Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DN E V N I K
среда, 05. октобар 201 6. година / број 29
M
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ
фото: Тројка из блока
Спој спорта и хуманости је најбољи начин да се уједини младост у пружању помоћи онима којима је она неопходна. Младеновац је опет показао да има велико срце.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН НА ПИЈАЦИ И КОД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ
ДЕШАВАЊА
.среда 05.октобар 201 6.
НОВЕ ПРОСТОРИЈЕ ЈКП МЛАДЕНОВАЦ
Почела је са радом нова благајна ЈКП „Младеновац“, где ће грађани убудуће моћи да плаћају комуналне услуге које пружа ово предузеће. Радно време благајне је
Екипе грађевинске оперативе ЈКП „Младеновац“ настављају радове на изградњи друге фазе водовода у Великој Крсни. До сада је урађено 1 200 метара водовода од 5650 метара колико је предвиђено у другој фази изградње. Инвеститор је Општина Младеновац преко Дирекције за изградњу и планирање, а вредност радова је 31 милион динара. Завршетак ових радова
очекује се до краја ове грађевинске сезоне. Такође се настављају радови на санацији некатегорисаних путева. Каменом подлогом биће пресвучен пут за Крак у Сенаји, у дужини од 330 метара. Вредност радова је 380 хиљада динара. Посао ће бити настављен и у другим селима на територији општине Младеновац, у складу са планом санације некатегорисаних путева за текућу годину.
САНИРАН КРОВ НА ВИШЕСПРАТНИЦИ У ДРАПШИНУ Уз помоћ Дирекције за изградњу и планирање станари зграде у улици Јанка Веселиновића број 5, у месној заједници "Драпшин", решили су дугогодишњи проблем прокишњавања крова. Укупна вредност инвестиције је милион и шест стотина хиљада динара од чега је половину средства обезбедио ДИП Младеновац
а другу половину станари. Председник општине Младеновац, Владан Глишић, позвао је и остале грађане Младеовца, који имају сличне проблеме да се обрате општини са иницијативама и предлозима како би заједничким снагама радили на стварању бољих и квалитетнијих услова живота.
САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА
Национална служба за запошљавање и градска општина Младеновац организују Сајам запошљавања у петак, 1 4. октобра од 1 0,00 сати у Хали Спортско рекреационог центра "Љубомир Ивановић Геџа", Вука Караџића 35, Младеновац.
радним данима од 7:00 до 1 7:30 часова и суботом од 8:00 до 1 2:30 часова. Благајна се налази у улици Краља Петра Првог бр.1 64 у Младеновцу.
ОВЕРЕНЕ КЊИЖИЦЕ
Градска општина Младеновац посредовала је у решавању проблема радника "Ласте" који су штрајковали због неоверених здравствених књижица. Овера књижица за преко 2000 радника почела је у уторак. Драган Филиповић, возач у овом саобраћајном предузећу који је шест дана штрајковао глађу захвалио се градској општини Младеновац на помоћи приликом решавања проблема са књижицама. Он је рекао да
је ово егзистенцијално питање за раднике и њихове породице које не треба политички да се злоупотребљава. Председник градске општине Младеновац, Владан Глишић изјавио је да ће општина увек помоћи у складу са могућностима које има, нарочито када се ради о фирми у којој ради доста грађана Младеновца и од које зависи нормално функционисање наше општине. www.mladenovac.rs
ИЗВЕШТАЈ МУП-а
У току претходне недеље младеновачка полиција ухапсила је једну особу из Младеновца због сумње да је суграђанину, крајем августа 201 6. године, из аутомобила "фиат темпра" који је претходно обио подесним алатом, однео алат и материјал за сервисирање и уградњу клима уређаја, чиме је извршио кривично дело тешка крађа. Иста особа је, такође крајем августа, са једног градилишта у Младеновцу, након што је исекао ланац на улазним вратима, однео струјне каблове. Против ове особе, полиција је поднела кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Младеновцу. На подручју Младеновца,
у овом периоду, догодиле су се две саобраћајне незгоде са повређеним особама које су касније преминуле. Једна од ове две саобраћајне незгоде догодила се Ковачевцу, где је дошло до судара трактора и аутомобила "рено премиум". Возач трактора (1 934) је преминуо по пријему у Ургентни центар, док је возач "реноа" лакше повређен. Друга саобраћајна незгода догодила се у Младеновцу, када је "голф" оборио пешака, жену старости 86 година, која је преминула у Ургентном центру. Догодиле су се и три саобраћајне незгоде са материјалном штетом.
среда 05. октобар 201 6.
DNEVNIK
ЕВРОПСКА НЕДЕЉА МОБИЛНОСТИ И ДЕЧЈА НЕДЕЉА
Општина Младеновац обележила је Европску недељу мобилности и Дечју недељу. Организована је трка бицикли и ролера. Победнику ликовног конкурса „Мој град без аутомобила“ додељена је награда бицикл. На градском тругу малишани су уживали у цртању кредама а на пешачком прелазу остављали зелени отисак на дрвету које је симболисало чисту животну средину.
УЛИЧНА ТРКА У нашем граду одржана је улична трка. Ученици су добили медаље и дипломе. Честитамо свим учесницима.
ДЕЧЈА СЕДИШТА
Наставља се акција поделе дечјих аутоседишта родитељима који су поднели захтев и испунили услове конкурса. Од почетка кампање уручено је 238 дечјих аутоседишта. Циљ пројекта је био да се повећа безбедност најмлађих у саобраћају и да се скрене пажња на законске обавезе приликом превоза деце.
Активисти МО СНС "Центар" очистили паркић и дечје игралиште
Активисти месног одбора „Центар“ Српске напредне странке у Младеновцу организовали су акцију чишћења паркића и дечјег
игралишта у улици Јанка Катића, у делу иза продавнице „Макси“. Очистили су простор од разног отпада, флаша, папира, кеса и другог смећа које су несавесни грађани бацали на зелене површине и простор између стамбених зграда. По завршетку акције, покупили су и уклонили десет пуних џакова отпада. Месни одбор „Центар“
3
ДЕШАВАЊА SKUPQA STRUJA
Od subote, 1. oktobra, struja u Srbiji je skupqa za 3,8 odsto, {to je jo{e jedna od mera u sklopu paketa za restrukturirawe EPS-a i do{la je iz razgovora sa MMF-om. Prose~na cena za sva doma}instva, bez ura~unatih poreza, akcize i naknade za obnovqive izvore energije, bi}e 6,6 dinara po kilovatu. U odnosu na dosada{we ra~une, novi, koji }e na ku}ne adrese sti}i u novembru, za prose~nu potro{wu struje od 500 kilovata, isti broj skupqih i jeftinijih kilovata i uz obra~unat porez, akcizu i naknadu za obnovqive izvore energije }e, umesto oko 3.500 dinara, biti oko 3.700 dinara. Na taj iznos treba dodati i taksu za javni servis od 150 dinara.
ЈАВНИ УВИД Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове објавио је позив на: - Рани јавни увид у План детаљне регулације гробља у МЗ село Младеновац - Рани јавни увид у План детаљне регулације гробља у МЗ Марковац, засеок Црквине, Градска општина Младеновац Рани јавни увид обавиће се у згради Градске управе, у Београду ул. 27. марта бр. 43-45 (сала 2 у сутерену) и у згради Градске општине Младеновац, Јанка Катића број 6 од 1 0. до 24. октобра 201 6. године, сваког радног дана од 9 до 1 8 часова. Информације о предложеним решењима, заинтересованим лицима, даваће представник обрађивача плана уторком у у згради Градске управе, у Београду ул. 27. марта бр. 43-45 (сала 2 у сутерену) и четвртком у згради Градске општине Младеновац, Јанка Катића број 6 од 1 2 до 1 8 часова. Заинтересована лица могу током раног јавног увида своја мишљења на планирана решења у писаној форми доставити Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, Београд, Краљице Марије број 1 , најкасније до 24. октобра 201 6. године.
организоваће акције чишћења зелених површина и у наредном периоду. Радиће се плански, у свим деловима ове месне заједнице. Следећа акција биће организована у улици Светозара Марковића у којој ће ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ У уредити дечје игралиште и ОБЛАСТИ СПОРТА зелене површине иза војних зграда. Активисти „ЦеКомисија за спорт донела је нтра“ позваће станаре да одлуку о додели средстава за им се придруже, како би посебне програма из области сви заједно допринели лепшем и чистијем окружењу. спорта ФК "Велика Крсна" 1 05.000 динара и ББ баскет 60.000 динара. Ову одлуку усваја Веће www.mladenovac.sns.org.rs ГО Младеновац.
4
DNEVNIK
РАЗМЕНА
Profesorka informatike i kordinator programa razmene |aka Oqa Milo{evi} ispri~ala nam je kako je po~ela saradwa Gimnazije sa AFS Interkultura. - Saradwa je po~ela 2012. sasvim slu~ajno. Jedan moj u~enik, Mateja saznao je za ovu organizaciju i prijavio se da ugosti u~enika iz Venecuele na godinu dana. Tom prilikom sam prihvatila da budem wegov mentor i neka vrsta veze izme|u na{e {kole i AFS Interkulture. Tada sam saznala i za ostale aktivnosti koje ova organizacija nudi. Prijavili smo se za razmenu odeqewa, koju smo ina~e realizovali 2013. godine sa jednom {kolom iz Italije. Iskustva sa ove razmene su zaista fenomenalna. Prvo smo mi wih ugostili ovde. Trudili smo se da se poka`emo kao dobri doma}ini. Nakon toga smo oti{li u uzvratnu posetu u Italiju i tih deset dana provedenih tamo, mislim da }e svako od nas pamtiti celog zivota. Slede}e {kolske godine je na{ u~enik oti{ao u [vajcarsku na godinu dana. Stekao je zaista ogromno iskustvo, nau~io jezik, kulturu, obi~aje i naravno prijateqe sa kojima se i dan danas vi|a. Pro{le {kolske godine
МЛАДИ
среда 05. октобар 201 6.
smo imali u~enicu sa Tajlanda, koja je tako|e bila na programu od godinu dana, tj ne{to mawe od 11 meseci. Sada nam je treunutno u {koli Italijanka Vilma Fiordeli, na programu od tri meseca. Vilma je go{}a Milice Sari} kojoj sam ja razredna, a poha|a nastavu u drugom odeqewu jer je ona starija dve godine. A kako to sve vidi na{a go{}a iz Italije Vilma i doma}in Milicom. Kao dobri doma}ini prvo }emo razgovarati sa Vilmom Fiordeli.
проводим у Младеновцу.
сконтале на један. Она је остала код мене и после недењу дана као да ми је сестра рођена. Прихватила је наш кућни ред. Када смо дођу без предрасуда јер је се нашле попуниле смо фоСрбија лепа и људи у Србији рмуларе на којима су била су фантастичн и одређена питања о понаИма ли сличности у шању у кући и школи.
Шта би препоручила Како си се одлучила за својим друговима када се размену ученика? вратиш у Италију? - Имала сам жељу да - Препоручила бих им да упознам нове људе и нове културе. А сада имам и нову фамилију. То је веома лепо искуство.
Како ти изгледа Младе- дружењу и учењу у Србији Да ли би и ти учествоновац и Гимназија? и Италији? вала у размени и где би - Свиђа ми се МладеУ Србији је доста другаволела да одеш? новац јер је веома сличан али волим тај начин мом граду. Свиђа ми се и чије, дружења. А ја сам имала школа иако ћу у њој бити мало времена да научим само три месеца. ваш језик. Људи ми говоре Како си се снашла у Ср- енглески и то је мени веома бији? важно. - Србија је најбоља држаА шта каже домаћин ва за размену ученика. Мла- Милица Сарић. деновчани су јако гостољуДа ли је тешко бити добиви. Била сам два дана у маћин ученику из друге Београду и четири дана у земаље? Аранђеловцу. Обишла сам Па није тешко поготово Космај. Остале дане лепо што- смо се на први сусрет
- Ја бих хтела, али нисам сигурна, јер је то велики залогај за мене, јер треба отићи у другу земљу на три или десет месеци без родитеља, пријатеља, да пропустим свој рођендан, рођендан другара, буквално све бих пропустила. А ипак можда бих волела да одем у Америку. Теодора Јанковић
среда 05. октобар 201 6.
DNEVNIK
ТЕХНО ЈЕ ВИШЕ ОД МУЗИКЕ
Никола Михаиловић (Никола М), је ди-џеј из Младеновца. Љубав према техно музици утицала је на то да Никола постане један од запаженијих ди џејева на домаћој електронској сцени, па је тако имао и свој наступ на овогодишњем ЕXIT фестивалу.
Где си први пут наступио? Како је то изгледало? - Први запаженији наступ ми је био у Крагујевцу у склопу ди-џеј такмичења "Афирмисање DJ", где је клуб био пун веселих људи од којих сам за пола сата свог сета добио доста подршке.
Зашто баш техно а не нека друга врста музике? Једни кажу да техно није музика, други да је то више од музике. - Заправо, техно је много више од музике и уметности. Он дубоко задире у психологију и то га, као правцем у уметности, чини тако узвишеним и тешко схватљивим, али када продремо у њега, он постаје једноставан и део нас и наших живота, на тај начин музика постаје наша религија а ми њени верници.
жимо лепу забаву слушао- љење о садашњој електронској сцени у Србији? цима. - Сцена нам је јако наДо сада си наступао на различитим местима. предна, константно расте Имао си прилику да на- број артиста чија издања ступиш са легендом до- достижу топ лејбле и чија маће сцене Божом Поду- се имена налазе на лајнанавцем, такође си госто- повима широм Европе што вао и на овогодишњем је свакако за похвалу, таЕXIT фестивалу. Који је кође имамо доста младих наступ у твојој досада- талената који вредно раде шњој ди-џеј каријери ос- како за миксетом тако и за тавио најјачи утисак на софрверима и чија имена би у скоријој будућности тебе? - Наступ са Божом По- могла обићи велике иведунавцем је нешто јаче од нте у Србији и иностранутиска, то дубоко остаје ству! Што се публике тиче, урезано у сећање кад год приметио сам у задњих погледам неки клип или годину дана да драстично прођем поред самог клуба, опада проценат едуковане то је био мој први већи до- публике а скаче проценат гађај где сам букиран. Хва- људи којима музика и није ла друштву из ОSCILLATE толико битна када дођу на организације на пруженој рејв, што би Тијана Т решанси. ЕXIT Фестивал мо- кла у једном од својих гу одмах сврстати у наступ интервјуа: "Проблем је што који је отворио нова врата се обруч сужава и из гои сфере у мојој ди-џеј ка- дине у годину ми се чини ријери, кад се сетим да да је све мање људи који сам пре 3 године први пут имају неки избор у животу, отишао на Urban bug стејџ не само у музици." Сигурно имаш жељу и осетио јединствену атмосферу кроз цео фести- да наступиш на неком вал а сада сам ту као иностраном фестивалу. извођач најежим се и мо- Где би то било и због тивишем себе за буду- чега? - Аwakenings, Амстерћност. Такође бих издвојио и овогодишње Burn Resi- дам, због сјајног лајнапa и dency Мix - Оff такмичење луде публике. Који су твоји планокоје ми је додатно помогло ви? Да ли размишљаш у развијању каријере.
Творац си пројекта Како бираш музику да уђеш у продукцијске SITN. Реци нам који је коју пушташ на журкама? воде? циљ те идеје? - Имам пуно планова, - Немам неку посебну - Циљ нашег пројекта јесте што боље промовисање мање афирмисаних ди-џејева и продуцената из Србије и региона, да кроз само дружење и музику успоставимо још јаче уједињење међу музичарима а да притом пру-
пре свега да се стационирам у Београду што би ми помогло у осамостаљивању и напретку саме каријере. Што се продукције тиче, да, наравно, practice makes perfect. Зоран Антонијевић Какво је твоје миш-
навику бирања и спремања музике пре наступа, имам брдо фолдера из којих извлачим траке у току самог сета, када остварим директну конекцију са масом.
5
МЛАДИ/ПРИЧЕ KALEIDOSKOP 2
Asocijacija za podr{ku nauke, kulture i umetnosti „NOUMENA“ po~ela je sa realizacijom projekta KALEIDOSKOP 2, koji podrazumeva oslikavawe dela fasade Tehni~ke {kole Mladenovac delima umetnika. Na projektu je anga`ovano sedam umetnika: dipl. kerami~ar Nata{a Vasili} iz Beograda, mr keramike Dejan Stepanovi} iz Mladenovca, dipl. slikar - odsek zidno slikarstvo - Mirjana Miqkovi} iz Beograda, dipl. vajar Mirjana Velkovska iz Mladenovca, mr umetnosti - odsek zidno slikarstvo - Jovana Filipovi} iz Beograda, dr tehni~kih nauka oblast urbanisti~ko planirawe Danijela Savki} iz Mladenovca, i dipl. in`ewer arhitekture Katarina Keti Zaharijev iz Mladenovca. Projekat je podr`an od strane GO Mladenovaц, Maxime doo, Mlakare "Granice", Auto "Kodeksa" dok je radove na pripremi zida finansirala Tehni~ka {kola Mladenovac. Paralelno sa navedenim projektom, u~enici Tehni~ke {kole }e, u saradwi sa umetnicima, oslikavati deo dvori{ta u kome provode svoje slobodno vreme u toku odmora.
51. De~ji oktobarski salon
Umetnost u sazve`|u je slogan pod kojim je ove godine odr`an 51. De~ji oktobarski salon Muzeja primewene umetnosti Beograd. Ova tema posve}ena je svemiru, zvezdama, planetama, nebeskim telima i o~uvawu na{e planete Zemqe. De~ji oktobarski salon obuhvata mlade u~esnike od 5 do 15 godina i prikazani su radovi koji su rezultat {kolskih aktivnosti pod nadzorom nastavnika, na ~asovima likovne kulture i izbornog predmeta Crtawe, slikawe, vajawe. Izlozba ima takmi~arski karakter, jer stru~ni `iri Muzeja dodequje nagrade. Ove godine O[ "Mom~ilo @ivojinovi}", imala je zna~ajno u~e{}e u ovoj manifestaciji. Nagradu ULUPUDS-a ove godine je dobilo ~etiri u~enika ~iji je likovni pedagog - Slavica Vi{wi}, za dva grupna rada: Neda Maleti}, 14 god. i Luka Dragovi}, 14 god., i Julija \uki}, 14 god i Natalija \uki}, 14 god.
6
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
среда 05. октобар 201 6.
ОД ЋИЛИМА ДО СВАДБЕ
Прошли су Дани Европске баштине али је остала слика за памћење, од преслице до ћилима, свадбени обичајни у младеновачком крају. О ове две изложбе разговарали смо са организатором вишим кустосом Музеја Младеновца Магдаленом Ивковић.
Свадба представља увеличавајуће огледало дубоких културних промена и потреса. У њој се огледају сви важнији аспекти живота једне заједнице: економске прилике, породични односи, културне вредности и верска припадност. - рекла нам је Магдалена Ивковић.
насељеним Србима. Оне су биле веома садржајне, чврсто структуриране и испуњене устаљеним ритуалним радњама, које су извођене с циљем обезбеђења срећног живота младенаца. Традиционални модел свадбе припада времену до средине XX века и обухвата: предсвадбене обичаје, свадбу и обичаје после свадбе. Традиционална свадба је дуго опстајала нарочито у сеоској средини, јер процес промена није био тако интензиван као данас. Структура свадбеног ритуала имала је више варијанти, али оно што се сматрало идентитетом и наслеђем морало је да се
Kada i za{to ste se opredelila da u svom istra`iva~kom radu obradite temu, svadba?
- Идеја да се у свом истраживачком раду посветим свадбеним обичајима нашег краја, потекла је крајем осамдесетих година, када сам за дипломски рад изабрала тему из области породичних обичаја. Тема дипломског рада је била: „Промене свадбених обичаја у Младеновцу и околини“ што је подразумевало чисто теренско, етнолошко-антрополошко истраживање младеновачког краја. Након две до три деценије рада у Музеју Младеновца створени су нови услови за темељно истраживање богате обичајне праксе. Веома занимљива теренска грађа, писана литература, музејска документа и предмети који су служили у свадбеним обредима, породични албуми са документарним фотографијама, омогућили су да свадбене обичаје овог краја представим као изузетно занимљиву и сложену област традиционалне културе. Основна водиља и мотив у овој студији био је, да се свадбени обичаји кроз одређени временски период прикажу и сачувају за нека друга времена.
Јован и Јелена Миловановић1 908. спроведе према прописаном реду. Дубоко се веровало да понашање свих у ритуалу (кума, старојка, војводе, ручног девера, барјактара, свекрве, свекра и других) имало утицаја на догађаје изван њега, првенствено на живот младенаца. Сваки брак склопљен по традиционалним народним обичајима, као што су: просидба, веридба, јавно вођење невесте у младожењин дом, посипање житом по свадбарима и бацање сита, примање накончета, служење испред кућног прага, обилазак око огњишта, у народу је сматран ваљаним [ta je najkarakteristi- и регуларним у сваком по~nije za tradicionalne гледу.
Ту је и девојачка спрема, а један од најзначајТрадиционалне свадбе у младеновачком крају су угла- нијих елемената је ћилим. вном исте или сличне са они- Зашто је он тако важан? svadbe u na{em kraju?
До седамдесетих година ма у осталим деловима ШуXX века, у селима младемадије и другим областима новачког краја свака девојка
је припремала своју девојачку спрему. Девојачку спрему сачињавали су текстилни предмети које је носила у младожењин дом (одевни и постељни) и даровни којим је даривала значајније свадбене учеснике. Један од највреднијих текстилних предмета девојачког мираза био је ћилим, по којем се вредновала умешност девојке и показивао социјални статус њене породице. У имућнијим кућама младеновачког краја припремани су ћилими не само ћеркама за нови дом, већ и за дарове сватовима и простирање младенцима под ноге. Када млада дође у младожењин дом, неколико дана након свадбе, био је обичај да се показује девојачка спрема. Колико је ћилима донела, величина из колико су „пола“, какво је ткање, боје и орнаменти, дуго су били предмет дивљења и препричавања.
Одакле су ткаље црпеле инспирацију за дезен ћилима? Сви ћилими у младеновачком крају, без обзира на време настанка израђивани су на хоризонталном разбоју, техникама клечања, чунчања и чворовања. Техником петље, израђивани су прекривачи, већи и мањи за колевке, а и неретко ћилими комбиновани са везом. Ткани су са основом од вуне, кудеље или памука, а проткани вуном. Ткаље су вешто комбино-
Деса и Милан Лекић 1 940 вале мотиве, технику израде и боје. Наједноставнији су они са уским попречним пругама, затим геометризовани цветни и биљни. Веомо често се сусрећемо са пиротским шарама које су преузете из пиротског ћилимарства које је најсавршеније. Средином XX века ткају се ћилими са крупним цветним и зооморфним мотивима, преузети из војвођанског ћилимарства.
Како се некада склапала познанства и уговарали бракови? Где је ту проводаџија? - До средине XX века младићи и девојке су се за брак припремали још од пубертета. Девовање је почињало са полном зрелошћу девојке, кад она постаје способна за рађање, јер је основни циљ брака потомство.
среда 05. октобар 201 6.
Време момковања код јединаца и првенаца започињало је нешто раније, одевали су се боље, одлазили на прела, игранке и вашаре. Варошка младеж одлазила је на породичне представе, музичке приредбе, балове... Девојке су носиле дуге плетенице спуштене низ леђа, а од времена стасавања за удају плетенице су обмотаване око главе у виду венца. Оне имућније су око врата носиле ниску дуката, варошке девојке су носиле фес на глави. Идеално време за удају је било од 1 6 до 1 8 године, док су се момци женили од 1 8 до 25 године. У прошлости се брак склапао најчешће у оквиру исте сеоске заједнице, а често је први сусрет младића и девојке био на испиту у цркви. О избору брачног друга пресудну улогу је имао деда као главни у породици и родитељи, при томе се водило рачуна о моралним начелима, национална и верска припадност, економска моћ и углед породице... Такође ред ступања у брак се поштовао уколико је било више деце, али се изузетак могао учинити.
Значајну улогу у избору брачног партнера имао је проводаџија - посредник између момка и девојке односно њихових родитеља. Проводаџија је особа (мушкарац или жена) која је батлија (коме је проводаџилук полазио за руком). То је чинила вешто и, кад је наводаџилук договорен, добијала је дар од младожење и невесте.
Који су најважнији обреди намењени младенцима у традиционалној свадби?
Све до половине XX века најважнији обреди су обичаји када сватови после црквеног венчања долазе у младожењин дом. Испред куће је младу дочекивала свекрва и вековима устаљеним ритуалима уводила у домаћи култ младожењиног дома. Свекрва је додавала млади сито са плодовима, а млада је садржину бацала према
DNEVNIK
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
7 вредне поклоне од кума, старојка, војводе и других ближих рођака. Обредна пракса је редукована, а њен изворни смисао скоро сасвим заборављен. У социјалистичком периоду, црквена венчања у сеоској средини била су ретка, а код школованих парова потпуно изостављена. Новији модел савремене свадбе окарактерисан је повратком традицији, а обухвата време од деведесетих година XX века до прве деценије XXI века (период истраживања). Сви млади парови декларишу се као верници, одлучују се за венчање у цркви, али пре свега из секуларних разлога, сматрајући га романтичним чином који увеличава и употпуњује свечаност. Свадба се у младеновачком крају свесно компонује уз коришћење богате старе шумадијске обредне праксе и нових ритуалних поступака
Зора и Милутин Димитријевић 1 933. истоку западу, југу и северу рођењем детета). што је требало да сим[ta je najve}a razlika болише плодност и изобиље izme|u savremene i tradiу браку. Празно сито је cionalne svadbe? бацала на кров, веровало се Савремена свадба прода ће брачна заједница оп- лази кроз два различита пестати уколико сито остане на риода: ранији модел, период крову. Да би млада рађала социјализма (од шездесетих мушку децу свекрва јој до- до почетка деведесетих даје наконче, мало мушко година XX века) и новији дете које млада три пута модел, период враћања траподиже љуби и дарује. Онда дицији (од деведесетих госе преко прага младенци дина XX века до прве деслуже међусобно са слатким ценије XXI века). и водом, да би им живот у браку био сладак. После служења, свекрва је невести додавала два хлеба и две боце пића. Када је улазила у кућу, хлебове је носила испод пазуха, а пиће у шакама. Уношењем хлебова и пића обезбеђивало се обиље и благостање у кући. Да би била срећна, млада је морала да крочи у кућу десном ногом и да не дотакне праг. Кућни праг се од давнина сматрао светињом, која се није смела скрнавити. Затим је млада прилазила огњишту, симболично залагала ватру и три пута обиИспред врата куће 1 952. лази око ње. Некада је ватра поштована, она је чистила кућу од злих духова, од бопосредством медилести, хладноће и другог. Ранији модел савремене усвојених ја и виђених у холивудским Зато се огњиште од давнина свадбе припада периоду у филмовима. Нови обичаји су сматрало светињом и обре- коме су политичка и идео- бацање бидермајера, ди који се изводе нису ништа лошка клима социјалисти- ње младеначке торте. служедруго до везивање младе за чког друштва, образовање и Занимљиво је да ће млади младожењину домаћу свети- култура у ширем смислу парови изоставити све трању. допринели постепеном не- диционалне елементе, али На крају, млада седа све- станку многих обичаја који су оно што не изостаје на шта крви у крило и за то добија били одлика идентитета на- млада обавезно иподсећа кецељу. Овај обичај се изво- рода. јесте да је преди да би имала породицу као Измењени услови живота младожењу несе преко прага. Поступак њена свекрва. Млада се омогућили су слободнији има сада романтични караудајом најинтимније везује за однос према избору брачног ктер, а речито изражава младожењу и његову фами- друга. Скоро сасвим су изо- настале промене у породи-и лију, и то преко свекрве. У бичајене улоге проводаџије, чним односима - младу више кући, поред огњишта, места уређај и прошевина су само не уводи свекрва у домаћи изразите симболике, свек- формално приређивани, док култ младожењиног дома. рвин статус је заокружен, док је све већи значај придаван Весна Јанковић је увођење младе у домаћи веридби и прстеновању букулт, које обавља свекрва, дуће младе. У том периоду је Књигу "Свадба у вароши Мласамо етапа до потпуно уочљиво издвајање великих деновац" Магдалене Ивковић оствареног статуса до којег материјалних средстава за можете набавити у Музеју ће доћи после прве брачне организовање свадбе, на ко- Младеновца. ноћи (а у пуном смислу, тек јој су младенци добијали
8
DNEVNIK
ВИТЕШКИ КОД
КУЛТУРА
среда 05. октобар 201 6.
ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ
У организацији библиотеке "Деспот Стефан Лазаревић" и основних школа са територије општине Младеновац одржан је квиз знања о животу, делима и значају деспота Стефана Лазаревића. Како је рекла Јасмина Чабрило, циљ овог пројекта је повезивање културно историјских и традиционалних вредности. Подручје Младеновца је било омиљено место деспота Стефана Лазаревића. Био је храбар витез и образован човек, зато његове вредности треба следити. У квизу „Витешки код деспота Стефана Лазаревића“ учествовале су најбоље екипе четвртака из се-
дам основних школа општине Младеновац. Учесници су показали завидно знање о деспоту, споменицима културе и легендама које су везане за име српског владара који је животом и смрћу вазан за наш крај.
"Бити или опстати" oд 1 0. до 1 6. октобрa понедељак 1 0. октобар „Родољупци“ – Народно позориште уторак 11 . октобар Дух који хода“ – Српско народно позориште среда 1 2. oктобар „Сан летње ноћи“ четвртак 1 3. октобар „Моје дете“ – Београдско драмско позориште петак 1 4. октобар „Пијани“ – Атеље 21 2 субота 1 5. октобар „Јулије Цезар“ – Будва – Сомбор недеља 1 6. октобар „Извињавамо се, много се извињавамо“ – у част победника
Pozori{ni festival u Mladenovcu bi}e u znaku jubileja 400 godina od smrti [ekspira. Ima}emo prilike da vidimo dve sjajne представе po [ekspirovom tekstu, ,, San letwe no}i'' rediteqa Pjera Valtera Poli~a i ,,Julije Cezar'' u re`iji Kokana Mladenovi".
- Представе почињу у 20:00 часова - Карте су у продаји од понедељка 3. октобра - Улазнице за поједниначне представе су 500 динара - Цена комплета (7 представа) 3.000 динара. Чланови жирија Дејан Степановић, члан већа задужен за школство и професор историје Данијела Глишић имали су тежак задатак. Уједначене у знању и срчаности екипе су показале и таленат и у цртању. Изложба цртежа лика деспота Стефана Лазаревића, који су настали у току квиза биће приказана у библиотци. У финалу су се нашле екипе „Деспот Стефан“ из ОШ „Момчило Живојиновић“ и „Деспотовци“ из ОШ „Коста Ђукић“. У неизвесној борби до краја, уз допунска питања, брзину и срећу победили су „Деспотовци“. Велико признање свим учесницима квиза на завидном знању а посебно победницима. Весна Јанковић
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ МЛАДЕНОВАЦ - понедељак 1 0 октобар 1 8:30 часова Отварање фестивала и изложба слика и цртежа Моме Капора 1 9:00 часова Лазар Ристовски "Једноставне приче"
НЕКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ОВАКО СТИЖУ ДО НЕКИХ МЕДИЈА среда 1 2. октобар 1 9:00 часова Вања Булић "Виза за небо"
среда 05. октобар 201 6.
DNEVNIK
KOSMAJSKE KRATKE PRI^E Мали школарци су га волели јер је знао да их научи ономе што је племенито, добро и лепо и што ће им користити у животу. Помно су пратили његова излагања и никада им није било досадно. Знао је кад им пажња ослаби да изговори забавну причицу и да их засмеје и орасположи. Једно време је учитељевао у четвороразредној школи у Кораћичким ливадама. - Децо, за данас је било доста. Нема лоптања после часа, сви идите кућама да помажете својима. А ти, мали мој несташко Радојичићу, је ли твој деда беше има добру љуту ракију? Милице, наша лепотице, твоја бака сигурно још прави онако добар сир? Сутрадан око подне стижу аутомобилом пред школу Ђурићеви компањони Радоња Ђорђевић, Цилке каменорезац и Дуја, возач камиона. Ђаци су напустили учионицу, а у дворишту, у дебелом хладу разгранатог ораха, на столу: флаша са ракијом препеченицом, која се жути као дукат, а још и "укртила" (остарела). Уз шљивку има и мезе: каленица сира и то још са кајмаком, прсте да полижеш. Уследи дружење уз шалу и песму до у сам сутон, када је Сунце већ зашло за Космај планину. Недеља, дан за одмор. А како је провести и време осмислити? Лако, седнеш са
другарима чашољупцима за кафански сто у башти "Златног плуга". Близу је надвожњак, ту су и радње Раје обућара и Николе бициклисте, док преко пута Веља ткач засмејава Калисперу фотографа. Учитељ Мома заносно говори одломке из Станковићеве "Коштане", а у сумрак се заоре срцепарајуће песме "Идем кући, а већ зора" и "Тихо ноћи". Тек што је почела варошка штрафта од Мишине апотеке до Гаврине пекаре, кад бану Миша милиционар. - Молим ваше личне карте! Ђурић му шеретски показује возачку дозволу и пита га: - Зашто си дошао? - Послао ме командир да интервенишем, реметите јавни ред и мир, чујете се до станице милиције. - Тешко држави где се не пева - констатује весели уча, подсећајући при том позорника да му је предавао српски језик у вечерњој школи. Кафана "Ловац" за истинске боеме, на домак дуге зграде зване "кинеска амбасада". Исто друштво за истим столом: учитељ Ђурић, наставник Кикац Радовановић (играо фудбал у Партизановом тиму са Бобеком и Зебецом), Радоња, Бата Црногорац и Цилке. Пили а никад се нису опили. Певали, правили шале на туђ и свој
KAZIVAWA I SE]AWA
Из књиге Драгутина Паунића и Милије Ђорђевића "Три силе притисле Србијицу"
ЖИВОТА ПАНТИЋ (9)
ЗЛАТА НЕМАМО, ГРАНАТА НЕМАМО
Опет наиђемо на једну реку, морамо на ћуприју, обале реке голе су стене и урвине божје. А видимо да Арнаути тамо даље, са оне стране реке купе камење и стављају на гомиле. Седми пук комбинованог одреда први је наишао на ту ћуприју. Али Арнаути плотун осуше на ћуприју. Не даду пролаз. Шта је сад? Имало наших што разумеју арнаутски, одоше тамо, испиташе. Кажу: Траже Арнаути тридесет и две оке злата за мостове што смо порушили и да наплате оно што је војска из њиних кућа успут однела. Шта ћемо, злата немамо! Имамо два топа, али шта вреди - само четири гранате; нема, испуцано, митраљези истрошили му-
ницију, код војника нема метака - код неког десет, код некога двадесет, само ја имам сто педесет. Ја кад нађем метак на путу, закачим га у реденик: нека га код мене, требаће ми. Ту нас зауставили, седам дана је прошло док смо се изравнали. Седми дан стиже наређење: Зогу, што је као арнаутски краљ, тражио да наши официри пофронте коње из целог одреда. Ух, ови наши официри шишају гриве коњима, шишају репове - ударају клинце у копита, унакажују коње. И дође Зогу у оним пеленгаћама, оне гаће шифонске а около снег; руски нагановац има за појасом, није један него два. Зашао, који му
ЗАНИМЉИВОСТИ
9
У Ч И Т Е Љ ЂвниУдеоРпрограма И Ћ- стрип (3) тиз. рачун. Ђура у свему предњачио. Комичан а озбиљан, није волео неправду, штитио и помагао сироте и убоге, одлазио код њих да ужива. - Посећујемо касно старог Чеду ковача, волео нас тај скроман Циганин, имао кућицу чатмару испод надвожњака, тамо где се данас налази стовариште "Копаоник". Љубазан домаћин уз извињење износи чварке, ставља их на пањ, гостимо се боље него у луксузном хотелу. Ракија блага, али прија, звали смо је "шома", твоји Ковачевчани је зову другачије, поспрдно - казује Ђурићев сабрат Радоња у тихом, сунчаном подневу тек насталог октобра месеца. Биртија крај паланачког пута, звана "Крива врба", власник Ковачевчанин Власта Дишин, са брцима који су га фрапантно сличили са совјетским генералисимусом Јосифом Висарионовичем Џоуџашвилијем Стаљином. Улази учитељ Мома са верним ортаком Радоњом. - Дођи Стаћо да те загрлим. Резервисан сто а постављене су и порције јагњетине са салатом од киселог купуса и неизбежном "мученицом" (ракија). Трешти музика, хармоникаш развлачи "далапу", увија се деколтирана певаљка са мини сукњицом. Тачно у поноћ, кад се у глуво доба јаве у Стрелару виле златокосе, почиње гласе коњ допадне, он упре прст њих пет се залете за узду и одведу коња тамо. Осамнаест коња одведоше. Најпосле Зогу поседе једну зекушу. Кад појаха, она поче да равани, а они воле кад им равани коњ, извади нагановац па увис: тр! тр! - весели се. Док је бирао коње, посматрао сам га: трбоња, бркови велики, толмак, онизак... Даде нам Зогу осамнаест Арнаута да нас проведу до Љеша и издаде наређење како има да буде при преласку преко ћуприје, а нама наредише официри: Сваки нек обуче што има од одела на себе, јер Арнаути ће, један с једне стране моста, а други с друге, шта нађу од одела и државних ствари, само пушку и муницију можеш да пренесеш, иначе ће све друго да одузимају. Жалост нашим официрима, имали у сандуцима по два-три пара цокула. А војници боси! Неће да изнесе па да каже: Обувај ово, баци то! Ја сам убијао јунад - они брдчићи,
Утуљене лампе до пола, на столу бујна келнерица приказује припитима и полузаспалима своју голотињу. Повици, уздаси, узвици пљескање, раздраганост. Враголаста бака Драгина довела човека да види чудо невиђено. Честит пружни радник у пензији ставља руке на очи, стид га, вели, да гледа женску срамоту. Потукоше се неки шофери из Влашке ни због чега. Наста општа пометња у друмској механи праћена бежанијом. А код чесме посвећене борцима НОБ-а чека дежурна милиција. Виновници туче се скрише у бресквар. Радоња вратоломно вози Ђурићев "вартбург", иза њих јури "ајкула" с двојицом људи у плавим униформама. - Немој да стајеш, продужи и скрени десно на Баташево. Код брда Дебељака престигоше их кола чувара реда и зауставише. Појави се Веља милиционар, познаде их и зачуђено пита: - Учо, што ти и овај Божин бежите? Да нисте искапили коју више? - Нисмо и не бежимо, журимо да стигнемо на време кућама. Куће им на сасвим другој страни, смех, махање у знак поздрава, пола три, још мало па ће пући и рујна зора... Милосав Б. ВЛАЈИЋ има му две-три године а није већи од овна, одсечем бут један, побратим Ванча одсече други - кажем војницима где смо нашли: иди за оно брдо тамо, они одеру и завијају ноге оном кожом... Боси, морају. А официри мислили да ће да пренесу цокуле тамо. Врага. Узеше Арнаути. Дођемо до Љеша, ту има град - разрушено све, рушевина - јунака Филипа Маџарина. Ту смо били неколико дана, па одатле за Драч. Ми смо последњи били из Србије који су отишли. Зато смо и заглавили најгоре. Где спавамо? Где се затекнемо. Ја сам спавао као звер, савијем се тако: нађем грања некога или шуме и на то легнем. Право да вам кажем, у рату ја сам постао човек наопак. Ја сам за спас живота могао да убијем, да узимам и никог ништа да не питам. Али не бих војнику нашем ниједном узео петопарац један.
10
DNEVNIK
ИНФО
ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ Полиција..........................................1 92 Ватрогас.......................................... 1 93 Хитна помоћ...................................1 94 Тачно време....................................1 95 Предаја телеграма телефоном...1 961 Пријава међународни разговор.1 9011 Војна хитна помоћ........................1 976 Пријава телефонских сметњи...1 9771 Центар за обавештавање............1 985 АМСС помоћ на путу....................1 987 Бројеви телефона.................11 811 Служба буђења...........................1 9811 Разна обавештења.....................1 981 2 Војна полиција............................1 9860 Метеролошки подаци..............1 9822/1 Важни телефони.........................11 811 Лото извештај..........................1 9822/2 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
МИХОЉДАН
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ
Centrala......................8241-600
Услужни центар............8231 -260 8233-980, 8230-891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 PUTOVAWA @elezni~ka stanica.............8230-095 Autobuska stanica................8231-455 KULTURA Centar za kulturu.................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka............................8230-200
АПОТЕКЕ
Апотека "Београд" ................8233-679
-Servis bele tehnike
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
"Неша"......................... 063/806-6034 - Elektronik "Dule" ......063/262-621
- Servis mobilnih telefona "Dot mobi"...................060/368-6624
AUTO MAJSTORI
- Обућар "Васа" ...........064/000-5660 - Молер "Ицан" ........ ..064/3400775
среда 05. октобар 201 6.
- Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Srpska pravoslavna crkva obele`ava 12. oktobra praznik svetiteqa i velikog podvi`nika hri{}anske vere Kirjaka Ot{elnika koji je u narodu poznat i kao Mihoqdan. Sveti Kirijak ro|en je u Korintu krajem ~etvrtog veka i za `ivota je smatran stubom hri{}anstva i uzorom mona{kih vrlina. Ovaj praznik je vezan za smenu leta i jeseni. Prema narodnom verovawu, posle Mihoqdana nastupa prava jesen. Oktobarski topli dani poznati su kao Mihoqsko leto. U subotu uo~i Mihoqdana 8. oktobra oбе-
лежавају се Михољске задушнице. Задушнице су време за сећање на умрле. Дан је посвећен култу предака и поштовању покојника. На овај дан се излази на гробље, деле се храна и пиће за душу покојника. Најважнији елементи ритуала су сређивање и улепшавање гробова (кићење цвећем и др.), паљење свећа, припрема жита-кољива, симболично храњење душа, поливање гробова водом, вином или уљем и читање молитава за упокојене.
- Мото-сервис "Неша" ...064/11 91 509
TRGOVINSKA RADWA
MIMA MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
Краља Петра I 1 99, Младеновац 060/368 6624, info.tehnika@yahoo.com www.tehnika.mobi
радно време: радним даном 9- 20h, суботом 9- 1 7h
011/823 26 20
ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ 06. до 1 2. октобра 201 6.
четвртак
06.
макс. t мин. t
1 5o 6o
петак субота
07.
08.
недеља понедељак
1 4o 6o
1 5o 7o
1 5o 6o
09.
1 0.
1 4o 5o
уторак
11 .
1 4o 5o
среда
1 2.
1 4o 5o
Garden
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina I , Registarski broj u APR- u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 062/1 797848, 063/1090422 dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Милосав Б. Влајић, Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac
DNEVNIK
среда 05. октобар 201 6.
DNEVNIK
ФУДБАЛ Седмо првенствено коло Прве београдске лиге, група Ц Резултати:
- Ковачевац-Ропочево 0:3 - Лештане - ОФК Младеновац 2:0 -Дунавац(Гроцка) - Винча1 :0 -Хајдук(Камендол) - Болеч1 :3 - Пударци - Село Младенова 4:2 - Космај(Раља) - Велика Крсна 4:1 - Младост из Бегаљице је била слободна
Лештане - ОФК Младеновац 2 : 0 (1 :0)
Недеља, 2. октобар. Гледалаца: 200. Жути картони: Д. Стевановић, Томовић, А. Јовановић. ОФК Младеновац: У. Костић, Д. Стевановић, Арсић, Томовић, А. Јовановић, Н. Костић (М. Јовановић), Ф. Стевановић, Жујевић (Н. Петровић), Кретић (Драгојевић), Ћирић, Николић. Младеновчани су претрпели непланиран пораз у дуелу са лидером на табели. Домаћин је први гол постигао у 1 8. минуту, после центаршута, са удаљености од 30 метара, нападач Лештана је неометан послао лопту главом са петерца у мрежу. У последњем минуту утакмице постављен је коначан резултат, када је Милан Булат, бивши играч Радничког ПДМ и Ковачевца, изашао сам са лоптом испред голмана Уроша Костића и савладао га приземним ударцем. Гости нису имали зреле прилике за постизање гола.
Ковачевац - Ропочево 0 : 3 (0:1 )
Недеља, 2. октобар. Гледалаца: 50. Судија. М. Симић (Лазаревац). Жути картони: Ђукић, Максимовић. Ковачевац: Трајковић, Павловић (Д. Микичић), Чокић, Крстић, Ђукић, Лазаревић, Степић, Максимовић (Ђорђевић), Андоновић, Јанковић, Јовановић. Искуснија екипа гостију заслужено је славила убедљиву победу у Ковачевцу. Ропочевци су први гол постигли у 32. минуту из прекида. Јанковић је уочи одласка на одмор пропустио изгледну прилику за изједначење. Гости су дуплирали предност у 65. минуту након лепе акције. У 73 минуту затресли су Трајковићеву мре-
11
СПОРТ
ковић (Н. Ранисављевић), М. Арсић. Јагњилци су и у комшијском дербију показали квалитет и оправдали улогу фаворита. Лидер на табели приказао је допадљив и ефикасан фудбал. У његовом тиму није било слабог места, а посебно се истакао двоструки стрелац Војиновић.
Табела
фото: Милосав Б. Влајић жу после ударца из угла.
Табела
1 . Лештане 2. Винча 3. Дунавац 4. Болеч 5. Пударци 6. ОФК Младеновац 7. Ропочево 8. Космај 9. Хајдук 1 0. Велика Крсна 11 . Ковачевац 1 2. Младост 1 3.Село Младенова
Влашка 1 950: Јованчевић, 21 13 15 12 12 11 11 10 5 4 4 3 1
Парови осмог кола: ОФК Младеновац - Ковачевац (субота 8. октобар, у 1 4,30, стадион Селтерс), Село Младеновац Болеч (недеља, 9. октобар, у 1 0 сати, терен Радничког ПДМ), Велика Крсна - Хајдук (Камендол), Младост (Бегаљица) - Космај (Раља), Пударци Лештане, Ропочево - Дунавац (Гроцка), недеља, 9. октобар, у 1 4,30, слободна је Винча.
Општинска лига Резултати петог кола:
Влашка 1 950 - ОФК Студент (Младеновац) 1 :1 , Шумадија 1 962 (Јагњило) - Рабровац 4:0, Напредак (Међулужје) Омладинац (Рајковац) 3:1 , Слога (Границе) - Космајац (Кораћица) 3:1 , Иванча (Велика Иванча) - Борац (Амерић) 3:2. Шепшин је био слободан.
Влашка 1 950 - ОФК Студент 1 : 1 (0:1 )
Недеља, 2. октобар. Гледалаца: 20. Судија: В. Журовски. Стрелци: И. Варагић у 48. за Влашку 1 950, а Радаковић у 1 5. минуту за ОФК Студент. Жути картони: Недељковић (Влашка 1 950), Милошевић (ОФК Студент). Црвени картон: Недељковић (Влашка 1 950) у 57. минуту.
Недељковић, Николић (Нинковић), Ж. Буквић, Немања Павловић, Никола Павловић, М. Варагић, Радишић, Јовановић, И. Варагић, Н. Буквић (Тарабановић). ОФК Студент: Љубисављевић, Вукмировић, Д. Поповић, Радаковић, Спасојевић, Д. Ристић, Папић, Пејчић (Безмаревић), Ст. Павловић (Са. Павловић), Милошевић (Илић), М. Поповић. Синиша Радаковић је шутем са 35 метара изненадио голмана домаћег тима Јованчевића. Почетком другог полувремена Иван Варагић је топовски шутирао са ивице казненог простора, лопта се од десне стативе одбила преко гол црте. Због друге јавне опомене, Недељковић је морао да напусти терен. "Академичари" нису успели да искористе бројчану предност. Нерешен резултат представља реалан исход меча.
Шумадија 1 962 (Ј) Рабровац 4 : 0 (2:0)
Недеља, 2. октобар. Стадион "Јасик". Гледалаца: 1 00. Судија: З. Ћеримовић. Стрелци: Станковић у 29, Војиновић у 41 . и 70. и Лазаревић у 90. минуту. Жути картони: Кнежевић, Милошевић, Дубоњац (Шумадија 1 962), Јелић, Недић, Савић, Н. Ранисављевић (Рабровац). Шумадија 1 962: Јанковић, Преловић (Вучићевић), Кузмановић (Милошевић), Д. Весић, Лазаревић, Радивојевић, Кнежевић (Филиповић), Дубоњац, Станковић, Танасијевић, Војиновић. Рабровац: Недић, И. Глишић, Небојша Савић, Дамњановић (Јелић), С. Ранисављевић, Н. Глишић (Јаковљевић), Ненад Савић, Д. Арсић, С. Јанковић, П. Јан-
1 . Шумадија 1 962 (Ј) 2. Напредак 3. Влашка 1 950 4. Иванча 5. Рабровац 6. ОФК Студент 7. Шепшин 8. Слога 9. Борац 1 0. Омладина 11 . Космајац
15 12 11 9 6 5 5 3 3 2 0
Парови шестог кола: Космајац Иванча, Омладинац Слога, Рабровац - Напредак, ОФК Студент - Шумадија 1 962, Шепшин - Влашка 1 950 (недеља, 9. октобар, у 1 4,30), Борац је слободан.
Лига млађих кадета Београда Црвена звезда (ММЛ) Раднички ПДМ 0 : 0
Субота, 1 . октобар. Терен у Малом Мокром Лугу. Гледалаца: 30. Раднички ПДМ: М. Глишић, Аврамовић, Милић, Маринковић, Миросавић, Лакићевић, Милојевић, Бујагић, Лекић, Жигеровић, О. Глишић. Још су играли Ратковић, Милишић и Л. Гајић. Утакмица је завршена најнепопуларнијим резултаом, мада је било шанси пред оба гола, али су чувари мрежа били на висини задатка. Десет минута пре завршетка сусрета голман гостију М. Глишић бравурозно је интервенисао и спречио најгоре. У самом финишу, најзрелију шансу пропустио је да реализује Милојевић.
Општинска лига петлића Резултати другог кола:
Раднички ПДМ (Младеновац) - Ковачевац 2:3, ОФК Студент (Младеновац) Село Младеновац 4:3, Напредак (Међулужје) Иванча (Велика Иванча) 7:0 П рипремио: Милосав Б. Влајић
12
DNEVNIK
ТРОЈКА ИЗ БЛОКА
Протекле суботе је на кошаркашким теренима "Код Кенија" у насељу 25. Мај, одржана спортско хуманитарна манифестација "Тројка из блока". Учесници су се такмичили у шутирању тројки а сва средства прикупљена од пријава, које су износиле 200 динара по учеснику, биће усмерена у хуманитарне сврхе. Као најбољи међу такмичарима се показао Александар Милићевић који је погодио 1 9 тројки, за њим иде Урош Лазаревић са 1 8, док је треће место заузео Матеја Тошаковић са 1 3 погођених тројки. Најбољим учесницима медаље је поделио организатор турнира у Младеновцу, Боба Делић. Посетиоце је поред ди џеја забављао и познати репер Шкабо. Сва прикупљена средства од турнира, биће утрошена за помоћ вишедетној породици са територије Општине Младеновац. У пројекат је
СТОНИ ТЕНИС Na{ najboqi stonotenisera Aleksandra Rada-
укључен и Центар за социјални рад, као и хуманитарна организација LIFE из Младеновца. Тројка из блока се другу годину заредом спроводи у Младеновцу а сва прикупљена средства са прошлогодишњег турнира била су намењена за шесточлану породицу Миловановић која живи на територији општине Младеновац. Помоћ са прошлогодишње акције се заснивала у виду набавкe замрзивача, фрижидера, кревета на спрат са душецима и троседа у вредности од 97.81 4 динара. "Тројка из блока” је спортско-хуманитарни пројекат за изградњу и опремање купатила за потребе социјално угрожених вишедетних породица на подручју Балкана. Пројекат је покренут 201 2. године као идеја чланова Хуманитарне организације Срби за Србе, у жељи да реше растући проблем са којим су се сусретали у свом десетогодишњем раду на терену широм Балкана, а то је недостатак најосновних хигијенских услова за живот, набавком најосновнијих ствари за кућу (кревети, ормари, столови, бела техника...), обезбеђивањем пољопривредних машина неопходних за рад у домаћинству за велики број породица са четворо, петоро и више деце. Организацију kovi} osvjio je drugo mesto na Prvenstvu grada Beograda u kategoriji sredwih {kola, u pojedina~noj konkurenciji, a ostalim ~lanovima STK "Mladenovac" Nemawi ^oki}u i Filipu Sve{ku ~estitke na dobrim partijama.
На Првенству Београда у стоном тенису општину Младеновац представљали су и ученици основне школе "Момчило Живојиновић". Такмичили су се Вук Недељковић, Па-
EVA штампарија,
011 /8231 -708
среда 05. октобар 201 6.
СПОРТ
чине млади и породични људи који од 2005. године улажу своје време, енергију и искуство за помоћ угроженој деци и њиховим породицама широм Балкана. Захваљујући званично регистрованим огранцима у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Канади и САД, као и великом броју донатора и пријатеља широм света, добротворна организација “Срби за Србе” је до сада прикупила преко 1 .600.000 евра донација. Обезбеђена је помоћ за преко 1 600 породица са више деце, школа, народних кухиња и домова здравља, која се састојала у виду купатила, сигурног крова над главом, машина за рад, покућства, беле технике, домаћих животиња за узгој и друге неопходне помоћи . Пројекат “Тројка из блока” од самог старта има званичну подршку три најрелевантније кошаркашке организације у Србији - Кошаркашког савеза Србије, Кошаркашког клуба „Црвена Звезда“ и Кошаркашког клуба „Партизан“
а од ове године званичну подршку организацији пружио је и Кошаркашки савез Републике Српске. “Тројка из блока” се спроводи у градовима на подручју Србије и дијаспоре као Спортска манифестација брзог шутирања тројки и окупља велики број младих људи, познатих личности из света спорта, културе и музике, као и велики број спонзора и добротвора који ће финансијски подржати реализацију циљева пројекта. У протекле четири године од почетка пројекта изграђена су и обновљена купатила за 30 породица, дограђена кућа једанаесточланој породици и тиме обезбеђена помоћ за преко 1 50-оро деце. Циљ пројекта “Тројка из блока” је да се у наредних пет година обезбеди обнова и изградња купатила за преко 1 00 породица, а тиме, пре свега, и за преко 500 деце широм Балкана јер је помоћ деци основна идеја водиља самог пројекта.
вле Ђурђевић и Богдан Нисић уз подршку наставнице Катарине Протић. На турниру је учествовало више од 20 школа са територије Београда. Наши основци освојили су треће место.
ОДБОЈКА
Зоран Антонијевић фото: Тројка из блока
У Спортскoм центру Младеновац одигран је међународни одбојкашки меч између екипа ОК Младеновац и ОК СИП Шемпетер из Словеније. После велике борбе славили су гости резултатом 3:2.
DNEVNIK MLADENOVA^KI 062/1 797848
Da podsetimo da je ekipa iz Slovenije superliga{ i da je u pro{loj sezoni zauzela 3. mesto.