Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336
DN E V N I K M
среда,19. октобар
2016. година / број 31
L
A
D
E
N
O
V
A
^
K
I
И С У БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ Н НА ПРОДАЈУ
Неки нови клинци. У правом смеру. Култура.
МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН НА ПИЈАЦИ И КОД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.
2
DNEVNIK
.среда 19. октобар 2016.
ДЕШАВАЊА
ПЕТА РЕДОВНА СКУПШТИНА
РЕЧ УРЕДНИКА
На седници Скупштине општине ГО Младеновац Све По Старом Пре пар месеци, у једном разговору, пријатељ ме је упитао да ли је касно да ја о заседању Скупштине општи не информишем грађане у среду а она била у петак. Помало у шали сам му одго ворио да ја могу о седници да пишем и у среду, два дана раније, и да не погре шим нешто пуно. Материјал који сам добио, материјал који нисам добио, дневни ред, присутно одборника позиције и опозиције, оправ дано одсутно, оправдано присутно, колико гласова за, против, уздржано, ко је гово рио са говорнице а ко из клупе, шта је говорио... То би било први пут у новијој исто рији да неки медиј пише извештај са догађаја два да на раније а да не погреши. Пре почетка пете седни це ГО Младеновац и на самом почетку, одборницима и представницима медија достављен је недостајући материјал. На почетку је дошло до вербалног сукоба позиције и опозиције. Опо зиција је тражила да се питање воде, као важно за Младеновчане, стави на по четак дневног реда. Пози ција је сматрала да је то 19та рупа на свирали а да је све остало прече. Осим што је то важно питање, опо зиција је и навела да се прошла седница завршила са тим па треба и ова тако да почне. Свако има своје разлоге за и против, ваљда се тако води политика. За мене је била новост да председник ГО Владан Глишић (СНС), добацује из
првог реда одборнику Сте фану Гајићу (СПН), док он прича за говорницом. Разлог је да Гајић није био на прошлој седници и да не може да прича о томе – ци тирам “Немате легитим., ви нисте легитимни да причате о томе”. Нисам схватио ко нема легитимет, или сам ја из прошлог миленијума па мислим да за говорницом може да каже ко шта мисли о задатој теми. Седница се даље наста вила у истом тону. На свако питање опозиције, осим до бацивања, излазио је Вла дан Глишић или Бојан Ста нојевић (СНС), и пребацивао им како се опет нису спре мили а тако су млади и об разовани, како су опет изне верили бираче... Па тако на детаљно образложено пита ње Владана Трипковића (СПН) о Статуту ЈКП Мла деновац: У тачки 51 Оснивачког Акта, који смо усвојили, на бројано је шест ствари које треба да буду јавне. Првих пет тачака је дословце пре писано у Статут а недостаје шеста тачка која се односи на основну делатност ЈКП... У тачки 11 истог тог Акта пише... О свему пише а у члану 71 се не спомиње основна делатност, пречиш ћавање и дистрибуција во де... И тако даље а одговара Владан Глишић: Већ неколико пута по мињете, онако стручно, во лео бих да чујем од вас да сте се припремили, све су то неке ствари у неком члану морате да будете мало
Током шесточасовног за седања општинска Скуп штина расправљала је о двадесет тачака дневног реда, већином посвећених јавним предузећима. Одборници су усвојили Статуте ЈКП "Младеновац", ЈКП "Пијаце Младеновац" и ЈП "Дип Младеновац" чиме је извршено законско уса глашавање ових аката, пре свега у погледу надлежности којима се баве. За ова три општинска јавна предузећа као и за Туристичку орга низацију усвојени су и извештаји о пословању у прошлој години. Усвојен је ребаланс оп штинског буџета, а Скупш тина је дала сагласност на ребалансе овогодишњих пр детаљнији, почели сте одмах са циркусом, овде уводите политиканство, немојте да се јављате са намером да правите циркус, ми смо овде озбиљни људи... Такође их је критиковао, а посредно и Дневник мла деновачки, како су се жа лили у новинама да нису добили материјал на време. Предсеник изгледа није про читао званични сајт Општине где пише да сав материјал није подељен. И тако пролазе седнице а одборничка већина усваја све оно што је припремила раније. Млади се не сећају или се нису тада ни родили, али мене све ово неодољиво подсећа на седницу, тада Савезне Скупштине, од пре 20 година. Опозиција је спремила амандмане на нај битнија питања у тадашњој држави а позиција је то ста вила на крај. Сатима се отегла прича о пољоприв реди, првој тачки дневног реда, а онда је изашао вођа опозиције, са намером да убрза седницу, и рекао да се шири дискусија уместо да се говори о есенцијалним пита њима наше пољопривреде. На то је посланик владајуће већине рекао “Нама сељацима опозиција импу тира да прасиће хранимо сирћетом.” Године пролазе а ми, из гледа, нисмо одмакли даље од почетка. . Милан Јанковић уредник Дневника
ограма пословања за ЈКП "Младеновац", ЈКП "Пијаце Младеновац", ЈП "Дип Мла деновац", Спортскиог цен тра, Туристичку организацију. Одлуком о месним заје дницама правно је дефи нисано оснивање као и по слови, финансирање и друга питања од значаја за рад месних заједница. Скупштина је усвојила Решење којим се обавезује ЈКП "Младеновац", да јавно објављује резузлтате свих извршених анализа испра вности воде из младено вачког водовода, од стране Градског завода за јавно здравље Београд, у складу са одредбама Правилника о хигијенској исправности воде за пиће. www.mladenovac.rs
ВОДA Деветнаеста тачка днев ног реда била је вода, иако по свом значају не заслужује то место. На прошлој сед ници одборничка група Бели само јако узбуркала је мутну воду у скупштинској чаши. Овога пута предлог да ЈКП "Младеновац јавно обја вљује резултате испитивања квалитету воде за пиће је потекао од владајуће коа лиције. A aмандман на тај предлог дала је одборничка група Бели само јако. У амандману се предла гало следеће: Dodaje se kolona u tabelarnom izve{taju o rezultatima sa nazivom kolone “UZORAK U SKLADU SA PRAVILNIKOM” sa mogu}im odgovorima DA ili NE. Odgovor DA se unosi ukoliko su SVI analizirani parametri uzorka ispod maksimalno dozvoqene koncentracije (vrednosti). Tako|e je predlo`eno da se obavezuje JKP “Mladenovac", da stanovni{tvo Mladenovca obavesti bez odlagawa, ukoliko utvrdi da neki od ispitivanih uzoraka odstupa od vrednosti definisanih Pravilnikom. Obaveza JKP “Mladenovac” bi bila i da obezbedi snabdevawe na ispitivanom podru~ju vodom koja u potpunosti zadovoqava Pravilnik. Предложени амандман је одбијен од стране владајуће коалиције. Зашто? Р.Д.М.
среда 19. октобар 2016.
DNEVNIK ДЕШАВАЊА
САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА
Национална служба запошља вања филијала Младеновац и оп штина Младеновац организовали су у петак у спортском центру „Љубомир Ивановић Геџа“ Сајм запошљавања. Сајам је отворио председник општине Младеновац Владан Глишић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић. Глишић је рекао да ће осим развоја индустрије општина радити и на развоју малих и средњих предузећа, породичних фирми које запошљавају од 50 до 100 радника. Такође је истакао, с обзиром на развојне планове Младеновца и потенцијал бање Селтерс да ће од следеће године у Техничкој школи бити уведен смер здравствених рад
ника, физиотерапеута. Посао су нудиле 25 фирме са територије општине Младеновац, "Маковица АД", "Gоld Pаcк", "Пинк", "Катарина", "Три О", "Милмарк", "Божур Имекс доо", "Ресторан "Банџа", Апотека "Милановић", "Рода Меркатор С", "Wатеr Јет", "Gеnеrаli", "Благојев наследник", "Гранд БТ", "Електрошумадија", "Стојковић Керамика", "Лаки Индустри", "Космај пут", "Стр Цица", "МД Шаран", "Академија Оскфорд", "ПИМ Космај", "Минел Трафо", "Ентеријер Лајн" и Млекара "Границе". Национална служба за запошљавање упутила је преко 800 позива незапосленима. Предузећа су на сајму тражиле 150 радника различитих образовних про фила и занимања. Резултати ове акције могу се реално сагледати за шест месеци када ће се видети број примљених кандидата по захтеву послодаваца. Иначе Младеновац има преко 5600 незапослених, што је око 10% од укупног броја становништва или око 16% од радно способног стано вништва. Данас преко седам хиљада Младеновчана ради у Београду, где је већа понуда за посао и као кажу запослени у Београду и већа примања.
Обележен Дан ослобођења Младеновца у Другом светском рату Полагањем венаца на спомен обе лежја и свечаном академијом, Опш тински одбор УБНОРа обележио је 12. октобар Дан ослобођења Младеновца у Другом светском рату. Венац испред споменика српском
Веће На седници Већа градске општине Младеновац, између осталог, усвојена је одлука о расписивању конкурса за суфинасирање пројеката производње медијских садржаја. Чланови Већа усвојили су све тачке дневног реда. Осим поменутог
војнику у центру града положио је у име Градске општине њен председник Владан Глишић. Положили су венце и представници борачких организација Београда, Батајнице, Сопота, Аран ђеловца и Јагодине. На свечаној академији у сали "Др Елси Инглис" госте је поздравио Никола Коста диновић, председник УБНОРа Мла деновца, док је Радмило Петровић, председник Секције Космајског парти занског одреда, говорио како су пре 72 године војници Црвене армије и Првог пролетерског корпуса савла дали отпор немачких окупационих снага. На свечаном скупу говорили су и Боро Ерцеговац, председник СУБНОРа Београда, генерал Мићо Грубор, председник секције Треће крајишке пролетерске бригаде, Ми лосав Гајић, учесник битке на Сутје сци и Саша Вићентијевић, члан Опш тинског већа. У делу програма уче ствовали су ученици ОШ "Биса Симић" из Велике Крсне. конкурса, Веће је дало и сагласност на постављање табле са QR кодом. Таблу ће поставити Завод за заштиту споменика тако да ће посетиоци моћи, очитавањем кода са табле на мобилном телефону, да добију све аудиовизуелне информације о Спомен чесми "Црквенац". www.mladenovac.rs.
3
ЧОПОРАТИВНО У ноћи пуног месеца пси луталице се претварају у звери. Нападају људе, стоку...
У околини азила за псе у Селу Мла деновцу становници и стока су жртве паса луталица. Зорана Петровића је напао чопор на његовом имању. Повреде су стравичне. Изуједан је по глави, нос само што му није одгрижен, грло изуједано, десна рука поломљена и у гипсу. На левој руци, од рамена до шаке, трагови од зуба, све један до другога. То је било 27. увече, негде педесетак метара испод азила. Ту су на мене скочили. То је био чопор, ја не знам тачно колко их је било. Запамтио сам само то тамно, скаче и само хоће за грло. Ја доле немам ниједну повреду. Не знам ни како сам дошо кући. Био сам десет дана у болници. Ма кад сам спасо главу! још су свеже ране Зоранове. У петак сам изашо из болнице у суботу су ми подавили овце. Пет су поцепали и две су ми мајкале. Ту у обору, прескоче ограду. Сутрадан су Јови Терзићу заклали две и ваљда Златибору, горе, једну. Питамо га одакле ту пси и како се бори са њима. Ови из азила не кажу ништа, ко ће ти каже да су њихови. Поред азила их има тријес, четрес комада пуштено. Они их као стерилишу и пусте на улицу. Ево и сада има три комада шетају ту по улици. Сад сам вилом покушавао да га истерам из дворишта и не могу. Не могу. прича Зоран своје муке, док се тешко креће и са руком у гипсу – ето, то ти је цела прича. Пита ме где је та ЗОО хигијена и каже да је ангажовао адвоката да тужи Општину. Зоран је спасао главу а ја се питам како ће деца да се спасу од звери. Школа је само педесетак метара од Зоранове куће. Покушао сам да одем и до азила али сам само стигао колима до капије. Седео сам унутра када су ме пси окружили и слушао како лају и гребу фарбу, ваљда ме боље виде када прислоне предње шапице на ауто. Ето, то вам је цела прича. За сада, ако надлежни не предузму нешто да спрече још горе зло, ако има горе. М. Јанковић
4
DNEVNIK
среда 19. октобар 2016.
ДОГАЂАЈИ/ПРИЧЕ
ПРОМОЦИЈА ХУМАНИХ ВРЕДНОСТИ
Програм Промоција хума них вредности у Младеновцу реализује се од 2009. године. Програмом су обухваћена одељења 4 разреда основних школа на нашој општини, захваљујући подршци Шпа нског Црвеног крста и Швајцарске агенције за ра звој и сарадњу. Од септембра месеца Црвени крст Мла деновца спроводи активности у оквиру програма Промоција хуманих вредности у ОШ ''Коста Ђукић''у одељењу 4/2 и ОШ ''Свети Сава'' 4/3. Програм се реализује кроз радионице и интерактивни приступ са око 40 до 80 ученика, спроводе га локални координатор и едуковани млади волонтери. Координатор програма ПХВ је Оливера Филиповић, дугогодишњи волонтер Цр веног крста Младеновца и стручни сарадник Милица Аврамовић. Програм Промоција хума них вредности има за циљ да промовише борбу против на сиља међу децом и младима, односно уважавање култу ролошких и етничких разлика кроз развој позитивног вас питног окружења заснованог на интеркултуролошким вре дностима у основним шко лама. Активности са децом обу хватају 7 тема, односно мо дула из ове области и то: толеранција, лични и култу рни идентитет и поштовање различитости, ненасилна ко муникација и решавање су коба мирним путем, прева зилажење дискриминације и сигматизације, родна равно правност и дечја права, пре венција насиља путем еле ктронских медија и реализују се кроз радионице. 1 Модул – Толеранција Толеранција се најчешће де финише као способност да се прихвати постојање других гледишта, веровања, по нашања и начина живота.
Толеранта личност у стању је да разуме да постоје схва тања која су различита од њених и поднесе их без нетрпељивости или озло јеђености... 2 Модул – Лични и ку лтурални идентитети пош товање разлика Идентитет је све оно што нас чини да нас други пре познају, а и ми сами себе препознамо, као особену, од других различиту особу – то је сплет телесних одлика, психолошких карактеристика и друштвених црта које при падају само нама у том јединственом склопу. Под културом подразуме вамо начин на који људи, као припадници одређене групе, мисле, живе и понашају се. Уочавање разлика један је од најбитнијих начина на који упознајемо свет око себе. 3 модул – Ненасилно решавање сукоба У стварности, најчешће се дешава да очекујемо од других да препознају наше потребе и пре него што их испољимо. Уколико се кому никација не остварује онако како смо ми пожелели и за мислили, долази до кон фликта па другу страну дожи вљавамо као љутог про тивника кога треба поразити и извојевати своју битку. Зато су одрасли у обавези да деци својим примером покажу културу опхођења са другим људима у школи, на радном месту, у јавном превозу, у самопослузи.... 4 модул – Дискримина ција и стигматизација Када се ради о соци јалним односима, дискрими нација се најчешће дефи нише као намерно или не намерно негативно понаша ње или мишљење о одре ђеној групи или појединцима због њихове расне, национа лне, узрасне, родне и верске припадности и слично. Дискриминација често може да води ка насиљу.
Дискриминација има разли чите облике а најчешћи су: расизам, анзисемитизам, ди скриминација хендикепира них, узрасна, родна и верска дискриминација. Појам стигматизација нај чешће означава негативан однос према људима који имају неки телесни или ментални недостатак или пак припадају другачијем култу рном миљеу, па се на такве људе гледа као на опасне, претеће, штетне по друштво и изражава се кроз одбојност, неприхватање и покушај социјалног изопштења. 5 модул – Родна равно правност Родна равноправност је, концепт који говори о томе да сва људска бића, мушкарци и жене, имају слободу да развијају личне способности и праве изборе без ограни чења наметнутих строгим ро дним улогама; да се разли чито понашање, жеље и потребежена и мушкараца у једнакој мери узимају у обзир, вреднују и подржавају. 6 модул – Дечја права Појам права детета под разумева права која су по својој природи људска и која свако дете има без обзира у којој држави живи, у ком политичком, културном, еко номском амбијенту и без обзира у каквим традицијама, обичајима и веровањима се развија као личност. 7 модул – Превенција cyber bullying Cyber bullying је нова фо рма злостављања модерног времена. Cyber bullying – малтретирање уз коришћење нових технологија (емаила, мобилне телефоније и интернета) – је силеџијство 21. века и као и свако силеџијство није безазлено, и у многим случајевима, чак представља и кривично дело. Жртве ове врсте насиља често осећају непријатност, срамоту, понижење, љутњу, бес, депресивне су и повлаче се. Кроз 7 модула обухваћено је 25 радионица. С обзиром на позитивну оцену о успешности програма током 2016. године наставиће са реализацијом и у 2017. години. Сваке године Црвени крст Младеновац обухвата друге основне школе. Црвени крст Младеновац Весела Јевтић
Крсна слава Почео је период слава. О слави, верским и народним обичајима у наредних неколико бројева писаће јереј Марко Јефтић.
Крсна слава, најкаракте ристичнија особина духовног и породичног живота Срба, пра ћена и проучавана свестрано; највише са етнолошке стране, а неупоредиво мање са гле дишта историје хришћанства; појава тако и толико каракте ристична за Србе да пред ставља знак њиховог препо знавања и идентификације; породични празник породице који се преноси са колена на колено; прослављање свети теља на чији дан су у давна времена, преци примили хри шћанство крштењем. Крсна слава или Крсно име је српски, народноцрквени оби чај и после Божића, најважнији породични празник, увек пове зан са даном одређеног пра вославног Светитеља. Слава је искључиво српски обичај, јер и кад је празнују припа дници других народа – славе је као српски и православни обичај .
јереј Марко Јефтић
Слава је толико карактерис тична за Србе да представ ља знак њиховог препозна вања и идентификације .
среда 19. октобар 2016.
DNEVNIK
5
ПРИЧЕ
МЛАДЕНОВАЦ ЗАСЛУЖУЈЕ ХИРУРГА
Пре две недеље у Младеновцу је отворена хирушка ординација „НЕДСУРГИЦАЛ“. Налази се у улици Краља Александра Обреновића 36/2, преко пута бившег војног одсека. Оснивач је професор др пуковник Небојша Станковић, специјалиста опште хирургије, субспецијалиста хепатобилијарне хирургије. А у ординацији ради др Александар Недељковић, специјалиста опште хирургије с којим смо и разговарали о новоотвореној хирушкој ординацији. навео да имамо и ултра 011/6301990 звук. 065/9979393 Које су најчешће ра злози због чега паци јенти долазе код вас? Општа хирургија је свеобухватна област, јако широка. Најчешће се па цијенти јављају због опе ративних третмана, неких кожних, поткожних про мена, повреда, хроничних рана, болова у стомаку, васкуларних тегоба, итд. Каква је сарадња са осталим медицинским установама у Младе новцу и Београду? Са постојећим уста Где сте до сада има стручњацима војномеди цинске академије пружа новама у Младеновцу им ли праксу? Основне студије сам мо све услуге дијагнос амо контакте. Ослањамо завршио у Београду 1999. тичке и терапијске проце се једни на друге уз крајње ограничену сара године, а затим обавио дуре. Имамо консултанта дњу због администра стаж у болници Аранђе ловац. После три ипо го ортопеда који долази из тивно регулаторних раз дине рада у хитној помо болнице на Бањици. Ра лога, бирократских првен ћи од 2003. године радим димо комплетну ултразву ствено, са којима су на хирургији опште бол чну дијагностику са свим грађани Младеновца већ нице у Аранђеловцу. Спе врстама доплера. Докто упознати. Што се тиче ус цијализацију општехирур рка је такође са Војноме тановама у Београду им шку завршио сам на дицинске академија, иску амо одличну проходност Војној академији 2010. сан и поуздан радиолог. ка Војномедицинској ака деми, Ургентном центру, годие. Затим следи еду Она долази по позиву. Опрема је веома ва Клиничком центру. кација у земљи и ино На крају морамо не странству из више обла жна у хирургији. Опремљени смо што рећи и о цени сти, навео бих само ла пароскопске хирургије у свом потребном опремом услуга у вашој хирушкој Новом Саду, колопрокто за хирушке операцију овог ординацији. ранга. Имамо машину за Цене су далеко логије у Љубљани. Зашто сте се одлу парну стерилизацију, ком испод Београдских. За плетну опрему за прокто изведену исту услугу, на чили за Младеновац? наше Зато што се указала логију. Такође имамо опе идентичан начин потреба за хирургом. Ми рациону салу у којој вр цене су од 3 до 5 пута шљења сам да град ве шимо све хирушке интер јефтиније него у поједи личине Младеновца за венције које се могу ради ним београдским клини служује једног коректног ти у локалној анестезији, кама. Надамо се да ће и као што су све кожне и то бити један од разлога хирурга Да ли сте задовољни поткожне промене, херни већег броја пацијената, досадашњим радом у је, опште промене у ме поред стручности која се ким ткивима, промене на подразумева. Сваки па Младеновцу? Прва искуства и ути дојкама итд. Већ сам цијент који је прегледан добије фискални рачун и сци су позитивни. Сарад лекарски извештај. ња са пацијентима је ко Тренутно смо у прего ректна и надам се да ће ворим да склопимо уговор тако и остати. да они који имају при Коју медицинску ус ватна осигурања на при лугу младеновчани могу мер Граве, Делта Ђене да очекују у вашој орди рали, итд могу да се лече нацији? код нас о трошку њиховог Пружамо све врсте осигурања. Надам се да услуга и дијагностичких је то већи број пошто Мл процедура из области оп аденовац гравитира пре ште хирургије, укључујући ма Београду. Када пости хирургију дојке, колопро гнемо овакав договор ктологија, урологије, вас обавестићемо јавност. куларне хирургије. У са радњи са еминентним Весна Јанковић
Istorija kafe Kafa je prvi put otkrivena u Etiopiji, odakle i poti~e legenda o jednom ~uvaru koza koji se zvao Kaldi. On je primetio da kada koze jedu bobice i li{}e sa jednog `buna, one postanu neobi~no razigrane i vesele. Znati`eqa ga je naterala da i on proba ove bobice, posle ~ega se i on ose}ao mnogo veselije i `ivahnije. Pri~a o bobicama koje daju energiju se pro~ula kroz ceo region. Tako su i monasi po~eli da ih jedu, po{to su im se svidele po~eli su da ih transportuju i u druge manastire. Da se nebi pokvarile u transportu monasi su ih su{ili. Prvi napitak je napravqen kada su ih potopili u vodu, da bi im povratili vlagu. Pravo uzgajawe kafe po~iwe tek u sedamnestom veku. Kafa je prvi put ispe~ena, na otvorenoj vatri, u Turskoj. Kafa prvi put sti`e u Evropu 1615., preko Venecijanskih trgovaca. Lokali u kojima se slu`ila samo kafa postali su mesta gde su se okupqali intelektualci i umetnici. Mnogi poznati Evropski umovi pili su kafu da bi izo{trili svoje misli. Jedan Francuski kapetan 1700. godine doneo je kafu u Novi Svet, ta~nije na Karipsko ostrvo Martinik. Odavde je biqka kafe na{la put i u ostale tropske regione Ju`ne i Centralne Amerike. Prototip espreso ma{ine napravqen je u Francuskoj 1822., ali su je Italijani usavr{ili i prvi po~eli da je proizvode. Tako se Italija i danas smatra pravim domom espreso kafe. Danas je kafa posle vode najpopularniji napitak, rasprostrawena {irom zemqine kugle. Da li ste znali? - Kafa je napitak koji se najvi{e konzumira, odmah posle vode. - Kafa je roba kojom se na svetu najvi{e trguje, odmah posle nafte. - Na svetu se svakog dana popije preko 1400 miliona {oqa kafe. - Kafa se uglavnom pije za doru~kom. - Da li pijete samo crnu kafu bez {e}era? Onda je va{a kafa prakti~no bez kalorija, sa samo 2-5 kalorija po {oqi. - Dve glavne vrste kafe koje se gaje u komercijalne svrhe su Arabika i Robusta. - Biqka kafe mo`e `iveti izme|u 60 i 70 godina. - Mo`e pro}i i do ~etiri godine pre nego {to biqka kafe po~ne da ra|a prve plodove. - Engleska re~ kafa vodi poreklo od arapske re~i ‘’kaweh’’, {to zna~i snaga ili bodrost. COFFEE INDUSTRY
6
DNEVNIK
среда 19. октобар 2016.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
О(П)СТАТИ
Претходних неколико месеци Центар за културу Младеновац имао је изу зетне активности. Да ли је то било предвиђено редо вним програмом? Имамо центарлни про грам активности. Али све што се појави а доступно је а сматрамо да је интересантно и вреди ми свакако то узимамо у програм, било да је то позоришна представа, изложба, филм. Како се финансирају предложене активности? Како успевате да обез бедите овако атрактивне програме? Био сам продуцент три године тако да врло добро знам као се плива у финан сијским водама када су програми у питању. У том периоду сам направио вели ки број контаката са људима из света културе од Врања до Суботице. Ти контакти сада служе Центру за култу ру. Као уредник Јутарњег програма имам кредибилитет код уметника. Захваљујући томе могу да доведем велики број значајних уметника. Тако смо успели да направимо велике програме каква је и изложба Саве Шумановића. Не може да се постигне ус пех ако се само држите папира и програма, јер је то шира свера. Није лако, иако сте на буџету. То не значи ништа ако желите да функци онише овако. Кад сам дошао у Центар за културу затекао сам трому институцију и оронулу са очајном посетом. За две године смо повећали посету, довели смо најакту елније програме, опремили простор. Морате да пратите и грађевинске и инфра структурне радове и технику и технологију. Врло добро знам шта фали да би Центар за културу личио на савре мени Центар. То је ДЦИ, који је предвиђен четворогоди шњим планом рада. Остало је још две године. За сада
Младеновац је последњих неколико месеци оживео, низом културних програма. Програми у Центру за културу Младеновац наставиће се и у наредном периоду али ми ћемо се овога пута у разговору са директором Центра за културу Бранком Милорадовићем осврнути на 30. Ликовниу колонију, Културно лето, Дане Европске баштине, велике изложбе Шумановића, Пикаса и посебно на позоришни фестивал који се управо завршио. све иде по том плану и ја се зовано и имају своје при која је трајала три сата, која надам да ћемо за две године редбе. је наравно имала паузу. успети да добијемо диги Посета најчешће зависи Назив је симпатичан и може тални биоскоп, тј ДЦ про од програма до програма. да се тумачи на више начи јекат. Тиме бисмо заокру Код млађе популације то је на. жили и Центру више ништа увек лакше и посета је од Кад сам постао директор не би фалило. У Србији за лична. Док код средњошко слављен је десетогодишњи сада овај систем нема чак лске омладине је мало теже јубилеј "Театра у једном деј 120 биоскопа. јер имају другачија интере ству". Пошто сам знао да Да ли у вашем послу, да совања. Бележимо раст по Младеновац има позоришни би се квалитетно радили сете на свим програмима. фестивал од 75. године од морате да имате ентузи Тако смо успели да повећамо ове године сам вратио на јазма? на 18.000 посетилаца, што прави број тј 32. фестивал. Увек је потребно имати нас кандидује за добијање Стално сечемо грану на којој ентузијазнма ако желите да дигиталне опреме. Ми смо седимо. Када излазите у јав ствари изгледају како треба. већ сада прошли први круг ност, покажете личну карту Док сам радио као проду добили смо дигитални риси фестивала, 32 године фести цент, па као писац ентузија вер за звук, Сада смо ушли у вала је нешто што је за рес зам је морао да постоји, јер процес добијања ДЦ проје пект и поштовање. ту нема никаквог новца. То је ктора. Што се не би десило Каква је сарадња Цен у ствари љубав према култу да нисмо имали оволику тра за културу са другим ри и уметности. институцијама у Младено посету. Како да се развије та Да ли су цене прилаго вцу и Београду? љубав и код Младенов ђене условима у Младе Свака институција у чана? Како повећати по новцу? Београду зна за Центар за сету културним дешавањи Оно што је добро што културу Младеновац. При ма? имамо позоришни фестивал хватаили су нас и сва врата са субвенцио су нам отворена од институ нисаним карта ција од националног интере ма где публика са до осталих културних може да одгле установа. Јако је важно сте да представе А чено поверење јер нико неће продукције по да да 30 оригинала Паје Јовановића ако нема пове приступачним ценама. Зато и рења. У ове две године Це треба улагати у нтар за културу је створио фестифал све огроман углед. Остварили више и више, смо и добру сарадњу са да би овакви институцијама у Младеновцу програми били и удружењима. Увек је теже доступни. Јер у свом граду. Морам да по је немогуће по хвалим сарадњу са пред тој цени себи седником општине Владаном приуштити од Глишићем. Није политички Програме не правимо за лазак до Беогрда или Новог маркетинг. На чело општине нас већ за посетиоце. Имамо Сада и да одгелдате такве је дошао човек који пре често разговоре на ту тему. представе. познаје рад. То је добро јер Центар за културу је обез Тридесет две године су нас неко вреднује на прави бедио и програме и обаве значајне године за један начин. Да тако сви ра стио грађане Младеновца. фестивал. Како је дошло змишљају било би још боље Проблем су школе. Биле је до имена Театар у једнм али је јако битно да човек ових дана презентација дејству? који је на првом месту види и „Шумадијских метафора“ на Фестивал је основан реално сагледа ствари. којој није био ни један про 1975. године, као слобо Ми смо свима отворили фсора српског језика. Што би дарске свечаности. У једном врата. Центар за културу није рекао професор Душан Стој периоду, деведесетих година никаква затворена тврђава. У ковић то је проблем до њих а фестивал је био прекинут. нашим просторијама органи не до нас. Где је ту Гимназија Када је поново заживео до зују се две школе сликања, и друге школе да испрате био је назив "Театар у једном школа глуме и има интере овакве манифестације? Све дејству". Зашто театар у је совања за школу плеса. креће од куће, па затим дном дејству? Зато што је Свако ко вреди и ко жели образовање ми смо тек тре била идеја да се позоришне може овде да ради. Није ни ћа инстанца у низу. Ми смо представе не прекидају, не њима лако да створе крити урадили неке нове концепте мају паузе. Сада је то већ чну масу полазника. Ова и договор са основним шко превазиђено. Не треба да институција постоји због на лама које никада до сада лимитирамо себе. Имали смо ших грађана, да је користе на нису долазиле у Центар за на овогодишњем фестивалу прави начин. културу. Сада долазе органи представу „Сан летње ноћи“ наставак на следећој страни
среда 19. октобар 2016.
7
DNEVNIK ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
ши и раскошнији фестивал. Имали смо промоцију књиге Вање Булића, „Виза за небо“. То је прва промоција ове књиге у земљи. Имали смо дивне оригинале Моме Капо ра, а изложба је отворена до краја месеца. Вратили смо наше „Шумадијске метафо ре“ које дуго нису имале промоцију у Младеновцу. Ја сам предложио да буду сваке године део фестивала и да добију свој дан. После успе шније промоције у Београду у Удружењу књижевника где је говорио Радомир
Шта би сте нам рекли о овогодишњем фестивалу? Имали смо веома мали буџет, историјски минимум. Ја сам ушао по цену минуса да не одступим од тог жеље ног циља да публика има најлепше представе. Са ова ко одабраним представама како би рекао бивши мини стар културе Браца Петковић можемо да парирамо и већим фестивалима. Уметни чки директор и селектор фестивала Жељко Хубач и ја смо ушли у тај посао и од самог старта смо имали мно го проблема, што наша пу блика не види и не треба да види. Имали смо искакање преставе „Пијани“ „Атељеа 2012“, добитници Стеријине награде. Али десила се виша сила. Због болести глумца скинута је са репертоара до даљњег. Заменинили смо вр ло тешко замењиву пред ставу и у веома тешком тре нутку. Нашли смо решење са представом „Прах“ „Народног позоришта“ Београд у копро дукцији са Шабачким позо риштем. Публика је ову пред ставу много лепо прихватила и она је била ревијалног карактера. Представа „Пија ни“ биће одиграна када се створе услови, нећемо оста ти дужни публици. Фестивал је имао и богат пратећи програм. Пратећи програми су део сваког фестивала. Што бољи пратећи програм леп
Андрић, и где је било седамдесетак присутних ми се овде нисмо баш просла вили са двадесетак посети оца. У оквиру „Шумадијских метафора“ објављене су три књиге и приспели су радови из целог света, где год има дијаспоре. Наш зборник је већ подељен. Идуће године је јубиларна 30. година за „Шумадијске метафоре“. Ове године смо прославили и јубиларну 30. Ликовну коло нију. Задовољан сам што наше манифестације трају. Шта би сте променили или додали? Појачао бих пратеће програме, програм отварања, да буде много раскошније, а На овогодишњем 32. позо ришном фестивалу „Театар у једном дејству“ под слога ном „Бити или опстати“ победила је представа „Сан летње ноћи“ по тексту Ви лијама Шекспира у режији Пјера Валтера Полицеа у извођењу Књажевскосрп ског театра из Крагујевца. Жири у саставу: Братислав Петковић, Божидар Стошић и Светислав Гонцић имао је тежак задатак да изабере најбољу представу. Жири публике се ове године оп ределио за представу „Моје дете“ по тексту Стојана Ср дића а у режији Ане Ђор ђевић у извођењу Београд ског драмског позоришта.
тиме и скупље, нажалост за сада није било услова за то. Видели смо да сте и визуелно оплеменили фа саду Центра за културу. Када сам разговарао пре две године са управним одбором Центара за културу, када сам примљен за дире ктора, рекао сам да идем у два правца, програмском и грађевинском. Центар за ку лтуру не може да изгледа како је изгледао. Естетика је везана за културу. То мора да буде најлепша зграда у гра ду, где ће се људи осећати пријатно, лепо. Раније се није знало да је то зграда Ценра за културу, стапала се са осталим зградама. Сада је ту плакат са шест врста уме тности, дорски стубови, нова галерија, благајна, улаз... Највећи изазов нам је рено вирање сале. То су значајна средства, али ћемо видети у наредној години да и она заблиста. Шта је симболика сло гана "Бити или опстати"? Да ли је стварно питање опстанка? Ово је година Шекспира, 400 година од његове смри. И фестивал је у том духу рађен. Жељко Хубач је пред ложио тај назив, који је и шексписпировски и наш. Ми смо ишли и корак даље са логом фестивла. Нажалост савет фестивала се уплашио и пропустили су дивну шансу да са тим логом и слоганом изазовемо реакцију и поле мику. Театар је увек нешто провокативно, сатирично и театар не смете огранича вати и гушити. Мора да има слободу. Видите као прово цира овај слоган „Бити или опстати“. Шта планирате до краја године? Правите ли план за следећу годину? У новембру планирамо изложбу оригиналних слика Паје Јовановића. После Саве Шумановића, Пикаса опет ћемо бити центар Србије. Велики је изазаов када у овај простор из Народног музеја уђе тридесет оригинала Паје Јовановића. Имамо већ пра ксу са великим изложбама и по питању безбедности, оси гурања, што је јако важно. Добили смо похвале од галерије Саве Шумановића из Шида. Веома сам поносан на то признање јер сам то вече стајао поред Војске Србије и Покрајинског секре таријата културу, што је ве лика ствар за један мали центар за културу. За следећу годину плани
рамо летњи биоском на платоу атријума Фонтане. Ове године смо започели са француским филмовима и показало се као добра идеја. Дечје представе имале су значајан успех. Да ли су то будући љубитељи позо ришта и да ли се на тај начин развија љубав према култури и уметношћу? За мене лично то је најважније публика. Здраво дете сутра здрав човек у здравом окружењу. Презен товати праве вредности. По ред ових представа већ трећу годину организујемо Kids fest. На првом фесту имали смо експлозију посете. Други фест мању, али нисмо могли да будемо незадо вољни јер смо од првог Kids festа до другог имали толико програма да смо задо вољили већи део публике. Обезбедили смо континуитет представа током целе годи не. Сада за овај трећи Kids fest имамо тежак задатак, јер су нам деца подигла стан дарде. Овај период карактери ше и ваш лични успех. Мој свет је књижевност. Написао сам три романа. Међутим десио се један излет, написао сам своју прву књигу за децу „Београдска мумија“. Испало је добро и књига је награђена „Досите јевим пером“. Колеге кажу да је то најзначајнија награда јер је додељују они коме је књига намењена. 364 деце је читало књигу и одлучивало да јој додели награду. Нема већег задовољста јер награ Центар за културу Младеновац од пре годину дана пружа могућност набавке карата за преко 20.000 догађаја у Србији преко „Евентим“а. ду су ми дали они за које сам писао. „Београдска мумија“ је постигла огроман успех и „Пан театар“ ће радити пред ставу по њој. За неки дан излази из штампе моја нова књига „“Чувари круне цара Душана“. Биће велика про моција на сајму књига. Са „Пчелицом“ имам потписан уговор за шест авантури стичких романа о дечаку Огију и његовом тати архе ологу. Они ће ићи у нове авантуре, а наша Србија је богата историјским наслеђем и увек има идеја за нове авантуре. Весна Јанковић
8
среда 19. октобар 2016.
DNEVNIK КУЛТУРА
КУЛТУРА ПРИПАДА СВИМА
У пуној сали општине за невладине организације Младеновац Зоран Јоцић, предложио је да се убаци и члан већа задужен за ку SWOT анализа и да се уради лтуру и информисање пред повезивање са другим стра ставио је предлог за јавну тегијама и акционим плано расправу „Стратегије развоја вима општине. У конструктивној распра културе ГО Младеновац 20172020“. Присутни су би ви дати су многи корисни ли представници општине, предлози, сугестије. Милан цркве, удружења, институци Митић из КУДа „Љубомир ја, ученици Гимназије, култу Ивановић Геџа“ Ковачевац рно уметничка друштва, ум сматра да без логистичке и финансијске подршке свака етници, одборници, медији. Јоцић је рекао да је ово активност може да замре. први од низа састанака на Издвојени новац се увек вра којима ће се говорити о ста ћа у локалну заједницу. Проблем простора за ку њу, значају и месту које тре лтурне активности посебно ба да заузме култура у дру је нагласила слкар Марија штвеном животу Младе Гајић Цвјетичанин, исп новца. Није понуђена ред удружења Атеље готова Стратегија јер Артеље. Сличан се очекује активно проблем мучи и учешће свих оних Култура средњошколску који могу да до сваки дан омладину истакао принесу култури на сваком је Јован Латино Младеновца. месту! вић, ђак младено Понуђен је са вачке Гимназије. А држај документа и и недостатак музич поставњени су ци ких програме за које љеви. Израда доку нема могућности у мента биће поверена тимовима, чији је задатак да оквиру Музичке школе. По анализирају капацитете, ред младих потребу за потенцијале, дају предлог културом и стваралаштвом мера и дефинишу инди имају и старији становници каторе. Присутни су могли нашег града. Да треће доба да се пријаве за учешће у може бити креативно рекла раду тимова у зависности од је Горица Ђорђевић, одбо своје струке и афинитета. рник ГО Младеновац. Сања Како је Јоцић истакао мали Сарић, професор књиже број локалних самоуправа вности подсетила нас је на пленумску има израђене Стратегије ра неискоришћену салу, недостатак летњих по звоја културе. Оне које су их израдиле најчешће су пла зорница, реконструкцију сео ћале друге институције, аге ских домова културе. Такође нције за израду. Али Јоцић је истакла да је потребно сматра да Младеновац има културна дешавања изме потенцијал да самостално стити и на друга места. уради Стратегију, што је Утицај културе на стано потврдио и број и састав вништво је вишеструк. Као добар пример навела је присутних. Сугестије на методоло Дубону, чији КУД је омогућио гију израде Стратегије дала деци из тог села да прошире је Јована Илић, етнолог при своје видике. А свештеник правник и предложила да се Иван из Велике Иванче по испита културна пракса ста менуо је значај манифе новништва и анализира чи стације „Играле се делије“ ме би се олакшао рад које су промениле негативну тимова. То би била и основ слику о овом селу. Да новац није проблем, на база за даљи рад. Већник рекао је председник општи Богдан Вуксановић задужен
не Владан Глишић. Сада оп штина издваја само 1% буџета за културу, јер нема довољно квалитетних деша вања. Потребно је да Центар за културу, Музеј Младе новца и Библиотека осмисле заједничке садржаје а удру жења преко пројеката конку ришу за средства у општину Младеновац и у град Бео град. Усвајањем стратегије и њеном реализацијом Зоран Јоцић сматра да би до 2020 године требало издвојити 4% из буџета Младеновца за културу. Реализација стратегије једино може да се спроведе постављањем темеља рекао је Зоран Фила, сликар и предложио је да се оснује Комисија, која би би била задужена за стратегију у области културе и која би била одговорна и плаћена за тај посао а резултате рада би давала грађанима на увид. Да је крајни циљ и формирање Комисије по тврдио је и Зоран Јоцић али би она била формирана из тимова који би на основу рада предложили чланове Комисије а после усвајања Стратегије од стране Скуп штине. Да култура не треба да буде елитистичка појава рекао је Владан Трипковић, професор у Гимназији. Она мора да буде приступачна свим грађанима. Центар за културу и дешавања на јед ном месту је добар корак али недовољан. Потребно је више места за културна де шавања, тако да се култура приближи свима и буде део свакодневног понашања. Очигледно да у Младе новцу постоји значајан број људи који су заинтересовани за културу. Зато је и прва јавна расправа била квали тетна и очекујемо тимове који ће ентузијазмом и знањем креирати Стратегију развоја културе. Али се и надамо да ће из тих тимова најквалитетнији и најстру чнији и најодговорнији при хватити да као чланови Комисије активно учествују у реализацији постављених циљева. И да ће култура тада бити доступна свима равно правно и у сеоским среди нама и у граду. Весна Јанковић
РЕВИЈА СТВАРАЛАШТВА Asocijacija za podr{ku nauke, kulture i umetnosti „Noumena“ je i ove godine u~estvovala na Reviji stvarala{tva dece i mladih Beograda, koja je proslavila 21 godinu postojawa. Organizator manifestacije je organizacija Prijateqi dece op{tine Novi Beograd, na ~elu sa predsednicom Suzanom Powavi}. U okviru Revije, Udru`ewe „Noumena“ u~estvovalo je sa izlo`bom radova nastalih na umetni~ko-edukativnim programima, koje Udru`ewe organizuje tokom 2016. godine za decu i mlade sa teritorije Gradske op{tine Mladenovac. Izlo`ba je sastavni deo projekta „Promocija stvarala{tva dece i mladih Mladenovca“, ~iji je pokroviteq Gradska op{tina Mladenovac.
ПРОГРАМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ subota 22. oktobar - 16:00 "Dom gospo|ice Peregrin za ~udnovatu decu" - 18:30 i 20:30 doma}i igrani film: "Jesen samuraja" nedeqa 23. oktobar - 16:00 crtani film "Rode" - 18:00 "Dom gospo|ice Peregrin za ~udnovatu decu" - 20:30 doma}i igrani film: "Jesen samuraja"
КОСМАЈСКА ВИЛА
Промоција књижевног листа У суботу, 22. октобра, у 12 сати, испред манастира Ка стeљана на Космају, одржаће се промоција трећег броја књижевног листа "Космајска вила", чији је оснивач, власник и уредник Милосав Б. Влајић, песник, новинар и публициста из Младеновца. Промоција листа биће пропраћена поет скомузичким програмом.
среда 19. октобар 2016.
DNEVNIK
9
ЗАНИМЉИВОСТИ
KOSMAJSKE KRATKE PRI^E
МИКА ШНАЈДЕР
Стигле га године, зако рачио у девету деценију, али се не предаје. У подне про шета тротоаром главне мла деновачке улице и задиркује старије навијаче Партизана. Када се лети смрачи, по некад седи на клупи на тргу у друштву буцмасте сликарке. Дешава се да претера у хва лоспеву док истиче бањски провод и даме. Доброћудан и спреман да помогне Мило ван Јеремић, познатији као Мика шнајдер. Родила га мајка Бисенија у Јагњилу, први зуб му никао када је у Марсељу страдао од усташковмровске атента торске руке витешки краљ Александар Први Карађор ђевић Ујединитељ. У четво роразредној школи предава ле му градиво учитељице Вука и Мица. Пуган и он се једном здружили у тучи са рабровачким дечацима. Замомчио сам се у шес наестој години и љубависо са две године млађом де војком. Закасним да се упи шем за аутомеханичара у Београд, па одем у сеоску
кројачку задругу да учим занат код Вукашина Алексендрића и Миодрага Ранко вића. Са мном шегртовали Мио драг Гавриловић и Милан Мило шевић. Прво сам теро машину, па штопово платно, онда почнем да радим па нталоне, па стигнем до лаки и тешки проба за варошка одела. Године 1952. полагао је испит код Николетића и по стао калфа. Занат је испекао код чувеног младеновачког кројача Јозефа Гостенчника, родом из Словеније. Муште рије су хрлиле у радњу близу кафане "Ловац", у Космајској улици. Ту смо постали прави мајстори шнајдери: Момчило Моца Чокић, Живадин Лила Игњатовић, Радивоје Раша Ђорђевић, Душко Василић, Ђорђе Ђорђевић, Ратко Бу рдељ Босанац... Кад сам се осамосталио, знао сам све сам да урадим. Шио сам му шка одела с прслуком, кач кете, мантиле и капуте, ко стиме за жене, кратке пан талонице за децу и "вруће" панталоне за девојке. Конфекција је потисла приватнике кројаче у други план. Стари су се преселили на онај свет, Мика отишао у заслужену пензију, па је да
нас у граду под Космајем тешко наћи човека, који зна да сашије право монденско одело. У малом солитеру поред надвожњака, стан на спрату, у мањој соби Микина радња без муштерија, налик на мини кројачки музеј. Сто за пеглање, шиваће машине "Сингер" и "Багат", утије, пегле и даске за пеглање, велике маказе. Зидови изле пљени новинским сликама спортиста, глумица, полити чара. Волео сам фудбал од малих ногу. У родном Јаг њилу сам играо утакмице кад је био вашар, победили смо Марко Дубоњац, Баја Весић и ја Маскар, а с Јеленцом је било нерешено. Гледао сам уживо Беару, Станковића, Чајковског, Митића, Бобека, Зебеца и Вукаса против Ма ђара, Цибора, Кочиша и Пу шкаша. Пратио сам "Једин ство", какви су то само били фудбалери: Крле, Нике, Цу ле, Фица, Бурза, Бубац, Ма ре, Жиканац, Бане Вишњић, Панга... У последње време одлично се показала и Про фина екипа из Друге савезне лиге. Долазили су на Сел терс познати клубови, три бине пуне, побеђивали смо. Мика шнајдер подсећа саговорника како је играјући спортску прогнозу од 1959. године до данашњих дана добио једном велику суму новца. Причало се да је у
пратњи горостасног човека с револвером донео кући пуну црну торбу пара из Београда. Типовао је да ће нишки Ра днички да добије његову Звезду на Маракани и то се десило. С Дулетом поштарем и Госом играо је тикет на којем су били парови ита лијанске лиге. Кад би уболи "једанаестицу", одлазили би на вечеру у башту ресторана на бањи, где је увек музи цирао оркестар. Била су то срећна вре мена кад сам у мојој кројачкој радионици могао да зарадим више него лекар. Сваке годи не смо ишли са женама у "Фонтану" на занатску забаву. Као да их сада гледам: сајџије Андра Мирчић и Је лић, Пера столар, Радија стаклорезац, Василић кафе џија, Раде обућар, фотограф Калиспера, брице Тома Ма рин, Милан, Леополд, фри зер Цане, трговци Милисав, Живанчић, Вита Кркља, Мо ма, Миле Клуз... Отац му Владимир живео 96 лета, деда Јанку Солунцу "фалило" две године до 100. А он би да их претекне. Кад ме је скоро испратио из ста на, показао је задивљујућу чврстину и виталност рука ма се као прави акробата ухватио за врх гелендера у ходнику и гипко старачко те ло узвисио у хоризонталу! Свака част за успелу цирку ску тачку у осамдесет и тре ћој животној години. Милосав Б. ВЛАЈИЋ
KAZIVAWA I SE]AWA Из књиге Драгутина Паунића и Милије Ђорђевића "Три силе притисле Србијицу"
ЖИВОТА ПАНТИЋ (11)
УПАЛИО САМ ОНУ КУЋУ Дешавало се да снег падне преко ноћи, заспе нас. Скидам ујутру са себе с педи дебело снега. Али топло под снегом, топло. Где заноћимо, ту залогору јемо, где се ко затекао. Ја ослушнем само и где пас лане ја тамо, у село. За спас живота тражим хлеба. Упаднем у једну кућу и видим десетину наших војни ка, ушли у ту кућу. Полегали, полумртви попадали. Изиђем напоље. А иза куће седам Арнаута копају јендек, као мања соба, те ширине, а ја се вратим код оних војника:
"Излазите! Хоће да вас побију Арнаути!" "А ... а, е е ... ја ... не мо гу даа аље..." Одем у другу кућу, напуним обе торбице неким ситним ку курузом, пабирци, ситно зрно као наша пуца и вратим се у јединицу. Била моја чета тада у заштити. "Где си до сада?" пита командир. "Где су они други војници? Што их ниси повео овамо?" Испричам све што сам ви део. Он позва једног наре дника и још два војника: "Идите, каже, доведите
војнике. Пантићу, ти знаш где су, у којој кући." Кад смо отишли тамо нигде никог у кући нема, само један старац. Нигде једног на шег војника. А тамо иза куће снег како је падао, отапао се по оној ископаној земљи, види се да је затрпан онај јендек.
Полазим ја. "Чекај, каже наредник, да откопамо мало овде." Нађоше мотику, чапрљ, чапрљ почеше да закачињу мртве војнике поубијани, поскидано све са њих. Шта стоји друго? Ја сам упалио ону кућу.
10
среда 19. октобар 2016.
DNEVNIK ИНФО
ВА Ж Н И ТЕЛЕФОНИ Полиција..........................................192 Ватрогасци......................................193 Хитна помоћ...................................194 Тачно време....................................195 Предаја телеграма телефоном...1961 Пријава међународни разговор.19011 Војна хитна помоћ........................1976 Пријава телефонских сметњи...19771 Центар за обавештавање............1985 АМСС помоћ на путу....................1987 Бројеви телефона.................11811 Служба буђења...........................19811 Разна обавештења.....................19812 Војна полиција............................19860 Метеролошки подаци..............19822/1 Важни телефони.........................11811 Лото извештај..........................19822/2 ZDRAVSTVO Dom zdravqa Mladenovac Centrala......8231-980,8241-980 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988
КЊИГЕ У РУКЕ
ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Centrala......................8241-600 Услужни центар............8231260 8233980, 8230891 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Javno komunalno preduze}e Mladenovac Centrala......................8231-422 Beogradske elektrane Mladenovac Pozivni centar...........8233-521 Gradsko grejawe..........8231-872 Elektrodistribucija Mladenovac Centrala....8231-338, 8232-082 8232-130 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Telekom......................................19771 Prijava kvarova..........8237-533 8240- 640 PUTOVAWA @elezni~ka stanica.............8230-095 Autobuska stanica................8231-455 KULTURA Centar za kulturu.................8231-230 Muzej Mladenovca................8232-969 Biblioteka............................8230-200
АПОТЕКЕ Апотека "Београд" ................8233679
,,Књиге у руке" је слоган овогодишњег 61. Међународног сајма књига, који ће се одржати од 23. до 30. октобра у Београду.
БЕСПЛАТНИ МАЛИ ОГЛАСИ Продајем ТА пећ од 2,5 KW. Кошћена две зимске сезоне, у одличном стању. Телефон 065/5594427
-Servis bele tehnike
МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ
"Неша"......................... 063/8066034
- Servis mobilnih telefona
- Elektronik "Dule" ......063/262621
"Dot mobi"...................060/368-6624
AUTO MAJSTORI
Обућар "Васа" ...........064/0005660
- Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752
Молер "Ицан" ........ ..064/3400775
Мотосервис "Неша" ...064/1191509
TRGOVINSKA RADWA
MIMA MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА
011/823 26 20 ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ 20. до 26. октобра 2016. четвртак
макс. t мин. t
петак
субота
20.
21.
22.
16o 7o
12o 9o
12o 6o
недеља понедељак
23. 17o 5o
24. 14o 7o
уторак
среда
25.
26.
12o 7o
11o 6o
G a r d e n DNEVNIK
MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina I, Registarski broj u APR- u NV000813, ISSN 2466336, Telefon: 062/1797848, 063/1090422 dnevnik.mladenovacki@gmail.com, Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници: Милосав Б. Влајић, Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac
среда 19. октобар 2016.
11
DNEVNIK СПОРТ
ФУДБАЛ Девето првенствено коло Прве београдске лиге, група Ц Резултати: Дунавац ОФК Младеновац 2:0 Ковачевац Пударци 0:0 Космај Винча 0:2 Болеч Велика Крсна 6:0 Лештане Село Младено вац 5:2 Хајдук Младост 0:0 Ропочево је било слободно Дунавац ОФК Младеновац 2 : 0 (1:0) Недеља, 16. октобар. Гледалаца: 150. Судија: С. Микавица. Жути картон: Арсић. ОФК Младеновац: У. Костић, Д. Стевановић, Арсић, Томо вић, М. Јовановић (Митро вић), Н. Петровић, Ф. Стева новић, Драгојевић, Кретић, Н. Костић (Радивојевић), Нико лић. У 27. минуту затресла се мрежа гостију. После центар шута, навални играч Грочана надскочио је код стативе двојицу чувара, спустио гла вом лопту саиграчу на пете рац, а овај је лако погодио циљ. Изабраници тренера Александра Кривокапића ст ворили су три изгледне ша нсе за изједначење, али Н. Костић и Арсић (два пута) нису били прецизни. У на ставку утакмице виђено је бледо издање младог са става Младеновчана. Дуна вац је у 77. минуту дуплирао предност када је његов центарфор тукао искоса са око двадесет метара и сме стио лопту у супротан, леви угао гола. Лештане Село Младеновац 5 : 2 (1:1) Недеља, 16. октобар. Гледалаца: 100. Судија: Н.Ђукић. Стрелци за Село Младеновац: Толић у 40. и Ратковић у 81. минуту. Село Младеновац: Милоше вић, Л. Вујић, Арсић, Ђурић, Милојевић, Нововић, Рашко вић, Живковић, Андрејевић, Толић, Ратковић. Селомладеновчани су от путовали у госте лидеру без резервних играча. У првих 45 минута играли су више него добро и на одмор су отишли са нерешеним резултатом. У
другом полувремену су дело вали безидејно и уморно, па су четири пута кретали са центра. Код два гола дефан зивци су били неспретни. Голман Милошевић је одбра нио шут са беле тачке у 73. минуту, али је на одбијену лопту натрчао играч Лештана и сместио је иза гол црте. Табела 1. Лештане 2. Дунавац 3. Болеч 4. Винча 5. Космај 6. Пударци 7. ОФК Младеновац 8. Ропочево 9. Велика Крсна 10. Хајдук 11. Ковачевац 12. Младост 13. Село Младеновац
25 21 18 16 13 13 12 11 7 6 6 4 1
Парови 10. кола: Винча Хајдук (субота, 22. октобар, у 13,30), Село Младеновац Велика Крсна (недеља, 23. октобар, у 10 сати, терен Радничког ПДМ), Младост Болеч, Лештане Ковачевац, Пударци Дунавац, Ропочево Космај (недеља, 23. октобар, у 13,30), ОФК Младеновац је слободан. Општинска лига Резултати седмог кола: Шумадија 1962 (Јагњило) Шепшин 2:1, прекид у 46. минуту, гост остао са шесторицом играча, Напре дак (Међулужје) ОФК Студент (Младеновац) 1:1, Слога (Границе) Рабровац 2:1, Иванча (Велика Иванча) Омладинац (Рајковац) 1:1, Борац (Амерић) Космајац (Кораћица) 2:5, Влашка 1950 је била слободна. Напредак ОФК Студент 1 : 1 (1:0) Недеља, 16. октобар. Гледалаца: 50. Судија: Л. Гајић. Стрелци: Димитри јевић у 48. за Напредак, а Митровић у 85. минуту (ку) за ОФК Студент. Жути картон: А. Јанковић (Напредак). Напредак: Анђелковић, Та насијевић, Милојевић, А. Ја нковић, А. Арсенијевић, С. Јанковић, Никола Крстић, Перишић, Диитријевић, Не мања Крстић, Митровић (Обрадовић). ОФК Студент: Љубисавље вић, Д. Поповић, Гавриловић, Митровић, Спасојевић, Д. Ри
стић (Пејчић), М. Поповић, Радаковић (Безмаревић), Ст. Павловић, Милошевић, Па пић. Борбена, динамична, ква литетна утакмица. Најзрелију шансу за гол имали су гости када је у 31. минуту Мило шевић из слободног ударца погодио стативу. Тек што је почело друго полувреме Међулужани су стекли пред ност. Димитријевић је шути рао из даљине, лопта је на клизавом терену преварила Љубисављевића и испод ње га у паду зарила се у мрежу. "Академичари" су у финишу сусрета бацили све карте у напад и то им се исплатило. У 85. минуту, након једног напада гостију, неко из од бране домаћег клуба је намерно играо лопту руком. Млади судија Гајић се није двоумио, већ је показао на белу тачку. Митровић је са 11 метара атрактивним лоб ударцем савладао Анђелко вића за велику радост са играча. Табела 1.Шумадија 1962 2.Напредак 3.Влашка 1950 4.Иванча 5.ОФК Студент 6.Рабровац 7.Слога 8.Омладинац 9.Космајац 10.Шепшин 11.Борац
21 16 14 10 6 6 6 6 6 5 3
Парови осмог коло (недеља, 23. октобар, у 13:30): Омладинац Борац, Рабровац Иванча, ОФК Студент Слога, Шепшин Напредак, Влашка 1950 Шумадија 1962, слободан је Космајац.
фото: Милосав Б. Влајић
Финале купа ФСС на територији ФСО Младеновац ОФК Младеновац Село Младеновац 3 : 0 (1:0) Среда, 12 октобар. Стадион Селтерс. Гледалаца 20. Судија: М. Живановић. Стрелци: Кретић у 33. и 53. и Николић у 69. минуту. Жути картони: Николић (ОФК Младеновац), Милојевић (Село Младеновац). ОФК Младеновац: У. Костић, Д. Стевановић, Арсић, То мовић, Митровић (Стојко вски), Јовановић, Ф. Стева новић, Драгојевић, Кретић (Соколовић), Н. Костић (Ра дивојевић), Николић. Село Младеновац: Мило шевић, Л.Вујић, Андрејевић, (Арсић), Н. Вујић, Ђурић, Милојевић, Нововић, Толић, Рашковић, Живковић, Ратко вић. Младеновчани су играли са пуно полета и успели су агресивном игром да убед љиво тријумфују у дуелу са чврстим ривалом. Бек Арсић је лепо упослио центарфора Кретића који је с лакоћом матирао Милошевића. Исти играч је после центаршута са леве стране терена дупли рао предност ударцем лопте главом. После паса са Ф. Стевановићем, Николић се нашао у повољној позицији и јаки шутем поставио коначан резултат. По завршетку фи налног сусрета, Милош Бе рисавац, технички секретар ФСО Младеновац уручио је пехар Давиду Стевановићу, капитену победничке екипе. Следећи противник ОФК Младеновца у купу је српско лигаш Сопот. Милосав Б. Влајић
12
среда 19. октобар 2016.
DNEVNIK СПОРТ
РВАЧКИ ТУРНИР
Stoje: ]osi}, Rade Pituli}, Stefan Ne{i}, Aca Pituli}, Stefan Cvetkovi}, Matovi} Uro{. U dowem redu: trener Sretenovi}, Lazar Jovanovi}, Jovica Papi}, Filip Papi} i Milenkovi} Milija. Ekipa rva~kog kluba "Qubomir Ivanovi} Gexa" je nastupila u drugoj rva~koj ligi 16. oktobra 2016. u sportskom centru u Mladenovcu. Na turniru ekipa "Gexe" je u prvom kolu rvala nere{eno 4:4 protiv "Tenta" iz Obrenovca. U drugom kolu pobe|ena je ekipa "Mladosti" iz Vaqeva sa rezultatom 5:3. U tre}em kolu pora`ena je ekipa Mladenovca od ekipe "Viteza" iz [apca sa 6:2. U ukupnom plasmanu na{a ekipa zauzima ~etvrto mesto od osam ekipa. Prva je ekipa "Crvene zvezde", drugi
"Vitez" iz [apca. Naredno kolo je u Vaqevu 29. oktobra 2016. a na{a ekipa ima me~ sa ekipom "Fru{kogorca" iz Novog Sada i sa ekipom "Omladinca" iz Zrewanina. Na turniru prvog kola druge savezne rva~ke lige u ekipi "Gexe" najboqi je bio Papi} Jovica sa sve tri pobede. Od ostalih na{ih takmi~ara po dve pobede imaju Pituli} Rade, Cvetkovi} Stefan, Jovanovi} Lazar i Matovi} Uro{. Po jednu pobedu Papi} Filip, Milenkovi} Milija, Ne{i} Stefan.
ФУДБАЛ Руководство ФС Београда гостовало у Младеновцу
У делегацији ФС Бео града, која је у понедељак 17. октобра, била гост у граду под Космајем, нала зили су се Душан Мракић, председник, Мирко Глушче вић, генерални секретар, Миодраг Јанковић, члан Из вршног одбора и Дејан Недић, председник судијске организације. Челнике град ске куће фудбала дочекали су Владан Глишић, пред седник Градске општине и Горан Спасојевић, члан Општинског већа задужен за спорт. Састанку су прису ствовали и чланови Из вршног одбора ФСО Мла деновац. На скупу је било
речи о стању и проблемима у младеновачком фудбалу. Једна од важних тема ра зговора односила се на из градњу терена са вештачком травом, кога би могли да користе сви клубови. Ло кација је одређена, новац за реализацију пројекта је оп редељен, очекује се да ће се послови окончати средином 2017. године. Такође је било речи и о отварању куће фу дбала. Просторија је обез беђена у центру града, оче кује се њено уређење и опремање. Припремио: Милосав Б. Влајић
ОДБОЈКА
СТОНИ ТЕНИС Prva pobeda u Regionalnoj ligi grupa Istok. STK Morava 2 - STK "Mladenovac" 2 : 4. Za ekipu STK "Mladenovac" nastupili su:
Aleksandar Radakovi}, Vuk Nedeqkovi} i debitant Pavle \ur|evi} pod vo|stvom trenera Vladice Vasiqevi}a.
Краља Петра I 199, Младеновац, 060/368 6624 info.tehnika@yahoo.com www.tehnika.mobi
радно време: радним даном 9 20h, суботом 9 17h мобилни телефони, заштите, слушалице, батерије, футроле, каблови, држачи ФУТРОЛЕ СА СЛИКАМА ПО ЖЕЉИ
EVA штампарија,
011/8231708
Сениори одбојкашког клуба Младеновац су победом почели такмичење у Првој Б лиги Србије. У суботу у Спортског центра у Младеновцу максималним резултатом 3:0 (по сетовима 25:11, 25:15, 25:14) савладана је екипа Антена из Крушевца.
DNEVNIK MLADENOVA^KI 062/1797848