Dnevnik 89

Page 1

Registarski broj u APR- u NV000813 ISSN 2466-336

DNEVNIK

среда, 27. децембар 201 7. година / број 89

НОВА ГОДИНА

Нова година ће, разуме се, стићи и онима који је не буду чекали. међутим, сва чар и јесте у чекању, а не у Новој години. Лепо је чекати нешто у шта сте сигурни да ће доћи. Чекали смо у животу разне ствари, то сви знамо, а увек су нам и сигурно долазиле само нове године... Душко Радовић

M

L

A

D

E

N

O

V

A

^

K

I

Б Е С П Л А Т Н Е Н Е Д Е Љ Н Е Н О В И Н Е НН А ПИР О ДС А Ј УУ

СРЕЋНА НОВА 201 8.

ДВОБРОЈ МЕСТА ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕУЗМЕТЕ БЕСПЛАТНЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ ДНЕВНИК МЛАДЕНОВАЧКИ: ГАРДЕН НА ПИЈАЦИ И КОД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ ЛАСТА, СТР МИМА КОД ПИЈАЦЕТЕ И КАФИЋ ТЦМ.


2

среда 27. децембар 201 7.

DNEVNIK

СЕЋАЊЕ

СКУПШТИНА

ДРЖАВНИ П ОС (А) О

Последњих радних дана у овој години заказана је 1 3. (баксузна) седница скупштине ГО Младеновац. Има 1 0 предлога, по инерцији, само се заборавио – Бошкић!

Председник Скупштине ГО Младеновац, Драган Вукадиновић, заказао је седницу Скупштине ГО Младеновац за среду, 27. децембра са почетком у 1 5,00 часова. Добили смо материјал за седницу Скупштине. Десет тачака предлога ресавски преписиване ко зна колико година уназад. Нема сумње да ће да буду изгласане већином која је победила на изборима. Седница је заказана на дан када ми издајемо новине. Када сам био млађи знао сам да напишем чланак и два дана пре седнице. Није се десило да погрешим. Нисам мислио ништа да коментаришем сада али овога пута пажњу ми је привукло усвајање записника са претходне седнице. Власт, као власт, доставила је записник са претходне седнице. Као да сам пао с

СЕЛТЕРС

Марса. Као да нисам био тамо. Као да сам дрогиран, као програмиран, што би рекао песник. Писао сам о прекиду седнице, свађи Глишића и посланика Обрадовића, упаду руље у општину са моткама коју је водио Н. Н., нападу на новинара, Лукића (мечета) на мене и претњи да ће све да ми полупа... Ни речи о томе. Нико није чуо никада за Двери и Бошка. А камоли да су њихови посланици ушли у општину кроз прозор на споредна врата. По записнику, председавајући је одредио паузу јер је Жељко Бркић тражио да се утврди кворум. Пошто је констатовано да нема кворума одложио је седницу до даљњег. Седница је настављена у 20 часова као нека секташка. Чуо сам да су позвали одборнике опозиције на наставак али су они то одбили.

Дневник нису позвали али су позвали два “дворска” интернет портала. Видим да их ових дана издашно финансијски награђују за верност. Врата општине су била закључана за јавну седницу. У том наставку изгласали су и ако су, њима на част. Само је негде нестао Бошко Обрадовић и Двери. Није ми јасно како су то пропустили у служби за скупштинске послове да ставе у записник а наш председник општине Владан Глишић се убио данима по телевизајама да исприча зашто је седница прекинута. Пошто је ово двоброј и иду новогодишњи празници, у неку руку, драго ми је што ћу после празника да спомињем данашњу седницу Скупштине ГО Младеновац.

вствених установа. Акредитација је тако замишљена да се прво упознамо са установом од стране менаџмента, затим следи радни, обавезни део, преглед документације коју су нам запослени спремили. То је, по принципу задатих стандарда које они већ имају, сваки задати стандард има критеријуме. Запослени достављају доказе да би оправдали оно што раде и сами су се оценили а на нама је да то прегледамо и те оцене усагласимо. По завршеном раду достављамо Агенцији једну закључницу, Агенција ће то анализирати и доставити здравственој установи. Циљ је размена искустава, унапређење квалитета са циљем да се прати, унапређује јер за то увек има

простора. У зависности од свих процена које сам навела акредитација даје статус од једне, три или седам година. На годишњем нивоу су касније посете у смислу да се прати јер здравствена установа је у обавези да унапређује свој рад. - рекла нам је др Љиљана Дугић. Као што смо већ писали, запослени су се потрудили да све ураде најбоље као лидер у области рехабилитације. По завршетку дана акредитације на Селтерсу Агенција шаље одговор за месец дана. До краја јануара можемо да очекујемо да ће Селтерс да буде део акредитованих здравствених установа.

Милан Јанковић

ДАНИ АКР Е ДИ ТАЦИ Ј Е

Институт за рехабилитацију “Селтерс”, прошле недеље, завршио је све за акредитацију. У посети су били представници Агенције за акредитацију који су три дана прегледали документацију и разговарали са запосленима који су припремили документацију. Поред разговора са тимом запослених обављен је и разговор са групом запослених, пацијената и локалне заједнице. Сви они су у непосредном разговору изнели своје утиске о Институту. Директорка Института др Снежана Костић позвала нас је, Дневник, да учествујемо у разговору као представници локалне заједнице. Фокус је водила др Нада Миловановић, лекар специјалиста социјалне медицине из ДЗ Крагујевац. Сви смо истакли да ће изградњом отвореног базена, велнеса а касније и спортских терена велику корист да имају и Младеновчани. Фокус са групом пацијената и запослених водиле су др Љиљана Дугић, специјалиста интерне медицине из ДЗ Крагујевац и др Драгана Коковић Лоњак, специјалиста физикалне медицине из ДЗ Стари Град. - Овде смо у тиму Агенције за акредитацију здра-

М.Ј.

Општински одбор УБНОР-а и Мирјана Ђорђевић, заменик председника градске општине Младеновац положили су венце на Споменик посвећен таоцима са Бањице и из Младеновца стрељаним 1 942. године на месту "Позајмиште" које се налази у МЗ "Селетрс".

Расписан први позив за ИПАРД

Jавни позив за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава – куповину нове механизације и опреме, расписан је и рок за подношење захтева за одобравање права на подстицаје је од 25. децембра 201 7. године до 26. фебруара 201 8. године. Јавни позив за куповину нових трактора биће расписан 4. јануара 201 8. године, а рок за подношење захтева биће од тог дана до 26. фебруара 201 8. године. Износи подстицаја које корисник може да оствари у секторима воћа, поврћа и сектору осталих усева могу бити од 5.000 до 700.000 евра, а за секторе млека и меса од 5.000 до 1 .000.000 евра. Детаљне информације се могу добити на : www.minpolj.gov.rs, uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard/ и тел: 011 /2607960; 2607961 , 011 /30201 00; 30201 01 , сваког радног дана од 7:30 до 1 5:30 часова. ww.uap.gov.rs

ЕМИСИЈА УЖИВО 28.1 2.201 7. 20:00

Учествујте у разговору са председником општине Младеновац, Владаном Глишићем. Званична фејсбук страница општине Младеновац, четвртак 28.1 2.201 7. у 20 часова. Грађанима који немају или не желе да користе интернет или фејсбук да би комуницирали са општинским руководством једино преостаје да петком од 9 до 1 3 часова дођу у општину на разговор са председником општине Владаном Глишићем.


среда 27. децембар 201 7.

DNEVNIK

ДЕШАВАЊА

(Н Е )ПОДОБНИ

Два интернет портала су у последњим минутима пред Нову годину добила по 50.000 динара из буџета општине Младеновац. Општина има право да 5 одсто средстава додели за информисање без конкурса. Зашто само ова два интернет портала? Није овде реч да ли је неко и колико заслужио или оправдао средства (јер смо сви у обавези да то урадимо и радимо) или (не)писмености о чему се дискутовало на фејсу, него ко их је и зашто одабрао. Одабрао?! Већ смо писали да у Младеновцу интернет користи мање од 50 одсто становништва (54 одсто у Србији а у срединама где су просечна примања мања од 300 евра, где и Младеновац припада 46,5 одсто), а највише га користе за комуникацију а један мањи део за информисање. Шта је са осталих 50 и више одсто грађана Младеновца? Да ли су то грађани другог реда, које није потребно информисати. То није само ствар надменог тумачења да неко има или зна да користи интернет, већ једним делом и ствар навике и опредељења. Па и ми, ДНЕВНИК младеновачки имамо елктронско издање на интернету и друштвеним мрежама, исти дан када и штампано. И имамо поштовање према свима, било да су корисници традиционалних или савремених средстава информисања. А општина Младеновац? У овогодишњем конкурсу доделила је 4,5 пута више средстава интернет

порталима (укупно 900.000 динара, Младеновац уживо 450.000 динара, ИнфоМ 450.000 динара) а младеновачким штамапаним медијима укупно 200.000 динара (ДНЕВНИК младеновачки 50.000 динара, Глас младеновачки 50.000 динара и Булевар М 1 00.000 динара). Да не заборавимо то је за целу 201 7. годину. Телевизије, која је за сада један од најпопуларнијих медија, у Младеновцу нема (дата су средства Обреновачкој ТВ станици МАГ И на крају шта издваја традиционалне штампане медије од других? Према истраживањима оно што још увек издваја традиционалне штампане медије а тиме и њихов опстанак је кредибилитет и поузданост са једне стране и оригиналност и креативност са друге стране. Али и ту има разлике па по завршетку било ког пројекта анализа медијског садржаја појединих медија би тебало да садржи, не само присуство у медијима (може да се односи на све медије) већ и величину прилога, место, илустрација, аутор, насловна..., као и на број читалаца.

450.000 динара, коју тешко да неко гледа), али њен недостатак сигурно не могу да надоместе интернет портали, како челници општине хоће да наметну. Интернет портали заузимају део медијске сцене као и сваки други медији, па би требало да буду макар равноправни а не фаворизовани како је у општини Младеновац. И то, пре свега, због грађана чијим парама се финансирају медијски пројекти. Или власници ових портала пишу много добре пројекте а ми остали смо неписмени да напишемо квалитетни пројекат? Или је ипак ту у питању нешто сасвим друго? Што би рекли на фејсу (опет ми о интернету) „Критеријум је условљен (не)подобношћу или?“. Награда за верност а уједно и порука нама шта пропуштамо. Чули смо од пријатеља, када нас зову на догађаје, да им пребацују што су звали опозициони медиј. Једног дана ће можда да схвате да ДНЕВНИК није ни позициони ни опозициони него само медиј. Драги наши читаоци, читајте наше штампано издање и на интернету електронско издање. РДМ

SVI ZNAJU OD VAS BOQE, [ T A JE Z A VAS B O Q E dnom gradu na svetu nema

Mi smo, zaista, genijalan narod! Zaustavite prvog slu~ajnog Beogra|anina na ulici i pitajte ga ho}e li da bude gradona~elnik, upravnik Narodnog pozori{ta ili direktor nuklearnog instituta; prista}e istog ~asa bez razmi{qawa, ~ak }e biti pomalo uvre|en {to ga tek sada zovete da vam bude {ef, a tolike godine nije radio ni{ta, niti se i~im bavio. Na prste bi se mogli izbrojati oni koji ne bi

pristali da budu selektori fudbalske reprezentacije, ambasadori ili predsednici Srpske akademije nauka. ^ak i oni bez zavr{ene sredwe {kole pristajali su da budu urednici najpoznatijim srpskim piscima i da im popravqaju stil i misli. Pola Beograda je duboko uvre|eno {to im jo{ niko nije ponudio da srede saobra}aj ili urbanizam. Svako bi napravio boqu ku}u u kojoj stanuje od arhitekte; zbog toga ni u je-

toliko zastakqenih terasa, zazidanih vrata ili prometnutih soba u kuhiwe. ^uvena beogradska re~enica “Da mi je samo pet minuta da budem na vlasti…” najre~itije govori o wihovoj uro|enoj `udwi za vladawem nad drugima. Svi znaju, boqe od vas, {ta je za vas boqe! Svi bi da vas mewaju i da vam komanduju. MOMO KAPOR

3

ЛАМПЕ ЗА ЈАВНУ РАСВЕТУ

Општина Младеновац је закључила уговор о набавци и монтажи лампи за јавну расвету са Друштвом за производњу, промет и услуге "Мител монт" д.о.о. Крагујевац. Уговорена вредност је 1 .643.971 ,20 са ПДВ-ом .

ЕКОНОМСКО ОСНАЖИВАЊЕ

Општина Младеновац је донела олуку о додели уговора о јавној набавци за економско оснаживање породичних домаћинстава избеглих лица са територија ГО Младеновац. За набавку пластеника изабрана је ТР Агровет Ниш а вредност опреме је 291 .600 динара, за професионалне апарате БС Угоопрема Нови Београд у вредности од 1 94.400 динара и за коке носиље Агровет Београд у вредности 79.200 динара. Све уговорене вредности су са ПДВ-ом. Обустављен је поступак јавне набавке за набавку баштенских машина, алата и пумпи за воду, као и за набавку хране и опреме за коке носиље.

КУПОВИНА ГОРИВА

Општина Младеновац је закључила уговор у поступку јавне набавке мале вредности добара за куповину горива са предузећем Кнез Петрол д.о.о. Земун. Уговорена вредност је 720.000,00 са ПДВ-ом. Период важења уговора је до утрошка средстава .

РЕГРЕСИРАЊЕ

Општина Младеновац је доделила подстицајних средстава за регресирање вештачког осемењавања говеда у укупном износу од 1 24.000 динара за 1 3 домаћинстава.

ПОМОЋ

Комисије за избор корисника објавила је на сајту ГО Младеновац Коначну ранг листу за доделу средстава помоћи за решавање стамбених потреба интерно расељених кроз доделу помоћи при куповини сеоских кућа са окућницом и додатне помоћи намењене за грађевински материјал за поправку или адаптацију предметне сеоске куће са окућницом.

ГО МЛАДЕНОВАЦ Чекамо ваше идеје за лепши Младеновац! Анкетни листић са предлогом шта би требало радити и градити у Младеновцу, можете преузети и попунити у холу општине, сваког радног дана од 7:30 до 1 5:30.


4

DNEVNIK

ДЕ ДА М РАЗ ИПАК ПОСТОЈИ

ДЕШАВАЊА

Претпразнична атмосфера се захуктава. Деца добијају новогодишње пакетиће. Лепо је што се тада сетимо и деце са посебним потребама, слабовидих, социјално угрожених... Предузећа деле пакетиће деци запослених. А ја се питам зашто се у овим тешким временима не бисмо сетили и деце пољопривредника, незапослених... Сви су они деца која још увек верују у Деда Мраза.

ДАРОДАВЦИ Унија послодаваца Младеновац и ове године је организовала доделу новогодишњих пакетића. Обрадовали су децу слепих и слабовидих, децу са посебним потребама у Дневном боравку деце ометене у развоју и удружењу Делфин. Разговарали смо са Драганом Дедићем председником Уније послодаваца Младеновац, који је

ЉУДИНЕ Док смо чекали да нам стигну драги гости разговарали смо са Снежаном Живанић, руководиоцем Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју.

Шта деци из Дневног боравка значи долазак бајкера? - Бајкера посебно. Мада је нама сваки долазак добродошао. Ово је један аутентични, жи-

ове године био и Деда Мраз. - Жеља нам је била да деца знају да још неко мисли на њих. Окупили су се многобројни послодавци, хуманисти, донатори из Младеновца. Зато пуно хвала Голдпаку Младеновац, Роди ТЦМ, Gold&Gold-у, Сипију, Галету, Млекари Границе, Цица из Влашке. Хвала свима вама што ваше мало нама значи пуно. - рекао је Дедић.

ви однос, где су они без икаквих предрасуда прихватили децу, донели пакетиће, оно што би наш народ рекао за доброг човека, људина. То се не може описати речима. Прошле године је било и суза и емоција. То су људи који већ петнаест година носе пакетиће, у разне домове у Београду. Прошле године смо се договорили па су решили да и код нас дођу пошто има деце са сметњама у развоју. Ове го-

У просторијама Удружања Делфин весела атмосфера, тиха музика и окићена јелка. Дочекала нас је новогодишња песма и весела раздрагана лица. Деда Мраз је поделио свима поклоне а ми смо попричали са децом. Радују се поклонима, нарочито гостима и дружењу а имају и понеку скривену жељу. "Ми верујемо у бајке, нешто лепо, приче". - рекли су нам А Сандра Тагић је додала: - Ово су ретки тренуци, ми се трудимо да их уводимо у друштво, да идемо у посете, да учествују у неким активностима. Долазили су им из Момчило школе, наставница Гоца Митић са ђацима. Тако су се дружили. Они то воле. То су топле анђеоске душе које воле да се друже, поиграју, попричају, сликају... Њима је ово велика радост. Много воле када им дођу гости.

дине пакетићи за децу нису једина донација они нам доносе и машину за веш, апарат за притисак. Иначе су бајкери наши донатори и доброчинитељи током целе године и оно што децу највише обрадује је социјални контакт. Бајкери су донели пуно добре воље, прихватања и безусловне љубави. Коју им деца несебично узвраћају. За њихов долазак пустићемо песму „Сви смо ми анђели“ која се односи на ову категорију деце. Звук моћних машина, мотора није могао да надгласа радосну вику деце. Стигли су бајкери. Као стари другари било је загрљаја, пољубаца, сликања на мотору... И на крају уручивања пакетића. Весна Јанковић

среда 27. децембар 201 7.

ПУТЕВИ

Предузеће "Шумадијапут" завршава посао асфалтирања улице Бранка Ћопића у Село Младеновцу, у дужини од 430 метара и Вељкове улице у Дубони, у дужини од 800 метара. Радови се обављају у оквиру програма редовног одржавања градских саобраћајница који финансира ЈП "Београд пут" .

СТИПЕНДИЈЕ

У свечаној сали "др Елси Инглис", председник градске општине Младеновац, Владан Глишић и члан Већа задужен за образовање, Дејан Степановић, уручили су уговоре о стипендирању 45 најбољих студената. Услови Конкурса за доделу општинских стипендија су били да студенти имају просечну оцену свих положених испита током студирања најмање 9,00, да немају прекид и нису обновили ниједну годину током студирања, да студирају на високошколским установама чији је оснивач Република Србија као и да се финансирају из буџета Републике Србије. Износ стипендије је 1 0.000 динара.

ПОСЛОВНИ ПРОСТОР

Општине Младеновац је расписала оглас за учешће у јавном надметању ради издавања у закуп пословног простора : 1 . локал у приземљу постојећег објекта у Ул. Краља Петра I бр. 1 53 у Младеновцу, површине 60 m 2. Оглас ће бити отворен до 3.1 .201 8. године до 11 :00 часова, сат времена пре почетка јавног надметања. 2. локал бр. 1 . у приземљу пословног објекта постојећег на гробљу у Рајковцу, у Ул. Светолика Ранковића бр. 1 22А, површине 1 5,35 m 2, Оглас ће бити отворен до 3.1 .201 8. године до 11 :30 часова, сат времена пре почетка јавног надметања. На локалима Градска општина Младеновац има право коришћења и управљања. За све информације обратити се Јелени Милашиновић на број телефона: 011 /8241 672.

ИЗВЕШТАЈ МУП-а

U prethodnom periodu na teritoriji GO Mladenovac izvr{ena su krivi~na dela: jedna te{ka kra|a i jedna razbojni~ka kra|a. Dogodila se jedna saobra}ajna nezgoda sa poginulim licem, dve sa te{kim telesnim povredama i jedna sa lakim telesnim povredama, kao i jedna saobra}ajna nezgoda sa materijalnom {tetom.


среда 27. децембар 201 7.

DNEVNIK

П Р О М О Ц И Ј А О П АВ Л О В Ц У У К О Н А К У К Н Е Г И Њ Е Љ УБ И Ц Е

У понедељак, 25. децембра 201 7. године, у репрезентативном здању Конака Кнегиње Љубице одржана је промоција зборника научних радова „600 година манастира Павловац“. На почетку је у име издавача све присутне, који су до последњих места испунили Конак, поздравио члан већа ГО Младеновац задужен за културу господин Зоран Јоцић, који се захвалио свима који су се свесрдно потрудили око организовања научног скупа и издавања зборника и упо-

знао аудиторијум са плановима везаним за Павловац и кенотаф у Црквинама. Затим је у име домаћина ове промоције говорила госпођа Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда, која је бираним речима указала на вредност монографије и истакла чињеницу о брзом објављивању радова након скупа. Госпођа Ивона Јевтић, секретар за културу града Београда, честитала је организационом и научном одбору на изузетном раду и гово-

рила о значају културног наслеђа свих знаменитости Београда, без обзира на то да ли се налазе у централним или рубним општинама. О самим радовима говорили су еминентни стручњаци и рецензенти др Марко Поповић са Археолошког института у Београду и др Владета Петровић са Историјског института у Београду. Др Поповић је говорио о радовима који се тичу самог манастира Павловац и сакралног окружења Београда, а др Петровић о радовима који се тичу осталих аспеката живота и рада Светог деспота Стефана Лазаревића. Уредници господа Велибор Катић из Музеја града Београда и Немања Марковић са Археолошког института у Београду захвалили су се ауторима, рецензентима, лекторима, графичким уредницима и свима осталима који су учествовали у изради и објављивању овог изузетног дела. текст: јереј Марко Јефтић фотографије: хаџи Марко Вујичић

3.000 dinara

kompletan meni ({vedski sto, neograni~enа konzumacija alkoholnih i bezalkoholnih pi}a)

REPRIZA 01 .01 . 201 7 .

1 .500 dinara

({vedski sto sa jednim besplatnim pi}em)

064/89-90-31 8 064/86-90-386 E-mail : seltersbanja.marketing@gmail.com

од 1 6 часова - цртани филм "Коко" од 1 8 часова - цртани филм "Фердинанд" од 20 часова - играни филм "Џуманџи: добродошли у џунглу"

четвртак 4. јануар

од 1 6 часова - цртани филм "Фердинанд" од 1 8 часова - цртани филм "Коко" од 20 часова - играни филм "Легенда о Коловрату"

Telo Slika Prostor Projekat finansira Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije Organizator na{a Mladenov~anka Du{ica Peji} 28. decembar u 20 ~asova Dom kulture Studenski grad, Bulevar Zorana \in|i}a 179, Novi Beograd

D BAN AR KO DE M

DO ^ E K NOVE GODINE

среда 3. јануар

I KA

201 8.

ПРОГРАМ ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ТУРИЗАМ

MU Z

HOTEL SELTERS

REZERVACIJA:

5

КУЛТУРА


6

DNEVNIK

201 7. ИЗ НАШЕГ УГЛА

П Р О Х УЈ А Л О РЕАГОВАЊА

среда 27. децембар 201 7.

Прошла је још једна година. Ко би рекао да смо већ 1 7 година у 21 . веку. Чини нам се као да смо негде стали, кренули напред, назад, и да у тај Жил Вернов 21 . век још нисмо ушли. Негде тамо далеко тутње возови брзином од 400 и више километара на сат а кад Јапанци чују да се кроз Србију путује возом 9 сати, од Ниша до Београда, мисле да смо већи од Кине. А време неуморно тече. А ште је то обележило 201 7. годину у Младеновцу?

З

а нас је то бака Вука, Вукосова Радојевић која је напунила 1 00 година, изградња отвореног базена на Селтерс бањи, раскидање уговора са Метропаркингом. Али оно што је највише узбуркало и поделило младеновачку јавност је усвајање Локалног

акционог плана за унапређење положаја миграната за период 201 7 – 2021 . И као тачка на и, Лука Максимовић и његови резултати на председничким изборима. Јер је наш Младеновчанин.

ПОЛИТИКА

Што се тиче политике, ову годину су обележили избори за председника Србије. Младеновац је имао свог кандидата - Луку Максимови ћа тзв Љубишу Прелетачевића Белог. Да се остали кандидати не љуте наши Младеновчани су показали да се поносе на своје горе лист и његовим трећим местом са 9 одсто гласова у Србији. Бурне су биле и реакције око постављања и откривања бисте народном хероју Божидарки Дамњановић Кики, које је поново поделило нашу варош на партизане и четнике. Скупштину Младеновац као и друге Скупштине обележила је владајућа већина која је доносила одлуке и упорни покушаји опозиције да добије одговоре на по-

стављена питања. Али све њих је ујединио Метропаркинг и жеља да се са овим предузећем раскине уговор. Једногласна одлука. А видећемо какав ће коначан исход бити. Само још да паркинг места преуреде по мери човека, за добро и пешака и аутомобила. На крају политичке теме рекли бисмо да смо ми пре свега Младеновчани, па како рече књижевник Драган Великић на питање да ли може да разговара са онима који су подржали различите кандидате рекао „Наравно да могу, па толико је других тема у животу осим политичара! Не дај Боже кад би нам то била животна међа, то за кога гласамо и кога подржавамао.“

Лучића. Грађани Младеновца се још увек надају да ће да се заврши регионални водовод Макиш – Младеновац и постројење за пречишћавање отпадних вода и да ће водовод и канализација стиПОСАО до сваке куће у МладеноПромене су претрпела и ћи вцу. Па 21 . је век. јавна предузећа. Угашен је ДИП, чији су радници збриУРЕЂЕЊЕ ГРАДА нути у другим јавним предуАсфалтирани су путеви, зећима или у Општини. Про- сређивани некатегорисани глашени су технолоки виш- на радост неких, а на жалост кови у ЈКП „Пијаце“ и Спор- остало је још много неуретском центру „Љубомир Ива- ђених путева по којима новић Геџа“. Том приликом блато гази. Неки чекају 20 сеи неки су остали, неки су на више година. Али како рече бироу а наша Корнелија Ши- један политичар, функционер нковић, рекордрека СФРЈ у „Ја бих се убио да толико атлетици на 1 00 м са време- чекам да ми неко направи ном 11 ,43, који нико није обо- пут. Сам бих га направио.“ рио већ 30 година, како увек Ваљда би сам урадио пут на бива, остала је без посла и јавној или приватној повсама се бори са неправдом. ршини јер имовински односи Спојена је Туристичка орга- су најчешћи проблем при низација са центром за ку- изградњи путева, које не молтуру Младеновац и морамо же ни општине Младеновац да признамо, иако смо били да реши. скептици да култура није трпела али се туризам није развио онако како су многи очекивали и онако како Младеновац заслужује.

ВОДА

Општина Младеновац се и даље бори са квалитетом воде за пиће. Иако нас већ неколико месеци ЈКП не извештава, сами грађани знају какав је квалитет ако по ичему другом онда по боји. А зашто је то тајна, зашто се не поштује одлука Скупштине о извештавању о квалитету воде за пиће још нисмо добили одговор од ЈКП „Младеновац“ и директора Владете

Зато су школе сређиване а неке и са оним асфалтом који је претекао. Тако је ОШ „Коста Ђукић“ асфалтирала своје двориште, не водећи рачуна да је та подлога неприкладна. Од тог асфалта је сређена и пешачка стаза у парку испред Спортског центра. А боље би било да су те површине поплочане адекватним материјалима а онај асфалт стављен тамо где припада на путеве. Што се тиче уређења града, један од највећих утисака је и слика Зелене пијаце у најатрактивнијем делу Младеновца која изгледа као картонско насеље. Други градови овакве локације користе за пешачке зоне, паркове... А да нам није страно да не водимо уопште рачуна о изгледу нашег града је и постављање, „сађење“, рекламних коцки у забетониране жардињере испред Центра за културу и туризам. Без одобрења општине, како је нама познато, испред храма културе, где долазе уметници, естете... А желимо да будемо туристичка дестинација, бањски град...

ЕКОЛОГИЈА

Имам утисак да нисмо писали о екологији и заштити животне срдине, ова тема би и даље била табу тема у Младеновцу. Не сећам се ни једне акције општине Младеновац у области заштите и унапређења животне средине. Од прошле године (201 6) стоји иницијатива за формирање Комисије за заштиту и унапређење животне средине. Одговора нема. Интересовање не постоји. А стално се прича да су основне смернице развоја Младеновца туризам и пољопривреда, који без адекватне бриге за животну средину не могу ни да опстану. Нисмо обележили ни дан шуме, дан воде... једино школе још увек организу ју понеку акцију.


среда 27. децембар 201 7.

СЕЋАЊА

Општина Младеновац је била организатор и покровитељ значајних скупова. Пре свега научног скупа „600 година манастира Павловац“, коме је претходило низ предавања о средњевековној архитектури др Јасминке Ћирић. И надамо се да ће се испунити обећње општине да ће до 2027. (обележавање 600 година од смрти деспота Стефана) радити на унапређењу свеукупног стања манастира Павловац кроз духовне, културне и научне активности. Обележено је и 1 00 година од смрти др Елси Инглис заједно са потомцима шкотских жена. Сећања на I светски рат, Варовнице, посебно је обележила монодрама „Колубарска битка - кота Варовнице“ нашег Младеновчанина Дејана Лазаревића, витеза, песника, спортисте. Овако се учи историја.

КУЛТУРА

Рекли бисмо да је 201 7. за Младеновац година културе. Формирани су после дужег времена Удружење ликовних уметника Младеновца УЛУМ и Удружење књижевника Младеновца ЛИТЕРА. Наш Зоран Антонијевић је обајавио књигу „Црна кућа“, Сава Николић издао је монографију „Трагање за једним детињством и једном младошћу“. Завршена су два конкурса Шумадијске метафоре под називом „Поезија која траје“ и песничко такмичење „Дом је тамо где сам је“ посвећено Миодрагу Петровићу Сељанчици. У посети нам је била и провокативна, директна и шокантна књижевница Ведрана Рудић. Покренуто је и неколико иницијатива, оснивање Куће легата покојног глумца Бате Живојиновића у

DNEVNIK

његовом родном месту Кораћици, пројекат средњевековног насеља на Космају (Центар за културу и туризам Младеновац). И за сада су само иницијативе. Било је и црвеног тепиха. Чувени глумац Џон Севиџ присуствовао је пројекцији филам „Повратак“. Било је многобројних изложби, међу њима Урош Предић, Душица Пејић, у Инванчи изложба икона Дејана Мандлеца… Традиционалне позоришне свечаности под слоганом „Стварамо свет око нас“ завршио је Раде Шербеџија емотиван и снажан концерт и на крају како каже Аница Добра „Ништа није тако трагично да не може да буде смешно“.

БРИГА

РЕАГОВАЊА

OMNIBUS-a, Центар за заштиту људских и мањинских права ОКО подржао је осетљиве групе, Школа цртања и сликања АРТЕЉЕ реализује пројекат „Ликовна поета“... Удружења „Од предака за будућност“ и „Ризница традиција“ неговала су народне обичаје и занате. Било је такмичење у припреми славског колача а Магдалена Ивковић је говорила о обредима и обичајима. Организовани су годишњи концерти КУД „Шумадија“ - Влашка кроз надигравање, КУД „Љубомир Ивановић Геџа“ - Ковачевац дао нам је чисту енергију. Лето су нам улепшали Ковачевчани „Балканским сусретима“, Влашчани „Међународним фестивалом фолклора“ који је окупио фолклорне ансамбле са три континента, Иванчани су организовали фестивал „Играле се делије“. а млади глумци из позоришне групе АРЛЕКИНО БУРЛЕСКА и УМЗИУМ показали су умеће глуме. Обиласке природних, историјских и културних вредности организовао је Планинарски клуб ГРЕБЕН. Годину међугенерацијске солидарности обележио је Геронтолошки центар Младеновац. Младеновчани су показали и велику хуманост. Као што је и рекао Никола Крсмановић „Победићу болест“ и победио је уз помоћ хуманитарне организације LIFE и Младеновчана.

Тужно је што извештај из Бироа МУП-а Београда, који нам редовно шаљу, показује да је у Младеновцу све више приведених због поседовања дроге. Има доста и малолетника. Шта нам то показује? Ревност милиције или веће присуство дроге или и једно и друго? Ово питање је СПОРТ покренула и општина Мласу нас одбојденовац на трибини коју смо кашиОбрадовали ОК „Младеновац“. Ушли у нашем чланку назвали су у Прву лигу и храбро се „Нема лаких и тешких дрога“. боре за што бољи пласман. Обележен је XX турнир у баскету 3 x 3 Streetball challeng у МЛАДИ Драгана ИваноШколе су као и увек по- организацији вића Кенија на новој гуменој кретачи нових идеја. Поред подлози. Каратисти су оправниза приредби, такмичења дали очекивања. Јован Ћирић ОШ „Момчило Живојновић“ и Марко Антић су вицешамгостовала је у Русији, Музичка пиони Европе, Јелена Милишкола „Стеван Христић“ тра- војчевић и Марко Антић осводиционално је организовала јили су злато на првенству Урбани поп рок фестивал, Меморијал Аца Панић, Српска соло и традиционална песма, ОШ „Свети Сава“ Школску олимпијаду и низ других наступа, акција... Младеновац је учествовао у такмичењу „У ритму европе" Организован је Bass Pllayer Festival.

УДРУЖЕЊА

Удружењима су ове године припала значајна средства из буџета општине Младеновац. То се и видело низом активности. Удружење NOUMENA је радила са младима од Филозофског клуба до ART

7 Србије, Милош Радојевић је добио Доситејеву награду за младе таленте... Успешни су били и млади атлетичари Атлетског клуба „Младеновац“, Рвачки клуб „Љубомир Ивановић Геџа“, Стонотениски клуб „Младеновац“, Кошаркашки клуб ББ Баскет, фудбалери, Теквондо KWONDO... Организована су и значајна спортска дешавања у Младеновцу: Осмомартовски куп у ритмичкој гимнастици у организацији Ритмичко гимнастичког клуба „Олимпик“, промоција спорта код школске омладине, Дани сећања на рвача Љубомира Ивановића Геџу, Меморијал младеновачким рвачима, Базар спортова, Трофеј Београда у стоном тенису, Трофеј Београда у флегфудбалу.

И прође година. Урађено много, а могло је и више. А за 201 8. годину имамо много жеља. Одрасли смо и давно не верујемо у Деда Мраза, али надамо се... стратегији развоја Младеновца, квалитетној води за пиће, путевима према потреби а не према броју гласача, бољем урбанистичком уређењу града, равноправном односу и поштовању медија, бољој туристичкој понуди, више квалитетног простору за младе, децентрализацији културних дешавања, хору, позоришту... а највише се надам да пусте жеље нису пусти снови. А да, на крају, нисмо мрзитељи, не играмо се новинарства, само много волимо наш Младеновац. РДМ.


8

среда 27. децембар 201 7.

DNEVNIK

Драги наши суграђани желимо вам срећну и успешну

201 8.

...нашим партнерима који су препознали наш циљ и ентузијазам и подржали нас у његовој реализацији

DW A RA NSK

A

A M I M B o v an

TRGO

Бања Селтерс

ТЕХНИЧКА ШКОЛА МЛАДЕНОВАЦ

Градска општина Младеновац

VI

MI R J A

...нашим драгим сарадницима, који су својим текстовима обогатили наш ДНЕВНИК младеновачки ...

NA

Милосав Б. ВЛАЈИЋ

ЦРВЕНИ КРСТ М Л А ДЕ Н ОВАЦ

јереј Марко Јефтић

Весела Јевтић

ГИ М Н А З И Ј А М Л А ДЕ Н ОВАЦ ОШ С В Е ТИ САВА

Пера Станишић

Слава Ж. Тодоровић

Зоран Младеновић, пчелар Зоран Антонијевић

EVA ŠTAMPARIJA 011 /8231 -708, 064/2549-1 32

d n evn e@g m ai l . com

Весна Јанковић Милан Јанковић


среда 27. децембар 201 7.

9

DNEVNIK

С Р Е Ћ АН Б О ЖИ Ћ Тржни центар Младеновац

S E N A T E XT I L TRŽNI CENTAR PARK lokal 27

ОСНОВНА МУЗИЧКА ШКОЛА

СТЕВАН ХРИСТИЋ

ВОДОИНСТАЛАТЕР

ГОРАН П Е ТРОВ И Ћ 063/289-81 5 064/1 2-1 5-656

ГИНЕКОЛОШКА ОРДИНАЦИЈА

Марјановић

... и још наших драгих сараднка: Сузана Филиповић, Јелена Кнежевић, Владан Нешић, Никола Костадиновић, Стефан Срећковић, Драгослав Жика Обрадовић, Невена Мирић, Милун Станојевић, Дејан Лазаревић, Лазар Николић, Нада Торбица, Марија Јовановић, Горица Ђорђевић, Валентина Вићовац, Бранислав Сјеран, Стеван Влајић, Мирјана Станошевић, Инес Вуксановић, Јелена Ђорђевић, Владимир Трипковић, Теодора Јанковић, Слободан Сретеновић, Живка Сунчица Рајковић, Јелена Јаношевић, Николина Кандић, Чокић Александар, Биљана Цесарац, Мирјана Мартиновић, Горан Живковић, Наташа Василић, Јелена Бадрић, Весна Костић, Невена Марковић, Данило Гајић, Славица Вишњић, Катарина Ђурић Пешић, Немања Радојковић, Тамара Грујић, Јасмина Чабрило, Магдалена Ивковић, Милутин Недељковић, Светислав Јанић, др Радица Митровић, Весна Обрадовић, Марија Гајић Цвјетићанин...

ОШ КОСТА ЂУКИЋ ОШ МОМЧИЛО ЖИВОЈИНОВИЋ

РВАЧКИ КЛУБ ЉУБОМИР ИВАМОВИЋ ГЕЏА

Кућа за смештај и ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР МЛАДЕНОВАЦ одмор " S el ters S u n "

AG E N C I J A Z A O S I G U RAN J E 0 60 /3 1 2 0 3 1 2 N en ad 0 64/1 2 7 0 4 0 4 S l avi ca 0 65/8 2 1 9 59 2 B u ca


10

Ч АР О Л И Ј А

DNEVNIK

МЛАДИ

среда 27. децембар 201 7.

Крај године је и сумирају су резултати. Разговарали смо са Наташом и Маријом о раду Удружења „Noumena”. ве године сте имали лизовало и пројекат из облавелики број пројеката сти науке, под назовом „Филои акција у Младеновцу зофски клуб“. Пројекат су чи-

О

- Када су у питању програми уметничко-едукативног карактера, Удружење „Noumena” је у Младеновцу реализовало три пројекта. Први у низу био је пројекат „У потрази за лепим“, који се састоји из истоимене уметничко-едукативне радионице керамике, и који се неколико година уназад, сваког зимског и летњег распуста, реализује у Техничкој школи Младеновац. Радионице води дипл. керамичар Наташа Василић. Новина овогодишњег програма „У потрази за лепим“ била је та што је програм овог пута био обогаћен радионицом вајарства, која се нa летњем распусту одвијала у ОШ „Свети Сава“, а коју је водила дипл. вајар Мирјана Велковска. Програм jе реализован под покровитељством Града Београда - Секретаријата за спорт и омладину. Следећа два програма јесу програми чија је реализација трајала током читаве 201 7. године. Културнообразовни програм „АРТ ОМНИБУС“, који је рализован у периоду од 04. марта до 21 . децембра 201 7. године, био је сачињен из више уметничкоедукативних радионица, у оквиру којих су његови полазници могли да се опробају у различитим ликовним техникама и дисциплинама. Радионице су се одвијале сваке суботе у ОШ „Свети Сава“, а програм је био бесплатан и намењен ученицима завршних разреда основних школа и свим средњошколцима са територије Градске општине Младеновац и Градске општине Сопот. И овај програм је, такође, реализован под покровитељством Града Београда - Секретаријата за спорт и омладину. Пројекат „Промоција стваралаштва младих са територије Градске општине Младеновац“ реализован је под покровитељством Градске општине Младеновац. Сва три наведена пројекта конципирана су тако да се међусобно допуњују, а заједнички циљ им је едукација младих у области уметности, као и промоција и афирмација стваралаштва младих са ове градске општине, како на локалном нивоу тако и шире. Годишњи пројекти су, као завршницу, имали и две велике изложбе. Поред наведених пројеката из области уметности, Удружење „Noumena” је, у периоду од децембра 201 6. године до јуна месеца 201 7. године, реа-

ниле филозофске интерактивне радионице, које су биле релизоване у свим основним и средњим школама са територије општине Младеновац, у оквиру којих су њихови полазници могли да промишљају о проблемима као што су истина, слобода, правда и лепота. Радионице је водила дипл. филозоф Марија Јовановић. Поред наведених радионица, пројекат је, такође, подразумевао и три филозовска предавања, која су се бавила савременим филозофским темема. Том приликом, Младеновац су посетили редовни професор на Филозофском факултету у Београду - Одсек за филозофију, др Војислав Божичковић, доцент на Филозофском факултету у Београду - Одсек за филозофију, др Миљана Милојевић и др Јелена Остојић, наставник филозофије у Четвртој гимназији у Београду. Као завршница пројекта „Филозофски клуб“ био је приказан филм „Сократ“, остварење познатог италијанског редитеља Роберта Роселинија, који је Удружењу „Noumena“ уступио Италијански институт за културу у Београду. Филм је за потребе пројекта превела Ема Мимица. Пројекат је реализован под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Када се резимира ова година, може се рећи да је било доста успешно обављеног посла, кроз који је остварена дивна сарадња како са појединцима тако и са институцијама. За наредну годину можемо само да пожелимо да буде једнако добра као година која је на измаку.

Ко су најчешће учесници проjeкaта?

- Корисници наших пројеката су пре свега млади са територије Градске општине Младеновац, али и оближње Градске општине Сопот. Само у овој години наше програме је похађало око 600 учесника. Такође, настојимо да пројекти које организујемо, у неком сегменту, буду отворени и за све остале суграђане.

Одржане су и две изложбе, о чему смо већ писали. Какви су ваши утисци? - Изложба која је представљала завршницу пројекта „Промоција стваралаштва младих са територије Градске општине Младеновац“, реализо-

вана је у новембру месецу, у Малој галерији Центра за културу и туризам Младеновац. У оквиру изложбе, публика је могла да види радове са којима је Удружење „Noumena” конкурисало на разне ликовне конкурсе намењене стваралштву младих, који су настали на нашим уметничко-едукативним програмима. Између осталих, на изложби је био представљен и рад „Афродита“, аутора Иване Петровић, ученице VIII разреда ОШ „Живомир Савкобвић“ из Ковачевца, који је на републичком ликовном конкурсу „Овде је небо моје, овде је љубљена Топлица“, у организацији Културног центра „Драинац“ из Блаца, освојио прво место у категорији узраста од V до VIII разреда основне школе. Такође, на истој изложби могли су се видети и радови Саре Борић ученице VIII разреда ОШ „Коста Ђукић“ и Кристине Станковић ученице V разреда ОШ „Свети Сава“, који су на локалном ликовном конкурсу „Толеранција у очима деце“, у организацији Центра за заштиту људских и мањинских права и вредности „ОКО“ из Младеновца, делили прво место у категорији узраста од V до VIII разреда основне школе. На наведеној изложби били су изложени и радови настали на зимској и летњој уметничко-едукативној радионици керамике и вајарства „У потрази за лепим“. Изложба радова насталих на Културно-образовном програму „АРТ ОМНИБУС“, која је у децембру месецу била одржана у галерији „Фоаје“ Центра за културу и туризам Младеновац, представља саму завршницу овог програма. На изложби су били представљени репрезентативни радови настали на наведеном програму, који својим квалитетом презентују своје ауторе у најбољем светлу. Ове две велике изложбе, које Удружење „Noumena“ ор-

ганизује сваке године, представиле су овога пута укупно 59 младих аутора. Посећеност обе изложбе била је добра, али оно што је за нас још важније јесте да су излагачи били задовољни и поносни што су део оваког догађаја.

У Београду сте, такође, реализовли један пројекат. Има ли неке могућности да се нешто слично реализује и у Младеновцу?

- У децембру је завршена реализација пројекта „Пресвлачење“. Пројекат је подразумевао осликавање два бетонска сепареа са клупама и једном бетонском ђубријером, које се налазе на платоу код Театра на Сави, у блоку 45, на Новом Београду. Идеја је била да се „пресвлачењем“ клупа дезенима који су типични за кућне гарнитуре за седење, допринесе утиску пријатности и удобности, и да се на тај начин оплемени простор који је један од омиљених места Новобеограђана. Осликавање су извеле Наташа Василић, дипл керамичарка из Новог Београда, и Мирјана Велковска, дипл. вајарка из Младеновца. Пројекат је реализован под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Овај пројекат је у најближој вези са пројектом „Калеидоскоп“, који је реализован у неколико школа на територији општине Младеновац, а који је подразумевао уређење простора школе уметничком интервенцијом, у циљу превенције уништавања школске имовине и нарушавања изгледа школе. У пракси се показало да је осликавање добар начин да се превентивно делује на унуштавање јавних објеката. Ми настојимо да осликавање мурала изводе афирмисани уметници, тако да простори у којима се мурали осликавају истовремено постану и својеврсне галерије на отвореном.


среда 27. децембар 201 7.

Асоцијација за подршку науке културе и уметности „Noumena“ основана је 201 3. године са седиштем у Младеновцу, ради остваривања циљева у области науке, културе и уметности. Више информација о Удружењу и његовим досадашњима активностима може се наћи на: https://www.udruzenjenoumen a.blogspot.rs и https://www.facebook.com/udru zenje.noumena.

Крај је године, и крај је још једног значајног пројекта, честитке и календар за Нову 201 8 ? - Удружење „Noumena” 201 7. годину завршава са пројектом „Новогодишнја честитка“, чији је покровитељ Градска општина Младеновац, али и са почетком реализације пројекта „Еколошки дебатни клуб“, који се реализује под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат „Новогодишња честитка“ чинио је истоимени ликовни конкурс, који је био намењен свим ученицима основних и средњих школа са територије Градске општине Младеновац. Такмичење је било организовано у три категорије. На конкурс је пристигао велики број радова (укупно 243 рада), од којих је њих 21 5 испунило услове конкурса. Селекцију радова вршио је стручни жири, у саставу Наташа Василић, дипл. керамичар, Мирјана Велковска, дипл. вајар и Јасмина Матовић, струковни ликовни уметник. Такође, сви пристигли радови били су и јавно представљени на facebook страници „Новогодишња честитка“, a публика је била позвана да одабере три најбоља рада, тако што ће „лајковати“ радове који јој се

DNEVNIK

највише свиђају. Гласање је трајало је до 1 9. децембра у поноћ. У гласању је учествовало преко 3000 посетилаца наведене странице, док је сам садржај странице, до закључења гласања, видело више од 1 3000 људи. Награђени радови биће одштампани на новогодишњим честиткама и календарима који ће последње недеље у овој години бити подељени пре свега награђеним ученицима, а затим и свим осталим ученицима школа које су учествовале у конкурсу. Овом приликом још једном честитамо награђенима и захваљујемо се свим ученицима који су узели учешће у ликовном конкурсу „Новогодишња честитка“. Такође, захваљујемо се и школама и ликовним педагозима на изванредној сарадњи, али и „facebook публици“, која је даноноћно гласала за своје фаворите, чиме је читаву ствар учинила узбудљивијом.

Срећну Нову 201 8. годину жели Вам Удружење „NOUMENA“.

МЛАДИ

О

САЈАМ

11

ve godine je Gimnazija u Mladenovcu na{la na~in da iza|e u susret maturantima kako na{e tako i onima iz drugih sredwih {kola na najvi{em nivou. Naime, pred nama je veliki sajam visokog obrazovawa koji na{a {kola organizuje. Ukupno 20 fakulteta (11 dr`avnih i 9 privatnih) }e u periodu od 25. do 29. decembra predstaviti svoje programe maturantima. Gostuju}i fakulteti }e predstaviti svoje programe na{im maturantima u wihovim u~ionicama do 11 ~asova svakog dana, dok }e maturanti drugih {kola biti u prilici da se informi{u putem flajera i drugog materijala izlo`enog na {tandovima u holu na{e {kole. Ideja je potekla od direktora Gimnazije Mladenovac, Aleksandra Cvetkovi}a.

"Po{to je upis na fakultete pred vratima, do{ao sam na ideju da pribli`im principe visokog obrazovawa u~enicima, daju}i im jasniju sliku o tome {ta ih ~eka u nastavku {kolovanwa i mogu}nost da jasnije i lak{e odaberu svoj put. Svaki po~etak je te`ak i, ako imate `equ da neki projekat uspe, potrebno je da ulo`ite napor. Ali, s obzirom da smatram da je ovo neophodan korak koji }e mnogo pomo}i u~enicima ~ine}i wihov izbor sigurnijim, nama koji smo se bavili organizacijom, ni{ta nije te{ko palo. Nadam se da }e Sajam do`iveti o~ekivan uspeh i postati samo prvo okupqawe u ne~emu {to }e u budu}nosti postati tradicionalno", rekao je direktor Gimnazije Mladenovac.

Младеновац на фестивалу "Србија у ритму Европе"

пренос на Првој српској телевизији. За аудицију су се пријавили ђаци из младеновачких основних и средњих школа. После приказаног умећа у игри и плесу, жири је одабрао ученике Гимназије, Алексу Мацуру и Катарину Лукић (песма) и Ирену Илић и Ању Деспотовић (плес).

Redakcija "Gimnazijalca"

Весна Јанковић

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА

Категорија од I до IV разреда довић VI-2, ОШ „Коста Ђукић“, основне школе: Младеновац 1 . место - Сара Мишкић IV-1 , Категорија од I до IV разреда ОШ „Коста Ђукић“, Младе- средње школе: новац 2. место - Јелена Крупежевић II-1 , ОШ „Биса Симић“, Велика Крсна 3. место - Никола Марковић II1 , ОШ „Коста Ђукић“, Младеновац

1 . место - Глигорије Петровић III-1 0, Техничка школа Младеновац 2. место - Мина Пантелић II1 4, Техничка школа Младеновац 3. место - Смиљан Марковић Категорија од V до VIII раз- I-1 5, Техничка школа Младереда основне школе: новац 1 . место - Јелена Љубомиро- Радови који су добили вић VIII-2, ОШ „Свети Сава“, највише гласова публике су: Младеновац 1 . место - Теодора Ристић V-4, 2. место - Дуња Станимировић ОШ „Коста Ђукић“, МладеVI-4, ОШ „Свети Сава“, Мла- новац деновац и Кирил Крјацков V-1 , 2. место - Ана Живковић V-3, ОШ „Момчило Живојиновић“, ОШ „Момчило Живојиновић“, Младеновац Младеновац 3. место - Огњен Смиљанић V- 3. место - Сара Кукаљ II-1 4, 4, ОШ „Момчило Живојино- Техничка школа Младеновац вић“, Младеновац, Ања Нена-

Представници фестивала "Србија у ритму Европе" одржали су 1 8. децембра аудицију за избор учесника на овом фестивалу чији финални део ће се одржати почетком јуна 201 8. године у Нишу уз


12

Н

DNEVNIK

БОЖИЋ

ајрадоснији празник након Васкрса је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара по Грегоријанском, а 25. децембра по Јулијанском календару. Рождество Господа нашег Исуса Христа највеће је чудо Неба и Земље, историје и вечности. Своју љубав према нама Бог је показао пославши Сина свог Јединородног у овај свет, те тако предвечни Син Божији постао је историјски Син Човечији, да нâс људе, који смо до Његовог доласка седели у тами и сенци смртној, учини синовима Божијим. У 1 6. беседи на Рождество Христово Свети Григорије Палама каже: „Оваплоћење Бога Логоса донело је нама људима неисказана блага, па и сâмо Царство Небеско. Колико је до оваплоћења и очовечења Бога Логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас Царство Небеско“. Друга пак литијска стихира празника јасно и сликовито описује да се рођењем Христовим небо и земља сједињују и постају једно: „Небо и земља данас су сједињени јер се Христос родио. Данас се Бог на земљи јавио, а човек се до небеса уздигао. Данас је, због човека, видљив у телу Онај који је по природи невидљив. Стога Му и ми одајмо славу Ангелским ускликом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир!“ Између дванаест великих Господњих празника посебно и значајно место заузима празник Рођења Господа нашег Исуса Христа као извор и темељ свих празникâ. У првим вековима празник Рождества Христовог прослављан је заједно са празником Богојављења те су тако чинили један празник под називом епифанија или теофанија, који је прослављан 6/1 9. јануара. У оквиру овог јединственог заједничког празника прослављана су и величана сва Божија јављања и знамења која је чинио: Његово Рођење, Крштење, поклоњење три мудраца, чудесно умножење хлебова, претварање воде у вино у Кани Галилејској итд. Из празника епифаније као колективног празника издвојен је празник Рождества Христовог и премештен је на 25. децембар/7. јануар. По сведочанству професора Лазара Мирковића, празник Рождества Христовог засебно је почео да се прославља најраније на западу у Риму. На истоку најраније засебно прослављање увео је Свети Григорије Бого-

слов у Цариграду. Празновање Рођења Христовог у Кападокији увео је Свети Василије Велики, а у Антиохији Свети Јован Златости, који је празник Пођења Христовог назвао мајком свих празника: „Долази празник који код свих изазива велико страхопоштовање и свети страх, који се са слободом може назвати: мајком свих празника. Који је то празник? Телесно рођење Христово. Јер из њега су произашли празници Богојављења, Васкрсења, Вазнесења, Духова. Да се Христос није родио телом, Он не би био крштен, не би страдао и васкрсао, не би послао Духа утешитеља. Из овог празника телесног рођења Христовог као реке теку сви остали празници“. Величање и прослављање сваког празника садржано је у светом богослужењу Цркве које и јесте центар нашег општења са Богом и свима светима. Богослужење празника Рођења Христовог богато је дивном химнографијом кроз коју прослављамо Име Божје и Његову неизмерну љубав коју је изобилно показао према роду човечјем пославши у овај свет Сина свог Јединородног. На Божићној Литургији се верници који су се припремали причешћују и тим најзначајнијим чином у животу сваког хришћанина завршавају 40дневни пост. Народни обичаји везани за Божић су веома бројни и живописни. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима најављујући долазак Божића и Божићног славља. Домаћин облачи свечано одело, и са свим укућанима одлазе у Цркву на Божићну Литургију. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“ Тако се поздравља до Богојављења. Укућани се поздрављају, љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник. Рано пре подне на Божић, у кућу долази посебни гост, положајник, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник. Положајник поздрави све Божићним поздравом, и одлази код шпорета. Он отвори врата на шпорету или пећи, и џара ватру говорећи здравицу:

среда 27. децембар 201 7.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Тајна празника: Б ожи ћ

„Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај!“ Положајник симболички представља оне Мудраце, који су знали да протумаче значење звезде која се појавила на Истоку у време Христовог рођења. За добре вести и здравице домаћица га послужи и дарује неким прикладним поклоном. Црква даје посебан значај овим народним обичајима. Рaно ујутро на Божић, домаћица пече погачу, која се још зове чесница. У њу се ставља новчић – златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин исече део печенице за Божићни ручак. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, кадионицу преда неком млађем који кади целу кућу. Ако нико не зна да отпева божићни тропар онда се наглас прочита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се ломи на онолико делова колико има чланова породице и једно парче за случајног госта ,,путника намерника“. Онај ко добије део чеснице са скривеним новчићем, по народном веровању, биће срећан целе године а домаћин га дарује неким поклоном или

новчаницом. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу. Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота у градским срединама, где нема: ватре ни огњишта, шуме ни дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво. Уочи Божића уместо великог Бадњег дрвета у кућу се уноси мања храстова гранчица и мало сламе и ставља испод славске иконе. Запали се свећа и кандило што симболише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном и обави породична молитва, а сви други дани везани за празник се започну у храмовима на молитвама и литургијским сабрањима. Зато је веома важно да Божић буде нерадан дан да би се празник у породици празнично прославио. Можда је најбољи опис важности Божића садржан у речима: „Бог се родио у телу човека, да би човек могао постати Бог“. Ова древна мудрост Цркве нам саопштава да без телесног рођења Превечног Бога не би смрт била побеђена, нити бисмо ми људи имали могућност да кроз сједињење са Богом превазиђемо наша ограничења, остваримо живот вечни и постанемо Бог по благодати. Зато сви запевајмо радосни божићно кондак: „Дјева данас Превечнога рађа и земља пећину Неприступном приноси. Ангели са пастирима славослове, а мудраци са звездом путују. Јер се нас ради роди као дете Превечни Бог.“ јереј Марко Јефтић


среда 27. децембар 201 7.

DNEVNIK

13

ЗАНИМЉИВОСТИ

Сећања на биоскоп и клуб “Црвене Звезде” - популарне Џакаре

МЕЧКА СЕ МАЛО УЗНЕМИРИЛА

И “ К Р Е З У” УП Л А Ш И Л А

Службеник “Ц. Звезде” звани “Креза”, син домара клуба Аранђела и Данице, иначе врли шаљивџија, једног петка за опкладу преводио мечку преко моста на Лугу.

Д

авно је речено – живот је чудо, живот пише романе али и драме. Моја маленкост ове књижевне опусе не може написати, али ћу се потрудити да овим написом оживим индустријски део Младеновца смештен од пруге и испод надвожњака – од Маковице и Воћара. И када прођемо надвожњак наставља се улица краља Петра, а са њене обе стране налази се десетак фабрика које годинама не раде и увече – ноћу аветињски изгледају. Није на одмет да их у овом уводном делу поменемо – Минел, Црвена Звезда, Изградња, иза њих Мермер. Лево од улице Петра краља – Електрошумадија, Југоазбест (данашњи Кобест), Прогрес и Керамика. Када су све ове фабрике радиле укључујући и највећу Петар Драпшин и Развитак на периферији (почетку града) то је био процват индустрије Младеновца и развоја града. Е, те дане – незаобилазне, покушаћу да оживим кроз ове редове и неке актере догађања. То су била давна послератна времена којих више нема, али сећања остају и трају, и не бледе – што време више пролази само више вреде. Као дечачић из родне Велике Иванче дошао сам у школу, у град... Са носталгијом се присећам тих времена када су се масовно напуштала српска села и долазило у школу или у фабрике на рад. Зато што је индустрија тј. фабрике обећавала бољи живот. Али, то је друга тема.

НАЈСТАРИЈА ФАБРИКА У ГРАДУ

Фабрика Јанка и Милана Баџака са претежно женском радном снагом радила је у Александровој краљевини и за време рата. Касније, када је дошло ослобођење и нова власт, фабрика под новим називом “Црвена Звезда” бави се прерадом јуте односно јутаних производа. У народу је популарно названа “Џакара” па се из овог назива види шта је све производила. Ваља рећи да је прерада јуте била прљав и тежак посао а радници су добијали лакша

радна места и друге бенефиције. Пошто јута није имала неке перспективе, смањивала се производња а високи димњак (који и сада постоји као најбољи сведок времена) био је највећи загађивач у граду. Отворена је конфекција са тканинама, добављене шиваће машине, лепо се радило годинама али и ту није било велике среће – тржиште, пласман робе се смањује и због конкуренције и због увоза готових производа. Боље страно него наше а тај данак осетио је и Развитак који је радио производе од коже. Али, враћам се “Црвеној Звезди” која је за оно време имала добрих кадрова – мајстора, електричара. Поменимо неке: Абдула Лука, Буда, Тома Чарапина код кога је учио занат електричара Слободан Чичић, син извесне Босе из Босне. Иначе, Слоба је био врстан мајстор електричар а свој радни век и живот завржио је прерано у “Електродистрибуцији” у Младеновцу. Слава Слоби! За собом је оставио жену и два сина који живе у нашем граду.

ФАБРИЧКА МЕНЗА

Близу је капије и сада постоји. Главна куварица је била Марија, мајка Радивоја Петрушића, економисте у фабрици, био је заљубљен у шах, школован, културан и фин, баш прави господин. Радету и мајци Марији – нека је вечна слава! Вратимо се мензи која је на крају била продавница. Сада је утонула у сивило, пропала, напуштена, препуштена зубу времена. Да се бар неко нашао да очисти онај коров и ђубре испред врата. Јер од Минела су приватници све лепо споља загладили и направили објекте продаје. Од електроуређаја, намештаја, салон тепиха, подова. Значи, ништа се не производи. Истина, то изгледа лепо дуж главне улице, само стара менза као “сироче” чека

боље дане. Да ли ће их дочекати, ко зна? Тако дођосмо до фабричке капије и обале Луга која је на више утабаном стазом као путићем водила до артерске чесме око које је било пуно народа. Жене су понешто прале и точила се вода за пиће, онако мекана кад се охлади одлична вода. Ту близу фабрике били су станови као мала радничка колонија. Наспрам чесме, преко Луга, у равници била је велика дрвена барака за раднике “Ц. Звезде” углавном из Босне. Босанке – било је више жена. Поред бараке, у ливади поред Луга играло се лопте. И нагоре, уз Луг, путања нас води ка великом базену где је омладина сваки дан “лоптала” или свирала, било је разних разонода. Писац ових редова је у поменутом базену повредио леву ногу. Нисам добар дриблер био и чукаљ ми искочио. Али је Ђуро Радиновић звани Козлина, по истоименом играчу сплитског Хајдука, имао такве дриблинге, штоповање лопте и друге финесе у стилу “а ла Шекуларац”. Био је велики “Хајдуковац”, имао је старијег брата Перу и снају Милику који су радили у фабрици а Ђуро је као младић код њих неко време живео, овде близу базена. Још један фудбалер био је Абдулин Златко који је “пикао” лопту као Милош и као такав таленат отишао у “Борац” из Бања Луке где је успешно играо. Имала је “Црвена Звезда” и свој фудбалски клуб, у оно време када су раднички клубови били у моди, али није се дуго одржао – што због финансирања а још

више због малог фонда играча из фабрике јер је била претежно женска... Вођа овог необичног црвено – белог тима био је Ж. Пејовић и само су играли неке сеоске утакмице као домаћини. Као гости тешко би се искупили. Из базенског живота остао ми је у сећању Аца Благојевић – Благи који је одлично свирао гитару и био радо слушан и са том гитаром отишао је у Далмацију.

“СИНЕ ШТА СИ ТО ДАНАС РАДИО...”

Да шаљиво завршим овај прилог, имаће још да се пише о Звездином биоскопу и Клубу, сада су на реду Мечкар, Мечка, Креза. Наиме као што сам у наслову назначио “Креза”, велики шаљивџија, једног петка је за опкладу за време доручка (после 1 0 сати) требао да преведе мечку преко моста на Лугу. Било је пуно народа, највише радника фабрике, са обе стране моста. Необична публика, вике, шале... У тако лудој атмосфери мечка се мало узнемирила и опкладу поништила. Наиме, чим је “Креза” кренуо са мечком, мало се збунио, да не кажем уплашио у шта се упустио... Црномањасти, бркати мечкар кренуо је за њима и негде близу средине моста вратио мечку назад. То је “Крезу” мало охрабрило и тражи опкладу, вели: “Шта би било да је мечка мене појела и бацила ме преко моста у воду”. Наравно, од опкладе није било ништа. Све била је шала, не баш мала. Слава Ж. Тодоровић


14

DNEVNIK

ВАЖН И ТЕЛЕФОНИ

Полиција..........................................1 92 Hitna sl`ba........8236-009, 8230-094 Ватрогасци...................................... 1 93 Bolnica za interne bolest Centrala.....................8231-988 Хитна помоћ...................................1 94 АПОТЕКЕ Тачно време....................................1 95 Апотека "Београд" ................8233-679 Предаја телеграма телефоном...1 961 Пријава међународни разговор.1 9011 Апотека "Сана"..................... 8230-1 57 Војна хитна помоћ........................1 976 ОПШТИНА МЛАДЕНОВАЦ Пријава телефонских сметњи...1 9771 Centrala......................8241-600 Центар за обавештавање............1 985 Услужни центар............8231 -260 АМСС помоћ на путу....................1 987 8233-980, 8230-891 Бројеви телефона.......................11 811 Служба буђења...........................1 9811 JAVNA KOMUNALNA PREDUZE]A Разна обавештења.....................1 981 2 Javno komunalno preduze}e Војна полиција............................1 9860 Mladenovac Метеролошки подаци..............1 9822/1 Centrala......................8231-422 Важни телефони.........................11 811 Beogradske elektrane Mladenovac Лото извештај..........................1 9822/2 Pozivni centar...........8233-521 KULTURA I TURIZAM Gradsko grejawe..........8231-872 Centar za kulturu i turizam Elektrodistribucija Mladenovac ................................................8231-230 Centrala....8231-338, 8232-082 Muzej Mladenovca................8232-969 8232-130 Biblioteka.............................8230-200 Dispe~er....8231-011, 8231-012 Хотел "Селтерс" рецепција. .. 8241 -425 Telekom......................................19771 Кућа за смештај и одмор "Selters Sun" Prijava kvarova..........8237-533 ..........................................064/2124464 8240- 640 PUTOVAWA Центар за социјални рад ..8231 - 01 4 Autobuska stanica................8231-455 ОСИГУРАЊЕ @elezni~ka stanica (do 14h) .............................................. 8231-267 Агенција за осигурање ZDRAVSTVO ..............060/31 2 03 1 2, 064/1 27 04 04, Dom zdravqa Mladenovac 065/821 95 92 Centrala......8231-980,8241-980

......063/262-621

МАЈСТОРИ И ПОПРАВКЕ

- Elektronik "Dule"

- Servis mobilnih telefona

"Неша"....................... 063/806-6034 - Обућар "Васа" ...........064/000-5660

- Servis bele tehnike

"Dot mobi"................. 060/368-6624

среда 27. децембар 201 7.

ИНФО

МАЛИ ОГЛАСИ Prodajem garsoweru u Mladenovcu, 29 m2. Ulica Kneza Lazara 7/22, naseqe Sportski centar. Kompletno renovirana, odmah useqiva. Tel. 062 1626251. Cena: 16.000 evra.

Следеће недеље:

2. јануар - Свети Игњатије Богоносац – Игњатијевдан 9. јануар - Свети Архиђакон Стефан – Стевањдан

- Водоинсталатер AUTO MAJSTORI Петровић ...................... 063/289-81 5 - Auto servis "Pr}a"... 063/8084-752 - Електричар Марко .. 069/1 99-6030 - Мото-сервис "Неша" ...064/11 91 509 - Молер "Ицан" ..............064/3400775

TRGOVINSKA RADWA

MIMA

MIRJANA Bovan Ulica Kraqa Petra I 211 PIJACETА

Младеновац

011/823 26 20

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА МЛАДЕНОВАЦ од 28. децембра 201 7. до 03. јануара 201 8.

макс. t мин. t

28.

четвртак

1 2o 2o

29.

петак

3o -3 o

30.

субота

1o -5 o

31 .

01 .

недеља понедељак

-1 o -4 o

6o 2o

02.

уторак

9o 3o

03.

среда

6o 0o

Garden

MLADENOVA^KI, Nedeqne novine, godina II , Registarski broj u APR - u NV00081 3, ISSN 2466-336 , Telefon: 011 /8231 708, 063/1090422, dnevnik.mladenovacki@gmail.com , Izdava~: EVA doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Odgovorni urednik: Milan Jankovi}, Сарадници : Милосав Б. Влајић, Зоран Антонијевић, Весела Јевтић, јереј Марко Јефтић, Весна Јанковић, Petar Stani{i}, Zoran Mladenovi}, Slava @. Todorovi}, [tampa: Eva doo Mladenovac, Ja{e Prodanovi}a 1, 11400 Mladenovac, Elektronsko izdawe: https://issuu.com/dnevnik.mladenovacki/docs/

DNEVNIK


среда 27. децембар 201 7.

DNEVNIK

ТРОФЕЈ

СПОРТ/ИНФО

ЦРВЕНИ КРСТ

Један пакетић много љубави

Лаичка прва помоћ U sportskom centru Master u Zemunu, 23.12.2017. odr`an je Trofrj Beograda u ritmi~koj gimnastici na kojem su u~e{}e uzele i takmi~arke RGK Olimpik iz Mladenovca. Na ovom takmi~ewu

gosti su bili i takmi~arke iz Bugarske i Bosne i Hercegovine. U velikoj konkurenciji na{e takmi~arke Elena Jovanovi} 2008. godi{te je osvojila 4. mesto u ve`bi sa obru~em i Tamara ]iri} 2006. godi{te 10. mesto u ve`bi sa vi-

ja~om, 11. mesto u ve`ibi sa obru~em i 16. mesto u ukupnom plasmanu. Ovo je bilo posledwe takmi~ewe u ovoj godini a na{e takmi~arke kre}u sa pripremama za slede}u sezonu i prvo takmi~ewe u sledecoj godini koje }e se odr`ati u Mladenovcu a to je tradicionalan Osmomartovski Olimpik kup. ^estitamo na{im takmi~arkama na postignutim rezultatima i `elimo im uspe{ne pripreme i uspehe u slede}oj sezoni. Ritmi~ko gimnasti~ki klub "Olimpink" Mirjana Martinovi}

О Д Б О Ј КА

Prva polusezona je zavr{ena porazom na{ih seniora u Kleku, od ekipe "Klek Srbija{ume'' rezultatom 3:2 (25:22, 24:26, 24:26, 25:17, 15:6). Nestabilnu igru tokom ~itave godine na{i momci su pru`ili i protiv do sad posledwe plasirane ekipe. ^eka nas pauza od mesec dana, i nastavqa se drugi deo prvenstva, svakako smo zadovoqni sa 6 pobeda u 11 kola, ali verujemo da na{i momci imaju kvalitet za mnogo vi{e.

15

Sa 19 bodova na{i odbojka{i su na 6. mestu. A na vode}oj poziciji je i daqe ekipa VA 014 sa 29 bodova. Ovog vikenda su i na{e seniorke igrale protiv ekipe Rode2 iz Beograda i ostvarile maksimalnu pobedu. Sve na{e selekcije su bile usp{sne u 2017. pa tako pionirke dr`e prvu poziciju u svojoj ligi, seniorke su u samom vrhu svoje grupe Beogradske lige.

ОК Младеновац

Црвени крст Младеновца је 21 .1 2. 201 7. године доделио ученицима I године Техничке школе дипломе за успешно завршену обуку из прве помоћи. Обуку су прошли ученици седмих разреда (по 1 5 из сваке школе) ОШ ''Момчило Живојиновић'', ''Свети Сава'' и ''Живомир Савковић'' из Ковачевца. У сарадњи са Скупштином града Београда, Црвени крст Младеновца ће наставити обучавање ученика из свих основних школа као и средњих школа. Они ће бити обучени за лаичку прву помоћ. У 201 8. години биће обухваћен већи број ученика који ће проћи обуку за пружање лаичке прве помоћи.

Црвени крст Младеновца ће и ове године као и претходних година поделити новогодишње пакетиће. Захваљујући донатору Швајцарској агенцији за развој биће подељено 50 пакетића за новогодишње и божићне празнике, социјално угроженој деци из програма са сметњама у развоју (Техничка школа) деци дистрофичара и деци из маргинализованих група. Захваљујемо се нашем донатору на подршци програма које спроводи Црвени крст Младеновца од 2002. године. Црвени крст Младеновца свим донаторима и волонтерима честита новогодишње и божићне празнике. Црвени крст Младеновац Весела Јевтић

РАДНО ВРЕМЕ ТЦМ За време празника Рода ће радити продужено, од 26. до 30. децембра, до 23 часа, 31 . децембра Тржни центар ће радити до 1 8 часова, 01 . јануар је нерадан дан, 06. јануар до 1 8 часова и 07. јануар је нерадан дан.

ПРОГРАМ ТЦМ

30. децембар – од 1 0 до 1 8 часова КЛОВН, БАЛОНЏИЈА, ШТУЛАШ И ПАНТОМИМИЧАР

АНИМАЦИЈА ЗА ДЕЦУ

Радним даном од 1 4 до 1 7 часова викендом од 1 0 до 1 4 часова

ТЦМ доноси бројна изненађења и поклоне за своје посетиоце.

S E N A T E XT I L NOVI BUTIK TEKSTILA

- termo čarape već od 60 din, - pamučni peškiri već od 1 30 din, - dečje pidžame već od 350 din - ženske spavaćice i pidžame već od 650 din - muške pidžame već od 1 200 din - bade mantil (pamuk) već od 1 600 din - čaršav sa gumom već od 600 din - komplet posteljina već od 1 800 din i jоš puno...

TRŽNI CENTAR PARK (pored Poreske uprave) Kralja Aleksandra Obrenovića 72, lokal 27 tel: 061 29 291 86, 061 66 88 248


16

ШКОЛСКИ СПОРТ

DNEVNIK

среда 27. децембар 201 7.

СПОРТ

П Р ВАЦИ Б Е ОГРА ДА

Одбојкаши ОШ “Свети Сава” настављају традицију. Од 2005. године дечаци 4 пута и девојчице 2 пута били су прваци на градском такмичењу и једном на републичком.

Председник Савеза за школски спорт Србије, одбојкаш Жељко Танасковић, истакао је да ситуација у школском спорту никада није била боља. Захвалио се Министарству за спорт и омладину као и свим општинама и градовима који су повећали буџете за школски спорт. Добар рад препознала је и Међународна федерација за школски спорт па ће и код нас да се организују међународна такмичења а популарни Џиги је најавио и могућност да се кандидује за председника Европског савеза за школски спорт. Ево прилике да се и наши ђаци опробају на међународној сцени. Ученици петог и шестог разреда ОШ “Свети Сава” су прваци Београда у одбојци а ОШ “Момчило Живојиновић” у стоном тенису. Тим поводом били су на приСтонотенисере Павла Ђурђевића и Богдана Нисића представио је Вук Недљковић. И како је једноставно објаснио – Такмичили смо се са свим школама из Београда и били смо најбољи. Прави спортисти који вредно тренирају сваки дан и сви су одлични ђаци. Душан Линта, Данило Глишић, Жигеровић, Растко Глишић, Александар Мијатовић, Филип Дамјановић, Милош Пантић - представио је саиграче Александар Црњаковић. - Задовољни смо овим успехом, сви смо дали свој допринос. Дали смо све од себе и надамо се да ће следеће године да буде исто овако. И још боље. рекао је он. Због болести нису били присутни Павле Кнежевић и Александар Бајагић.

EVA штампарија,

јему у малој сали ГО Младеновац. Спортисте и њихове професоре физичког као и директора ОШ “Свети Сава” примили су председник ГО Младеновац Владан Глишић

и Горан Спасојевић, члан Већа задужен за спорт. - Оно што је важно, то је да наставите даље да тренирате, да будете добри ученици а ми ћемо да се трудимо да и даље улажемо у школски спорт и да од вас створимо будуће велике шампионе. - поздравио их је Владан Глишић. Горан Спасојевић им је честитао од срца и рекао да су они показали да је био оправдан сваки динар уложен у школски спорт. Одлично су нас репрезентовали на нивоу града и показали да је исправна одлука да развој спорта у Младеновцу буде пре свега улагање у школски спорт. - У београдским школама играју деца која тренирају у Звезди, Партизану па када ми дођемо, понекад нам је непријатно, они нас питају – Опет ви! Па шта ћемо, ту смо. У свим утакмицама били смо надмоћни и у другим екипама нисмо могли да нађемо некога ко би парирао нашем најбољем играчу. Наш

011 /8231 -708

Глишић је проглашен за најбољег играча турнира а бар четворица наших су најбољи и то је дало резултате. Момци честитам још једанпут, најбољи сте. - Рекао је професор физичког Фајдига Милан. Његов колега из ОШ “Момчило Живојиновић” је рекао да је велики успех за Младеновац што су освојена два прва места на градском нивоу и да је то резултат улагања општине у школски спорт. Напоменуо је и да су Момчиловци учествовали на републичком такмичењу у стоном тенису где је Вук Недељковић освојио друго место у појединачној конкуренцији. Касније, у опуштенијој атмосфери, присутни

прво место ако у генерацији има неки Глишић! Горан Спасојевић је нагласио да је школски спорт само почетак улагања у младеновачки спорт. План је да Младеновац има спортисту који ће да освоји олимпијско злато а следећа је брига и признање спортистима ветеранима. Лепо је што улажемо паре у спорт и омладину само мало брине накнадна пажња према спортистима ветеранима. Једино ако Горан Спасојевић не мисли да та признања и бригу удели себи као врхунском спортисти, фудбалеру младеновачке лиге. Подржавам свако бављење спортом и свакога ко је бар једном нешто тренирао али већ сам писао у Дневнику какав је однос и брига према атлетичарки Корнелији Шинковић, државној рекордерки на 1 00 м. И ја сам због такве “бриге” забо-

су нагађали да ли је Глишић, најбољи играч турнира у родбинској вези са председником општине. Фајдига је рекао да је бар 30 Глишића играло одбојку за ово време колико ради у школи а сам председник општине се сетио речи професора Саве Николића – Сигурно узимамо

равио да сам 1 978. године освајао првенство СФРЈ, био финалиста купа и играо Лигу шампиона где смо заустављени у полуфиналу. Има Младеновац још много спортиста који су имали врхунске резултате. Милан Јанковић

ПРОДАЈНА МЕСТА "НОЛЕ ": * КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ ББ (КИОСК) * ЈАНКА КАТИЋА 1 (АУТОБУСКА СТАНИЦА) * РАДНИЧКА 1 6 (ИЗА ДИС-а) * ВУКА КАРАЏИЋА 9 а

DNEVNIK MLADENOVA^KI 063/1 090422


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.