стручњаци позивају на значај и потребу заштите овог подручја и да овај План може урушити извориште пијаће воде. Из кога ће се и Младеновчани снабдевати, како каже заменик градоначелника од 2024. године. А ми ћемо и даље да пратимо извештаје Градског завода за јавно здравље Београд о квалитету воде за пиће из градског водовода Младеновац. Као и редовно извештавати о квалитету воде за пиће на градским чесмама. РДМ

П.С. Следе текстови који су објављени у ДНЕВНИКУ младеновачком у току 2020. године на тему воде за пиће из градског водовода Младеновац уз божићне украсе.

ДОМИНИРА „БЕЗБЕДНО“ среда 26. фебруар 2020.

ЈКП „Младеновац“ је обј авило резултате лаборато ријског испитивања хигијен ске исправности воде за пи ће из водовода Младеновац за децембар и јануар месец. У оба месеца, уобичајено на јвећи је број узорака који но се оцену „безбедно“. То су узорци у којима је забележе но одступање од дозвољене количине али како кажу у Гр адском заводу за јавно здра вље Београд, „немају здрав ствени значај или нису дос тигле вредности које би мог ле штетно да утичу на здрав ље корисника“. Утврђена од ступања су, као и увек, пове ћана концентрација гвожђа, мангана, нитрита, рез. хлора, амонијака. Такви узорци су најчешће заступњени са око 60 и више процената. За ја нуар је било 67%. Опет ћу да поставим питање, шта се де шава после дугорочног кори шћења такве воде за пиће? Шта је са кумулативним дејс твом? Узорака воде за пиће који имају потребну хигијенску исправност (оцена „одгова ра“) у децембру је било 11 од 31 узорака а у јануару 8 од 27 узорака. Интересантно је

да у бунару „Кланица“ у де цембру и јануару узорци воде нису одговарали траженом квалитету (оцена „не одговара“) због повећане кон центрације манга на. Исту оцену је имао и Резервоар 2 Село Младено вцу у децембру када је забележено повећано присуство pseudomonas aeru ginosa. Ова бактерија је показатељ старог фекалног загађења и неадекватног одржавања водоводног система. Чест је узрочник инфекције коже и уха а нарочито су осетљива деца, труднице, старије и оболеле особе. Сем ове наше мале ана лизе, неопходно је да струч на служба ЈКП „Младеновац“ ради детаљнију анализу об јављених резултата где би обухватила и дужи период за сваки бунар и резервоар. Као и да грађане Младенов ца обавештавају о мерама које су предузели да би отк лонили утврђена одступања у квалитету воде за пиће. И нормално такве анализе ре

среда 04. март 2020.

ВОДА

довно објаве поред извеш таја Градскоког завода за ја вно здравље Београд. И то не само на свом сајту, већ и на сајту општине Младено вац, на фејсбук страницама, друштвеним мрежама... Гра ђани имају право да буду ин формисани какву воду доби јају из младеновачког водо вода. А у међувремену ћемо да чекамо 2022. годину када је обећано да ће стићи вода из Београдског водовода. мр Весна Јанковић, дипл.инж.пејзажне арх.

На фејсбук страници ЈКП „Младеновац" је објавило информацију да се у МЗ Ко вачевац на објекту „Велики бунар“, врши физичко – хемијска ревитализација бу нара, због чега ће долазити до прекида у водоснабде вању. Радови ће трајати 5 до 7 дана. „С обзиром да водовод ни систем доњег дела села Ковачевац чине два бунара различите дубине и старо сти, који се интензивно екс плоатишу, потребна је редо вна ревитализација, како би се поменути бунар аде кватно припремио за пред стојећу летњу сезону“ на вели су у саопштењу. Зато ће селом у наред ном периоду кружити цисте рна ЈКП „Младеновац“, како би се грађанима који се сн абдевају са „Великог буна ра“ обезбедила пијаћа вода. РДМ

среда 06. јануар 2021.

DNEVNIK

МАКИШ

ДЕШАВАЊА

среда 08. јул 2020.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изја вио је да је град Београд об јавио јавну набавку за проје ктовање VI и VII етапе регио налног водовода „Макиш Младеновац” као и за израду пројеката свих објеката и мреже потребних за прикљу чење насеља на подручју ју жног дела Гроцке, као и за пројекат резервоара у Мла деновцу запремине 10.000 кубних метара. Такође је рекао да је вр едност набавке скоро милион евра, а пројектант ће у року од девет месеци израдити

ВОДА

пројектну документацију пот ребну за добијање грађеви нске дозволе за изградњу VI етапе у дужини од скоро 10 километара. А следеће годи не Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Беог рада расписаће јавну на бавку за извођење радова, да би се на пролеће 2023. године завршила изградња VI етапе са свим прикључ цима за сва насеља јужног дела Гроцке. Процењена вр едност за извођење ових ра дова је око три милијарде ди нара. Техничка документаци ја за последњу, VII етапу, са

дашњим тендером биће урађена на нивоу идејног ре шења и идејног пројекта са сту дијом оправдано сти, после чега ће бити планиран тен дер за извођачку до кументацију и изградњу последње етапе и резервоа ра у Младеновцу. Весић је рекао да ће до краја наредне године водом са Макиша би ти снабдевена Гроцка, Врчин и Ритопек. А завршетак сис тем водоснабдевања Макиш ће коначно снабдети градс ком водом општине Гроцку,

Сопот и Младеновац. ДМ Извор: www.beograd.rs

среда 08. април 2020.

ЈКП „Младеновац“ обја вио је резултате лаборато ријског испитивања воде за пиће из градског водовода Младеновац за март месец. У односу на ранији период знатно је већи број узорака који су добили оцену одго вара, овога пута их је било 11. Узорака који нису одгова рали у односу на одредбе Правилника је било 3. У два мерења је утврђено домина нтно одступање у бунару Село Ковачевац, једном је забележена повећана конце нтрација гвожђа а други пут

повећана ко нцентрација мангана. Што се тиче узорака ко ји су оце њени као безбедни било их је 18 и забе лежено је повећана ФБ објава конценраци ја гвожђа, мангана, амонијака, нитрита, мутноћа, али како кажу у Градском заводу за јавно зд равље Београд „немају здра

вствени значај или нису достигла вредности која би могла штетно ути цати на здравље ко рисника“. А ја ћу поново да подсетим на кумулативно деј ство. В. Јанковић

КВА Л И Т Е Т В О Д Е З А П И Ћ Е среда 11. март 2020.

ЈКП „Младеновац“ објави ло је на свом сајту резултате лабораторијског испитивања квалитета воде за пиће из водовода Младеновац за ме сец фебруар. Испитано је 30 узорака, од којих је 10 узо рака оцењено „одговара“ у односу на одредбе Правил ника о хигијенској исправно сти воде за пиће. Због пове ћане концентрације мангана 2 узорка су оцењена оценом „не одговара“. Највећи број, као увек су узорци са оценом „безбедан“. Код њих је забе лежена неисправност у пове ћању концентрације амонија ка, мангана, гвожђа, нитрита, укупног броја аеробних мезо филних бактерија, слободног резидуалног хлора. И како наводи Градски завод за за штиту здравља овакво одсту пање нема „здравствени зна чај или није достигло вред ности које би могле штетно

утицати на здравље корис ника“. Од када пратим квали тет воде за пиће, узорака са оценом „безбедно“ је увек највише и креће се око 60 % свих анализираних узорака. Зато морам и овога пута да нагласим да је неопходно ис питати и кумулативно дејство оваквог квалитета воде као и потребу да стручне службе у ЈКП „Младеновац“ врше упо редне анализе квалитета пи јаће воде. Такву анализу, за једно са спроведеним мера ма требало би објавити не само на сајту ЈКП „Младено вац“ већ и на сајту општине, ФБ страници, у медијима. За сада једино наше новине редовно прате и извештавају грађане о лабораторијској анализи хигијенске исправ ности воде за пиће из водо вода Младеновац. мр Весна Јанковић

среда 17. јун 2020.

КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ ЈКП „Младеновац“ објави ло је резилтате лаборатори јског испитивања хигијенске исправности воде за пиће из водовода Младеновац за мај месец. Према подацима Гра дског завода за јавно здрав ље Београд од 30 узорака 2 не одговарају у односу на од редбе Правилника о хигијен ској исправности воде за пи ће, због повећане концентра ције мангана и гвожђа. Као и увек највише је узорака са оценом „безбедно“, који имају регистрована одступања али

немају здравствени значај или нису достигли вредности каје би могле штетно утицати на здравље корисника. А ми ћемо поново да поставимо питање да ли се прати ку мулативно дејство коришће ња овакве воде за пиће. Одступања су најчешће у по већаној концентрацији ман гана, гвожђа, амонијака, ни трита, мутноћа а у два слу чаја је забележена повећана концентрација аеробних ме зофилних бактерија. Код 8 узорака није забележено од ступање у односу на Правил ник. мр Весна Јанковић

DNEVNIK

среда 06. јануар 2021.

ДЕШАВАЊА

среда 08. јул 2020.

СЕЛО МЛАДЕНОВAЦ

П РОБЛ Е М И ВОДОС Н АБДЕ ВАЊ А

На иницијативу станов ника Село Младеновца, који већ неколико дана у по подневним часовима немају воду, организован је два пута збор грађана. Разговору су присуствовали председник општине Младеновац Владан Глишић, његов по моћник Стефан Ивановић и директор ЈКП „Младеновац“, Владета Лучић. Лучић је рекао да про блем водоснабдевања наста је услед нестанка струје на водоизворишту Ковачевац, што је проузроковало смањен обим производње воде протеклог викенда. Та кође, на смањен ниво воде у главном резервоару утиче и повећана потрошња воде због високих температура. Да би се ниво воде у главном резервоару повећао и да би било омогућено пре пумпавање воде у резервоар друге висинске зоне неопходно је да прође не колико дана. Навео је такође да ће контактирати пре

дузеће ХидроГео центар које ће извршити испитивања на бунару „Серава“ који је раније напајао резервоар друге висинске зоне а тре нутно није у функцији. Уко лико постоји могућност ње гове ревитализације, што ће премостити постојећи про блем, до изградње новог бу нара. По договору одржан је још један састанак у понедељак 06. јула на коме је Владета Лучић рекао да су екипе предузећа Хидрогео центар изашле на терен и утврдили да бунар Серава нема аде кватан проток воде како би био употребљив у систему водоснабдевања. Констатовано је да је неопходно ископати нови бунар. Становницима је об ећано да ће се са прип ремним радњама кренути у што краћем року, а први корак биће радови на ис тражној бушотини. В. Јанковић

ВОДА ЗА ПИЋЕ? ЈКП „Младеновац“ обја вило је резултате лаборато ријске анализе воде за пиће из градског водовода. Од ук упно 32 узета узорка 6 је оцењено „одговара“ Правил нику о квалитету воде за пи ће, 5 „не одговара“ и тради ционално највећи број узора ка добио је оцену „безбедно“ 21, тј 65%. Код узорака који су оцењени као „не одгова ра“ као и увек забележена је повећана концентрација ма нгана, нитрита, гвожђа. А ко лиформне бактерије су про нађене у узорцима: ваздуш ни вентил Рајковац и ресто ран Каравађо. Код узорака који су оцењени као „безбе дни“ забележена су одсту пања од прописаних параме тара код гвожђа, нитрита, мангана, амонијака, повећан укупан број аеробних мезо филних бактерија, као и по већан степен мутноће. А како кажу из Градског завода за јавно здравље Београд ова регистрована одступања немају здравствени значај или нису достигли вредности које могу да утичу на здрав ље корисника. Тако кажу ла

бораторијски резултати а све више Младено вчана на друштвен им мре жама објављује фотогра фије са му тном водом из градског водовода. Ко ментари су „ово нам је дору чак... ручак... вечера... купа ње... пијење воде... шта да радимо са овом водом... до кле више... неколико дана не можемо да оперемо ствари... да се окупамо...“ Ово је константан проб лем Младеновчана у летњим месецима. Становници Село Младеновца су организовали и збор грађана. Али како ствари стоје брзог решење нема, било да је у питању тражење нове бушотине или регионални водовод Макиш Младеновац. Све је то још увек далеко. мр Весна Јанковић

Државна ревизорска институција (ДРИ) упутила је примедбе општинама, а међу њима и Младеновцу како би се поправио квалитет воде за пиће. Наша општина је одговорила са дописом на примедбе ДРИ а. Младеновац се обавезао да ће у року од годину дана утврдити тачан број јавних водовода и њихових корисника, почети да ко ристи воду за пиће у складу са одговарајућим дозволама и проширити водоводну мрежу у одређеним насељима. Иначе Европска инвестициона банка је за 25 градова и оп штина обезбедила 50 милиона евра, пре годину дана. Према речима директора ДРИа 10 милиона је донација Европске уније а у оквиру пројекта требало би заменити азбестне цеви (у Младеновцу их има 52,82 %), смањити губитке који на појединим системима иду и до 70%.

КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА П И ЋЕ среда 21. октобар 2020.

ВОДЕ ЗА П И ЋЕ

ЈКП „Младеновац“ објави ло је резултате лаборато ријског испитивања воде за пиће из градског водовода за септембар месец. Од укупно 35 узорака 13 одговара ква литету прописаном у Пра вилнику о хигијенској испра вости воде за пиће, док 5 узорака има оцену „не од говара“ а 17 узорака је оце њено „безбедан“. Доминан тан узрок неисправности је као и увек повећана концен трација гвожђа, мангана, ни трита, амонијака. а овога пуа и повећан укупан број мезо филних бактерија, колифор мих бактерија и фекалног порекла. Интересантно је да је код бунара „Кланица“ два пута рађена анализа 2. и 16. септембра и оба пута је забележена повећна концен трација мангана. Код извори шра Брестовица где је тако ђе вршена два пута анализа воде 16. и 23. у првом узорку

d n e v n e @g m a i l . c o m

забележена је повећана ко нцентрација гвожђа а у дру гом и гвожђа и мангана. Сваки пут када анали зирамо ове податке поста вљамо иста питања. Прво зашто стручна служба ЈКП "Младеновац" не објасни која је процедура када се утврди да узорак воде из бунара, изворишта резервоара... до бије оцену "не одговара". А друго питање је везано за оцену "безбедно" за коју Гра дски завод за јавно здравље Београд каже да "регистро вана одступања немају здра вствени значај или нису до стигле вредности које би могле да штетно утичу на здравље људи. А да ли је неко испитивао кумулативно дејство такве воде, пошто се ова одступања бележе годи нама уназад ? мр Весна Јанковић

EVA

[TAMPARIJA

0 64/2 549 1 3 2

среда 06. јануар 2021.

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

КВАЛ И ТЕТ В О Д Е ЗА П И Ћ Е среда 02. септембар 2020.

ЈКП „Младеновац“ је об јавило резултате лаборато ријског испитивања хигијен ске исправности воде за пи ће из водовода Младеновац за јули месец. Оно што је уочљиво у односу на претхо дне месеце је већи број узорака који су оцењени као „не одговара“. Овога пута то је 12 узорака тј 37,50% (у претходном извештају је би ло 5). Број узорака који имају оцену „одговара“ је иденти чан и износи 6 или 18, 75%, док узорака који имају оцену „безбедан“ је нешто мање не го у претходном периоду 14, тј 43,75%. Због повећаног броја узорака који носе оцену „не одговара“ анализираће

мо, пре свега ове податке а које је објавио Градски завод за јавно здравље Београд. Ковачевац је некако увек у фокусу. Вода из изворишта Брестовица је два пута ана лизирана 8. и 22. јула и у оба случаја оцена квалитета воде за пиће је „не одговара“ а ра злог је повећана концентра ција гвожђа и мангана. Ниш та није бољи случај ни код изворишта Ковачевац где је квалитет воде 8. јула био оц ењен као „безбедан“ због по већане концентрације амони јака а 22. јула као „не одгова ра“ због повећане концентра ције мангана. Повећана кон центрација мангана и гвожђа забележена је и код бунара

село Ковачевац али је ква литет воде оцењен као „бе збедан“. Пажњу су нам привукли и резревоари I и II село Мла деновац, који су у овом пе риоду оцењени као „одгова ра“ (8. јула), затим „одговара“ и „безбедан“ (15. јула) да би код оба резервоара 22. јула узети узорци добили оцену „не одговара“ због повећане концентрације бактерије clo stridium sporogenes. Повећа но присуство ове бактерије је забележено и у ваздушном вентилу Рајковац. Као доми нантан узорак неисправности наведено је повећано прису ство аеробних мезофилних бактерија у ЈКП „Младено

вац“ (иако је узорак оцењен са „безбедан“). Иначе код ос талих узорака забележено је одступање од прописаних критеријума Правилника о хигијенској исправности воде за пиће због повећане ко нцентрације мангана, гвожђа, нитрита, амонијака, мутноће. Поновићемо опет, да би ЈКП „Младеновац“ уз лабо раторијске резултате требао да објавуљје и анализу по датака као и техничкотех нолошке мере које су пре дузете за побољшање ста ња. мр Весна Јанковић

КОЛИКО ЈЕ Б Е З Б Е ДН А? среда 16. септембар 2020.

ЈКП „Младеновац“ обја вило је резултате лабора торијског испитивања хигије нске исправности воде за пиће из водовода Младено вац за август месец. Испи тивање је као и до сада вр шио Градски завод за јавно здравље Београд. У одно су на претходни месец знатно је мање узорака који су оцењени као „не одговара“, овог месеца само 3 у односу на јули када је забележено 12. Као и увек убедљиво нај више узорака има са оц еном „безбедан“. Да под сетимо то су узорци воде код којих су забележена одређена одступања од Пра вилника о хигијенској испра вности воде за пиће. Али „не мају здравствени значај или нису достигли вредности које би могле штетно утицати на здравње“, како пише у изве штају Градског завода за ја вно здравље Београд. А од ступања су у повећаној ко нцентрацији гвожђа, мангана,

нитрита, амо нијака. Претходне недеље се и десио велики квар на цевово ду фи 500, изво риште Кокорин. Делови града су били без воде а радници ЈКП „Младеновац“ су завршили радове у току ноћи. Вршено је и испирање водоводне мреже како би се проблеми са замућењем во де, који су последица великог квара, што пре санирали. Незадовољни грађани су објављивали фотографије

мутне воде на друштвеним мрежама. Јер једино што је тренутно видљиво је боја во де, а зна се да вода за пиће не би требало да има ни боју ни мирис. Мртва трка се наставља. ЈКП „Младеновац објављује лабораторијске анализе ква литета воде за пиће једино на свом сајту, без стручног коментара а грађани реагују једино када се појави мутна вода. ДНЕВНИК младенова чки једини редовно објављу је резултате и анализира и позива ЈКП „Младеновац“ да грађанима Младеновца стру чно образложи како и када ће се побољшати квалитет воде за пиће. Као и зашто оцена „безбедно“ не садржи образложење шта се дешава када се таквог квалитета во да пије дужи период? Шта је са кумулативним дејством? До завршетка регионал ног водовода Макиш – Мла деновац мора још дуго да се чека, по неким најавама 2 године... А и када стигне та вода ће потећи кроз цеви које су скоро 80% старе више од 20 година. Тачније, 50% старије више од 40 година,

од 3040 година 20,76%, а од 2030 година 8,93%. Највише су од азбеста 52,82%. А на квалитет воде за пиће, осим физичкохемијских и микро биолошког састава, значајно утиче и квалитет водоводних цеви. И поред тога што Све тска здравствена организа ција тврди да азбесне цеви немају штетно дејство на квалитет воде сигурно је да старе цеви које имају лош квалитет потребно мењати а нарочито када су оштећене. А да су цеви оштећене пока зују и чести кварови и пу цања. Код мењања азбе стних цеви препоручују се и све мере заштите безбедно сти и заштите ангажованих радника. Шта је поводом свега на веденог урадило ЈКП “Мла деновац“? Да ли спремно дочекује воду из Београда? Све су то питања на која треба ЈКП „Младеновац“ да одговори грађанима. мр ВеснаЈанковић, дип.инж.пејзажне арх.

TRGOVINSKA RADWA

MIMA MIRJANA Bovan

Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА Младеновац

011/823 26 20

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK среда, 13. јануар 2021. година

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

ПРВИ СНЕГ! Пао је први снег. Као и увек, Космај је био пун Младеновчана. Санкали су се, шетали, уживали... Али, нашао се неко да квадром преоре Космај и направи каљуге... Изгледа да је некима то природно окружење па не умеју да уживају у лепоти нашег Космаја. Увек има неко ко ће да направи каљугу а на нама је да пристанемо или не пристанемо на то. Тако је у свим сферама живота па и у медијима. Било би добро када би и људи могли такве ствари да исправе као природа, тако што падне нови снег. Али изгледа да не иде баш тако... У овом електронском издању објављујемо неке текстове из 2020. године о медијима.

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

среда 13. јануар 2021.

среда 01. јул 2020.

Конкурс за суфинансирање медијских пројеката општине Младеновац

КОЈЕ СУ

П ОТРЕБЕ МЛАДЕНОВЧАНА?

Општина Младеновац је први конкурс за суфинансирање медијских пројеката расписала на почетку године. Затим је тај конкурс поништила и расписала нов после ванредног стања. Првобитно планираних 4 милиона динара за медијске пројекте смањили су на 2 мулиона динара. Распређено је 1 ,9 милиона динара.

Општина Младеновац је ову ТВ станицу преко антенс објавила Решење о расподе ког сигнала са Авалског тор ли средстава за суфинанси ња и као интернет телеви рање пројеката за оствари зију. Они који имају кабловску вање јавног интереса у обла ТВ мрежу нису у могућности сти јавног информисања. Ст да виде садржај ове ТВ ста андардно, средства су доби нице. Нова ТВ станица на ли ли Студио МАГ за пројекат сти је Амаро. То је ТВ који се „Хроника Младеновца“ на свом сајту представља 700.000 динара, затим ИГР као српскоромска ТВ стани „Делта прес“ (Младеновачки ца са музичко културним сад глас) са пројектом „Само за ржајем. А у пројекту наводи писано остаје“ 250.000 ди да ће се бавити свим врста нара, Медија прес центар ма дешавања на територији (интернет портал ИНФО М) – Младеновца. И ова ТВ стани 350.000 динара и Драгон ст ца може да се гледа као ин ар (интернет портал Младе тернет телевизија али и ка новац уживо) за пројекат бловски иако није наведен „Младеновачки календар“ кабловски оператер. Као што се види највећа 500.000 динара. Нов на ли средства су опредељена за сти овогодишњих добитника оне грађане који имају могу средстава је Амари ТВ за пројекат „Посети Младено ћност коришћења интернета вац“ добио је 100.000 дина и то компјутере или паметне ра. Нераспоређено је остало телефоне ако желе да прате 100.000 динара. На конкурсу квалитетно снимке са догађа је учествовало још 6 медиј ја. Очигледан је несклад и ских пројеката: Бреф агенци ове године између уложених ја, ОП ТОП идт гроуп доо То средстава (преко 85%) у ме пола, Радио телевизија Ја дије који могу да се прате сеница Смедеревска Палан преко интернета у односу на ка, Радио Пулс Гроцка са два традиционалне медије. Пре пројекта и ми Ева дооо Мла ма неким подацима број гра деновац (бесплатне недељне ђана који су у могућности да новине ДНЕВНИК младено квалитетно користе интернет медије за информисање ма вачки). D N E V N I K Како се види из Решења њи је од 50%. Интернет јесте ДЕШАВАЊА највише средстава већ годи будућност и нормално је ко нама уназад добијају инте ристити га као медијско сре рнет портали. То су медији дство. Па и наш ДНЕВНИК који могу да се виде искљу младеновачки има интернет чиво на интернету, па задо издање. Проблем је једино у вољавају потребе само гра схватању реалне ситуације у ђана који користе интернет. А Србији, па и у Младеновцу, њих према последњим пода који увелико заостају у одно цима има нешто више од су на остали део света, који 60%. Не треба заборавити и је давно ушао у 21 век. Ево да више од половина користи само један пример. У Младе интернет највише за инста новцу има више становника и грам и млађи су од 34 го домаћинстава у сеоским ср дине. Као образложење за доделу средстава Комисија До сада је ДНЕВНИК наводи за Инфо М (интернет младеновачки учествовао 7 портал) да је најутицајнији пута (од 2016. до 2020. медиј јер има 80.000 посета године) на конкурсима месечно. За портал Младе општине Младеновац за новац уживо да општина са медијске пројекте и до сада њим има „добро искуство ра смо добили средства на 3 нијих година“. Наставило се и конкурса у укупном износу великодушно давање за ТВ од 109.000 динара. Док су МАГ Обреновац, и како Ко за то време неки медији па мисија каже „спадају у сам и младеновачки добили врх медија у Србији“ (ранг близу 20.000 евра ми ни РТС, Пинка, Прве!?). Иначе 1.000 евра. Младеновчани могу да прате

единама него у градском по дручју а они користе само око 40% интернет. А и они имају право на информиса ње. Дођосмо и до штампаних медија. Овога пута додеље на је већа сума новца само једном штампаном медију ко ји иначе продаје и своје шта мпано и интернет издање. Значи, окрени обрни за све напред наведене медије не опходно је да грађани Мла деновца издвоје новац било за интернет конекцију, прет плату, куповину новина... Е сада мало о онима чији су пројекти одбијени. Само још једном да нагласимо оп штинска Комисија је требала да оцењује пројекат, а не оно што је основни задатак меди ја да прати дешавања у оп штини. Та активност се под разумева, јер су медији осно вани да би информисали гр ађане о свим сферама живо та. Пројекат је изабрана об ласт или тема коју ће медији посебно пратити и која је од интереса за грађане Младе новца. Значи, хронике, запи си, праћење рада општине, добра опремљеност медија се подразумева, јер то је ос новни задатак медија и није део пројекта. Макар не би требало да буде. Комисија за медијске про јекте који су одбијени наводи: да им је буџет предимензи ониран, није добро усклађен, требао би да се реализује на нивоу Србије... А пројекат ДНЕВНИКА младеновачког је конфузан, лоше дефинисан, није усклађен са потребама грађана.... Можда би нас то и дирнуло мало у сујету (што је можда и био циљ) да ето баш сличан пројекат није до бро оцењен од стране Коми сије на републичом нивоу. Па, драги наши Младенов чани, разуме нас Република а не локална управа. Тако ћете пратити у нашим ДНЕ ВНИКУ младеновачком по ред свих информација о Мл аденовцу (што нам је обаве за као регистрованом медију) и пројекат који финансира Република Србија али и пројекат „Људи и догађаји“ који ћемо сами финансирати

Ist Media У међувремену општина Младеновац је почела да издаје билтен (по закону не сме да издаје новине) и да га бесплатно дели грађанима. Грађани који су преузели тај билтен, који им је био понуђен као младеновачке новине збуњено су нас питали (док још нису прочитали) зашто смо смањили број страна (билтен има само 4 а ми 12) и ставили мањи формат, иако је у пуном колору. Објаснили смо да билтен, боље рећи пропагандно гласило општине Младеновац нису новине а тиме нису ни од јавног интереса у области јавног информисања. јер општина Младеновац см атра да приче о Младенов чанима, који су самоиниција тивно покренули и реализо вали акције и догађаје за до бробит свих грађана не инте ресује Младеновчане. А што се тиче бројања посета то јест прегледа ин формација, можемо рећи да је тај податак прилично рела тиван. Ако бисмо ми ушли у такву рачуницу, па помножи ли број медијских садржаја, са бројем издања, тиражом и додали број посета на инте рнету са бројем медијских садржаја, веровали или не дошли бисмо до цифре од преко 100.000 читања месеч но. Али, како рекосмо, то је узалудна и бесмислена рачу ница. Најважније је да су ДНЕВНИК младеновачки не дељне бесплатне новине и да поред штампаног имају и електронско – интернет из дање, које излази исти дан када и штампано. Тако да су информисани и грађани који користе и штампане и интер нет медије. За општинске че лнике то је изгледа недо вољно, што би рекао један наш сарадник нисмо полт рони према власти. А ми ћемо и даље да пишемо за ради Младеновца и Младе новчана, они нас већ пету годину сасвим лепо разумеју. РДМ

среда 13. јануар 2021.

DNEVNIK

ДИ С КРИ М И Н АЦИ Ј А ДЕШАВАЊА

среда 15. април 2020.

Прошло је 10 дана како смо председнику општине и команданту Штаба за ванре дне ситуацијe Владану Гли шићу послали захтев и пи тања за интервју (послато 06. априлa 2020.). Као и много пута до сада нема одговора. Питања смо објавили и 08. 04.2020. у електронском из дању ДНЕВНИКА младено вачког (страна 2). Између ос талог питали смо да ли у Младеновцу има евиденти раних особа које су заражене са Корона вирусом или у ку ћној самоизолацији, да ли је предвиђена нека установа у Младеновцу за пријем лак ших болесника од Корона Мејл са захтевом за интервјуом и питањима је послат на следеће адресе: predsednik@mladenovac.rs, opstina@mladenovac.rs, drobradovic@mladenovac.rs, мејл приватан Владана Глишића (који смо раније користили) и у месинџеру ФБ странице ГО Младеновац (виђено 6.4.2020.) и ФБ Владана Глишића (виђено 6.4.2020.), питајте председника на сајту ГО Младеновац (потврђен пријем преко аутоматског компјутерског одговора), Слађа М. ГО Младеновац (телефонски разговор). Иначе Владан Глишић скоро 1,5 годину одбија наше захтеве за интервјуом.

вируса, да ли се размишља да се пакети поделе и само храним родитељима, инвали дима, незапосленима, пољо привредницима са мало зем љишта..., да ли је у младено вачким предузећима било от пуштања радника, колика је слобода у решавању локал них, специфичних проблема, шта је са пољопривредни цима који нису дигитално пи смени... За сада је Владан Глишић, како знамо, једино брже боље одговорио 07.04. 2020. једном младеновачком порталу у директном интер вјуу на питање да ли има заражених од Корона вируса у Младеновцу. ДНЕВНИКУ младеновачком ни реч...

Сви смо једнаки само су неки једнакији, написао је Орвел у Животињској фарми. Тако са медијима а тако и са зараженима. Неко иде на Сајам (по но вој терминологији Сајмиш те!!!) или болнице а неко у бање. И овде није питање да ли и где треба да се лече заражени Ковидом 19, и да ли је то Младеновац или не ка друга бања, како неки же ле да својим тирадама злу радо етикетирају, већ је јед ноставно право да су сви једнаки пред Богом, Законом и људима. Зато за све гра ђане Србије исти третман од оних који немају ништа, бе скућника, продаваца, возача,

лекара... до носиоца власти, јер нико није намерно добио вирус. А свако ради свој по сао зато што је за то плаћен, положио заклетву... „У врше њу дужности према болес нику неће на мене утицати никакви обзири, вера, нацио налност, раса, политичка или класна припадност.“ (Хипо кратова заклетва). А ако је реч о Првом светском рату, иако ми није јасно зашто се уопште помиње, ево нека св едочења о раду медицинског особља „... пожртвовано пру жали помоћ борцима, рање ницима, тифусарима и стан овништву.“ И то свима у јед наким услови без обзира да ли су били у првим борбеним редовима јер тако је речено у Хипократовој заклетви а и по Богу и Закону. А искрена и права подр шка људима у првим редови ма требало је да буде у заш титној опреми, тестирању... Нису њима потребне грицка лице, бањски смештај... већ бољи услови рада, адекват на опрема, боље плате, ус лови живота... и то не само сада за време пандемије не го увек. Јер, када пада при тисак у авиону препорука је да прво гас маску родитељ ставља себи па деци, да би могли да им помогну... А по свршеном чину помоћ и нега је свима потребна. Чувајте се, желим свима брз опоравак. В. Јанковић

среда 09. септембар 2020.

САМО ЗА ПОДОБНЕ

Већ смо писали да мате ријал и позив за прве две седнице Скупштине општине у новом сазиву нисмо доби ли. Годинама уназад, пос тојала је пракса да на наш мејл стигне целокупни мате ријал и позив за седницу. На мејлу се јасно видело којим све медијима је послат. Овога пута, разлог сигур но нису одређене мере због Корона вируса јер је у сали било медија. Па се јасно ви дело ко је позван да Младе новчане извештава о деша вањима у Скупштини општи не Младновац. Дискримина ција се наставља али још ве ћа. Очигледно је опредеље ње да се само пусти снимак и то без коментара преко ин тернета (према неким пода

цима користи га нешто више од 50% грађана) а остали грађани ће се вратити у 19. век и на обавештење од уве та до увета... Али, на срећу у 21. веку до информација мо же да се дође на много начи на. Па тако ДНЕВНИК мла деновачки објављује и те "ск ривене" информације. И поред тога упутили смо и два дописа општини са пи тањем зашто не добијамо материјал и позив за Скупш тину, али одговор још нисмо добили. Тражили смо и спис ак одборника. Ни он нам није послат нити је објављен на веб страници општине Мла деновац. Када смо већ код великог поверења челника општине у савремену технологију и ин

тернет погледали смо како се иначе ажурира веб стра ница општине Младеновац. И сазнали смо да се једино редовно ажурирају делови сајта који се односе на ак туелности и огласе. Пар об јава у 2020. години имају са мо спорт, здравље и деша вања а култура, образовање, пољопривреда последње објаве имају из 2019. године. А у делу економија и хроника последњи пут је општина пи сала 2017. године. Толико о јавности у раду општине Младеновац, о до ступности информацијама од јавног значаја, као и о прави ма грађана Младеновца да буду информисани о свим битним дешавањима у Скуп штини, извршној власти, Уп рави општине Младеновац... Р.Д.

TRGOVINSKA RADWA

MIMA MIRJANA Bovan

Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац

011/823 26 20

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

среда 13. јануар 2021.

среда 08. јул 2020.

Суфинансирање медијских пројеката

П О С Л УШ Н И Пројекат је само фарса. Средства се одвајају по томе ко је колико "послушан"

Неко је лепо замислио да сузбије бахатост било које врсте. Као што је увео да произвођачи цигарета више од пола профита улажу у кампање против пушења тако је и замислио да локалне управе суфинансирају независне медије. Наша бахата власт се ни је дала па је смислила да средства из буџета, у који па ре уплаћују сви грађани, додели себи. Претходни пре дседник општине је без кон курса све паре предвиђене за суфинансирање медијских пројеката (800.000) уделио једној приватној телевизији из Аранђеловца. Зли језици кажу да су после то по делили буразерски. Они који су га насилно сменили пона шају се још горе. Расписују смешне конкурсе а парице опет додељују себи. Имају од почетка своје дворске медије којима дају неке паре да би их они пратли, сликали и дивили им се. Дневник више од четири године учествује на конкурсима за суфинанси рање медија и нагледали смо се свакојаких глупости. Углавном су нас одбијали уз разне коментаре. Да је у питању само глупост локалне управе па ни по јада, али било је ту много пута кршења закона за које треба да од говарају. Пошто закони не ва же за локалну власт у овом тренутку мораћемо да саче камо нека боља времена. Писали смо раније и на ши читаоци знају како су за вршавани ти конкурси. Од из мишљених овера изјава код нотара до фаштистоидних изјава да Дневник пише “не допустиво”. Све смо то пре живели и наставили да ра димо свој посао за добробит Младеновчана. Нашу локал

ну управу нису поколебала ни саопштења Коалиције уд ружених новинара (УНС, НУ НС, НДНВ и Локал прес) који су упозоравели на кршење закона. Чак су ми бивши ло кални радикали поручивали – жали се нунсу. Ево, жалићу се. Повод је последњи конку рс на коме опет наш пројекат није суфинансиран. За раз лику од раније мало су се опаметили па више не пишу глупости него су прочитали зашта могу да одбију проје кат и написали да је наш пројекат конфузан. Тражили смо по Закону о доступности информацијама да нам дос таве све пројекте који су уче ствовали на конкурсу па да видимо ове неконфузне који добијају милионе наших па ра, па и мојих. До тада, могу да подсетим на пројекте који су суфинансирани а у опису пројекта је писало да изгле дају лепо и не баве се поли тиком. Такође има и пројека та којима је опис био да се ништа није десило у Младе новцу док они то не забеле же. Ти који су конкурисали очигледно не знају шта је ме дијски пројекат. Још један медиј је јако за нимљив. Наиме, самозвани новинар који је за себе на писао да је неписмен али зна да узме паре, никада није знао да попуни исправно бу џет пројекта. То што он није знао најмањи је проблем. Стручне службе му нису ука зивале на то да исправи, је

среда 15. јул 2020.

ГРАЂАН С КО НОВИНАРСТВО Док чекамо да добијемо материјал са конкурса за су финансирања пројеката ме дијског садржаја који су од ја вног интереса а који је рас писала општина Младеновац

ево неколико коментара о новинарству. Да подсетимо општина Младеновац није определила средства за наш пројекат „Људи и догађаји“, где смо хтели да медијски по

дино је о томе писао Днев ник. Веће је зло што он годи нама предаје ревидирани бу џет пројекта такође погрешно попуњен, који стручне служ бе не исправљају, а који је саставни део уговора који наша локална управа потпи сује. И ником ништа, закон за њих не важи. Остаје нам да видимо докле. Пракса је да на послед њим конкурсима највише па ра за суфинанирање медиј ских пројеката добија ТВ Маг из Обреновца коју, искрено речено, нико у Младеновцу не гледа. Други на листи су два локална интернет порта ла који су добијали исто пара за своју музику. На овом по следњем конкурсу изгледа да је пукла тиква. Показало се да има две струје које су форсирале те портале а када је једна струја оболела сти гло је мање пара. Ради се о порталима Младеновац ужи во и Инфо М. МУ је добио пола милиона а ИМ “само” 350 хиљада. Власник Инфо М није желео да узме доби јене паре јер је био увређен што је добио мање од другог портала. Да ли самоиниција тивно или га је неко поса ветовао да тврди пазар? Да ли почиње власт да се уру шава изнутра? Оставићемо то њима. Мени су занимљи ви коментари и једних и дру гих на друштвеним мрежама. На примедбе да је добио паре прво се јавио Драган Николић звани Гула са коме дстакнемо грађанску само иницијативу. Кажу конфузан је а писање о вредним, креа тивним Младеновчанима ни је интересантно. А кад смо већ код грађа на ево једно тумачење нови нара од стране професора универзитета Радета Веља новског. Он каже да у савре мено доба егзистира фено мен грађанског новинарства, где свако има право да јавно понуди информацију од јав ног интереса и да ужива сва ку професионалну и судску заштиту иако није новинар. У

нтаром да паре не добија он него предузеће Драгон Стар чији је он иначе власник. За нимљиво је да не напомену да је паре добио пројекат са којим је он конкурисао. А онда се надовезао Небојша Станковић власник Инфо М са занимљивим опсервација ма. Најпре је тврдио да је он на ранијим конкурсима сам одређивао колико ће пара да добије. А онда права истина Пројекат је само фарса, сре дства се одвајају по томе ко је колико "послушан". Написа на ФБ Небојша Станковић. Браво за неписменог нови нара. Иако се трудио да пре дстави себе као герилу ипак је добио 350 хиљада а пору чио је Гули да је он “по слушан”. Занимљиво све до тужилаштва. Нисам стручан али у овим изјавама има много елемената кривице за све стране, учесника на кон курсу, комисију и локалну уп раву. Па нека се они заба вљају а ми ћемо да сачекамо да нам доставе све пријаве на конкурс и да их комента ришемо. Успут је Станковић изрекао и једну велику лаж којом је оклеветао Дневник. Рекао је да је наш пројекат одбијен јер нисмо оправдали паре (50.000) која смо доби ли прошле године. За ту лаж ћемо да применимо законска средства па нека објашњава на суду. Уредник Дневника Милан Јанковић том тексту посебно се осв рнуо и на захтеве неких но винара да се уведе лиценца за бављењем новинарством која је одбијена од стране удружења, као непотребна. Та нека визија грађанског новинарства већ пету годину нас мотивише да издајемо бесплатне недељне новине, где пружамо шансу да свако, ко осећа потребу да каже св ој став и мишљење а да дру ге не вређа и дискриминише, има простор у нашим нови нама. РДМ

среда 13. јануар 2021.

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

ШТА ЈЕ ТО П РОЈ Е КАТ

среда 05. август 2020.

Годинама уназад по завр шетку расподеле средстава за суфинансирање медијских пр ојеката од општине тражимо документацију по Конкурсу и анализирамо пројекте и износ средства која су добили меди ји за пројекте. Ове године ум есто првобитних 4 милиона одвојено је 2 милиона динара. Није распоређено 100.000 ди нара и један од медија инте рнет портал Инфоем одбио је да прими опредељена сред ства (350.000 динара). То је на друштвеним мрежама обја снио тиме што је другом ин тернет порталу Младеновац уживо ове године додељено више средстава (500.000 ди нара). Уједно је и интересан тна преписка настала на феј сбуку где је Путко (власник и уредник Инфоема) рекао да је „пројекат фарса“ и да је „увек тако било“ а паре се деле бу разерски јер „они имају право да општинским парама распо лажу како хоће“ а „средства се одвајају по томе ко је ко лико „послушан““. Сви то већ годинама знамо али нико ко је до сада био близак власти, ко је редовно добијао средства овако отворено није писао о томе. Поставило се и питање колико овде има прекршаја Закона, оптужби... Али како смо већ писали на интернету и фејсбуку свака тема замре после неколико сати а најви ше пар дана. А ево ми не од устајемо. Па пошто је општи на доставила материјал по нашем захтеву за приступ ин формацијама од јавног знача ја, да их мало изанализира мо. Прво да наведемо ко су чланови Комисије који су дали предлог за расподелу сред става а Веће га једногласно усвојио. Чланови комисије су били: Игор Костић РАБ Ср бија (Удружење радио стани ца), Дејан Алексендрић не зависни медијски стручњак и неизбежан Жељко Мутавџић независни медијски стручњак. О комисији не бисмо много причали, јер како кажу „проје кат је фарса“ само треба наћи оне који ће да аминују већ донесену одлуку. Али ми смо ипак завирили у пројекте.

САДРЖАЈ

Интересантно је да сви медијски пројекти који су до били средства имају по једну до пар реченица о значају, ци љу, циљним група... пројекта сем ТВ Мага који је приложио исти пројекат као прошле го дине. Већина, као и увек није

схватила да пројекат предста вља тему, област која је од посебног значаја и која би требало да има критичан и аналитички приступ. А суфи нансирани пројекти представ љају редовни информативни програм, који не би требало да буду подржани као јавни конкурс, јер то није у складу са Законом. Зато није пројекат повећање тиража а теме од политике до спорта како каже Младеновачки Глас, или о св им темама како је написао ТВ Маг или пројекат о свим сег ментима живота са акцентом брзи догађаји како наводи Мл аденовац уживо. А ТВ Амари доо ће дати акценат на тури зам и инвестиције, а и на све друге догађаје. Интересантно је да се ме ђу медијским пројектима који нису подржани од стране оп штине Младеновац налазе 4 радио станице. Бреф и ОП топ су навели да би се бавили свим темама док је Радио Пу лс имао два конкретна проје кта, један о животној средини и други о превенцији вршњач ког насиља. И РТВ Јасеница у пројекту је желела да се бави културом, етно темама и тури змом. Тема Дневника младе новачког је била индивидуал на иницијатива грађана у ци љу позитивних промена у дру штву. Изгледа да су сврху ме дијских пројекта боље разу меле медији чији су пројекти одбачени.

БУЏЕТ

Стандардно интернет пор тал Инфоем није умео да по пуни буџет. Исту грешку је ур адио и Младеновачки глас у ревидираном буџету па неће мо знати ко ће да купи ласер ски штампач, општина или Глас. Ревидирани буџет је са ставни део уговора и на осно ву њега се контролише потро шња средстава која су дата за медијски пројекат. Радио ОП топ и ове године није навео број медијских садржаја па се не зна која је његова просечна цена. Очигледно да неки ме дији а и стручна служба опш тине која је дужна да конт ролишу исправност докуме нтације још увек нису научиле да раде у програму ексел у коме се попуњава буџет.

ЦЕНА МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

Од медија који су добили средства за медијске пројекте убедљиво највећу просечан трошак по медиском садржају има Амари 40. 000 динара, затим интернет портал Мла

деновац уживо 21.466, 67, па ТВ Маг 14.666, 67, затим не дељне новине Младеновачки Глас 13.333,33. Најмањи просе чни трошак, да је узео средства, им ао би интернет портал Инфоем 1.000 динара по медијском садржају. Од медија који нису до били средства за пројекте нај вишу просечну цену медијског садржаја има радио Пулс 117.000 динара, затим РТВ Јасеница 111.111,11, Радио Бреф 13.985,71, бесплатне недељне новине ДНЕВНИК младеновачки 9.416,30, ра дио Пулс 6.147,54 динара.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Комисија је у образложе њу своје одлуке, сем конста тације да су изабрани медиј ски пројекти од јавног интере са, констатовала да је интер нет портал Инфоем један од најутицајнијих медија. Да ли то комисија има сазнање да већина Младеновчана има интернет и прати друштвене мреже (и овај медиј) за раз лику од званичне статистике која каже да је то око 50%. А за други интернет портал Мл аденовац уживо да има добро искуство ранијих година (шта год то значило), а за ТВ Маг да спада у сам врх медија у Србији (као регионална ТВ може се гледати само на ан тенским сигналу). Они пројек ти који су одбијени за Коми сију су били уопштени, нису ускађени са жељама корисни ка (Комисија је изгледа видо вита или има неко истражива ње у којем ми Младновчани нисмо учествовали), за јавни сервис су, имају предимензи ониран буџет (као да не пос тоји ревидирани)... А наш про јекат о индивидуалној иници јативи грађана није им се сви део јер је лоше дефинисан, конфузан и није од интереса за грађане Младеновца. Али на срећу сличан пројекат је био јасан Републичкој комиси ји па нам је Министарство до делило средства. И како смо навели на по четку чланка „пројекат је фа рса“ за Младеновачку стручну комисију и општину Младено вац.

ЗЛОНАМЕРНИ КОМЕНТАРИ

Као и сваке године јаве се и дезинформације. Тако је Пу тко из интернет портала Инф

оем рекао да Дневник младе новачки није добио средства ове године јер није правдао средства из претходне године. Ова злонамерна лаж има је дини циљ да нас представи као неодговорне. А истина је јако лако проверити. Оправ дали смо средства и то раније него други јер нам је пројекат краће трајао, пошто смо до били и најмање средстава (50.000 динара) за разлику од других коју су добили и 10 пута више. Да је било какве сумње у изречено наш проје кат не би био разматран и то би се навело у Решењу. Што би рекли, у лажи су кратке ноге.

И ШТА РЕЋИ НА КРАЈУ

Иста мета исто одстојање. Разлика је што више Општина не крши Законе и Правилник да би одбацила наше медиј ске пројекте (поводом тога било је многобројних упозо рења удружења новинара НУНС, УНС). Када видимо да сви други пројекти имају по једну или пар реченица јасно нам је зашто је наш на 10 страна тешко разумети. А што се тиче тема које се обрађују у суфинансираним медијским пројектима очигледно је да је циљ да се „отупи критичка функција медија, чија је једна од главних улога да буду чу вари јавности и позивају до носиоце одлука на одговор ност“. Па зато упадљиво до минирају „пропагандни тон, а пропагандни простор је отво рен носиоцима (локалне) вла сти да промовише свој рад“. Што у крајњем исходу доводи у питање независност медија. Како би још навели у пројекту „Јавни новац за јавни инте рес“ (финансиран од Делега ције Европске унија у Србији и Министарства културе и ин формисања) извесна одсту пања од напред наведеног има код Министарства култу ре и информисања али „нису трансформисани на локални ниво као добра пракса“. Ушта смо се и сами уверили. РДМ

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

среда 13. јануар 2021.

А САДА Н И М А Л О

среда 01. јул 2020.

Лични став

Конкурс за суфинансирање медијских пројеката општина Младеновац

Научили су се челници општине. Раније је, код наше пријаве за суфинансирање пројеката медијског садржа ја, био проблем око папиро логије – мора овера код но тара иако није писало у кон курсу, па недопустиво пише мо (не величамо ликове и де ла) и ето стигосмо до тога да је пројекат конфузан и није усклађен са потребама гра ђана Младеновца. Можда и јесте тешко ра зумети зашто је потребно пи сати о индивидуалној иници јативи грађана, што је била тема нашег пројекта. Тешко је некима и да схвате зашто је појединац битан за лока лну заједницу и зашто њихо ва дела треба медијски про пратити. Из перспективе др жавних службеника ништа не постоји сем онога што они раде. И мисле да се без њих не може ништа. А изградња путева, водовода, канализа ције, обнове школа... њихова је обавеза. Наше новине пра те и пишу о томе, али не као сензацију уз посебно нагла шавање учесника церемони је отварања, већ као инфор мацију о томе како и зашто се троши новац грађана. Јер грађани пуне буџет. Што би рекао наш сара дник, када смо му објашња вали пројекат „Нема од тога ништа“. Зна човек, има искус тва. И поред свега ми ћемо наставити сами да реали зујемо пројекат. Писаћемо о грађанима Младеновца који својом индивидуалном ини цијативом допринесе локал ној заједници. Већ смо пи сали о Шепшинцима који су

EVA

[TAMPARIJA

самоиницијативно обновили чесму у центру села, о меш танима који одржавају црк вено двориште... Писаћемо и о ловачком дому, чишћењу јавних површина, културним, историјским догађајима... О сваком појединцу или групи грађана који су спремни да уложе себе, своје време, ум и снагу да допринесу Младеновцу а тиме и Младеновчанима. Сети ћемо се и оних који то раде годинама, као што је Дејан, који обогађује културну и историјску сферу Младеновца, Срећко чија је визија спашавање људских живота, Војкан који брине о животи њама... истражи ћемо историју Мл аденовца и писа ћемо о људима који су оставили траг у развоју Младенов ца... Неке смо за боравили, али за то смо ту ми да их вратимо у сећа ње. А неки ће тек оставити свој траг (отисак) у младеновачкој варошици. Очекујемо да ће овај пројекат, који и овог пута самостално реализујемо, по дстакнути ентузијазам гра ђана да самостално отпочну, покрену иницијативу, предуз му прве кораке, истраже и започну активност не зато што неко то тражи од њих већ зато што мисле да је то потребно. Весна Јанковић

064/25491 32

dnevne@gmail.com ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK среда, 20. јануар 2021. година

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

фото: Цеца Вукадиниовић

ХЛАДНО! Традиционално Богојављенско пливање и ове године је организовано на Марковачком језеру. Наш Дејан Лазаревић, као и увек изломио је лед, а на Богојављење са крстом први крочио у хладну воду. Храбро и посвећено. Као и многобројни учесници свих генерација. А ми настављамо са објављивањем текстова из 2020. године. Овога пута реч је о младеновачкој привреди. Издвојили смо текстове о затварању Маковице и о писму које је упутио члан Већа задужен за привреду председнику Србије. Да ли је писмо стигло или не, не знамо али оно што можемо да видимо то је да нико није бацио камен темељац за неку фабрику у Младеновац. За сада ничу трговински објети, ту је Јиск, стиже Лидл... О производњи ни речи, јер за то је потребно знање, затим и храброст и посвећеност...

DNEVNIK

среда 27. мај 2020.

МАКОВИЦА

ДЕШАВАЊА

среда 20. јануар 2021.

СТУДЕНТ НИЈЕ

З АП АЛ И О ЖИ ТО

Као што је Дневник младеновачки писао, пре увођења ванредног стања нестало је жито из силоса Маковице. УБОПОК истражује путеве робе и новца а радници немају никакав статус. По укидању ванредног стања, у четвртак 21. маја, окупили су се радници у кру гу Маковице да реше питање радног односа. Нико не зна какав је њихов статус, да ли су у радном односу, на годи шњем одмору, да ли су доби ли отказ... јер просто нико у фабрици није овлашћен да уради било шта. Да подсети мо, Маковица је складишти ла 25.000 тона жита и куку руза (10 у старим и 15 хиља да тона у новим силосима), 25 милиона килограма или 2.500 вагона. По њиховим речима шлепери су даноноћ но одвозили жито, мада је њима било речено да они до возе жито. Тек са увођењем ванредног стања установили су да су силоси празни, како они кажу “Може да се игра фудбал у њима”. Иако су же лели да месе хлеб и пецива, и без плата, нису имали чиме

EVA

[TAMPARIJA

а последњу туру нико није имао чиме да одвезе јер није било ни возила ни горива. Тако су грађани остали без хлеба, али и Геронтолошки центар, Забела и дечји врти ћи и школе којима то није једноставно јер не могу тек тако да оду у пекару и да купе хлеб, морају да распишу тендер. Заједно са житом, камион за селидбе одвезао је и сву документацију. Некако у исто време нестао је и власник, Бугарин Иван Карчев Иванов. Телефоном је јављао да ће сутра да се појави а после дњи пут из Италије је пору чио да ће поново да напуни силосе. Радници се надају да неће да му се изгуби траг у италијанским крематоријуми ма, као жртви корона вируса. Сви би да наставе да раде. Док чекају немају оверене здравствене књижице а често

су деца осигурана преко њих. Последње паре су при мили за јануар, 15 хиљада динара линеарно и то је све у овој години. Немамо никакво здрав ствено осигурање. Надамо се да је документација оста ла у кадровској и да су нам ту радне књижице. Али њих нема ко да нам да, нико није овлашћен. Нама треба и да се попуни образац о прекиду радног односа, М4, да се пр ијавимо на биро као техно лошки вишак, да добијамо надокнаду, док не нађемо други посао... прича нам Добрица Петровић која је цео радни век провела у Ма ковици и фале јој још три го дине до пензије а њена ко легиница додаје, Не знамо ни шта је са уплатом државе од 90 хиља да динара. Ковид рачун је от ворен у Поштанској штедио ници али паре нису упла ћене, нико није овлашћен да преда списак радника. Ан гажовали смо адвоката који нам је обећавао да ће све да заврши и на крају је испало да нико није овлашћен, што смо ми знали и на почетку. Само нам је узео по хиљаду динара. Радници не одустају. Ан гажовали су новог адоката из Крагујевца. Зато су и дошли у четвртак када су дошли и истражитељи УБОПОКа. Ад вокат је обећао да ће и он да дође, да види шта је остало од документације и шта може да учини за раднике, али се ни он није појавио. Упорни су и договарају се шта ће даље да раде. Поучени искуством пензионера из ПКБа хоће

064/25491 32

ПОВРЕДА НА РАДУ

Међу окупљеним радни цима приметио сам радни цу која је дошла са ћерком а којој је десна рука у рука вици. И за њу нико није ов лашћен у предузећу. Повређена сам 01.11. 2018. године. У Маковици сам радила шест година на свим пословима. Повреди ла сам се на машини за мл евење меса, одсекла сам три прста одмах чим сам стигла на посао. Приликом повреде нико није питао за мене, све до дана данаш њег. Тако да примања ника ква немам, тренутно сам на боловању. Дознаке редовно достављам, борићу се до краја. каже Тадић Радица. Она као и многи нема никакве приходе, инвалид је са повредом на раду и чека је неизвесна будућно ст. М.Ј. прво да пријаве скуп па да оду код Глишића, испред оп штине, као да он може нешто да помогне. Кажу да су и пријављивали јавном тужио цу али им је он рекао да не зна за Маковицу. Стварно је тешко из тужилаштва видети силосе Маковице. Сумњивом приватизаци јом је изгледа престала брига о радним правима скоро 140 радника у Маковици. А не станак жита није последица краха на тржишту већ ого љени криминал о чему реч треба да дају надлежне ин ституције. Милан Јанковић

TRGOVINSKA RADWA

dnevne@gmail.com

MIMA MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац

011/823 26 20

среда 20. јануар 2021. среда 03. јун 2020.

DNEVNIK

П И СМ О

ДЕШАВАЊА

ПРИВРЕДА Деца су се некада овако играла: Иде патка преко Саве носи писмо на врх главе а у писму пише... Али нажалост ово више није дечја игра. Писма су ових дана акту елна. Прво су стигла на мно гобројне адресе пензионера, у оквиру предизборне кампа ње СНС. Не знамо да ли је и то или само отварање фаб рике и посета председника Србије Александра Вучића Смедеревској Паланци инс пирисало помоћника предсе дника општине Младеновац Микана Миросавића да упути писмо председнику Вучићу. Иако се мора рећи да ово пи смо сигурно није писмо зах валности. Писмо је стигло, за сада на адресе пар медија и нормално освануло на фејс буку и друштвеним мрежама. Миросавић у њему подсе ћа председника Вучића да поред већ поменутих 1000 радних места код наших ком шија у Смедеревској Палан ци, да су „нове производне инвестиције уз посредовање и помоћ државе дошли у Ла заревац, Обреновац, Смеде рево...“. Такође помиње Ми нистарство привреде, Развој ну агенцију Србије, Привред ну комору Србије и све оста ле који се сете „Младеновца само пред изборе“. У писму се наводи и жал за некадаш њим младеновачким успеш ним фирмама, којих нема ви ше или је „запосленост на нивоу занатских радионица“. И на крају Миросавић упућује молбу да председник Алекса ндар Вучић „својм ауторите том помогне око довођења нових инвеститора“. И да „они који дају обећање, дају рок када ће то бити урађено“ јер Миросавић има утисак да пред председником Вучићем „сви обећавају и врло брзо забораве обећања“.

ШТА ТО СВЕ ЗНАЧИ?

Прво да очигледно сис тем не функционише јер је потребно или једино могуће да један човек може да одлу чује о подизању неке фабри ке у неком граду. Подсети ме то на виц како је подигнута Железара у Смедереву. Кажу да је Тито питао шта овде ус пева. Грожђе, рекоше а Тито понови гвожђе и настаде Же лезара. И тада послушници нису смели или нису хтели да исправе великог вођу. И годи нама је држава помагала Железару и била на терету државе тј грађана...

Да ли се Миросавић пита како ће председник Вучић да схвати ово писмо, као молбу, критику система, тужакање... И да ли ће имати времена да „баци камен темељац“ у Мл аденовац?

САМОИНИЦИЈАТИВА?

Увек се нађе неко ко ће кроз похвалу мало воде да наведе на своју воденицу. Ако неко ово писмо Миросав ића сматра самоиницијати вом или се шали или не зна довољно добро која је улога помоћника председника оп штине. „Помоћници председ ника градске општине покре ћу иницијативе, предлажу пр ојекте и дају мишљења у ве зи са питањима која су од зн ачаја за развој градске опш тине у областима за које су постављени и које им наложи председник градске општи не.“ пише на сајту ГО Мла деновац. А Микан Миросавић је именован за помоћника председника задужен за при вреду. И на том месту је ви ше година. Зашто Миросавић није написао ово писмо пре три, четири године, него са да? Има више одговора. Ни су били избори, није фабрику добила комшијска општина, место на изборној листи за одборнике... Можда све то заједно.

ГДЕ ЈЕ СИСТЕМ?

У интервју, од пре 2 годи не и 4 месеца, када још увек није претио нашем одгово рном уреднику (7. фебруара 2018. ДНЕВНИК младеновач ки број 93), Миросавић нам је између осталог овако одгово рио на питање Ипак ваше је и да доведете инвеститоре. “Ми немамо шта да понудимо инвеститорима. Друго је опш тина Јагодина. Ево ти лива да, даћу ти то... Ми припада мо Београду, не можемо ни шта без Министарства прив реде, које дирекно одлучује о великим инвеститорима. На ше је само да будемо севр вис и да им омгућимо све што им је потребно.“ Питали смо га и шта је онда решење ових пробле ма? Рекао је да је престао да верује у отварању неке фаб рике од 1000 и више радни ка, иако стално подсећам ру ководиоце из града Београда и Републике да је Младенов

цу обећано. А тада шњи градоначелник Синиша Мали обе ћао је да ће прва фабрика бити доде љена Младеновцу. „Ја сам се више определио на отварање 40 малих предузетника, који ће запош љавати 50 радника, него на једног великог који ће за пошљавати 2000 радника.“ Али је ипак и додао „Ми ћемо сигурно добити једну од ве ликих фабрика, где ћемо за послити велики број радника али нисам сигуран да је то основно решење. Основно решење је, као што сам ре као да наших 1000 малих кр ене и од њих ће сигурно 10 постати велики.“ На питање где млади људи који имају идеју за приватан бизнис мо гу у општини да се обрате, Миросавић је одговорио „Ја обично, пре свега ако је из области индустрије пружам им неопходну помоћ, савете, упуства и контакте.“ „Ја од лично сарађујем са Развојн ом службом која има стручне људе, Привредном комором. Ја сам 24 сата доступан љу дима...“ Инсистирали смо на пи тању да ли је ипак потребно да постоји стручна служба у општини која би оперативно завршавала посао око помо ћи будућим предузетницима без обзира на лично ангажо вање, ентузијазам... Одговор је био „потребно је успоста вити такав систем да уколико је некоме потребна помоћ да отвори фирму да одмах зна колику може да добије по моћ, стартап од општине, кр едит од банке, то мора да бу де без обзира да ли је ту не ки Микан, председник општи не или било ко други. Али били смо дуго времена у не ком вртлогу где су многи у свему видели себе. А ја себе нигде и никада нисам видео у било којој комбинацији. Пр етворимо у систем... Привре да не треба да буде полити чки повезана.“ И на крају после скоро 4 године на власти и 2,5 го дине од овог интервјуа да ли је успостављен систем или само једна особа одлучује на нивоу општине, Републике. И на крају се све свело на пи сање молећивог писма.

БЛОФК

ПО ЧЕМУ СЕ ДРУГИ РАЗЛИКУЈУ

На сајту општине Младе новац од 22. фебруара 2017. у делу економија нема ни је дна информација. Да ли је нерад, или уређивачи сајта не умеју да разделе области, не знамо. А о писму Микана Миросавића ни речи на сајту. Само једна посета микропре дузећу заједно са председ ником општине... Да ли то значи да општина Младено вац нема ништа са тим пис мом? А када смо већ код сајта, да видимо шта раде ком шије. Не само да гледамо где се „баца камен темељац“. У Тополи истакнут је део „Лок ације за инвеститоре“. У См едереву, посебан део је од војен за привреу где су сме штени подаци о локацији, ин фраструктури, људским и пр ивредним ресурсима, инвес тицијама, приватизацији... Не кажемо да је то све идеално али се ипак нешто ради.

У ИМЕ СВИХ ГРАЂАНА

Та тврдња сигурно не ст оји. Јер сваки свестан грађа нин зна да се тако не поди же и не гради привреда. Није потребна „герилска борба“ већ систем који функциони ше. А грађани Младеновца би сигурно волели да знају шта је помоћник председника општине Микан Миросавић радио по питању довођења инвеститора у Младеновац у претходне четири године. Ко ме се све обратио? Да ли је добио неки одговор или пре поруку? Да ли је успоставио систем (рече у интервју да је то битно) или лакши приступ инвеститорима? Да ли је от варање Центра за одлагање отпада AVECO (и опасног и неопасног отпада) тај развој ни пут Младеновца? Једино одговори на ова питања могу да буду предмет неке обје ктивне оцене рада а не неко тамо писмо. Весна Јанковић

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK среда, 27. јануар 2021. година

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

СВЕТИ САВА! Данас је дан Светог Саве. Савиндан је установљен за школску славу 1 840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. Као празник је укинут 1 945. да би 1 990. године поново почео да се слави. А ми настављамо да објављујемо текстове из 2020. године. Овога пута реч је о Постројењу за складиштење опасног и неопасног отпада и третман неопасног отпад предузећа AVECO Младеновац на простору бившег холдинга "Петар Драпшин". Прича је дуга, пратимо је од маја 2020. године. И опет је објављујемо јер како је већ много пута доказано виртуална активност преко фејсбук мреже кратког је даха и ако нема основе и подршке у реалном свету прође као трач који убрзо потисне нека друга тренутно интересантнија вест. Зато смо ми ту да стално одржавамо "ватру".

ФБ страница ОШ "Бора Лазић" Влашка

DNEVNIK

среда 27. јануар 2021.

ДА Л И З Н АМ О Ш ТА Ј Е

среда 11. новембар 2020.

ДЕШАВАЊА

Прошло је недељу дана од окупљања групе грађана, испред општине Младеновац због најављеног јавног увида у Студију утицаја на животну средину за Пројекат постројења за складиштење опасног и неопасног отпада и третман неопасног отпада - I фаза, на територији бившег Холдинга "Петар Драпшин".

Рекла сам себи да никада нећу ући у дискусију на фејс буку, јер је сматрам јаловом. Дописују се двоје, троје и ви ше људи... не слушају се, не гледају се и свако тврдоглаво брани свој став. А немоћни, без аргумента се служе и ли чном прозивком и увреда ма... Али увек када кажеш никад, деси се некад. И мени се десило пре неки дан. Мо жда има а можда и нема везе са главном темом. Али ипак ћу испричати. О свом ставу о проблему изградње построје ња за одлагање опасног и неопасног отпада писала сам од маја 2020. године у ДН ЕВНИКУ младеновачком а сада хтела или не на друш твеним мрежама. До тада сам сматрала да у ДНЕВНИ КУ младеновачком им ам довољно слободе и простора да изне сем свој став а на локација друштвеним мреж ама га објавим у уопште не електронском об треба. По лику. Игром слу ента је у чаја је једном од томе да ов опозиционих одбо акве сугес рника бившег са тије, а које зива Скупштине Мл се увек и оче аденовац засметало кују од локалне моје помињање што, иако заједнице, упућују позвани са моје стране, нису или званични представници реаговали на Пројекат Цен грађана или група грађана тра за управљање отпадом преко петиције. Појединац AVECO. Тада, у мају, требало нема ни снагу ни моћ да ути је да општина каже да ли је че на реализацију било ког Пројекту потребна израда пројекта. То би требало сви Студије утицаја на животну ма да буде јасно. Па зато су средину. Мој предлог је био се и 03.11. 2020. испред опш да опозициони одборници тине окупили Младеновчани бившег сазива упуте допис и предали петицију предсе Скупштини Младеновац и днику општине, Већу и Оде Министарству за заштиту жи љељу за урбанизам (Оде вотне средине да Младенов љење за комуналне и грађе цу таква врста постројења

винске послове). Зато се окупљају грађани око зашти те река, а не неки појединац који ће све решити сам (није ово амерички филм). А како сам већ рекла могу/морају и изабрани представници на рода, одборници да заступају интересе грађана. Зато је ових дана накнадно и под нета петиција и Скупштини Младеновца. Као и Министа рству заштите животне сре дине, Секретаријату за заш титу животне средине са до датним образложењем. Мо жда ће они да реагују. Виде ћемо. За сада је јавна расп рава, заказана 03.11.2020. о Студији утицаја на животну средину одложена и преме

штена због епидемиолошке ситуације на сајт Министар ства. Део грађана се посве тио анализи Студије утицаја на животну средину да нађу ману, законску, процедуралну грешку, ненадлежност... На ћиће је можда, али да ли је то нама, Младеновчанима циљ. Сваки пронађен пропу ст може да се исправи, поп рави, допуни, упути на одго варајуће институције... И шта онда? Моје мишљење и људи који су се бавили и баве се овом тематиком је да је ос новни циљ да Младеновчани кажу да Младеновцу није по требан овакав објекат нигде на територији наше општине, па ни у Драпшину. Што је и написано у петицији. То што је ГУПом 2020 предвиђено да се на подручју бивше фа брике Драпшин могу градити индустријска постројења, ск ладишта... не значи да над лежне службе морају да дају сагласност. Стручњаци поред обавезе да се придржавају Закона, ГУПа обавезни су и да поштују правила струке и етику. Слика је много шира него што се види из општин ске фотеље. Значи, може не значи мора. Нарочито када се зна да се управо ради нов ГУП који би требао да да, сви се надамо, нове смернице развоја Младеновца, па и другачије намене површина. У скаду са новим трендовима развоја урбанизма, индуст рије, саобраћаја а и са реал ном ситуацијом у којој се Младеновац налази.

! Ради се нов Генерални

урбанистички план Младеновца (ГУП) који би требало да да јасну слика будућег изгледа нашег града. Зато мора да га раде визионари који знају у ком правцу и како би требао Младеновац да се развија.

среда 27. јануар 2021.

DNEVNIK

ОСНОВНИ ЦИЉ

У овом, још мало важећем ГУПу (до 2020 године) Мла деновац је виђен као инду стријски град, а сви ми знамо да то давно није. Имамо и очигледан доказ. Река бив ших радника индустријских погона путује свакодневно у Београд. А бивши гиганти су празни... Некадашња инду стријска зона Центар где је била бивша кланица 7. јули постаје стамбено пословни простор. Оно што је сигурно у новом ГУПу Младеновца треба да буде јасна слика будућности нашег града и мора да га раде визионари који знају у ком правцу и како би требало да се Младено вац развија. А да том прили ком не заборави на бању Се лтерс, Кораћичку бању, Кос мај, пољопривреду, тренд чи сте индустрије... Зато, сада није ни било време да се до носе информације о локаци ји, локацијски услови за по стројење као што је AVECO. Можда ће ту, на простору би вшег Холдинга „Петар Драп шин“ у наредном периоду би ти предвиђене неки савреме ни индустријски погони, еко лошки чисте индустрије или складишта за разну трговач ку робу... у зеленилу како се то ради у свету... Само ка жем. А надам се да има не ког ко о томе размишља. Уз дам се пре свега у струку. А помало и у савест предста вника грађана... Да се вратим на почетак приче Можда ће вам изг ледати као правдање или ти

Рецимо НЕ складиштењу опасног отпада не територији општине Младеновац. доза сујете. Вама, као нашим читаоцима, морам да дам тражени одговор од бивше одборнице, шта сам ја уоп ште урадила као стручњак и грађанка општине Младено вац. Поред низа чланака ве заних за урбанизам и зашти ту животне средине објавље них у ДНЕВНИКУ младенова чком (последњих пет година), и поред дугогодишњег рада, израде магистарског рада на тему заштите животне среди не Младеновца... јесам се обраћала и институцијама. Пре свега у Младеновцу, јер сам део локалне заједнице, са Предлогом програма заш тите животне средине и бив шој и садашњој владајућој структури и покренула ини цијативу за формирање сав ета за заштиту животне сре дине Младеновца (2014. и 2016. године). Очекивано, ни ко није био заинтересован. Затим граду Београду са за хтевом да испита земљиште на олово и тешке метале у школским и предшколским установама (урађено), при медбе на Просторни план АвалаКосмај, ових дана до писи у вези постројења за складиштење опасног и не

ДЕШАВАЊА

опасног отпада и третман не опасног отпада AVECо Ми нистарству и Граду Београ ду... Дугачак је списак а није ни место за мој ЦВ. Али сам, ето сматрала да ако неко треба нешто да зна о мом ангажовању као стручњака, грађанке Младеновца то су читаоци ДНЕВНИКА младе новачког, а не политичари. Оно што је најважније наше новине, а и ја као сарадник годинама уназад изнесимо критички став на сва негати вна дешавања у друштву и дајемо простор за различите ставове. Да резимирам. Основни циљ је да грађани Младе новца кажу НЕ изградњи по стројења AVECO па да је Студија утицаја на животну средину најбоља на свету. Да кажу да Младеновац хоће и заслужује бољи развојни пр авац од складишта а можда убудуће и прераде опасног отпада. Никад се не зна как ве одлуке могу да се донесу у будућности. Зато без те јас не поруке „не складиште оп асног отпада“ нема ни побе де у овој борби за наш Мла деновац. А иначе, ја видим своју улогу у томе да своје ставове и мишљења, и као стручњак и Младеновчанка, износим у ДНЕВНИКУ младеновачком, јер ту имам слободу да иска жем свој став а верујем и да могу да искористим и снагу медија. мр Весна Јанковић дипл.инж. пејзажнне арх.

ДОПИС МИНИСТАРСТВУ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДУ БЕОГРАДУ Секретаријату за заштиту животне средине СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ МЛАДЕНОВАЦ

Достављам Вам петицију коју су потписали грађани Младеновца а поводом пл аниране јавне расправе о Студији утицаја на животну средину Центра за управ љање отпадом AVECO. Јав на расправа је била зака зана за уторак 03.11.2020. у 10 сати и истог дана отказа на. Поред наведеног у пети цији навеле бисмо да тре нутно важећи ГУП важи до 2020. године. У овом, ГУП у Младеновац је планиран, између осталог, као индус тријски град, а сви ми знамо да то давно није. Имамо и очигледан доказ. Бивши ин дустријски гиганти више не раде, погони су празни... Река радника путује свако дневно у Београд.... Нека дашњој индустријскаој зони Центар где је била бивша кланица 7. јули промењена је намена и сада је пос ловно стамбени простор. А у близини предметног прос тора Драпшин, у чијој непо средној близини се налази обданиште, стамбено насе ље, бунари за водоснабде вање... граде се тржни цен три. Оно што је сигурно у новом ГУПу Младеновца уз уважавање реалне сада шње ситуације дефинисаће се нов правцац развоја Мл аденовца а тиме и намена површина. Зато, о изградњи Цента за одлагање отпада а самим тим и Студије о утицају на животну средину не би требало одлучивати док се не реши претходно питање, а то је израда но вог ГУПа Младеновца. ... За младеновачку Скупшти ну написано је још: Предлажемо да Скупштина Младеновца донесе одлуку да се све покренуте проце дуре и донешена решења у вези одлагања опасног от пада повуку док се не доне се нов ГУП, који ће, надамо се, бити у складу са одржи вим развојем уз уважавање приципа заштите животне средине као и мишљења грађана Младеновца. Контакт особе: Весна Јанковић Мирјана Миливојчевић

DNEVNIK

среда 27. јануар 2021.

РА Д И БУД УЋ Н О С ТИ

среда 18. новембар 2020.

ДЕШАВАЊА

Инспирисана изјавом председника општине Владана Глишића урадила сам преглед догађаја везаних за Пројекат Центра за управљање отпадом AVECO (складиштење опасног и неопасног отпада и третман неопасног отпада I фаза). А све у циљу да убудуће не дођемо у ситуацију да се због несхватања озбиљности ситуације не реагује на време.

Прошла недеља је била у знаку Центра за управљање отпадом AVECO. Најзад се огласила општина Младено вац. Председник општине Владан Глишић је у делу ин тервјуа изабраним медијима изјавио да се и општина не слаже да се у Младеновцу складишти опасан отпад. Што је сигурно позитиван сл ед догађаја. И сви грађани Младеновца се сигурно на дају да прича о опасном от паду на територији општине Младеновац више неће бити актуелна ни по садашњем ни по неком будућем Генерал ном урбанистичком плану Младеновца (ГУП). Зашто ст ално потенцирам на ГУПу? Па откада је ова тема акту елна, а има више од пола године инсистирам на пита њу који је развојни правац Младеновца, да ли је то ск ладиште опасног отпада или туризам, пољопривреда, чи сте технологије... И то је кљу чно питање на које треба да одговоре челници општине и Скупштина општине пре до ношења новог ГУПа. А о то ме ни речи није било у сао пштењу председника општи не (како сам ја могла да видим).

Председник општине Владан Глишић је у делу интервјуа изабраним медијима изјавио да се и општина не слаже да се у Младеновцу складишти опасан отпад. А ево које су нелогично сти у вези AVECА: 1. Зашто се председник опш тине није обратио свим гра ђанима преко свих медија које Младеновчани могу да прате? Наставља се дискри минација нашег ДНЕВНИКА младеновачког који је од са мог почетка, од маја месеца пратио планирану реализа цију Пројекта за складиште

ње опасног и неопасног отпа да и третман неопасног отпа да I фаза. Ова тема интере сује све грађане Младеновца и председник општине је мо рао да се обрати саопште њем или да организује кон ференцију за штампу. Али, на конференцији за штампу би можда била и нека непла нирана питања... 2. Глишић је искористио ин тервју да каже да се ради и о политици, да маше дописом који је упућен Скупштини а не њему и изјави да су ко ришћени исти потписи за две петиције... Тако да смо мора ли прво на фејсбуку а сада и у новинама да дамо додатно обавештење: ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ Нема политике у акци јама које су предузете за сп речавања изградње постро јења за складиштење опас ног и неопасног отпада и тре тман неопасног отпада фи рме AVECO. Једини циљ је рећи НЕ складиштењу опа сног отпада у Младеновцу. Петиција је састављена и потписана 3. новембра, ка да је био заказан јавни увид у Студију утицаја на животну средину и предата је пред седнику општине, Већу и Од ељењу за комуналне и гра

ђевинске послове. Улога Скупштине у до ношењу одлуке о складиште њу опасног отпада може бити пресудна. Зато што је петиција накнадно достав љена Скупштини уз њу је достављен и допис којим се значај Скупштине посебно наглашава. Значи нема раз личите петиције са истим списком него једне петиције и један одвојен допис са два нова контакта. Између осталог у допису је писало: Предлажемо да Скупштина Младеновца до несе одлуку да се све пок ренуте процедуре и донеше на решења у вези одлагања опасног отпада повуку док се не донесе нов ГУП, који ће, надамо се, бити у складу са одрживим развојем уз уважа вање принципа заштите жи вотне средине као и миш љења грађана Младеновца. Весна Јанковић Мирјана Миливојчевић Уколико је општина од са мог старта била против про јекта AVECO зашто 3.11. ка да је заказана и отказана ја вна расправа о Студији ути цаја пројекта AVECO на жи вотну средину, када се пи сала петиција и прикупљали потписи испред општине није изашао неко од челника оп

штине, ако није могао сам председник и окупљеним гр ађанима саопштио да је оп штина већ доставила Минис тарству заштите животне ср едине „низ недостатка“. За што нам, као заинтересова ним грађанима јавно не са општи шта је написано у том допису? Можда јесте досадно али треба испратити ток догађаја. Одељење за комуналне и грађевинске послове ГО Мл аденовац 18.12.2019. издало је Информацију о локацији фирми AVECO, за „реконст рукција објекта за складиш тење отпада“. Дана 16.03.2020. исто Оде љење издало је Решење и одбацило захтев за изда вање локацијских услова пр едузећа AVECO за „реконс трукцију, адаптацију и сана цију и пренамену објекта ли вница „Сиви Лим“ у објекат складиштења отпада, јер ни су испуњени „формални ус лови“ и уз могућност откла њања утврђених недостатака и подношења усаглашеног захтева. След догађаја је из давање Решења о издавању локацијских услова предузе ћу AVECO од стране Одељ ења за комуналне и грађе винске послове 14.04. 2020.

среда 27. јануар 2021.

Министарство за заштиту животне средине је 22.04. 2020. обавестило јавност и заинтересоване органе и ор ганизације о захтеву о одлу чивању о потреби израде Ст удије утицаја на животну ср едину Пројекта Центра за уп рављање отпадом AVECO. У ДНЕВНИКУ младеновачком (број 191 од 20.05.2020.) об јавила сам текст да се према Пројекту, који је иначе био свима доступан планира у Драпшину складиштење чв рстог, течног, муљевитопас тозног опасног отпада... и по ставила питање “Да ли смо овако замишљали развој Мл аденовца?“. А у следећем броју (број 192 од 27.05. 2020.) објављен је текст „Уп рављање ризиком?!“ Позва ла сам лично и неке тадаш ње опозиционе одборнике да реагују и упуте допис Скупш тини општине Младеновац и Министарству у коме би на вели да оваквом постројењу није место у Младеновцу. Али реакције није било. Оп штина се на овај позив огла сила и послала допис Ми нистарству, како је мени познато (нисам имала увид у допис) да је Студија утицаја на животну средину потребна за постројење AVECO. Логичан след је и Реше ње о одбацивању издавања грађевинске дозволе које је 01.07.2020. издало Одељење за комуналне и грађевинске послове. Разлог је „нису

EVA

[TAMPARIJA

DNEVNIK

испуњени формални услови“ због уочених недостатака... спровођења поступка проце не утицаја на животну сре дину, главни пројекат зашти те од пожара... У поуци о правном средству пише као и увек да уколико „подносилац захтева отклони утврђене недостатке и поднесе уса глашен захтев најкасније у року од 30 дана...“. Нигде не пише да се било ко не слаже са Пројектом складиштења опасног и неопасног отпада и третманом неопасног отпада у бившем Холдингу „Петар Драпшин“. Да подсетим Пројекат је јаван и доступан и могао је да се види од 24. 4.2020. И у њему све пише о складиштењу опасног отпа да.

Надамо се, да ће нов ГУП бити у складу са одрживим развојем уз уважавање принципа заштите животне средине као и мишљења грађана Младеновца. Министарство за заштиту животне средине је 01.09. 2020. обавестило јавност и заинтерeсоване органе и ор ганизације да је овај орган

ДЕШАВАЊА

донео Решење којим се од лучује да је потребна проце на и утврђује обим и садржај Студије о процени утицаја на животну средину за пројекат – Центар за управљање от падом „AVECO“ (складиште опасног и неопасног отпада и третман опасног отпада I фаза). Решење је доставље но и Управи ГО Младеновац Одељењу за комуналне и грађевинске послове. Инте ресује ме да ли је тада оп штина реаговала и рекла НЕ опасном отаду у Младенов цу. Јавност се покренула тек када је објављено да ће ја вни увид у Студију процене утицаја на животну средину Центар за управљање отпа дом AVECO бити 03.11.2020. године (објавили смо позив у броју 2011 од 21. октобра 2020.) а у броју 212 од 28. октобра 2020. опет постави ли питање „Опасан и неопа сан отпад“ да ли је то Мла деновцу потребно. Ни тада општина није реаговала. Да љу причу надам се да сте испратили. Грађани су се 03. 11.2020. окупили испред оп штине да искажу негодовање због планиране изградње по стројења за складиштење опасног отпада AVECO. На писана је петиција, руком, емотивно (у целости смо је објавили) и послата предсе днику општине, Већу и Оде љењу за комуналне и грађе винске послове. Као што смо већ рекли нико се није обра тио окупљеним грађанима. Као и увек у ДНЕВНИКУ мла деновачком сам објавила текст „Да ли знамо шта је основни циљ“ позивајући се на допис упућен Скупштини ГО Младеновац, Министар ству за заштиту животне ср дине и Секретаријату за заш титу животне средине... и опет нагласила значај ГУПа за будући развој Младеновца а тиме планирање намена површина. У међувремену се

огласио председник општине и рекао да је општина реаговала пар дана пре него што је требало да буде јавна расправа. Зар не би требало да сви грађани виде и чују шта је то општина написала Министарству и када? Уједно је, каже председник општине Глишић, и заказан састанак са Министром па би био ред да поводом тога председник да саопштење за јавност, свим медијима а не само одабраним. Зашто све ово пишем? Пре свега морам да кажем да ми је драго да постоји општа сагласност да се у Младеновцу ни сада а ни убудуће неће складиштити опасан отпад. Што је на крају и био циљ свих акција. Али да се не би сличне ситуације десиле мора да се зна истина, да сви документи (нпр дописи Министарству) буду транспарентни и вид љиви свим грађанима, па и онима који су наши читаоци. Иначе сви горе наведени до кументи су јавни, али што рекоше људи из струке и праксе процедура је компли кована и не мора да је зна сваки грађанин, па је зато одговорност људи који раде у општини вишеструко већа. Треће нема потребе да се етикетира било ко по поли тичкој линији уколико нам је заједнички циљ да у Младе новцу нема складишта опа сног отпада. Нема потребе ни да се наводе паушални подаци када већ постоје тачни. И на крају људски је грешити али човек призна грешку и исправи је без по требног оправдавања. Написала сам све ово ради истине јер без ње нема ни исправног будућег рада. Овог пута је у питању AVECO. Па је најбоље да се из тога извуче поука да у будуће не би било нешто друго... мр Весна Јанковић дипл.инж. пејзажнне арх.

064/25491 32

dnevne@gmail.com TRGOVINSKA RADWA

MIMA

MIRJANA Bovan 011/823 26 20

Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац