Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DNEVNIK
среда, 03. новембар
2021. година / број 252
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
ПОГЛЕД
Магла се спустила над Младеновцем. Право јесење време. То смо и очекивали али земљотрес не. Знамо да смо у трусном подручју Шумадије али... Као и увек оно старо "неће нас"... Тако је и са загађењем... Није повремено промотивно сађење дрвећа борба за здраву животну средину... За то је потребно много више знања и рада... А велико Сунце и цвет Наталијине рамонде су посвећени 11 . новембру Дану примирја у Првом светском рату да нас увек а не само на тај дан подсећа на борбу и храброст наших предака.
фото: Са Космаја Младеновац
Олга Лекић
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ, РИБАРНИЦА СИДРО ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА, КАФИЋ ТЦМ, КАФЕ КРАЉ НА ТРГУ, СТР ЦИЦА ВЛАШКО ПОЉЕ И САМОПОСЛУГА ГРАЦИЈА СЕЛТЕРС БАЊА
2
Александар Милошевић
Није проблем што краду, проблем је што не знају. Ако размислимо о свему оном што не ваља у управ љању државом, а посебно њеном имовином, наша са мообнављајућа, перманент на разградња се најкраће мо же објаснити овом речени цом. Права пропаст није у то ме што власт своје климог лавце награђује високим ме стима у јавним предузећима. Није ни у њиховој плати од пар хиљада евра. Ни у лопо влуку од пар стотина хиљада евра. Права пропаст је у шт ети од пар милиона и пар ст отина милиона евра који они својом неспособношћу нано се Србији док обављају фун кцију којој нису дорасли. Проблем није када човеку дате паре, већ када му дате
DNEVNIK
Експоненцијалне штеточине
моћ. Послушник у два броја већим ципелама и три броја већој фотељи, за сараднике бира мање од себе, а они за тим мање од њих, стварајући тако „фирму патуљака“, како је то једном рекао Ворен Ба фет, не знајући да описује Србију. Наш партијски пењач коме су сви недостижни сно ви одједном испуњени чаро бним штапићем председнич ке воље, добија излив ега у мозак, почињући да верује да он тај посао стварно уме да ради, што га наводи да де лује, да спроводи своје идеје и доноси своје одлуке, како би доказао и себи и другима да је достојан поклоњене функције. Као данашња деца кад за рођендан добију онај дрон на даљински, тако и наш генерални директор бр зо олупа своју фирму о прво дрво на које налети.
Послушник у два броја већим ципелама и три броја већој фотељи, за сараднике бира мање од себе, а они затим мање од њих, стварајући тако „фирму патуљака“ Ту најбоље пролазимо с онима што се не мешају у свој посао, али то није чест случај. Јер, у природи лакта ша није да седи мирно, ћути, слуша, учи. Да је тако, био би већ одавно неко, а не само лакташ. Такви, неспо собни а жељни, често су не сигурни, па у недостатку зна ња, ауторитет граде агреси
ДЕШАВАЊА
јом, одбијајући примедбе са радника чак и кад знају да они имају право. Тада фирму олупају о друго дрво. Свесни да положај дугују политичком заштитнику, а не својим компетенцијама и да ништа слично никад више неће добити ако га изгубе, они су дубоко лојални свом принципалу и његов интерес увек претпостављају интере су организације коју воде. Тад фирму забију у треће дрво. Четврто и последње дрво о које нашу, сада већ крнтију од јавног предузећа, отресу директорчине с Ибарске ма гистрале јесте лична кору пција. Две хиљаде евра није никаква плата за човека који управља милионима, а да би присвојио пристојних 100.000 евра он партнеру мора да одобри попуст од милион. А реално, шта је 100.000 евра? Сваке недеље је неки те ндер. Овај текст је настао раз мишљајући о томе како је луксузно пропадао Јат, откуд „струка“ брани метро који иде у Макиш, а не иде у Клинички центар и зашто је ЕПС опет дочекао зиму без довољно струје. Али, свако ће већ на ћи своје омиљене примере. Преузето са сајта дневних новина ДАНАС https://www.danas.rs/kolumna/ aleksandar milosevic/eksponencijalne stetocine/
среда 03. новембар 2021.
СКУПШТИНА
Заказана је девета седница Скупштине градске општине Младеновац за 5. новембар 2021. године (петак) у Вели кој сали Скупштине градске општине Младеновац, са по четком у 16,00 часова. За седницу је предлажен следећи дневни ред: 1. извештај о извршењу од луке о буџету градске опш тине Младеновац за период јануар септембар 2021. го дине 2. предлози решења о пре станку мандата вршиоца ду жности директора и имено вању вршиоца дужности ди ректора спортско рекреацио ног центра "Љубомир Ива новић Геџа" Младеновац 3. предлог одлуке о 3. реба лансу буџета градске општи не Младеновац за 2021. го дину 4. ребаланс 3. програма пос ловања ЈКП „Младеновац“, Младеновац за 2021. годину, са предлогом решења 5. ребаланс 3. програма пос ловања и ребаланс 3. посе бног програма ЈКП „Пијаце Младеновац“, Младеновац за 2021. годину, са предло зима решењa 6. ребаланс 3. програма пос ловања и ребаланс 3. фина нсијског плана установе Це нтар за културу и туризам Младеновац за 2021. годину, са предлогом решења 7. ребаланс 2. програма пос ловања и посебан програм спортских и културних мани фестација за 2021. годину Спортско рекреационог цен тра "Љубомир Ивановић Ге џа" 8. предлог решења о имено вању општинског савета ро дитеља градске општине Младеновац за школску 2021 /22 годину 9. предлог решења о прено су непокретности из књиго водствене евиденције упра ве градске општине Младе новац на градску управу гра да Београда 10. предлог одлуке о отпису из билансне евиденције гра дске општине Младеновац неусловних и станова који нису у власништву градске општине Младеновац. ОМ
СКУПШТИНА ГРАДА
У понедељак, 8. новем бра, је 33. седница Скупшти не града. Седница ће се од ржати у великој сали зграде Народне скупштине Репу блике Србије у Краља Мила на, с почетком у 10 часова.
среда 03. новембар 2021.
П РОТЕСТ
DNEVNIK
П Р О Т И В К О В И Д П Р О П УС Н И Ц А
У центру Младеновца, у парку, испред споменика, у 20 часова свако вече се окупљају грађани који се противе увођењу ковид пропусница.
Ми градимо #БеДем!
Градски одбор Демократ ске странке Београд је у су боту, 30. октобра, на штанду у центру Младеновца разго варао са грађанима. Поручи
ли су: "Решићемо проблем водоснадбевања и заменити азбестне цеви које су канце рогене". Ми градимо #БеДем! ДМ
АК ТИ В Н О С ТИ С Н С -а
Општински одбор Српске напредне странке Младено вац обележио је страначку славу, Свету Петку. Домаћи ни славе били су чланови Уније младих. Активисти СНСа су пору чили "Желимо лепши и зеле нији Младеновц!". У акцији “Засади дрво” посадили су двадесет туја у насељу 25 мај, као баријеру за дечје иг ралиште.
Активисти и функционери месног одбора "Центар" и уније младих на штандовима су делили пропагандни мате ријал у разговору са грађа нима. Представници Савета за пензионере и активисти Ме сног одобра Село Младе новац посетили су бака Све тлану Петровић, на њен 87. рођендан. ФБ СНС ОО Младеновац
3
ДЕШАВАЊА
Да н осл о б о ђ е њ а М л а де н о в ц а
у Првом светском рату
Општина Младеновац је обележила Дан ослобођења Младеновца у Првом свет ском рату. На споменик Срп ском ратнику у градском пар ку, у част педесетседморице мештана Младеновца који су дали живот у ослободила чким ратовима у периоду од
1912. до 1918. године, Поред делегације општи не Младеновац, венце су по ложили и чланови Друштва за неговање традиција осло бодилачких ратова Србије до 1918. године.
Младеновац је прошле недеље задесио земљотрес. На срећу потреси нису били интензитета који може изаз вати оштећења на објектима. Према подацима које је обја вио сеизмолошки завод Ср бије на подручје Младеновца регистровано је четврти пот реса. Први се осетио у 6:13 јачине 1,7, други у 8:15 јачи не 2,7, трећи у 10:30 јачине 2,9, четврти у 23:33 јачине 3,9 по Рихтеровој скали. Ин тензитет у епицентру проце њен је на V степен Меркали јеве скале. Др Ана Младеновић са Рударскогеолошког факултета Универзи тета у Београду рекла је за Танјуг да је до бро што је био један мањи потрес пре и после главног земљо треса, јер је то знак да се сеизмичка актив ност смирује, тако да се не очекује да ће се јачи земљотрес дого дити брзо. На подру чју Централне Србије статистички се једном у десет година деси земљотрес јачине пет или нешто више сте пени по Рихтеру, а последњи такав био је 2010. у Краљеву. Не
зна се да ли ће се догодити јачи потрес, када и где, али с обзиром на то да је прошло више од 10 година, очекује се да ће се у блиској будућности десити такав земљотрес. Додала је да су ипак зем љотреси у Младеновцу сре дње јачине који немају руши лачку снагу, већ само могу да оборе предмете који нису фиксирани или да затресу лустере. Такође је рекла да земљотреса попут овог, има 100.000 годишње на целој земаљској кугли. РДМ
З Е М Љ О ТР Е С
ОМ
4
DNEVNIK
П УТЕВИ Екипе грађевинске опера тиве Јавног комуналног пре дузећа „Младеновац“ започе ле су радове у улици Учите љска у МЗ “Баташево“, ду жине 350 метара, насипањем рециклираног асфалта и по ливањем емулзивном масом. Такође су наставили ра дове на уређењу атарских путева. У Великој Крсни, зав ршени су земљани радови на
ТРАНСФЕР СТАНИЦА
путу према Чаргадину у ду жини од 700 метара и путу према гробљу Ћуковац у засеоку Степање у дужини од 1.200 метара. Започети су радови на сређивању паркинга иза та козване кинеске амбасаде у Космајској улици, насипањем рециклираног асфалта и по ливањем емулзивном масом. ЈКП "Младеновац"
ИЗВЕШТАЈ МУП-a
Секретаријат за заштиту животне средине је објавио обавештење да је Предузеће „Сет” д.о.о. Шабац по овлаш ћењу носиоца пројекта Града Београда поднело захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње и опремања тран сфер станице КО Влашка. Позива се заинтересова на јавност да изврши увид у садржину наведене студије, на службеном сајту Града Београда (www.beograd.rs, Градски огласи), до 23. но вембра 2021. године. Јавна презентација биће одржана 23. новембра 2021. године, у 10 часова, у про сторијама Сeкретаријатa за заштиту животне средине Градске управе града Бео града, Карађорђева 71. Мишљење о наведеној студији заинтересована јав ност може доставити Секре таријату за заштиту животне средине у року одређеном за јавни увид и изнети у току јавне презентације, односно јавне расправе. www.beograd.rs
Како је јавио дневни лист Ало припадници Министарс тва унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције у сарадњи са Ми нистарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управом за аграрна плаћања и Првим основним јавним ту жилаштвом у Београду ухап сили су две особе, док су против једне за којом се тра га поднели кривичну пријаву, због постојања основа сумње да су извршиле кривична де ла превара и неосновано до бијање и коришћење кредита и других погодности оштет ивши буџет Републике Србије за око 6.810.000 динара. Осумњичени М. Р. (1978) из Младеновца, И. Д. (1980) из Београда и још један му шкарац се терете да су као власници пољопривредних газдинстава, у намери при бављања противправне имо винске користи за себе, лаж ним приказивањем чињеница по рачунуотпремници, спе цификацији и гарантном лис ту добављача, наводно купи ли робу у вредности од 6.809.567 динара.
ЕВРОПСКО ПРИЗНАЊЕ ГИМНАЗИЈИ МЛАДЕНОВАЦ
рад ученика и Гимназије Мл аденовац признат на најви шем европском нивоу. Овај пројекат биће изложен у по себном простору европског портала www.etwinning.net. За исти пројекат наша школа добила је и Национа лну ознаку квалитета. Још једном им честитамо на овом јединственом дости гнућу и надамо се новим ме ђународним успесима. Гимназија
Нашим колегама Марији Пантић, Јанку Јевтићу, Јас мини Пантић и Вањи Окетић додељена је Европска озна ка квалитета за изузетност рада у оквиру eTwinning про јекта "On the way to... Free dom" на ком су сарађивали са школама из Грчке, Укра јине, Пољске, Хрватске, Мол давије и Румуније. То значи да је њихов рад,
среда 03. новембар 2021.
ДЕШАВАЊА/КУЛТУРА/МЛАДИ
ПРОМОЦИЈА СТВАРАЛАШТВА ВЕРОСЛАВЕ БУСАХЕ
У четвртак, 28.10.2021. у свечаној сали "Елзи Инглиш" одржана је промоција романа "Дуга потрага за истином" и збирке песама "Остави ме туго". О прози је говорила Ја
смина Чабрило, о поезији Силвана Лесковац, а о пре воду на француски језик и утиску који поезија оставља на млађе генерације, Мирја на Радонић. ФБ Јасмина Чабрило
СТВАРАЛАШТВО МИХАИЛА МИЛОВАНОВИЋА
Синоћ ми је припала по себна част да представљам Архијерејско намесништво младеновачко на отварању изложбе посвећене ствара лаштву Михаила Миловано вића, а поводом 80 година од када су га комунисти стре љали у Ужицу под оптужбом да је енглески шпијун. Михаило Миловановић је био српски сликар, вајар и писац. Један од оснивача Уд ружења ликовних уметника Србије, ратни сликар Вр ховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских во јвода Радомира Путника, Жи
војина Мишића, Степе Сте пановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра I Ка рађорђевића и регента Алек сандра Карађорђевића. У Младеновцу је израдио споменик српским ратницима погинулим од 19121918. (ос крнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба, обновљен почетком 90их), мермерни иконостас, иконе на њему и прве фреске у храму Успења Пресвете Бо городице у Младеновцу (1926 1929). ФБ јереј Марко Јефтић
до уторка - 5. новембра
изложба о стваралаштву Ми хаила Миловановића од 4-1 4. новембра домаћи играни филм "Јужни ветар 2 Убрзање"
недеља 7. новембар
Општина Младеновац је расписала Конкурс за доделу општинских стипендија студентима академских студија за школску 2021/2022. годину. Рок за подношење пријаве је до 12. новембар. Ближе информације се могу добити на телефон 011/8241656.
Комисија за безбедност саобраћаја општине Младеновац организовала је у атријуму Фонтане доделу више од стотину аутоседишта категорије 936 килограма. До сада је додељено преко 2500 седишта. ОМ
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ
СТИПЕНДИЈЕ
„Ко је убио Џенис Џоплин“ Српско народно позориште, улазнице 700 динара
АУТОСЕДИШТА
среда 03. новембар 2021.
DNEVNIK
5
РЕАГОВАЊА
Ув е к а кт уе л н о , какав ваздух уди ш емо
Са Космаја Младеновац
1. Повод за овај текст је чињеница: “Конференција УН о климатским променама би ће одржана у Глазгову од 31. октобра до 12. новембра, а представници влада из целог света требало би да дефи нишу заједничке политике и мере као одговор на климат ску кризу” Светска организација за заштиту природе (WWF) по звала је уочи отварања (30.10.) конференције УН о климатским променама у Гла згову, на ограничавање глоба лног загревања на просечних 1,5 степени како би се из бегле најразорније климатске промене на људе и природу. “Организација је упутила апел јавности у Србији да се прикључи кампањи #WeWont Forget како би званичнике по дсетили на обећане циљеве и конкретне мере ублажавања и прилагођавања у суочавању с климатским променама”. Према подацима Светске здравствене организације ус лед компликација изазваних
загађењем ваздуха у Србији годишње умре око шест хи љада људи. Познато је да по четком грејне сезоне квалитет ваздуха постаје лошији, међу тим, стање је забрињавајуће током целе године. 2. Као и вест која се више пута чула, са разних медија а тиче се свих нас „Београд да нас поново најзагађенији град на свету” (28.10.2021. 10:34). Младеновац је једна од град ских општина Београда. “По ред Београда у црвеној зони, тачније градови и места у Ср бији где је ваздух јако загађен, су још и Косјерић, Ниш, Нови Сад, Панчево, Ваљево, Заје чар, Нови Пазар, Пирот, По повац, Смедерево, Ужице, Ве лики Црљени и Чачак.” Процењује се да загађење ваздуха однесе неколико ми лиона живота годишње, а Ср бија се налази на првом месту у Европи и међу првих десет земаља у свету по смртности од аерозагађења. Индекс загађености вазду ха на енглеском Air Quality
Index (AQI) узима у обзир шест загађу јућих материја: че стице PM 2.5, чести це PM 10, угљенмо ноксид, сумпордиокс ид, азотдиоксид и озон. (*PM 10 је ознака за чађ пречника 10 µm (микромета ра), док PM 2.5 означује чађ пречника 2.5 µm (микромета ра). Ове честице узимају се као узорак јер се сматрају за гађивачем који је најопаснији по људско здравље.) Здравствене тегобе због загађења се могу јавити у це лој популацији, с тим што се код осетљивих група, могу ја вити озбиљније здравствене тегобе него у популацији зд равих особа, наводи се на сајту БеоЕко. Осетљиве групе су стари, деца, особе са обољењима срца и плућа. активности у спољашњој сре дини. Преусмерити обавља ње активности у затвореном
простору док се не побољша квалитет ваздуха. Препорука за све нас: да се у пракси оствари интера кција политичара и грађана. Да се реализује синхрони пр итисак активистичких еко покрета у циљу очувања свих параметара здраве животне средине. Да се заштите очу вају сви пририодни ресурси, сви желимо да удишемо чис ти ваздух, пијемо чисту здр аву воду, користимо здраву храну и очувамо биодивер зитет који нас окружује на који смо тако били поносни. Прим. др Олга Лекић балнеоклиматолог Активиста културно еколошког покрета “Чисто и Бистро”
Нека вас не завара овај наслов, не ради се о томе да код нас постоји бог зна каква слобода медија и да понеки политички моћницине би радо угушили неке од њих! Мислио сам на то да је Србија неисц рпан извор тема за новине и друге медије, скандалчићи а богме и по који поголеми и ружан скандал, стварне и измишљене сензације... пика нтерије из живота познатих личности, убиства, проневере, трапави политички потези оних који воде земљу и њи хови међусобни спорови... Ук ратко, све оно што повећава тираж или гледаност уместо стварних проблема који муче народ. Они који о тим темама
пишу или говоре да све то ос таје као документ о времену у ком живимо и о онима који из вештавају о тим трачевима. Кад прелистате старе но вине и часописе, нарочито оне снобовске, намењене ско ројевићском џет сету, стиче се утисак како код нас не постоје неки крупнији проблеми па је и “нормално” да смо заокуп љени трачевима. А за суш тинске бриге које нам намеће мукотрпна транзиција ту је те пих под који се све оне леже рно гурну. Ружно је то и тужна слика о земљи у којој је све важније од невоља сред којих народ животари па се постав ља питање коме су намењене те трачарије? Одговор је ја
сан, господару и људима на власти који “демократски” обмањују јавност. И не само домаћу. Ево, господо из Европе, ми смо спремни да вам се прикључимо. А та Европа, проклета, не верује нам па нас једнако прове рава. Зашто побогу? Па ми смо испунили све “стандар де”. Код на је, као што видите, све мед и млеко! Завирите у наше новине, погледајте нашу телевизију... нигде ни трага проблемима! Сви певају, врте се (усиљене) хумористичке серије, брбља се о свему и свачему јер код нас је живот леп и безбрижан. А што неза хвалан народ не излази на из
боре, што је апатичан, што са злурадошћу уместо са згра жавањем чита о скандалима, крив је народ. Средићемо и то, не брините, ми знамо како то треба да се уради. За сада преко медија... а после... зна се! Демократски наравно. Слава Ж. Тодоровић
Препорука за осетљиве групе: Избегавати напорне
Ж И В Е Т И У С В Е Т У Т РАЧ Е В А
U
О Б Ј Е КТИ ВУ
НЕГДЕ У ТОЗИНОМ ВОЋУ Само нека зидају зграде. За нашу децу. Ф.М.
Centar za edukaciju
Nikoli} - Logoseum
Психолошко саветовање
- индивидуално - терапија парова - породична терапија Јелена Тољевић дипл. психолог и психотерапеут 065/604-9395, psihodiliste@gmail.com
6
DNEVNIK
1 1 . новембар
среда 03. новембар 2021.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Дан примирја у Првом светском рату Дан примирја је државни празник који се обележава сваког 11. новембра, датум на који нисмо превише обра ћали пажњу све до 2012. го дине, кад је и званично почео да се прославља. Пре 2012. године, овај да тум се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године. У Србији, али и многим земљама широм света, 11. новембар се слави као Дан примирја у Првом светском рату, чијим су потписивањем, у 11 сати у специјалном ваго ну маршала Фердинанда Фо ша у шуми Компјењ у Фран цуској, силе Антанте и Не мачка окончале сукоб. Након тога преговори о условима мира су настављени, а потом и договорени, али тек Вер сајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
писницама споразума, а у ср пској јавности влада миш љење да је добро и важно да славимо 11. новембар, као и остале земље, а не 13. кад је потписано београдско прими рје јер тиме Србија стаје у ред земаља које су се пре 103 година бориле за слобо ду и бољу будућност. Као главни мотив за амб лем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, која се налази на списку ре тких, угрожених и ендемич них биљака Европе, а у Ср бији је заштићена законом ћа. Заједно са Јосифом Пан чићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици На талији. Осим у Србији, Ната лијина рамонда расте још само у Грчкој и Македонији, односно на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмак чалан, поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог светског рата. Осим рамонде, у амбле му се појављује и мотив тра ке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Пре порука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савез ничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, пов лачење немачких трупа иза граница, неуништавање инф раструктуре, размену зароб љеника, обећање репараци ја, уништавање немачких ра тних бродова и подморница, као и поступање током при мирја. Дан примирја се обеле жава у свим земљама пот као природна рет кост. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс јер и кад се потпуно осуши, уколико се залије, може да оживи. Отуда и симболика „поновоног рађања“ Србије која је успела да се опорави након страдања. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски ле кар краља Милана Обренов
Током утакмице Лиге ша мпиона између Црвене звез де и Ливерпула 2018. године, немачки тренер Ји рген Клоп и фу дбалери Ливер пула изашли су на терен стадиона „Рајко Ми тић“ носе ћи овај си мбол на својој оп реми, чи ме су ода ли почаст жртвама Првог свет ског рата, али и стекли симпатије до маћих навијача. РДМ
ГРАДСКО ТАКМИЧЕЊЕ
среда 03. новембар 2021.
DNEVNIK
СПОРТ ЈЕ САМО ИГРА
Ученици основних и среднњих школа из Младеновца учествовали су на градском такмичењу из атлетике. Поред задовољства у постигнутим успесима млади атлетичари су уживали у дружењу и лепоти овог спорта. У петак 29. октобра 2021. године у атлетској дворани Београд одржано је Градско такмичење из атлетике. Ученици ОШ "Свети Са ва", којих је било седморо, остварили су одличне резул тате. У трци на 300 метара у конкуренцији 5. и 6. разреда наша Милица Јовановић 6/1 поново је заблистала и у вр ло занимљивој и неизвесној завршници победила и осво јила прво место. На тај начин Милица се пласирала на ок ружно такмичење које ће се одржати следеће године. И остали представници били су одлични: Гајић Ана 6/4 у бацању ку гле заузела је осмо место. Милошевић Вукса учество вао је на трци од 60 метара и заузео дванаесту позицију. Франко Ђорђе 6/4 је био сјајан у бацању кугле и зау зео одлично шесто место. Сретковић Вељко 6/4 узео је учешће у скоку у даљ и заузео девето место. Милосављевић Мина 8/3 учествовала је у дисциплини скок у даљ и заузела тринае сту позицију. Војиновић Лука 7/3 заузео је четрнаесто место у скоку у даљ у конкуренцији дечака седмих и осмих разреда. На овом такмичењу и ОШ "Коста Ђукић" је забележила велики успех спортиста. Уче ница Нађа Милошевић је ос војила треће место у трци на 60 метара. У трци на 60 м је учествовао и Мошић Матеја 8/3 и освојио одлично четв рто место у групи. На такми чењу су право учешћа имали и екипни прваци Општине, дечаци 7. и 8. разреда али
због некомплетне екипе нису учествовали екипно. А Гимназија Младеновац је још једном показала да је редован учесник свих школс ких такмичења. Имали су му шку и женску екипу као пред ставнике. Сви су се одлично показали, а најбоље резулта те су остварили следећи так мичари: Мина Спасојевић одељење 1/4, 400 метара треће место у генералном пласману, Јанковић Младен 3/3, 400 метара прво место у својој групи, Короман Данило 3/3, 1000 метара друго место у својој групи, Женска штафета 4x100 ме тара, друго место у својој гру
пи, Мушка штафета 4x100 ме тара, друго место у својој групи. Техничка школа је такође била успешна на градском такмичењу у атлетици, Уче ник одељења 3/5 Мирић Сте фан, заузео је треће место у дисциплини бацање кугле. Учешће у дисциплини ск ок у вис узео је ученик Огњен Луковић заузевшу пето мес то, а у дисциплини скок у даљ десето место. Честитамо свима на ост вареним резултатима, и же лимо им много успеха у да љим такмичењима! РДМ
7
8
DNEVNIK
среда 03. новембар 2021.
ЗАНИМЉИВОСТИ/РЕАГОВАЊА
К О С О В О , Т У ГО Н А Ш А . . .
Ослободимо се митова, заблуда и легенди (2)
Тако близу а тако далеко, могло би се рећи за познава ње нама суседне државе Ал баније. Доживљавамо је као, некако, затворену земљу у којој влада хаос и безакоње а није тако. Тај стереотип им је наметнут као и нама у свету за које смо ми стално нека кви зли Срби. Пре неки дан гледам неки трећеразредни амерички филм. У једном ка дру два актера филма прола зе некаквим девастираним улицама а један каже: Ово изгледа као да је прошла ср пска војска. Нисам у прилици да их питам где је то прола зила српска војска сем у Ср бији за разлику од њих и њи хове војске која још није бо равила једино у Кремљу. Та ко је и са Албанцима. У Ср бији их памте старије генера ције, где су у Београду, дола зећи трбухом за крухом, ст ругали дрва по кућама, уно сили угаљ, живели скромно, спавајући по подрумима и дане проводили са векном хлеба и неколико коцки ше ћера. Били би срећни ако би им неки ресторан за ситну услугу давао један топли об рок дневно. После неколико година таквог рада, враћали би се кући са знатном уште ђевином. И поред тако скро мног живота нису никада хва тани у крађи или било каквом криминалу. Све доскора на Косову су чували српске све тиње. Пећку патријаршију чувала је једна њихова поро дица, преносећи као аманет с колена на колену ту њихову свету дужност. Њихова „беса“ (Задата реч) била је појам. Пре би умро него је погазио било који од њих. Онда се све променило... Свет их назива Албанци ма, Косовским Албанцима и Шиптарима. Наши стари који су прелазили Албанију у Пр вом светском рату, 1916. на зивали су их Арбанасима и Арнаутима који су их успут
пљачкали и убијали, не пош тујући одлуку њихових старе шина, да Србима омогуће не сметани пролаз према мору. Назив Албанија изведен је од речи албион што у слобод ном преводу асоцира на не што бело или светло. Тако Италијани први ову попула цију називају Албанцима. Ин аче, то је аутохтони народ, потиче од староседеоца Или ра где су се касније прикљу чила нека племена из околи не Кавказа. У Средњем веку имали су и своју државу која нажалост, као и наша, није одржала правни континитует. Двадесет година касније, по сле престанка постојања срп ске државе, за време Ђурђа Бранковића, 1478. године, садашња територија Алба није потпада под отоманску империју и почиње ислами зација становништва. Данас у Албанији имате један на род, не тако јединствен, са три вероисповести, муслима ни, римокатолици и правос лавци. Око Скадра и на гра ници са Црном Гором живи доста Срба, од којих су неки и примили ислам да би спа сили своја имања и избегли многе непријатности. Позна
та црногорска племена Кучи и Нови Кучи, живе дуж гра нице са Албанијом и у мно гим су родбинским везама са Албанцима. Према писању Марка Миљанова, питање части и престижа била је же нидба Црногораца са мла дим Албанкама. Границу из међу Црне Горе и Албаније, чувале су на свој начин пле менске старешине, трудећи се да нека своја рђа не учини суседима нешто на жао. Са ми су за преступе кажњава ли своје изгреднике. О све чаностима, посећивали су једни друге где су примани на обе стране као најрође нији гости. О гостопримству Шиптара, који себе називају Шћипери, причао је и мој отац који је војску служио 192728. у Пећи и Урошевцу, На молбу младог њиховог војника, који је полазио на одсуство, пустили су и мога оца да иде са њим код ње гове родбине. Такву пажњу и гостпримство мој отац ника да није доживео и код својих. Онда се све променило... Шта се у међувремену променило? Зашто смо у ме ђусобним односима ту где је смо? Може ли се то, некако,
Селтерс бања
(Наставиће се) Драгослав Жика Обрадовић
СТР
самопослуга
ГРАЦИ Ј А
поправити? Колико смо ми Срби криви за садашње ста ње у односима јер да смо бе згрешни, били бисмо на ико нама? Од наше стране, дуго деценија уназад нисам чуо да смо нешто грешили у од носима са Шиптарима. Ства ри ће се променити на боље када овај проблем сагледамо у целини. Почећу само од ос лобођења Косова и Метохи је, као и садашње Македони је од Турака 1912. године. После Кумановске битке, Ту рци су се повукли из ових крајева. Ми смо тријумфова ли: „Куманово за Косово“ алудирајући да је то наша освета за косовски пораз 1389. године. У Приштини и Косовској Митровици, затек ли смо тек по неколико шип тарских кућа. После толико година, сада је таква ситуа ција са српским кућама. Где смо почели да грешимо? Уместо да у новоослобођене крајеве, пошаљемо најспосо бније кадрове, који ће посте пено њихове уводити у држа вну управу, почели смо да шаљемо из централне Срби је учитеље, жандаре, порез нике и друге по казни. Дакле, од зла оца и још горе мајке. Такви кадрови су се односи ли према староседеоцима као и што се могло очекива ти од оних који потичу од зла оца и још горе мајке. Сви су они настојали да тај свој ка жњенички стаж што више на плате пљачкајући тамошње становништво, на разне на чине. Резултат тога је да су Македонци јавно почели да говоре како је боље било да су остали под Турцима јер су тамо бар, знали шта плаћају. Толико о стању после осло бођења ових крајева.
КАФЕ КРАЉ Н А Т Р ГУ
Ц И Ц А Влашко Поље 8201 722, 7-21 часова недељом 7-1 6 часова
среда 03. новембар 2021.
DNEVNIK
Традиција (1 )
С Р П С КЕ СЛ АВ Е
Једна непрекинута традиција код Срба је слављење крсне славе. Србин је славио славу у најславнијим данима своје историје али исто тако и у току петовековног робовања под Турцима. Чувај огњиште да се ватра не угаси јер кад се ватра угаси остаје само пепео...
Лепи су наши обичаји и традиција који чувају српски народ. Што рече песник “ма настири и криво гудало, то је српски народ очувало”. Још само да дода – и слава. Је дино Срби имају своју крсну славу. Односно, крсно име славимо сви ми као успомену на онај дан када смо прими ли хришћанску веру. Сматра се да се није крштавало одје дном већ свака породица за себе. Породице су бирале свеца када су се покрштава ле и име тога свеца славе и данас као заштитника куће и укућана. Зато је једна од гла внх одлика српског правос лавља, за коју не зна хриш ћански свет, крсна слава. Пре примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног Бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао своје домаће божанство. По природи сен тиментални и везани за до маће навике и обичаје, у сус рету са хришћансвом, Срби су се најтеже одрицали до маћих божанстава. Мудри и практични Немањин син Свети Сава многобожачке ку мире и идоле заменио је великим светитељима Цркве Христове, који постадоше за штитници и помоћници српс ких домова, цркава и манас тира, породица и племена, села и градова па и читавих покрајинских области. Тако је настала крсна слава. Из даљег историјата Црк ва је играла велику улогу. Имајући у виду практичне ра злоге саветовала је и препо ручивала породицама своје светитеље да узимају за крс
ну славу. Бирани су велики светитељи који се празнују у јесен, зиму и пролеће када је најмање радова у њиви пош то су Срби били народ који се бавио пољопривредом и сточарством. Поједине поро дице, опет, бирале су дан ка да ће се крстити и светитеља који се тога дана слави узи мали за своју крсну славу. Слављење крсне славе је остала једина непрекинута традиција код Срба од вре мена покрштавања до данас. Много је штошта промењено у народним обичајима али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа. Ср бин је славио славу у најсла внијим данима своје историје али исто тако и у току пето вековног робовања под Тур цима. Слављена је слава у време и невреме – у рату и изгнанству, у тамници и бол ници, у жалости и радости, у беди и сиромаштву исто тако у богатству и изобиљу. Наши војници су у јеку највећих би така у рову ломили бајати хлеб (тајин), певали тропар, палили комадић воштанице који су од куће понели, моли ли се Богу за помоћ и сре ћније дане. После Другог св етског рата, у време неви ђене безбожничке и антивер ске пропаганде комунистичке идеологије, Срби се нису од рицали своје славе и слобо дно де може рећи да је крсна слава сачувала православну веру и традицију у нашем народу. Слава Ж. Тодоровић
9
ЗАНИМЉИВОСТИ/СПОРТ
РИТМИКА
ЕЛ ЕН А 3. М ЕСТО
Трофеј Београда у ритми чкој гимнастици одржан је 30. и 31. октобра, у сали Факул тета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Београду, под покровитељст вом Секретаријата за спорт и омладину. На такмичењу су насту пиле такмичарке из десет бе оградских клубова, (ГУ „Ас”, ГК „Ин”, КРСГ „Олимпик” Мл аденовац, ГК „Партизан”, ГК
„Победник”, ГД „Палилула”, ГК „Ритам”, ГК „Ритам Пинки”, ГК „Раднички”, ГК „Тим”), у свим узрасним категоријама. Испред РГК "Олимпил" Мла деновац Елена Јовановић освојила је 3. место у 2008. годишту. Младеновачке ритмичар ке су такође наступиле и на Ива купу у Свилајнцу. ДМ
ПРОДАЈЕМ СТАН
У ужем центру града код Музеја. Површина 67 m 2, двособан, на другом спрату, има лифт, паркет, централно грејање. 064/2549 1 32
10
DNEVNIK
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.......................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 KULTURA I TURIZAM Centar za kulturu i turizam 8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka.............................8230-200 Хотел "Селтерс" рецепција.................8241425
среда 03. новембар 2021.
ИНФО
Стоматолошка ординација др Калаба........................064/9960989 Logopedsko - defektolo{ki kabinet za decu i odrasle "NIKOLI] LOGOSEUM" ....... 064/17 39 461
АПОТЕКЕ
Апотека "Београд" ................8233679 Апотека "Сана"..................... 8230157
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala................................8241-600 Услужни центар.....................8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A
Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 PUTOVAWA Dispe~er....8231-011, 8231-012 Autobuska stanica................8231-455 @el. stanica (do 14h)... 8231-267 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 ZDRAVSTVO 8240- 640 Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Центар за социјални рад ..8231 014 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 ОСИГУРАЊЕ Bolnica za interne bolesti Агенција за осигурање Centrala.....................8231-988 ..............060/312 03 12, 064/127 04 04, 065/822 26 45 - Autoelektri~arska radwa "Шпиро"......................... 063/8132074 - Servis mobilnih telefona "Dot mobi"................. 060/368-6624 AUTO MAJSTORI - Elektronik "Dule" ......063/262621 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 Мото-сервис "Неша"...064/1191509
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
Свети великомученик Димитрије – Митровдан
Овај славни и чудотворни светитељ роди се у Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимилијан му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не послуша цара него јавно исповедаше Христа Господа. Чувши то цар веома се огорчи и призва војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин и још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме слуги Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „Mир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!“ После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима Св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Леонтијесагради много већу цркву на место старе. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема.
Следе: 05. новембар - Свети апостол Јаков, први епископ Јерусалимски 06. новембар Свети великомученик Арета – Задушнице јесење (митровске) 08. новембар Свети великомученик Димитрије Митровдан
TRGOVINSKA RADWA
MIMA
MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Младеновац
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 04. до 1 0. новембара 2021 . макс. t мин. t
04.
05.
06.
четвртак
петак
субота
19o 13o
DNEVIK
18o 7o
14o 6o
07.
08.
недеља понедељак
16o 5o
16o 85
09.
10.
уторак
среда
15o 4o
16o 3o
ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА МЛАДЕНОВАЦ, 011 /823 1111
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina V, Registarski broj u APR - u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 011/8231708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, Radoslav Jovi~i}, Radovan S. @ivanovi}, Jasmina Numi}, Olga Leki}, Stevan Vlaji}, Haxi Marko Vuji~i}, Milo{ ^oli}, Stevanovi} Marko, Teodora Jankovi} [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/
среда 03. новембар 2021.
DNEVNIK
АТЛЕТИКА
СПОРТ
11
КОШАРКА
БУДУЋИ ШАМПИОНИ ГД Е Ј Е Г Р Е Ш К А ?
У суботу 30. октобра 2021. у Сурчину у балону ФК "Јединство" одржано је атле тско такмичење под називом "Митинг будућих шампиона". Атлетски клуб Младеновац на овом такмичењу имао је 11 такмичара узраста од 5 до 11 година. Наши такмичари су освоили 6 медаља: Жује вић Калина (2010) треће мес то на 800м; Аврамовић Нађа (2014) друго место на 400м, Михаиловић Лена (2013) дру
го место на 400м; Спасојевић Алекса (2016) друго место на 200м. И прво место су осво јиле Јевић Ружица (2015) на 200м и Спасојевић Лана (2010) на 800м. Наредно такмичење је крос Партизана који се одр жава 14. новембра 2021. у Београду.
У другом колу 1. МРЛ ко шаркаши Младеновца на св ом паркету поражени од КК Жаркова 66:78. Треће коло 1. МРЛ је до нео прави дебакл на госто вању у Београду. КК Младе новац је поражен од БКК Ра дничког 97:41. Овога лета је почело све као у бајци, тим је састављен на време, стигао нови искус ни тренер, кондициони трен ер одрадио свој део посла. Управа је одрадила одлично свој део посла, обезбеђени термини и сала за тренинг и утакмице, доступна теретана 24 сата. Од старта се видело да екипа није уиграна, поједини
играчи себе стављају изнад екипе и превише солирају, ни физичка спрема није на за видном нивоу, или можда фали мотивације. Против КК Жаркова је било толико по четничких грешака, да се пу блика питала да ли гледа ка дете или сениоре. У другој утакмици БКК Раднички јесте био апсолутни фаворит и гл авни кандидат та прво место, али 56 разлике је баш много. Почетак је сезоне, има времена да се екипа тргне, да се види где је грешка и да се то исправи . Надамо се да ће се "фењер" преселити на другу адресу. Милош Чолић
Милош Тривуновић, тренер АК "Младеновац"
ОДБОЈКА ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ
ДОБАР УТИСАК ОК БОРАЦ ОК МЛАДЕНОВАЦ 3:0 (25:1 7, 25:1 8, 25:23) .
Младеновачки одбојкаши су претрпели убедљив пораз у Панчеву од екипе "Борца". Тако да тренутно заузимају 6. место са 3 бода. На врху табеле је "Карађорђе" са 9 бодова колико има и "Једин ство" које је другопласирано. "Окрећемо се следећем ме чу наредног викенда, када
ћемо угостити екипу Новог Сада." поручује на фејсу ОК Младеновац. Кадети и кадеткиње су убедљиво славили. Девојке су рутински савладеле екипу "Железничара" из Београда резултатом 3:0, док су момци савладали "Роду" истим ре зултатом. Пионирке и пинори су и поред сјајаног утиска из губили од екипе "Црњанског". РДМ, ОК "Младеновац"
12
DNEVNIK
среда 03. новембар 2021.
СПОРТ
САМ О БОД Н А С ЕЛ ТЕРСУ
ФУДБАЛ
БЕОГРАДСКА ЗОНА РЕЗУЛТАТИ 1 2. коло 30. и 31 . октобар 2021 . Комграп Црвена Звезда (ММЛ) БСК 1925 – Локомотива ОФК Младеновац – Напредак Зуце 2019 – Торлак ПКБ – Звезда Поштар Звездара Сремчица Космај Винча Синђелић ГСП Полет Дорћол
0:0 0:0 0:0 2:1 5:1 1:4 0:0 0:1
НАРЕДНО 1 3. коло 06. и 07. новембар 2021 . ГСП Полет Дорћол Комграп Винча Синђелић Сремчица Космај Звезда Поштар Звездара Торлакак ПКБ Напредак Зуце 2019 Локомотива ОФК Младеновац Црвена Звезда (ММЛ) БСК 1925
ОФК МЛАДЕНОВАЦНАПРЕДАК (Медошевац) 0:0 (0:0) ОФК МЛАДЕНОВАЦ: Марко
Ђорђевић, Д. Стевановић, Михајило Ђорђевић, Бори кић, Варагић (Вукићевић 80'), Ф. Стевановић (Матић 80'), Крстић, Костић (Соколовић 80'), Миловановић, Матејић, Стојановић (Тешић 68') НАПРЕДАК: Продановић, Радовановић, Милинковић, Макић, Матић, Бељић, Милић (Ђурђевић 90') Стојановић, Благојевић (Радојичић 65'), Карадиновић, Јовановић (Митровић 85') Судије: Јован Стокић главни, помоћници: Немања Нико лић, Давид Дашић
ПРВА БЕОГРАДСКА ГРУПА Ц РЕЗУЛТАТИ 1 2. коло 30. октобар 2021 .
Калуђерица – Врчин Дунавац Подунавац Велика Крсна Ђуринци Ковачевац – Рабровац Напредак – Шумадија Заклопача – Пударци Дубона – Болеч
EV A
3:0 4:1 2:0 1:3 1:2 0:1 1:2
Жути картони :
Варагић, Ф. Стевановић, Стојановић, Ма тић (ОФК Младеновац) Ми линковић, Карадиновић (Нап редак) Стадион : Селтерс Гледалаца: 300 У суботу на Селтерсу гле даоци и нису били у прилици да уживају. Утакмица између Младеновца и Напретка без узбуђења, шутева ка голу и ретких прилика. Мало онога лепога и да је виђено. За ов акву слику највише се потру дише фудбалери Младенов ца. Безидејни и неубедљиви а својом игром олакшали су госту из Медошевца да кући однесе заслужено бод. За првих 45 минута домаћи фу дбалери упутитили су један једини шут у оквир гола и то из слободног ударца, једино што би завредило пажњу. На жалост ни гости нису били
ништа убедљивији. Других 45 минута није донело ништа ново. На 1 . Зуце 201 9 1 8 2 2 26 ставило се у истом рит 2. ОФК Младеновац 12 7 3 2 24 му, па ни промене извр 3. Торлак 12 7 1 4 22 шене у међувремену, ни 4. Сремчица 12 6 3 3 21 су подигле ниво игре. 5. Синђелић 12 6 3 3 21 Вредно забележити су по 6. ПКБ 12 6 2 4 20 једна гол прилика на обе 7. ГСП Полет Дорћол 12 6 1 5 19 стране. Прву су имали 8. Космај 12 5 4 3 19 гости из Медошевца. У 9. Напредак 12 4 4 4 16 57. минуту везиста Нап 1 0. Комграп 12 4 1 7 13 ретка Стојановић, про 11 . Винча 12 3 4 5 13 налази на десетак ме 1 2. Црвена звезда ММЛ 12 3 3 6 12 тара Јовановића, а његов 1 3. БСК 1 925 12 2 5 5 11 шут завршава поред 1 4. Звезда 12 2 5 5 11 десне стативе у спољни 1 5. Локомотива 12 3 2 7 11 део мреже. Прилику коју 1 6. Поштар Звездара 12 2 1 9 7 су пропустили домаћи у 86. минуту, једина на утакмици завршила се лепом лопта завршава у корнеру. одбраном гостујућег голмана Младеновчани у следећем Продановића. Центаршут Ко 13. колу одлазе у госте екипи стића, скок Тешића и трзај Локомотиве. главом са седам метара, ло Радован С. пта под пречку, прелепа па Живановић рада голмана Продановића и
ТАБEЛА
НАРЕДНО 1 3. коло 07. новембар 2021 .
Пударци Дубона Рабровац Подунавац Ковачевац 1956 – Заклопача ОФК Ђуринци Дунавац Болеч Калуђерица Шумадија Велика Крсна Врчин Напредак Калуђерица је преузела прво место на табели од еки пе Шумадија. ДМ
ш там п ари ј а, 0 1 1 /8 2 3 1 -7 0 8
ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а
D N E V N I K ML A D E N O V A ^ K I 0 6 3 / 1 0 9 0 4 2 2