Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK среда, 28. јул
2021. година / број 240
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
Иако током свог живота није био признат као песник, онако како је заслужио, Миодраг Петровић Сељанчица је оставио неизбрисиви песнички траг у српској поезији. Његове песме се још увек, пуног срца и љубави певају. Од најпознатије Играле се делије, преко Дуњо моја, Не лудуј Лело...
фото: Олга Лекић
ИСТОРИЈСКА ПРАВДА
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ НА ТРГУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
DNEVNIK
среда 28. јул 2021.
ВРАТИТЕ ТРОТОАРЕ ПЕШАЦИМА
Већ смо писали и најав љивали теренско истражива ње паркирања на уличним и вануличним паркиралиштима за потребе израде „Студије паркирања у Младеновцу“. Истраживање је спровело ЈКП „Паркинг сервис Младе новац“ од 10. до 15 јула 2021. године. Још увек нису објав љени резултати, а ја сам као одговоран грађанин електро нским путем попунила ан кету. И како у наслову овог тек ста пише поручила – вратите тротоаре пешацома. Нећу овога пута писати о неправи лном паркирању о потреби да се заустави возило било где због чувеног “да тетки однесем лек” већ о урбанис тичким и архитектонским ре шењима јер је паркирање да леко комплекснији проблем него што се то само законом може регулисати. У малим градовима као што је Младеновац више од 60% кретања чини пешачки саобраћај. За то су у урбани стичким и архитектонским плановима предвиђени тро тоари одређене ширине, који би требло да задовоље пот ребе пешака. У уџбеницима из ових области разматране су разне могућности, и пот ребне ширине тротоара за мимоилажење два или више пешака, мајке са дететом у колицима, инвалида, стари јих особа... А све се то у плановима усклађује са бро јем становника и фреквен цијом пешака у одређеном делу града. Макар би треба ло. А верујем да јесте. Успут се водило рачуна и о значај ним објектима (Музеј, Центар за културу, општина, парк, споменици...) и потреби сло
ДЕШАВАЊА
станица, колица, истовара утовара робе... Изгледа као да су пешаци изгубили битку, али не само због простора већ пре свега због новчане добити. О бициклистичком саоб раћају да и не причам, он из гледа ни у каквим плановима за реалиизацију не постоји. Иако би могао једним делом да растерети аутомобилски саобраћај... Бициклистичке стазе нису предвиђене а и где би када су тротоаре а и делове саобраћајница (зад њи делови аутомобила “ви се” на делу саобраћајнице) заузела паркинг места. А оне
бодног простора ради окуп љања као и о сагледивости и визури тих објеката. Али приоритет из године у годину преузимају, не бих рекла само аутомобили већ паркинг простори који се наплаћују. Све је више тротоара које је заузео паркинг сервис. Ис тина дозволу су добили од надлежних служби у општи ни, које се руководе само ми нималним потребама пеша ка. Уместо да се град уређује по мери човека, уређује се по мери паркинг места (наплата и добит), уз што мање улага ње. Потребно је само пар ки лограма беле фарбе. И лице које контролише... Многи ће се питати а где онда да се паркира сав тај свет када нпр петком, када је пијачни дан нагрне у центар Младеновца. Па једноставно, на пример у изграђеним јавним гаражама, има и монтажних, на слобод ном простору по ободима це нтра. Али за то није довољ но само неколико килограма фарбе већ озбиљна студија, пројекат, реализација... Коме то треба? Паркинг служби си
Пројектована јавна гаража у једном малом месту у Србији гурно не, јер и овако без ула гања убира приход, али зато грађанима Младеновца сигу рно да. Само погледајте пра вце од Музеја до ОШ “Мом чило Живојиновић”, успут по ред Зелене пијце и Цркве... па паркирана возила дуж улице Краља Александра Обреновића, Краља Петра Првог, Краљице Марије, Ја ше Продановића... урбано језгро града. Гурамо се из међу аутомобила, аутобуских
које би то требало да инте ресује, челнике општине или не знају или су им позитиван финансијски извештај ЈКП “Младеновац” и запошљава ње партијских "кадрова" бит нији од грађана. И тако на крају приче жи ви се у лажној представи да се развијеност града мери гужвама уместо уређеним саобраћајем... мр Весна Jанковић
ИЗВЕШТАЈ МУП-a У претходном периоду на територији ГО Младеновац извршено је једно кривично дело насилничко понашање и против осумњиченог за ово дело биће поднета кривична пријава. Против две особе биће поднете кривичне пријаве због постојања основа сумње да су извршиле кривично дело неовлашћено држање опојних дрога. Догодила се једна саобраћајна незгода са материјалном штетом.
среда 28. јул 2021.
DNEVNIK
СЕТИЛИ СЕ
После објављених сли ка клацкања у “језеру” у ул ици Браће Баџак председ ник општине Младеновац Владан Глишић и директор ЈКП „Младеновац“ Владета Лучић обишли су ту улицу. Повод су били радови на изградњи канализационе мреже у делу те улице. Радове изводи младенова чко Комунално предузеће, а финансирају се из буџета општине. „Изградњом нове мреже и прикључењем станара ко ји живе у стамбеним објек тима 25, 27 и 29, биће ре шен вишегодишњи проб лем који становници овог дела улице имају са меша њем кишне и фекалне ка нализације, до чега долази услед великих атмосферс ких падавина.“ Председник Глишић је додатно објаснио да се велике количине воде
ВЕЋЕ
Одржана је 30. седница Већа општине Младеновац на којој су разматрани и усвојени Предлог решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве, Предлог програма Спортског савеза Мла деновца за 2021. годину (трећи квартал) "Пролећни и јесењи део такмичења у 2021. години". Тако ђе је усвојен и Предлог одлуке о избору пројеката удружења при јављених на јавни конкурс за до делу средстава за финансирање или суфинансирање пројеката из области унапређења безбедности саобраћаја на путевима на под ручју општине Младеновац које реализују удружења. О.М.
„сливају из правца гробља и ДИСа, преко улице Шкот ских сестара и Космајске до овог дела улице Браће Ба џак који представља најни жу тачку и долази до скуп љања воде на једном ме сту“. И потврдио “да се до
ВРТИЋ
сада фекална канализација из ових зграда изливала у кишну што је представљало велики проблем“. Када се заврши нова мрежа која ће имати већу пропусну моћ и постављањем новог слив
МАКИШ МЛАДЕНОВАЦ
ника, биће спречено изли вање канализације. А када се грађана прикључе на ову канализациону мрежу биће успостављено нормално функционисање. РД, ГОМ
Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда убрзано ради на изградњи цевовода који ће повезати насеља Гроцку и Врчин са регионалним водо водом Макиш Младеновац. Као што сам обећао нижи делови Ритопека биће повезани на регионални водовод у новембру, а виши делови на пролеће следеће године. Гроцка и Врчин биће прикључени на регионални водовод у марту наредне године, а наредних недеља расписујемо тендер за изградњу одвојака за Пударце, Умчаре, Дражањ и Камендол који ће моћи да користе градску воду у марту 2023. године. рекао је Весић. БГД
U
3
ДЕШАВАЊА
ОБЈЕКТИВУ
Заменик градоначелника Го ран Весић је рекао да је Град иза брао извођача за још седам врти ћа а међу њима и у Младеновцу. Вртићи ће бити завршени до про лећа 2023. године. На тај начин Београд више неће имати листе чекања. www.beograd.rs
Centar za edukaciju
Nikoli} - Logoseum
МЛАДЕНОВАЧКИ ГРАДИТЕЉИ
У ове летње спарне дане Младеновац је постао познат не само по несташици воде, поплавама већ и по градитељским вештинама. Поред надвожњака који се гради као Скадар на Бојани осванула је и фотографија стамбене зграде у ул. Краља Петра Првог која је никла изнад трафостанице. Ево неких коментара: Из рубрике архитектонска и градитељска чуда Србије, за данас издвајамо следеће зграда која је направљена око трафостанице и нико не види никакав пробем у томе! Навикли смо се да се с времена на време појаве надоградње за која не постоје логична објашњења, да не причамо о естетском моменту или томе колико су небезбедне, али случај из Младеновца је прича за себе.
Психолошко саветовање
- индивидуално - терапија парова - породична терапија Јелена Тољевић дипл. психолог и психотерапеут 065/604-9395, psihodiliste@gmail.com
4
DNEVNIK
среда 28. јул 2021.
ЗВЕЗДЕ ПИШЧЕВЕ ДУШЕ КУЛТУРА
"Јер тамо где читалац очекује праволинијску, забавну и растерећујућу причу, наилази на дело апсолутно неупитне уметничке вредности." - Биљана Голић . У уторак, 27. јула 2021., у свечаној сали "Елси Инглис" представљен је роман епске фантастике "Украдени бог" аутора Немање Д. Павловића. А сам аутор је најавио: “У са радњи са Јасмином Чабрило чија организација и било који уметнички покрет никада нису заказали, одржаћемо промо цију књиге "Украдени бог" и представити издања Аутосто перског водича кроз фантас тику и отворити Трибину Зани мљивих Младеновчана“. Исп ред издавача Аутостоперски водич кроз фантастику гости су били Биљана Галић и Мира Сатарић. И није могао да се изабере бољи почетак трибине од ро мана из сфере фантастике. “Занимљиво и другачије него што смо навикли” како рече на почетку Јасмина Чабрило. А затим је прочитала део ко
ментара Милоша Михајлови ћа: “Украдени бог нуди нам разигран стил и раскошну па лету боја – свет који врца ма гијом и светлошћу, плени исто временом луцидношћу и луц кастошћу. Роман, који радњом припада епици као роду, дубоко је проткан лириком, са заступљеним и бројним поет ским вињетама. Одлука коју Еурон треба да донесе, суд бина која му је наметнута и еп ска борба са којом се суочава испреплетана је са ...“ Презентација је текла уз лагани разговор између уче сника трибине. Исто тако лага ним језиком Немања саоп штава у роману сурове ствари. На питање како то успева Немања одговара да је роман била прилика да тачно каже све што је мислио и желео а да не буде суров и не повреди никога.
Публику је интересовало и против чега се главни јунак бори. Против, против самог себе. одговорио је Нема ња и додао Књига говори о човеку и његовој унутраш њој борби.. А на питање одакле назив романа и да ли је наслов метафоричан и ко краде бога, Немањин од говар је једноставан “на слов је буквалан”. А за тим је појаснио да је бог ук раден јер је човечанство упла шено и зато је склоњен... Ос тало мора да се открије када се прочита књига. Немања нас је подсетио о значају речи и читања јер како ћемо да о нечему размиш љамо ако за то нема реч. И вратио нас на Орвелову 1984. годину где се сваки дан брише понека реч са циљем да се
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ петак 30. и субота 31 јули, недеља 01 . август у 18:00 часова Неукротиви Спирит у 20:00 часова Авантура у џунгли
КОСМАЈ НОЋУ
КОНЦЕРТ БРАЋЕ ТЕОФИЛОВИЋ понедељак 2. август у 21часова Улаз слободан
На Космају је обележена ноћна стаза, која полази од чесме и ту се и завршава. Биће и музике мало, и дружење субота 31 . јули Полазак у шетњу је у 21 :00 Скуп је на паркингу код игралишта. Чеоне лампе су обавезне
избрише и реч сло бода А све из гледа иде у правцу да се из света речи пређе у свет слика. Да ли то зна чи да нас у будућности чека борба да сачувамо речи или као у Врлом новом свету право да се сауочимо са ри зиком а не да се предамо само задовољству. А све је то једна врста контроле. И на крају није ни битно да ли фантастика прича о про шлости или будућности, битна је порука.
РДМ
среда 28. јул 2021.
DNEVNIK
СЛОБОДА(Н)
Идеја о расељавању Срба са подручја Независ не Државе Хрватске јавила се одмах после успостав љања НДХ. Немци су већ 6. маја одржали у Грацу конференцију о пресељењу 260.000 Словенаца са под ручја Доње Штајерске на по дручје Србије. Томе се по слу требало приступити од мах. После тог састанка у Грацу одржана су још два састанка у Београду поло вином маја. Међутим, после та два одржана састанка дошло је до наглог преок рета у немачким планови ма. Тако је 4. јуна у не мачком посланству одржана конференција на којој су при суствовали с немачке стране Зигфрид Каше, немачки оп уномоћеник у Загребу, а са стране НДХ Славко Кватер ник. На састанку је догово рено да се Словенци из Штајерске преместе у НДХ, а Срби из НДХ у Србију у раздобљу од 4. јуна до 31. октобра 1941. године. Депор товање је требало бити обављено у три таласа. Први је требао трајати од 7. јуна до 5. јула, други између 10. јула и 30. августа а трећи од 15. септембра до 31. окто бра. Прво су исељавани со лунски добровољци који су насељени на подручју НДХ после Великог рата, па српски свештеници а затим трговци, занатлије, сељаци... Из Бјеловара је, око 1. августа, на подручје Младе новца возом стигло 10 поро дица од којих је пет смеш тено код породица у Коваче вцу а пет у Међулужју. Поро дица Облучар је смештена у Међулужју а мукотрпан пут од пре 8 деценија за Дневник прича Слободан, који је ро ђен у Међулужју. Интересантно, једино је бјеловарска општина купила у логор па су онда слали за Србију. Ми смо били источни део, тамо према Грубишном Пољу а у грубишнопољској општини су дођу, купе и од мах на железничку станицу. Моји су били у логору од 14. јула до, ту првих дана ав густа. Јер мати је рекла кад су дошли у Међулужје десети дан је мене родила, то је био 15. август.
Да ли знате како је то изгледало?
Да, да, дошли су, камион пун усташа а било их је и у цивилу и распоредили се код
5
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
десет породица. Десет поро дица је исељено. Дошао је воз у Београд и причали су стари да је неко од полити чара у станици Топчидер од ржао кратак говор. Неко је прогнозирао да је он био Не дић. Углавном рекао је, људи дошли сте овде, бићете рас поређени код породица, не мојте се у ништа мешати, ни ко вас дирати неће. Тако је било. Воз је стигао у Младе новац, на некој пољани су изишли, долазе људи са ко чијама и ајде... Ми смо били код породице Арсенијевић, Бутоња, ту сам рођен.
Јесу ли вам причали како је било у Међулужју?
Па људи су дочекали, не може боље. Али рат, па онда то пратила '42. неродна годи на. Кажу о Ивањдан да иду Циганке, неке додоле, да пе
Породица Облучар 1 942. у Међулужју
вају песме да падају кише. Док она испева, кажу дома ћин извуче канту воде па ба ци за њима. Брат је већ имао шест година а та тетка Анге лина, где смо били, је имала четворо деце. Мужа није имала. Она петком оде у Младеновац а шта је јадна имала за продат, и купи једну јабуку или крушку и када се врати кући сече на шест де лова и прво мог брата зове, Никола дођи. Шта ћеш, кад је немаштина била велика.
та?
Ту сте били до каја ра-
Не. Били су ту моји до '43. Онда су отишли у Банат који су држали Швабе. Они су организовали ратарскопо вртарску производњу а нису
имали раднике. Неко им је рекао да има у Шумадији људи из Хрватске, претежно сељаци. Они хоће и знају ра дит. Онда су многи прешли тамо, између Овче и Панче ва. Ту су били салаши и ту смо дочекали крај рата. Чим су пруге оспобљене сви су се вратили на своје имање. Ми смо се вратили у Бјеловар, село Чађавац, за то време то је било велико имање.
И после пола века опет селидба.
Пред рат ми се удају две ћерке. У априлу почео рат и једна ћерка и зет оду у Хртковце. Друга ћерка дошла у Младеновац. Тамо смо ос тали ја и супруга, деца отиш ла, ми ко без душе. Онда '95.
наиђе нека несретна замена за мене, за околину Сомбо ра. Ја мењам. Био сам у си туацији да урадим то и да изгубим много или да оста нем тамо и да изгубим све. Сад село тамо остало пусто. Мати умрла тамо у Бачкој а отац за две ипо године. Онда 2011. године супруга оболи, шлог и инфаркт. Продам ја тамо и купим ову кућу у Рај ковцу. Ја сам имао вољу да идем у Срем али ћерка ми ради ту, у Дому здравља. Стар сам, увек ти треба неш то. Супруга након две године умрла и остао сам сам. Чудни су путеви. Слобо дан је рођен у Младеновцу и после 80 година овде је на шао и свој мир. У дворишту башта, црвен парадајз, вино ва лоза, каже црно грожђе које се не прска. Засадио и шљиве, Чачанке ране и ле потицу, лепотица ове године први пут родила. У Хрватској му остало пет хектара зем ље, обрађује рођак, ал пусто село. На поласку ми даје ли тар ракије, захвалим му се, кажем да сам и ја произво ђач. Убеђује ме да је њу пекао тамо, сад има преко 30 година, а то се не одбија. Шта све прође за 30 година. А тек за 80, цео живот. Доб рог је здравља тако да ће још дуго да борави у Рајков цу и надам се да је са селид бама завршио. Милан Јанковић
6
М
DNEVNIK
среда 28. јул 2021.
И Г РА Л Е С Е Д Е Л И Ј Е КУЛТУРНО ЛЕТО
анифестација "Играле се делије" одржана је у недељу 25. јула у родном селу Миодрага Петровића Сељанчице. И како су рекли из КУДа “Вој вода Јанко Катић 1896” “Спо ртска такмичења, промоција литерарних радова и култур но уметнички садржај упри личили су програм, како и доликује, а у част једног сјаj ног песника и учитеља. На обострано уживање, публике и играча, извођачки ансамбл нашег друштва извео је Вла шке игре и игре Врањског по ља“. У простору цркве Св. Ве ликомученика Димитрија у Великој Иванчи промовисан је Зборник награђених и пох ваљених радова на петом
књижевном конкурсу на тему "Све док је твога благог ока". Поред радова са конкурса који се организује у част песника Милорада Петрови ћа Сељанчице представље на је и књига песама Душице Радосављевић "Мали приру чник за чување душе". У дворишту основне шко ле организовано је финале турнира у малом фудбалу и такмичење у надвлачењу ко нопца. Музика, песма и игра
одјекнули су у вечерњим ча совима. Организован је кул турно уметнички програм у коме су учествовали "Абра шевић" и "Фабрике резних алата" из Чачка, вокални со листа Тамара Ковачевић и КУД "Јанко Катић" из Младе новца. Организатор манифеста ције “Играле се делије” је истоимено удружење, цркве на општина великоиваначка а покровитељ је општина
Младеновац. Иванча у овим данима оживи. Око школе и цркве окупљају се не само мешта ни већ и гости из других села. Једино ми је жао што на неки начин није сачуван макар део старе школе јер увек постоји интересантно и креативно архитектонско ре шење. РДМ
среда 28. јул 2021.
С Е ЉАН Ч И ЦА М илорад М. Петровић Сељанчица као и мн оги уметници, остао је упамћен по можда и где где тривијалнијим бисе рима из своје заоставштине. Познат је био по надимку Се љанчица. А има ли бољих и лепших комада од гласови тих „Играле се делије насред земље Србије" и „Јесен сти же, дуњо моја". А мало ли је и то. У Великој Иванчи Петро вић је завршио основну шко лу, као гимназијалац упознао је потмулу светлост Београ да, да би се потом, преселио привремено у Алексинац, ка да је уписао Учитељску шко лу. Другари, а и они који га нису баш много мирисали, знали су га по шумадијској народној ношњи коју је радо облачио; они из ближег круга знали су да испод кошуље носи јединствену амајлију, платнену врећицу с груме ном подкосмајске земље из родне Иванче. Књижевно путешествије Милорада Петровића почи ње последњих година 19. ве ка, у време кад је на живо тном заласку био још млади великан наше прозе Свето лик Ранковић. Пажњу је при
7
DNEVNIK
КУЛТУРНО ЛЕТО
вукао песмама посвећеним Ружи Кнежевић. Поезија је уродила плодом убрзо су се узели, па су онда заједно, као учитељи, радили по шко лама, сељакајући се од села до села. Осим писања пое зије, Петровић је већ у том периоду почео да преводи песме и прозу за децу са ра зних језика. Преводио је са француског, руског, пољског, чешког, словачког, словенач ког и бугарског језика. Већ донекле познат по својим лирским уздасима („лане моје", „девојче, вра же"), Петровић је свој прави књижевни деби имао 1902. године, кад је у Београду об јавио прву збирку песама, под насловом „Сељанчице". И тако кроз живот су се ређале песме које се и данас певају: „Мој дилбере, рођо моја", „По градини месечи на", „Не лудуј, Лело", „Зару дела шљива ранка". Петровић је умро је у 46. години, у немаштини. Сахра њен је на Топчидерском гро бљу, о државном трошку, без надгробног споменика. Да нас има поменуту бисту у Младеновцу. ДМ
К УЛ Т У Р Н О Л Е Т О
Недеља 1 .8.2021 .
у 9 часова манастир "Павловац" у Кораћици дан Деспота Стефана Градска општина Младеновац у 17 часова градски парк V дечији летњи карневал Градска општина Младеновац
Понедељак 2.8.2021 .
у 14 часова Музеј града Београда одељење Младеновац Отварање изложбе "Археолошко наслеђе
Младеновца од раног средњег века до раног модерног доба" Градска општина Младеновац и Музеј града Београда
у 16 часова Центар за културу и туризам Свечана академија Градска општина Младеновац у 20 часова Плато испред Градске општине Младеновац Музички програм Градска општина Младеновац РДМ
8
Прича о Весни
DNEVNIK
среда 28. јул 2021.
РЕАГОВАЊА/УДРУЖЕЊА
Н АШ А КУЋ А
Удружење МРО "Делфин" реализује пројекат "Наша кућа", који је подржала општина Младеновац. Монтесори радионице, групне едукативнокреативне активности, ране интервенције деце млађег узраста, као и саветодавни рад са породицама...Ту смо за вас! написали су на својој фејсбук страници представници удружења "Делфин". ДМ
ШАХОВСКИ ТУРНИР
ЗА СЛЕПЕ И СЛАБОВИДЕ
О како је некада лепо би ло, како сам била срећна и вољена. Мојој појави сви су се радовали, деца, одрасли људи, животиње… Доносила сам после хладне и туробне зиме, радост, зеленило, рас кошне боје цвећа. Нисам ни сањала да ће се ускоро све променити, полугласно шапу тала је богиња Весна. А онда се десило нешто неописиво лоше, због људских грешака и немара. Дошла су страшна, страшна бића и донела, мрач но доба. Људи су уплашено гледа ли, свесни своје немоћи. Раз мишљали и шапутали: „Шта смо то згрешили, да ли смо ми криви за све? Да ли смо увредили велику Мајку при роду и нашу вољену Весну?“ Као ехо из далека чули су речи од којих су занемели. „Клима се променила, кли ма, људи су криви…” Смењивале су се велике воде, снажни ветрови, ужаре ни пламенови због суша, гу тали су све пред собом. Уни штена су житна поља, шуме. Сунце се готово није видело од тамних и густих облака. Та ко је настала све већа и већа глад. На усамљеној стени, сак ривен од свега и света, дечак је тужним очима и гладног стомака посматрао пусту до лину. Није му било јасно шта се дешава. Одједном у дуби
ни лепих очију појавила се искра наде. Сетио се речи своје баке. „Морамо да се молимо и помогнемо да се наша вољена богиња Весна врати и спаси нас.“ Весна је била заробљена, прогнана, далеко, далеко од очију људи, тужна и сама. Ни је могла да разуме, зашто се то десило. Била је једно од најомиљенијих божанстава, весник пролећа. Доносила је радост и означавала одлазак зиме. Смењивала је владави ну зиме, хладноће, мрака и смрти, чији је симбол била мрачна и увек намргођена бо гиња Морена. На тренутак у њеним мислима појавили су се ликови њених пријатеља Геровита, бога рата и сунца, и Стрибога, бога ваздуха. Да, помислила је Весна одмах из ових стопа, мора да крене и замоли их за помоћ. Љубав према људима ће јој показати пут. Била је сигурна да ће јој помоћи да врати радост, топ лину и наду у срца људи и да ће све бити као некад, да ће људи схватити колико морају да поштују мајку Природу и брину о њој. Она ће поново постати највољенија богиња. Текст и илустација Олга Лекић https://belegbg.wordpress.com/ 2021/07/17/olgalekicpricao vesni/
У организацији Међуопштинске организације савеза слепих и слабовидих Србије Младеновац традиционално се организује шаховски турнир за дан општине Младеновац. Турнир ће се одржати у понедељак 2. августа 2021. године са почетком у 10 часова у ресторану Василић и пријатељи. На турниру ће учествовати до 20 учесника из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца и шах клуб "Напред" из Београда. РДМ
" Б А Л К АН С К И С УС Р Е Т И " MADE IN KOVAČEVAC У "КОРОНА" ИЗДАЊУ
2 0 - 2 2 . А В Г У С ТА
EVA
[TAMPARIJA
0 6 4 /2 5 4 9 1 3 2 d n e v n e @g m a i l . c o m
среда 28. јул 2021.
DNEVNIK
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
СЕЋАЊЕ Н А ХРАБРЕ БОРЦЕ
Годишњица пробоја Сремског фронта (4)
Битка је вођена 1 75 дана, од 21 . октобра до 1 2. априла 1 945. године а са обе стране учествовало је око две стотине педесет хиљада војника.
А како га је доживела Ср бија најбоље сведочи запис Васе Казимировића. “Кад је, најзад, светско крвопролиће било завршено у Србији су од радости због победе над окупатором биле јаче и вид љивије уцвељеност и туга за погинулим, како у рату про тив окупатора тако и онима палих у грађанском рату ме ђу самим Србима. Као и 1918. године када је захва љујући војним победама Ср бије створена Краљевина
Срба, Хрвата и Словенаца тако и 1945. године када је одлучујућим доприносом Ср ба формирана федеративна Југославија (на принципима АВНОЈа у Јајцу), у Србији није било довољно платна да би се на свим кућама окачи ли црни барјаци у знак жало сти и туге.
ПАРАСТОСИ, КУКЊАВА, ЗВОНЕ ЗВОНА...
На гробљу у Великој Ива нчи – црнина, плач и туга,
ретко да је било куће а да неко није настрадао, умрли це. Били смо мали, сирочи ћи, ја и млађи брат Миољуб. Мајка Радмила и баба Цвета (мајкина мајка) водиле нас двојицу на гробље. Као деца, још нам звоне звона, тако нам изгледало и то је било наше детињство. Као писац ових редова, највише сам са знавао од мајке о Сремском фронту и страданији омлади не што сам у почетку описао према казивањима мајке Ра
СТР
КАФЕ КРАЉ Н А Т Р ГУ
Ц И Ц А Влашко П оље 8201 722, 7-21 часова недељом 7-1 6 часова
дмиле. Зато, на крају, мис лим да је најбоље да завр шим са реченицом: “Колико је вредан и марљив био и кућу би нам направио”... Били смо сиромашни и мајка је често причала о томе. Иначе, одрасли смо у мајчиној кући већ поменуте наше баке и нане Цвете. Не ка је вечна слава оцу Живо миру, мајци Радмили и нана Цвети, (крај) Слава. Ж. Тодоровић
самопослуга
ГРАЦИ Ј А Селтерс бања
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam 8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција.................8241425
среда 28. јул 2021.
ИНФО
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 Logopedsko - defektolo{ki kabinet za decu i odrasle "NIKOLI] LOGOSEUM" ....... 064/17 39 461
АПОТЕКЕ
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Centrala................................8241-600 Услужни центар.....................8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A
Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 PUTOVAWA Dispe~er....8231-011, 8231-012 Autobuska stanica................8231-455 @el. stanica (do 14h)... 8231-267 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 ZDRAVSTVO 8240- 640 Dom zdravqa Mladenovac Центар за социјални рад ..8231 014 Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 ОСИГУРАЊЕ Bolnica za interne bolesti Агенција за осигурање Centrala.....................8231-988 ..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45 - Autoelektri~arska radwa "Шпиро"......................... 063/8132074 - Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624 AUTO MAJSTORI - Elektronik "Dule" ......063/262621 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 Мото-сервис "Неша"...064/1191509
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
Света великомученица Марина, у народу позната као Огњена Марија, је хришћанска
светитељка. Родом из Антиохије Писидијске, била је кћи жреца Јелисеја. Као хришћанка, доведена је пред старешину Олимаврија, да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа. Пошто то није хтела да учини подвргли су је разним мучењима, а на крају, пошто је остала постојана у својој вери одсечена јој је глава. То се десило око 270. године. Спомен светој великомученици Марини православна црква даје 30. јула. На икони се представља у обичном оделу са крстом и миртином гранчицом у руци. Мошти су јој се налазиле у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду. У Албанији, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир Свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Манастир Клисина јој је посвећен, као и много цркава. Према народном веровању, света Марина пали и кажњава огњем и као свети Илија, који кажњава громом. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови. Народ каже: “Не треба ни конац у иглу ставити”.
Следе:
30. јул Света великомученица Марина – Огњена Марија 2. август Свети пророк Илија – Илиндан 4. август Света Марија Магдалина – Блага Марија 8. август Преподобномученица Параскева – Трнова Петка 9. август Свети Пантелејмон – Пантелијевдан
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 1 2. до 28. јула 2021 . макс. t мин. t
29.
30.
четвртак
петак
DNEVIK
34o 22o
37o 21o
31. субота
37o 19o
01.
02.
недеља понедељак
34o 18o
31o 17o
03. уторак
32o 17o
04. среда
31o 17o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i}, Milo{ ^oli}, Stevanovi} Marko, Teodora Jankovi} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 28. јул 2021.
КАРАТЕ
DNEVNIK
ПРИПРЕМЕ
11
СПОРТ
На контролним мечевима КФС е пред европско првенство у Естонији добар наступ такмичара Карате клуба "Младеновац". Наступали су: Настасија Михајловић јуниорка 59 кг, Илија Милошевић кадет 70 кг, Страхиња Спасојевић кадет 57 кг. На турниру у Чачку је наступила комплетна репрезентација Хрватске. КК "Младеновац"
Продајем WV Polo (1 992), регистрован, власник. Тел: (011 ) 62 38 311 ОБАВЕШТЕЊЕ
У сарадњи са Секретаријатом за омладину и спорт који суфинансира програме, Спортски центар Љубомир Ивановић - Геџа ће организовати бесплатну школу пливања, као и усавршавање технике пливања за децу школског узраста. Почетак првог курса је у понедељак, 1 9.07.2021 . и трајаће до суботе 07.08.2021 . Почетак другог курса је у понедељак 09.08.2021 . и трајаће до 29.08.2021 . Распоред група пре подне: 09:00х-1 0:00х усавршавање технике пливања 1 0:00х-11 :00х обука непливача 11 :00х-1 2:00х обука непливача Распоред група поподне: 1 8:00х-1 9:00х обука непливача 1 9:00х-20:00х обука непливача 20:00х-21 :0х усавршавање технике пливања Мали базен ће за грађанство радити од 1 2:30х-1 7:30х сваког дана, цена улазнице је 200,00 динара. Спортски центар ће и ове године организовати ’’бесплатну среду’’ за све ученике младеновачких школа. (понети ђачку књижицу на увид) Деца која имају лекарски преглед (активни чланови спортских клубова) нису у обавези да долазе на додатне прегледе, само да иста донесу на увид. Велики базен ове године неће радити. СЦ Љубомир Ивановић Геџа
ПРОДАЈЕМ СТАН У ужем центру града код Музеја. Површина 67 m 2, двособан, на другом спрату, има лифт, централно грејање. 064/2549 1 32 Izdajem stan u centru Mladenovca * Na prvom spratu, pogodan za poslovni prostor, kozmeti~ki ili frizerski salon, fizioterapiju, lekarsku ordinaciju, stomatologe, advokatsku kancelariju, kwigovostvo, turistka agencija itd... * Stan se izdaje na due vreme i nije za izdavawe fizi~kim licima * Poseduje dve sobe, kuhiwu, dve zastakqene lo|e, tako da se 61,5 kvadrata mo`e podeliti na 5 mawih prostorija, parno grejawe... * Zgrada je preko puta ulaza na Robnu pijacu, u blizini Doma zdravqa (50-150 m) * Kraqice Marije 14, prvi sprat Tel. 065 800 93 18
ХИТНО ПРОДАЈЕМ СТАН
* Површине 52м². Стан се налази у мирнијем делу центра града, у Космајској улици (преко пута Мери Попинса). * Његову структуру чине велико предсобље, две простране собе, мала кухиња, купатило и две терасе (двоструко оријентисане) + подрум. Стан је на другом спрату зграде. Цена је 600€/м². * За више информација можете ме контактирати на телефон +381 63 8392776 (Весна Перишић)
12
DNEVNIK
среда 28. јул 2021.
СПОРТ
ПОБЕДА
ФУДБАЛ
У ВЕЛ И КИ М ЦРЉЕН И М А
ТЕК ОФК МЛАДЕНОВАЦ 0:1 (0:1 ) ТЕК:
Миловановић, Радова новић, Јовић, Филиповић, Петковић, Ћировић, Белуше вић, Павловић, Софронић, Теодосин, М. Филиповић. Иг рали још: Нешић, Радојичић, Благојевић, Милинковић, Ст ефановић, Васић, Дејановић, Петковић, Спасојевић, ОФК МЛАДЕНОВАЦ: Марић, Д. Стевановић, Михајило Ђо рђевић, Вукићевић, Борикић, Варагић, Тешић, Костић, Ма тић, Јанковић, Матејић. Игра ли још: Марко Ђорђевић, Ку змић, Обрадовић, Миловано
С Е Л ТЕ РС Б АЗ Е Н
EV A
вић, Соколовић, Иванковић, Петровић, Ф. Стевановић, Милинковић Судија: Мартиновић Стрелац: Костић у 30' за ОФК Младеновац Стадион : ТЕКа Гледалаца: 50 У другој припремној утак мици у В. Црљенима фудба лери Младеновца победили су екипу ТЕКа, доскорашњег ривала из Српске лиге са 1:0. Играо се 35. минут када је постигнут и једини погодак. Гол је постигао, после лепе акције, Костић. На пас везис те Матића, уследио је Кости ћев прецизан и неодбрањив шут у сам десни угао гола са
неких 17 метара. Пре вођст ва Костић је пропустио прву праву прилику. У 30. минуту неометан са десетак метара слабо шутира право у руке голмана домаћих Миловано вића. Домаћин за првих 45 минута и није опасније за претио голману Марићу. Нови састави истрчали су на терен у наставку утакми це. Оба тренера послала су све оно са чиме се у овом тренутку и располаже. И у наставку смо гледали углав ном сличан двобој као и у првих 45 минута. Доста трча ња, дуела углавном на сре дини терена, али без изра зитих прилика за гол. Најко
нкретнију прилику имао је и пропустио млађани Обрадо вић у 65. минуту. Потпуно де концетрисан, неометан гла вом је са линије петерца по средини гола, шутирао преко пречке. Шеф стручног штаба Спасић могао би да буде задовољан оним што пружају фудбалери Младеновца у овом тренутку и за ову фазу припрема. Следеће провере момцима са Селтерса су у среду 28. јула Шумадија Јагњило у Јагњилу и у петак 31. јула у Гроцкој против Дунавца. Радован С. Живановић
ОТВОРЕНИ БАЗЕНИ Института зе рехабилитацију Селтерс. У овом, пре свега, терапеутском базену вода је слабо минерализована а укључена је и подводна масажа. Цене улазница су, радним даном 300 динара и 1 00 динара лежаљка а викендом 400 и 1 00 динара лежаљка. Базен је отворен од 1 0 до 1 9 часова.
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2