Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DN E V N I K
среда, 21 . септембар 201 6. година / број 27
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
Ове мале, вредне пчелице веселом игром и песмом пожелеле су пчеларима добру и медоносну следећу годину.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН НА ПИЈАЦИ И КОД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
ПОЛОЖАЈ ИЗБЕГЛИЦА
Руководство општинског Удружења Срба из Хрватске, БИХ и Косова и Метохије, разговарало је са председником градске општине Младеновац, Владаном Глишићем о могућностима за унапређење положаја суграђана избеглих из бивших република и Космета. Како су рекли представници Удружења, циљ овог и будућих састанака је улагање заједничког напора представника избеглих Срба и
осећа као грађани другог реда. Из Удружења су нам рекли да у Младеновцу живи око 6.700 лица која су 1 999. године избегла са Космета и 4.000 лица избеглих из Босне и Хрватске. Председник градске општине Младеновац, Владан Глишић, позвао је представнике Удружења да редовно одржавају контакт са руководством општине Младеновац како би се одредили приоритени проблеми избе-
ДЕШАВАЊА
.среда 21 .септембар 201 6.
ВЕЋЕ
На седници Већа градске општине Младеновац, усвојен је програм манифестације "Дани европске баштине 201 6" која ће се одржати у Младеновцу од 26. до 30. септембра. Нашу општину ће представљати Владан Глишић,
председник градске општине Младеновац, Наташа Јовановић, народна посланица и Саша Вићентијевић, члан Већа градске општине Младеновац на прослави дана побратимске словеначке општине Горња Радгона.
После притужби више корисника народне кухиње на квалитет и количину хране која се дели, председник градске општине Младеновац, Владан Глишић обишао је пункт народне кухиње у Баташеву где је разговарао са корисницима. Како су нам рекли корисници овог вида социјалне помоћи, квалитет хране која се дели је већ дуже време изузетно лош, толико да појединци просипају кувана јела на лицу месту. Они се
жале да у куваним јелима нема меса, те да се осећа непријатан мирис уља које се обилато сипа у јела. Такође, поједини корисници народне кухиње кажу да се квалитет хране драстично погоршао од како је Војска Србије престала да спрема и доставља оброке. На два пункта народне кухиње, у Баташеву и Сенаји, има укупно 600 корисника, од чега већина (592) оборке узима у Баташеву.
НАРОДНА КУХИЊА
руководства општине Младеновац на побољшању животних услова људи који су током деведесетих година избегли из Хрватске, БИХ и Косова и Метохије и доселили се у Младеновац. Представници Удружења су нагласили да избегли Срби живе у изузетно лошим материјалним и стамбеним условима као и да се већина
глица и ушло у њихово решавање. Он је рекао да Удружење треба да учествује са конкретним и квалитетним пројектима на конкурсима које расписује градска општина Младеновац као и да ће се проблем просторија у којима ће бити седиште Удружења решити у најскоријем периоду. Извор: www.mldenovac.rs
УРЕЂЕЊЕ ДЕПОНИЈЕ
У ЈКП Младеновац отпочело је са радовима на уређењу прилазних саобраћајница на самој депонији. У плану је и изградња портирнице и довођење електричне енергије и текуће воде.
У плану је и куповина новог булдожера чија је вредност тридесет и два милиона динара. Тиме ће се побољшати услови за рад а и боље функционисање градске депоније Младеновац.
ШАЛТЕР ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ
Градски менаџер Горан Весић најавио је да ће следећег месеца бити отварен шалтер за предузетнике у просторијама општине Младеновац. До сада су отворени у општинама Палилула, Звездара, Обреновац, Чукарица, Вождовац, Раковица и Савски венац, а током овог месеца биће отворени у Лазаревцу и Земуну, а наредног у Старом граду.
среда 21 .септембар 201 6.
DNEVNIK
МЕД
У најтежој години за пчеларство у последњих осам година, младеновачко друштво пчелара “Космај” окупило је по 1 6. пут наше пчеларе. На продајној изложби у парку, која је била у петак и суботу, 1 6. и 1 7. септембра, посетиоци су могли да виде, купе и пробају мед, прополис, саће, мед са разним воћем, ракију од меда... Првог дана најлепши посетиоци су биле пчелице, наши малишани из вртића “Јелица Обрадовић”. Разговарали смо са Милованом Пантићем – Мићком, нашим познатим пчеларом, који је и затворио изложбу. Станковић Игор Видим да сте доде- добио наш велики из Кољивали награде излага- вачевца а пчелар трећу Марко чима. исто из Ковачевца. - Комисија је оцењи- Гајић, Какав је квалитет мевала штандове, изложене да? Квалитет меда је изванредан. Само што га ове године нема много. На овим нашим манифестацијама и код наших чланова, квалитет меда је увек први и увек добар. Никада нисмо имали ниједног излагача који је имао проблема са квалитетом меда нити примедбе од наших артикле, разноврснот пр- потрошача. оизвода... Као и сваке голи излажу и друдине. Прву награду на ги, Да или чланови манифестацији “Дани пч- друштва само пчелара “Коселарства Младеновца”, мај”? добио је Миле ЖивојиОве године, са стране новић, наш пчелар из Ме- је био један наш ђулужја. Другу награду је колега изсамо Рогаче који инаPo{tovani umetnici i draga publiko do|ite da zajedni~kom snagom, mi na{om igrom i pesmom a vi va{im aplauzom, da pomognemo na{oj malenoj Veri. Folklora{i su qudi velikog srca, uvek smo to pokazali, ajmo i sada da poka`emo koliko smo humani i koliko na{e malo mo`e nekome da bude puno. Vera Topi} je devoj~ica iz Kova~evca koja ima 12 godina i redovno poha|a {kolu i ako joj je u kolicima jako te{ko poha|awe nastave. Pomozimo Veri da ode na operaciju u bolnicu "Medikus" gde }e je
3
ДЕШАВАЊА
ЦЕНЕ На штанду пчелара породице Младеновић сазнали смо цене производа, које су свуда биле исте. Килограм меда је 800 динара. Цена је иста за све врсте меда, багремов, ливадски... Са саћем цена је 1 .000 динара. Поленов прах је 200 динара за 1 00 грама, прополис 1 50 до 200 динара у зависности од бочице. - рекла нам је Славица. Било је изложено и домаћих ракија од меда и осталих производа. че живи у Нишу. Кад год може он се увек одазове позиву на наше манифестације. Милан Јанковић
ПАЖЉИВКОВА ПРАВИЛА У САОБРАЋАЈУ
Члан Комисије за безбедност саобраћаја на путевима општине Младеновац, Стефан Ивановић, уручио је комплет бесплатних илустрованих књига “Пажљивкова правила у саобраћају” ученицима првог разреда основних школа у Дубони, Шепшину, Сенаји, Америћу и Влашкој. Представници Полицијске станице Младеновац претходно су у овим школама одржали краће предавање на тему безбедности саобраћаја. У књизи “Пажљивкова правила у саобраћају” сликовито је описана важност правилног понашања у саобраћају у ситуацијама у којима се деца свакодневно могу наћи. Књиге је припремила Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије и добиће их сви прваци у општини Младеновац.
РОДИТЕЉИ ПРОТИВ БЕЛЕ КУГЕ
Ponovo se obra}am svim, roditeqima, privrednicima, politi~arima svim stanovnicima na{e op{tine. Mi smo nevladina, nestrana~ka, neprofitabilna organizacija bavimo iskqu~ivo borbom za boqe sutra na{e dece. Porodice koje imaju bilo koju vrstu problema mogu nam se obratiti za pomo}. Trudimo se da uz pomo} na{ih donatora ulep{amo detiwstvo na{ih najmla|ih sugra|ana. Na{ slogan je KORAK KA SNU. Ako samo jedan kora~a brzo }e se umoriti i odustati a ako svako od nas napravi po jedan korak do ciqa se sti`e sigurno.
СА ВЕРОМ ЗА ВЕРУ
po~etkom oktobra operisati tim eminentnih Ruskih lekara koji }e se potruditi da Vera prohoda. U~esnici ovog koncerta su doma}ini KUD "Qubomir Ivanovi} Gexa" iz Kova~evca, KUD " Kosmaj" Sopot, KUD "Dubona" iz Dubone, KUD "[umadija" iz Vla{ke, KUD "Izvor " iz Velike Krsne i KUD "Vojvoda Janko Kati}" iz Mladenovca. Koncert }e se odr`ati u nedequ 25. septembra 2016. sa po~etkom u 19:00 ~asova u Domu kulture u Kova~evcu. Cena karte je 200 dinara. Vidimo se!
4
DNEVNIK
среда 21 .септембар 201 6.
ДЕШАВАЊА
ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА
ОСВЕЋЕЊА ЦРКВЕНЦА
Војници Моравске дивизије првог позива изградили су у јесен 1 91 5. године чесму Црквенац, у знак захвалности докторки Елси Инглис и савезним санитетским мисијама, које су лечењем спашавале животе многих особа у српским регионима од опасног пегавог тифуса. Чесма је дуго после Другог светског рата била запуштена и заборављена, да би седамдесетих година прошлог века била реновирана, уз уређење простора који је окружује. У четвртак, 1 5. септембра, одржана је свечаност поводом годишњице освећења сада већ познате спомен чесме. На скупу који постаје традиционалан, нашли су се представници Владе Републике Србије, амбасада држава
савезника у Првом светском рату, Војске Србије, Града Врања, Градске општине Младеновац и борачких удружења. Венце испред спомен чесме Црквенац положили су: Милан Поповић, помоћник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, официри Војске Србије, представници Министарства одбране, Владан Глишић, председник Градске општине Младеновац, Драган Вукадиновић, председник Скупштине Градске општине, Дејан Тричковић, председник Скупштине Града Врања. Положили су венце и Фредерик Лесер, саветник у амбасади Канаде, пуковник Сајмон Фицгибон из амбасаде Велике Британије, Марис Тебекис, секретар амбасаде Аустралије,
Лук Најман, секретар амбасаде Краљевине Холандије, као и Небојша Матејић, председник Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије од 1 91 2. до 1 91 8. године и Никола Костадиновић, председник УБНОРа Младеновац. У поздравном обраћању, Владан Глишић, председник Градске општине Младеновац је истакао да је спомен чесма Црквенац симбол хуманости посвећен докторки Елси Инглис и санитетској мисији шкотских жена, које су дошле у Србију да помогну нашем народу који
Ispred spomenika Elsi Inglis Mermerni stepenik je Grobnica mala Za junake {to su Krupnim korakom Ostavili trag slobode Iz ~esme `ubore Pokliti, vapaji, topovski udari I smeh Radosni smeh Rawenika i ratnog druga {to ga na ramenima nosi Ka rukama One koja je iz edinbur{kog hlada Do{la ispred zveri rata Da od qutih rana Spasava srpskog brata Na vrhu ~esme Kamena {ajka~a Postala je gnezdo slobode Sigurno uto~i{te belih golubova
се приближио границама биолошког опстанка. Уметнички део садржајног програма обогатили су наступом Основна музичка школа "Стеван Христић", хор "Благовести" и ученици младеновачке Гимназије. М. Б. Влајић
Pod starom lipom Sedi duh generala Od klupe se ne odvaja Sa vetrom razgovara Veli da ni{ta ne mo`e Da zameni bla`enstvo Koje su na wemu ostavile Ruke vilovite [kotlan|anke Dok mu je na samrti Milovala ~elo. Autor: Zoran Antonijeviћ
среда 21 .септембар 201 6.
DNEVNIK
ЕВРОПСКA НЕДЕЉA
М ОБ И Л Н ОС ТИ
Европска недеља мобилности је годишња кампања урбане мобилности. Циљ кампање, која сваке године траје од 1 6. до 22. септембра, јесте да подстакне локалне власти широм Европе да унапреде мере одрживог транспорта, те да позову ширу јавност да испроба алтернативне видове транспорта. Овогодишња тема је „Паметна и одржива мобилност – улагање у Европу“, са слоганом „Паметна мобилност. Снажна привреда.“. Јачање локалне економије је општеприхваћени циљ за који велики број појединаца и заједница сматра да је изван њихове контроле. Међутим, истраживања показују да доношење паметних одлука које се тичу мобилности може подићи јавне приходе, као и да градови који промовишу одрживи транспорт остварују знатне економске користи у односу на оне који предност дају приватним аутомобилима. Људи који се одлучују за активне видове превоза, попут пешачења или вожње бицикла, не само да су продуктивнији на послу, већ проводе и мање времена код лекара. Давање приоритета одрживом транспорту доноси користи и у привредном сектору. Овогодишња Европска недеља мобилности нас подстиче да размишљамо о економским предностима одрживих начина путовања као што су вожња бицикла, пешачење, колективни или јавни превоз и наравно, еколошки чиста возила. Вожња би-
5
ПРИЧЕ/МЛАДИ
ЗА КРЕАТИВЦЕ
Почела је школска година а са њом и ваншколске активности.
цикла или комбиновање више видова транспорта често резултира краћим и пријатнијим путовањем. Са економске тачке гледишта – кретање нас чини здравима, док истовремено смањујемо увоз нафте и подижемо квалитет ваздуха. Град Београд, Секретаријат за саобраћај у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Србији и УНДП, ће и ове године узети учешће у
Атеље Артеље организује Школу сликања и вајања у галерији Центра за културу, суботом од 1 2:00 часова. Упис траје цео септембар. Ево како су прошли први часови.
обележавању Европске недеље мобилности у периоду између 1 6. и 22. септембра, и тим поводом ће сваког дана током те недеље промовисати мере које доприносе одрживој урбаној мобилности. На овај начин ће се извршити промовисање одрживог саобраћај и послати грађанима порука да размишљаљу о економским предностима одрживих начина путовања као што су пешачење, вожња бицикла, колективни или јавни превоз и наравно, еколошки чиста возила . За сада немамо информацију како ће наша општина да обележи ову недељу.
Dragi na{i sugra|ani, pozivamo Vas da nam se 25. septembra pridru`ite. Obilazimo na{ Kosmaj, staza je du`ine 15 km (ko ne `eli toliko mo`e i mawe) i zavr{ava se planinarskim ru~kom u Lova~kom domu. Na `alost, 90% stanovnika Mladenovca zna da ode samo do Spomenika. Upoznajte na{ Kosmaj, pokaza}emo Vam staze do manastira Pavlovac, Kasteqan, Tresije i obi}i spomenike kao i staze za {etwu. Polazak je u 8:00 ~asova iz naseqa Petka}i (Kora}ica-Petkajski kraj). Hajde da {etamo zajedno, upoznajte na{u planinu, na{ lepi Kosmaj. Pozdrav - PK Greben
Удружење Ноумена реализује програм Арт омнибус у ОШ "Свети Сава" сваке суботе у 11 :00 часова. Овај културно образовни програм је бесплатан. Покровитељ је Град Београд Секретаријат за спорт и омладину.
FILOZOFSKA INTERAKTIVNA RADIONICA ZA DECU I MLADE Program radionice je namewen svoj deci starijoj od 10 godina, koja `ele da budu u korak sa savremenim obrazovawem i wegovim benefitima. Metodologija programa je usmerena ka unapre|ewu komunikacije i kriti~kog mi{qewa kod dece i mladih, stvarawu samopouzdawa, sticawu znawa i op{te kulture, diskutovawu o savremenim dru{tvenim pojmovima i problemima, kao i razvoju senzibiliteta za moralne i kulturne vrednosti. Program radionice se realizuje jednom nedeqno u trajawu od sat i po vremena, u ul. Ja{e Prodanovi}a 5 (ulaz preko puta „Kockice“), u Mladenovcu. Radionice vodi dipl. filozof Marija Jovanovi}. Vi{e informacija mo`ete dobiti na tel. 063/658 347.
6
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 21 .септембар 201 6.
БЕОГРАДСКИ АКУСТИЧНИ ОРКЕСТАР Еволуција скадарлијског бенда из периода између два светска рата до савременог Београдског акустичног оркестра
ишло својим током. У целој земљи је, у међувремену, кренула баш лепа експанзија културе. Наш комшија и рођак Мића Милановић покренуо је и направи се фестивал фолклора.
КУД “Шумадија” школа живота
У Младеновцу и околини увек је било одличних музичара. Кажу да је некада било три џез оркестра. Многима је учитељ и узор био Кале, па Змај, по кафанама су свирали чувени виолинисти и хармоникаши, група “Селтерси” са Жиком, Шалетом, Лоџом, Лијом и многи други. У Влашки је фрулу свирао чика Доца па су уз њега а касније и уз КУД “Шумадија” стасали многи музичари. Из Влашке су и Раде и Мика Јовичић, оснивачи оркестра који је стекао светску славу. Како музика одведе два брата и сестру, од безбрижног одрастања у дворишту на Косном путу на светла светских позорница, причао нам је најстарији Раде. То је прича о пореклу, таленту, раду, упорности, врхунском професионализму.
Породица
Битне ствари у животу почињу од породице. Мој деда по мајци, деда Диса, је био комуниста, партизан, али је славио славу и волео је да свира фрулу. Има неколико његових композиција које и дан данас свира чика Доца из Влашке а једна је чувена “Дисина колубарка”. Ми ћемо да је снимимо а она је у трајном запису на РТС-у, заправо у архиви Радио Београда. Са друге стране мој отац је родом из Бајине Баште. Његов отац Милован, по коме је мој брат добио име, био је чувени хармоникаш и одатле иде неки ген за музику. Он је знао да се ми бавимо музиком али је нажалост прерано преминуо, није поживео да види шта се сада дешава са нашом музиком и свим тим
стварима. Мој отац је један путпуни антиталенат за музику. Он је отишао на Економију, био најбољи студент, радио је свуда по државним фирмама. Мајка је новинарка и они су цео живот провели по тим државним институцијама.
Нижа музичка
Мој деда Диса Јовановић, стари комуниста, слави Светога Јована - а то је била Ивкова слава. Деда је увек имао добро домаће вино. У нашем дворишту од два и по хектара виноград је био доминантан и морало је да се прави вино а деда је говорио да вино никада не може да буде добро или лоше, само га има довољно или мало. Тамо негде 88 године, трећи или четврти дан славе, долазе професори музичког Аца Панић и Соле. Ми клинци смо се ту играли, скачемо, ја сам био четврти разред а мој брат трећи. Милица је била мала, она се родила 85. Ту се једе пије, касно поподне, све се дешава у старој кући, и онда чујеш – што ови мали не иду у музичку школу. Сад ти видиш старије људе, питају – па шта ће да свирају? Овај мали нек свира кларинет - каже Аца Панић, показује на мене, он је овако велики, крупан а Соле каже – онај мали нек свира виолину. Питају а шта ћемо, за моју сестру, они кажу – она је још мала, има времена, видећемо. И ми ти тако кренемо у Музичку школу, 24. јануара, пет месеци после почетка школске године. Доста смо се добро уклопили, све је
Ми нисмо отишли у музику професионално са те стране, али је музика остала због неког адреналина. Када изађеш пред људе, ми смо свирали у Токију пред 1 0.000 људи, када си млад те лепе ствари те после држе. Ја бих то упоредио као када се отвори Мек Доналдс. Ти идеш као дете, све ти је ново, шарено, различито од уобичајеног сивила. Кад та деца одрасту, а врло брзо одрасту, они ће своју децу да воде тамо. Тако исто нас позитивне успомене које су везане за те наступе вуку да то даље радимо. Мика је инжињер електротехнике а ја сам дипломирани економиста
Ми сму ту били клинци, још нисмо били довољно добри да свирамо. Али тај КУД, желим да подвучем колико је то нама било важно. То је једина права школа живота за младе људе за народну музику, дружење, социјализацију, ма свега. Буквално, то је много важно, поготову у тим малим, затвореним срединама као што је село. Тада су већ била два, три ансамбла у КУД-у, они већ путују у Швајцарску, Француску, свуда. Супер је то била прича, нама клинцима био појам. Ми кренемо код Секе да играмо. А тамо, Влада Лазић каже – еј ти мали, немој да се фолираш, дођите ви овамо да свирате. И тако ми кренемо на пробу. А они нама били идоли, оркестар “То је то”. Ми
бољи и остао до дана данашњег. По виртуозности тих музичара били су Ол стар, као што су Американци 92. имали Дрим тим. У секстету је свирао Боки Милошевић, Раде Јашаревић, Душан Рајетић – хармонику. То су најбољи музичари тог времена и вероватно бесмртни у музици Србије.
смо њих гледали ко богове. Воја, Влада, Зоки, Синиша... Ту смо се ми спријатељили. Један од првих и главних криваца што смо брат и ја то заволели управо је Влада Лазић. То су била друга времена, ниси ти имао интернет. Ниси ти имао где то да чујеш него од другог, са плоче, преснимаваш касете. Неке ствари које су мени тада биле најбитније остале су и данас, ми то свирамо. Негујеш ту традицију, једног секстета. Шездесетих година секстет Душана Рајетића био је нај-
Ми смо тако почели да радимо. Биле су то мирне године у том КУД-у. Кад си клинац значи ти да свираш у Сопоту. Онда су кренули ратови, криза а нама је КУД био база за дружење, могућност да се побегне из сивила. Завршила се та нижа музичка школа и ти имаш ту могућност да напредујеш, као тинејџер. Свираш неку свирку са Војом, они су били озбиљни музичари, “То је то”, а ми клинци. Ипак све то потиче из тог КУД-а.
среда 21 .септембар 201 6.
DNEVNIK
су 1 01 прво место. Толико је је то тада било испред свог времена на светском нивоу а камоли код нас. Ја сам тада мало изгубио контакт са овом средином. Једноставно, са 1 8 година свираш у Јапану, имаш неке велике дневнице, један потпуно професионални однос.
БАО
Џими
Тада се појављује један нови лик. Тршави, са неким аутом, који је дошао из Канаде, Мирољуб Тодоровић – Џими. Каже – супер, ја сам ту из села, чика Доцин. Знамо чика Доцу - момци ви то добро свирате. Ја водим један КУД из Београда, да ли бисте ви дошли у Београд да свирате? За нас је тада и Младеновац био велики град. Влашка има 1 .500, Младеновац 25.000 а ти треба да одеш за Београд који има 1 .500.000 становника. Он нас је буквално одвео за руку и рекао како морамо да радимо много а за два месеца идемо у Америку. Није да ми нисмо путовали до тада, али то су биле деведесете, могао си да идеш у Левач. Преко ноћи се то промени и ти ухватиш себе како у Дизниленду, за Ноћ вештица, ујутру пијеш кафу у кафетерији, у бек стејџу фабрике снова, и поред тебе дође Мики Маус, скине ону капу и наздрави ти. Буквално преко ноћи ти се промени визура. Ту је тад кренуо други стил рада, музике, друга интересовања. Почели смо да путујемо - у Америку 96., у Јапан 98., у 97. сам био шест месеци на Тајвану. За тих шест месеци сам свирао 450 концерата са Џимијем и групом Драгослава Џаџевића.
Фрула денс
Један од најбољих кореографа, играча, који су се појавили на овим просторима Драгослав Џаџевић, деведесетих година је осмислио програм који је био далеко испред тог времена. Он је као најближи сарадник Бранка Марковића и најбољи солиста у чувеном програму Крсманца, са њима обишао цели свет. Када је видео да
се тај програм игра и свира десетинама година, да се девалвира и троши схватио је да треба да направи нови програм, за нову генерацију публике. Нешто брже, интересантније, са неком новом музиком која ће то да прати. Временом се култура убрзава, живот се убрзава и људи траже да виде нешто што пре, што важније ствари. Он је и направио то друштво, плесна група, приватна компанија, тако се и звала, “Фрула денс компани”. Они су имали највеће менаџере на целом свету, учествовали су на 1 04 фестивала и узели
7
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Мој бенд, садашњи Београдски акустични оркестар је настао из бенда из Фруле. Тамо смо научили како треба посао да се ради и ми смо то прекопирали. Све је лепо када се дружимо али када је посао у питању он је на првом месту. Сви смо се ту нашли да радимо, то је наша кућа, а то што радимо то је због тога да ми тим људима којима свирамо продамо, не музику, него забаву на првом месту. Музика је један од елемената који они апсорбују са наше стране. Што се тиче састава нашег бенда, имамо доктора у бенду, шумарског инжињера, машинског, електро инжињера, ја сам дипломирани економиста. Сви смо тада били при крају студија и музика нам је била супер, као на летњем распусту. Много смо путовали и пре пет-
МИЛИЦА
Када сам пре пар година похвалио тебе и Мику како свирате, обојица сте ми рекли да је то, онако, а да сте јако поносни на сестру која је далеко отишла у музици. Тих дана је у Барселони певала Татјану, мислим, у опери Евгеније Оњегин. - Моја сестра уписује нижу музичку школу, игром случаја код Марије Ракоњац која је и мог Мику учила виолину. Када је уписала средњу школу у Младеновац је дошао Славко Николић, тенор. Дошао је из војног оркестра и почео је да води соло певање у музичкој школи. Она се некако обрела тамо и врло брзо је завршила. После је уписала средњу музичку школу коју је, исто врло брзо завршила. Почела је да студира два факултета. Успешно је завршила оба и то на Филолошком шпански и енглески и музичку Академију. На многим такмичењима где је учествовала, углавном је освајала прве награде. Завршила је постдипломске студије и схватила је да је њен живот музика. Пошто је завршила све што постоји у Србији, сада је у Барселони. Тамо је на постмагистарским неким студијама или како се то већ зове, ево већ трећа година. Јуче смо се чули, добила је главну улогу у опери Дон Ђовани чија је премијера крајем октобра. Сада размишља да упише тамо и докторске студије и да буде професор. Иначе сестра је сарађивала, и дан данас сарађује, са највећим именима оперске сцене на свету. Када уђеш у тај неки врхунски ниво није лако опстати. Она се бори, млада је, има тридесет година. Јако јој је тешко што је одвојена, ми је подржавамо колико можемо. Са друге стране посећујемо се, она долази овде, отпева нешто. Има на интернету гомила њених снимака, нарочито њен магистарски рад који је ауторско дело нашег члана Академије наука и који је лично ту присуствовао. Иако нам се музика разликује ми сарађујемо. Последње што сам радио са Милицом је један врло занимљив снимак концерта – глас, обоа и оргуље. То је било под покровитељством Католичке цркве у Београду.
наестак година решили смо да направимо неку свирку овде, у Београду. Тада смо довели и мог брата који је најмлађи члан. Он је до тада имао неку своју каријеру врхунског младог виолинисте. Свирао је трајне снимке по РТС-у а ноћу је свирао тамо по Пожаревцу, под шатрама. Ми смо тада имали неке своје фине свирке али се већ видело да морамо да мењамо нешто, што је видео Џале, да свирамо брже, комерцијалније. За свих ових петнаест година није се мењао састав и на то сам веома поносан. Све нас везује једна иста љубав, свирамо музику коју волимо. Све свирамо али је то опет ограничено неким нашим интересовањем и то радимо максимално искрено.
Светска слава
Кад год неко почне да свира он крене прво да свира својим пријатељима. Појавиш се на неком слављу, на неком рођендану. И онда те неко препоручи некоме, то је експоненцијална фунција а шири се онолико брзо колико су ти људи били задовољни, како су се провели. Сада свирамо свуда, позове те клијент, пита да ли можемо да наступимо тада, слушали смо вас прошле године, авионске карте стигну преко интернета. Свирали смо свадбе у Лисабону, Венцији, на језеру Комо, у Цириху 70. рођендан Герхарду Шредеру. Наши велики пријатељи су у Блицу и питали су нас ове године да ли смо слободни да свирамо на њиховој прослави. Свирали смо на разним значајним догађајима, то не морају да буду само свадбе. Свирамо годишње 1 30 пута и значајно је да се трудимо да сваки наступ буде другачијии и то нам даје жељу да наставимо. Навешћу пример, у суботу свирамо свадбу где је млада Румунка. Закупио је цео хотел а свираћемо претежно румунску музику, што је занимљиво, у срцу Шумадије. Данашња музика траје као и роба широке потрошње, шест месеци до годину дана. Ми се трудимо да свирамо квалитетну, трајну музику. Ја могу да кажем да сам јако поносам што људи нама готово не траже ништа друго него оно што ми свирамо. Свирамо људима сличним нама а сличан се сличном радује. Милан Јанковић
8
DNEVNIK
1 8. Духовна трибина у младеновачком Храму
Дана 20. септембра 201 6. год. у парохијском дому храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организована је Духовна трибина на којој су говорили аутор и водитељ емисије „Агапе“ Александар Гајшек и психолог професор др Жарко Требјешанин. Ово је била 1 8. трибина у организацији младеновачке Цркве, а братство храма, на челу са архијерејским намесником протојерејем Жељком Ивковићем, одлучило се на организовање трибина, пошто је постојала велика жеља и потреба верујућих Младеновчана да чују и разговарају са еминентним личностима нашег црквеног и културног живота. Организовање ове Духовне трибине у потпуности је преузело братство храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу.
На самом почетку отац Жељко Ивковић је поздравио присутне и подсетио их на богату и плодоносну делатност гостију и указао на велики значај предавача у животу Цркве и културног живота Србије. Професор др Жарко Требјешанин је на почетку излагања говорио о аутору емисије и већ два тома књига „Агапе“, као и о утицају истих на медијску слику у нашој земљи. Он је нагласио да у времену свеопштег опадања рад господина Гајшека има непроцењиву важност. Након уводних речи професора Требјешанина уследила је музичка пауза у којој је наступио хор „Благовести“ под вођством професорке Љиљане Миловић уз пратњу студента Музичке академије у Грацу господина Богдана Марковића. Након
КУЛТУРА
среда 21 .септембар 201 6.
ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНE "Културно наслеђе и заједнице - живети с наслеђем" Младеновац 26-30. септембар Програм за ову недељу
тога је Александар Гајшек говорио о личном искуству преображаја, који је довео до стварања поменуте емисије. С обзиром на то да трибина није било пуко говорење ex cathedra, већ се базирало на дијалошкој основи, присутни су позвани да постављају питања. Разговор се развио у изузетно живу дискусију у којој су потражени одговори на питања смисла, међуљудских односа, страхова, а присутне су интересовале и анегдоте везане за снимање емисије, као и занимљивости о саговорницима. јереј Марко Јефтић
понедељак 26. 9. 201 6. 1 8:00 часова - "Од преслице до ћилима" - изложба и трибина (изложба траје до 30. септембра) Организатори: Музеј Младеновца и Удружење "Од предака за будућност" Простор: Центар за културу - Галерија "Фоаје" 1 8:30 часова - "Изложба грнчарских радова" радионица Организатор: Удружење "Ноумена" Простор: Центар за културу - Мала галерија
уторак 27. 9. 201 6.
1 3:00 часова - "Трибалски кнежевски гроб из Велике Крсне" - изложба и предавања, (изложба траје до 30. септембра) Организатори: Музеј Младеновца и ОШ "Биса Симић" Велика Крсна Простор: ОШ "Биса Симић" Велика Крсна
среда 28. 9. 201 6.
1 8:00 часова - "Свадбени обичаји у младеновачком крају крајем 1 9. и почетком 20. века" -трибина Организатор: Музеј Младеновца Простор: Свечана сала "др Елси Инглис"
Program u Centru za kulturu:
БЕОГРАДСКА МУМИЈА
Nagradu de~je kritike "Dositejevo pero", za naj~itaniju de~ju kwigu u 2015. godini, dobio je na{ sugra|anin Branko Miloradovi}, autor romana "Beogradska mumija". O Brankovoj kwizi nedavno je emitovan prilog na RTS-u. "Srpski plemi} i trgovac Haxi Pavle Ri|i~ki u drugoj polovini 19. veka kupio je u Egiptu mumiju za srpski narod i poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu. Sada je na Filo-
zofskom fakultetu i jo{ nije dostupna javnosti, ~ak ni u jeku turisti~ke sezone. Dok ~ekamo da se nadle`ni ozbiqnije pozabave ovim blagom, o beogradskoj mumiji govorimo iz druga~ijeg ugla, o avanturisti~koj pri~i koju je napisao Branko Miloradovi}. "Beogradska mumija" prvi je wegov roman namewen deci mla|eg {kolskog uzrasta, koji je ilustrovao Nemawa Cvetkovi}."
sreda 21. septembar - od 16:00 - film za decu zmaj" - od 18:00 - dugometra`ni rani film "Tajni `ivot qubimaca" - od 20:00 - doma}i film "Dnevnik ma{inovo|e"
"Pitov animiku}nih igrani
subota 24. septembar - od 17:00 ~asova - pozori{na predstava za decu "Ma{in ro|endan"
22. септембар 1 9:00 часова, општина Младеновац
среда 21 .септембар 201 6.
DNEVNIK
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
KOSMAJSKE KRATKE PRI^E
У Ч И Т Е Љ Ђ У Р И Ћ Београдског универзи- двометраш из околине Крагу- издвојио испред осталих и
Типичан Космајац, виспрен и духовит, уз то и учен. Волели га ђачићи, знао да им узврати већом мером. Отмен и дружељубив, боем за кафанским столом, са винском чашицом у руци и носталгичном староградском песмом на уснама. Ко је седео са њим, није знао за досаду. Писање му била јача страна, оштар на перу, његове хумореске у сатиричном "Јежу" плениле су лепотом и смелим жаокама упереним ка онима на власти - учитељ Момчило Мома Ђурић. У септембарском недељном подневу са благим Сунцем, у тихој башти Сиџимовог кафића, као прави биограф, детаљно и сликовито му изговорио до танчина животни пут, понекад трновит, а тако пребогат шаљивим досеткама, његов млађи нераздвојан садруг, Радоња Ђорђевић. С дужним пијететом лако се присећао свега што их је везивало и посебно увесељавало. Рођен је 1 929. године у селу Неменикуће, где је свет угледао књижевник Милован Видаковић и где је азбуку савладао Јован Жујовић, чувени српски геолог, професор
тета и председник Српске краљевске академије. Фамилија Ђурић, звана Куртаћи, отац Никола, опанчар, неуспешан кафеџија и фамилијаз у сопотској школи, код управника Вукмана Станковића. Мајка се звала Милена, млађи брат био инспектор, а сестра се удала за официра. Напуштао је породичну кућу у центру варошице да би се лоптао са Маргеровим Туцком на оближњој пољани. Као добар ђак, постао је стипендиста краљеве фондације и упућен у богословску школу у Битољ. Прве ратне године возом је пребачен у Солун, одакле је требало да се отисне до египатске Александрије. Италијани су бомбардовали луку, спасио се бежањем из брода и повратком у родитељски дом. Немирног дечачког духа, Мома је са петнаест лета оставио кућу у Сопоту и придружио се партизанима Крајишницима. Узалуд га је командант удаљавао из јединице после ослобођења Београда од немачког окупатора, у октобру хиљадудеветсто четрдесет и четврте. Ниског раста, досегао само до метар и шездесет, мршав, али кочоперан, са жељом да војује. Сремски фронт, ледена равница, швапска солдатеска туче оруђима тешке артиљерије, гине се и у рововима. У улози извиђача није осећао страх, али кад је почела жестока борба, склони се иза једног громадног борца. Тај
јевца стекао је утисак да одскаче са тла, хитро се окренуо и цокулом га распалио. Издрао се уз сочну псовку и помињање матере: "Је л ја да ти бидем грудобран?" Стигао је до пробоја да залечи главу од рањавања и победоносно прохуји путем кроз славонска насеља. У Загреб је ушао као ослободилац, отпоздрављао је са тенка, био окићен цветним венцем, вијорила се застава с петокраком. Неко из масе је фотографисао тог најмлађег партизана са капом титовком, у еуфорично амбијенту. Слика је била уникатна, али је доспела до поратне штампе и завршила у породичној фотоархиви. Утихнули пуцњи, нова власт заменила стару, кренула обнова порушене земље, кадрова мало. Успео је да дође до учитељског звања. Прво намештење било му у селу Цвркотама, код Руда. Спавао у школској згради, ђаци му донели сланину и јаја. Одбио поклон: - Децо, довољно је мени ово што добијам од државе. Нашао се ту један постарији бркати човек, па ће рећи: - Болан учо, узми то, ред је и немој отић само у политику. Пре тебе овде скривени четници Српка Меденице, који бијаше у ђенерал Дражином штабу, заклаше учитељцу. Уважио је савет сељака и прихватио намирнице. Дани су промицали, примљен је и у Партију, у којој се није дуго задржао. Кренуо са двојицом на "сијело" (забаву), један се
пуцао. Чуло се, нагађало, ко се то и зашто оглашавао. Дођу Кнојевци из Руда и уследи дуго саслушање. Колега Милован Суботић из Мачванског Прњавора упозна Ђурића са тихом и нежном Душанком, из села Рибаре, која му постане супруга. Уследи премештај у село испод планине Мајевице, звано Ченгићи. Ту им се роди син Рајко, потоњи професор уметности у младеновачкој Гимназији. Касније добију и другог наследника, Драгана - Гагу. Сиромашно доба, стизала помоћ за учитеље од УНРЕ, а Мома остављао понешто за свог малог Рајка, а већи део давао ђацима. Кажу да је био изузетан педагог и да је умео малишанима да пренесе и упије им знање. Ујесен 1 951 . године аванзовао је у струци и постао просветни инспектор у Зворнику за ниже разреде. У снежном зимском дану, отишао је у село Поточаре. Учитељица млада, мали школарци савладали градиво, шћућурили се поспани уз топлу фуруницу. - Морам да признам, колегинице, да добро радите. Није ми једино јасно зашто Вам деца дремају. - Друже инспекторе, овде је обичај да бабе дају деци чашицу ракије кад пођу у школу. Амбициозни инспектор и учитељ Момчило Ђурић враћа се у космајски завичај да започне и оно друго, доста лепше животно поглавље... Милосав Б. ВЛАЈИЋ
KAZIVAWA I SE]AWA
Из књиге Драгутина Паунића и Милије Ђорђевића "Три силе притисле Србијицу"
ЖИВОТА ПАНТИЋ (7)
У ГУЊЧЕТУ ЗА АЛБАНИЈУ
Од оружја имам само пушку, нисам прописно обучен, у гуњчету сам кренуо за Албанију. Од државног готово ништа немам на себи. Дам два динара једном Циганину поднареднику те оде у арнаутски батаљон и украде шињел један, добар! Сад држава наша обукла Турке и Арнауте, а ми голи! Тај ме шињел провео кроз Албанију. Довели нас официри на
Косово. Ту, каже, наше царство пропало и ми ћемо ту да положимо оружје. Али дође ордонанс и каже: Идемо на Љум - кулу, одатле даље преко Албаније. Добро, пођемо. Снег велики, а ми немамо обуће, немамо ни хлеба. Дођемо у Љум - кулу. И ја упаднем у једну кућу, немаде нигде никог, побегли. Нисам сам, идем свуда са Ванчом
Никодијевским, он ми је побратим, Македонац је, али зна и турски и арнаутски. Нађемо две проје у огњишту, једна мени друга њему, па брже ми у логор. Кад - тамо већ стигли Арнаути код команданта да се жале: знаш како је, гладна војска односила из њиних кућа. Одмах збор! Један командир чете виче: Моји су сви! - тако виче други, трећи. Виче и наш командир Соколовић: Моји су сви! - а види шта је
код мене и Ванче: као казан кад разложиш, па се пара диже у висину, тако се пушимо нас двојица.
10
DNEVNIK
ИНФО
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ
среда 21 септембар 201 6.
МАЛА ГОСПОЈИНА
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Полиција..........................................1 92 Ватрогас.......................................... 1 93 Хитна помоћ...................................1 94 Тачно време....................................1 95 Предаја телеграма телефоном...1 961 Пријава међународни разговор.1 9011 Војна хитна помоћ........................1 976 Пријава телефонских сметњи...1 9771 Центар за обавештавање............1 985 АМСС помоћ на путу....................1 987 Бројеви телефона.................11 811 Служба буђења...........................1 9811 Разна обавештења.....................1 981 2 Војна полиција............................1 9860 Метеролошки подаци..............1 9822/1 Важни телефони.........................11 811 Лото извештај..........................1 9822/2
Centrala......................8241-600
Услужни центар............8231 -260 8233-980, 8230-891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 PUTOVAWA @elezni~ka stanica.............8230-095 Autobuska stanica................8231-455
ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
KULTURA Centar za kulturu.................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka............................8230-200
АПОТЕКЕ
Апотека "Београд" ................8233-679
-Servis bele tehnike
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
"Неша"......................... 063/806-6034 - Elektronik "Dule" ......063/262-621
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"...................060/368-6624
AUTO MAJSTORI
- Обућар "Васа" ...........064/000-5660 - Молер "Ицан" ........ ..064/3400775
- Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
- Мото-сервис "Неша" ...064/11 91 509
Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице или Рождество Пресвете Богородице) је црквени и народни празник којим се слави рођење Богородице Марије. Овај празник спада у ред највећих Црквених празника. Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Овај дан се празнује као Мала Госпојина или Мала Богородица. Обележава се 21 . септембра сваке године.
БЕСПЛАТНИ МАЛИ ОГЛАСИ
- Продајем ТА пећ од 2,5 KW. Кошћена две зимске сезоне, у одличном стању. Телефон 065/559-44-27
TRGOVINSKA RADWA
MIMA MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ 22. до 28. септембра
четвртак
22.
макс. t мин. t
1 8o 5o
петак субота
23.
24.
недеља понедељак
21 o 6o
21 o 9o
1 9o 7o
25.
26.
21 o 8o
уторак
27.
22 o 1 2o
среда
28.
22 o 1 0o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina I , Registarski broj u APR- u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 062/1 797848, 063/1090422 dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Милосав Б. Влајић, Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac
DNEVNIK
среда 21 .септембар 201 6.
DNEVNIK
11
СПОРТ
ФУДБАЛ
фото: Милосав Б. Влајић Пето првенствено коло Прве београдске лиге, група Ц Резултати:
- ОФК Младеновац - Село Младеновац 5:1 - Пударци - Ропочево 2:1 - Лештане - Винча 3:0 - Космај (Раља) - Хајдук (Камендол) 2:2 - Дунавац (Гроцка) - Велика Крсна 4:0 - Ковачевац - Младост (Бегаљица) 3:0 - Болеч је био слободан
ОФК Младеновац - Село Младеновац 5 : 1 (3:0) Субота, 1 7. септембар. Стадион Селтерс. Гледалаца: 60. Судија: М. Шекељић (Београд). Стрелци: Кретић у 1 2, Ћирић у 1 6. (пенал), Николић у 43. и 46. и Н. Петровић у 80. за ОФК Младеновац, а Рашковић у 58. минуту за Село Младеновац. Жути картони: Митровић, Ф. Стевановић (ОФК Младеновац), Радојковић, Трифуновић, Рашковић (Село Младеновац). ОФК Младеновац: У. Костић, Д. Стевановић, Арсић, Митровић, А. Јовановић (Стеванчевић), Ћирић, Ф. Стевановић (Н. Костић), Жујевић, Кретић (Н. Петровић), Драгојевић, Николић. Село Младеновац: Радојковић, Л. Вујић, Митровић, Трифуновић, Л. Милојевић (Ђурић), Андрејевић, Рашковић, Стеванчевић (Нововић), Н. Вујић (Пантић), Живковић, Толић. Мали број гледалаца је испратио комшијски дерби у коме су Младеновчани били
квалитетнији и успешнији ривал. Већ у дванаестом минуту Кретић је довео свој тим у вођство ударцем са ивице шеснаестерца. Четири минута касније, Кретића је срушио голман Радојковић, а сигуран са једанаест метара био је Ћирић. Милош Николић, најбољи појединац утакмице, увећао је резултат из гужве уочи одласка на одмор, да би већ у првом минуту наставка предриблао и савладао противничког голмана. Након лепе акције и центаршута, гости су преко Рашковића уписали једини гол. Н. Петровић је на терен крочио у завршници меча и мало му је требало времена да донесе радост саиграчима. Топовски је тукао са десне стране, а лопта се од ближе стативе одбила у мрежу.
Табела
Лештане Винча Дунавац Пударци ОФК Младеновац Космај Ропочево Болеч Велика Крсна Ковачевац Хајдук Младост Село Младеновац
15 10 9 9 8 7 7 6 4 4 4 3 0
Парови шестог кола: ОФК Младеновац - Пударци, Винча - Ковачевац (субота, 24. септембар, у 1 5,30 сати), Село Младеновац - Хајдук (недеља, 25. септембар, у 1 0 сати), Болеч - Космај, Младост - Дунавац, Ропочево - Лештане (недеља, 25. септембар, у 1 5,30 сати), Велика Крсна је слободна.
Шепшин (недеља, 25. септембар, у 1 5,30 сати), Резултати трећег кола: слободна је Иванча. Шепшин - Рабровац 0:1 , Млађе селекције Напредак (Међулужје) Борац (Амерић) 2:0, Влашка Општинска лига кадета: 1 950 - Омладинац (Рајковац) Ропочево 3:3, Шумадија 1 962 (Јаг- Марковац њило) - Космајац (Кораћица) (субота, 24. септембар, у 1 6 Шумадија 1 962 4:0, Слога (Границе) - Иванча сати), (Велика Иванча) 0:3, сло- (Јагњило) - Влашка (недеља, бодан је био ОФК Студент из 25. септебар, у 1 6 сати). Младеновца.
Општинска лига
Табела:
Шумадија 1 962 (Ј) Влашка 1 950 Рабровац Напредак Иванча Шепшин ОФК Студент Омладинац Слога Космајац Борац
ра:
Општинска лига пиониКовачевац
-
Космај
9 (Раља), Велика Крсна - Село 7 6 6 6 4 3 2 9 0 0
Парови четвртог кола: Борац - Слога, Космајац Напредак, Омладинац Шумадија 1 962, Рабровац Влашка 1 950, ОФК Студент -
Младеновац (недеља, септембар, у 1 6 сати).
25.
Општинска лига петлића, (субота, 24. септембар):
Ковачевац - ОФК Студент (Младеновац), (1 0 сати), Раднички ПДМ - Напредак (Међулужје), у 11 ,30 сати, Иванча - Село Младеновац (одложено). Припремио: Милосав Б. Влајић
ФК "Рабровац"
12
DNEVNIK
СТОНИ ТЕНИС
среда 21 .септембар 201 6.
СПОРТ
Још једна медаља
КАРАТЕ
Jo{ jedan uspeh STK "Mladenovac", bronzana medaqa u dublu na kadetskom prvenstvu regiona Beograd.
Општинско првенство
U organizaciji op{tine Mladenovac i Sportskog Saveza Mladenovca odigrano je {kolsko op{tinsko prvenstvo u stonom tenisu. U~estvovalo je oko sedamdeset u~enika osnovnih {kola. Takmi~ili su se u kategoriji peti i {esti razred (de~aci i devoj~ice), i sedmi i osmi razred (de~aci i devoj~ice). U~estvovali su u~enici iz O[ "Mom~ilo @ivojinovi}", O[ "Bora Lazi}" Vla{ka, O[ "@ivomir Savkovi}" Kova~evac, O[ "Bisa Simi}" Velika Krsna, O[ "Sveti Sava".
Rezultati: devoj~ice 5 i 6 razred 1. Aleksandra Bla`i}, O[ "Mom~ilo @ivojinovi}" 2. Sandra Antonijevi}, O[ "@ivomir Savkovi}" 3. Jelena Avramovi}, O[ "Bisa Simi}". 7 i 8 razred: 1. Sara Brki}, O[ "Bora Lazi}" Vla{ka 2. Tamara Varagi}, O[ "Bora Lazi}" Vla{ka 3. Andrijana Vasi}, O[ "Bora Lazi}" Vla{ka.
de~aci 5 i 6 razred: 1. Bogdan Nisi}, O[ "Mom~ilo @ivojinovi}" 2. Aleksa Nedeqkovi}, O[ "Mom~ilo @ivojinovi}" 3. Jovanovi} \or|e, O[ "Sveti Sava". 7 i 8 razred 1. Vuk Nedeqkovi}, O[ "Mom~ilo @ivojinovi}" 2. Pavle ]ur|evi}, O[ "Mom~ilo @ivojinovi}" 3. Reqa Mijailovi}, O[ "@ivomir Savkovi}".
Junior karate kluba "Mladenovac" Jovan ]iri} osvojio je dve zlatne medaqe na turniru u Krawu- Slovenija. Jovan je nastupao u kategoriji juniora - 68 kg i mla|ih seniora - 67 kg. Takmi~ewe je okupilo 300 takmi~ara iz 6 zemaqa. Na{ takmi~ar je nastupao kao takmi~ar beogradskog karate saveza.
КУП СРБИЈЕ
Одбојкаши оставили срце на терену. После велике борбе одбојкаши Младеновца су у другом колу купа Србије поражени у Пожаревцу од екипе "Млади радник" резултатом 3:2. Иначе, екипа "Млади радник" ће наредних дана играти суперкуп Србије против "Црвене звезде". Треба напоменути да је било мало шест играча на терену и пет тренера на клупи нашег противника, да би се савладали наши одбојкаши. У целу причу се у петом сету укључио и судија Вучковић из Великог градишта и ска-
EVA штампарија,
ндалозним суђењем погурао Пожаревљане до победе. Нашим момцима свака част за пружену партију и остављено срце на терену. Оно што у овом тренутку требало да се напомене да су на утакмицу у Пожаревац наши одбојкаши отишли некомплетни, у два аутомобила које су возили играчи. Одбојкаше чека и јесење првенство прве Б лиге, које почиње 1 4. октобра, па би помоћ локалне заједнице била неопходна, с обзиром на постигнуте резултате.
011 /8231 -708
Краља Петра I 1 99, Младеновац 060/368 6624, info.tehnika@yahoo.com www.tehnika.mobi
радно време: радним даном 9- 20h, суботом 9- 1 7h
DNEVNIK MLADENOVA^KI 062/1 797848