Dnevnik 1.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 1. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23635 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GOTOVO 70 ODSTO @UTOG ZRNA UPROPASTIO AFLATOKSIN?

Su {a za tro va la ku ku ruz, pa ni ka ne po treb na str. 6

U SKUP[TINI SRBIJE PONOVO POLEMIKA O AMANDMANIMA VOJVODINE NA BUYET ZA 2013.

Din ki}: Re kao sam ne

NASLOVI

Ekonomija

str. 3

Foto: S. [u{wevi}

JU^E ZASEDALO PREDSEDNI[TVO DS-a

ZNA W EM PRO T IV SI D E: Povodom Svetskog dana borbe protiv side, u holu [kole za dizajn „Bogdan [uput” u Novom Sa du, Sa ve to va li {te za mla de Do ma zdravqa i Udru`ewe „Prevent” ju~e su delili u~enicima zdravstveno-promotivni materijal. Tako|e, prire|ene su

izlo`ba i modna revija u~eni~kih radova na temu „Crvena tra~ica – simbol bor be protiv side”. Doga|aj su podr`ali i u~e ni ci no vo sad ske Sred we mu zi~ ke {kole „Isidor Baji}”, koji su izveli tri numere iz mjuzikla „Ko~operitis izvesne dame u pubertetu”. I. D.

Bojan Paj ti} pred lo `en za \i la so vog za me ni ka str. 3

Hladnije i obla~no Najvi{a temperatura 8 °S

SVE DR@AVNE WIVE MORAJU BITI PREDMET ZAKUPA

str. 6

OGLA[ENA PRODAJA ZREWANINSKOG „BANAT SEMENA”

Kon tro verz ni bi zni sme ni o~e ru pa li fir mu str. 5

n VOJVODINA SPREMNA ZA DERBI SA ZVEZDOM

str. 14 – 17

n POBEDNIKU „DNEVNIKOVOG” n RUKOMETNA POSLASTICA NA SLANOJ BARI TURNIRA POLA MILIONA

Novi Sad 8 Dijabetes hara gradom 9 [kole pregledaju i torbe odlika{a i tinejyerki

Vojvodina 10 Vlada Meksika nagradila crte` u~enice iz Kikinde

Dru{tvo 11 Nema vi{e ocewivawa lekara na sajtu „Kakav je doktor?”

U I[^EKIVAWU SASLU[AWA VLASNIKA „DELTA HOLDINGA” U MUP-u

Dva mi ni star stva u klin ~u zbog Ka ra |or |e va?

SPORT

4 Kineske kompanije dolaze u Novosadski tehnolo{ki park 5 Samo smawewe javne potro{we mo`e da pomogne Srbiji

n BORILA^KI SPEKTAKL U SPENSU

[ta }e po li ci ja pi ta ti Mi {ko vi }a

str. 12

subota1.decembar2012.

POLiTikA

dnevnik

NA KON [TO JE TRI BU NAL OSLO BO DIO NE KA DA [WEG KO MAN DAN TA OVK RA MU [A HA RA DI NA JA

Zva ni~ ni ci Sr bi je ne pre ki da ju sve od no se s Ha gom Ni ko li} sa pa tri jar hom o KiM i Tri bu na lu Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va rao je ju ~e s pa tri jar hom srp skim Iri ne jem i tom pri li kom is ta kao da je dr `a va pot pu no otvo re na za ak tiv no u~e {}e Srp ske pra vo slav ne cr kve u re {a va wu sud bin skih pro ble ma Sr bi je u ju `noj srp skoj po kra ji ni. Ni ko li} je u zgra di Pred sed ni {tva Sr bi je, osim s pa tri jar hom Iri ne jem, raz go va rao i s mi tro po li tom cr no gor sko-pri mor skim Am fi lo hi jem Ra do vi }em i vla di kom ba~ kim Iri ne jem, sa -

op {ti la je pred sed ni ko va Presslu `ba. Pred stav ni ci SPC iz ra zi li su du bo ku za bri nu tost zbog si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji i od lu ka Ha {kog tri bu na la o oslo ba |a wu Ra mu {a Ha ra di na ja, An te Go to vi ne i Mla de na Mar ka ~a, do da je se u sa op {te wu. Ni ko li} se sa stao s po gla va rom SPC i 4. ju na ove go di ne, a po sle ta da {weg sa stan ka re kao je da je do {ao da od pa tri jar ha tra `i bla go slov i sa vet o to me {ta ~i ni ti u te {kim vre me ni ma.

Ana li ti ~a ri: Raz o ~a ra we, bes i pad po dr {ke EU Po li ti~ ki ana li ti ~a ri Og wen Pri bi }e vi} i Pre drag Si mi} oce ni li su da je oslo ba |a ju }a pre su da Ra mu {u Ha ra di na ju u Ha {kom tri bu na lu, po sle oslo ba |a wa hr vat skih ge ne ra la, iza zva la ogrom no raz o ~a ra we i bes, i upo zo ri li na to da }e ta kva od lu ka iza zva ti da qi pad po dr {ke pro ce su evro in te gra ci ja. – Raz o ~a ra we je ogrom no, pre sve ga zbog ~i we ni ce da pra vo ni je is po {to va no i da ne ma di le me o to me da u me |u na rod nim od no si ma vla da za kon ja ~eg – re kao je Pri bi }e vi} prek si no} na sku pu or ga ni zo va nom po vo dom 15 go di na ra da Fon da ci je „Kon rad Ade na u er„ u Sr bi ji i ob ja vqi va wa pr ve bi o gra fi je ne ma~ kog dr `av ni ka na srp skom je zi ku.

Pri bi }e vi}, sa rad nik In sti tu ta za dru {tve ne na u ke, is ta kao je da je ohra bru ju }e to {to su pre mi jer Ivi ca Da ~i} i pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, iz ja va ma da Sr bi ja tre ba upr kos sve mu da na sta vi evrop ski put, po ka za li da po li ti~ ka eli ta ima svest o to me {ta je bo qe za dr `a vu. I Pri bi }e vi} i pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Si mi} upo zo ri li su na to da }e, po sle tih pre su da, po dr {ka pro ce su evro in te gra ci ja u Sr bi ji na sta vi ti da pa da. Dvo ji ca stru~ wa ka su oce ni la i da su od no si Be o gra da i Za gre ba na naj ni `oj ta~ ki od sre di ne de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Ti od no si su, po Si mi }e vim re ~i ma, mo gli bi ti „ki~ ma sta bil no sti i evrop ske per spek ti ve i pod lo ga za po li ti ku EU pre ma re gi o nu”.

„Wu jork tajms”: OVK imao po dr {ku NA TO-a Ame ri~ ki list „Wu jork tajms” je u tek stu o oslo ba |a ju }oj pre su di Ha {kog su da Ra mu {u Ha ra di na ju uka zao na to da je ta ko zva ni OVK imao po dr {ku NA TO-a u ra tu ko ji je do veo do pro gla {e wa ko sov ske ne za vi sno sti. List pi {e da su ne mi nov no, po sled we oslo ba |a ju }e pre su de u Ha gu iza zva le kri ti ke u Sr bi ji da su po li ti~ ki mo ti vi sa ne, na vo de }i da je Za pad po dr `ao i hr vat sku i ko sov sku voj sku. Pre o kret u slu ~a ju hr vat skih ge ne ra la i pri pad ni ka OVK-a sma tra se ozbiq nom pre pre kom u spo sob no sti Ha {kog su da da vo di su |e wa, oce nio je „Wu jork tajms”. List je pod se tio na to da je isti sud u Ha gu ne dav no oslo bo dio i hr vat ske ge ne ra le An tu Go to vi nu i Mla de na Mar ka ~a, ko ji su 1995. vo di li voj nu kam pa wu ra di „vra }a wa hr vat ske ze mqe ko ju su Sr bi oku pi ra li, ubiv {i ne ko li ko sto ti na srp skih ci vi la i pro te rav {i vi {e od 150.000 Sr ba„. „Hr vat ska kam pa wa 1995. go di ne pla ni ra na je uz po mo} ak tiv nih i pen zi o ni sa nih ame ri~ kih voj nih sa vet ni ka”, na vo di list, i do da je da je NA TO po dr `ao i OVK, {to je do ve lo do pro gla {e wa ne za vi sno sti.

PO SLA NIK SPS-a ZA ME RIO SR BI MA S KO SO VA

„Va ma ni ko ne va qa”

Po sla nik SPS-a De jan Ra den ko vi} po ru ~io je ju ~e da po li ti~ ki pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra Ko so va tre ba da bu du ra ci o nal ni ji i „slu {a ju dr `av ni vrh”. Ra den ko vi} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da mu se ~i ni da po je di ne ko le ge sta vqa ju ne ke li~ ne in te re se iz nad sve ga, ali bi in te re si Sr ba ko ji `i ve na Ko so vu i Me to hi ji tre ba lo da bu du naj va `ni ji. – Ja sno je da su ne ki li~ ni in t e r e s i va ` ni j i ka d a ne spo m i w e t e Sr b e ju ` no od

Ibra ko ji ~i ne dve tre }i ne onih ko ji ì ve na Ko so vu. Ne mo è da vam ne va qa ni ko – ne va qa vam pret hod na vla da, ka è te da je bi la iz daj ni~ ka, a ne va qa vam ni ova – re kao je Ra den ko vi}. On je do dao da dr à va bri ne o svo jim gra |a ni ma. – Ne mi sli te vaq da da ne ko ra di na {te tu svog na ro da? Va ma ni ko ne va qa. Ve} go di na ma vam ni je do bra ni me |u na rod na za jed ni ca, ni dr à va, pa ko je on da do bar i ko }e da po mog ne na ro du na Ko so vu? – upi tao je Ra den ko vi}.

Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da dr `a va ne }e pre ki nu ti sve od no se i sa rad wu s Ha gom i EU jer se, ka ko je is ta kao, u ne pra ved noj si tu a ci ji mo ra do ne ti ra ci o nal na od lu ka. On je na ja vio da ne }e bi ti pre ki nu ta sa rad wa ko ja je u nad le `no -

sti tog sa ve ta u po gle du do sta ve do ku men ta ci je, pri stu pa ar hi va ma i sve do ci ma jer se vo de po stup ci pro tiv dr à vqa na Sr bi je ko ji ma se su di u Ha gu. Qa ji} je, go stu ju }i na TV „Pink„, na ja vio da }e po no vo bi ti po kre nu ta pi ta wa ko ja su u in te re su Sr bi je i da se tra ì pot pi si va we spo ra zu ma s Tri bu na lom da op tu è ni, od no sno osu |e ni, mo gu iz -

dr `a va ti ka znu i na te ri to ri ji Sr bi je. Upi tan o mo gu} no sti da do ma }i su do vi po dig nu op tu `ni ce pro tiv Ha ra di na ja i we go vih sa rad ni ka i da se oni sta ve na In ter po lo vu po ter ni cu, oce nio je da je to te o ret ski mo gu }e, ali da je pi ta we da li je spro vo di vo. On sma tra da su i po sle naj no vi jih od lu ka Ha {kog tri bu na la {an -

RA DI KA LI ZA PA LI LI ZA STA VE SAD I EU, NA PRED WA CI OSU DI LI: Pri sta li ce SRS-a ju ~e su is pred zgra de Pred sed ni {tva Sr bi je za pa li le i is ce pa le za sta ve SAD, EU, NA TO i Ko so va, pro te stu ju }i zbog oslo ba |a ju }e pre su de Ha {kog tri bu na la Ra mu {u Ha ra di na ju. Funk ci o ner SRS-a Ne ma wa [a ro vi} je iz ja vio da su za sta ve za pa qe ne u znak po li ti~ kog pro te sta jer ra di ka li ti me è le da po ka ù da se ne bo je „onih ~i je su to za sta ve, ni ti wi ho vih slu gu ko ji se de u Ne ma wi noj 11 i na An dri }e vom ven cu”. Pred vo |e ni funk ci o ne ri ma, ne ko li ko sto ti na pri sta li ca SRS-a kre nu lo je po tom u pro test nu {et wu Be o gra dom „u znak ot po ra” vla sti ma. Funk ci o ner ka SRS-a Na ta {a Jo va no vi} re kla je da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz daj nik, ko ji bi tre ba lo da pod ne se ostav ku. Uz oce nu da on to si gur no ne }e ura di ti, za kqu ~i la je da }e on, kao i pre mi jer Ivi ca Da ~i} i vi ce pre mi jer Alek san dar Vu ~i} bi ti sru {e ni s vla sti. Funk ci o ner SRS-a Mi lo rad Mir ~i} re kao je da je Vo ji slav [e {eq pri mer bor be i da je uz dr mao Ha {ki tri bu nal, ko ji je na zvao an ti srp skim. Oko Pred sed ni {tva Sr bi je bi le su ras po re |e ne ja ke sna ge @an dar me ri je u opre mi za raz bi ja we de mon stra ci ja. SNS je naj o {tri je osu dio „bez um ne i {te to ~in ske is pa de ma lo broj nih pred stav ni ka SRS-a„. „Ova kvi di vqa~ ki, pro sta~ ki, pri mi tiv ni na stu pi ra di ka la go vo re o wi ma sa mi ma, sit nim {i }ar xi ja ma ko ji ko ri ste ovaj ose tqiv tre nu tak za na pad na pred stav ni ke dr à ve, za rad svo jih du bo kih po li ti~ kih kom plek sa. Na à lost, ra di ka li ne ma ju ni {ta dru go da po nu de Sr bi ji osim da na uli ca ma van dal ski pa le za sta ve EU i SAD”, na veo je SNS u sa op {te wu za jav nost.

se Hr vat ske da do bi je spor u ko jem je tu ì la Sr bi ju za ge no cid „rav ne nu li”. On je re kao da su de sni ~ar ske or ga ni za ci je, ko je su pro tiv ula ska Sr bi je u EU i za izo la ci ju ze mqe i sa rad wu sa mo s Ru si jom i jo{ dve-tri dr à ve do bi le ve tar u je dra i da u toj obla sti ima po li ti za ci je. Qa ji} je oce nio da po sto ji ~ak opa snost da ne ko uhap si one ko ji su u~e stvo va li u sa rad wi s Ha {kim tri bu na lom, upr kos to me {to bi ze mqa, da ni je sa ra |i va la s Ha gom, bi la pot pu no izo lo va na. I mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja ne }e pot pu no pre ki nu ti sa rad wu s Tri bu na lom, od no sno da ne }e pre ki nu ti onu sa rad wu ko ja je za do bro srp skih dr à vqa na ko ji se ta mo na la ze. – Zna ~i da im tre ba mak si mal no po mo }i – re kao je mi ni star, i do dao da }e ih naj ve ro vat ni je usko ro i po se ti ti. On je, go stu ju }i ju ~e na RTS-u, is ta kao da oslo ba |a ju }a pre su da Ha ra di na ju ne }e do pri ne ti „do broj kli mi me |u Al ban ci ma i Sr bi ma”. – Ne mo è te da mi ka è te da je Ha ra di naj za jed no sa svo jim sa rad ni ci ma ap so lut no ne vin, a da su Ne boj {a Pav ko vi}, Vla di mir La za re vi}, Ni ko la [a i no vi} i Dra go qub Oj da ni} kriv ci, ko ji su osu |e ni na 22, od no sno 15 go di na te {ke ro bi je – uka zao je mi ni star, i do dao da su to me ri la Tri bu na la s ko ji ma Sr bi ja tre ba da se su o ~i. Po we go vim re ~i ma, ta pre su da je jo{ jed nom po ka za la da je „si la mno go va `ni ja od pra va”.

Da ~i}: Po gre {no ko ~i ti evrop ski put Pre mi jer Ivi ca Da ~i} sma tra da je do {lo vre me da Sr bi ja ide da qe u evrop skim in te gra ci ja ma jer je is pu ni la kqu~ ne uslo ve za otva ra we pre go vo ra s EU i da bi bi lo po gre {no ko ~i ti evrop ski put Be o gra da zbog od no sa s Pri {ti nom. – Pro blem Ko so va ni je na stao pre ko no }i i ni je re al no da bu de re {en pre ko no }i. Mi sli mo da to ni ko od nas ni ti mo `e tra `i ti – na veo je Da ~i} u in ter vjuu za naj no vi ji ma ga zin „Kord”. Ka ko je is ta kao, ni je re al no da se pri ~a o Ko so vu okon ~a bez do go vo ra sa Sr bi jom.

– Mi smo sprem ni da raz go va ra mo o sve mu i mi slim da je to pro ces ko ji tre ba da se od vi ja pa ra lel no s pre go vo ri ma o ~lan stvu. Bi lo bi vr lo po gre {no zbog od no sa s Pri {ti nom za ko ~i ti evrop ski put Sr bi je – po ru ~io je pre mi jer. – Sma tra mo da smo is pu ni li i po li ti~ ki kri te ri jum ko ji je na ve den u pro {lo go di {wim de cem bar skim za kqu~ ci ma Sa ve ta za Sr bi ju kao ’nor ma li za ci ja od no sa s Pri {ti nom’, te da smo za slu `i li do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra. Da ~i} je oce nio da su is pu we ni kqu~ ni uslo vi za otva ra we pre go vo ra.

Po we go vim re ~i ma, za po ~et je pro ces di ja lo ga s Pri {ti nom na naj vi {em po li ti~ kom ni vou, a Sr bi ja je sprem na da im ple men ti ra do go vo re o re gi o nal nom pred sta vqa wu i In te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma, ko je je po sti gla pret hod na vla da. – Za po ~et je pro ces di ja lo ga, {to je za i sta po me ra we s mr tve ta~ ke od ko je je Sr bi ja ima la sa mo {te tu. Pro ble me tre ba re {a va ti i mi smo po ka za li sprem nost da to ra di mo. Sma tra mo da je do {lo vre me da ide mo da qe u evrop skim in te gra ci ja ma – is ta kao je pre mi jer.

U Bri se lu 4. de cem bra o na pla ti ca ri na Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je ju ~e da }e si stem na pla ta ca ri na na in te gri sa nim ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma (IBM) bi ti te ma pred sto je }ih raz go vo ra pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a 4. de cem bra u Bri se lu. On je, go stu ju }i na RTS-u, pod se tio na to da je Da ~i} pred lo `io da se ca ri ne na tim pre la zi ma uop {te ne na pla }u ju, i do dao da }e ve ro vat no upra vo o to me bi ti re ~i u

Bri se lu na raz go vo ri ma Da ~i }a, vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja. Mi haj lo vi} je iz ra zio o~e ki va we da }e in te gri sa nim upra vqa wem u pr vo vre me bi ti ob u hva }e ni pre la zi Kon ~uq i Mer da re. Po we go vim re ~i ma, je din stve na kon tro la pred stav ni ka srp skih i lo kal nih vla sti s Ko so va i Eulek sa mo gla bi do pri ne ti sma we wu {ver ca.

[to se ti ~e si ste ma na pla te ca ri na, po sto ji mo gu} nost da, „uko li ko se ne {to uop {te bu de na pla }i va lo”, deo nov ca ko ji je do sa da od la zio pri {tin skoj vla sti, bu de upu }en op {ti na ma na se ve ru Ko so va, ka da su u pi ta wu pre la zi Br wak i Ja ri we. Is ta kao je da di ja log iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne mo ra da se na sta vi, pre sve ga za to da bi Sr bi na KiM `i ve li bo qe i da se smi re ten zi je.

Po Mi haj lo vi }e vim re ~i ma, ako Sr bi ja pro pu sti ono na ~e mu Evro pa in si sti ra, do go vo ri ma o za jed ni~ kom kon tro li sa wu ad mi ni stra tiv nih pre la za i dru gim pi ta wi ma kao {to su slo bo da kre ta wa i ta bli ce, u}i }e u ci klus da do ~e ka iz bo re u Ne ma~ koj i ne }e ima ti ni ka kve raz go vo re o pu tu ka EU. – Ako ovu pri li ku pro pu sti mo, tek 2014. go di ne }e mo mo }i da raz go va ra mo s Evro pom o to me {ta }e mo da ra di mo – re kao je Mi haj lo vi}.

Jak {i}: Vla din no` u le |a Sr bi ma s Ko so va Po sla nik DSS-a Mar ko Jak {i} po zvao je ju ~e pred sed ni ka Re pu bli ke To mi sla va Ni ko li }a da sa ~e ka od lu ku Ustav nog su da Sr bi je o oce ni ustav no sti spo ra zu ma do go vo re nih s Pri {ti nom i da pre to ga „ne kre }e s us po sta vqa wem gra ni ce iz me |u cen tral ne Sr bi je i Ko so va i Me to hi je”. Jak {i} je no vi na ri ma u par la men tu re kao da je Vla da Sr bi je „za bo la no` u le |a” Sr bi ma na se ve ru Ko so va „po sta vqa wem gra ni ce” i iz vi nio se gra |a ni ma se ve ra Ko so va {to je lo bi rao i agi to vao na maj skim iz bo ri ma za Ni ko li }a. On je

re kao da Ni ko li} ni je go vo rio je, ka ko je na veo, re kao da je isti nu u kam pa wi ka da je re kao pri me na tih spo ra zu ma me |u na da }e po ni {ti ti „Bor ko ve spo - rod na oba ve za Sr bi je. Po we go ra zu me”, a da ih, vim re ~i ma, to je na à lost, sa da „mo `da oba ve za spro vo di u de lo. Ni ko li} ni je go vo rio jed ne po li ti~ ke Jak {i} je re kao stran ke, ali ne isti nu u kam pa wi i da ne ve ru je da na ro da i dr à ve ka da je re kao da }e bi DSS dao po bi je”. po ni {ti ti „Bor ko ve Sr Jak {i} je pod dr {ku Ni ko li spo ra zu me„. se tio na to da je }u na pred sed Da sa ~e ka od lu ku pre kju ~e, na sed ni~ kim iz bo ri ni ci od bor ni ka ma da je ta da go Ustav nog su da. ~e ti ri op {ti ne, vo rio da }e ti jed n o g la s no do spo ra zu mi bi ti ne ta od lu ka da se pro te sti ma spro ve de ni. On se ne sla è ni i po li ti~ kom bor bom ne do s iz ja vom pr vog pot pred sed ni ka zvo li „da se pra vi pi lot-pro Vla de Alek san dra Vu ~i }a ko ji

je kat i da se us po sta vqa gra ni ca”. – Mi }e mo se tru di ti da do ku men ta jed ne mon strum dr à ve ne uva ì mo. Gra ni cu pre ma Ko so vu ne po sta vqa sa mo Pri {ti na, Euleks i Kfor ne go i pred sed nik Sr bi je – do dao je Jak {i}. – Ako je pre vre lo ni je pre ki pe lo, kao {to ka è na rod, {ta zna ~i de se tak ili vi {e da na, za {to se ù ri s us po sta vqa wem gra ni ce bez od lu ke Ustav nog su da? DSS je ne dav no pod neo Ustav nom su du zah tev za oce nu ustav no sti ~e ti ri spo ra zu ma, me |u ko ji ma i o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma.

politika

dnevnik

U SKUP [TI NI SR BI JE PO NO VO PO LE MI KA O AMAND MA NI MA VOJ VO DI NE NA BUYET ZA 2013.

Din ki}: Re kao sam ne Pokrajinski seretar za fiElvira Kova~, nakon {to je straciji, koja }e ih onda tronansije Zo ran Ra do man apelo- Dinki} procenio da je Mar jan {iti? Ne moè. Rekao sam ne vao je ju~e u Skup{tini Srbije Ri sti ~e vi} (SNS) „narodnim zato {to je to ekonomski pogrena poslanike da prihvate vojvo- jezikom objasnio za{to nijedna {no, pravno nepotrebno i od |anske amandmane koji su, kako zemqa ne deli porez na potrotoga Vlada ne}e odustati – kaje rekao, zasnovani na Ustavu, i {wu po teritorijalnom printegori~an je Dinki}. da na taj na~in omogu}e da po- cipu ve} to predstavqa prihod Replicirala je Elvira Kokrajinski parlament donese bucentralne dràve„. va~, nagla{avaju}i da Fond za xet Vojvodine za 2013. godinu – Bez obzira na to {to se kapitalna ulagawa Vojvodine na osnovu Ustava i zakona. S ista metodologija za obra~un ima ogromna dugovawa zahvaqudruge strane, ministar privreprimewuje godinama, vi sad èju}i prethodnoj vladi, u kojoj je de i finansija Mla |an Din ki} lite da se àlite Ustavnom suu~estvovao i Dinki}. odbija takav zahtev, tvrde}i da du. To nije u~inio biv{i SVM, – Bez obzira na to {to priamandmani nisu ekonomski ute- ni biv{i predsednik Pokra~ate da nemate nikavih dodirmeqeni i da }e Vojvodina 2013. jinske vlade Bo jan Paj ti}, ve} nih ta~aka s nekom biv{om vlainkasirati 15 milijardi dinara vi{e nego ove godine. Po Radomanovim tvrdwama, ciq amandmana Pokrajinske skup{tine je za{tita ustavnih prava dva miliona gra|ana Vojvodine, a samim tim i cele Srbije. Smawewe rashoda od 32 milijarde dinara, koje treba da nadomesti ustupawe dela prihoda od akciza pokrajinskoj kasi, predstavqa 2,16 odsto projektovanih Po sla ni ci DS-a i mi ni star fi nan si ja u ju ~e ra {woj ras pra vi rashoda i izdataka u buxetu Sr}e to da ~ini sada{wi SVM i {}u, biv{im reìmom, kako vi bije, odnosno 66 posto prihoda sada{wi Pajti} – upozorio je to volite da kaète, vi ste u buxeta Pokrajine. Dinki}. tome u~estvovali – podvukla je – Ve} nekoliko puta sam in– Ako je vama politi~ka Elvira Kova~. tervenisao i ponovi}u: buxet platforma ve{ta~ka drama, to [efica poslani~ke grupe Vojvodine ne}e biti 70,5, ili je va{e pravo, ali kada zastu- LSV-a Alek san dra Jer kov od 75 milijardi dinara, kao {to se pam interese Vlade, moram da govara Dinki}u da je boqe da tvrdi, nego znatno mawi. Mogukaèm da }e umesto zagarantone~ija politi~ka platforma }e je da }e biti nekih realizavanih sedam odsto, Vojvodina bude borba za prava gra|ana cija projekata na teritoriji dobiti 8,7 procenata... Naravno Vojvodine nego hiqadu evra Vojvodine, ali taj novac ne}e da odbijamo amandman kojim vabesplatnih akcija, ili pravqeu}i u buxet Pokrajine – izri{a stranka i stranke opozicije we novog JAT-a… ~it je Radoman. traè da se uskrate poqopri– Po{to govorite o tome da Poslanica Saveza vojvo|anvrednici, da se smawe subvensu dugovawa Fonda za kapitalskih Ma|ara El vi ra Ko va~ upo- cije za privredu, izdaci za saona ulagawa i problem u RBV-u zorila je ministra Dinki}a na bra}aj da bi se prihodi od akcinastali u prethodnih nekoliko to da nekoliko poslanika opo - za mogli prebaciti pokrajingodina, porazgovarajte s Pozicije uporno ponavqa da se skoj administraciji, da moè krajinskim odborom svoje predloènim amandmanima daqe da gomila gubitke u Fondu stranke, vrlo aktivno su u~etraì samo po{tovawe Ustava. za kapitalna ulagawa i u Razstvovali u toj Vladi Vojvodine, – Vi ste zapamtili samo jednu vojnoj banci Vojvodine, gde je vrlo je aktivno podràvali, i, diskusiju predstavnika vladajunapravqeno 300 miliona evra da su pre{li cenzus u Vojvodi}e ve}ine, na koju su se svi pogubitka. Da li zbog toga traìni, verujem da biste i danas u slanici iz vladaju}e ve}ine te da umesto srpskim poqopritakvoj vladi u~estvovali – kasmejali – poru~ila je ministru vrednicima damo pare adminizala je Jerkov.

Poslanik DS-a Jan ko Ve se li no vi} istakao je da „tenzije pravi ne onaj koji traì prava ve} onaj ko ih osporava„. – Smatram da bi bilo dobro da ste prihvatili ove amandmane, da prihvatite izmene Zakona o buxetskom sistemu koje je predloìla AP Vojvodina i da sednete da razgovarate da bi se ovo prenelo na teren koji odgovara sada{woj ekonomskoj i politi~koj situaciji u Srbiji, a ne da ovde stvarate nove tenzije – zakqu~io je Veselinovi}. Isto zamera i poslanica DS-a Na da Ko lun xi ja, poru~uju}i mini stru: – îwenica da Mla |an Dinki}, odbijaju}i amandman AP Vojvodi ne, kaè da je uvaìo mi{qewe ~uvenog eko nomskog stru~waka Marijana Risti~evi}a – mislim da mi ja~eg argumenta ne moèmo da se setimo. U diskusiju se ukqu ~io i vi{e puta spome nuti Risti~evi}. – Pomenut sam tonom koji treba da zna~i negativnu konotaciju. Ja sam zemqoradnik, Srbin, nema ~ega da se stidim. Govorim narodnim jezikom, {to ne zna~i da je taj moj na~in uvredqiv – podvukao je Risti~evi}. Na republi~ki buxet za narednu godinu podneto je oko 120 amandmana, a najvi{e – oko 60, podneo je DSS, me|u kojima traì poo{travawe kontrole tro{ewa novca za finansirawe nadle`nosti Vojvodine, ali i vi{e para za Kancelariju za Kosovo i Metohiju. O~ekuje se da }e parlament danas glasati o predloènom buxetu. Vladaju}a koalicija }e ga podràti, dok su poslanici opozicije najavili da za predlog buxeta ne}e glasati jer je, kako su ocenili, nerealan i znatno }e oteàti ìvot gra|ana. S. Stan ko vi}

DSS U ZRE WA NI NU OPTU @IO OD BOR NI KE DS-a DA NE PO [TU JU USTAV

Zna ju li de mo kra te gde je [trp ce Koordinator Gradskog odboizjavio da “pozdravqa nameru ra Demokratske stranke SrbiZrewanina da se bratimi s graje u Zrewaninu Ra {a Traj ko dovima u na{em okruèwu iz vi} optuìo je ju~e odbornike nama susednih zemaqa”. Demokratske Po we go vom stranke u Skupmi {qe wu, tom Od bor nik DS-a u {tini grada da izjavom je predskup {tin skoj su pre kr {i li stav nik DS-a Ustav jer su na po le mi ci „po zdra vio “na ru {io ugled na me ru Zre wa ni na Skup{tine i poposledwem zaseda wu lo kal nog ka zao to tal no da se bra ti mi s par la men ta Ko gra do vi ma u na {em n e p o { t o v a w e so vo ozna ~i li Usta va Sr bi je, okru è wu iz na ma kao i elementarkao ne za vi snu su sed nih ze ma qa” dràvu. no ne po zna va we Trajkovi} je na ge o gra fi je i konferenciji za novinare naistorije niìh razreda osnovveo da je jedan odbornik DS-a, nog obrazovawa”. prilikom polemike o inicija– DSS postavqa pitawe demotivi zrewaninske vlasti o uskratama da li znaju gde je oppostavqawu saradwe izme|u {tina [trpce i kojoj dràvi grada Zrewanina i op{tine pripada. Da bismo im pomogli [trpce na Kosovu i Metohiji, da odrede wen poloàj, spremni

smo da im poklonimo GPS ure|aj, kao i najnovije izdawe Usta va Republike Srbije. Traìmo od DS-a da odgovori na pitawe da li zna da su wegovi odbornici du`ni da se zalaù za po{tovawe Ustava i zakona ove drà-

ve, a ne da ih kr{e i nipoda{tavaju – poru~io je Trajkovi}, i istakao da odborni~ka grupa DS-a u Skup{tini Zrewanina “raznim provokacijama na svaki na~in `eli da opstrui{e rad tog organa”. @. B.

REKLI SU Pet ko vi}: EU nam ni je pri ja teq

Ili}: URS na sle de }im iz bo ri ma stran ka

Ba ti}: An ket ni od bor zbog ubi stva gar di sta

Portparol DSS-a Pe tar Pet ko vi} izjavio je ju~e u Kru{evcu da su zbog pogub ne politike prethodne i kontinuiteta sada{we vlasti „Evropa nema alterna tivu” najozbiqnije ugroèni dràvni interesi Srbije i da je zbog toga potrebno proglasiti politi~ku neutralnost. – Evropska unija nam nije prijateq. Jednostavno, ona kidi{e na teritorijalni inte gritet dràve Srbije, traè}i sada najotvo renije da prizna integritet la`ne dràve Kosovo – kazao je Petkovi}, obja{wavaju}i zbog ~ega je DSS uputio proglas „Srbija je ugroèna”. On je u centru Kru{evca, gde je organizova na akcija potpisivawa proglasa, naveo da se u wemu izme|u ostalog poru~uje „Ne – Evropskoj uniji i NATO-u”, „Ne – Sporazumu o sta bilizaciji i prudruìvawu”, zbog kojeg je Srbija izgubila 500 miliona evra.

– Odluka o transformaciji URS-a u jedinstvenu politi~ku partiju, koja bi trebalo da bude doneta na sednici Uprave u nedequ, nije doneta slu~ajno, niti „ad hok”, ve} posle mnogo rasprava na sednicama Predsedni{tva – rekao je funkcioner URS-a Vla di mir Ili}. On je rekao Tanjugu da }e na Upravi biti raspra ve u vezi s programom, ali i s na~inom kako }e biti formirana skup{tina, birani organi stranke, kako }e funksionisati lokalne ispostave i odbori. Na pitawe da li je prerastawe u stranku ujedno i priprema za naredne izbore, Ili} je odgovorio potvrdno. – Svakako da }emo na slede}e izbore i}i kao politi~ka partija URS, to je ne{to {to je lo gi~no i o~ekivano. Imali smo period kada smo funkconisali kao savez, kao unija stranaka, a u budu}nosti }emo na lokalnim i republi~kim iz borima nastupati kao politi~ka partija – rekao je Ili}.

Predsednica DHSS-a Ol gi ca Ba ti} izjavila je ju~e da je parlamentu podnela predlog o obrazovawu anketnog odbora koji bi rasvetlio sve ~iwenice o ubistvu gardi sta u vojnom objektu „Kara{„ na Top~ideru „i politi~koj pozadini koje nesumwivo ima”. – Time }e Narodna skup{tina pokazati re{enost i spremnost da stane na put nemoralnom pona{awu i nesavesnosti – rekla je Olgica Bati} na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije, i naglasila da su pojedine biv{e vojne istra`ne sudije opstruirale istragu. Ona veruje da }e parlament imati sluha za ono za {ta srpsko pravosu|e nije imalo u proteklih osam godina i da }e odbor u tragawu za nala`ewem kona~ne istine dati odgovor na krucijalna pitawa koja su skrivana i zata{kavana.

subota1.decembar2012.

BUYET SKA KRI TI KA PO PO SLA NI KU KO VA ^E VI ]U

Iz dva ja wa za kul tu ru na ni vou skan da la Da li su izdvajawa za kultu– Vi ste relativno ili apru iz republi~kog buxeta „posolutno uspe{an kompozitor, dela sirotiwe” na nivou skan - to pripada jednom pop kulturdala i da li }e se to u kriznom nom obrascu u kojem se ta krivremenu pretvoriti u to da za ne ose}a toliko, ali ako „neko bude siroma{an, a neko kod vas ne dobijemo tu vrstu bedan”, bila su pitawa o koji - sau~e{}a, onda ne znam gde }ema je ju~e govorio poslanik mo dobiti – rekao je Kova~eDSS-a Si ni {a Ko va ~e vi} u vi}. skup{tinskoj raspravi. Uz ocenu da je „ìvot na vrKova~evi} je apelovao na hovima prstiju krvav ìvot, ministra za finansije i priìvot u krvavim patikama”, vre du Mla | a n a Din k i } a da Kova~evi} je upitao Dinki}a kao „pripadnik kulturne mada li zna kako izgleda jedan trice zemqe, relativno ili radni dan jednog filharmoniapsolutno uspe{an kompozi- ~ara. Ustaje da ve`ba, ide na tor” pomogne stawu u kulturprobu da ve`ba, vrati se s noj politici Srbije kada je probe da ve`ba, ide da svira i novac u pitawu. vrati se ku}i da Kon sta tu ju }i sa wa ka ko ve Ta m o gde ne m a da „u dva minuta `ba, pre neo je moè stati samo 2,4 od sto na ci o nal nog poslanik minibu ye ta u kul tu ri, lament”, Kova~estru. vi} je ministra, – Ti ra ì sma tra se da je u ras pra vi o kwi ga na {ih po li ti ka sve de na amandmanima na vr hun skih pe na ni vo in ci den ta pred lo è ni bu sni ka su 300 xet za 2013. godiprimeraka i zanu, zamolio da pomogne da se to apelujem da pomognete – reono {to je i ministar s pra - kao je Kova~evi}, i upitao vom nazvao „podela sirotiwe” Dinki}a da li je „pratio mou kriznom vremenu ne pretvo`da ne ko ga na ne ku svad bu ri u to da neko bude siromaovih dana”. {an, a neko bedan jer je „raz– Na{e su k}erke na maturlika izme|u siroma{tva i beskim ve ~e ri ma ob u ~e ne kao de ogromna”. striptizete-pripravnice, na– Bi}emo svi, a verujem i vi, {i sinovi su na tim istim mau situaciji da negde u regionu, tur skim ve ~e ri ma ob u ~e ni kako se to sada moderno govokao telohraniteqski po~et ri za prostor koji se nekada nici, a u vokabularu se korizvao Jugoslavija, razgovaramo sti pet re~i, od kojih su naj~es kolegama ministrima, s qu{}e ‘vrh’, ‘brate’, ‘ekstra’ dima iz wihovih vlada i na pii {ta be{e peto – nije mogao tawe – koliko je u va{oj zeda se seti Kova~evi}, koji je i mqi opredeqeno za kulturnu poznati dramski pisac. politiku – vi }ete, gospodine Kova~evi} je obra}awe miministre, re}i {est promila. nistru zavr{io re~ima da taTo je na nivou skandala – pomo gde nema 2,4 odsto nacioru~io je Kova~evi} Dinki}u. nalnog buxeta u kulturi, smaKova~evi} je ministru retra se da je politika svedena kao da apeluje na wega jer je na nivo incidenta, da nema ~ovek koji je prisutan u kulkulturne politike i da je sama turnoj matrici zemqe. kulutura nivo incidenta.

JU ^E ZA SE DA LO PRED SED NI [TVO DS-a

Paj ti} pred lo èn za \i la so vog za me ni ka Pod novim liderom DS-a Dra ga nom \i la som, ju~e je u sedi{tu demokrata u Krunskoj odràna konstitutivna sed ni ca Pred sed ni {tva stranke, kojoj je u ìì bila aktuelna politi~ka situacija u zemqi, ali i daqi iz bor no vog ru ko vod stva. Mar ko \u ri {i}, doskora {wi predsednik IO, izabran je za sekretara Predsedni{tva, a Je le na Tri van, nekada{wa potpredsednica, za internacionalnog sekretara DS-a. Predsedni{tvo,

poziv lidera \ilasa poslanicima koji su sedeli u biv{oj vladi da zbog „rezulta ta“ podnesu ostavke. Kako smo i najavili, u ~etvrtak je palo prvo vra}awe mandata, a nakon Oli ve ra Du li }a i Sne `a ne Ma lo vi} na{ iz vor najavquje „copy paste“: jo{ dva poslanika DS-a }e se, po obja{wewu izvora iz vrha stranke, zahvaliti i napustiti skup{tinsku pred stavni~ku klupu. Da li i ko – ostaje da se vidi u narednim danima, a zasigurno to ne}e

Na kon Oli ve ra Du li }a i Sne `a ne Ma lo vi}, jo{ dva po sla ni ka DS-a vra ti }e po sla ni~ ki man dat. Du li} i Ma lo vi} eva ko op ti ra ni u Pred sed ni {tvo u ~ijem radu je u~estvovao i po ~a sni pred sed nik DS-a Bo r is Ta d i}, oba vi lo je pripreme za nastavak konstituisawa organa stranke i zakazalo sednicu Glavnog odbora za 8. decembar u Para }i nu. Na toj sed ni ci, Glavni odbor }e se izjasni ti o predlogu Predsedni{tva da zamenik lidera DSa bude vojvo|anski premijer Bo jan Paj ti}, generalni sekretar Bal {a Bo `o vi}, a se kre tar stran ke Ta m a r a Tri pi}. Predlog je i da mandatar za izbor novog Izvr {nog od bo ra bu de Du { an Ele zo vi}. Ka ko sa zna je mo, na kon okupqawa strana~kog vrha DS-a, u Skup{tini Srbije sledi daqi rasplet vezan za

biti Mir ko Cvet ko vi}, koji je, kako saznajemo, najavio da }e se povu}i nakon Nove godine. Kada su u pitawu Duli} i Sneàna Malovi}, oni su ju~e kooptirani u Predsedni{tvo DS-a, kao i Ru ì ca Pa vlo vi}-\in |i}, Pre drag Mi la no vi}, Slo bo dan Pe ji}, Dra go slav ]ir ko vi} i Alek san dar Se ni}. Ina ~e, sa mo Pred sed ni {tvo nije raspravqalo ni izja{wavalo se o poruci li dera stranke poslanicima – biv {im mi ni stri ma. Sam \ilas je traìo da tako bude, rekav{i da je to wegov li~ni stav o tome {ta bi trebalo da urade, i ponoviv{i da su poslanici vlasnici svog mandata. D. Mi li vo je vi}

ekonomija

subota1.decembar2012.

dnevnik

PO KRA JI NA I RE PU BLI KA PO ^E LE DA RAZ GO VA RA JU O SUD BI NI RBV-a

Na pomolu re{ewe za Razvojnu banku Vojvodine DE LE GA CI JA VOJ VO DI NE OB I [LA KI NE SKE GI GAN TE „[ENYEN ENERYI GRUP” I „HU A VEI”

Kineske kompanije dolaze u Novosadski tehnolo{ki park De le ga ci ja AP Voj vo di ne, ko ja bo ra vi u Gu ang don gu, NR Ki na, i u~e stvu je u pro gra mu Me |u na rod ne ne de qe o raz me ni i sa rad wi, po se ti la je grad [en xen i dve ve li ke kom pa ni je ~i je je se di {te u tom gra du. [en xen je grad ko ji na sta wu je oko 15 mi li o na sta nov ni ka i ko ji se po sled wih 20 go di na po seb no di na mi~ no raz vi ja. U „[en xen ener xi gru pu„ pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti}, pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor, po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin i po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski raz go va ra li su o sa rad wi u obla sti ener ge ti ke s pred sed ni kom bor da di rek to ra Gru pe Ga om Ci mi nom i we go vim sa rad ni ci ma. – S pred stav ni ci ma ne kih od naj ve }ih ki ne skih kom pa ni ja raz go va ra li smo o sa rad wi u obla sti ener ge ti ke i na u~ no-teh no lo {kog raz vo ja. U na red nih ne ko li ko me se ci za vr {i }e mo na u~ no-teh no lo {ki park u No vom Sa du ko ji }e omo gu }i ti da te kom pa ni je osnu ju raz voj ne cen tre u Voj vo di ni – re kao je pre -

mi jer Paj ti}. – Do sa da, u kom pa ni ja ma ko je su osno va li na stav ni ci s Uni ver zi te ta u No vom Sa du, za po sle no je oko 2.000 in è we ra u IT sek to ru. @e li mo da na sta vi mo taj trend raz vo ja vi so kih teh no lo gi ja i zbog to ga }e Po kra ji na fi nan si ra ti te pro gra me, kroz pro gra me no vih teh no lo gi ja i no vih ma te ri ja la, fi nan si ra ti no va rad na me sta i omo gu }i ti, kao osni va~ Uni ver zi te ta, da stu den ti u No vom Sa du bu du obra zo va ni ta ko da za do vo qe one po tre be ko je tra è kom pa ni je ko je su gi gan ti u svet skim raz me ra ma. Paj ti} je is ta kao da bu du} nost le ì u ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, a da „[en xen ener xi grup” i „Hu a vei” ima ju zna wa i nov ca, kao i è qu da s Voj vo di nom i Sr bi jom sa ra |u ju u obla sti ener ge ti ke. – @e li mo za jed no s na {im part ne ri ma da otva ra mo rad na me sta i raz vi ja mo pri vre du jer re gi o nal na sa rad wa mo ra bi ti is pu we na sa dr à jem ko ji za do vo qa va obe stra ne, ona ne sme i ne tre ba da bu de for ma – za kqu ~io je Paj ti}. Pred stav ni ci obe kom pa ni je is ka za li su ve li ko in te re so va we za rad na pri pre mi za jed ni~ kih pro je ka ta.

To kom na red ne sed mi ce tre ba lo bi da se na |e op ti mal no re {e we za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne, a raz go vo ri Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de su u to ku, sa zna je „Dnev nik” u Vla di Voj vo di ne. Ta ko |e nam je po tvr |e no da, ka kvo god re {e we da bu de, naj bit ni je je da su de po zi ti i pri vre de i gra |a na ap so lut no si gur ni i ni ko od kli je na ta ne }e pre tr pe ti bi lo ka kvu {te tu zbog te {ko }a u ko ji ma se na {la ta ku }a. Pra vo re {e we sa svim de ta qi ma zna }e se usko ro, a osta je da se vi di da li }e to bi ti sa mo stal no ili }e deo re {e wa bi ti jo{ ne ka od ba na ka. Mno ge ku }e ko je po slu ju kod nas ne kri ju da su za in -

te re so va ne za pro {i re we tr `i {nog ude la i da bi to mo gle pre u zi ma wem po je di nih ba na ka. Jo{ ka da je le tos po ~e lo da se {u {ka

o pro ble mi ma u RBV-u, po ~e le su i spe ku la ci je o mo gu }em stra te {kom part ne ru. Kao ve o ma za in te re so va ni za ja ~a we po zi ci je u

Voj vo di ni po mi wa ne su AIK ban ka, Er ste i So si je te `e ne ral. Ho }e li one bi ti deo re {e wa za RBV tek }e se vi de ti. Za do ka pi ta li za ci ju RBV-a neo p hod no je obez be di ti 150 mi li o na evra i tu je, po sve mu su de }i, za pe lo te se tra `i re {e we. Ta ku }a na {la se u pro ble mu zbog ne na pla ti vih kre di ta ko ji su do sti gli ~ak 75 od sto u we nom port fo li ju. Te zaj mo ve ban ka je, ka ko se ~u je, do bro obez be di la hi po te ka ma i za lo ga ma: zgra da ma, ob ra di vim ze mqi {tem. Ve }i na ne sol ven tih du `ni ka su pred u ze }a ko ja su se na kon lo {ih pri va ti za ci ja na {la u pro ce su re struk tu ri ra wa ili ste ~a ju. D. V.

MNO GO TE @E ]E SE @I VE TI DO GO DI NE

Plate i standard padaju za po deset odsto Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je upo zo rio je ju ~e na to da }e ì vot u Sr bi ji idu }e go di ne bi ti mno go te ì zbog ve }ih po re za i ak ci za, stal nih po sku pqe wa i sve ma wih pri ma wa. Sma we we pla ta i pen zi ja, ot pu {ta we rad ni ka, su à va we rad ni~ kih pra va, pad ì vot nog stan dar da, dr àv ne me re {ted we, ko je su is kqu ~i vo na te ret rad ni ka, raz lo zi su za ne za do voq stvo

sin di ka ta, ali i svih gra |a na Sr bi je, uka zu je se u sa op {te wu tog sin di ka ta. Po pro ce ni tog sin di ka ta, vi {e od dva mi li o na qu di ima }e sma we ne pri ho de u 2013. go di ni, a stan dard gra |a na bi }e ni `i za vi {e od de set od sto. „Na ja vqe no po ve }a we ak ci za pro u zro ko va }e pad za ra da od de set od sto u od no su na ovu go di nu jer je

Ku pov na ne mo} ra ste Ku pov na mo}, me re na od no som pro se~ ne ne to za ra de i pro se~ ne, od no sno mi ni mal ne po tro {a~ ke kor pe, u sep tem bru je bi la ma wa ne go u av gu stu, a do tog pa da do {lo je, pre sve ga zbog sma we wa pro se~ ne ne to za ra de, po ka zu je ju ~e ob ja vqe na ana li za Mi ni star stva spoq ne i unu tra {we tr go vi ne. Za po kri }e pro se~ ne po tro {a~ ke kor pe, ko ja je u sep tem bru ko {ta la 61.426,19 di na ra, bi lo je po treb na 1,53 pro se~ na za ra da od 40.258 di na ra, a za po kri }e mi ni mal ne, od 32.793,85 di na ra, bi lo je do voq no 0,81 pro se~ ne za ra de. Pro se~ na kor pa u sep tem bru bi la je ve }a od av gu stov ske 2,43 po sto, ili 1.460 di na ra, a u od no su na isti me sec la ne, bi la je ve }a 10,43 po sto. Mi ni mal na kor pa ve }a je 2,79 po sto, ili 890 di na ra ne go u av gu stu, a u od no su na sep tem bar 2011. go di ne, ve }a je 10,61 pro ce na ta. Pro se~ na ne to za ra da u sep tem bru bi la je re al no 6,5 od sto ma wa ne go u av gu stu, a u od no su na isti me sec pro {le go di ne 5,8 od sto.

to li ka raz li ka iz me |u pro ce we ne in fla ci je i mi ni mal ne sto pe od dva od sto eko nom skog ra sta, ko ja se pred vi |a pred lo gom bu xe ta”, uka zao je SSSS. Pri vat ni sek tor }e, ka ko pro ce wu je sin di kat, zbog lo {e eko nom ske po li ti ke i da qe bi ti iz lo `en ve li kom pri ti sku i usle di }e ot pu {ta wa rad ni ka. „Do no {e wem iz me na za ko na o ak ci za ma i o po re zu na do bit prav nih li ca, kao i dru gih za ko na ko ji ~e ka ju na usva ja we, do }i }e do da qeg ra sta ce na, pre sve ga tro {ko va do ma }in sta va i ce na osnov nih `i -

vot nih na mir ni ca, kao i ukup nih tro {ko va po slo va wa pred u ze }a”, upo zo rio je SSSS. Pro ce ne tog sin di ka ta su da su pri ho di re pu bli~ kog bu xe ta za 2013. go di nu pre ce we ni, a ras ho di pot ce we ni. „Stra hu je mo da }e pred lo `e ni bu xet po ve }a ti ne za po sle nost i dra sti~ no uve }a ti za du `i va we Sr bi je”, is ti ~e se u sa op {te wu Sa mo stal nog sin di ka ta, i do da je da ni je dan od pred lo ga za ko na bit nih za za po sle ne, pen zi o ne re i osta le gra |a ne, ni je raz ma tran na So ci jal no-eko nom skom sa ve tu. D. Ml.

RE GI O NAL NO [I RE WE NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

NIS kupio 28 benzinskih pumpi u Bosni Na kon pot pi si va wa ugo vo ra o ku po vi ni 100 od sto vla sni {tva kom pa ni je OMV BH d. o. o., Naft na in du stri ja Sr bi je }e pre u ze ti mre ù od 28 ben zin skih sta ni ca ko je su u vla sni {tvu za vi snog dru {tva OMV u Bo sni i Her ce go vi ni, is ti ~e se u sa op {te wu iz NIS-a. O~e ku je se da ugo vor iz me |u NIS-a i OMV BH d. o. o. stu pi na sna gu na kon odo bre wa nad le `ne in sti tu ci je za za {ti tu kon ku ren ci je. U okvi ru obo stra nog do go vo ra, kom pa ni je ne }e obe lo da wi va ti ce nu tran sak ci je. Ina ~e, ka è se u sa op {te wu, mre à OMV jed na je od naj ja ~ih na tr ì {tu BiH, a ku po -

vi na tih ben zin skih pum pi pred sta vqa ko rak u re a li za ci ji stra te gi je re gi o nal nog raz vo ja NIS-a do 2012. go di ne, u okvi ru ko je je me |u pri o ri te ti ma {i re we ma lo pro daj ne mre `e u ze mqa ma bal kan skog re gi o na. U toj kom pa ni ji uka zu ju da NIS ima sve neo p hod ne re sur se za re a li za ci ju svo jih star te {kih ci qe va, bu du }i da je 1. no vem bra za vr {en pro gram re kon struk ci je i mo der ni za ci je Ra fi ne ri je naf te u Pan ~e vu i da je po ~eo da ra di no vi kom pleks za hi dro kre king i hi dro o bra du. Za hva qu ju }i tom pre ra |i va~ kom kom plek su, bi }e omo gu }en rast iz -

vo za mo tor nih go ri va evro-5 kva li te ta u bal kan skom re gi o nu. Po re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra NIS-a Ki ri la Krav ~en ka, ku po vi na OMV-ovih ben zin skih sta ni ca u Bo sni i Her ce go vi ni sa mo je je dan od ko ra ka u prav cu re a li za ci je stra te gi je du go ro~ nog raz vo ja ma lo pro daj ne mre è NIS-a u re gi o nu. On je is ta kao da }e NIS mo }i da pla si ra vi so ko kva li tet no go ri vo evro kva li te ta iz svo je ra fi ne ri je, kao i da }e taj ko rak obez be di ti NIS-u da pr vi put za u zme me sto me |u tri naj ja ~e ma lo pro daj ne mre è na tr ì {tu van Sr bi je.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

110,3850 88,5489

112,6378 90,3560

115,2285 92,4342

110,0471 88,2778

Kanada

dolar

85,4638

87,2080

89,2138

85,2022

Danska

kruna

14,7950

15,0969

15,4441

14,7497

Norve{ka

kruna

14,9462

15,2512

15,6020

14,9004

[vedska

kruna

12,7498

13,0100

13,3092

12,7108

[vajcarska

franak

91,6211

93,4909

95,6412

91,3406

V. Britanija

funta

136,2273

139,0075

142,2047

135,8103

SAD

dolar

84,9181

86,6511

88,6441

84,6581

Cena

Promet

BELEX 15 (474,33 1,04)

Soja protein, Be~ej

6,24

494

349.895

Kopaonik, Beograd

6,06

1.400

46.200

AIK banka, Ni{

-0,19

1.545

29.495.270

Komercijalna banka, Beograd

3,82

1.059

274.190

NIS, Novi Sad

1,44

703

16.231.423

Metalac, Gorwi Milanovac

1,82

1.680

8.904.000

Imlek, Beograd

1,44 Promena

703 Cena

16.231.423 Promet

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Sremput, Ruma

-11,49

770

100.100

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,57

675

630.250

Bambi Banat, Beograd

-2,22

22.000

2.046.000

Veterinarski zavod, Subotica Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 12. 2012. godine

Promena %

-0,37

533

13.325

-0,35 Promena

563 Cena

38.154 Promet

1,44

703

16.231.423

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,13

3.200

1.788.800

Komercijalna banka, Beograd

3,82

1.059

274.190

Energoprojekt holding, Beograd

-0,35

563

38.154

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,23

432

1.147.849

Soja protein, Be~ej

6,24

494

349.895

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.397

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

1,82

1.680

8.904.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.200

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

2,30

4.501

22.505

0,00

5.300

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,57

675

630.250

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

6,24

494

349.895

Veterinarski zavod, Subotica

-0,37

533

13.325

Tigar, Pirot

0,00

185

0,00

Sremput, Ruma Veterinarski zavod, Subotica

-11,49

770

100.100

-0,37

533

13.325

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik OGLA [E NA PRO DA JA ZRE WA NIN SKOG „BA NAT SE ME NA”

Kon tro verz ni bi zni sme ni o~e ru pa li fir mu Ste ~aj ni uprav nik “Ba nat se me na” Dra gan Bo `i} ogla sio je jav nu pro da ju tog zre wa nin skog pred u ze }a u ste ~a ju za 20. de cem bar, a rok za ot kup do ku men ta ci je je 13. de cem bar. Fir ma se pro da je kao prav no li ce, s iz dvo je nom ce li nom, si lo som u Bo to {u, a pro ce we na vred nost je ne {to ma we od 550 mi li o na di na ra. Naj vred ni ja imo vi na “Ba nat se me na” su si lo si, skla di {ta, va {a ri {te i plac u Var dar skoj uli ci.

ko ji su go to vo li stom pri pa da li kon tro verz nom mi qeu. Od Ro ka Sta na ja, pre ko Zo ra na ]o pi }a, ko me se u Sr bi ji su di zbog sum we da je u~e stvo vao u pra wu nov ca nar ko bo sa Dar ka [a ri }a za ra |e nog pro da jom nar ko ti ka, do \or |a Bo ì }a, po zna tog po to me {to mu je re {e wem Vi {eg su da u Be o gra du pri vre me no za bra we no da ras po la è imo vi nom, iz me |u osta log i ak ci ja ma zre wa nin skog “@i to pro duk ta”, zbog sum we da je kao je dan od biv {ih ~el ni ka PIK-a “Ze mun” imo vi nu ste kao kri mi na lom. ê ste pro me ne vla sni~ ke struk tu re, pre pro da ja i ra zna me {e ta re wa ne do bro na mer nih ga zda, ko ji su za po sta vi li osnov nu de lat nost, do {le su gla ve ovoj fir mi. O op stan ku “Ba nat se me na”, jo{ jed nog pri me ra lo {e pri va ti za ci je u Sr bi ji, bi lo je re ~i i pre ne ko li ko me se ci na sa stan ku ko jem su pri su stvo va li grad ski i po -

Ago ni ja ove ne kad uspe {ne se lek ci o nar ske ku }e po ~e la je pre de set go di na pro da jom dr `av nog de la vla sni {tva Ste ~aj ni po stu pak u zre wa nin skoj se me nar skoj kom pa ni ji otvo ren je no vem bra pro {le go di ne, na pred log Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, jer je kon sta to va no da je ra ~un “Ba nat se me na” u tre nut ku otva ra wa ste ~a ja bio blo ki ran na vi {e od 203 mi li o na di na ra. Po sle ta kvog raz vo ja do ga |a ja, svih ~e tr de se tak za po sle nih, po si li za ko na, do bi lo je ot ka ze. Ago ni ja ove ne kad uspe {ne se lek ci o nar ske ku }e po ~e la je pre de set go di na pro da jom dr `av nog de la vla sni {tva. Nad “Ba nat se me nom” iz re |a li su se vla sni ci

kra jin ski ~el ni ci, za stup ni ci sin di ka ta u tom pred u ze }u, pred stav ni ci In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da i ov da {wi po qo pri vred ni ci. Za kqu ~e no je tom pri li kom da je Zre wa nin, uosta lom i ceo sred wi Ba nat, ozbi qan po qo pri vred ni kraj i da zbog to ga “Ba nat se me” ne za slu `u je da ode u pro {lost. A ho }e li imo vi na “Ba nat se me na” 20. de cem bra do bi ti vla sni ka zna }e se ve} 14. de cem bra – uko li ko ne ko ot ku pi do ku men ta ci ju to bi bio znak da raz mi {qa i o ku po vi ni pred u ze }a. @. Ba la ban

subota1.decembar2012.

EKO NO MI STI SA GLA SNI: SA MO SMA WE WE JAV NE PO TRO [WE MO @E PO MO ]I SR BI JI

Do go di ne }e mo pri vre du sa mo iz vla ~i ti iz ru pe Sr bi ja prak ti~ no ne ma dru gog iz la za osim da sma wu je jav nu po tro {wu i u|e u su {tin ske fi skal ne re for me, oce na je vo de }ih do ma }ih eko no mi sta ko ji su se ju ~e u No vom Sa du oku pi li na kon fe ren ci ji „Me re za iz la zak iz kri ze – iza zo vi, pri o ri te ti i ri zi ci u Sr bi ji i Voj vo di ni”. – Dr à va je do ove sa da {we, dru ge re ce si je, mo gla i tre ba lo da tro {i vi {e da bi pod sta kla pri vred ni rast ali je sa da, zbog vi si ne jav nog du ga, pre |e na gra ni ca i efek ti dr àv ne po tro {we po sta ju ne ga tiv ni, ~ak i ka da je u pi ta wu in fra struk tur na po tro {wa – uka zao je pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci dr Ko sta Jo si fi dis. On je, go vo re }i, o na me ri Vla de da sma wi bu xet ski de fi cit s bli zu se dam od sto bru to do ma }eg pro iz vo da u ovoj go di ni na 3,6 od sto u na red noj, oce nio da ni je re al no da mi nus u jav noj ka si bu de pre po lo vqen u jed noj go di ni, ali da sva ka ko tre ba po zdra vi ti na po re Vla de da ga sma wi. Jo si fi dis je na veo da su, ma kro e ko nom ski po sma tra no, pla te u jav nom sek to ru u Sr bi ji pre vi so ke i ne za ra |e ne. – Ali su s dru ge stra ne pla te u Sr bi ji iz u zet no ni ske. Sred wa kla sa po su sta je, a ka da ne ma po tro {we sred we kla se, to je lo {e za eko no mi ju – ka zao je on, i do dao da pre po ru ke u po gle du eko nom ske po li ti ke ko je mo è da da je su mno go pu ta do sa da po no vqe ne: sma we we bu xet skog i spoq no tr go vin skog de fi ci ta, sma we we sub ven ci ja gu bi ta {kim pred u ze }i ma i wi ho vo even tu al no pre ba ci va we ka po qo pri vre di, sma wi va we in fla ci je... – Ali, sve to je u

Re form ski fond ume sto Raz voj ne ban ke Eko no mi sta dr Mi ro slav Pro ko pi je vi} oce nio je da bi Vla di Voj vo di ne bi lo mno go bo qe da ume sto Raz voj ne ban ke osnu je re form ski fond ko ji bi po mo gao op {ti na ma i gra do vi ma u Po kra ji ni da se su {tin ski re for mi {u. – Lo kal ne sa mo u pra ve bi tre ba lo da uve du elek tron sku upra vu, je din stve ni {al ter za po slo ve s lo kal nom sa mo u pra vom, ra ci o na li za ci ju bro ja za po sle nih, zo ni ra we, stva ra we ur ba ni sti~ kih pla no va i ka ta star skih par ce la. Ta kvom re for mom bi se do bi lo ne ko li ko no vih In |i ja u Voj vo di ni – uka zao je Pro ko pi je vi}, iz ra `va ju }i ~u |e we {to iz Voj vo di ne pret hod nih go di na ni je bi lo vi {e re form skih ini ci ja ti va i pi ta ju }i se da li to zna ~i da je po li ti~ ka eli ta u Po kra ji ni za do voq na sa da {wim sta wem. ovom tre nut ku ma we-vi {e uto pij ski. Vla di mir Gli go rov s Be~ kog in sti tu ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je uka zao je na ~i we ni cu da je iz me |u 2004. i 2008. go di ne, ka da smo ima li pri li~ no vi so ke go di {we sto pe pri vred nog ra sta od oko pet po sto, u~e {}e jav ne po tro {we u BDPu Sr bi je po ve }a no sa 43 na 48 od sto, a da je sa da taj pro ce nat ~ak ve }i od 52 od sto. – To je stra ho vit pri ti sak na pri vre du – oce nio je Gli go rov,

na vo de }i da je je dan od kqu~ nih pro ble ma do ma }e eko nom ske po li ti ke to {to od 2000. na o va mo ni je ima la „si dro”, od no sno kqu~ ni ciq. To mo `e bi ti in fla ci ja, de vi zni kurs ili ni vo ra sta za ra da ali, do dao je, ni {ta od to ga kod nas ni je bi lo slu ~aj. – Mo ra li bi smo da u|e mo u fi skal nu re for mu, ali se fi skal na stra te gi ja Mi ni star stva fi nan si ja to ga uop {te ne do ti ~e ve} pla ni ra da odr `i jav ne pri ho de du go ro~ no na ovom ni vou – uka zao je Gli go rov.

On je do dao da bi dr à va mo ra la da sni zi in fla ci ju jer je neo dr ì vo da je kod nas sto pa op {teg ra sta ce na oko de set po sto iz go di ne u go di nu, a kod na {ih glav nih spoq no tr go vin skih part ne ra u EU dva do tri pro cen ta. Ta ko |e, do dao je, dr à va bi mo ra la da spro ve de od re |e ne me re za rast za po {qa va wa jer sto pa za po sle no sti ne }e pre sta ti da pa da sve do 2014. go di ne. Dr Mi la din Ko va ~e vi}, ~lan re dak ci je ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„ i za me nik di rek to ra Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, uka zao je na to da bi kqu~ ne me re za iz la zak iz kri ze mo ra le da bu du po re sko ras te re }e we ra da i ak tiv nog ka pi ta la, de cen tra li za ci ja kroz rent ne pri ho de lo kal nih sa mo u pra va, eman ci pa ci ja pen zij skog fon da od bu xe ta te kor po ra ti vi za ci ja jav nog sek to ra. – Bo jim se i da aran `man „iz pre do stro `no sti„ s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom ne }e bi ti do vo qan i da bi smo mo ra li da u|e mo u stend-baj arn `man s MMF-om – na gla sio je Ko va ~e vi}. On je kao po zi tiv nu vest na veo stag na ci ju in du strij ske pro iz vod we na kon dve go di ne pa da i uka zao na to da }e BDP Sr bi je u ovoj go di ni naj ve ro vat ni je bi ti u pa du 2,5 pro cen ta. – Sto ga }e i pred vi |e ni rast BDP-a od dva od sto u na red noj go di ni bi ti tek iz vla ~e we iz ru pe – ka zao je Ko va ~e vi}. Ju ~e ra {wi skup u No vom Sa du or ga ni zo va la je Agen ci ja za rav no mer ni re gi o nal ni raz voj Voj vo di ne, pod po kro vi teq stvom Vla de Voj vo di ne i Austrij ske agen ci je za raz voj. V. ^vor kov

poqoprivreda

subota1.decembar2012.

PAORSKA ROBA NA BERZI

GOTOVO 70 ODSTO @UTOG ZRNA UPROPASTIO AFLATOKSIN?

P{e ni ca 29 di na ra, so ja 67 Podatak da se ve} drugu nedequ zaredom na novosadskoj berzi realizuju prometi koji su na uobi~ajenom nivou, dokaz je da su se posle jednomese~ne trì{ne uspavanke, u trgovawe ponovo aktivnije ukqu~ili i ponuda i tra`wa. Od 26. do 30. novembra preko Produktne berze je prodato ukupno 2.930 tona robe, {to je u odnosu na prethodni nedeqni period rast od 58,21 posto. Vrednost prometovane robe iznosila je 85.458.600 dinara, ili 30,84 posto vi{e nego prethodne nedeqe. Kukuruz ne}e imati apsolutnu lidersku poziciju na trì{tu u narednoj ekonomskoj godini kao {to je to bilo prethodnih godina. Razlog je op{tepoznat. Me|utim, to ne mora nu`no da zna~i da trgovawa tom robom ne}e biti. Naprotiv, ona }e biti prisutna na na{em trì{tu, samo {to su se akteri u trgovawu promenili. Naime, s obzirom na mali izvozni portencijal, kupce pre svega treba traìti na doma}em trì{tu, a ne na strani izvozne tra`we. Mo`da zvu~i paradoksalano, ali

u periodu kada je ukupni proizvodni potencijal te robe izuzetno mali, upravo zbog izostanka zna~ajnije izvozne tra`we pojavio se trenutni vi{ak kukuruza u ponudi i to mu je oborilo cenu u protekloj nedeqi ~itava 2,27 odsto. Cena se, ina~e, kretala u rasponu od 25 din/kg, bez PDV-a, s po~etka nedeqe do 24 din/kg na samom wenom kraju. Prose~na cena trgovawa protekle nedeqe je iznosila 26,07 din//kg (24,14 bez PDV-a). Cena p{enice je stabilna. U protekloj nedeqi prete`na cena te robe je iznosila 27 din/kg, bez PDV-a, a realizovana je prose~na nedeqna cena na nivou od 29,05 din/kg (26,90 bez PDV-a). To je zanemarqiv cenovni rast u odnosu na prethodnu nedequ od 0,74 posto. Cena soje se posle du`eg perioda varirawa, stabilizovala na nivou od 66,96 din/kg (62 bez PDVa). Sojina sa~ma se prodavala po 74,40 din/kg (62 bez PDV-a), pa imamo specifi~nu situaciju da su cene soje i sojine sa~me u nedeqi za nama bile identi~ne.

DECEMBAR, MESEC KAD RATARI U^E

Za o ra na „Zim ska bra zda zna wa” Udru`ewe poqoprivrednika „Klub 100P plus„ organizuje trinaestu, paorima dobro znanu i korisnu, „Zimsku brazdu znawa”. To tradicionalno regionalno savetovawe po~iwe sutra, a vojvo|anski poqoprivrednici }e sve do 18. decembra mo}i da prisustvuju predavawima, ~uju re~ struke i nauke i razmene iskustva i znawe. Tematika savetovawa su prakti~ne pouke iz biqne i sto~arske proizvodwe, ali, naravno, bi}e tu i svih agrarnih aktuelnosti. Paori }e imati priliku da vide i kakva je na tr`i{tu ponuda poqoprivrednih ma{ina, opreme, uqa, maziva, kao i repromaterijala – |ubriva, semena za prole}nu setvu, sadnog materijala, pesticida... Tako|e, banake i osiguravaju}e ku}e kaza}e im kakve zajmove

dnevnik

nude, {ta osiguravaju i pod kojim uslovima. Ovogodi{wa „Zimska brazda znawa” kre}e danas, iz @iti{ta gde su doma}ini Sve to zar Sto jan ~ul i Mir ~e Dra goi, a gosti dr Du {an Ve li sa vqev i Mi le Za rin. U ponedeqak, 3. decembra, poqoprivrednike }e u Novom Be~eju ugostiti bra}a Vre ba lov, a bi}e tu i Vo ji slav Ma le {ev i Ni ko la [kr bi}. U petak, 7. decembra, paori }e se okupiti u [idu kod doma}ina Mi tra Mi tro vi }a, a do~eka}e ih @ar ko Ko bi la rov i Dra {ko Da ni lo vi}. Predavawa }e potom biti organizovana i u Somboru, Subotici, Kawi`i, Vr{cu i Ba~kom Petrovcu. „Klub 100P plus” rado }e na svim savetovawima ugostiti i one koji nisu ~lanovi tog udru`ewa, a predavawa po~iwu u 8.30 ~asova. S. G.

Su {a za tro va la ku ku ruz, pa ni ka ne po treb na Da nam je kukuruz zatrovan {u{kalo se kada smo ga skidali s wiva, a sada je to javno izreklo i preduze}e za kontrolu kvaliteta „SGS Srbija”. Naime, direktor tog preduze}a Ma rin ko Ukro pi na izjavio je da je najve}i deo ovogodi{weg roda kukuruza u Srbiji, vi{e od 70 odsto, kontaminiran i u sebi sadrì otrovne materije. On je kazao da je u wihovim laboratorijama utvr|eno prisustvo aflatoksinima u kukuruzu, najkancerogenijeg poznatog jediwewa koje se moè na}i u hrani za qude i ìvotiwe. Ministarstvo poqoprivrede, od kojeg se o~ekivalo da kaè da li je zaista zdrava ostala tek tre}ina kukuruza sa srpskih wiva i {ta je po tom pitawu preduzelo, nije se oglasilo tim povodom. Wegovi predstavnici ju~e su „Dnevniku” rekli da pripremaju saop{tewe ali ga nisu sastavili do zakqu~ewa ovog broja, odnosno do ve~erwih ~asova. Po Ukropininim re~ima, kontaminaciju kukuruza izazvala je su{a, a na osnovu ispitanih uzoraka moè se zakqu~iti da je svega 32 odsto ovogodi{weg roda bezbedno za qudsku upotrebu. On je rekao da su rezultati ispitivawa, koje je ina~e sprovedeno na 375 uzoraka, proveravani i u drugim laboratorijama u wihovoj mreì. – Podatak ima statisti~ku teìnu i reprezent je stawa celokupnog roda kukuruza po pitawu kontaminacije aflatoksinima i ukazuje na to da odgovornim upravqawem moèmo za{tititi najo setqivije kategorije. Svakako, prioritetan je monitoring svih uskladi{tenih koli~ina – naveo je Ukropina, dodaju}i da se deo

kontaminiranog kukuruza koji ispuwava uslove kvaliteta za sto~nu hranu moè upotrebiti u sme{ama za sto~nu hranu, a preostali deo moè se usmeriti na proizvodwu bioetanola ili skroba. Da ima razloga za brigu, ali ne i za paniku, za „Dnevnik” je ju~e izjavio direktor udruèwa „@ita Srbije” Vu ko sav Sa ko vi}. Uz obja{wewe da su neki od aflatoksina kancerogeni, u slu~aju da se duè upotrebqavaju u ishrani ìvotiwa i qudi, on isti~e da je stvar je u dobroj kontroli. Kako kaè, pojava aflatoksina je ovog puta regionalna – bilo ga je u Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj, pa evo i kod nas. – To }e svakako izazvati probleme, s jedne strane u izvozu, jer }e on biti mawi od o~ekivanog s obzirom na to da je kontrola na aflatoksine uobi~ajena u spoqnotrgovinskoj razmeni. Ozbiqniji je, me|utim, problem {to se taj kukuruz tro{i kod nas. Sada je najva`nije da zaraèni kukuruz ne bude kori{}en za sto~nu hranu i

Da je neko progovorio ranije... – Ova zaraza se pojavila jo{ na wivama, to se naknadno utvrdilo, ali da je neko od instituta ili poqoprivrednih stanica poslao signal, na vreme se moglo reagovati. Bilo je mogu}e razdvojiti zdravo od zraènog za vreme berbe i u toku skladi{tewa i tada bi {teta bila mawa – kaè Vukosav Sakovi}. Pomenimo, kod kukuruza }emo imati rod oko 3,5 miliona tona, {to je oko 45 odsto mawe nego lane. Vo ji slav Stan ko vi} iz Privredne komore Srbije za „Dnevnik” kaè da su prenete zalihe zna~ajne pa }emo u ovoj godini imati vi{e od dva miliona tona te robe u izvozu. – Ukoliko ti toksini nisu opasni po zdravqe, i stanovni{tva i ìvotowa, i ukoliko se ne prenose na organizam, ne akumuliraju se u mesu i proizvodima, ovogodi{wi rod }e pokriti i potrebe doma}eg trì{ta i, s prenetim zalihama, izvoz – poru~uje on.

da se time spre~i negativan uticaj aflatoksina na potro{a~e. Osim sto~ne hrane, treba kontrolisati i namirnice koje se dobijaju od mesa i mleka – upozorava Sakovi}, navode}i da su se, recimo, ovog prole}a pojavili aflatoksini u mleku u Sloveniji, pro{le godine

obavila, a ne po stepenu zaraènosti i prera~unava wa na ukupnu koli ~inu kukuruza. Definitivno }e se pojaviti deo kuku ruza koji }e morati da se uni{ti, tamo gde zaraènost bude takva gde se ni me{awem sa zdravom robom ne moè oboriti ispod dozvoqene koli~ine, ali veliki deo }e biti iskori{}en jer me{awem s ku kuruzom koji nije zaraèn, sa p{eni com, sa sa~mom, taj }e se procenat u sto~noj hrani spustiti na granice dozvoqenog, a takva se hrana koristi – ukazuje na{ sagovornik. On napomiwe i da je kukuruz u silosima ve} iskontrolisan. Znalo se i ranije, veli, da postoji mogu}nost kontaminacije pa su svi proveravali ~ime i kakvim kukuruzom raspolaù. Me|utim, pro-

Otkrili nas Italijani Prva upozorewa na sadràj aflatoksina u na{em kukuruzu stigla su preko portala Evropske unije RASFF (Ra pid Alert System for Food and Feed), koji je 10. oktobra objavio informaciju o odbijawu po{iqke srpskog kukuruza u Italiji, navode u firmi SGS. Dodaju da je du`nost te kompanije, kao socijalno odgovorne, da prikupqene podatke prezentuje javnosti s ciqem da se preduzmu odgovaraju}i koraci i za{titi zdravqe qudi, te da ubudu}e na vreme reagujemo. Aflatoksini su toksi~ni produkti plesni Asper gil lus fla vus, koji mogu biti prisutni u sto~noj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodwu qudske hrane, kao i u ìtaricama, ku kuruzu, krumpiru, vo}u, ora{astom vo}u i hrani ìvotiwskog porekla, posebno mleku, ako su ìvotiwe hrawene kontaminiranom sto~nom hranom. u mlevenoj paprici u Ma|arskoj, a redovno se pojavquju u Kini, In diji.. Zaraènost se, obja{wava na{ sagovornik, meri u mikrogramima po kilogramu i postoji tolerancija, to jest zna se koliko je dozvoqeno tih jedinica u sto~noj hrani. To nije isto za sve vrste stoke, pa su, na primer, najotpornije koze i ovce, a najopasniji je ovaj toksin kod krava muzara jer se lako prenosi na mleko. Ali, ako je wegovo prisustvo ispod granice – to nije opasnost, nagla{ava Sakovi}. – Vaqa imati na umu da podatatak o tih 75 odsto kontaminirano sti daje jedna kontrolna ku}a koja to gleda po broju uzoraka koje je

blem je `uto zrno koje je u ko{evima jer ono ne}e biti kontrolisano dok ne stigne u neki od silosa. – Kukuruz koji se tro{i na seoskom doma}instvu i farmama nije pod striktnom kontrolom. Poqoprivrednici bi trebalo da budu svesni posledica jer, ukoliko ne budu vodili ra~una, mogu negativno uticati na svoje zdravqe i zdravqe onih koji koriste wihove proizvode. Ina~e, ve} postoji na~in za smawewe prenosa toksina preko sto~ne hrane na meso i mleko nekim blokatorima, i to ozbiqni proizvo|a~i znaju. Oni dodaju te blokatore u koncentrate – ka`e Sakovi}. S. Glu{~evi}

SVE DR@AVNE WIVE MORAJU BITI PREDMET ZAKUPA

Mi ni star stva po qo pri vre de i od bra ne u klin ~u zbog Ka ra |or |e va? U ime op{tine Ba~ka Palanka ovda{we Javno pravobranila{tvo krajem oktobra ove godine uputilo je inicijativu Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu po qoprivrede, vodoprivrede i {u marstva (Upravi za poqoprivredno zemqi{te), vezanu za „(ne)sporne“ dràvne oranice koje decenijama koristi Vojska, odnosno nekada{wa VU „Kara|or|evo“ koja je sada pogon Vojne ustanove „Morovi}“. Poqoprivrednici iz okolnih sela, ali i lokalna samouprava, smatraju da nekoliko hiqada hek tara dràvnih oranica moraju biti predmet zakupa, odnosno lici tacije, posebno {to je Vojska dava la dràvne wive u podzakup kroz vid poslovno-tehni~ke saradwe, {to zakonom, kaù u Ba~koj Palanci, nije dozvoqeno. Zbog toga lokalna samouprava, isti~e pred sednik ba~kopalana~ke op{tine Bo jan Rad man, godinama gubi na desetine, odnosno stotine miliona dinara. I dok Palan~ani nailaze na razumevawe Ministarstva po qoprivrede, tvrde da to nije slu~aj s Ministarstvom odbrane koje, ve-

rovatno ne èli da se odrekne hiqada hektara dràvnih oranica koje Vojska koristi vi{e od pola veka pa se sti~e utisak da su na izvestan na~in dva ministarstva u svojevrsnom „klin~u“. „Op{tinsko javno pravobrani la{tvo, na osnovu dokumentacije kojom raspolaè Op{tinska upra va, do{lo je do zna~ajnih podataka“ rekla je u svojoj inicijativi OJP Ol ga Pa li {a {ki. „Re{ewem ba~kopalana~kog sreza, ~iji je pravni sledbenik op{tina Ba~ka Palanka, od 12. maja 1954. godine, ergeli ’Kara|or|evo’ dodeqeno je 2.743

hektara poqoprivrednog zemqi{ta koje je ona unela u Lova~ko {umsko poqoprivredno dobro ’Kara|or|evo’ iz Kara|or|eva, a kasnije, tokom 1970. godine, prenela u Vojnu ustanovu ’Kara|or|evo’. Osim tog zemqi{ta, re{ewem Na rodnog odbora Sreza Ba~ka Palanka dodeqeno je 1953. godine i Seqa~koj radnoj zadruzi ’Budu}nost’ iz Obrovca 570 hektara zemqi{ta iz poqoprivrednog fonda op{tenarodne imovine pa je i to zemqi{te uneto u VU ’Kara|or|evo’. Ne sumwivo je da je od op{tine Ba~ka Palanka VU ’Kara|or|evo’ dode -

Wive dràvne Direktor Uprave Ministarstva poqoprivrede za poqoprivredno zemqi{te Zo ran Kne è vi} u svom odgovoru na palana~ ku inicijativu, izme|u ostalog, kaè da poqoprivrednim zemqi{tem u dràvnoj svojini raspolaè i upravqa dràva pre ko Ministarstva. Po{to su dràvne oranice koje koristi Voj ska u Kara|or|evu poqoprivredno zemqi{te u dràvnoj svoji ni, treba da budu obuhva}ene godi{wim programom za{tite, ure|ewa i kori{}ewa, odnosno treba da budu predmet davawa u zakup – kaè, potpisuje i overava pe~atom Ministarstva poqoprivrede, direktor Uprave za poqoprivredno zamqi{te.

qeno na kori{}ewe ukupno preko 3.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta“. Nadle`ni u lokalnoj samoupravi isti~u da je danom stupawa na snagu Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, ~lanom 94 odre|eno da se poqoprivredno zemqi{te u dràvnoj svojini prenosi na upravqawe Ministarstvu poqoprivrede do dono{ewa odluke o davawu u zakup tog zemqi{ta. Istim Zakonom (~l. 62, stav 2) re~eno je da se poqoprivredno zemqi{te u dràvnoj svojini, koje je dato u zakup, ne moè davati u podzakup!

„Suprotno tim zakonskim odredbama, Ministarstvo odbrane, odnosno VU ’Morovi}’, raspisuje javni poziv za dostavqawe ponuda za ugovarawe zajedni~ke proizvodwe u ratarstvu u sezoni 2012–2013. godine na orani~nim povr{inama pogona ’Kara|or|evo’, i to po partijama“ – isti~e Olga Pali{a{ki. „Oglas je objavqen 4. oktobra ove godine, a ba~kopalana~ka op{tina je istog dana ulo`ila prigovor i javni poziv je poni{ten. Takvim raspolagawem dr`avnim poqoprivrednim zemqi{tem VU ’Morovi}’ – a re~ je o nekoliko posledwih godina – ta ustanova ostvarila je protivpravnu korist rade}i suprotno ~lanu 71 Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, {to je znatno o{tetilo buxet Republike Srbije, AP Vojvodine i op{tine Ba~ka Palanka“. Prvobranila{tvo nagla{ava da je

zbog takvog na~ina kori{}ewa dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta lokalna samouprava do{la u situaciju da ne ubira nijedan od prihoda na koje ima pravo po pozitivnim propisima. Istovremeno, op{tina trpi {tetu prouzrokovanu kori{}ewem saobra}ajnica, kanalske mreè i druge infrastrukture za ~ije sanirawe trebaju zna~ajne pare koja op{tinski buxet ne moè da obezbedi. U neravnopravnom poloàju su posebno registrovana poqoprivredna doma}instva. „Lokalna samouprava èli da dopuni Godi{wi program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta za 2012. godinu, a za to saglasnost daje nadle`no Ministarstvo poqoprivrede, i to za zemqi{te koje koristi Ministarstvo odbrane na podru~ju ba~kopalana~ke op{tine“, isti~e u svojoj inicijativi Olga Pali{a{ki. Pomenute oranice su gotovo dva meseca u blokadi jer poqoprivrednici iz Obrovca, Mladenova, Tovari{eva... ne dozvoqavaju vojnoj mehanizaciji da ore i seje, a deo su uzorali sami. M. Suyum

V remeploV

Pe sni ka od neo rat Al fred Ro zen cvajg, ro |en 1896. u Vu ko va ru, u jav no sti po znat kao Ne nad Mi trov, do bio je 1. de cem bra 1919. slu `bu u Od se ku Mi ni strar stva pro sve te za Ba nat, Ba~ ku i Ba ra wu. Od ro |e wa je bio fi zi~ ki te {ko hen di ke pi ran, gr bav, ali iz u zet no in ti li gen tan. Di plo mi rao je fi lo zo fi ju i kla si~ nu fi lo lo gi ju u Gra cu. Vr lo ra no, u omla din skom li stu „Po bra tim” ob ja vio je pr vu pe smu i ubr zo stao u red naj po zna ti jih mla dih li te ra ta, ko ji je ve} 1927. do bio me sto u an to lo gi ji pe sni {tva u Ju go sla vi ji. Ma |ar ski oku pa tor ga je uhap sio, ve ru ju }i da }e ga la ko na ve sti da kao do u {nik oda je le vi ~a re iz kru ga do ma }e in te li gen ci je. Ali, slab te lom a jak du hom, Ne nad Mi trov se ju la 1941. ubio u No vom Sa du. N. C.

Novosadska subota1.decembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„TO PLI ZA GR QAJ” NO VO UDRU @E WE

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ve li ki rit va pi za ve li kom po mo }i

Cr no is pod cr te

i nan sij ske si tu a ci ja u ve }i ni grad skih pred u ze }a ni je F ru `i ~a sta, du go va ima, ne gde ma -

we, ne gde vi {e. Pri ~a je ovih da na ak tu el na u jav no sti, pri ~a lo se o “To pla ni”, a s kon kret nim broj ka ma iza {li su i u pred u ze }u “Put”. Sve u sve mu ova dru ga fir ma je, ka da je cr ta pod vu ~e na

po ~et kom ju la, bi la u du gu pre ko mi li jar du i dve sta mi li o na di na ra. Mo glo se ~u ti i da je fir ma po ~e la da po slu je sa gu bit kom jo{ 2008. No vo ru ko vod stvo je ka za lo da }e ra di ti na to me da se si tu a ci ja po pra vi. Osta je da vi di mo ka ko }e iz gle da ti skok iz nad pod vu ~e ne cr te. B. Markovi}

Su gra |an ka Hi daed Baj ra mi osno va la je Udru è we „To pli za gr qaj” ka ko bi po ma ga la sta nov ni ci ma rom skog na se qa Ve li ki rit, gde vla da op {ta ne ma {ti na i uslo vi ne do stoj ni qud skog ì vo ta. Ona se obra ti la na {oj re dak ci ji ka ko bi ape lo va la na sve gra |a ne i pred u ze }a da, uko li ko su u mo gu} no sti, po mog nu svo jim do na ci ja ma. Pre sve ga, za rad no vo o sno va nog Udru è wa neo p ho dan je ra ~u nar ra di lak {e ko mu ni ka ci je sa po ten ci jal nim do na to ri ma i part ne ri ma. Po we ni ma re ~i ma, u ovom na se qu po sto ji 170 ku }a, ko ja je ve }i na tro {na, bez stru je, vo de i gre ja wa, s kar ton skim ili pla sti~ nim kro vo vi ma. Udru è wu su se pri kqu ~i le ve} 74 è ne, ko ji ma uglav nom tre ba po mo} u ve zi osnov nih in for ma ci ja i uput sta va ko me se i gde obra ti ti za so ci jal na ili prav na pi ta wa.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

hronika

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Pre ma po da ci ma Voj vo |an skog rom skog cen tra za de mo kra ti ju, ta ko zva ni do wi Rit pred sta vqa naj ve }e rom sko na -

se qe u No vom Sa du, ko je, kao i ve }i na ne le gal nih rom skih na se qa u Sr bi ji, ne ma ka na li za ci ju, gre ja we, snab de va we vo -

dom i stru jom je ne re dov no, ne ma as fal ti ra nog pu ta, a sme }e se ret ko od no si, pa se u na se qi ma stva ra ju de po ni je. Pro ce na je da u ovom na se qu ì vi oko 2.500 Ro ma. Hi daed Baj ra mi se ve} obra ti la za po mo} ~la nu Grad skog ve }a za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu Be li Ku ri ni, Fud bal skom klu bu „Voj vo di na” i Ro ni la~ kom klu bu „Da nu biјus”, ko ji su obe }a li po mo}, ma kar u vi du pa ke ti }a. Ona ape lu je i na osnov ne i sred we {ko le, da uko li ko su u mo gu} no sti, po mog n u ì t e q i m a ovog de l a gra da. Broj te le fo na na ko ji se mo gu obra ti ti oni ko ji svo jim do pri no som è le po mo }i da sta nov ni ci Ve li kog ri ta ì v e u bo q im uslo v i m a je 062/712-655, a mejl adre s a to pli:za gr ljaj@g mail.com. I. D. Fo to: H. Baj ra mi

NOVOSADSKA HrONIKA

subota1.decembar2012.

DA NAS SE OBE LE @A VA SVET SKI DAN BOR BE PRO TIV SI DE

Zo na bez dis kri mi na ci je Jav na ak ci ja „Zo na bez dis kri mi na ci je”, ko jom se obe le à va Svet ski dan bor be pro tiv si de, odr à }e se da nas od 13 do 15 ~a so va na uglu Zmaj Jo vi ne i Uli ce mo de ne. Ciq ak ci je je da se jav nost in for mi {e o zna ~a ju pre ven ci je si de i pru à wu po dr {ke oso ba ma ko je ì ve sa HIV in fek ci jom. Ovu ak ci ju sed mu go di nu za re dom or ga ni zu je udru è we „Cr ve na li ni ja” u sa rad wi sa No vo sad skim hu ma ni tar nim cen trom, Eku men -

skom hu ma ni tar nom or ga ni za ci jom, Omla di nom Ja zas i Cr ve nim kr stom, a o~e ku je se pri su stvo i or ga ni za ci je „Emr po na”, „Pre vent” i Sa ve to va li {ta za mla de Dom zdra vqa. Sve ~a no otva ra we ak ci je upri li ~i }e po mo} nik gra do na ~el ni ka Va wa Vu ~e no vi}. Istim po vo dom u 21 ~as bi }e or ga ni zo va na `ur ka u no vo sad skom klu bu „Rut 66”, gde se o~e ku je `i vi na stup no vo sad skih ben do va. I. D.

„Po zi ti van kon cert” u Stu di ju M Po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv si de Udru `e we „Pre vent” or ga ni zu je „Po zi ti van kon cert”, ko ji }e se odr `a ti ve ~e ras u 20 ~a so va u Stu di ju M, Ig wa ta Pa vla sa 3. Na stu pi }e “Em pa ti soul pro xekt”, “In boks” i “[e sto ~u lo”. Kao pra te }i pro gram kon cer ta u 18 ~a so va u ho lu Stu di ja M bi }e pri re |e na Me |u na rod na iz lo `ba {tam pa nog ma te ri ja la na te mu si de, mod na re vi ja u~e ni ka sred we umet ni~ ke {ko le „Bog dan [u put”, iz vo |e we son go va iz mju zi kla „Ko ~o pe ri tis iz ve sne da me u pu ber te tu” u~e ni ka sred we mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”. I. D.

PR VI ^O VEK KCNS ANDREJ FAJ GEQ O KAN DI DA TU RI ZA EVROP SKU PRE STO NI CU KUL TU RE

Skup {ti na od bo ru pi {e oce nu Vr {i lac du `no sti di rek to ra Kul tur nog cen tra No vog Sa da An drej Faj geq iz ja vio je da je in for ma ci ja ko ju su po je di ni ~la no vi Or ga ni za ci o nog od bo ra za re a li za ci ju ini ci ja ti ve da se No vi Sad kan di du je za evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne da li na kon fe ren ci ji za no vi na re ka ko je taj od bor za vr {io svoj po sao, pri vat ni stav tih ~la no va, ja vio je Ra dio 021. Faj geq je re kao da ne po sto ji

od lu ka Od bo ra da se odr `i kon fe ren ci ja za no vi na re, ni ti da se jav no sti sa op {ti in for ma ci ja o za vr {et ku ra da, jer, ka ko je is ta kao, Od bor na pret hod noj sed ni ci ni je imao kvo rum. „Ne bih da vao vred no snu oce nu ra da Od bo ra, ali u sve tlu ~i we ni ca da se ra di o li~ nim sta vo vi ma po je di nih ~la no va Od bo ra tre ba gle da ti i iz ne te tvrd we o uspe {no sti ra da”, re kao je Faj geq.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.40), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (13.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” (20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20.15, 22.15), „razbija~ ralf” (11.10, 11.15, 15.10, 15.15,), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Oteta” (22.50), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 20.10, 22.20), „@elim te” (16.45, 19, 20, 22.15), „Pet legendi” (12.30, 14.45)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” festival „Zlatna tamburica” (20) Pozori{te mladih : mala sala „Vuk i jari}i” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sre dine 20. veka”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu pre kju ~e od 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: An |e li ja Iv kov- Xi gur ski iz No vog Sa da (de ~ak i de voj ~i ca), DE VOJ Î CE: Jo va na Po pov- @i ke li}, Di ja na Ve li mi ro vi}, Sve tla na Tri fu wa gi}, Je le na Tan ~i} i Mir ja na Vla di sa vqe vi} iz No vog Sa da, Mar ta Ze li} iz Be ~e ja, Ani ca Ig wa to vi} iz Go lup ca i Ve sna Ma rin iz No vog Mi lo {e va, DE Â KE: Iva na Mr |a, Ma ri ja na Mar ~e ta i Ta ma ra Vi ri je vi} iz No vog Sa da, Oqa @iv ko vi} iz Pe tro va ra di na, Dra ga na Jo va no vi} iz @a bqa, Na ta {a Ro me li} iz Te me ri na, Bla è ka Bi li} iz Ve ter ni ka, Mi li ca Ve li~ ko vi} sa ê ne ja i Dra ga na Ka la ji} iz Ba~ ke Pa lan ke. M. Bg.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: He le na Jo a ki ma Pla~ kov (1944, ur na) u 9.45 sa ti, Ste van Sto ja na Stan kov (1963) u 10.30, Ilo na La jo {a Pe tro vi} (1931, ur na) u 11.15, Ivan Sa ve Voj no vi} (1946) u 12, Mar git Ja ne za Do ro slo va~ ki (1930) u 12.45, Bran ko Du {a na Mom ~i lo vi} (1937) u 13.30, Qu bo Trip ka Sa mar xi} (1929, is pra }aj) u 14.15 i Mi lan Ra di sa va \o ko vi} (1931) u 15 sa ti. Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra wen MI lan Iva na Mu `ek (1950) u 11 ~a so va. Na Me snom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra we ni Sla vi ca Ga vre Mi ji} (1935) u 13 i Mi lo sa va Mi len ka Mi haq (1940) u 15 ~a so va.

DNEVNIK

„ZA SE DA LI” GRAD SKI OCI KO JI SU KOR MI LA RI LI OD 1982. OD 1986.

Raz voj ure zan u se }a we No vog Sa da ^la no vi Iz vr {nog ve }a Skup {ti ne Gra da od 1982. do 1986. oku pi li su se ju ~e u ho te lu “Voj vo di na” i ta ko obe le `i li 30 go di na od po ~et ka wi ho vog man da ta. Ovom pri li kom, ka ko su re kli, hte li su da pod se te jav nost da je to bi lo vre me di na mi~ nog raz vo ja gra da u svim obla sti ma, od pri vre de, ko mu na li ja do kul tu re, zdrav stva, {kol stva i spor ta. Ta ko |e, spo me nu li su i sa mo do pri nos uve den 1983. go di ne, ko jim su fi nan si ra ni pro gra mi u raz li ~i tim obla sti ma. ^lan ta d a { weg Iz v r {nog ve }a gra da za du `e nog za dru {tve n e de l at n o s ti Stan k o

Fo to: R. Ha yi}

[u {war ka `e da je grad bio po de qen na se dam op {ti na i

da su po sto ja li or ga ni grad ske za jed ni ce.

- Iako su nad le `no sti bi le po de qe ne, sve je funk ci o ni sa lo na osno vu pu ne sa gla sno sti i do go vo ra. Ta da je pla ni ra na iz grad wa i do grad wa 10 obje ka ta i svi su za vr {e ni u za da tom ro ku. Iz gra |e na su ~e ti ri vr ti }a, u No vom Sa du, Ka }u, Ki sa ~u i Ko vi qu, osnov na {ko la u Fu to gu, do gra |e ne su {ko le u Ka }u, Srem skim Kar lov ci ma i „Pe te fi [an dor” u No vom Sa du. Iz gra |e na su dva do ma zdra vqa, na No vom na se qu i u uli ci Zmaj Og we na Vu ka - ka `e [u {war. Sku pu je pri su stvo vao i Jo van De ja no vi}, gra do na ~el nik No vog Sa da od 1974. do 1982. go di ne. G. ^.

PO U KE BES PLAT NIH KUR SE VA DO MA ZDRA VQA

Di ja be tes ha ra gra dom Po zna to je da se ~o vek obra ti le ka ru on da ka da ba{ mo ra, a do ta da se iz be ga va sva ka zdrav stve na usta no va, pod iz go vo rom ne do stat ka vre me na i nov ca. U no vo sad skom Do mu zdra vqa po sto ji pet Sa ve to va li {ta, ~i je su uslu ge bes plat ne, a u ko ji ma gra |a ni mo gu do bi ti po treb ne in for ma ci je o zdra vom na ~i nu `i vo ta, kao i sa ve te ka ko da una pre de svo je zdra vqe. Sa ve to va li {te za mla de, ko ji ra di sa ado le scen ti ma od de set do 19 go di na, po ti pu in di vi du al nog raz go vo ra i grup nog ra da po sto ji u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, za tim Sa ve to va li {ta za hro ni~ ne bo le sni ke ko ji ra de u svim grad skim am bu lan ta ma, Sa ve to va li {te za zdra vqe po ro di ce ra di u okvi ru Slu `be pa tro na `e, po tom Sa ve to va li {te raz voj ne pe di ja tri je ko je je osno va no pri Slu `bi za zdrav stve nu za {ti tu de ce 2004. go di ne, a ciq na gru pa su de ca do de set go di na, pod ri zi kom i de ca ome te na u raz vo ju, te je ciq ovog sa ve to va li {ta in ten ziv no pra }e we te de ce.

telefoni

ovog sa ve to va li {ta. U okvi ru pre ven ci je ko ja mo `e da spre ~i raz voj i kom pli ka ci ju ra znih bo le sti, or ga ni zu ju se bes pla tan kurs za od vi ka va we od pu {e wa i bes plat na {ko la za trud ni ce. [ko la za trud ni ce po ~e la je sa ra dom 1974. go di ne, da nas ra di na dve lo ka ci je, u sta roj zgra di objek ta „Jo van Jo va no vi} Zmaj” i u objek tu u Ru me na~ koj uli ci. [ko la za

Od oko 25 polaznika kursa, 60 odsto uspe da ostavi cigarete, a odre|eni broj koji ne istraje do kraja, javi se nakon nekoliko meseci da ponovo poku{a go di ne u go di nu po ve }a va broj pa ci je na ta ko ji do la ze po uput stva o pra vil noj is hra ni, dnev nom pra }e wu gli ke mi je, kao i sa mo da va wu in su li na. Ka da je tek po ~e lo sa ra dom 2009. go di ne na ra di o ni ca ma se oda zi va lo {est do se dam pa ci je na ta, a sa da to bu du gru pe do 25 pa ci je na ta dnev no. Pro ce wu je se da me se~ no, u oba objek ta, iz me |u 150 i 160 pa ci je na ta is ko ri sti uslu ge

trud ni ce po ~i we u 28. ne de qi trud no }e, a obu ka tra je sve do po ro |a ja. Od ja nu a ra do no vem bra ove go di ne 19.960 trud ni ca je pro {lo bes pla tan kurs o trud no }i, po ro |a ju, ne zi no vo ro |en ~e ta, kao i o pro ble mi ma ko ji ih o~e ku ju u pr vim da ni ma po sle po ro |a ja, a ko ji su ve za ni za do je we, ob ra du pup ka, upa lu gru di i sli~ no. U okvi ru Pre ven tiv nog cen tra or ga ni zu je se bes pla tan

kurs za od vi ka va we od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na. Ko or din tor ka cen tra za pre ven ci ju Ve sna Im bro wev ka è da je broj gra |a na ko ji è li da osta vi ci ga re te u po ra stu, nar ~i to ot ka ko su ci ga re te po sku pe le, jer je eko nom ski fak tor vr lo zna ~a jan u ovoj od lu ci, a dru gi raz log zbog ko jeg se ja vqa ju gra |a ni za ovaj kurs su sve iz ra è ni je zdrav stve ne te go be. - Od 20 do 25 po la zni ka kur sa, oko 60 od sto uspe da osta vi ci ga re te, a od re |e ni broj ko ji ne is tra je do kra ja ja vi se na kon ne ko li ko me se ci da po no vo po ku {a. Vi {e do la ze è ne, jer su one otvo re ni je da pri zna ju da im tre ba po mo}, a po ne kad mo ti vi {u i osta tak po ro di ce, te nam do la ze i po ro di~ no - ka è Im bro wev. Na {a sa go vor ni ca do da je da naj mla |i po la znik ima 16 go di na, ko ga je do veo de da, jer je kurs na me wen za sta ri je od 18 go di na. Naj sta ri ji po la znik ima 80 go di na, a in te re sant no je da je po ~eo da pu {i u 76. go di ni ì vo ta. I. Dra gi}

NA PRI ROD NO-MA TE MA TI^ KOM FA KUL TE TU

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Sa ve to va li {te raz voj ne pe di ja tri je ra di sva kog rad nog da na od 7 do 20 ~a so va u objek tu u Zmaj Og we na Vu ka 19. Tu je i Sa ve to va li {te za di ja be tes ko je or ga ni zu je zdrav stve no vas pit ni rad sa pa ci jen ti ma, sva ke sre de u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, a utor kom u objek tu na Li ma nu. Ko or di na tor ka Sa ve to va li {ta Ve sna Sre mac ka `e da se iz

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Bes plat ne pri pre me za pri jem ni ispit Bes plat ne pri pre me za pri jem ne is pi te iz ma te ma ti ke po ~i wu da nas na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu (od 11 do 14 ~a so va). Pri pre me se odr `a va ju is kqu ~i vo su bo tom ka ko bi bi le do stup ne svim za in te re so va nima, vo de ih na stav ni ci sa ve li kim is ku -

^ITAOCI PI[U SMS

stvom pre da va ~a na fa kul te tu, ali i u sred woj {ko li. Za po ha |a we pri pre ma ni je po treb na ni ka kva pri ja va, do voq no je da sred wo {kol ci sa mo do |u na fa kul tet i sa so bom po ne su do bru ener gi ju i en tu zi ja zam. B. M.

065/47-66-452

Od sme }a bi nam bi lo to plo Ka ù da [ved ska uvo zi |u bre i pre tva ra u ener gi ju. Pa mi bi bi li ide al ni part ner, mi |u bre, oni cen tra lu (tj. fa bri ku za sa go re va we), plus bi bi lo to ple vo de od ras hla |i va wa pe }i. Mi li na, sa mo ka da bi bi lo to,to! 065/9137... * * * Di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju ka è da je obu ka za rad na ja pan skim ma mo gra fi ma oba vqe na bes plat no, a ne ra de. Zna te li ko li ko se ~e ka u No vom Sa du, g|o mi ni star ka, i ka ko RZZ osi gu ra we ome ta za {ti tu gra |a na? Ni do mo vi ma zdra vqa ne od go va ra da ima ju vi {e po sla. Ali, kao ho no rar ni po sao, o, da! Pred la èm da ja pan ske ma mo gra fe iz naj mi mo pri vat ni ci ma. I to bez ten de ra, mo lim. 064/2859... * * * Bi }e „No vo kre ma“ u na {oj mle ka ri! 062/1824... * * * „Po qo stroj“ u Oxa ci ma tra ì me ta lo stru ga re, me tal ce ...

Ni ko se ne ja vqa. Po sle dru go ga od bi ja wa za rad, do ti~ ne tre ba ski nu ti sa bi roa za ne za po sle ne (kao i so ci ja le). 065/9137... * * * Na {a pre po ru ka bi gla si la za otva ra we rad no ga me sta ne 10.000 eura. For mu la gla si - pr vu go di nu pla }a se sa bu xe ta (na men skog) 70 od sto, a 30 od sto po slo da vac. Dru gu go di nu 50 od sto sva ko. Tre }u go di nu 30 od sto bu -

xet, a 70 po slo da vac i ~e tvr tu go di nu 10 od sto bu xet, a 90 po slo da vac. 065/9137... * * * Po la mi li o na qu di u po sled wih pet, {est, se dam go di na je osta lo bez po sla i to na uglav nom na ~in pro ti van jav nom po ret ku i mo ra lu, a u pri li ci smo {to je vi dqi vo da ~el ni ci iz tog pe ri o da ne ma ju taj pro blem. 060/0227...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Sa jam za po {qa va wa ko ji se odr à va u ~e tr vr tak, 6. de cem bra, od 10 do 15 sa ti u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3, po nu di }e ne za po sle nim gra |a ni ma oko 200 slo bod nih rad nih me sta. Na {tan do vi ma dva de se tak po slo da va ca po sao }e mo }i po tra ì ti sa vet ni ci osi gu ra wa, sa vet ni ci za he mi ka li je, ko mer ci ja li sti, me sa ri, pe ka ri, tr gov ci, bra va ri, di plo mi ra ni eko no mi sti, prav ni ci, ar hi tek te, bi o lo zi, teh no lo zi i kwi èv ni ci, te ma {in ski in è we ri i elek tri ~a ri. Sa jam de se ti put za jed no or ga ni zu ju Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we i Grad. Ne za po sle ni gra |a ni tre ba da se ja ve svom sa vet ni ku ra di evi den ti ra wa u~e {}a i in for mi sa wa o pri pre mi za sa jam. A. L.

Mi ste ri ja ju ~e u „In for ma ti ci”? [ta se de si lo ju ~e u pro sto ri ja ma JKP “In for ma ti ke” mo gu }e je da zna ju sa mo rad nik ovog pred u ze }a M. K. (ime po zna to re dak ci ji) i ru ko vod stvo fir me. Na i me, U no vi nar skim kru gov ma ~u lo se ju ~e da ovaj rad nik “In for ma ti ke” {traj ku je u pred u ze }u sa po ro di com, jer je do bio ot kaz. Ka da su se no vi nar ske eki pe oku pi le is pred “In for ma ti ke” na Bu le va ru ca ra La za -

ra 3 iz ne kog raz lo ga ni je im bi lo do pu {te no da u|u u zgra du, pa su is pred ~e ka li obra }a we rad ni ka, ko ji je, pret po sta vqa lo se, unu tra raz go va rao sa ne kim iz vr ha fir me. Na kon iz ve snog vre me na pred no vi na ri ma se po ja vio iz vr {ni di rek tor “In for ma ti ke” Alek san dar \ur |ev re kav {i da ne ma ni ka kvog {traj ka, ni ti {traj ka ~a, te da no vi na ri mo gu slo bod no da u|u unu tra i to i pro ve re. Ne ki su to

SVA KA [KO LA ZA SEB NO RE [A VA KA KO ]E SPRO VO DI TI AK CI JU

I tor be od li ka {a i ti nejyer ki na pre gled U~e ni ci ma }e ipak bi ti pre gle da ne {kol ske tor be, a na ko ji }e na ~in to bi ti ~i we no stvar je do go vo ra u sva koj {ko li po seb no. Pred sed nik Ak ti va di rek to ra sred wih {ko la u No vom Sa du Slav ko Ma ti} ka è za „Dnev nik” da su se na ak ti vu do go vo ri li da sva ka {ko la sa ma or ga ni zu je taj po sao. - To se od no si i na osnov ne i na sred we {ko le. U na {oj, ma {in skoj {ko li odr àn je sa sta nak Sa ve ta ro di te qa gde je iz gla sa no da tor be mo gu da se pre gle da ju. Mi to ne }e mo ~i ni ti sva kog da na, ve} pe ri o di~ no, ili kad se u {ko li oce ni da se ne {to me |u |a ci ma de {a va. Tor be }e bi ti pre gle da ne na ~a so vi ma - re kao je Ma ti}. Re kao je da }e i ti nej xer ka ma i od li~ nim u~e ni ci ma bi ti pre gle da ni ran ~e vi. Do dao je da se u~e ni ca ma ta ko |e mo ra ju pre gle da ti tor be, po {te se, ka ko ka è, tu ku vi {e ne go vr {wa ci. Tor be }e usko ro bi ti pre gle da ne i u {ko li “Pa vle Sa vi}”. Na Sa ve tu ro di te qa je do ne ta od lu ka da to pro fe so ri mo gu da

Ro di teq pi sme nom iz ja vom mo `e da spre ~i pre tre sa we tor be svog de te ta ~i ne. Di rek tor ka {ko le Ve sna Bur sa} is ti ~e za na{ list da za sa da jo{ ni su po ~e li da pri me wu ju ovu od lu ku, jer mo ra ju pr vo da se odr `e i ro di teq ski sa stan ci.

VI SO KE TEM PE RA TU RE OD LO @I LE PLA NI RA NO ZA DA NAS

Otvo re no kli za li {te ~e ka 8. de cem bar Otva ra we otvo re nog kli za li {ta na [tran du pla ni ra no za da nas od lo `e no je za 8. de cem bar zbog ne po voq nih vre men skih pri li ka. Raz log su vi so ke tem pe ra tu re, ko je su pret hod nih da na vla da le u No vom Sa du. Rad nim da ni ma kli za li {te }e bi ti otvo re no od 10 do 20 ~a so va, a vi ken dom }e pr va sme na po ~i wa ti u pod ne. Ce ne ula zni ca bi }e znat no ni `e u od no su na pro {lu zim sku se zo nu. Za sme nu od sat i po bi }e po treb no iz dvo ji ti 100 di na ra, ume s to pro { lo g od { wih 160, dok je ce na iz najm qi va wa kli zaq ki osta la 100 di na ra.

Pla ni ra ne su i ~e ti ri {ko le kli za wa po ce ni od 1.000 di na ra u ko ju je ura ~u na to i ko ri {}e w e kli z aq k i. Gru p e }e ima ti do 30 po la zni ka, a {ko lu }e vo di ti in struk tor kli za wa Sve tla na Tre {wi}. Rad nim da ni ma od 10 do 14 ~a so va obu ku kli za wa ima }e u~e ni ci osnov nih i sred wih {ko la, to kom ko je }e se pla }a ti sa mo iz najm qi va we kli zaq ki. To kom zim ske se zo ne bi }e or ga ni zo va no ne ko li ko hu ma ni tar nih ak ci ja na kli za li {tu na [tran du, te mat ske `ur ke na le du i pro gra mi za naj mla |e. B. M.

Iz bo ri na Sa laj ci Iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Sa laj ka” bi }e odr `a ni su tra od 7 do 20 sa ti. Pro sto ri je MZ „Sa laj ka” na la ze se u [aj ka {koj uli ci 26, a gra |a ni se mo le da po ne su li~ na do ku men ta. A. L.

DA LI JE RAD NIK [TRAJ KO VAO, ILI NIJE

USKO RO SA JAM ZA PO [QA VA WA

Dve sta {an si za po sao

subota1.decembar2012.

- Je dan ro di teq je na sa ve tu re kao da se sla `e da tor be tre ba pre gle da ti i da ipak tim po vo dom tre ba odr `a ti ro di teq ske sa stan ke, jer mo `da ne ki ro di te qi ne }e do zvo li ti da se wi ho -

voj de ci pre gle da ju tor be- ob ja {wa va Bur sa}. Stav svih {ko la je i da onaj ro di teq ko ji ne è li da we go vom de te tu tim za bez bed nost {ko le pre tre sa tor bu, to mo è spre ~i ti pi sme nom iz ja vom ko ju }e pre da ti Sa ve tu ro di te qa svo je {ko le. U osnov nim {ko la ma ta ko |e }e bi ti pre gle da ne ta {ne, po seb no sta ri jim raz re di ma, i u ovom slu ~a ju pred log tre ba da pri hva ti i sa vet ro di te qa. Ina ~e, na Sed ni ci sa ve ta za bez bed nost i jav ni red i mir pred sta vqe ni su po ra à va ju }i re zul ta ta is tra ì va wa o pre ven ci ji na si qa u osnov nim {ko la ma. Po ka za lo se da je sva ko dru go de te od pet hi qa da an ke ti ra nih vi de lo kod svo jih dru go va va tre no, ili hlad no oru` je. . ^lan Grad skog ve }a za obra zo va we Ra do mir Da be ti} pred lo ìo je i sva ko dnev no pri su stvo di rek to ra {ko la na oda bra nim ~a so vi ma i for mi ra we spo qa {weg kru ga obez be |e wa u {ko la ma. Q. Na to {e vi}

U NO ]I IZ ME \U NE DE QE I PO NE DEQ KA

Ve }i deo gra da bez gre ja wa

Pri kqu ~e we da qin skog si ste ma gre ja wa na Ter mo e lek tra nu– to pla nu “No vi Sad” po ~i we su tra od 22 sa ta, a zbog ovog po sla ne }e bi ti to ple vo de i gre ja wa u de lo vi ma gra da ko je po kri va To pla na „Jug”, a gre ja wa ne }e bi ti u de lo vi ma gra da ko je po kri va ju to pla ne „Is tok” i „Se ver”. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja is po ru ke se o~e ku je se u po ne de qak, 3. de cem bra, u ju tar wim ~a so vi ma. B. M.

Po ~i we Ru sin ski fe sti val Ru sin ski fe sti val ma lih scen skih for mi, ko ji or ga ni zu je Dru {tvo Ru si na No vog Sa daVoj vo di ne “Mat ka” bi }e sve ~a no otvo ren da nas u 19.15 ~a so va u Po zo ri {noj sa li gim na zi je “La za Ko sti}”, La ze La za re vi }a 1. Ciq Fe sti va la je pred sta vqa we ru sin skih pi sa ca sa no vim

Pe {a ~e we od ma na sti ra Ra ko vac Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Ra kov ca pre k o Ma n a s ti r i {ta Dom b o, vr ha ^ar dak, Dum bo va~ kog sla pa, Ko bi le, Bran kov ca, Isi nog ~o ta, Bu~ ja, Du bo ~a {a, Grad ca do ma na sti ra Ra ko vac. Sta za je du ga~ ka 19 ki lo me ta ra sa do sta na por nih uspo na, a vo di~ }e bi ti Ste van Mu {ki wa. Po la zak je u 8.20 sa ti sa @e l e z ni~ k e sat n i c e auto b u som sa li ni je broj 78 za Be o ~in. Te le fon na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in for ma ci je je 064-51-81-998. A. L.

Upis u {ko le spor ta Upis u spen sko ve {ko le fud ba la, ko {ar ke i ru ko me ta po ~i we u po ne de qak, a oba vqa se na bla gaj ni kli za li {ta sva ki rad ni dan od 15 do 20 ~a so va. Ce na je 2.000 di na ra a tra nin zi }e se odr `a va ti po ne deq kom, sre dom i pet kom od 8 do 9 od no sno od 15.30 do 16.30 ~a so va. B. M.

tek sto vi ma ma lih scen skih for mi, o~u va we i raz vi ja we pi sme no sti i usa vr {a va we je zi ka, kao i ospo so bqa va we i ohra bri va we no vih u~e sni ka. Bit na ka rak te ri sti ka ove ma ni fe sta ci je je mul ti kul tu ral nost i mul ti na ci o nal nost sa dr `a ja. A. Va.

u~i ni li i pro {e ta li hod ni ci ma u ko ji ma su bi li sa mo slu `be ni ci i rad ni ci. Po me nu ti rad nik, ko ji je po zvao no vi na re, ni je se u to vre me ja vqao na te le fon. U po po dnev nim sa ti ma M. K. ipak se ja vio na te le fon iz ja viv {i “ka ko ni je bi lo ni ka kvog {traj ka i ka ko je sve to ne ko pro va lio, te da je i da qe za po slen u ovom jav nom pred u ze }u”. A. L.

subota1.decembar2012.

СТАРОПАЗОВАЧКА ОПШТИНА ПРЕДСТАВИЛА СЕ НА САЈМУ У БЕОГРАДУ

Пример квалитетне подршке привреди СТАРА ПАЗОВА: Министарка регионалног развоја и локалне смаоуправе Верица Калановић је, на 11. међународном сајму предузетништва и 4.сајму локалне смаоуправе “Бизнис база“ који се одржава у Београду под слаоганом „Повежи се“, обилазећи штандове, у сусрету са представницима општине Стара Пазова истакла да је Стара Пзаова једна од најразвијенијих општина у Србији

сајам сматра шансом за привлачење нових инвеститора, а најавио је, поред отварања нове индустријске зоне и да ће 25.децембра у Бечу бити организована презентација старопазовачке општине предузетницима из Аустрије и Немачке. Радиновић наглашава да је географски положај предност који ова општина недвосмислено има, али како наглашава, преду-

vOJvOdinA

dnevnik

ПРОСВЕТНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ ОД ПОНЕДЕЉКА У СОМБОРСКОМ ДОМУ УЧЕНИКА

Увести законитост у одлучивање СОМБОР: Након буре коју је последњих дана изазвало резрешење досадашњег и постављање новог вршиоца дужности директора Дома ученика средњих школа у Сомбору, сва је прилика да ће овај галиматијас разрешавати републичка и покрајинска просветна инспекција. Наиме, јуче се у име Управног одбора којем је на челу као председник поново огласио Хаџи Здравко Ковач, који је обавестио овдашњу јавност да је након упознавања надлежних у републичком Министарству просвете са писменим доказима и Закључком Управног одбора, договорено да се почетком следеће седмице изврши инспекцијски надзор у Дому ученика средњих школа Сомбор и да спорне чињенице провере републички и покрајински просветни инспектор. На тај начин би се, сматрају у Управном одбору Дома ученика, отклониле све сумње у, по њима, очигледне незаконитости у поступку разрешења старог и именовању в.д. директора Дома ученика. Управни одбор је овлашћенима у Министарству просвете указао и на мањкавости у Решењу о именовању в.д. директора, тачније у његовом образложењу, где

се Недељко Стојисављевић именује за директора Установе Студентски културни центар у Новом Саду, а у изреци Решења за в.д. директора Дома ученика средњих школа у Сомбору. Оба спорна Решења потписао је потпредседник Владе АП Војводине, проф. др Драгослав Петровић, појашњавају у УО сомборског Дома ученика, који је, у одсуству војвођанског премијера Бојана Пајтића, и председавао седницом Владе Војводине, одржаној 21. новембра, на којој су и донета спорна решења. Из истог разлога је председник Управног одбора затражио пријем код проф. Петровића, како би указао на спорне чињенице и како би покушао да Влада АП Војводине повуче спорно Решење, а да се поступак именовања и разрешења доведе у законске оквире и да се по потреби распише конкурс за директора Дома ученика, каже се у званичном обраћању УО Дома ученика у Сомбору. - Иако би поништење Решења о именовању в.д. директора био елегантан излазак из евидентне незаконитости и правног насиља у Дому ученика, нисмо сигурни да ће се то и деси-

ти, јер је у току и поступак именовања новог Управног одбора, пошто сада важећем у децембру истиче мандат, а и у овом поступку су учињене повреде законитости. Наиме, у Предлогу достављеном Влади Војводине налазе се и имена представника локалне самоуправе Града Сомбора која нису прошла редовну скупштинску процедуру именовања, па самим тиме нису ни легални представници Града, већ онога који је та имена проследио покрајинској администрацији. Како се ради о класичном једнопартијском кадровању, јасно је да би, уколико дође до именовања таквог УО, Управни одбор био незаинтересован да уопште води спор око и једног и другог Решења, пошто је, уколико Влада Војводине не повуче своја Решења, једини начин да се законски ствар истера на чистац спор пред Управним судом Републике Србије.упозоравају из Управног одбора Дома ученика у Сомбору и наглашавају да је „сада ред на онима који су кашу и закували да покушају, уколико су добронамерни, да поступак разрешења директора и именовања новог доведу у законске оквире.“ М. Миљеновић

КИКИНЂАНКА ЈАНА ВОЈВОДИЋ ДОБИЛА ВРЕДНУ НАГРАДУ ВЛАДЕ МЕКСИКА

и да су овакве презентације добар пут да и други виде како изгледа прави пут развоја. Министарка је посебно истакла да је Стара Пазова пример праве и квалитетне подршке привреди, и изразила задовољство информацијом да ће бити отворена и четврта индустријска зона у овој општини, између Нове Пазове и Батајнице, поред ауто-пута Београд-Нови Сад. - Без повезивања локланих самоуправа, локалних самоуправа и привреде, централне и локалне власти, нема даљег развоја. Зато се ова манифестација и зове „Повежи се“ - истакла је министарка Калановић. Председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић овај

зетнике треба убедити да неће имати проблема са корупцијом, како је то било у претходном периоду. Да је Стара Пазова једна од најперспективнијих општина у Срему, заједно са Инђијом, Румом и Пећинцима, наглашава и директор регионалне развојне агенције Срема Милан Марић, а он је најавио и заједничке пројекте, већ идуће недеље договоре о изградњи пречистача у Старој Пазови. На сајму предузетништва и локалне самоуправе представиле су се многе организације из старопазовачке општине, производним, туристичким и етно програмима. А. Мали

ПО СЕ ТА СЛО ВЕ НАЧ КИХ ГРА ДО НА ЧЕЛ НИ КА СОМ БО РУ И АПА ТИ НУ

Простора за сарадњу на претек

СОМБОР: Градоначелници, или како се то у Словенији титулише . жупани Птуја и Хајдине, посетили су јуче Сомбор и њему суседни Апатин и у разговору са својим колегама из ова два српска града, врло лако дошли до закључка да простора за свестрану сарадњу има на претек. Птујског жупана др Ште фа на Че ла на и првог човека општине Хајдина, Ста ни сла ва Гла жа ра угостио је прво сомборски мајродом Не ма ња Де лић са сарадници ма, да би се овој „трилатерали“ убрзо придружио и агилни председник општине Апатин Жи во рад Сми ља нић. Како се могло проту мачити из званичног саопштења сомборске варошке администраци -

је, градоначелници Сомбора и Птуја су, с обзиром на величину, број становника, привредних, кутлурних и туристичких потенцијала, установили да њихова међусобна сарадња може бити далеко свестранија од оне са општином Хајдина, која и поред несразмере у овим параметрима, ипак може бити одличан партнер Сомбору у култури и спорту. Након обиласка града и посета појединим установама културе у Сомбору, гости и домаћини су, према плану радне посете, састанак наставили у Апатину, а с обзиром на то да су гости упутили позив за узвратну посету, претпоставка је да ће се тада конкретизовати и сарадња у појединим областима. М. Мћ

Сезона концерата у „Зеленом звону” ЗРЕЊАНИН: Децембар у зрењанинском Позоришом клубу “Зелено звоно” обележиће низ концерата, од којих је први заказан већ за данас. Панк бенд “Џа или бу” наступом у Зрењанину обележиће 25 година постојања и рада, а почетак концерта заказан је за 22 сата. Дан касније “Зелено звоно” ће бити домаћин хуманитарног концерта на ком ће наступити Ана Перишић из “Првог гласа Србије”, као и зрењанински састав “Раскршће”. Приход од карата, које коштају 100 динара, биће прослеђен овдашњем Удружењу за ментално недовољно развијене особе “Сунцокрет”, које ће своје чланове одвести на једнодневно путовање. Почетак концерта заказан је за 21 час. За 7. децембар, у 22 сата, планиран је наступ Зрењанинцима добро познатог бенда “Осми дан”, а дан после публику у Позоришном клубу ће забављати група “УП 33” и овог пута улаз ће бити бесплатан. Ж. Б.

Лаптоп за најбољи цртеж

КИКИНДА: Влада Мексика сваке године расписује Међународни ликовни конкурс за децу на тему „Ово је мој Мексико”. Ове године тема конкурса била је „Битка за Пуеблу” - историјски дан када се Мексико одбранио од Француске. Од пристиглих радова из читавог света, ове године одабрано је 15 најбољих, три су из Србије, а цртеж Јане Војводић, ученице другог разреда Основне школе „Ђура Јакшић”, једини је награђен из Војводине. Ученици млађих разреда Основне школе „Ђура Јакшић” у четвртак, 29.новембра, били су обучени у мексичку ношњу. Разлог је била посета заменика амбасадорке Мексика у Србији Хосе Умберта Кастро Виљалобоса који је дошао да Јани Војводић уручи поклон - лаптоп вредан 1.500 америчких долара. Јана је објаснила шта је нацртала фломастерима и како је нешто више сазнала о историји Мексика: - Нацртала сам Мексиканце како су победили Французе. Мексиканци славе на мом цртежу, носе сомбреро и пончо, а Французи велике пушке, плаве капе и црвене уни-

форме. Све то сам видела у филму који су нам пустили у школској медијатеци -испричала је Јана. За заменика амбасадора и његову делегацију деца су одиграла мексичке игре рецитовали су и певали. Директорица школе Ксенија Петровић, уз помоћ колектива, припремила је изузетно топлу добродошлицу, уз украсе који симболишу Мексико и њихове обичаје. За почасне госте пријем је одржао и председник општине Кикинда Саво Добранић.

- Разговарали смо о успостављању сарадње из области привреде и културе, али пре свега о размени ученика и студената, како би се наше културе што боље упознале. Заменик амбасадора је захвалио на добродошлици коју су му приредили у школи и локалној самоуправи и истакао да се нада да ће мескичка Влада и кикиндска општина убрзо успоставити сарадњу. А. Ђуран

Фест у клубу „Зомби” БЕЧЕЈ: Новоотворени бечејски клуб „Зомби“, у Улици Милоша Црњанског 67, широм отвара врата младим ствараоцима из области културе. То је најављено прес конференцијом, на којој су актери децембарског програма најавили неколико атрактивних дешавања. Прво у низу, биће данас у 21 сат. - Биће то, условно речено, мини Фест бечејског аматерског филма, а представиће се својим остварењима продукције МНН и „Филадендрон“. Биће ово увод у далеко веће активности током године, која је пред нама - најављује још већу продуктивност бечејских филмаџија Јован Живков. После пројекција кратких филмова, у амбијенту новог клуба

одржаће се свирка, у којој ће наступити новосадски рок састав „Детонатори“, млади панк бенд, пореклом из суседног Новог Бечеја ЈКМАМКК и бечејски хардкор панк бенд „ФуЈ!“. За суботу, 8. децембра Синиша Томић је најавио гостовање „Групације грађана“ из Бечеја у Новом Саду, с ренесансном комедијом „Шумица“, која је рађена по мотивима „Мушице“ А. Б. Руцанте. Ова активност ће се одржати у организацији Студентског културног центра у „Фабрици“, где ће после представе бити свирка уз учешће неколико бечејских бендова. Директор Градског позоришта Бечеј мр Здравко Петровић је додао да ће 14. децембра представа „Шумица“ бити изведена пред Бе-

чејцима, а приход од улазница, по цени од 100 динара, намењен је хуманитарној новогодишњој акцији „Осмех“ у оквиру које се прикупљају средства и роба за новогодишње пакетиће материјално сиромашној деци бечејске општине. За најмлађе ће се организовати, у оквиру хуманитарне акције, представа „Новогодишња успаванка“. - Канцеларија за младе општине Бечеј је подржала све активности Групације грађана, поготово оне хуманитарног карактера. Тако ће се 27. децембра у пивници „Тата Брада“ извести представа „Шумица“, а сав приход од улазница намењен је за операцију и рехабилитацији Бечејке Емеше Козме. В. Јанков

Помоћ за избегле и расељене ВРБАС: Комесаријат за избеглице Републике Србије обезбедио је 2,88 милиона динара за набавку грађевинског материјала који ће бити подељен избеглим и расељеним лицима са пребивалиштем у општини Врбас. Помоћ је намењена за решавање стамбеног питања ових породица. Учешће општине Врбас у овом пројекту износи 320.000 динара. Према речима саветнице председника општине за социјална питања Радмиле Мусић средства ће се делити лицима која су у статусу избеглице или су

регулисала питање држављанства Републике Србије, уз обавезу да доставе доказ да су некада била у избегличком статусу. - Помоћ у грађевинском материјалу вредеће између 150.000 и 440.000 динара, у зависности од потребе, а средства ће делити стручна комисија, према критеријумима Комесаријата за избеглице. Конкурс је отворен до 19. децембра, а пријaве се подносе код повереника за избеглице Општинске управе Врбас рекла је Радмила Мусић. М. Кк.

Изложба голубова за јубилеј БЕЧЕЈ: Удружење одгајивача расних голубова, живине и кунића „Голуб 72“ из Бечеја, разним активностима током читаве ове године, обележава вредан јубилеј – четири деценије постојања и успешног рада. Већ крајем јануара била је изложба на којој су били изложени бачки голубови писмоноше, а овог викенда ће се одржати међуградска изложбом свих раса голубова и свечана седница. - Данас и сутра пре подне у Дому „Славко Симин“ биће изложба свих раса голубова. Очекујемо да ће посетиоци моћи да виде око 500 голубова, гушана, лепезана, кингова, поштара... Верујемо да ће предстојећа изложба бити „круна“ нашег овогодишњег рада и да ће бројни голубари имати прилику да уживају.Данас од 15 сати у ресторану „Мали ловац“ одржаћемо и свечану седницу поводом јубилеја Удружења, на којој ћемо уручити и награде одгајивачима најуспешнијих голубова на актуелној изложби каже председник слављеника Жарко Грчић. Жарко Грчић са Савезом голубара Србије путује на Светску изложбу голубова, која ће се одржати 7 и 8. децембра у Лајпцигу. - Наше Удружење ће бити заступљено бачким писмоношама. Носим голубове суграђанина Михаља Чеха и моје. Биће то ново искуство, које ће нам помоћи у даљем раду - додаје Грчић. В. Ј.

Саветодавци у месним заједницама ВРБАС: На иницијативу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство саветодавци Пољопривредне стручне службе Врбас увешће свакодневно дежурство у просторијама месних заједница у општини Врбас. Саветодавци ће дежурати од 8 до13 часова по следећем распореду: понедељком у Куцури, Савином Селу и Равном Селу, четвртком у Змајеву, а петком у Бачком Добром Пољу. Пољопривредници из Врбаса савет могу затражити свакога дана у просторијама Пољопривредне стручне службе. Саветодавци ће помагати пољопривредницима у испуњавању неопходних образаца за остваривање субвенција и указивати на увођење разноврсних агро-техничких мера зарад повећања приноса. М. Кк.

dru[tvo

dnevnik MI NI STAR KA: VRH zDRAV STVA NE RA DI PO zA KO NU

Fi nan sij ska si tu a ci ja po ra à va ju }a Ministarka zdravqa Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da najbitnije zdravstvene institucije u Srbiji ne rade u skladu sa zakonom, zato {to su pome{ale nadle`nosti i ne sprovode obaveze koje im je dràva poverila: – Konstatovala sam neadekvatnosti i nepravilnosti u samom vrhu zdravstvene piramide – Ministarstvo zdravqa, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, Zavod za javno zdravqe Srbije poprili~no su izme{ali svoje ingerencije i ne rade u skladu sa zakonom, odnosno poverenim obavezama dràve tim institucijama – rekla je ministarka. Ona je posebno kritikovala Institut za javno zdravqe Srbije „Dr

Milan Jovanovi} Batut„, za koji je kazala da ve} du`e ne radi dobro svoj posao jer se ne bavi problematikom zdravstva, i istakla da In-

stitut „treba da bude buxetska institucija i da se vrati obavezama koje mu je dràva poverila u skladu sa zakonom„. Slavica \uki}-Dejanovi} kaè da je po preuzimawu funkcije ministarke zdravqa zatekla poraàvaju}u finansijsku situaciju u zdravstvu, i najavila da }e Vlada Srbije pomo}i da se ona poboq{a. – Finansijska situacija koju sam zatekla bila je zaista poraàvaju}a: bolnice su za neugovorene obaveze dugovale razli~itim dobavqa~ima13,5 milijardi dinara, a Fond apotekama17 milijardi – navela je ministarka.

SVET SKI DAN BOR BE PRO TIV SI DE

Sa mo te sti ra we ot kri va in fek ci ju Po podacima Instituta za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut”, od po~etka epidemije, 1985. godine, do 20. novembra 2012. godine u Srbiji je registrovano 2.820 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1.620 osoba obolelo od AIDS-a/side, dok je 1.126 umrlo. U Srbiji trenutno gotovo 1.700 osoba ìvi s HIV-om, a procewuje se da jo{ oko 1.800 osoba u na{oj zemqi ne zna da je inficirano tim virusom. Znaju}i da HIV infekcija moè u proseku se dam do deset godina proticati bez manifestnih znakova i simptoma, jedini na~in da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik u pro{losti testira na HIV. Ovogodi{wa kampawa povodok Me|unarodnog dana borbe protiv side u Srbiji se realizuje pod sloganom „HIV – ne moè{ da zna{ dok se ne testira{„, imaju}i

u vidu da je kqu~na aktivnost upravo promocija zna~aja blagovremenog testirawa na HIV. Osim tradicionalnih aktivno-

nost pod nazivom „Karavan testirawa”. On obuhvata organizaciju dobrovoqnog, besplatnog, anonimnog savetovawa i testirawa

subota1.decembar2012.

NE MA VI [E OCE WI VA WA LE KA RA NA SAJ TU „KA KAV JE DOK TOR?”

Pri ti sak od o zgo ili za {ti ta pri vat no sti Na sajtu „Kakav je doktor?” (ka ka vje dok tor.rs) od ju~e je blokirana opcija ocewivawa lekara zbog dopisa poverenika za informacije od javnog zna~aja, u kojem se kaè da se podaci o lekarima ne mogu upotrebqavati za objavqivawe na sajtu. U pitawu je dopis koji je organizaciji „Srbija u pokretu” stigao ju~e i kojim se traì da se otklone nepravilnosti, uz obja{wewe da se mogu objaviti samo podaci o lekarima koji daju odobrewe za to. Ana Babovi} iz tog udruèwa koje je pokrenulo sajt tvrdi da je poverenikov dopis kontradiktoran wegovom mi{qewu koje izdato 2. marta 2011. godine, kada je planirana izgradwa sajta. – Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti prvo nam je dozvolio da pustimo sajt u rad, a sad su odjednom stavili zabranu – kaè Ana Babovi}. – O~igledno nekome nije u interesu da lekari budu javno kritikovani, a moèmo i da pretpostavimo ko je u pitawu. Ona najavquje da ne}e odustati od borbe za prava pacijenata i da }e u~initi sve {to treba da dokaù da je to pravni put i da wime ne ugroàvaju ni~iju privatnost. Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}, s druge strane, kaè da nema govora o zabrani sajta.

„U pitawu je dopis koji smo udru`ewu „Srbija u pokretu” poslali nakon pristiglih pritu`bi. Sajt

novcem s daqom obradom podataka o tim licima. Nije dobro umesto izja{wavawa o otvorenim pitawima povodom pristiglih àlbi izmi{qati pri~e o zabrani. Poverenik je bio duàn da zatraì razja{wewe na osnovu pristiglih àlbi, a neistina je da je zbra wen sajt„, rekao je [abi} ju~e na svom „Tviter„ profilu. Poverenik za informacije je u dopisu od 2. marta 2011. godine dao mi{qewe da informacije o radu zdravstvenim institucijama i o radu zaposlenih u wima treba da budu dostupne javnosti. On je upozorio na to da bi obrada drugih podataka, osim imena i prezimena i ustanove u kojoj lekar radi, zahtevala wihovu

Le kar ska ko mo ra bi la pro tiv Da podsetimo, ideja sajta bila je da gra|ani mogu da ostave komentar o zdravstvenoj usluzi kod konkretnog lekara, a da ovaj mo`e da ure|uje svoj profil, prati ocene i odgovara na komentare. Od po~etka, Lekarska komora Srbije bila je protiv takve ideje, smatraju}i da je ocewivawe rada lekara kr{ewe wihovih gra|anskih sloboda.

nije zabrawen nego je wegovim pokreta~im nalo`eno da otklone zakonske smetwe. Ne treba me{ati nesporno pravo javnosti na slu`bene podatke o licima pla}enim javnim

saglasnost. Sada je stav poverenika, iz nekog razloga, izmewen i, kako je objasnio, ~ak i objavqivawe imena i prezimena lekara zna~i kr{ewe privatnosti. P. Kla i}

PRI ME NA SLO BOD NOG SOFT VE RA U NA STA VI

Bez stra ha od prav nih po sle di ca

sti, koje se svake godine realizuju u najve}em broju gradova i op{tina, planirana je i dodatna aktiv-

Le ~e we na Kli ni ci za in fek tiv ne bo le sti KCV-a Na Klinici za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine na Odseku za HIV i AIDS po~ev od aprila 2008. godine le~e se svi oboleli koji `ive na teritoriji Vojvodine. U toku ove godine obavqeno je 1.200 pregleda i 45 hospitalizacija tih bolesnika, a registrovano je 27 novootkrivenih HIV pacijenata. Trenutno je na terapiji anti-HIV lekovima oko 150 bolesnika. Oni jednom mese~no dolaze na Kliniku za infektivne bolesti po recepte za lekove koje podi`u u apoteci. Svi lekovi za le~ewe HIV infekcije su na teret Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe.

na HIV van institucionalizovanih savetovali{ta, u kombi-vozi lima, tzv. mobilnim medicinskim jedinicima, kao i u nekoliko studentskih domova i domova zdravqa. Testira we i savetovawe }e sprovoditi edukovani zdravstveni radnici u vi{e od 30 gradova Srbije. U prostorijama Savetovali{ta Instituta za javno zdravqe Vojvodine dobrovoqno poverqivo sa vetovawe i testira we }e nastaviti da se kontinuirano odvija tokom cele godine, svakog radnog dana od 7 do 13 ~asova. Savetovawe i testira we na HIV je anonimno i besplatno. Nisu potrebni ni zdravstvena kwi`ica niti uput lekara. J. Bar bu zan

DE CA I MLA DI S HEN DI KE POM

Ni su ne vi dqi vi, ve} rav no prav ni Deca i mladi s hendikepom iz pozitivnije reakcije – kaè ko- nata za osobe sa smetwama u razZrewanina pravi su primer za ordinator programa za osobe sa voju pod nazivom “Od hendikepa ìvotni moto “Sve se moè kad smetwama u razvoju u Karate do hepienda«« “. Zrewaninski se ho}e” i dokaz da se trudom i klubu “Zrewanin” Simo Sala- sportisti su na tim takmi~ewiradom mogu dosti}i visine o kopura. – Upornim radom i gotovo ma imali uspe{ne nastupe, mada jima svaki ~ovek sawa. Da ìstopostotnim prisustvom na rezultat nije bio u prvom plavot s hendikepom ima svoju svetreninzima deca s intelektual- nu. tliju stranu tim mali{anima, nim pote{ko}ama pokazuju zna– Primarni ciq ove manifeali i onima malo starijima, ve} ~ajne rezultate u smislu poboq - stacije jeste promovisawe fipetu godinu, iz meseca u mesec, {awa psihofizi~kih funkcija zi~ke aktivnosti osoba s hendiiz nedeqe u nedequ, iz kepom i nastojawe treninga u trening, da se one ukqu~e u kroz ukqu~ivawe u sve dru{tvene toKru nu pe to go di {weg ra da pred sta vqa ju sportske aktivnosti, kove. A to podratri na ci o nal na {am pi o na ta za oso be sa pokazuje stru~ni tim zumeva da ih ne smet wa ma u raz vo ju, pod na zi vom Karate kluba “Zrewatretiramo kao „Od hen di ke pa do he pi en da” nin” u saradwi s Udru“nevidqive staèwem za pomo} mennovnike” ve} kao talno nedovoqno razravnopravne, to vijenim osobama “Suncokret” i i ve}eg interesovawa za sport i jest da uvaàvamo wihovu razSpecijalnom osnovnom i sred - druèwe. Umawen je i ose }aj li~itost, a ne da ih izjedna~awom {kolom “9. maj“ iz Zrewawihove socijalne izolovano - vamo – isti~e Salapura, i najanina. sti, oja~ana im je celokupna muvquje da }e 1. decembra u Novoj – Ukoliko izuzmemo sam poskulatura, vidno je razvijeno medicinskoj {koli u Zrewani~etak ovog jedinstvenog projekstrpqewe... Napredak i rezul- nu biti odràn 4. nacionalni ta, koji je bio stidqiv, pun pretate najboqe pokazuju reakcije {ampionat za osobe sa smetwadrasuda i barijera kod roditekoje sportisti ometeni u razvo- ma u razvoju, ~iji su organizatoqa ali i stru~waka koji se bave ju izra àvaju pokretom. ri Sportski klub za decu i problematikom dece sa smetwaKrunu petogodi{weg rada u omladinu s posebnim potrebama ma u razvoju, sada, pet godina okviru ovog programa predsta“Hendi sport” i Karate klub posle, program nailazi na sve vqaju tri nacionalna {ampio“Zrewanin”. @. Ba la ban

Danas i sutra, u organizaciji Udru`ewa profesora informatike Srbije, uz podr{ku Ministar stva trgovine i telekomunikacija i Uprave za digitalnu agendu, u Novom Sadu se odr`ava Prva nau~na me|unarodna konferencija ‘’Pri mena slobodnog softvera u nastavi’’. Predava~i su univerzitetski profesori iz Srbije, Rusije, BiH, [vedske i Norve{ke, a svoje radove }e izlagati i predstavnici „Linuksa„, „Ubuntu„ zajednica, predstavnici privrede i finansijskog sektora, roditeqa, uprava {kola, univerziteta, nezavisni stru~waci, nastavnici, u~iteqi, stru~ni saradnici iz sredwih i osnovnih {kola.

Predsednik Udruèwa profesora informatike Srbije Goran Jovi{i} kaè da nastavnici ~esto misle da vlasnik licence restriktivno defini{e upotrebu svog softvera, a i ne znaju da postoje i slobodni softveri, ~ija licenca svoje odredbe zasniva na slobodama korisnika da koristi neki program za bilo koju namenu, da prou~ava kako on radi i mewa ga po svojoj èqi, pod uslovom da ima otvoren programski kod softvera, da redistribuira nemodifikovan ili program s vi{im modifikovanim programskim kodom drugim korisnicima, ~ime pomaè i {iroj zajednici u kori{}ewu svoje modifikovane verzije.

– Slobodan softver je zbog svega toga posebno pogodan za upotrebu u nastavi jer omogu}ava da ga u~enici slobodno prou~avaju, mewaju i razmewuju, bez straha da }e to imati pravne posledice kao kod vlasni~kih softvera – ka`e Goran Jovi{i}. – Primena slobodnog softvera u nastavi mogu}a je samo ako se nastavnici i uprave {kola ohrabre i obu~e kako da ga koriste u pedago{kom radu, kreirawu informacijske infrastrukture {kole i wenim drugim administrativnim, upravnim i poslovnim aktivnostima, {to je jedan od osnovnih ciqeva ove konferencije. D. D.

crna hronika

subota1.decembar2012.

[PA NI JA IZ RU ^U JE JED NOG „ZE MUN CA”

Ze ni ca sti è u Sr bi ju [pan ski sud do neo je ju ~e od lu ku da se Sr bi ji iz ru ~i Si ni {a Pe tri}, ko ji je uhap {en u fe bru a ru u Va len si ji za jed no s Lu kom Bo jo vi }em i Vla di mi rom Mi li sa vqe vi }em, pre ne li su {pan ski me di ji. Mi ni star stvo prav de Sr bi je za tra ì lo je kra jem fe bru a ra iz ru ~e we sve tro ji ce uhap {e nih po srp skoj po ter ni ci za broj na kri vi~ na de la. U Mi ni star stvu je re ~e no da od lu ka o iz ru ~e wu Pe tri }a ni je sti gla u tu in sti tu ci ju. [pan ski me di ji ne po mi wu od lu ku su da o zah te vu za iz ru ~e we dru ge dvo ji ce uhap {e nih. Si ni {a Pe tri}, zva ni Ze ni ca je, ina ~e, pra vo sna `no osu |en na mak si mal nu ka znu zbog ubi stva od 15 go di na za tvo ra i osta lo mu je da od slu ì jo{ tri go di ne i de set me se ci, po {to je po be gao iz ze mqe u to ku iz dr à va wa ka zne. [pa ni ji je, uz zah tev za iz ru ~e we Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a, pro sle |e na i do ku men ta ci ja o kri vi~ nim de li ma za ko ja ih te re ti Sr bi ja i zbog ko jih tra ì wi ho vo iz ru ~e we. Do ku men ta ci ja je na pi sa na na oko 2.000 stra na. Bo jo vi }u, ko ji je vi {e od go di nu i po bio u bek stvu, u od su stvu se su di zbog tri ubi stva i dva po ku {a ja ubi stva, dok je Mi li sa vqe vi} pra vo sna `no osu |en na 40 go di na za tvo ra zbog kri vi~ nih de la ko je je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na” i na 35 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Za ot mi cu vla sni ka „Del te” Mi ro sla va Mi {ko vi }a osu |en je na se dam go di na za tvo ra.

dnevnik

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE ALEK SAN DAR VU ^I] OBE LO DA NIO:

Za vr {e na is tra ga u dve spor ne pri va ti za ci je – Od spor nih pri va ti za ci ja ko je se na la ze i na spi sku EU, do sa da je za vr {e na is tra ga u dve, is pi tu je se jo{ jed na, a do No ve go di ne tre ba lo bi da bu de spro ve de na is tra ga u jo{ dve spor ne pri va ti za ci je – iz ja vio je pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, ali ni je pre ci zi rao o ko ji ma je re~. – Dve su za vr {e ne, u{li smo u is tra ì va we tre }e i o~e ku jem da jo{ dva pred me ta do No ve go di ne bu du za vr {e na, od no sno da Тuìla{tvo mo è da pred u zi ma od re| ne rad we – re kao je Vu ~i} na pi ta we po sla ni -

ka SNS-a Dra ga na [or ma za do kle se sti glo u is tra zi u spor nim pri va ti za ci ja ma. Bu du }i da je [or maz pi tao i {ta se de {a va sa „Sar ti dom”, Vu ~i} je re kao da je is tra ga pri kra ju i da }e nad le `ni or ga ni u sko ri je vre me mo }i da pred u zi ma ju me re iz de lo kru ga svog ra da i oba ve ste jav nost o to me. [to se ti ~e „@e le za re”, Vu ~i} o~e ku je da }e se s jed nom od naj ve }ih ru skih kom pa ni ja po sti }i do go vor i na taj na ~in obez be di ti bu du} nost i tom pred u ze }u i Sme de re vu, a da Vla da vi {e ne }e mo ra ti da iz dva ja zna ~aj ne pa re kao do sa da. On je pod se tio

na to da je for mi ra na rad na gru pa ko ja se ba vi tim pi ta wi ma i spro vo di is tra `ne rad we ra di ra sve tqa va wa pri va ti za ci ja na ko je je uka zi vao Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je i Ve ri ca Ba ra}, a i EU, na osno vu ana li za Sa ve ta. Vu ~i} je re kao da se kre nu lo ba{ s tim pri va ti za ci ja ma da ni ko ne bi mo gao da ka `e da nad le `ni or ga ni pri stu paju iz bo ru pred me ta ar bi trar no. – To su slo `e ni, kom plek sni i obim ni pred me ti i ni je la ko br zo ura di ti i is pi ta ti sve ~i we ni ce – re kao je Vu ~i}. (Ta njug)

U I[ ^E KI VA WU SA SLU [A WA VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA” U MUP-u

Si ni {a Pe tri}

Pod se ti mo, u apri lu je u Ma dri du do go vo re no da se for mi ra {pan s ko-srp s ki is t ra ` ni tim ko ji }e se ba vi ti svim slu ~a je vi ma ko ji po ve zu ju dve ze mqe, a ta da je otvo re na i mo gu} nost da se Bo jo vi }e voj gru pi su di u Sr bi ji. – Ste kla sam uti sak da je in te res {pan skog tu ì la {tva da se ti slu ~a je vi vo de u Sr bi ji. [pan ski ko le ga je vi {e pu ta po no vio da su sprem ni da iz ru ~e op tu è nog za sva de la ko ja su po ~i we na u [pa ni ji – re kla je ta da tu ì te qi ca Za gor ka Do lo vac. Po we nim re ~i ma, vi {e kri mi na la ca iz Sr bi je je no vac pra lo u [pa ni ji ku po vi nom ne kret ni na i dru gim ula ga wi ma. Tu ì te qi ca Do lo vac je ta da na gla si la da }e bi ti od u ze ta imo vi na ste ~e na kri vi~ nim de lom. (Ta njug–B-92)

[ta }e po li ci ja pi ta ti Mi {ko vi }a Vla snik „Del ta hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi} u po ne de qak }e se, ka ko je sam sa op {tio jav no sti, oda zva ti po zi vu za sa slu {a we u MUP-u, a srp ska po li ci ja se jo{ ni je ogla si la, ni ti sa op {ti la zbog ~e ga i u ko jem svoj stvu }e ga is pi ta ti – kao gra |a ni na ili u svoj stvu osum wi ~e nog. U Tu `i la {tvu ta ko |e ni su ju ~e `e le li da se ogla {a va ju tim po vo dom. Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je pre de se tak da na, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra,

B-92, re kao da se is pi tu je ne ko li ko pred me ta u ko ji ma se spo mi we Mi {ko vi}, me |u ko ji ma i „Del real”. – Ti pred me ti se ra de, kad bu du za tvo re ni – ba{ me bri ga da li se ne ko pre zi va Mi {ko vi}, Vu ~i}, Be} ko vi} ili bi lo ka ko – re kao je Vu ~i}, na vo de }i da mu Mi {ko vi} ni ka da ni je ni {ta na `ao ura dio i da ne ma ni ka kvih li~ nih raz lo ga u tom slu ~a ju. Tre }i deo is tra ge is pi tu je, ka ko pi {u me di ji, po slo ve Mi {ko vi }e vog si na i vla sni ka „Ni bens gru pe” Mi la \u ra {ko vi }a sa [a -

da pro |e pu nu ca rin sku kon tro lu. Mi {ko vi }u je bi lo do zvo qe no da svo ju ro bu dr ì u skla di {tu, ~i me je na tr ì {te iz la zio sa mo par ci jal no, ka da je u ne kom tre nut ku tre ba lo za do vo qi ti tr ì {te. U de pe {i od 4. apri la 2008. go di ne, ob ja vqe noj na „Vi ki lik su”, na ve de no je da je Mi {ko vi} taj kun ko ji s osta lim taj ku ni ma u Sr bi ji igra ve o ma va `nu ulo gu u fi nan si ra wu po li ti~ kih par ti ja i wi ho vih kam pa wa da bi te stran ke osta le na vla sti. Ta da {wa de pe {a am ba sa de u SAD do no si i to da }e ta kvo me {a we, ka ko je na ve de -

nih po te za ko je je ona po vu kla u „Ju go he mi ji”. Ne ko li ko da nas ka sni je, Mil ka For can je tu `i la Mi {ko vi }a i od ba ci la op tu `be da je otu |i la imo vi nu „Ju go he mi je”. Isto vre me no, po ro di ca For can je blo ki ra la pro da ju „Del ta–Mak si ja”, ko ja je ka sni je ipak re a li zo va na. Mi {ko vi} je bio `r tva ot mi ce pri pad ni ka „ze mun skog kla na” 9. apri la 2001, ko ja se po we ga sre} no za vr {i la na kon 16 sa ti jer je Na rod na ban ka Ju go sla vi je istog da na (po „Po li ti ci” od 4. ju la 2004) elek tron skim pu tem upla -

SREM SKO MI TRO VA^ KA PO LI CI JA POD NE LA KRI VI^ NE PRI JA VE ZBOG SUM WE NA ZLO U PO TRE BE U PRI VRE DI

De se to ro na ta pe tu Srem s ko m i t ro v a~ k a po l i ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv de set oso ba osum wi ~e nih da su zlo u po tre bi le ovla {}e wa u pri vre di, za ne -

iz grad wu gra da Srem ska Mi tro vi ca, gra |e vin skog in spek to r a iz Grad s ke upra v e u Srem skoj Mi tro vi ci i pro jek ta n a t a fir m i „Pro j ek t ant SM”, „Pro stor plus” i „El grad”. Su v la s ni c i „Bra dek s a” te r e t e se za kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri v re d i jer su kao in v e s ti t o r i re k on struk c i j e ta v an s kog pro sto ra pro da li ne za ko ni to uve }a nu kva dra tu ru u Uli ci Voj vo de Ste pe u Srem skoj Mi tro vi ci na {te tu no vih vla sni ka, a za tim je ukwi `i li u ka ta star i ti me o{te ti li no ve kup ce za ukup no 30.242 evra, sa op {ti la je po li ci ja. Ne sa ve snim ra dom, ne po zna va wem pro pi sa i pro p u { ta w em utvr |i va wa stvar nog sta wa, kao se na vo di u Se di {te Po li cij ske upra ve u Srem skoj sa o p { te w u, osta l i Mi tro vi ci osum wi ~e ni omo gu }i sa ve stan rad u slu `bi i da su li su su vla sni ci ma „Bra dek sa” na vo di le na ove ra va we ne i - sti c a w e pro t iv p rav n e imo sti ni tog sa dr `a ja. vin ske ko ri sti u na ve de nom Ka ko se na vo di u sa op {te wu nov ~a nom iz no su. PU Srem ska Mi tro vi ca, pri Pri ja va je pod ne ta Osnov ja va je pod ne ta pro tiv su vla nom jav n om tu ` i l a { tvu u sni ka DOO „Bra deks”, ~e tvo Srem skoj Mi tro vi ci, u re dov ro za po sle nih iz Di rek ci je za nom po stup ku. (Ta njug)

SEN ]A NI OSUM WI ^E NI ZA PRE VA RU U ^O KI

Bi ko ve pre u ze li bez pa ra Po li ci ja u ô ki pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Kri sti ja na \. (1991), Ro lan da K. (1987) i Ati le G. (1985) iz Sen te, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo pre va re na {te tu I. B. iz ô ke. U sa op {te wu PU Ki kin da se na vo di da su se osum wi ~e ni 15. no vem bra o{te }e noj ô kan ki pred sta vi li kao za stup ni ci pred u ze }a iz Be ~e ja i na osno vu usme nog do go vo ra pre u ze li dva bi ka za iz nos od 2.100 evra. Za pre u ze te bi ko ve no vac je tre ba lo da bu de upla }en na te ku }i ra ~un o{te }e ne I. B., ali to do sa da ni je u~i we no. M. Mr.

da }e i pro tiv vla sni ka kom pa ni je „Del ta” bi ti po kre nu ta is tra ga ako za to bu de raz lo ga i do ka za za kri vi~ na de la. Me di ji u Sr bi ji Mi {ko vi }a su go di na ma ozna ~a va li kao kon tro verz nog bi zni sme na i po ve zi va li s broj nim ko rup ci o na {kim afe ra ma, spor nim pri va ti za ci ja ma i dru gim mal ver za ci ja ma. Ovih da na u {tam pi su se po ja vi le spe ku la ci je o to me da se is tra ù ju tri slu ~a ja s ko ji ma bi Mi {ko vi }e vo ime mo glo bi ti po ve za no i da su u tu is tra gu, osim do ma }ih is tra ì te qa, ukqu ~e ni i eks per ti iz Austri je i Ho lan di je. Pr vi deo is tra ge od no si se, po pi sa wu me di ja, na pet mi li o na evra ko je je od be gli nar ko bos Dar ko [a ri} na vod no u go to vi ni po zaj mio Mi {ko vi }e vom si nu Mar ku. Ka sni je mu je taj dug vra }en pre ko ra ~u na pod for mom pla }a wa na vod nih kon sal ting uslu ga za is pi ti va we tr ì {ta u Cr noj Go ri. Dru gi je ve zan za [a ri }e vu ulo gu u grad wi „Bel vi la” i ra du Mi {ko vi }e ve kom pa ni je „Del ta real”, a pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} je, go stu ju }i u „Uti sku ne de qe„ na

De pe {e am ba sa de SAD Mi ro slav Mi {ko vi} se, ina ~e po do ku men ti ma ob ja vqe nim na „Vi ki lik su”, na {ao u de pe {i biv {eg ame ri~ kog am ba sa do ra u Be o gra du Maj kla Pol ta od 27. ju la 2007. go di ne. Polt je po slao u Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve, pod ozna kom „taj no”, de pe {u u ko joj je na veo da je Mi {ko vi} naj bo ga ti ji ~o vek u Sr bi ji, ~i je bo gat stvo iz no si vi {e od jed ne mi li jar de. „Mi sa da ima mo ~vr ste do ka ze da se Mi {ko vi} ne ~u ve no obo ga tio pu tem ko rup ci je, ko ja je ima la ozbi qan ne ga ti van uti caj na ame ri~ ke na ci o nal ne in te re se„, re ~e no je u tom do ku men tu, uz ko men ta re ti pa da je Mi {ko vi }e vo bo gat stvo na sta lo na le |i ma srp skog na ro da, ko ji se bo rio za go li ì vot kroz sank ci je, hi pe rin fla ci ju, a da je on sve to is ko ri stio i pri ku pqao bo gat stvo na pat wi na ro da. U tom do ku me tu ta ko |e se na vo di da je am ba sa da SAD do bi la do ka ze da je Mi {ko vi} imao di rekt nu ko rist od ko rup ci je, kao i da su mu u to me po ma ga li qu di iz ta da {we vla sti sa Slo bo da nom Mi lo {e vi }em na ~e lu. ri }i ma pre ko „Pred u ze }a za pu te ve Be o grad” jer je kon zor ci jum na ~i jem je ~e lu Mi {ko vi} pre se dam go di na ku pio 70 od sto tog dru {tve nog pred u ze }a ko je po slu je u sa sta vu „Nin bens gru pe”. Po ~e tak we go vog bo ga }e wa ve zu je se za po vla {}e ni po lo àj u od no su na osta le fir me pri li kom ca ri we wa ro be, ta ko {to je svo ju ro bu di rekt no di stri bu i rao u Be o grad, dok je ro ba osta lih mo ra la

no u de pe {i, ima ti da le ko se `ne po sle di ce po Sr bi ju jer }e to bi ti jed na od va `ni jih stva ri ko ja }e Sr bi ju uspo ra va ti na pu tu ka ula sku u Evrop sku uni ju. Mi {ko vi} se pre dve go di ne raz i {ao sa svo jom du go go di {wom sa rad ni com Mil kom For can a po tom pod neo i kri vi~ nu pri ja vu pro tiv we zbog na vod no ne ra {~i {}e nih vla sni~ kih od no sa u „Del ta–Mak si ju”, ali i po slov -

ti la se dam mi li o na ne ma~ kih ma ra ka ot kup ni ne na ano nim ni ra ~un jed ne {vaj car ske ban ke pa je on pu {ten, po sle po no }i, ne gde u cen tru Be o gra da. Ka sni je je opre zno iz ja vio da su ot mi ~a ri pre ma we mu ko rekt no po stu pa li, ali da ne mo è da ih pre po zna. Ubr zo su ot mi ~a ri – ubi je ni Du {an Spa so je vi} i dru gi „ze mun ci„ – uhap {e ni u Fran cu skoj, iz ru ~e ni Sr bi ji, ali su u ne do stat ku do ka za bi li pu {te ni na slo bo du kra jem 2001. Se dam „ze mu na ca„ je ipak pre dve go di ne pra vo sna `no osu |e no zbog te ot mi ce i na lo è no im je da Mi {ko vi }u vra te sav no vac sa za te znim ka ma ta ma. Ne dav no se, po sle pi sa wa po je di nih ta blo i da, po vu kao iz vla sni {tva u li stu „Pres„, a u sa op {te wu za jav nost pru ìo pu nu po dr {ku Vla di Sr bi je i we nim po li ti~ kim ~i ni o ci ma. On je ta ko |e pod se tio na to da je ta kom pa ni ja je dan od naj ve }ih po kre ta ~a srp ske pri vre de, da sa 7.700 za po sle nih pred sta vqa je dan od naj ve }ih po slov nih si ste ma u Sr bi ji i da je u Sr bi ju do veo kom pa ni ja kao {to su ban ka In te za, „\e ne ra li„, a od ne dav no i „De lez” gru pu. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

JU ^E OKO POD NE UZ BU NA U BE O GRA DU

La`na dojava o bombi u zgradi Vlade Po li ci ja je ju ~e do bi la ano ni man te le fon ski po ziv da je u zgra di Vla de Sr bi je na vod no po sta vqe na bom ba, na kon ~e ka su spe ci jal ne eki pe, po sle pro ve re, utvr di le da to ni je ta~ no.

– Ano nim ni po ziv je pri mqen oko 11.20 sa ti, spe ci ja ne eki pe su od mah upu }e ne da to pro ve re i u 11.55 sa ti je utvr |e no da je do ja va bi la la `na – re ~e no je Ta nju gu u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va.

subota1.decembar2012.

UHAP [EN ZBOG NA SI QA U PO RO DI CI U NO VOJ GAJ DO BRI

Okrivqen da je bacio ka{ikaru u sinovqevu ku}u Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan ci od re di la je pre kju ~e za dr à va we S. N. (1943) iz No ve Gaj do bre pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ na de la na si qa u po ro di ci, na no {e wa la kih te le snih po vre da i ne do zvo qe nog dr à wa oru` ja i eks plo ziv nih sred sta va. On se te re ti da je s uli ce uba cio ru~ nu bom bu M-75 u deo ku }e u ko jem ì vi we gov

sin s po ro di com. Pret hod no je, ka ko se sum wa, pro va lio u taj deo objek ta i po raz bi jao stva ri, a me tal nom {ip kom uda rio svo ju biv {u su pru gu i we nog bra ta, ko ji su po ku {a li da ga spre ~e u van da li zmu i pri tom ih lak {e po vre dio. Okri vqe ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti do ve den na sa slu {a we nad le `nom is tra -

`nom su di ji, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Osum wi ~e nom se pri pi su je da je bio pod uti ca jem al ko ho la ka da je ~i nio po me nu ta de la, a u sta nu we go vog si na u tre nut ku ka da je eks plo di ra la bom ba, sre }om, ni je bi lo ni ko ga, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

NA KON HAP [E WA I SA SLU [A WA ZBOG LA @I RA NIH KVI ZO VA I NA GRAD NIH IGA RA DO LI JA LI ZBOG ^E RU PA WA NO VO SAD SKIH AUTO MO BI LA

Akumulator, radio i gorivo na meti No vo sa |a nin M. B. (1994) i je dan we gov ma lo let ni su gra |a nin, za jed no s X. B. (1973) iz Groc ke, uhap {e ni su pre kju ~e oko tri sa ta ne po sred no na kon {to su ukra li aku mu la tor iz jed nog „ju ga” i obi li jo{ jed no ta kvo vo zi lo, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. Oni su uhva }e ni s ukra de nim de lom i ala tom za obi ja we, a pro tiv wih sle di kri vi~ na pri ja va za te {ku kra |u. Ta ko |e, u pro va li „gol fa” za te ~en je J. N. (1978), kog je po li ci ja spre ~i la da ukra de mu zi~ ki ure |aj iz auto mo bi la,

pa }e i pro tiv we ga bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va za to de lo. Za te {ku kra |u te re ti se i No vo sa |a nin A. B. (1991) i S. [. (1988) iz Sr bo bra na, kog je po li ci ja za te kla u po ku {a ju kra |e go ri va iz dva auto mo bi la u no vo sad skoj Uli ci bra }e Dro wak. Kri vi~ na pri ja va sle di i pro tiv M. R. (1985) iz No vog Sa da, ko ga je po li ci ja za te kla u obi ja wu vo zi la na par kin gu u Te lep skoj uli ci, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

PRO CES OP TU @E NI MA ZA „PO BU NU“ JSO-a PRE 11 GO DI NA

Logistika ostala u Kuli

Ne k a d a { wi po m o} n ik za lo gi sti ku u sa da ras for mi ra noj Jed ni ci za spe ci jal ne ope ra ci je Dra go slav Kr sma no vi} ka zao je ju ~eda „lo gi sti ka ni je u~e sto vo va la u do ga |a ju iz no vem bra 2001. go di ne, kad je JSO iza {ao na auto put kod Cen tra ’Sa va’ na No vom Be o gra du, pro te stu ju }i zbog zlo u po tre be je di ni ce pri an ga ò va wu u hap {e wu ha {kih op tu è ni ka bra }eBa no vi}“ – Ni sam bio za ta kav vid iz ra ` a v a w a pro t e s ta. Od b io sam da iza |em iz kru ga Cen tra u Ku li. Lo gi sti ka ni je iz la zi la kod Cen tra „Sa va”. Sma trao sam da pro test tre ba iz ra zi ti na dru ga ~i ji na ~in, na pri mer, da svi, kad je re~ o ko mand nom ka dru, pod ne su ostav ke, pa ne ka Slu `ba raz mi {qa o to me {ta }e po sle – tvr dio je Kr sma no vi} pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du. Iz no {e wem we go ve od bra ne ju ~e je na sta vqe no su |e we u ko j em su osmo r i c a biv { ih „cr v e n ih be r et k i“ po v o d om no vem bar skih do ga |a ja 2001. op t u ` e n i za kri v i~ n o de l o „oru à na po bu na“. Kr sma no vi} je, go vo re }i o sa mom do ga |a ju, pod vu kao da je re~ o pro te stu te da je „za da tak bio da bu de mi ran, a ciq je bio da se pri ka è ne zdo voq stvo je di ni ce da vi {e ne bi bi la zlo u po tre bqa va na“. Po we go vim re ~i ma, ni {ta u na ~i nu iz la ska je di ni ce i po na {a wu pri pad ni ka ne ma obe le` ja i ne mo è se do ve sti u

ve zu s onim {to se u stru~ noj ter m i n o l o g i j i de f i n i { e „bor be nim po ret kom“. – Je di ni ca ni je iza {la u bor b e n om po r et k u. Po po vrat k u je d i n i c e s pro t e s ta kod Cen tra „Sa va„ ~uo sam ko men ta re da su pri pad ni ci bi li bez oru` ja i da su sa mo ofi ci ri ima li pi {to qe, od no sno li~ no na o ru à we – ka zao je Kr sma no vi}. Is ta kao je, ta ko |e, da ni je po dr ào ni to {to je, ka ko je tvr dio, „ta da {wi ko man dant JSO-a Du {ko Ma ri ~i} na re dio da se ob u sta ve te le fon ski po zi vi i pre ki ne ko mu ni ka ci ja s na ~el stvom“. – Mi slio sam da to iz la zi iz do me na uobi ~a je nog po na {a wa, bo je }i se di sci plin ske od go vor no sti, a ne kri vi~ ne – ob ja snio je Kr sma no vi}. Od go va ra ju }i na pi ta wa pr vo o kri vqe nog Mi lo ra da Ule me ka Le gi je, pr vog ko man dan ta JSO-a ko ji je u vre me pred met nog do ga |a ja bio pen zi o ni san, Kr sma no vi} je re kao da ne ma ni ka kva sa zna wa o to me da li je on imao bi lo ka kvu ulo gu u or ga ni zo va wu pro te sta. Op tu è ni Dra gi {a Ra di} ju ~e ni je è leo da iz ne se od bra nu pa je pro ~i tan we gov is kaz ko ji je dao u is tra zi 29. sep tem bra 2011. go di ne. Op tu `ni ca pro tiv osmo ri ce biv {ih „cr ve nih be ret ki“ po dig nu ta je u mar tu ove go di ne. J. J.

NO VO SA \A NIN IZA BRA VE

Terete ga vagica i prah Kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de Z. V. (1981) s pod ru~ ja No vog Sa da zbog sum we da je tr go vao nar ko ti ci ma, sa op {ti la je po li ci ja. Pre kju ~e je kod we ga u sta nu ko ji ko ri sti u No vom Sa du za te ~e no 170 gra ma sup stan ce za ko ju se pret pso ta vqa da je he roin, va gi ca za pre -

ci zno me re we i no vac ko ji mo `da po ti ~e od pro da je dro ge. Osum wi ~e nom je od re |e no za dr `a va we i bi }e do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji uz pri ja vu za kri vi~ no de lo neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, do da je se u sa op {te wu. M. V.

Pritvor za 13 osumwi~enih za SMS prevare – Su di ja za pret hod ni po stu pak Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du od re dio je, na pred log Tu ì la {tva, pri tvor do 30 da na za 13 osum wi ~e nih da su pu tem SMS pre va ra o{te ti li vi {e od 160.000 gra |a na za iz nos ve }i od 32 mi li o na evra – iz ja vio je Ta nju gu tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je na veo da }e se pe to ro osum wi ~e nih, ko ji su pre tri da na uhap {e ni, bra ni ti sa slo bo de. – Pri tvor je od re |en Ra de tu Jo vi ~i }u, Ra di vo ju Pu {o wi, Sa vi Mo ra ~i, Iva ni Ni ko li}, Sre ten ki Mo ra ~i, Jo ì ci Plev ni ku, Alek san dri \e ri}, Alek san dru La zi }u, Zo ra nu Maj da ku, Mar ku A}i mo vi }u, ê do mi ru Ta sov cu i Vla da nu Pe tro vi }u – re kao je tu ì lac Ra di sa vqe vi}. Pri tvor im je od re |en zbog opa sno sti od bek stva, mo gu} no sti da }e u to ku is tra ge uti ca ti na sve do ke ili po no vi ti kri vi~ no de lo. Tu ì la {tvo }e spro ve sti is tra gu pro tiv 18 osum wi ~e nih da su or ga ni zo va wem la ì ra nih kvi zo -

va i na grad nih iga ra iz vr {i li kri vi~ na de la udru `i va we ra di vr {e wa kri vi~ nih de la, pre va re, pra wa nov ca i neo vla {}e nog is ko ri {}a va wa autor skog de la ili pred me ta srod nog pra va. Sa slo bo de se bra ne Vla do Ste fa no vi}, Mar ko Ga ji}, Mar ko

va i po sla tih SMS-po ru ka, a da je od to ga gru pa pri ba vi la imo vin sku ko rist ve }u od 16 mi li o na evra – ko ji su im is pla }e ni od te le ko mu ni ka ci o nih ope ra te ra. Pre o sta li iz nos nov ca je pri pao ope ra te ri ma na ime re gu lar no pru `e nih te le ko mu ni ka ci o nih uslu ga.

[o la ji}, Ja sna Kr sma no vi} i Bran ko Ko sti}. Sum wa se da su gra |a ni su mu od 32 mi li o na evra pla ti li kroz svo je te le fon ske ra ~u ne na ime po zi -

Or ga ni zu ju }i la `na tak mi ~e wa zna wa, osum wi ~e ni su na vo di li gle da o ce i slu {a o ce vi {e ra dio i TV-sta ni ca na to da, po zi va ju }i stu dio ili {a qu }i SMS po ru ke pre ko ta ko zva nih krat kih bro je va, u~e stvu ju u si mu li ra nim kvi zo vi ma i na grad nim igra ma. Ce ne po zi va i SMS po ru ka pre ko tih bro je va su bi le znat no vi {e od re dov nih ta ri fa, a svi po zi vi gle da la ca i slu {a la ca su dr `a ni na ~e ka wu da bi se uve }ao broj im pul sa, od no sno tro {ko vi oso ba ko ja su se ja vqa le. On je na veo i da „ni ko od za in te re so va nih gle da la ca i slu {a la ca ni je ukqu ~i van u pro gram, a obe }a ne vred ne rob ne i nov ~a ne na gra de su na vod no do bi ja li ~la no vi or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, ko ji su se ja vqa li po do go vo ru s or ga ni za to ri ma i ta ko

Su |e we za igre na sre }u Po ~et kom sep tem bra 2010. go di ne Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv 17 oso ba zbog kri vi~ nog de la pre va re. Po na vo di ma iz op tu `ni ce, oni su to kom 2009. i 2010. go di ne, su prot no pra vi li ma iga ra na sre }u ~i ji je or ga ni za tor bi la Dr `av na lu tri ja Sr bi je, upo tre bom per so nal nih ra ~u na ra i po ve zi va wem s vi {e od 200 mo bil nih te le fo na od go va ra ju }eg bro ja SIM-kar ti ca i ko ri {}e wem od go va ra ju }eg soft ve ra, uti ca li na is hod pri re |e nih iga ra na sre }u – „RTS li ci ta ci ja„, „Grand auto„ i „Grand li ci ta ci ja„. Na taj na ~in su, ka ko se tvr di, osvo ji li 130 na gra da, a pro ce we na vred nost je ve }a od 150 mi li o na di na ra. Glav ni pre tres za po ~eo je u fe bru a ru pro {le go di ne i tre nut no je u fa zi sa slu {a wa ve {ta ka.

I vla snik TV „Du ga” iza re {e ta ka Me |u pri tvo re ni ma je i Du {an Mo ra ~a iz No vog Sa da, vla snik te le vi zi je „Du ga”. U no vo sad skom su du pro tiv Du {a na Mo ra ~e se vo di sud ski po stu pak u ko jem se on te re ti da je od go vo ran za iz bi ja we po `a ra na Rad ni~ kom uni ver zi te tu pre 12,5 go di na, a u ko jem je ta da bi la i we go va te le vi zi ja. We mu se pri pi su je da ni je do voq no vo dio bri gu o opre mi u stu di ju, za ko ju se pret po sta vqa da je pro u zro ko va la va tru. Pod se ti mo, po `ar na Rad ni~ kom uni ver zi te tu iz bio u po po dnev nim sa ti ma 6. apri la 2000. go di ne. Stra da la je Mi li ca Pro stran, ko ja je bi la za po sle na u TV „Du ga”. Po vre |e no je {e sto ro qu di ko ji su ra di li u fir ma ma sme {te nim u zgra di.

stva ra li pri vid da se ra di o re gu lar nom tak mi ~e wu”. Pri li kom pre tre sa ko ji su oba vqe ni na 32 lo ka ci je pri vre me no je od u ze ta vred na ra ~u nar ska opre ma, blo ki ran no vac na ra ~u ni ma po je di nih oso ba u iz no su od 370.000 evra i od u ze to vi {e put ni~ kih vo zi la. Osum wi ~e ni su or ga ni zo va li te le fon ske rob no-nov ~a ne kvi zo ve na te le vi zij skim ka na li ma „Du ga” i „Astro” i ra dio sta ni ca ma „Na rod ni ra dio” i „Cen tar” .

PEN ZI O NI SA NI AME RI^ KI GE NE RAL NE ]E SE PO JA VI TI NA SU \E WU RA DO VA NU KA RAYI]U

SAD ne dozvoqava da svedo~i Vesli Klark

Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja oba ve sti la je biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Ra do va na Ka ra xi }a da ne }e odo bri ti da se pen zi o ni sa ni ge ne ral Ve sli Klark po ja vi kao sve dok we go ve od bra ne u Ha {kom tri bu na lu, obra zlo ìv {i da we gov is kaz ne bi pot kre pio tvrd we op tu è nog u ve zi sa su {ti nom i re le vat no {}u sve do ~e wa. Ka ra xi} je tra ìo in for ma ci je o dva sa stan ka ko ji ma je Klark pri su stvo vao – s ta da {wim ko man dan tom Glav nog {ta ba Voj ske RS-a Rat kom Mla di }em, 27. av gu sta 1994. u Ba wa lu ci i 19. av gu sta 1995. s ta da {wim pred sed ni kom BiH Ali jom Izet be go vi }em, u Sa ra je vu. Mla di} je, ka ko is ti ~e Ka ra xi}, „oba ve stio ge ne ra la Klar ka da je spre man da pri sta ne na pre kid va tre i da je dva ~e ka da za vr {i rat”, a na sa stan ku u Sa ra je vu su „Ri ~ard Hol bruk i ge ne ral Klark iz ja vi li da }e SAD voj no in ter ve ni sa ti na stra ni Fe de ra ci je uko li ko Sr bi ne okon ~a ju rat”. To je, tvr di Ka ra xi}, „bio mo tiv da mu sli ma ni in sce ni ra ju ma sa kr na Mar ka la ma 28. av gu sta 1995. go di ne”. U pi smu am ba sa de SAD u Ha gu, upu }e nom Ka ra xi }e vom glav nom prav nom sa vet ni ku ame ri~ kom advo ka tu Pi te ru Ro bin so nu, na vo di se da je ge ne ral

Ra do van Ka ra yi}

Klark kon tak ti ran u ve zi sa zah te vom od bra ne. „Klark je re kao da je on iz ri ~i to pi tao Mla di }a da pot pi {e mi rov ni spo ra zum pri pre mqen po vo| stvom am ba sa do ra Red mon da i da je Mla di} re kao da on to ne }e. Klark se ’ne se }a da je na tom sa stan ku bi lo re ~i o pre ki du va tre’„, na vo di se u pi smu. Ge ne ral Klark da qe je tvr dio da Izet be go vi }u „ni {ta ni je obe }a vao, da ni je bio ovla {}en da da je bi lo ka kva obe }a wa” i da je sa stan ku pri su sto vao „sa mo da bi po sta vqao pi ta wa i pri ku pqao ~i we ni ce i uti ske”. „Ima ju }i u vi du in for ma ci je do bi je ne od ge ne ra la Klar ka u

Ve sli Klark

ve zi s dva sa stan ka, we go vo sve do ~e we ne bi pot kre pi lo tvrd we Ra do va na Ka ra xi }a u ve zi s wi ho vom su {ti nom, ni ti re le vant no {}u. Vla da SAD, pre ma to me, ovo ga pu ta ne }e odo bri ti sve do ~e we ge ne ra la Klar ka”, is ti ~e se u do pi su iz ame ri~ ke am ba sa de. Po v o d om Ka r a x i } e v og zah te va da mu se do sta ve svi snim ci, be le {ke i za pi sni ci s po me nu ta dva sa stan ka, na vo di se da su pro na |e na ~e ti ri pred me ta ko ja bi „mo gla bi ti od go va ra ju }a” i da je ame ri~ ka ad mi n i s tra c i j a sprem n a da ih do s ta v i uko l i k o op t u ` e n i obez be di iz da va we na lo ga po

pra vi lu 70, ko je pred vi |a da se do sta vqe ni ma te ri jal ne }e ko ri sti ti u sud ni ci bez iz ri ~i tog odo bre wa dr `a ve u ~i jem su po se du. Pen zi o ni sa ni ge ne ral Ve sli Klark je 1994. bio za du `en za pla ni ra we od go vo ra na su ko be u BiH i obez be |i va we po dr {ke NA TO-ovim tru pa ma na te re nu. Od 1997. do 2000. go di ne, on je bio ko man dant sna ga NA TO-a za Evro pu. U de cem bru 2003. Klark je bio sve dok op tu `be na su |e wu biv {em pred sed ni ku Sr bi je i SR Ju go sla vi je Slo bo da nu Mi lo {e vi }u. (Ta njug)

SPORT

subota1.decembar2012.

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pr va na gra da po la mi li o na Pripreme za jubilarni 50. „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu su ve} daleko odmakle, gotovo je sve utana~ano, a jedina nedomuca je po~etak i kraj ove tradicionalne sportske manifestacije. @eqa je da takmi~ewe po~ne 16. decembra, me|utim, zbog Evropskog prvenstva u rukometu za `ene, najverovatnije je da }e se prvi me~evi na najve}oj smotri malog fudbala u Srbiji odigrati 22. decembra. Igra}e se vi-

pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe iznosi 15.000 dinara, veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond }e ove godine biti ve}i nego na prethodnom turniru, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorija-

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

kendom i radnim danima u popodnevnim ~asovima. Prema na{im predvi|awima, finalni deo turnira od`ao bi se 12. i 13. januara. Turnir }e se igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i publiku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se s pet igra~a u poqu i sa golmanom ,a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet kon kurencija: seniori, veterani (igra~i koji su napunili 35 go dina), kadeti (1996. i mla|i),

dnevnik PRA ZNIK U SU BO TI CI

Spar tak }e se is pr si ti pred {am pi o nom Sve je spremno za fudbalski praznik u Subotici, zahuktali Spartak ZV do~ekuje {ampionski Partizan, godinama unazad jednu od na{ih najbo qih ekipa. – Mnogo je re~i hvale koje se mogu uputiti Partizan, u goste nam dolazi petostruki uzastopni {ampion, jesewi prvak, ekipa iz Lige Evrope, ekipa sa sijaset talenata, reprezentativaca, ekipa koja je postigla najvi{e golova ove jeseni. Sve nam to govori da nas o~ekuje izuzatno zahtevan posao. No, i mi imamo pokri}e da se nadamo dobrom rezultatu, a tu su svakako igre ove jeseni i niz dobrih rezultata – rekao je trener Suboti~ana Petar Kur}ubi}. On je istakao dva segmenta koja bi mogla da vode wegov tim do pobede. – Snaga Partizana le`i u veznom redu, imaju sijaset dobrih igra~a, brzih i ofanzivnih. Ako `elimo ne{to da napravimo, onda prvo wihov vezni red moramo da zaustavimo. Drugi deo segmenta pravqewa dobrog rezultata jeste da probamo da napadnemo protivnika, da postignemo gol i da ih uvedemo u probleme. Spartak ima dovoqno i snage i znawa da odigra najboqi me~ ove jeseni i da se isprsi pred velikim rivalom – dodao je Kur}ubi}.

Ka pi ten {i ri op ti mi zam: Vla di mir Tor bi ca

Suboti~ani do~ekuju velikog rivala u kompletnom sastavu. – Ranije smo najboqe igrali najte`e utakmice, a ove jeseni

ma, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi ukupno oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo od ponedeqka (3. decembar) u Sportskoj rubrici „Dnevnika„ (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14, od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe.Informacije se mogu dobiti i na telefon 021/480 - 6827. G. K.

Ve li ko is ku {e we Fudbaleri Partizana u duelu sa Spartaka ZV `ele da na zimsku pauzu odu sa plus pet bodova u odnosu na Crvenu zvezdu. Vaqak }e biti poja~an i trenerom Vladimirom Vermezovi}em, koji je ju~e, posle upale plu}a, prvi put iza{ao na teren. - Hvala svima koji su me zvali i raspitivali se o mom zdravqu. Stvorila se slika da je bolest komplikovanija, ali nije bila. Desilo mi se {to se i mnogim gra|anima ove zemqe de{ava – rekao je {ef struke crno – belih i nastvaio: - Iza nas je naporna polusezona i znam da igra~i jedva ~ekaju da je zavr{e. Kroz sva{ta su pro{li u ova tri meseca i potreban im je odmor. Ipak, mora}e da sa~ekaju i duel sa Rubinom. Partizan }e u Subotici igrati u najja~em sastavu. - Sale Ili} se oporavio i 90 odsto su {anse da }e igrati. Na Ninkovi}a ne ra~unamo jer wegova povreda zahteva tri nedeqe oporavka. Osvrnuo se zatim Vermezovi} i na me~ sa suboti~kim golubovima.

Prema pisawu britanskih medija, kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} ponovo trenira punim intenzitetom. Srpski internacionalac je pauzirao od septembra zbog povrede kolena, a na teren bi prema procenama mogao za dve nedeqe. Medicinski tim Junajteda je uveren da je Vidi}ev problem sa kolenom sada re{en i zadovoqni su kako napreduje oporavak sjajnog {topera. Prethodno je Ser Aleks Ferguson najavio da bi Vidi} mogao na teren tek oko Bo`i}a, ali brz oporavak mogao bi da omog}i Nemawi da zaigra ve} protiv Sandrlenda u decembru.

USKO RO U ZRE WA NI NU

Pi per ski bra ni ti tu lu

Mi lan Pi per ski na te sti ra wu

bazirane na tehnici i taktici. Najbitnije je da su pripreme protekle u najboqem redu, bez ikakvih povreda – ka`e Piperski. Iz tima Balkan boksing najavquju da }e ovo biti pravi bokserski spektakl kakav Zrewanin odavno nije video. - O~ekujemo punu Kristalnu dvo ranu. Velika su mi o~ekivawa i zbog toga {to }u nastupiti u Zrewaninu, ose}aj je fenomenalan – priznaje Milan.

smo kompletni, imamo na na{oj strani navija~e, a pobedom bi mogli da zaokru`imo lepu jesen – istakao je Torbica. N. S.

U PAR TI ZA NU RE SPEK TU JU SU BO TI ^A NE

Vi di} po no vo tre ni ra

@ivotni san proslavqenog zrewaninskog boksera Milana Piperskog bi}e ispuwen 15. decembra. Tog dana ~lan Balkan boksing tima nastupi}e u Zrewaninu, pred svojom publikom, {to mu je bila davna{wa `eqa. Piperski }e u Kristalnoj dvorani rukavice ukrstiti sa protivnikom iz Ma|arske, kako bi po drugi put odbranio titulu sveslovenskog prvaka u polusredwoj kategoriji. - Izaziva~ ima gotovo ~etiri puta vi{e me~eva od mene i daleko je iskusniji u profesionalnim vodama. ^vrst je, stamen, uporan i taktiku bazira na fajterskom stilu. Stalno se kre}e napred. Ali, to me ne spre~ava u namerama da pred mojim Zrewanincima odbranim {ampionsku titulu. O~ekujem fer i rovovsku borbu, a verujem da }u uz pomo} publike smo}i snage, pobediti protivnika i trijumfovati u rodnom gradu - veli Piperski, kome }e ovo biti deseti profesionalni me~. Wegov protivnik, iako dolazi iz Ma|arske, ima slova~ku licencu, {to mu daje pravo da bude izaziva~ i krene na titulu sveslovenskog prvaka. Doma }in posledwih dana gleda i analizira protivnikove ranije me~eve i sa svojim timom odre|uje taktiku sa kojom }e 15 decembra u}i u ring. - Nalazimo se u fazi zavr{nih pri prema. Uglavnom odr`avamo treninge

pokazujemo da smo sposobni i da dr`imo kontinuitet dobrih rezultat i rivala. Raduje me {to nema problema sa sastavom, {to

On je, zajedno sa ostalim ~lanovima kampa Balkan boksing koji }e se bori ti u gradu na Begeju, ve} obavio psiho – fizi~ka testirawa u Republi~kom zavodu za sport. Najavqeno je da }e, osim Piperskog, ~iji nastup }e biti borba ve~eri, u bokserskom spektaklu u~estvovati i Mane Mar~eta, Zvjezdan Vidakovi}, Neboj{a ]urovi} i Haris ^alakovi}. U ringu }e se, pored wih, na}i i Petar @ivkovi}, ~lan ekipe Serbian fajter. @. Ba la ban

- Iz mnogo razloga ova utakmica je vrlo va`na za nas. Idemo na noge dobroj ekipi, koja je konsolidovala formu i igra sve boqe. Cenim wihovog trenera sa kojim sam i u prvom manda tu vojevao. O~ekujem zanimqivu utakmicu, nadam se pred punim tribinama, jer rivali to i zaslu`uje.nema dileme da nas o~ekuje veliko isku{ewe. Vermezovi} izdvaja igra~e Spartaka koji bi mogli da prave najvi{e problema. - Adamovi}, Despotovi} i Torbica se po nama izdvajaju u ekipi Suboti~ana. Posebnu pa`wu usmeri}emo na wih. Trener se osvrnuo i na kaznu od ~etiri me~a neigrawa od strane UEFE za Aleksandra Mitrovi}a koji je , da podsetimo, dobio crveni karton protiv Nef~ija jer je opsovao sudiju. - Nemam zamerki. U UEFI postoji sistem koji ta~no u odnosu na vrstu prekr{aja odre |uje kaznu. Mislim da smo i mi malo krivi za nedisciplinu igra~a, jer ih {tedimo zato {to su mladi – zakqu~io je Vermezovi}. I. La za re vi}

IZ UEFA

No va blo ka da Par ti za nu i Vo {i Dva srpska i dva hrvatska kluba ostaju u grupi od sedam ekipa koje su i daqe pod suspenzijom UEFA i ne dobijaju bonuse za evrotakmi~ewa. Partizan i Vojvodina su u dru{tvu Hajduka i Osijeka, ali i uspe{nog debitanta u L[ Malage. Tih sedam klubova preba~eni su drugostepenom organu, koji }e daqe odlu~ivati o wihovoj sudbini. Na spisku su jo{ bukure{tanski rivali Dinamo i Rapid, a na wega su sada dodati i Arsenal Kijev i Leh Poznaw. Preostalih 16 klubova skinuto je sa spiska i wima su odmrznuti fondovi. Me|u klubovima koji su u me|uvremenu platili dugove i dobili bonuse su Rubin Kazaw, Atletiko Madrid, Fenerbah~e, porting lisabon, ali i eks JU ekipe Budu}nost, Sarajevo, @eqezni~ar, Borac Bawaluka, Rudar Pqevqa i [kendija. CFCB (telo za kontrolu finansija pri UEFA) kaznio je 23 kluba zamrzavawem svih premija, jer do 30. juna nisu uspeli da isplate sve dugove. [esnaest klubova je do 30. septembra ra{~istilo dugove, a preostalih sedam, me|u kojima su Partizan i Vojvodina, nisu to u~inili. Podse}amo da su Partizan i Vojvodina i na spisku 500 najve}ih du`nika po osonovu poreza u Srbiji. Po propisima UEFA dugovi sa zanemarqivim iznosima ne pomiwu se u saoop{tewima, niti se protiv takvih klubova pokre}e postupak zamrzavawa, a Arsenal Kijev i Leh Poznaw su dodati jer je u me|uvremenu wihov dug zna~ajno porastao.

PR VA LI GA SR BI JA

Da nas No vi Sad - Mla de no vac Rad ni~ ki (NP) - Pro le ter Je din stvo Pu te vi - In |i ja Slo ga - Ba nat Be à ni ja - Te le op tik Ti mok - Mla dost (L) Na pre dak - Vo `do vac û ka ri~ ki - Bo rac Me ta lac - Ko lu ba ra 1. Na pre dak 2. Vo `do vac 3. Bo rac 4. û ka ri~ ki 5. Je din stvo 6. Pro le ter 7. In |i ja 8. Me ta lac 9. Te le op tik 10. Mla d. (L) 11. Mla de n. 12. Rad . (NP) 13. Ti mok 14. Be à ni ja 15. Slo ga (K) 16. No vi Sad 17. Ba nat 18. Ko lu ba ra

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

12 8 8 8 6 7 6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 3 2

2 7 5 5 8 5 7 4 6 5 4 5 5 3 6 4 4 5

2 1 3 3 2 4 3 6 5 6 7 7 7 9 7 9 9 9

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) 39:11 22:4 22:10 20:12 18:14 19:17 15:11 18:15 14:18 16:21 11:14 12:17 11:23 17:18 11:22 11:24 8:25 11:19

38 31 29 29 26 26 25 22 21 20 19 17 17 15 15 13 13 11

Pro le} ni deo pr ven stva na sta vqa se 9. mar ta utak mi ca ma 18.ko la a sa sta ju se: No vi Sad Be `a ni ja, Rad ni~ ki (NP) - Ba nat, Te le op tik - Pro le ter, Slo ga Ko lu ba ra, Me ta lac - Bo rac, ^u ka ri~ ki - Vo `do vac, Na pre dak - In |i ja, Je din stvo Pu te vi - Mla dost (L), Ti mok - Mla de no vac.

SPORT

dnevnik

subota1.decembar2012.

UMESTO NAJAVE DERBIJA S VOJVODINOM

Jan ko vi} di gao glas u za {ti tu igra ~a Dra ma na Ma ra ka ni uo~i der bi me ~a sa Voj vo di nom. Tre ner Alek san dar Jan ko vi} is ko ri stio je pres kon fe ren ci ju, u ko joj je tre ba lo da na ja vi va àn meg dan, da se u po du èm mo no lo gu osvr ne na ak tu el ni tre nu tak u klu bu, otvo ri sr ce i du {u, uzme u za {ti tu igra ~e... - Zve zda du gu je 50 mi li o na, a sa da je naj ve }i pro blem da li je na ta be li mi nus pet ili mi nus osam bo do va. Pr va te za od ime no va wa Rad ne gru pe je ul ti ma tum da der bi mo ra da se do bi je i to u klu bu gde ne po sto ji upra va, pred sed nik, di rek tor, gde ne ma pla te. Is pa da da smo naj ve }i pro blem mi ko ji smo osta li. O~e ku je se da mla di igra ~i no se pri ti sak, iz gu ra li su der bi, pa im je pred Uì ce po sta vqen no vi ul ti ma tum. Stal no me ~e vi na „krv i no`”. Bo le nas tri po ra za u li gi, ko je smo za slu ì li, dva pu ta smo pod ba ci li, ali pro {le se zo ne je bi lo u ovo vre -

me „-10”i ni je bio smak sve ta po ~eo je be se du Jan ko vi}. Uz do zu gor ~i ne, po ne kad i iro ni je, Jan ko vi} je na sli kao am bi jent ko ji ga okru `u je, ko ji ga je pod se tio na 2008. go di nu ka da je do la skom no ve upra ve bio sme wen. - Pri ~a se da ne ki igra ~i ni su do stoj ni Zve zdi nog dre sa, ali ovaj tim sa 16 re pre zen ta ti va ca tre ba oja ~a ti, a ne ras pu {ta ti. U pro te klih ne ko li ko go di na do vo |e ni su vi zi o na ri sa pla no vi ma o evrop skoj Zve zdi, oko 100 igra ~a je pro {lo kroz klub, ali re zul ta ta ni je bi lo, sem po za ma {nog du ga. ^i ni se da je na po mo lu no vi re mont eki pe, na slu }u je se ta kav ko rak... U na stva ku je tre ner cr ve nobe lih bio di rek tan i kon kre tan. - Mom ci igra ju bez pla te se dam me se ci, is pu wa va ju sve oba ve ze, pa sa mo taj deo klu ba i omla din ska {ko la za hva qu ju }i en tu zi ja zmu i funk ci o ni {e nor mal no, kao da se ni {ta ne de -

Tre ner Crvene zve zde Alek san dar Jan ko vi}

{a va. Ovi igra ~i za slu `u ju mno go vi {e po {to va wa ne go {to je slu ~aj sa da. Oni su do voq no do bri za Zve zdu, tvr dim to, ima ju ka rak ter i du {u . Ne u o bi ~a je na pres kon fe ren ci ja Alek san dra Jan ko vi }a ini ci ra la je bu ru, usle dio je sa sta nak Rad ne gru pe.

Sto ja di no vi} iz ne na |en

Kon fu zi ja

Po tez tre ne ra Jan ko vi }a iz ne na dio je sve u klu bu. Pr vi je to pri znao Zo ran Sto ja di no vi}, me na xer za du èn u Rad noj gru pi za sport ska pi ta wa. - O~e ki vao sam da kon fe ren ci ja bu de na ja va utak mi ce, iz ne na |en sam. Od do la ska Rad ne gru pe imao sam uti sak da Jan ko vi} mi sli da è lim da ga sklo nim. To ni je ta~ no. Od pr vog tre nut ka imao je mo ju pu nu po dr {ku,uosta lom kao i od Xa ji }a i ô vi }a. Ako se kao pro blem is ti ~e pla ta igra ~a, pa i u Par ti za nu ne pri ma ju no vac ~e ti ri me se ca, pa mom ci igra ju. Pa ra u klu bu tre nut no ne ma, ali }e ih bi ti. Ima li Rad na gru pa in ge ren ci je oko sta tu sa tre ne ra ? - Rad na gru pa mo è da sme ni tre ne ra, ali to u ovom tre nut ku ni ko me ne pa da na pa met. Mi slim da se Jan ko vi} ma lo za le teo, ali to sa da ne me wa ni {ta u we go vom sta tu su. Ko zna, mo `da ovo bu de do dat ni mo tiv za igra ~e za me~ s Voj vo di nom- kon sta to vao je Sto ja di no vi}.

Da je raz go vor ~la no va Rad ne gru pe sa tre ne rom Jan ko vi }em bio za ni mqiv po ka zu je i de taq pri li kom no vog su sre ta tre ne ra cr ve nobe lih sa no vi na ri ma. Ne boj {a ^o vi} je ve lo kud {no do zvo lio no vi na ri ma da po sta vqa ju pi ta wa Jan ko vi }u. Jed no je gla si lio : - Da li }e te vo di ti eki pu pro tiv Voj vo di ne ? - Gde- uz vra tio je zbu we no Jan ko vi}. Do da li smo krat ko - Na utak mi cu...

- Mi sva ko dnev no raz go va ra mo sa tre ne rom jer je si tu a ci ja ve o ma slo è na. @e li mo da Jan ko vi} da nas sa igra ~i ma od ra di {to bo qi po sao. Fi nan sij ska si tu a ci ja je te {ka, ali se tru di mo da mak si mal no ras te re ti mo eki pu. Ne mi slim da je we mu ili igra ~i ma la ko, ali to ne mo è ni ko me da bu de ali bi. Ku ka wem ni {ta ne }e mo da po pra vi mo, ali ova kva si tu a ci ja tre ba da bu de do dat ni mo tiv, da po ka è mo je din stvo, na te re nu i van we ga. Da svi spa se mo Zve zdu od naj go reg, a to je ban krot.Tre ner ne m a po t re b e da {ti t i igra ~e od Rad ne gru pe jer ih ona i ne na pa da. Uosta lom, tre ba ja ~a ti ka rak ter u ova ko slo è nim si tu a ci ja ma- po ku {ao je da spu sti lop tu na ze mqu Ne boj {a ô vi}. Ka kav }e bi ti epi log de {a va wa na Ma ra ka ni vi de }e se ve} ve ~e ras u du e lu sa Voj vo di nom, u ko ji Zve zda ula zi bez Mi ja i lo vi }a i Jo va no vi }a (kar to ni), Mi ki }a i Pan ti }a (po vre de). Z. Rangelov

JELEN SUPERLIGA – 15. KOLO Danas NO VI SAD: Do wi Srem - Ja go di na (13) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan (13, TV Are na sport 1) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Haj duk (13) BE O GRAD: BSK Bor ~a - OFK Be o grad (13) NI[: Rad ni~ ki - Rad (13) SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da Po int (13) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja vor (13) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Voj vo di na (19, TV Pr va) 1. Par ti zan 14 12 0 2 43:10 36 2. Cr ve na zve zda 14 10 1 3 31:19 31 3. Ja go di na 14 8 2 4 15:10 26 4. Voj vo di na 14 6 7 1 10:7 25 5. Rad 14 7 3 4 17:10 24 6. Spar tak ZV 14 6 3 5 19:14 21 7. Ja vor 14 6 2 6 20:13 20 8. Slo bo da 14 5 5 4 18:20 20 9. OFK Be o grad 14 5 3 6 17:16 18 10. No vi Pa zar 14 3 6 5 17:18 15 11. Do wi Srem 14 4 3 7 13:18 15 12. Rad ni~ ki 1923 14 2 6 6 13:26 14 13. BSK Bor ~a 14 4 2 8 14:32 14 14. Rad ni~ ki (N) 14 3 4 7 13:26 13 15. Haj duk 14 2 4 8 12:20 10 16. Sme de re vo 14 1 5 8 6:23 8 U sle de }em ko lu (27. fe bru a ra 2013.) sa sta ju se - SME DE RE VO: Sme de re vo - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Ja go di na, NO VI SAD: Do wi Srem - OFK Be o grad, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Par ti zan, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Slo bo da Po int, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja vor, NI[: Rad ni~ ki - No vi Pa zar, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad.

DOWI SREM NA „KARA\OR\U” DOMA]IN JAGODINI

Bez tri bo da ne va qa

Pe }in ~a ni u me ~u sa Ja go di nom, na no vo sad skom sta di o nu „Ka r a | or | e”, ne m a j u iz b o r a, mo ra ju da idu na po be du ka ko bi sa bo ga ti jim bo dov nim sal dom ~e ka li pro le }e. - Ni s am imao pri l i k u da igram pro tiv Ja go di ne - ka `e Ne ma wa La ki} Pe {i}, je dan od

U REDOVIMA VOJVODINE NE MAWKA OPTIMIZAM

Spu {te nih gar do va do tri bo da Po sla sti ca po sled weg ko la Je len Su per li ge igra se ve ~e ras na be o grad skoj Ma ra ka ni. Cr ve na zve zda i Voj vo di na na }i }e se, po 151. put u isto ri ji, u bor bi za

vqa ni ka kvo me sto za kal ku la ci je, jer u igri su tri va `na bo da ko ja bi pu no zna ~i la i Be o gra |a ni ma i na ma. Cr ve na zve zda ne bli sta ove je se ni, ali to ne

osvo ji mo sva tri bo da, a u kon ku ren ci ji za tim su svi, iz u zev \or |a Jo ki }a ko ji }e pa u zi ra ti zbog `u tih kar to na. Ume sto we ga za i gra }e is ku sni Igor \u ri}.

{to ve }em bro ju do |u na tri bi ne i bu du uz nas. Uz wi ho vu po mo}, si gu ran sam, mo `e mo da is pu ni mo ciq i po bed ni~ ki se vra ti mo ku }i. Iako }e mi ovo bi ti pr va utak mi ca pred ve li kim bro jem gle da la ca, ne mam tre mu i o~e ku jem sja jan am bi jent na Ma ra ka ni. Za mo qen da pro ko men ta ri {e sa sta nak s pre de sni kom klu ba Rat kom Bu to ro vi }em od pre ne ko li ko da na, Ne boj {a Vig we vi} je do dao:

Zve zda uspe {ni ja

Mo me nat s po sled weg du e la iz me |u Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde

va `ne bo do ve, pa se o~e ku je ve li ki broj gle da la ca i od li~ na utak mi ca. Po be da je mo tiv za oba ti ma i to na ja vqu je otvo re nu bit ku, bor bu spu {te nih gar do va, u ko joj }e, bu de li ta ko, naj vi {e raz lo ga za za do voq stvo ima ti gle da o ci na sta di o nu i kraj TV ekra na (pre nos utak mi ce na TV Pr va, od 19 ~a so va). - Der bi je sam po se bi utak mi ca ko ja u se bi no si ve li ki mo tiv za igra ~e oba ti ma - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi}. - To ne osta -

sme da nas za va ra, jer je re~ o eki pi ko ja je po ka za la da ume da se vra ti iz iz gu bqe nih po zi ci ja i ka zni sve gre {ke ri va la. Zbog to ga ne sme mo se bi da do pu sti mo da do ma }in dik ti ra tem po i na ~in igre, od no sno mo ra }e mo da po ku {a mo da na met ne mo stil ko ji na ma od go va ra. Po ka zao je na{ ri val da ima sla bo sti u zad woj li ni ji, kao i do brih igra ~a u na pa du. Na rav no, ima mo adu te i mi i, ube |en sam, po se du je mo kva li tet da to is ko ri sti mo. Uz po dr {ku na {ih na vi ja ~a mo `e mo da

Fo to: www.fkvojvodina.rs

Od Ne ma we Ra do je o~e ku je se da bu de je dan od kqu~ nih igra ~a na sre di ni te re na. Ovaj mla di} iz utak mi ce u utak mi cu po ka zu je da je pred wim le pa bu du} nost, a o du e lu s be o grad skim cr ve nobe li ma je re kao: - Pred na ma je naj va `ni ja i naj te `a utak mi ca ove je se ni. Vo leo bih da po lu se zo nu za vr {i mo po be dom, ali sam sve stan da nas ~e ka te `ak po sao na tom pu tu. Na dam se da }e mo ima ti vi {e sport ske sre }e ne go do sa da i po zi vam na vi ja ~e Voj vo di ne da u

Do sa da su fud ba le ri Cr ve ne zve zde i Voj vo di ne od i gra li ukup no 150 pr ven stve nih utak mi ca. Tra di ci ja je na stra ni Be o gra |a na, ko ji su po be di li u 85 du e la, dok su No vo sa |a ni sla vi li u 27 me ~e va. Ne re {e nim re zul ta tom za vr {e no je 38 utak mi ca, a gol raz li ka iz no si 282:144 u ko rist Zve zde. Za ni mqi vo je da su u po sled we dve pr ven stve ne utak mi ce sla vi li igra ~i Voj vo di ne. U pro {lom pr ven stvu u Be o gra du je bi lo 2:0, a na „Ka ra |or |u” 2:1 za No vo sa |a ne. - Ni je to bio je di ni sa sta nak s pred sed ni kom ove je se ni. Pro tiv Rad ni~ kog 1923 ni smo na pra vi li `e qe ni re zul tat i mo ra lo je da se re a gu je. Na ja vqe ne su od re |e ne pro me ne po sle utak mi ce u Be o gra du, a mi u ovom tre nut ku o to me ne raz mi {qa mo, ve} nam je na pa me ti je di no duel s Cr ve nom zve zdom i to ka ko da stig ne mo do po be de. A. Predojevi}

Mi lan Mi lu ti no vi}

naj mla |ih pr vo ti ma ca - Ne po zna jem ih do voq no, ali wi hov po lo `aj na ta be li go vo ri do voq no o kva li te tu ko ji po se du ju. Mi smo do ka za li da mo `e mo

rav no prav no da igra mo sa svim ri va li ma, ali nas spor ska sre }a ni je pra ti la, pa je to raz log {to ni smo bo qe pla si ra ni. Sli~ nog mi {qe wa je i Mi lan Mi lu ti no vi}. - Ne ma mo iz bo ra i pro tiv Ja go di ne mo ra mo da ide mo na po be du. Pred na ma je naj va `ni ja utak mi ca je se ni i mo r a m o u~i n i t i sve da do |e mo do tri bo da. Ube |en sam da ima mo kva li te ta za to. Ri val za slu ù je mak si mal no po {to va we, i zbog me sta na ta be li i we go vih par ti ja sa naj ja ~ im eki p a m a. Po seb no is ti ~em kva l i t et Ja g o d i ni ne zad we li ni je, kao i igra ~a ko ji igra j u po bo k u. Iz u zet no su ~vr sta eki pa. Sa Du ki } em sam svo j e vre m e n o igrao u Haj du ku iz Ku le. Na{ stru~ n i {tab je do bro sni mio igru Ja go di ne, pa ako bu d e m o u sta w u da u de l o pre tvo ri mo za mi sli {e fa Bo gi }a Bo gi }e vi }a i we go vih sa rad ni ka, mo è mo do va `ne i è qe ne po be de - is ta kao je Mi lu ti no vi}. @. Radivojevi}

KUQANI GOSTUJU U NOVOM PAZARU

I am bi jent iza zov Fud ba le ri Haj du ka se od je se we po lu se zo ne u Je len su per li gi opra {ta ju u No vom Pa za ru. Po b e d a u mi n u l om ko l u pro tiv Do weg Sre ma vre di vi {e od tri bo da, jer osim {to je Ku qa ne po me ri la sa po sled we po zi ci je na ta be li, uti ca la je i na vra }a we ve re u sop stve ne vred no sti, te je ra zu mqi vo {to sa znat nom do zom op ti mi zma pu tu ju u No vi Pa zar. - Mi i u No vi Pa zar ide mo kao na sva pret hod na go sto va wa, sa na me rom da po ku {a mo da osvo ji mo bo do ve. Iako, osim u No vom Sa du, ni smo sa go sto va wa do no si li bo do ve, na {a igra je ta ko ja nam da je za pra vo da se na da mo da }e mo ovo ga pu ta ostva ri ti po vo qan re zul tat – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. No vi Pa zar je po znat kao fud bal ski grad, sa pra vim fud -

bal s kim am b i j en t om, pu n im tri bi na ma. Klub No vi Pa zar je u se ri ji lo {ih re zul ta ta i si gur no }e è le ti da se po be dom odu è svo jim pri sta li ca ma za ne se bi~ nu po dr {ku. - To su sve ele men ti ko ji za na {u eki pu pred sta vqa ju iza zov, da po k a ` e m o {to bo q u igru i da osvo ji mo ko ji bod. Po be da pro tiv Do weg Sre ma po di gla je i tem pe ra tu ru na tre nin zi ma. - Mo gu da po hva lim igra ~e da su ozbiq ni, da ra de i da su èq ni po be da ko je su nam po treb ne jer smo u te {koj si tu a ci ji. Ciq nam je da za vr {i mo po lu se zo nu na {to po voq ni joj po zi ci ji za pro le} nu po lu se zo nu i tr ku za op sta nak. A za to nam je po tre ban i do bar re zul tat u No vom Pa za ru – is ta kao je Mi la no vi}. \. Bojani}

SPORT

subota1.decembar2012.

KRISTIJANO RONALDO, PRVOTIMAC REALA

^ast je bi ti no mi no van za Zlat nu lop tu Napada~ madridskog Reala Kristijano Ronaldo rekao je da za wega predstavqa ~ast sama ~iwenica {to je nominovan za nagradu Zlatna lopta, u izboru Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) za igra~a godine. Portugalski reprezentativac nada se da }e wegovih 46 golova na 38 utakmica u Primeri biti dovoqno za osvajawe priznawa, u konkurenciji sa dvojcem iz Barselone, Leonelom Mesijem i Andresom Inijestom. - Iskreno, za mene je ~ast samo biti me|u kan didatima za nagradu Zlatna lopta. Tako|e sam

sre}an {to sam u izboru za najboqi tim godine, to su dve veoma presti`ne nagrade. Sve je to plod vi{egodi{weg napornog rada - izjavio je Ronaldo. Jedan od najboqih fudbalera sveta odao je priznawe treneru @ozeu Muriwu, koji je konkuri{e za trenera godine u izboru FIFA. - Pro{le sezone osvojio je prvenstvo uz nekoliko sru{enih rekorda, a ove je uzeo trofej Superkupa. Mislim da je vi{e zaslu`io nagradu u odnosu na ostale kandidate - rekao je Ronaldo.

dnevnik

ALEKSANDAR MITROVI]:

Znam da sam po gre {io

Napada~ Partizana Aleksandar Mitrovi} rekao je da je kazna od ~etiri utakmice u evropskim takmi~ewima previsoka. On je, me|utim, dodao da nema pravo da se buni. - Mo`da je kazna od ~etiri utakmice previsoka, ali znam da sam pogre{io i da to moram da platim. Nemam pravo da se bunim, ve} mi preostaje samo da uradim sve kako mi se ne{to sli~no ne bi ponavqalo u budu}nosti - rekao je Mitrovi}. Zbog kazne Mitrovi} ne }e igrati protiv Rubina u posledwem kolu Lige Evrope, kao i u prva tri kvalifikaciona me~a naredne sezone.

17. MEMORIJAL „BORA KOSTI]”

Sve tu {kin pre u zeo vo| stvo Deveto kolo na 17. memorijalu „Bora Kosti}„, koji se odr`ava u Vr{cu, donelo je zavr{nu dramatiku na radost publike. Partija Sedlak – Bogosavqevi} odigrana je u stilu aforizma: „Ne matirajte prijateqa – izgubi}ete ga„. I posle partije ostali su prijateqi. Georgijev i Cvitan igrali su partiju koja se me|u kolegama o~ekivala s posebnom pa`wom. Naime, u prvom krugu to je bila jedina partija u kojoj se partneri po zavr{etku nisu rukovali. Bugarin je odbio da se rukuje jer mu je partner, po wegovim re~ima, bio nekorektan, a i pobedio ga je. U zavr{nici su manevrisali okolo – naokolo, a kraj se nije nazirao jer nijedan nije hteo da ponudi remi, niti da ponavqa

poteze. U izjedna~enoj poziciji Cvitan se opustio i ubrzo je beli kraq umar{irao u wegovu tvr|avu proglasiv{i pobedu. Ako je prvi deo turnira pripao Cvitanu, u drugom delu briqirao je Svetu{kin. Pobedio je Cvitana, Georgieva i Nikoli}a, dok je samo Sedlak ostao u duelu s wim nepora`en. Za pobedu nad Nikoli}em dobio je aplauz doma}e publike. Rezultati 9. kola: Svetu{kin - Nikoli} 1:0, Sedlak Bogosavqevi} remi, Georgiev Cvitan 1:0. Plasman: 1. Svetu{kin 6,5 2. Cvitan 5,5, 3-4. Nikoli}, Sedlak 4,5, 5. Georgiev 4, 6. Bogosavqevi} 2. Parovi posledweg kola: Nikoli} – Georgiev, Cvitan – Sedlak, Bogosavqevi} - Svetu{kin. B. Dankovi}

ABA LIGA: CRVENA ZVEZDA SUTRA DO^EKUJE [IROKI

Jed na od va `ni jih utak mi ca Po bed ni~ ka eki pa Kor ner iz Sen te

TURNIR U MALOM FUDBALU „BAWA KAWI@A 2012”

Kor ner tri jum fo vao na pe na le Zavr{en je tradicionalni turnir u malom fudbalu „Bawa Kawi`a 2012”, na kojem je u~estvovalo 12 ekipa. Pobedni~ki pehar i nov~anu nagradu od 90.000 dinara osvojila je sen}an-

ska ekipa Sportska kladionica Korner, koju su okupili Slobodan Pili} i Nenad Tepavac. Sen}anska ekipa je u finalu bila uspe{nija od sastava Visa Prom (Kawi`a-Velebit) 4:3,

Korner – Visa Prom 4:3 (1:1, 0:0) Sportska hala Bawe Kawià, gledalaca 100. Sudije: N. Grozdani} i T. Olah (Kawià). Strelci: Crkvewakov za Korner i Lali~i} za Visa Prom. Strlci iz penala: @. Nikolin, Milovi}, Na| (Korner), Lali~i} i Kati} (Visa Prom). KORNER: Ereg, Domonko{, Tandari, Milovi}, M. Nikolin, @. Nikolin, Si~, Na|, Crkvewakov. VISA PROM: Kalu|erovi}, Lali~i}, Ma}uènski, Vigwevi}, Samardìja, Jawatovi}, Kati}, @arkovi}, Todorovi}, Simovi}, Krivokapi}. M. Mitrovi}

boqim izvo|ewem penala, po{to je u rgeularnom toku utak mice bilo 1:1. Visa Prom je povela po~etkom drugog poluvremena pogotkom Lali~i}a, a izjedna~ewe Sen}anima u fini{u doneo je Crkvewakov, a prili kom izvo|ewa penala precizniji su bili Sen}ani, po{to je Krivokapi} iz protivni~kog tabora pogodio stativu. Tre}e mesto pripalo je OTP banki (Kawià), koja je bila uspe{nija od Veterana ôke 7:4. U polufinalnim okr{ajima Visa Prom je nadigrala Veterane ôke 8:3, dok je Sportska kladionica Korner pobedila „OTP banku” 5:0.

Trener ko{rka{a Crvene zvezde Vlada Vukoi~i} rekao je da za wegovu ekipu nije dobro {to je utakmica protiv [irokog u 11. kolu ABA ranije upisana kao pobeda. On je dodao da ukoliko Zvezda izgubi u ovom duelu prethodni dobri re zultati ne}e imati tu te`inu. Crvena zvezda je nanizala devet uzastopnih pobeda u svim takmi~ewima i nakon 11 kola regionalne lige se nalazi na deobi tre}eg mesta sa u~inkom od {est pobeda i ~etiri poraza, uz najboqu ko{ razliku. - [iroki }e pru`iti otpor i ni malo nije dobro {to je ova utakmica ve} ranije nama pripisana kao pobeda. Ovo je jedna od va`nijih utakmica u ovom trenutku i prethodne pobede ne}e ni{ta vredeti ukoliko sad ne overimo sve te dobre rezultate - rekao je Vukoi~i}. On je istakao da je [iroki mla da ekipa koja u utakmice ulazi rastere}eno i da su najboqe rezultati pravili protiv najja~ih ekipa. - Oni su jedan od najmla|ih timova u ligi i najboqe rezultate su postizali protiv najboqih ekipa. [iroki u ovu utakmicu ulazi bez pritiska. Oni su redovni u~esnik Jadranske lige i godinama imaju dobar plan rada i izuzetno prave nove mlade igra~e. Mo`da nemaju

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko{arka ABA liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Zadar (17), SKO PQE: MZT Skopqe - Solnok (20.30), SPLIT: Split - Budu}nost (21). Prva mu{ka liga Srbije BEOGRAD: BKK Radni~ki - Borac Mocart sport (18), KRAQEVO: Sloga - Jagodina (19.30), U@ICE: Sloboda - Smederevo (19), VAQEVO: Metalac - Konstantin (19.30), BEOGRAD: OKK Beograd - Vr{ac (15.30), Radni~ki FMP - Mega Vizura (17), PAN^EVO: Tami{ - Voj vodina Srbijagas (18.30). Druga mu{ka liga Srbije FUTOG: Meridiana - Mladost (18), SUBOTICA: Spartak Mladost (Z) (19.30), ZREWA NIN: Proleter Naftagas Napredak (A) (20), KRU[E VAC: Napredak - Morava (20), KOSJERI]: Crnokosa - Rad ni~ki (18), IN\IJA: @ele zni~ar - Beovuk (17). Pr va mu {ka li ga - se ver @I TI [TE: Sve ti \or |e Aka de mik (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Sta ra Pa zo va (17), OXA CI: Oxa ci - Je din stvo (19), TE ME RIN: Mla dost - Srem (17.30). Druga mu{ka liga - sever KULA: Hajduk - Mladost Veternik (19), FUTOG: Kadet Sport Ki plus (12.30). M@RK liga - NOVI SAD: Vojvodina - Subrina (15.30), CE QE: Atlete - Sloboda (16.30).

Prva ènska liga Srbije KRAGUJEVAC: Radni~ki [umadija (20), ÊLAREVO: êlarevo - Student (19), BEOÎN: Beo~in - Stara Pazova (18), BEOGRAD: Crvena zvezda - Srbobran (18), VRBAS: Vrbas Medela - Jagodina (19). Druga ènska liga - sever VR[AC: Vr{ac - Topol~anka (13), KOVIN: Kovin - Gimnazija (18), NOVI SAD: Proleter - Vojvodina (10.30). ABS Elektro KLS - Â ÂK: Borac - Zemun (12), FUTOG: Vojvodina Srbijagas Mladost (^) (16.30), VR[AC: Vr{ac - Mladost (Z) (17), ZE MUN: Mega Vizura - Aktavis Akademi (13), BEOGRAD: Fle{ - Crvena zvezda (14.15), KRAQEVO: Sloga - [umadija (13).

Odbojka Viner {tedi{e `enska su perliga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - Jedinstvo (U) (19), BEOGRAD: Crvena zvezda Vizura (21). Viner {tedi{e mu{ka su perliga - PO@AREVAC: Mladi radnik - Ribnica (19), QIG: Spartak - Radni~ki (K) (19). Prva `enska liga - KRAGU JEVAC: Kraguj - Futog (19), GORWI MILANOVAC: Ta kovo - Lazarevac (20), BEO GRAD: Obili} - MD Zrewa nin (19).

Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Dunav volej - Kosovska Mitrovica (20), PANÊVO: Bo rac (S) - Obi li} (20), PROKUPQE: Topli~anin JedinstvO (SP) (16), RUMA: Slo ven - Sme de re vo (20), MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Jagodina (19). Druga ènska liga - sever KLEK: Klek - Mladost (I) (19), SREMSKA MITROVI CA: Iton Srem tempo - Dunav (18). Druga mu{ka liga - sever NOVA PAZOVA: Mladost Novi Sad (20), SREMSKA MITROVICA: Srem iton Proleter (17.30). Prva vojvo|anska ènska liga - centar - NOVI SAD: VST - Vojvodina 2 (14), NS tim - Futog vest (12), SREMSKI KARLOVCI: Partizan - NS volej tim 2 (18). Prva vojvo|anska ènska liga - sever - BA^: Partizan Mladost (BP) (18), KULA: Hajduk - Merkur (16). Prva vojvo|anska ènska liga - Srem - NOVA PAZOVA: Mladost - Iton Srem tempo 2 (14). Prva vojvo|anska ènska liga - Banat - KOVIN: Radni~ki - @iti{te (18), KRAJI[NIK: Kraji{nik - Banat (16), RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina - Klek 2 (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - KULPIN: Kul-

pin - Stra`ilovo (17), SI RIG: Sirig - Dunav volej 2 (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - BA^: Partizan Kikinda (15.30).

Rukomet Superliga za mu{karce – [ABAC: Metaloplastika PKB (18.30), KOSTOLAC: Rudar - Napredak (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - @elezni~ar 1949 (18), ZAJEÂR: Zaje~ar - Crvenka Jafa (18). Prva mu{ka liga, sever – PANÊVO: Dinamo - Mladost TSK (20.30), SUBOTI CA: Vojput - Somborelektro (17.30), ZREWANIN: Proleter Agroìv – Metalac (17.30). Prva ènska liga, sever – KIKINDA: Kikinda - Jabuka 95 (18), SUBOTICA: Spartak – Vojvodina (19), ZREWANIN: Mladost – Pan~evo (16). Druga mu{ka liga, sever – RUMA: Ruma - Banatski Karlovac (17), NOVI SAD: Radni~ki - Apatin (20.30). Druga ènska liga, sever CRVENKA: Laki – Apatin (18), FEKETI]: Jadran – Topola (16).

Vaterpolo Prva B liga - BEOGRAD: Zemun - Proleter (18), BE^EJ: Be~ejac - TENT (18).

Vla da Vu ko i ~i}

zvu~na imena, ali ja `elim da me mori{emo wihov spisak igra~a i onda za ~etiri do pet godina pogledamo i vide}emo da ti igra~i imaju velike karijere, mnogo ve}e od dana{wih ko{arka{a za koje va`i da su veliki igra~i. Vukoi~i} je rekao da je do kraja sezone ostalo da se igra jo{ mnogo i da niz dobrih rezultata ne treba bude kona~ni pokazateq u~inka. - Mi smo sada na jednoj ~e tvr ti ni se zo ne i kao {to

utak mi ca ni je go to va po sle jedne ~etvrtine, tako ni sezona ne moè da bude gotova. Svakako da nam se posle ovih dobrih rezultata diè samopuzdawe, ali mi ne brojimo te trijumfe i to moè da bude nezgodno, moè da odvu~e pa `wu i onda podcenimo protivnika - rekao je Vukoi~i}. Utakmica izme|u Crvene zvezde i [irokog igra se sutra u 17 ~asova u hali Pionir.

Mi lo rad â vi} pre la zi u tre ne re Najboqi srpski pliva~ Milorad âvi} je upisao trenersku {kolu na odseku plivawe, jer èli da svoje znawe prenese budu}im {ampionima. Tako je Milorad posle blistave pliva~ke karijere odlu~io da poku{a da napravi i sjajnu trenersku karijeru. Mo`da Olimpijske

igre u Londonu nisu bile posledwe za ^avi}a, mo`da opet bude na nekim, a li ovaj put kao trener. Na Fakultetu sporta i fi zi~kog vaspitawa u Beogradu, u drugi ciklus nastave, upisano je 120 kandidata na 17 smerova za zvawe operativni trener.

NBA LIGA

Po be da Ma ja mi ja U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) Majami je na svom terenu savladao San Antonio sa 105.100. U drugoj utakmici Golden Stejt je pobedio Denver sa 106:105.

MU[KA EVROLIGA Grupa A Him ki - Kan tu PAO - Olim pi ja Danas Real (M) - Fe ner bah ~e 1. Him ki 2. Pa na ti na i kos 3. Real (M) 4. Fe ner bah ~e 5. Olim pi ja 6. Kan tu

8 8 7 7 8 8

5 5 5 4 2 2

3 3 2 3 6 6

8 7 8 7 8 8

6 6 4 4 2 1

2 1 4 3 6 7

(20.45)

523:499 602:589 491:460 534:523 516:565 563:583

Grupa B Al ba - Pro kom Ma ka bi - Elan [a lon Danas Si je na - Uni ka ha 1. Ma ka bi 2. Uni ka ha 3. Al ba 4. Mon te pa ski 5. [a lon 6. Pro kom

77:53 80:72 13 13 12 11 10 10

67:64 78:73

644:573 530:499 597:596 596:569 612:654 536:624

(20) 14 13 12 11 10 9

Grupa C Ce de vi ta - Efes 73:81 Ka ha La bo ral - Ar ma ni 64:62 Danas @al gi ris - Olim pi ja kos (19) 1. @al gi ris 2. Efes 3. Olim pi ja kos 4. Ar ma ni 5. K. La bo ral 6. Ce de vi ta

7 8 7 8 8 8

6 5 5 3 2 2

1 3 2 5 6 6

603:498 610:578 545:531 543:541 561:632 593:669

13 13 12 11 10 10

Grupa D Bro se Ba sket - CSKA 89:97 Par ti zan MTS - L. Ri tas 75:74 Danas Be {ik ta{ - Bar se lo na (19) 1. CSKA 2. Bar se lo na 3. Be {ik ta{ 4. Par ti zan 5. Bros B. 6. Li e tu vos

8 7 7 8 8 8

7 7 4 2 2 1

1 0 3 6 6 7

521:493 553:433 513:519 574:612 586:650 538:596

15 14 11 10 10 9

SPORT

dnevnik VE ^E RAS U NO VOM SA DU MMA BOR BE

Spek takl za ga ran to van Oni ko ji vo le MMA bor be bi }e u pri li ci da ih ve ~e ras gle da ju u No vom Sa du, u ma loj sa li Spen sa, od 20 ~a so va. Bor ci obe }a va ju pra vi spek takl. Ne bez raz lo ga, jer u bo ri li {tu }e se na }i, iz me |u osta lih, No vo sa |a ni Da mir

vre |en u jed noj gre plin bor bi, ali da }e u~i ni ti sve da do |e u No vi Sad. Ako se to i ne do go di De nis Stoj ni} }e se bo ri ti sa za me nom, a ime tog tak mi ~a ra ni smo us pe li da sa zna mo. Sem te tri pro fe si o nal ne bor be, odr `a }e se i {est ama ter skih.

Pro gram Uvod ne bor be - do 84 kg: Mi lo{ Ob ra do vi} (Sr bi ja) - Ma rin ko Stje pa no vi} (Sr bi ja). Do 93: Da do Stoj ni} (BiH) - Al bert Ste pien (Poq ska), Do 70: Bra ni slav Jo vi ~i} (Sr bi ja) - Bo jan Di mi tri je vi} (Sr bi ja). Iz nad 93: Jo van Ko sa} (Cr na Go ra) Mom ~i lo Dmi tro vi} (Sr bi ja). Do 93: Re qa Stre zov ski (Sr bi ja) - Pe tar Ma u ko vi} (Sr bi ja). Do 77: Mi lu tin ]i ri to vi} (Sr bi ja) - Alek san dar Po po vi} (Sr bi ja). Glav ne bor be - do 84: Da mir Mi haj lo vi} (Sr bi ja) - Hra ~o Dar pi njan (Jer me ni ja). Iz nad 93: Bo jan Mi haj lo vi} (Sr bi ja) - Ali ja Tu cak (BiH) i De nis Stoj ni} (BiH) - Xef Mo ri son (SAD).

Da mir Mi haj lo vi}

i Bo jan Mi haj lo vi}, ko ji ima ju iz u zet ne re zul ta te i na svet skom ni vou, naj bo qi evrop ski te {ka{ De nis Stoj ni} iz Bo sne i Her ce go vi ne, ~i ji ri val bi tre ba lo da bu de iz u zet ni bo rac Xef Mon son. Me |u tim, Mon son je ja vio da je po -

U wi ma }e, iz me |u osta lih, na stu pi ti sa da {wi i biv {i bok se ri Pe tar Ma u ko vi} i Bra ni slav Jo vi ~i}. U me ~u ve ~e ri Da mir Mi haj lo vi} }e sna ge od me ri ti s Jer men cem Hra ~om Der pi nja nom. - Moj ri val je iz u ze tan bo rac, a do la zi iz ze mqe u ko joj su bo ri la~ ki spor to vi iz u zet no po pu lar ni. Der pi njan ni ka da ni je iz gu bio pre ki dom, ali ja sam se spre mao u Bra zi lu za jed no s bra tom Bo ja nom. Iz u zet no sam spre man i ve ru jem da }u sla vi ti. Ina ~e, dra go mi je {to se ovaj spek takl odr `a va u No vom Sa du. Moj brat i ja ima mo svoj klub i je dva smo ~e ka li da na {i u~e ni ci po ka `u svo je ume }e - is ta kao je Da mir Mi haj lo vi}. De nis Stoj ni} na gla io je da je qut, jer jo{ ne zna da li }e se Mon son po ja vi ti. - Spre mao sam se du go za ovu bor bu, a we go vu po be du ni sam vi deo. Ipak, iza }i }u na me~, jer u No vom Sa du su me qu di od li~ no pri mi li - re kao je Stoj ni}. M. Pa vlo vi}

DA NAS „PU FI KIN ME MO RI JAL”

Ga vri lo vi} bra ni tro fej Rva~ ki klub No vi nim pra vi li ma. S ka kvim am bi ci Sad na stva qa da ne gu je ja ma do ma }in ula zi u ovo tak mi ~e pri ~u, za po ~e tu pre 18 we Jo van ~e vi} ka è: go di na, u znak se }a wa na - RK No vi Sad }e se tru di ti da jed nog od naj zna ~aj ni jih rva~ kih ostva ri {to bo qi pla sman i da se tre ne ra Jo va na Bo gi }a Pu fi ke. do ma }oj pu bli ci pri ka è u naj bo Tra di ci o nal ni me |u na rod ni me qem sve tlu. Qu bi te qi rva wa se mo ri jal ni tur nir odr à }e se da ve} da ni ma o{tre i me ra ~e za ovu nas, a u~e {}e je, po red do ma }i na, po tvr di lo {est eki pa: Ga vri lo vi} (Pe tri wa, Hr vat ska), Po re~ (Hr vat ska), Moj ko vac (Cr na Go ra), Sport Bo na (Tre vi zo, Ita li ja), Po ti sje (Ka wi à) i F r u { k o g o r a c (Srem ska Ka me ni ca). - Tur nir iz go di ne u go di nu Ne ma wa Pa vlo vi} (go re), je dan od adu ta No vog Sa da ra ste ka ko obi mom, ta ko i kva li rva~ ku po sla sti cu, sa ko jom ujed no te tom. Qu bi te qi rva wa vi |a ju klub za vr {a va ovo go di {wu tak sve è {}e i za ni mqi vi je bor be, mi ~ar sku se zo nu. pa je i ra zu mqi vo to {to je tur nir Pe ha re }e do bi ti tri pr vo pla po stao pre sti `no klup sko tak mi - si ra ne eki pe, naj bo qi su di ja }e ~e we u re gi o nu. I ovo ga pu ta o~e - bi ti na gra |en pla ke tom, a rva~ ku je mo ja ke me ~e ve i do bre bor be, ko ji bu de naj vi {e po ka zao na stru a tro fej od pro {le go di ne bra ni wa ~i do bi }e pre sti `nu sta tuu pe triw ski Ga vri lo vi} - re kao je „Jo van Bo gi} Pu fi ka”. Kva li fi tre ner No vo sa |a na Alek san dar ka ci je }e se odr à ti od 15 do 18 Jo van ~e vi}. ~a so va u sto no te ni skoj sa li Spen Tur nir se odr à va u se ni or sa, dok su fi nal ne bor be pred vi skom uz ra stu, ekip no u se dam ka te - |e ne za 19 ~a so va. Ulaz je slo bo go ri ja, a rva }e se po me |u na rod - dan. J. Ga li}

AP SO LUT NO PR VEN STVO SR BI JE

Naj bo qi u No vom Sa du Ap so lut no pr ven stvo u mu {koj i `en skoj sport skoj gim na sti ci odr `a }e se da nas i su tra u sa li So kol skog dru {tva Voj vo di na u No vom Sa du. Na pr ven stvu }e na stu pi ti tak mi ~a ri iz svih srp skih klu bo va. Dna {we tak mi ~e we za de -

voj ke u vi {e bo ju tra je od 10 do 12 ~a so va, a mu {kar ci }e se nad me ta ti u dva tur ni sa, pa ta ko }e pr vi tra ja ti od 15 do 17, a dru gi od 18 do 20 sa ti. Su tra su na pro gra mu fi na la po spra va ma, mu {kar ci }e se tak mi ~i ti od 10 do 12.30, a de voj ke od 14 do 15 ~a so va. G. M.

subota1.decembar2012.

RE VAN[ SU SRET TRE]EG KO LA EHF KU PA: VOJ VO DI NA – NA TUR HA US LA RI O HA (RTV 1, 18)

û do se (ne) mo è do go di ti Pred ru ko me ta {i ma Voj vo di ne ve ~e ras je (ne)mo gu }u mi si ju, pro laz u grup nu fa zu EHF ku pa i do ~ek pro le }a u Evro pi, va qa da po be de u re van{ me ~u {pan sku eki pu Na tur ha us La Ri o he iz Lo gro wa sa vi {e od de vet go lo va raz li ke, s ob zi rom da su u [pa ni ji sa to li ko iz gu bi li(28:19, 15:10)). Upr kos ve li kom za o stat ku, u re do vi ma Voj vo di ne ni ko ni je spre man da se pre da bez bor be. - Ima mo pri li ku da po ka è mo ru ko met noj jav no sti da je utak mi ca u Lo gro wu bi la na {e lo {e po lu vre me. Mi slim da je ko na ~an is hod pr vog du e la pre vi sok. Dr à li smo ak ti van re zu lat do 49. mi nu ta (19:17) upr kos lo {em otva ra wu utak mi ce. U po sled wih de se tak mi nu ta ni smo do bro re a -

[ve |a ni na cen tru Prav du na utak mi ci na Sla noj bari }e de li ti [ve |a ni Mi hael Jo han son i Ja smin Kli ko, a de le gat je Slo ve nac To mo Vo do pi vec. go va li na su dij ski kri te ri jum pa ra iz Por tu ga la, za ra di li smo osam mi nu ta is kqu ~e wa {to nas je ko {ta lo ube dqi vog po ra za. Po sle utak mi ce smo pri ~a li o de {a va wu na te re nu i za kqu ~i li da je to ne pri me re no za igra ~e Voj vo di ne i da }e mo u bu du }e ta kve re ak ci je sank ci o ni sa ti nov -

De taq s pr vog me ~a Na tur ha us La Ri o ha - Voj vo di na

~a no. O~e ku je nas te àk za da tak, mno gi ka ù ne mo gu }i, da na dok na di mo de vet go lo va mi nu sa.Uve re ni smo da mo è mo do po be de od li~ nog ri va la, pa ma kar ona bi la i mi ni mal na, ali }e nam i te ka ko zna ~i ti - re kao je tre ner Mo mir Rni}. Da li je, ipak, mo gu }e da Voj vo di na do bi je [pan ce sa de set go lo va i pro |e da qe? - Utak mi ca prak ti~ no po ~i we re zul ta tom 9:0 za go ste. Da bi smo ostva ri li ube dqi vu po be du mo -

ra li bi smo da od i gra mo iz van red nih 60 mi nu ta, go to vo bez gre {ke. Po ku {a }e mo da na |e mo re {e wa za wi ho vu zo nu 6 - 0 ko ja nam je u pr voj utak mi ci za da va la mno go mu ka. Igra ~i su sprem ni za nad me ta we, ima }e mo, na dam se, ve li ku po dr {ku pu bli ku, a po be da, bez ob zi ra s ko li ko go lo va, za me ne li~ no bio bi ve li ki uspeh is ta kao je Rni}. Le vo kri lo Vu ka {in Sto ja no vi} po zvao je na vi ja ~e da bu du uz Voj vo di nu.

- Pru ì }e mo mak si mum u è qi da iz ne na di mo sjaj nog ri va la. Ako nam se uka è pri li ka da na pra vi mo pod vig ne }e mo je pro pu sti ti. [pan ska eki pa je ta kva da kod ku }e la ko i ube dqi vo do bi ja ri va la, ali u go sti ma ni bli zu se ne po ka zu je u ta kvom iz da wu - na po me nuo je Sto ja no vi}, ne ka da {wi igra~ ti ma iz Lo gro wa. Utak mi ca Voj vo di na - Na tur ha us La Ri o ha igra se od 18 ~a so va u ha li na novosadskoj Sla noj ba ri (pre nos na RTV 1). I. Gru bor

NA KON PO RA ZA OD VOJ VO DI NE

Cr ven ka u Za je ~a ru tra ì bo do ve Ni jed nom re~ ju se ne mo è pri go vo ri ti ru ko me ta {i ma Cr ven ke za ono {to su po ka za li u su sre tu s Voj vo di nom. Pre tr pe li su po raz ko ji uve li ko mo è bi ti sud bo no san u wi ho voj da qoj bor bi za op sta nak, ali su pru ì li ve o ma sna àn ot por, ka da je u pi ta wu za la ga we i is po qe na è qa za uspe hom. A {to je wi hov mak si ma lan do met na pla nu fi zi~ ke sprem no sti i uigra no sti kao i kva li te ta u ce li ni u ovom tre nut ku li mi ti ran, to je ve} dru go pi ta we ko jim bi tre ba lo da se po za ba ve stru~ ne i osta le klup ske struk tu re, ali one na à lost ve} po du go ne po sto je. - I po red po ra za ko ji je pre sve ga od raz kva li tet ni jeg sa sta va i bo qe igre go sti ju, ko ji ma ~e sti tam na za slu è noj po be di, za do vo qan sam na {om bo qom igrom u od bra ni, u od no su na pret hod na dva su sre ta. [to se ti ~e na pa da, na {i su adu ti sve de ni uglav nom na kon tre ili po lu kon tre, dok za pra vi po zi ci o ni na pad jed no stav no ne ma mo od go va ra ju }e igra ~e - vi |e we je

Ste fan Ba bi}

tre ne ra Igo ra De sni ce, ko ji po no vo uka zu je na te {ko }e zbog ne re dov nog tre ni ra wa po je di na ca, {to se vi de lo i su tra dan na kon utak mi ce, ka da je od stan dard nog

sa sta va ne do sta ja la sko ro po lo vi na. Tre ba na gla si ti da je toj bo qoj igri u od ba ni uve li ko do pri neo no vi ~lan Cr ven ke Ste fan Ba bi}, ko ji je igrom ta ko zva nog „pred weg” uneo do sta sve ì ne i si gur no sti, dok je u na pa du ta ko |e bio za pa èn po sti gav {i {est go lo va. S ob zi rom da je ov de tek ne de qu da na, s pra vom se mo è o~e ki va ti da }e na kon ve }e uigra no sti u no voj sre di ni we gov do pri nos bi ti jo{ ube dqi vi ji, a ti me bi iz gle di Cr ven ke za op sta nak, ko ja ne sum wi vo ima po ten ci jal, bi li opi pqi vi ji. - Moj ne ka da {wi klub ima za i sta kva li te tan sa stav, na ro ~i to ka da su u pi ta wu mla di igra ~i i ja ve ru jem da }e, uz pre va zi la è we sa da {wih te {ko }a, us -

pe ti da ostva re ciq - op sta nak u li gi i to im iskre no è lim re kao je tre ner Voj vo di ne Mo mir Rni}, uz oce nu da je za do vo qan u~in kom svo je eki pe na ovoj utak mi ce, po seb no u od bra nu. Ve ~e ra {we no vo is ku {e we Cr ven ~a na u Za je ~a ru do la zi u do sta ne zgod nom tre nut ku, jer }e iz eki pe zbog po vre da iz o sta ti \u ro vi} i ve ro vat no V. Ra ~i}. Za to su sa da o~i upr te upra vo u Ba bi }a, ko ji bi mo gao bi ti pre va ga da se ova ne da }a pre va zi |e. - Za do vo qan sam svo jim de bi jem za Cr ven ku, ma da bi bi lo i mno go ve }e i pri jat ni je ose }a we da smo osta li bar ne po ra è ni. Spre man sam da sa sa i gra ~i ma pru ìm jo{ vi {e i da se iz Za je ~a ra vra ti mo sa dva bo da. Ovo je obo stra no ve o ma va `na utak mi ca, za do ma }i ne mo `da i vi {e, pa se na dam da }e mo i psi ho lo {ki bi ti ja ~i, {to mo è bi ti pre sud no za is hod - is ta kao je Ba bi }a, ko ji je na pre ~ac osvo jio cr ve na~ ku pu bli ku. T. Jo vo vi}

RU KO ME TA [I CA SLA \A NA POP-LA ZI] UO^I PR VOG ME ^A NA EP S NOR VE @AN KA MA

Zna mo ko su i {ta su

Ru ko met na re pre zen ta tiv ka Sla |a na Pop-La zi} igra }e dru go Evrop sko pr ven stvo, na kon de bi ja 2010. go di ne u Dan skoj i Nor ve {koj. - Sti gao nas je umor, jer smo stvar no vred no ra di le u pret hod nom pe ri o du. Sa da je in ten zi tet tre nin ga sma wen, pr ven stvo se pri bli à va, a ima mo i do sta oba ve za van te re na - ka è Sla |a na Pop-La zi}. U pr vom ko lu, na red nog utor ka, ~e ka vas Nor ve {ka. - Svi zna mo ko su i {ta su. Tru di }e mo se da pru ì mo mak si mum, a re zul tat je te {ko prog no zi ra ti. Naj ve }a opa snost pre ti od naj bo qe svet ske igra ~i ce, pi vot men ke Haj di Lo ke. Ka ko je za u sta vi ti?

- Svih ovih da na ra di mo na to m e. An d rea Le k i} igra sa wom u klu bu, zna we ne kva li te te, go vo ri nam {ta da ra di mo, na ko ji na ~in da je spre ~i mo da do |e u po sed lop te, ka da je go to vo ne mo gu }e za u sta vi ti je. Na rav no da je po treb no zna ti od re |e ne seg men te igre pro tiv ni ka, ali ne vo lim da za ma ram gla vu pre vi {e ri va li ma. Naj bit ni je mi je da bu dem skon cen tri sa na i iz vu ~em mak si mum iz se be. Ka da je ta ko, on da vi deo ne igra ve li ku ulo gu. Ni je bit no u ko ju stra nu ti ra di fin tu, ako iza | e{ pra v o v re m e n o u duel i raz bi je{ na pa da ~a. To je to. ^e hi we i Ukra jin ke su pre o sta le pro tiv ni ce u gru pi.

Sla |a na Pop-La zi}

- ^e hi we su po ka za le da su do bra eki pa, ~im su po be di le Ne mi ce u pro {loj EHF ne de qi. Ne }e nam bi ti la ko, ni su za pot ce wi va we. Ne }e mo da se {te di mo ni u jed noj utak mi ci. Ne ma mo {ta da iz gu bi mo, na da mo se naj bo qem. Po zi tiv ne smo. Ka da se po ve de pri ~a o bro ju na vi ja ~a u Be o grad skoj are ni, li ci ti ra wa su raz li ~i ta. - Vo le la bih da ima mo {to ve }u po dr {ku. Od li~ na je at mos fe ra na pri pre ma ma, zbi ja mo {a le, sa i gra ~i ce mi ka `u da sam tre mu pro bi la, bu du }i da sam pro {log vi ken da na svad bi se stre igra la pred 450 qu di. Iskre no se na dam da }u u Are ni igra ti pred mno go vi {e na {ih na vi ja ~a – u {a qi vom to mu re kla je Sla |a na.

svet

subota1.decembar2012.

dnevnik

GE NE RAL NA SKUP [TI NA UN IZ GLA SA LA UNA PRE \E WE PA LE STIN SKOG STA TU SA

UKRATKO Opet sank ci je Si ri ji BRI SEL: Mi ni stri tr go vi ne dr à va ~la ni ca Evrop ska uni ja pro du ì li su sank ci je Si ri ji na tri me se ca, ma da se o~e ki va lo da }e bi ti pro du è ne na go di nu da na, ja vi la je tur ska no vin ska agen ci ja Ana do li ja.Sank ci je EU pre ma Si ri ji ukqu ~u ju vi zne za bra ne (pu to va wa) i za mr za va we sred sta va 181 po je din ca i 54 in sti tu ci je i pred u ze }a po ve za nih sa re ì mom si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da. Do sa d a je EU do n e l a 19 odvo j e n ih od l u k a ko j i m a se sank ci o ni {e si rij ska vlast, me |u ko ji ma je i em bar go na uvoz oru` ja u Si ri ju i spre ~a va we iz vo za si rij ske naf te i naft nih de ri va ta. Fran c u s ka, ko j a po d r ` a v a si rij sku opo zi ci ju, po zva la je da nas na uki da we za bra ne uvo za oru` ja na me we nog po bu we ni ci ma, ali pred log ni je pro {ao.

@e sto ko oko aero dro ma DA MASK: @e sto ke bor be pri pad ni ka si rij ske voj ske i po bu we ni ka vo di le su se u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka oko me |u na rod nog aero dro ma u Da ma sku, sa op {ti la je Op ser va to ri ja za qud ska pra va. Ka ko sa zna je Frans pres, va zdu {ni sa o bra }aj se ju ~e od vi jao nor mal no. Mi ni star stvo in for ma ci ja Si ri je sa op {ti lo je ju ~e da su pri la zi aero dro mu obez be |e ni zbog bor bi ko je su se vo di le u oko li ni. Po bu we ni ci su ga |a li ka sar nu u Ha ran el-Auami du ko ja obez be |u je aero drom, a bor be su se vo di le i oko za pad ne pi ste u toj va zdu {noj lu ci, 27 ki lo me ta ra ju go i sto~ no od glav nog gra d a. Po po d a c i m a OSDH, u na si qu u Si ri ji ju ~e je po gi nu lo 108 oso ba - 41 voj nik, 47 ci vi la i 20 po bu we ni ka.

Otkazali motori MOSKVA: Avion u kome se nalazio ruski ministar za vanredne situacije Vladimir Pu{kov prinudno je sleteo ju~e na aerodrom u gradu Novosibirsk, po{to mu je otkazao jedan motor. Piloti su uspeli da bezbedno spuste letelicu na aerodrom Tolma~evo, izjavila je portparolka ministarstva za vanredne situacije za agenciju Interfaks. Zasad nije poznato {ta je izazvalo kvar jednog od tri motora putni~kog aviona „zak-42”, preneo je AP.

Pa le stin ci pro sla vqa ju svo ju dr àv nost WU JORK, TEL AVIV: Ve }i nom gla so va Ge ne ral ne skup {ti ne Uje di we nih na ci ja Pa le sti na je od en ti te ta po sma tra ~a una pre |e na u dr à vu ne ~al ni cu. Za re zo lu ci ju ko jom se una pre |u je pa le stin ski sta tus u dr à vu po sma tra ~a ne~ la ni cu od 193 ~al ni ce UN, 138 je gla sa lo za, de vet pro tiv, dok je 41 bi lo uz dr à no, pre ne le su agen ci je. Sr bi ja je gla sa la u ko rist Pa le sti ne, je di na od svih biv {ih dr à va SFRJ. Pa le stin ski pred sed nik Mah mud Abas iz ja vio je na Ge ne ral noj skup {ti ni UN da se „tra ì iz da va we kr {te ni ce Pa le sti ne”. On je re kao da je gla sa we po sled wa {an sa da se sa ~u va re {e we o dve dr à ve. Izra el ski am ba sa dor u UN Ron Pro sor je re kao da je je di ni na ~in da se po stig ne mir iz me |u Izra e la i Pa le sti na ca pu tem spo ra zu ma iz me |u dve stra ne, a ne pre ko UN. On je upo zo rio da „Pa le stin ci okre }u le |a mi ru” i op tu ìo pred sed ni ka Aba sa da ig no ri {e isto ri ju. Pro sor je re kao da UN ne mo gu da pre ki nu 4.000 go di na sta ru ve zu iz me |u na ro da Izra e la i izra el ske ze mqe.

Slavqe Palestinaca na ulicama

Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne t a n i j a h u osu d io je o{tru kr ti ku Izra e la u go vo ru pa l e s tin s kog pred s ed n i k a Mah mu da Aba sa u UN, ozna ~iv {i je ne pri ja teq skom i otrov nom i „pu nom la `ne pro pa gan de”. „To ni su re ~i ~o ve ka ko ji `e li mir”, is ta kao je Ne ta ni ja hu na kon {to se Abas obra tio Ge ne ral noj skup {ti ni UN pred

gla sa we o in di rekt nom pri zna wu pa le stin ske dr `av no sti, upr kos ~i we ni ci da ne ma mi rov nog spo ra zu ma s Izra e lom, pre neo je Roj ters. Port pa rol izra el ske vla de Mark Re gev ozna ~io je gla sa we u Ge ne ral noj skup {ti ni UN za una pre |e we pa le stin skog sta tu sa u dr `a vu po sma tra ~a, ne~ la ni cu, lo {im da nom za mi rov ni pro ces.

SE NAT ZA OKON ^A WE NAJ DU @EG RA TA U ISTO RI JI AMERIKE

Po vu }i voj sku iz Av ga ni sta na

VA [ING TON: Ame ri~ ki ne kim dru gim ze mqa ma sve ta ne Se nat je ve li kom ve }i nom gla go u Av ga ni sta nu, a da je iz grad sao za ubr za no po vla ~e we tru pa wa te ze mqe skre nu la sa pu ta. SAD iz Av ga ni sta na na kon vi {e od 10 go di na bor bi. Za po vla ~e we su gla sa li i re pu bli kan ci i de mo kra te, a is hod od 62:33 {a qe ja snu po ru ku pred sed ni ku SAD Ba ra ku Oba mi i ame ri~ koj voj sci dok se raz ma tra ko jom br zi nom bi 66.000 voj ni ka tre ba lo da se po vu ~e iz Av ga ni sta na, ja vqa agen ci ja Aso {i ej ted pres (AP). Sa op {te we Be le ku }e u ve zi sa tem pom po vla ~e wa o~e ku je se sle de }ih sed mi ca. Ma da se si no} we gla sa we ti ca lo neo ba ve zu ju }eg amand ma na na za kon o od bram be noj po li ti - Leon Paneta ci, we gov zna ~aj se ne mo è ne gi ra ti, oce wu je AP. Mer kli jev amand man po dr à va Pred la ga~ amand ma na, se na tor Oba min plan za po vla ~e we ame Xef Mer kli re kao je da je te ro ri~ ke voj ske iz Av ga ni sta na do ri sti~ ka mre à Al Ka i da ja ~a u kra ja 2014. go di ne, s tim {to in -

si sti ra na br èm tem pu, bez pre ci zi ra wa ka ko bi to mo glo da se ostva ri. „Vre me je da se okon ~a ovaj rat - da se okon ~a naj du ì rat u isto ri ji SAD”, re kao je Mer kli. Se nat na sto ji da do kra ja ne de qe za o kru ì svo ju ver zi ju za ko na o od bram be noj po li ti ci, a on da pred sto ji we no usa gla {a va we s ver zi jom za ko na ko ju je u ma ju usvo jio Pred stav ni~ ki dom Kon gre sa, a ko ja po zi va Oba mu da u Av ga ni sta nu do kra ja 2014. go di ne za dr ì naj ma we 68.000 voj ni ka. Ame ri~ ki mi ni star od bra ne Leon Pa ne ta re kao je ju ~e da je po treb no za dr à ti tru pe u Av ga ni sta nu ~ak i po za vr {et ku bor be ne mi si je SAD u toj ze mqi za to {to je Al Ka i da ta mo jo{ pri sut na i na sto ji da u~vr sti svoj uti caj. Pa ne ta ni je è leo da ka è ko li ko je voj ni ka SAD, pre ma we go vim mi {qe wu, po treb no za dr à ti u Av ga ni sta nu po sle 2014. go di ne, ni ti je spo mi wao ko li ko bi se oni za dr à li ta mo. Pre ma we go vim re ~i ma, SAD }e mo ra ti da ob u ~a va ju av ga ni stan sku voj sku i da joj da ju po dr {ku.

On se osvr nuo na go vor pa le stin skog pred sed ni ka Mah mu da Aba sa za ko ji je re kao da ga je izra el ska stra na pom no pra ti la i ko ji je pred sta vqao „~i ta vu li ta ni ju kle vet ni~ kih osu da pro tiv Izra e la”, a ne go vor po mi re wa i mi ra. Po tez ko ji su Pa le stin ci pred u ze li, Re gev je oce nio ne ga tiv nim raz vo jem do ga |a ja ko ji }e na ne ti {te tu mi ru. Zva ni~ ni ci SAD o{tro su kri ti ko va li re zo lu ci ju, na zi va ju }i je sram nom. „Ova ne sre} na i kon tran dik tor na re zo lu ci ja bi }e glav na pre pre ka je na pu tu ka mi ru.To je je di ni raz log zbog kog smo mi gla sa li pro tiv”, do da la je am ba sa dor ka SAD u UN Su zan Rajs. Po sle usva ja wa re zo lu ci je, na po du Ge ne ral ne skup {ti ne bi la ras pro stre na je pa le stin ska za sta va. Pa le stin ci su pu ca li u va zduh, zvi `da li i gr li li se na Za pad noj Oba li i u Ga zi, ka da su sa zna li re zul ta te gla sa wa. Pro tiv pa le stin ske re zo lu ci je gla sa li Ka na da, ^e {ka, Pa lau, Na u ru, Mi kro ne zi ja, Mar {al ska ostr va, Pa na ma, SAD i Iz rael.

MEKSIKO

Ma sov na hap {e wa MON TE REJ: ê tr de set pet po li ca ja ca iz mek si~ ke dr à ve Nu e vo Leon uhap {e no je ne ko li ko da na po sle hap {e wa wi ho vog {e fa, op tu è nog za pri pad nost nar ko kar te lu Se tas. Uhap {e ni su po li caj ci, od no sno svi ko ji su vo di li ra ~u na o bez bed no sti u Aram be ri, me stu s 2.500 sta nov ni ka na ju gu te sa ve zne dr à ve, re kao je port pa rol kan ce la ri je za bez bed nost Nu e vo Le o na i pre ci zi rao da wi ho va ume {a nost u kri mi nal ne ak tiv no sti wi ho vog {e fa tek tre ba da se utvr di. Vla sti su u uto rak uhap si le {e fa lo kal ne po li ci je Ho sea En ri kea Ga qe go sa Li wa na, zva nog „El Sa po”, osum wi ~e nog za sa rad wu s kar te lom Se tas. Pri li kom ope ra ci je, po li ci ja je uhap si la i se dam we go vih na vod nih sa u ~e sni ka, kod ko jih su pro na |e ni oru` je i mu ni ci ja. Mek si~ ki lo kal ni po li caj ci ~e sto se sum wi ~e za po ve za nost s tr gov ci ma dro gom, ko ji uspe va ju da ih pri do bi ju pret wa ma ili nov cem. U sep tem bru pro {le go di ne, mek si~ ka mor na ri ca uhap si la je 35 po li ca ja ca u dr à vi Ve ra krus, osum wi ~e nih za sa u ~e sni {tvo s kar te lom Se tas. [ef te or ga ni za ci je Eri ber to La ska no po gi nuo je 7. ok to bra u su ko bu s voj skom.

EGIPAT

Ogra ni ~a va se man dat pred sed ni ku KA I RO: Egi pat ska usta vo tvor na skup {ti na usvo ji la je ra no ju ~e uju tro na crt usta va, ko jim se è li po sti }i tran sfor ma ci ja Egip ta, i ko ji }e bi ti sta vqen na re fe ren dum do po lo vi ne de cem bra. Na sed ni ci ko ja je tra ja la 19 sa ti usvo je na su 234 ~la na usta va, ko ji bi tre ba lo da tran sfor mi {u Egi pat i otvo re put ka Zasedawe ustavotvorne skup{tine okon ~a wu kri ze ko ja je kul mi ni ra }e do ku ment pred sed nik Mor si ra la ka da je pred sed nik Mor si do neo ti fi ko va ti do su bo te, na kon ~e ga de kret ko jim je se bi dao pre {i ro }e, za dve sed mi ce, bi ti sta vqen na ka ovla {}e wa, pre ne le su svet ske re fe ren dum. Ustav }e za me ni ti su agen ci je. Usvo je ni na crt sa dr ì spen do va ni na kon {to je Mu ba rak isto rij ske pro me ne egi pat skog si svrg nut s vla sti po ~et kom 2011. go ste ma vla da vi ne kao {to je to da }e di ne. Opo zi ci ja je za me ri la {to se pred sed nik mo }i da bu de bi ran u do no {e we na cr ta usta va „zbr za lo” dva uza stop na man da ta po ~e ti ri i pro ti vi se ne kim od red ba ma o go di ne, dok je svrg nu ti pred sed nik slo bo da ma i pra vi ma. Ho sni Mu ba rak bio na vla sti tri Hri {}a ni se pro ti ve za dr à va de ce ni je. Na crt sa dr ì i ~la no ve wu „{e ri jat skih prin ci pa” kao ko ji se od no se i na sta tus isla ma, glav nom osno vu za ko no dav stva. voj nu ulo gu, qud ska pra va u eri po Egi pat po tre sa ju uli~ ni pro te sti sle Mu ba ra ka. na kon {to je pred sed nik Mor si „Ovo je re vo lu ci o nar ni ustav”, pro {le sed mi ce usvo jio de kret ko re kao je pred sed nik par la men ta jim je se bi dao iz u zet no {i ro ka Ho sam el Ge ri ja ni. O~e ku je se da ovla {}e wa.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Pre mi jer Ja pa na Jo {i hi ko No da ot ka zao po se tu Ru si ji zbog „zdrav stve nog pi ta wa” ko je uti ~e na ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na. Mo skva ne gi ra te tvrd we. Pu ti nov pred stav nik u Kre mqu re kao je da po se ta ja pan skog pre mi je ra Mo skvi „ni ka da ni je bi la de fi ni tiv no uta na ~e na” i iz ra zio na du da bi do we mo glo do }i u ja nu a ru.

DO MI NIK STROS-KAN Biv {i di rek tor MMF-a Do mi nik Stros-Kan sklo pi }e van sud sku na god bu sa so ba ri com wu jor {kog ho te la ko ja ga je op tu `i la za sek su al ni na pad. „Wu jork tajms” na vo di da su se 63-go di {wi fran cu ski po li ti ~ar i so ba ri ca Na fi sa tu Di ja lo (33) na go di li. Za sad ni je po zna to da li }e Stros-Kan is pla ti ti i iz ve snu nov ~a nu su mu u okvi ru na god be, ko ja jo{ ni je pot pi sa na.

HI LA RI KLIN TON SAD pla ni ra ju do dat no da po mog nu si rij skim po bu we ni ci ma, na ja vi la je ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka Hi la ri Klin ton. „Pa `qi vo }e mo raz mo tri ti {ta bi smo mo gli jo{ da ura di mo. SAD su ulo ì le na po re da po mog nu opo zi ci ji u Si ri ji da op sta ne, ali je ta opo zi ci ja du go bi la ne spo sob na da se slo ì oko vi zi je bu du} no sti ze mqe na kon Ba {a ra al-Asa da”.

VOJ NIK OP TU @EN ZA ODA VA WE TAJ NIH AKA TA „VI KI LIK SU”

Me ning: Bio sam za to ~en u ka ve zu WU JORK: Ame ri~ ki voj nik Bre dli Me se on ne se }a da ju je na pra vio jer je bio pot ning, op tu èn za oda va we taj nih aka ta „Vi pu no de zor jen ti san. U ju lu 2010. Me ning je ki lik su”, re kao je pred voj nim su dom da je bio za tvo ren u ka ve zu po sle hap {e wa pre dve go di ne. „Mi slio sam da }u umre ti u tom ka ve zu. To sam vi deo - ka vez za ì vo ti we”, re kao je Me ning. On je ju ~e, u pr vom jav nom obra }a wu od hap {e wa u Ira ku u ma ju 2010, re kao da je bio za to ~en u ka ve zu po vr {i ne sa mo dva i po me tra kva drat na, ko ji je bio po sta vqen u jed nom {a to ru, ja vio je Roj ters. Me ning je tre }eg da na pret pre tre snog po stup ka u ba zi Fort Mid is ta kao da je me sec da na na kon hap {e wa do ì veo ner vni slom i da su ~u va ri ka sni je pro na {li om ~u, ali da Bredli Mening

pre ba ~en u za tvor Kvan ti ko, u Vir xi ni ji, i sme {ten u sa mi cu, gde je pro veo de vet me se ci, dok su ~u va ri mo ra li da bu du na opre zu ka ko ne bi iz vr {io sa mo u bi stvo. Sa da je u jed nom za tvo ru sa sla bi jim obez be |e wem, gde je pre ba ~en na zah tev or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih pra va. Me nin gu pre ti do `i vot na za tvor ska ka zna zbog „do slu ha sa ne pri ja te qem”, a we gov prav ni tim sa da ra di na na god bi ka ko bi se iz dej stvo va le lak {e op tu `be i za tvor ska ka zna od naj ma we 16 go di na. Op tu `ni ca ga te re ti da je „Vi ki lik su” do sta vio po ver qi ve de pe {e ame ri~ kih di plo ma ta i voj na do ku men ta o ra to vim u Ira ku i Av ga ni sta nu. Uko li ko se ne po stig ne na god ba, su |e we }e mu po ~e ti 4. fe bru a ra.

BALkAn

dnevnik

NA STA VQE NI PRO TE STI U SLO VE NI JI

subota1.decembar2012.

MAKEDONIJA

Demonstranti Ka zne za raz o ~a ra ni po li ti kom i al ba ni za ci ju {ko la ko rum pi ra nom eli tom KRAW, QU B QA N A: Na stavqeni su protesti u Slove niji, ovaj put u Krawu, gde se preksino} okupilo oko hiqadu

ve}ina demostranata bila miroqubiva. U~esnici protesta naveli su da je ovo protest protiv siste-

Posledwi u nizu protesta pod sloganom „Gotov si”

qudi razo~aranih politikom i korumpiranom elitom. Kako je na ja vqe no, pro te sti su ju ~e odràni i u Qubqani gde se okupilo oko 8.000 qudi i nekim dru gim gra do vi ma. Pro test u Krawu bio je posledwi u seriji protesta pod sloganom „go to vi su”, or ga ni zo va nih preko dru{tvenih mreà. Me|utim, za razliku od maribor skog, ovaj protest bio je miran. Policija je saop{tila da je sve dràla pod kontrolom i da je

ma, a ne politi~ara, dodaju}i da je vreme da kona~no zapo~ne vladavina prava. Predsednik Slovenije Danilo Tirk rekao je da razume nevoqe qudi i naveo da smatra da se ne moè zadirati u wihovo pravo da izraàvaju nezadovoqstvo javnim protestom. Tirk je zamolio gra|ane da se uzdrè od nasiqa i ne odgovaraju na provokacije, koje bi protestima na taj na~in mogle oduzeti snagu wihove poruke.

„Fejsbuk„ grupa, pod nazivom „Neka odstupi premijer Janez Jan{a”, pozvala je gra|ane da se u toku dana pridruè mirnim protestima u prestonici protiv politi~kih elita, ali i sve teèg socijalnog stawa u dràvi. Grupa je su gerisala gra|anima da sa sobom ponesu stare budilnike i cve}e, kako bi pokazali da ne èle nasiqe i da intervencija policije ne}e biti potrebna. Demonstranti su ju~e iza{li pred slovena~ki parlament, kome je policija dala uputstva da zatvori prozore i spusti roletne, kao i da ne bude qudi u kancelarijama koje gledaju na ulicu. Ina~e, Sindikat slovena~ke policije je ju~e odrào konferenciju za {tampu na kojoj je jo{ jednom ponovio da su policajci u procepu jer moraju da izvr{avaju svoje zadatke, a da sa druge strane podràvaju mirne demonstracije gra|ana i wihovo zalagawe za pravnu dràvu, a „protiv korumpiranih i izopa~enih politi~ara”. Tokom konferencije, na stolu pred policajcima su stajali wihovi grbovi, crveni karanfili i granitne kocke kao podse}awe na àlbu policajaca {to su upravo oni bili prvi na udaru razjarenih gra|ana u Mariboru.

SKO PQE: Vi{e direktora osnovnih i sredwih {kola u Makedoniji ka`weno je zato {to su povodom proslave Dana albanske zastave prekinuli nastavu, preneli su mediji u Skopqu. Prosvetna inspekcija ve} je napisala kazne od 2.500 do 3.000 evra koje }e {kole morati da plate zbog prekida nastave. Inspekcija je u nekoliko {kola konstatovala i to da su promeweni zvani~ni nazivi {kola. U utorak je u Debru gimnazija „Zdravko ô~kovski” preimenovana u „28. novembar”, dan kada se obeleàva progla{ewe nezavisne Albanije. Navodi se i da je osnovna {kola „Bratstvo i jedinstvo” preimenovana u „Penestija”, {to je ilirska verzija imena Debar, kao i to da je promeweno ime {kole u mestu âir, koja se sada zove „Adem Ja{ari”. Rok za vra}awe na stare nazive {kola je osam dana.

Molotovqevim koktelom na ameri~ku ambasadu SKOPQE: Za sada nepoznati, 37-godi{wi mu{karac iz Skopqa bacio je „molotvqev koktel” u krug ambasade SAD u Skopqu, ali nije pri~iwena ni materijalna {teta. Kako je izjavio u policiji nakon {to je priveden, ideju je dobio po{to je pogledao akcioni film „Bez odbrane”. Skopqanac je imao 1,59 promila alkohola u krvi. Kako je saop{tio MUP, „molotovqev koktel” je izradio sam, od benzina i tkanine, a bacio ga je pro{le no}i na oko 14 metara od dobro obezbe|enog kompleksa ambasade na skopskom brdu Kale. Nakon {to je bacio tu bombu, on je izvikivao: ”Zapalio sam Amerikance”. Priveden je nakon {to je, be`e}i , udario u parkirani auto i vozilom hitne pomo}i prevezen u Klini~ki centar u Skopqu. MUP je saop{tio da on ve} ima policijski dosije zbog te{kih kra|a.

Skopqe

Slo ve ni ja pred gr~ kim sce na ri om QU BQA NA: Ako uli~ni protesti u Sloveniji budu nastavqeni, tu dràvu mogao bi da zadesi “gr~ki scenarij”, upozorio je premijer Janez Jan{a. Jan{a, naime, smatra da je do protesta, prvo u Mariborou, a potom u Qubqani i drugim gradovima, do{lo zbog drugog kruga predsedni~kih izbora, koji }e biti odràni u nedequ, 2. decembra. Vi{e od 8.000 gra|ana najavilo je dolazak na protest koji je ju~e popodne odràn na Kongre-

snom trgu u Qubqani. Slovenija je u tre}em ovogodi{wem kvartalu ponovo skliznula u recesiju, jer je wen bruto doma}i proizvod (BDP) potonuo za 0,6 odsto u odnosu na BDP iz drugog kvartala, pokazuju objavqeni zvani~ni podaci slovena~kog zavoda za statistiku. Po revidiranim podacima, BDP Slovenije je, u periodu april-jun, oslabio za 1,1 odsto u odnosu na prvi kvartal, prenosi agencija AFP.

Janez Jan{a

HRVATSKA

DNK ana li za po tvr di la iden ti tet An to ni je Bi li} KAR LO VAC: Posmrtni osta ci prona|eni na smetli{tu kamionskog parkirali{ta na podru~ju Josipdola kod Ogulina pripadaju nestaloj Antoniji Bili}, koja je posledwi put vi|ena sredinom pro{le godine, objavqeno je preksino} na konfe -

Posmrtni ostaci

renciji za novinare @upanij skog dr`avnog tu`ila{tva u Karlovcu. Za poku{aj silovawa i ubistvo maloletne Antonije Bili} prvostepeno je osu|en voza~ kamiona Dragan Paraviwa. Obdukcija ra|ena nad kostima nije, me|utim, otkrila uzrok smrti. Smetli{te na kojem su pre tri

dana dvojica me{tana prona{la kosti udaqeno je nekoliko kilometara od odmori{ta Modru{, gde je u junu pro{le godine posle|i put lociran signal mobil nog telefona Antonije Bili}. Podru~je na kojem je telo prona|eno policija je dva puta pre-

Antonija Bili}

tresala. Prvi put samo pet dana nakon Antonijinog nestanka, a drugi put krajem pro{le godine. Ministar unutra{wih poslova Ranko Ostoji} najavio je da }e policija proveriti da li je bilo propusta u potrazi za Antonijom Bili}. @upanijski sud u [ibeniku nepravosna`no je osudio Para-

viwu 19. oktobra na 40 godina zatvora zbog poku{aja silovawa i ubistva Antonije Bili} sredinom 2011. godine, kao i za poku{aj silovawa jo{ jedne ène 2010. godine. Porodica Antonije Bili} vi{e puta je apelovala na Paraviwu da otkrije gde je sakrio weno telo, ali on to nije u~inio tvrde}i da mu ceo slu~aj name{taju. Taj slu~aj potresao je Hrvatsku, ali i javnost u regionu. Vi{emese~na potraga za nestalom devojkom nije dala rezultata, iako je bila do sada najopse`nija u Hrvatskoj, tokom koje je ~ak isu{eno i jedno jezero. Antonija Bili} posledwi put je vi|ena 7. juna pro{le godine dok je stopirala preko reke îkole i to kako ulazi u kamion kojim je upravqao Paraviwa. U wegovom kamionu prona|eni su tragovi krvi nestale devojke. On je, najpre, istraìteqima u BiH priznao, a potom porekao da ju je ubio. Paraviwa je i u BiH i u Srbiji osu|en i zbog izvr{enog silovawa, a i zbog poku{aja silovawa.

CRNA GORA

Marovi} svedo~io u podgori~kom sudu POD GO RI CA: Potpredsednik DPS-a Svetozar Marovi} i biv{i gradona~elnik Budve Rajko Kuqa~a svedo~ili su u podgori~kom Privrednom sudu, u sporu koji je protiv Op{tine Budva vodi kotorska kompanija “Carinvest“, vlasni{tvo poznatog grbaqskog preduzetnika Marka-Bata Carevi}a. Podgori~ki dnevnik “Vijesti” podse}a da je spor u{ao u drugu godinu, do sada je imao nekoliko ro~i{ta, a firma tra`i od op{tine da joj se isplate radovi koje je izvela na gradwi platoa na Jazu, jo{ 2007. godine. Op{tina Budva je, uo~i koncer ta poznate svetske rok grupe „Rolingstonsi”, u leto 2007. anga`ovala nekoliko kompanija da se izravna teren i napravi veliki koncertni prostor. Ve} narednog leta, kompletan prostor je ure|en, izgra|ena su ~etiri fudbalska terena, koncertni plato je betoniran, a radovi su privedeni kraju pred megakoncert pop peva~ice Madone. Ova investicija, kako pi{e u Planu investicija za 2009. godinu,

ko{tala je Op{tinu 4,8 milion evra. Carevi} je tra`io da mu plate, a spor je nastao nakon {to je Op{tina izmirila kompletan dug firmi „Gugi komerc„, koja je bila glavni izvo|a~ radova na Jazu, dok

da{wi na~elnik za investicije, ina~e, ro|eni brat Svetozara Marovi}a. Gradwa platoa na Jazu do`ivela je svoju medijsku kulminaciju pre godinu i po, kada je opozicio-

Pla`a Jaz u Budvi

je Carevi}eva firma podizvo|a~. Novo ro~i{te je zakazano za sredinu decembra, kada }e se u Privrednom sudu pojaviti kao svedoci i aktuelni gradona~elnik Lazar Ra|enovi}, koji je u vreme izvo|ewa radova na Jazu bio potpredsednik Op{tine, kao i Dragan Marovi}, ta-

na SNP celi posao nazvala nezakonitim, optuìla op{tinsku vlast da je prek{ila zakone i pozvala dràvnog tuìoca da sve preispita. Kuqa~i je, pi{e list, tokom su|ewa pozlilo, a pomo} su mu pruìli zaposleni u Privrednom sudu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ka va zo vi}: Po pis va àn za Bo {wa ke SA RA JE VO: Reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Husein Kavazovi} ocenio je da je predsto je}i popis stanovni{tva u toj dràvi veoma vaàn za Bo{wake. On navodi da }e oni prvi put mo}i slobodno da se izjasne o svom iden titetu. On je uveren da ni ovaj, kako je rekao, posao ne}e pro}i bez politi~ke manipulacije, odnosno da }e im se nuditi „nacionalno bosanstvo i nacionalno muslimanstvo” s namerom da Bo{waci budu svedeni na meru u kojoj bi se „na{a ve}ina u Bosni razdrobila, a s wome i Bo sna i Hercegovina”. „Mi smo Bo{waci, jezik nam je bosanski, a din (duh) nam je islam. Te tri re~i su na{a domovina, ku}a u kojoj stanuje na{ bo{wa~ki

Husein Kavazovi}

duh. Politike koje budu zagovarale druga~ije, bi}e prepoznate. Mi }emo u~initi sve {to je do nas i pozivamo i druge da u~ine ono {to je u wihovoj mo}i. Prilika je da na ovo pitawe stavimo ta~ku, kao svestan i zreo narod”, kazao je Kavazo vi} za glasilo Islamske zajednice u BiH “Preporod”. Upitan o odno sima sa Islamskom zajednicom Sr-

bije, Kavazovi} je poru~io da }e Islamska zajednica BiH biti otvorena za sve muslimane, a da je interesuju oni kojima je potrebna pomo} i uteha. “Sa svima }emo nastojati da vodimo dijalog, razgovara}emo o pro blemima i iznalaziti okvir za zajedni~ka nastojawa da unapredimo verski `ivot muslimana. Podstica}emo uva`avawe, otvorenost i solidarnost. To je i do sada ~uvalo jedinstvo na{eg duhovnog stabla. Tako }emo postupati i ubudu}e”, poru~io je Kavazovi}. O odnosu Islamske zajednice u BiH sa muslimanima u Srbiji, Kavazovi} je rekao da ona ne}e imati predrasuda prema muslimanima. „Bi}emo dostupni svima koji nam se obrate. poru~io je on.

kULTURA

subota1.decembar2012.

У ЕВРОПСКОЈ ФИЛМСКОЈ АКАДЕМИЈИ

Макавејев почасни потпредседник Српски редитељ Горан Паскаљевић поново је изабран, великом већином гласова, у Управни одбор (Борд) Европске филмске академије (ЕФА), док је Душан Макавејев као један од оснивача ЕФА њен почасни потпредседник, известила је Академија филмске уметности и науке Србије. Паскаљевић је изабран у УО ЕФА као представник источне и југоисточне Европе, а за то место конкурисали су и редитељ Срђан Драгојевић из Београда и глумац Арбен Зхарку из Приштине. На 25. скупштини ЕФА, која се одржава на Малти, за председника је поново изабран немачки режисер Вим Вендерс, а за потпредседника оскаровац Волкер Шлендорф. Паскаљевић је најавио да ће на следећем састанку Управног одбора кандидовати нове чланове из Србије, како би имали више шанси да утичу на рад ЕФА. Он је констатовао да велике земље као што су Француска, Немачка, Италија и Шпанија увек имају бројачану предност

приликом гласања за европске филмске награде. „Осим повећања броја чланова из такозваних ‘малих‘ земаља, сматрам да је неопходно нешто мењати у систему гласања преко 3.000 чланова ЕФА, како би квалитет филмова са наших простора био адекватано вреднован, а не подложан пуком прегласавању„, оценио је Паскаљевић. Добитници награда Европске филмске академије из Србије су Стефан Арсенијевић за кратки филм „Аторзија„ и Паскаљевић, према избору европских филмских критичара, за остварење „Буре барута„. На вечерашњој свечаности на Малти биће додељене европске филмске награде, а за победнике ће гласати више oд 2.700 чланова ЕФА, која је у септембру објавила листу од 47 филмова из 31 земље, препоручене као кандидате за номинацију за то престижно признање, а у широј селекцији за награде била су и два филма из Србије – “Парада” Срђана Драгојевића и “Смрт човека на Балкану” Мирослава Момчиловића.

НОВА Е-КЊИГА „СУБОВА КУЛТУРЕ”

Тешинов роман у електронском издању Co a ted brain / Поховани мозак (драма, 1996), Свето Тројство Георгија Зецовског (поезија, 1997), Сјајан наслов за пантомиму (приче, 1997), Антологија најбољих наслова (роман, 2000), Казимир и други наслови (роман, 2003), Кроз пустињу и прашину (роман, 2005), Куварове клетве и друге гадости (роман, 2006), Алтернативни водич кроз Вавилон (изабране колумне, приредио Невен Ушумовић, 2008) и Испод црте (приповетке, 2010). Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама и изборима из српске савремене књижевности. Проза му је превођена на француски, енглески, немачки, пољски, чешки, македонски, мађарски, албански и словеначки језик. Ексклузивни је аутор „Стубова културе„ од 2003. године.

Издавачка кућа „Стубови културе„ објавили су електронску верзију другог, редигованог издања „Антологије најбољих наслова„ Срђана В. Тешина, саопштио је издавач. Ово је први Тешинов роман, оригинално објављен у издавачкој кући „Рад„ 2000. године. Књигу чини 49 фрагмената (од којих је само један дужи од странице), чиме већ одступа од устаљених представа о роману као „дебелој„ књизи континуираног приповедног тока. Када се започне читање и прате инструкције које траже да се прочитано упореди са другим фрагментима, знатижељник улази у лавиринт са мноштвом раскршћа и путева који се рачвају и уливају у нове или, под другачијим углом, у старе... Срђан В. Тешин објавио је девет књига:

INTERVJU

dnevnik ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВА „ТРИ УКРАДЕНА РОМАНА“ У КИКИНДСКОМ ПОЗОРИШТУ

Трилер и елементи фантастике Представа „Три украдена романа“ Саше Радоњића, у режији Филипа Марковиновића, премијерно ће бити изведена вечерас у 20 сати на сцени Народног позоришта у Кикинди. Рађена по драматизацији истоименог романа Саше Радоњића, представа се, по речима редитеља, мало ослања и на сам роман, као и на драматизацију, и заправо је комбинација та два извора. - То је првенац Саше Радоњића на сцени. Он је иначе познат као романописац, песник, и један од оснивача и вође „Соларис блуз бенда“ и сувласник издавачке куће и књижаре „Соларис“ - каже редитељ Марковиновић.-Ово је први пут да се његово дело изводи на сцени, једино је, мислим, можда још имао слично искуство са романом „Приручник за пауна“, рађеним као телевизијски филм („Пејзажи амнезије“) на ТВ Нови Сад још давних дана. Ево сада његовог дела на сцени једног позоришта.Сам текст би се жанровски могао окарактерисати понајпре као трилер, мада има и елемената фантастике, и то је оно што је било занимљиво током рада на самој представи, пошто сам тај жанр није типично позоришни. Цела структура романа и када сам га читао први пут, некако је више ближа филмском сценарију. Као да је у питању филмска структура и због начина причања приче, саме нарације, пошто постоји доста скокова у времену, и у простору неке надреалне сцене. Управо због тога је био изазов како га поставити у позоришту, а да то буде публици јасно приближено и једнако занимљиво, како напомиње Марковиновић,

као када чита роман или као када би се гледао филм. - „Три украдена романа“ жанровски је, пре свега и изнад свега, трилер, насупрот трендовима који су већ подуго, нарочито када је реч о домаћем драмском тексту, код нас доминантни, а то је ангажовани театар и ангажовани текст на друштвено актуелне теме – указује аутор романа Саша Радоњић. - Улога писца Милоша Латиновића, који је драматург ове представе, у овом случају је далеко већа, јер су, захваљујући његовој вери у текст, „Три украдена романа“ и доспела на сцену, и као представа ће бити доступна ширем аудиторијуму. Главни лик романа је професор Русидор Стенка, човек на заласку својих креативних снага и моћи, како подсећа Филип Марковиновић, а недостаје му то да своје животно дело, пошто се бави проучавањем феномена времена, крунише неким закључним делом. Током целог свог живота, колико год се бавио временом као таквим, није успео да дође ни до каквог конкретнијег закључка, пошто је само време прилично неухватљиво. Тако долази до доста чудне посете у његовом животу. У једном моменту долази му човек, који доноси три романа, написана као трилогија, а која му се чине као његово завршно финално дело... - Сам рад на представи је текао у врло финој атмосфери. Овде у Кикинди је генерално увек угодна атмосфера за рад. Ево, и сада је екипа дала доста велики допринос током самог рада, пошто је један од главних момената било управо то што смо ради-

ли највише баш на начину како сада то адаптирати и пренети на сцену, уз сав пратећи посао који подразумева рад на представи. То није било тешко, више је био изазов, и у неким моментима је захтевало да се баш заиста размишља, да се добро размисли да ли је оно што тренутно радимо, и што је нама сада јасно, баш то што треба да радимо, шта с тим

на сцени и да ли то публика једнако тако чита као ми. Мислим да смо доста успели све да „ишчистимо“, али не бих ја сад о томе говорио, него публика треба својим неким судом то да потврди или не. Али, већ смо имали публику на пробама, и чини ми се да смо у великој мери успели у ономе што нам је била намера – наводи Филип Марковиновић. У представи играју: Бранислав Кнежевић, Ђорђе Марковић, Драган Остојић, Миљан Давидовић и Милан Вујић. Сценограф и костимограф је Марина Сремац. Н. Пејчић

ЖЕЛИМИР ЖИЛНИК, ФИЛМСКИ РЕДИТЕЉ

Старе и нове теме су се помешале И ових дана можете га затећи са камером у рукама, на неком од не сасвим обичних простора у Новом Саду, или неком од европских градова. Рецимо, Берлину, као једном од места збивања његовог новог филма у настајању. Стално у покрету, редитељ Желимир Жилник је и на путу од фестивала до фестивала или филмских школа по скоро целом свету. Често је зван да учествује у раду међународних фестивалских жирија, такође, и као предавач, водитељ радионица и гост - аутор чије су ретроспективе незаобилазне за сваки престижни, етаблирани, али и нови фестивал ангажованог филма у свету. Где год да иде, он са собом носи, ону њему својствену енергију осетљивог посматрача који свој кофер неуморно пуни утисцима и идејама. Њих подстиче и покреће, опет узбуркана стварност са феноменима и догађањима који све интензивније и убрзаније преобликују свет али и животе, ма колико се ми отимали, огромне већине обичних појединаца. Сасвим намерно и вишезначно, на недавној београдској изложби фотографија Горанке Матић „Путници кроз време опседнути сликом“, која се састојала од портрета домаћих редитеља, Жилников је постављен у групи са млађим ауторима који, између осталог, „креирају свет будућности“. Нови филм, чије снимање ускоро завршава под окриљем новосадске „Playgrоund продукције“; откуда толики интерес за његове и филмове још неколицине овдашњих, као и аутора са екс југословенског простора; значај документарног и кратког филма данас, неке су од тема о којима смо разговарали са Жилником. Баш дан пре снимања музичке секвенце за будући филм, у кафе галерији „Изба“ у Новом Саду, где је наступила виолинисткиња Габријела Бенка, и његовог пута на Тајван где га очекују сусрети са студентима на тамошња четири универзитета и приказивање филмова у оквиру

Real Vi sion Ser bia Do cu men tray Film Fe sti valа. - Бивша Југославија и данашње земље у транзицији су велике лабораторије друштвених промена, уздизања наде али и њеног пропадања, а то је уз све специфичности конкретних простора, захватило цео свет. И историја као да се убрзава – каже Жилиник. - Државни социјализам је преживео бар четири - пет деценија и остварио огромне промене на територијама где је ухватио корена, у смислу цивилизацијских и образовних помака и еманципације милиона сељачког живља. После пада Берлинског зида, тај систем се распрснуо као балон од сапунице. А ово, што се називало Арапско пролеће, ту нада није трајала дуже од годину-две. Сада, једна за другом, те земље, у којима су се сви клели у демократизацију, тону у религијски фундаментализам. Да не говоримо о ономе што се дешава у највећој и најбоље организованој економији света, Европској унији. Ту су сада већ тако катастрофична предвиђања и подсећају ме на анализе међурепубличких југословенских тензија с краја 1980-их. Дакле, та збивања у локалној реторти, постала су светски феномен. Свету је занимљиво то што је рађено у југословенској и данашњој постјугословенској транзицијској кинематографији, јер то, на мање или више аутентичан начин, рефлектује те актуелне конфликте и збивања. Нарочито то како се појединци у свему том сналазе и како им се све те пошасти обијају о главу.  Какве утиске носите са ретроспективне прославе 60 година берлинског Златног медведа, када су крајем октобра, у великом биоскопу Института за филм „Арсенал“, поред осталих победника Берлинала, приказани и ваши „Рани радови“? - Кренуо сам тамо с прилично скепсе. Мислио сам, па добро, филм је стар више од 40 година, времена

су се променила, кога то интересује. Међутим, сала је била пуна прво интелектулаца и филмских критичара оног доба, од Боре Ћосића до Улриха Грегора и Хајнца Клункера, али највећи део публике чинили су млади интелектуалци из некадашњих социјалистичких држава, од Југославије, Русије, Украјине, Мађарске до Пољске. После филма

Пионири малени, Незапослени људи, Липањска гибања, Црни филм, Устанак у Јаску, Тито по други пут међу Србима и До јаја. И на пројекцијама осталих двадестака филмова из региона сала је увек била препуна. Били су ту филмови Крсте Папића, два значајна документарца „Када те моја чакија убоде“ и „Специјални влакови“, четири филма

ком долази до неког свог статуса и права, а други је о страним радницима у Европи, чији статус стално виси о концу. А те су теме и дан данас актуелне и у Швајцарској где смо управо били. На овом фестивалу је било позвано 250, углавном младих аутора за које је све то било огромно охрабрење у правцу обнављања смисла документарног и краткометражног филма.  Поред тога што се на посебан начин бави појавама и стварима о којима се ћути, или пак, до обесмишљавања превише говори, у чему је још важна улога кратког и документарног филма? - Тај жанр је темељ сваке кинематографије. Поред ових поменутих, на овом фестивалу приказани

који је најдоступнији, најекономичнији, углавном прескаче. Само последњи 15 до 20 година највећи део државних дотација, и то поготово онај сегмент који су давали политичари ван конкурсних регулатива, одлазио је набеђеним генијима који су направили по један филм, по правилу неуспешан, и ту стали. Колико би било рационалније да се пошло оним путем који је овде већ проверен.  У вашем новом филму једна од главних јунакиња је Пирошка Чапко, пре више деценија девојчица, која се појављује у филмовима „Пионири малени“ и „Рани радови“. Она, изгледа, чини ту живу везу између прошлости и садашњости?

Документарац најаутентичнији историјски извор

Желимир Жилник са Пирошком Чапко на снимању свог новог филма

смо у парку Шлос у центру Берлина, поред огромног споменика Маркса и Енгелса, који још није срушен а можда и неће бити, разговарали до дубоко у ноћ. Сада, већ неколико недеља после тог приказивања „Раних радова“, још увек ми стижу чланци из немачких великих листова где се о темама тог старог филма живо полемише. Ту је и други пример: феноменално организовани фестивал кратког филма у Винтертуру у Швајцарској. Води га сјајна екипа младих зналаца. Ове године имао је значајан програм фокусиран на кратке, старе и нове филмове из нашег региона. Мене су позвали у жири и организовали ми ретроспективу на којој су приказани Журнал о омладини на селу, зими,

Карпа Године, затим Ладислав Галета са експерименталним филмовима...Имали смо и велику јавну дебату опет пред препуном салом. На наша питања публици откуд вас интересују те старе теме, сви су рекли, „сада су се све те старе и нове теме помешале“. У првом моменту нас је зачудило да се та, некада наша земља, које више нема сада ту представља као један од најзначајнијих центара краткометражног филма 1960- их и 1970- их. На тим програмима где се приказивао филм Петра Љубојева „Станарско право лагумаша Сафета“ и документарни филм Првослава Марића „Привремени живот“, људи су реаговали као да гледају нешто најактуелније. Први говори о рударима и радничкој класи која тешком му-

 Који би био идеалан однос, а који затичемо, када је у питању однос државе према документарном ангажованом и кратком филму? - Та се тема јако мистификује. Треба да пођемо од чињенице, да је у том медију садржана могућност да рефлектује време, друштво и судбине и да често постаје најаутентичнији историјски извор неког периода. Од државе је штеточински тако не размишљати о овој врсти филма. Поготово што се данас он може правити далеко економичније него икада раније. И у многим богатијим зељама кратки филмови нису бог зна како државно стимулисани али постоје конкурси за такве и неке сложеније пројекте. Наравно потребно је уложити и напоре и средства у промоцију урађеног. У Новом Саду и Суботици у последњих десет година деловала су три - четири веома креативна и успешна кино-клуба. Али на моје огромно запрепашћење, подршка државе им је из године у годину била све мања. То је био најкреативнији и најсигурнији начин да се основа за кинематографију успостави.

су и први кратки филмови највећих светских имена попут Поланског, Скорсезеа, Годара... Нема доброг редитеља који није почео са кратким филмом. Или, ако га има, тај није ушао у свет филма са савладаним занатом. Није проверио самог себе. Фрапантно је да се у нашој овако сиромашној и слабо организованој кинематографији тај жанр

- Завршили смо већи део снимања и монтажу ћемо почети када се вратим са фестивала и гостовања на неколико универзитета на Тајвану. Имам утисак да ће то бити прилично интересантно. Важно ми је и да ово буде и другачији од мојих последњих филмова. Али будимо стрпљиви до пролећа. Владимир Црњански

odmor / oglasi

dnevnik

КОПАОНИК У СУСРЕТ ЗИМСКОЈ СЕЗОНИ

Од нових стаза до вештачког снега

авно предузеће „Скијалишта Србије”, МК „Мaунтин рисорт” и АТД „Путник” АД представили су понуду за предстојећу ски сезону на Копаонику и новитете који очекују љубитеље зимских спортова. Комплетан смештајни капацитет хотела Гранд и апартманског комплекса Конаци је у потпуности реновиран и опремљен у складу са највишим хотелским стандардима. У хотелу Гранд комплетно је реновирана и рецепција и обављени су радови у склопу велнес и спа центра. Изграђен је нови спољни базен са ђакузијем, који ће имати топлу везу са затвореним базеном у хотелу Гранд, што ће бити посебно интересантно гостима током зимске сезоне. За госте хотела Ангела услуге дечијег клуба - анимација и професионална брига о деци, као и комплетан беби програм биће укључене у цену смештаја у току целе зимске сезоне, као и велнес и спа садржаји. У периоду од 6. до 9. децембра, у сарадњи са ЈП Скијалишта Србиије, трећу годину заредом биће орга-

низована манифестација „Ski ope ning Ko pa o nik“. МК Маунтин рисорт је и ове године за своје госте обезбедио дводневни гратис ски пас у току првог ски и сноуборд викенда на Копаонику. Пакет од 4 дана/ 3 ноћи у Апартманима Конаци делукс износи 59 еура по особи, а продаја аранжмана за зимску сезону увелико траје. На локалитету Гобеља завршена је изградња система за вештачко оснежавање. Локалитет чине осам стаза и ски путева, покривен је си-

стемом за вештачко оснежавање, а овај део скијалишта покрива више од 44 мобилних и фиксних топова, као и лансера. На истом делу ски центра урађене су и нове стазе, средње и тешке категорије, дужине 1.5 километара, од којих се једна стаза неће табати и служиће за „free ri de”. Завршетком изградње система за производњу вештачког снега и инсталацијом цевовода дужине 5.400 метара на Гобељи, 97 одсто ски центра Копаоник покривено је системом за вештачко оснежавање.

ПУ ТО ВА ЊЕ ПРЕ КО АГЕН ЦИ ЈЕ

Мале тајне путничких агената

е ки аген ти пут нич ких аген ци ја мо гу би ти од ве ли ке по мо ћи, и углав ном је су, али не ки вас мо гу на го во ри ти на бу ки ра ње не ких не по вољ них и не а трак тив них од ре ди шта ис кљу чи во ка ко би по ве ћа ли сво је при хо де. Увид у не ке тај не аге на та пут нич ких аген ци ја пре но си мо с пор та ла womansday.com. На у чи те ка ко да уште ди те на пу то ва њи ма, лак ше их до го во ри те и уоп ште обо га ти те ис ку ство пу то ва ња.

ру ке до би ли ути сак о услу зи ко ју ка сни је про да ју кли јен ти ма, па ни је зго рег пи та ти ва шег аген та на ка квим је све ФЕМ пу то ва њи ма он био и ка кве де сти на ци је за и ста по зна је.

Да ту ми и аеро дро ми Са ма отво ре ност пре ма то ме ка да и где ле ти те знат но мо же сни зи ти тро шко ве ва шег пу то ва ња. Ва ша уште да у овом слу ча ју

те ова кве по дат ке пре не го кре не те на пу то ва ње.

Аген ти нај бо љи за ду гач ка пу то ва ња Ла ко је ре зер ви са ти лет из Бе о гра да до не ке бли же де сти на ци је, по пут Бе ча или Ри ма, али ако од ла зи те у не ки ку так све та у ком ни кад пре ни сте би ли, мо жда је бо ље да ствар пре пу сти те аген ту ко ји има це лу мре жу по у зда них до ба вља ча у од ре ђе ним де сти на ци ја ма, уз по моћ ко јих сво јим кли јен ти ма мо гу по ну ди ти ВИП трет ман и оси гу ра ти да све те че по пла ну. Да, мо жда ће вас то ко шта ти ма ло ви ше, али ва ше ће ис ку ство би ти жи вље и бо ље. И сва ка ко си гур ни је.

Ре зер ва ци је и вра ћа ње нов ца

Ве ли ка про ви зи ја Ако агент вид но про мо ви ше од ре ђе ног ауто пре во зни ка, од ре ди ште или од мо ри ште, обич но за то по сто ји до бар раз лог: ве ћа про ви зи ја, бо нус у го то ви ни или не ка дру га вр ста на кна де за успе шну про да ју аран жма на. Ави о ком па ни је ви ше не пла ћа ју про ви зи ју, та ко да ве ћи на пут нич ких аген ци ја у це ну аран жма на до да је на кна ду за ре зер ва ци ју ле та ка ко би за ра ди ле но вац и на кна ду за сво је вре ме.

Не до ступ ни сви ави о пре во зни ци

зна чи ма ње про ви зи је за аген те ко ји вам из тог раз ло га си гур но не ће пре по ру чи ти да бу де те флек си бил ни. Нај бо ља оп ци ја јест да бу де те агент са ми се би. На мно гим ин т ер н ет с ким стра н и ц а м а по п ут Fly.com или Kayak.com сва ко днев но се об ја вљу ју по да ци о пу то ва њ и м а и аеро д ро м и м а кроз ко је ће те мо ра ти да про ђе те на свом од мо ру, што су по да ци ко ји вам мо гу уште де ти мно го нов ца.

У не та ко да ле кој про шло сти ин тер нет стра ни це за ре зер ва ци ју пу то ва ња ни су ну ди ле по врат нов ца у слу ча ју от ка зи ва ња, па су аген ти би ли нај бо ља оп ци ја ако сте би ли у стра ху да би сте мо гли от ка за ти пут. Да нас ин тер нет стра ни це за ре зер ва ци ју пу то ва ња ну де по врат нов ца у слу ча ју от ка зи ва ња пу то ва ња, а у САД је од фе бру а ра ове го ди не на сна зи чак и то да, у слу ча ју да ре зер ви ше те лет не де љу да на и от ка же те га 24 са та пре по ле та ња, ави о пре во зник је ду жан да вам вра ти но вац. Аген ти вам за ову оп ци ју не ће ре ћи јер им је у ин те ре су да ре зер ва ци ју на пра ви те пре ко њих, а не пре ко ин тер не та.

Ле ти те утор ком

Аген ти фор си ра ју про да ју пут ног оси гу ра ња јер оно по ве ћа ва це -

Агент вам не ће ре ћи да је обич но нај јеф ти ни је да ре зер ви ше те ле то ве утор ком и да ле ти те утор ком, сре дом и че тврт ком. Ве ро ват но ће

ну пут ног аран жма на, па ти ме и њи хо ву про ви зи ју. Ако има те здрав стве но оси гу ра ње нај ве ро ват ни је сте по кри ве ни на не ким пу то ва њи ма, а од ре ђе не кре дит не кар ти це при ста ју да по кри ју и евен ту ал ни гу би так пр тља га, от ка зи ва ње пу то ва ња, хит ну по моћ или смрт ни слу чај на пу то ва њу. Ис пла ти се да с ва шим здрав стве ним оси гу ра њем и кре дит ном ком па ни јом про ве ри -

„за бо ра ви ти„ да спо ме не и са те у ко ји ма са о бра ћа ју ави о ни у ко ји ма мо же те на ба ви ти јеф ти на ме ста. Та ко ће те нај бо ље про ћи ако ваш ави он по ла зи у шест са ти ују тро, а иако је та ква ли ни ја нај ма ње по жељ на, та ко ђе је нај ма ња шан са да ће до ћи до ка шње ња. Мо же те се при ја ви ти и за до би ја ње ласт-ми нит по ну да на мејл, ко је обич но до ла зе утор ком.

Пут но оси гу ра ње

Ваш агент мо жда не ће мо ћи да ре зер ви ше ме ста на ле то ви ма од ре ђе них ави о пре во зни ка ако не ре зер ви ше цео па кет од мо ра. Аген ти мо ра ју има ти IATA ili CLIA број ка ко би има ли при ступ ба зи уз по моћ ко је вр ше ре зер ва ци је ле то ва. Али у тој ба зи се не на ла зе баш сви ави о пре во зни ци, па же ље ни лет ко ји се не на ла зи на спи ску мо ра ју да ре зер ви шу пре ко тре ће стран ке ко ја до зво ља ва да се то ура ди са мо у слу ча ју да од мах ре зер ви шу цео па кет пу то ва ња, што од мах укљу чу је и од ре ђе ни хо тел, а то аген ти ма на кра ју ни је ис пла ти во.

Ма ле про ве ре Не ки аген ти кли јен ти ма са ве ту ју да ре зер ви шу ску пљи кру зер или хо тел јер и са ми има ју по зи тив них ис ку ста ва, што ни је исти на. Ре спек тив не аген ци је за сво је за по сле не ор га ни зу ју ФЕМ пу то ва ња на ци ља не де сти на ци је по из ра зи то ни ским це на ма ка ко би из пр ве

Такође, урађена је и нова водоакумулација Црвене баре из које ће се црпити вода за вештачки снег. Капацитет овог језера је 9.500 м³. За ову сезону, урађена су и два нова везна ски пута: Дубока 2 Кнежевске баре и Гвоздац – Леденице, а постављени су и радари (мерачи брзине) на стазама Дубока и Сунчана долина. На стази Марине воде постављен је систем за мерење времена на коме ће скијаши и бордери моћи да измере своје пролазно време. Скијалишта Србије су отворила и три нова продајна места на Копаонику, која се налазе у Управној згради предузећа. Од ове сезоне Скијалишта по први пут организују разне промоције у оквиру којих ће скијаши имати бројне погодности у виду попуста на смештај, ски школу и ски карту. Скијаши и бордери ће моћи да се одлуче за породичну недељу (20. – 27. јануар), недељу за парове (3. – 10. фебруар), али и за женску недељу (3.–10. март), где припаднице лепшег пола очекују бројна изненађења и активности. Извор: B92

subota1.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

subota1.decembar2012.

SLO BO DAN, kulturan mu{karac (43) tra`i slobodnu mla|u Novosa|anku za dru`ewe - vezu - brak. Telefon 065/6824-398. 65195

IZ DA JE SE na du`e, zaposlenoj `eni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Telefon 520-271 posle 22 ~asa. 65032

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/8485-495. 64627 KU PU JEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002 Savi}. 64794 PRO I Z V OD W A i pro da ja svih vr sta vo} nih sad ni ca ukrasnih ~etinara i li{}ara. Telefoni: 021/6614-380, 021/6619-236, 063/8-351-900, 063/8946-619. 64899 PRO DA JEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 65051

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

dnevnik

Dana, 30. 11. 2012. godine preminula je na{a draga majka u 83. godini.

Len ka Apa to vi}

Ja kov Sto ja no vi}

ro|. Ma ti}

1938 - 2012.

Sahrana je danas, 1. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima, iz kapele.

...Dragi na{, ~uvaj nas u malom kutku svoga srca, neka ti na{e misli ne remete ni jedan trenutak tvog novog `ivota, a ti }e{ zauvek ostati u na{im srcima...

O`alo{}eni sinovi Vo ji slav i Slo bo dan. 65286

Sahrana na{eg dragog supruga, oca, tasta i deke je u ponedeqak, 3. 12. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

KU PU JEM mawi dvosoban stan, od 1. do 4. sprata u zgradi sa liftom, ukwi`en od vlasnika. Bez posrednika. Telefon 063/528-759. 65101

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

O`alo{}ena po ro di ca. 65281

SE]AWE FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

MA STER CEN TAR - dvoiposoban 63m2, prvi sprat, zatvorena terasa, lift, velika kuhiwa, dobar raspored. Telefon 063/1217460. 65047

PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 65057 BE O ÎN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, garaà, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor.Telefon 063/845-87-57. 64944 PRO DA JEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 64866

IZ DA JEM poslovni prostor sa sanitarnim ~vorom i telefonom od 28m2 za 70 E, Dunavska br. 2 u dvori{tu. Telefon: 6391-069. 65073

KU PU JEM sve vrste auta, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon 064/27-69-638. 64648

Posledwi pozdrav Kaki

Mi lan \o ko vi}

2. 12. 1986 - 2. 12. 2012.

Sahrana }e se obaviti danas, 1. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mi ri Mi haq

O`alo{}ena porodica Gr mu {a: }erka @iv ka, zet Ra de, unuke Bran ki ca i Ta tja na. 65287

Bilo je nezaboravno dru`iti se s tobom. Osta}e{ u ve~no lepom se}awu tvojih kom{ija: Ili }a, La }ar ca M, Ma ri }a, To do ro vi }a, No va ko vi }a, Ni ke ti }a, Re bi }a, Bac ko vi }a, La }ar ca \.

Ra di voj - Ra de Og we no vi} Vreme prolazi, a tuga ostaje. Uvek te se se}aju: ma ma, ta ta, sestra Rad mi la sa suprugom Ma rin kom i sinovima Ste fa nom i Acom.

65276

Posledwi pozdrav Qiqinoj mami

Sla vi ci Mi ji}

od: snaje Ve re i bratanca \o ke sa po ro di com.

65280

65272

Posledwi pozdrav dragoj sestri

S neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka, ta{ta, baka i prabaka

ro|. Ra ki}

Posledwi pozdrav dragoj

Dra gi ca Pa {i} 1925 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 3. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Volimo te najdra`a na{a bako. Tvoji: ]erka Be ba, zet Mi le, unuke San dra i Ta ma ra s mu`evima Lu kom i De nom, i praunuk Eli ot. 65288

Mi lo sa vi Mi haq

od: Ka te, Ma je i Ti bo ra.

Sla vi ci Mi ji} Ka ki

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo da je u 73. godini preminula

Sla vi ci Mi ji} Ka ki

Neka joj je laka zemqa.

65274

Dana, 1. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu da}emo jednogodi{wi pomen na{oj dragoj i voqenoj supruzi i majki

Brat \or |e Ra ki} sa po ro di com.

Mi ra, Sr |an i Vo ja sa po ro di ca ma.

KU] NI MAJ STOR - popravke roletni, name{taja, kre~ewe, farbawe, rasveta, brave, {arke itd. Telefon 065/6824-398. 65194

O`alo{}ena po ro di ca.

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

65273

65279

Posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav

PO TREB NA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefon 060/6929005. 65109

iz Srem ske Ka me ni ce Sahrana je danas, 1. decembra 2012. godine, u 15 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

65277

[TEN CI jazavi~ara, crni, uzrasta 5 meseci, nestali iz dvori{ta 10. novembra. Molim po{tenog nalaza~a da pozove 063/712-0200. Hvala. Sledi nagrada. 65291

Mi lo sa va Mi haq

Ma ri ja ni Du bra vac Te{ko je pomiriti se sa bolnom istinom da te vi{e nema. Ostala je samo tuga i velika praznina u kojoj s nesebi~nom qubavqu ~uvamo tvoj lik do kraja `ivota. Hvala ti za sve. Po~ivaj u miru.

Tvoj suprug De jan, sin Du {an, }erka Te o do ra, svekar Du {an i svekrva Ne na.

65282

Spa so je To mi}

Sla vi ca Mi ji}

Mi ri Mi haq

1933 - 2007.

velikom prijatequ.

Prvog decembra, navr{ava se 5 godina bez mog tate. â&#x20AC;&#x17E;Pri mo pro fitâ&#x20AC;?. Qi qi ni tetka Ko sov ka i te~a Mi lo rad. 65285

440-P

U znak se}awa i s qubavqu, Rad mi la. 65266

^iTUQe l POMeni

dnevnik

G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav i opro {taj od na {eg sa ve snog i vred nog rad ni ka.

na {oj dra goj

Ve sni Pa drov 1947 - 2011. obe le `i }e mo da nas, 1. 12. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Us pen skom gro bqu u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa.

Ra do slav Gu zi na Mo ca

Za u vek si u na {im sr ci ma i mi sli ma. ]er ka Ma ja i su prug Ti ho mir.

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Ivi ci Voj no vi }u

Ivi ci Voj no vi }u [o le tu

Mir ja na i Dra ga na sa po ro di com.

Po ro di ca Sa vi} i [o le.

65245

65246

65261

Po sled wi po zdrav dra gom

subota1.decembar2012.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Fir ma â&#x20AC;&#x17E;Eco-Recyclingâ&#x20AC;? Novi Sad i PJ Si rig.

636-P

Ni ko li Du li }u

iz Bu kov ca

Pro {la je go di na da na od smr ti na {eg de ve ra i stri ca

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Ivi ci Voj no vi }u

od Sa ve An to ni }a sa po ro di com.

od Zdrav ka An to ni }a sa po ro di com.

od po ro di ce [ur lan.

65262

65263

65248

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav na {oj vo qe noj,

Po sled wi po zdrav

Sret ka Stan ko vi }a ^u va mo i da qe uspo me nu na te be.

Iva nu Voj no vi }u Div na, Ba ta, Vla di mir i Je le na Pr va nov.

65244

Po sled wi po zdrav

Ni ko li Rad ma nu 1935 - 2011.

Sna ja Mil ka, bra ta nac Vje ko slav i bra ta ni ca Ve sna sa po ro di ca ma. 65267

Sla vi ci Mi ji}

Ni ko li Du li }u iz Bu kov ca

Dra ga Sla vi ce, uvek }e mo te se se }a ti sa qu ba vqu i po {to va wem.

od Mi haj la - Ma }e \ur |e vi }a sa po ro di com.

Tvoj brat Mi lan, sna ja Qi qa, Sne `a na i Sve tla na sa po ro di ca ma.

65264

65269

Po sled wi po zdrav te ~i i kom {i ji

U ne de qu, 2. 12. 2012. go di ne, u 10.45 ~a so va, da }e mo go di {wi po men na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu na {em dra gom ocu, su pru gu i de di

obe le `i }e mo da nas, 1. 12. 2012. go di ne, u 10 sa ti, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu. Uvek }e mo te se ra do se }a ti sa qu ba vqu, po {to va wem i po no som.

Tvo ji: sin An |el ko, sna ja Mi le na, unu ka Sa wa i unuk Ni ko la.

Ivi ci Voj no vi }u Ivi ci

Hva la ti za sve div ne go di ne na {e ga dru `e wa.

Po ro di ca Qu bo mi ra Po po vi }a.

Tvo ji dru go vi: Pu ca i [a ca. 65254

Pu no }e{ nam ne do sta ja ti dra gi pri ja te qu...

65249

65247

Po sled wi po zdrav bra tu i stri cu

Po sled wi po zdrav dra goj

Na {em do brom, iskre nom, po {to va nom, ~e sti tom pri ja te qu

Sret ku Stan ko vi }u Dra gi na{ ta ta, uvek si nam u sr cu i mi sli ma. Pu no nam ne do sta je{.

Sla vi ci Mi ji} Ka ki Qu bi Sa mar xi }u

Ivi ca Voj no vi}

od po ro di ce @i van ~ev.

Du {ko i Do da Da mja no vi}.

65265

65255

Tvo ji naj mi li ji: Je ri na, Sve tla na, Sve ti slav, Stra hi wa, Se le na, Lav, Bor i Jug.

Iva nu Voj no vi }u od: Bi qa ne, Ta we i An |el ka - Te~ ka re. Brat Pe ra, Go ga i Je le na.

Ivi ci Voj no vi }u Iskre no `a li mo. Sa u ~e {}e svi ma ko ji su te vo le li. Po ~i vaj u mi ru Bo `i jem. Oto i Sto jan ka.

65257

P O M E N

65238

65250

65241

Po sled wi po zdrav dra goj

Pre mi nuo je otac na {e ko le gi ni ce San dre

P O M E N Pro {le su dve go di ne od ka da nas je na pu sti la na {a

Ne ma wa Ki se li ca

Ja kov Sto ja no vi}

30. 11. 2006 - 30. 11. 2012.

Sa u ~e stvu je mo u we nom bo lu.

Pro {lo je {est tu `nih go di na od ka da ni si sa na ma.

Ko lek tiv JP Za vod za iz grad wu gra da No vi Sad. 637-P

Je le ni \i sa lov Le ni

Mi lo sa va Dra ga{ ro|. Ma zi}

O`a lo {}e ni: su pru ga Na da i }er ka Da ca sa po ro di com.

Po ro di ca Be ri}.

65256

65237

Vre me ne mo `e da iz bri {e qu bav u na {im sr ci ma. Tvo ji naj mi li ji. 65240

^iTUQe l POMeni

subota1.decembar2012.

dnevnik

Po sled wi po zdrav vo qe nom de ve ru i stri cu

P O M E N Pro |e se dam go di na tu `nih se }a wa i pro |e osma go di na dvo stru ke tu ge, jer ni su sa na ma

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Qu bi T. Sa mar xi }u

Ma ra Cve ti} Pe tar Cve ti}

Stra hi wa To hoq

1929 - 2012.

Go spo de, pri gr li ~e do na {e i na se li ga u Car stvu sla ve Tvo je.

Sna ja Jo `i ca, bra ta ni ca Dra ga na Rmu{ sa po ro di com.

Qu be te odav de do Ra ja: Ne ma wa, Ne boj {a, ta ta i ma ma.

Opra {ta mo se od na {e dra ge

65081

IN MEMORIAM

25. 11. 1990 - 25. 11. 2012.

Na vr {a va se {est me se ci od kad ni je sa na ma

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Je le ne \i sa lov

Qu bi T. Sa mar xi }u 1929 - 2012. Sna ja Kri sti na, bra ta nac Bo ro Sa mar xi} sa po ro di com.

Iz gu bi li smo iskre nog pri ja te qa. Hva la joj za svu do bro tu, du go go di {we pri ja teq stvo i po {to va we.

Slav ko Mi ko vi} Ba ta

Fa mi li ja Ja ki mov.

We go vi naj mi li ji.

65251

65192

65235

Sa iskre nim bo lom opra {ta mo se za u vek od dra gog nam

Po ~i vaj te za jed no u mi ru, ne ka vam je ve~ na sla va. S qu ba vqu i po {to va wem va {a de ca: Dra gi ca Vuj no vi}, Mi ra Kon di}, Ra da Po po vi} i Mi lan Mi lo vac sa po ro di ca ma.

65213

65234

Po sled wi po zdrav vo qe nom de ve ru i stri cu

15. 12. 1926 - 1. 12. 2004. 7. 6. 1929 - 3. 12. 2011.

Po sled wi po zdrav, Ba ne to vom ta ti

P O M E N

Po vo dom iz ne nad ne smr ti

Stra hi wa To hoq

\or |e Do ba no va~ ki

Dok su ze ne pre su {e pla ~e za to bom tvo ja ba ka Na ta. Qu bi te: tet ka, te ~a, Jo vi ca i Aca.

Tvo ja se stra Rad mi la Su bo tin sa po ro di com.

65212

65124

P O M E N

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Da nas, 1. 12. 2012. go di ne na vr {a va ju se dve go di ne od smr ti na {eg dra gog i ple me ni tog

Mi la di nu Ke le ma nu Qu be Sa mar xi }a

Qu bi Sa mar xi }u

We go vi: Slo bo dan, So wa i Alek san dar.

od ko le ga i ko le gi ni ca sa po sla.

65230

obe le à va mo da nas, su bo ta 1. 12. 2012. go di ne, na gro bqu u Ste pa no vi }e vu. U na {em se }a wu ì vi{ ve~ no, i za to te ~u va mo u na {im sr ci ma gde ni kad ni ko ne }e mo }i da nam te uzme. Su pru ga De san ka, }er ke Sne à na i Sve tla na i unuk Ni ko la.

65229

65232

Ste va na Stan ko va sa u ~e {}e po ro di ci i po sled wi po zdrav od kom {i ja iz Ilir ske: Ste va nov, Stan ko vi}, Ka ti}, Ko la ri}, Kon ti}, Ko va ~e vi}, Vi de no vi}, Mi li}.

Ne is ka zi vo je ko li ko nam ne do sta je{ vo qe ni bra te i mi lo ~e do. Vo le te: de da To mi slav, ba ba Ko sa, stri ka, stri na, brat To mi slav i se stra Ran ka sa po ro di com. 65211

65216

Po sled wi po zdrav dra gom bra ci

P O M E N

Stra hi wa To hoq

G O D I [ W I P O M E N

Pro {lo je 50 go di na od na {eg po znan stva, kum stva, za jed ni~ kog od ra sta wa de ce, le to va wa i dru `e wa. Tvo jim od la skom osta la su sa mo se }a wa, po ~i vaj u mi ru DRA GI NA[ KU ME.

Bo go mi ra @iv ko vi }a 2010 - 2012. Te {ko je no si ti bol za to bom, a jo{ te `e `i ve ti bez tebe. Po ~i vaj u mi ru, a mi }e mo te ~u va ti od za bo ra va.

Tvo ja su pru ga Mi ca sa de com.

65127

Mi la din Ke le man

Ste va nu Stan ko vu

Osta vio si tra go ve ko ji se ne bri {u, uspo me ne ko je ne ble de i do bro tu ko ja se pam ti.

Qu bo Sa mar xi} 1929 - 2012. Bo {ko, Mi la, Dra ga na i Qi qa na Mu dri ni}.

Se stre Mi ra i Za gor ka sa po ro di ca ma.

65239

65233

^i ka Ra {a Stra jin sa po ro di com.

S E ] A W E

An ki Pe tro vi} ro|. Sta ni {in

3. 11. 2007 - 3. 12. 2012.

Po men }e se da va ti 1. 12. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, u Mo {o ri nu. O`a lo {}e na }er ka Ve se lin ka i sin Jef ta sa po ro di ca ma. 65065

65225

G O D I [ W I P O M E N

Dra goj na {oj tet ka

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo po sle te {ke bo le sti na{ vo qe ni sin

Ka ta Ob ra do vi} ro|. Alim pi je vi} Mi la maj ko, na pu sti tu mra~ nu tmi nu pa do |i tvo me je di nom si nu da opet ose ti maj ~i nu to pli nu.

Go ran Kra si}

Je le na \i sa lov

Le ni \i sa lov

1962 - 2012. Po zi va mo rod bi nu i pri ja te qe na bde we u cr kvu Sve ti Sa va na No vom na se qu, u su bo tu, 1. 12. 2012. go di ne, u 19 ~a so va. Sa hra na }e se oba vi ti u To ron tu. Za uv ek o`a lo {}e ni i u sr cu ne u te {ni we go vi ro di te qi otac Ni ko la, maj ka Rad mi la Kra si} i we go vi naj mi li ji. 65231

Hva la na le pim tre nu ci ma pro ve de nim sa va ma.

Sa pre ve li kim bo lom opra {ta mo se od na {e Le ne, we ni: se stra Ma ra, Bi qa na, Mi lu tin, Ti ja na i Ta ma ra.

Bran ka i Vla da. 65223

65201

Bor ki Ba bi} Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti na {a qu bav ja ~a od za bo ra va. Tvo ji naj mi li ji: sin Slav ko, }er ke Rad mi la i Gor da na sa po ro di ca ma. 65121

Za hva lan je di nac Zdrav ko, sna ha Na da Ob ra do vi}, unu ka Mi ra Mi ja to vi} sa po ro di com i unu ka Ka ta Jo vi} sa po ro di com.

64740

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

subota1.decembar2012.

Navr{ava se pet tu`nih godina od kako sa nama nije na{ dragi

3 [ESTOMESE^NI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a voqena

U nedequ, 2. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu u \ur|evu, odr`a}emo {estomese~ni pomen.

Bran ko Ga ji nov

Ra da De ja no vi} Alek san dar Slan ka me nac Sa {a

Ponosno se se}amo i u srcima te ~uvamo. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji: sin Bran ko, snaja Mi ra, unuka Iva na i unuk Vla di mir sa po ro di com.

Supruga Ple men ka sa }er ka ma i unu ci ma.

Uspomenu na wega ~uva porodica Slan ka me nac.

65217

65064

Navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{ dragi

ro|. Ni ko li} 7. 12. 2011 - 7. 12. 2012. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Tata Du {an i Sve tla na. 65219

65185

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Ma ri ja na Du bra vac

dragom

TROGODI[WI POMEN

Dana, 4. decembra navr{i}e se tu`na godina od kako je oti{ao na{ voqeni

Franc Po zde rec Ba ta Ra do mir Ma rin kov iz Ko vi qa

Qu bi Sa mar xi }u

Slo bo dan Jo va no vi}

Po~ivaj u miru.

ar hi tek ta Wegovi najmiliji: su pru ga sa de com i unu ~a di ma.

Voqeni ne umiru. U na{im si srcima, mislima i molitvama, zauvek. Pomen je danas, 1. decembra, u 9 ~asova, u Sabornom hramu. Supruga So fi ja i Tvo ji. 65147

65123

[ESTOMESE^NI POMEN

19. 6. 2012 - 19. 12. 2012.

@i va [i ko pa ri ja

Posle duge bolesti sa kojom se hrabro borio, zauvek nas je napustio na{ dragi

Pe tru Zo ri }u

65125

65114

Pro{lo je 40 dana velike tuge otkako nije sa nama na{

65224

Posledwi pozdrav tetku

Tvoji: Ra doj ka, Mi lan i Bra ni slav.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima voqen i nikad pre`aqen.

^edo moje, â&#x20AC;&#x17E;^ini mi se moram uzdisati samo, ~ini mi se grlo su{i mi se stalno, ~ini mi se da bih plakala neprestano, otkad si oti{aoâ&#x20AC;?. Majka Ka ti ca, sestra Ka }a i zet Mi }a.

65222

GODI[WI POMEN na{em dragom i plemenitom suprugu, ocu i dedi

obeleì}emo danas, 1. 12. 2012 u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. @ivot je trenutak, a se}awe ve~nost. Ako je smrt ja~a od ìvota, nije od se}awa. Umiru samo zaboravqeni. Neka na{a neizmerna qubav da mir tvojoj du{i koja je znala da razume, nesebi~no pruà, pra{ta i voli. Tvoji naj mi li ji.

iz Lo ka

Porodica Kr kqu{.

29. 11. 2009 - 29. 11. 2012.

SE]AWE U sredu, 5. decembra navr{i}e se tu`na godina od kada je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Qu bo T. Sa mar xi}

Ni ko li Du li }u

di plo mi ra ni prav nik u pen zi ji od porodice Da ni lo vi}.

Ne}emo te nikad zaboraviti. 65228

Posledwi suprugu

pozdrav

Istina da te vi{e nema je tu`na, ali }e{ ti uvek biti deo nas koji smo te voleli. Ostalo je jedino da te se se}amo i sa qubavqu spomiwemo. Posledwi ispra}aj dragog nam Quba je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u subotu, 1. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

dragom

O`alo{}ena porodica: supruga Za gor ka, sin Bra ni slav, snaha Sne `a na, unuk Ni ko la, wegove sna he, si nov ci i si no vi ce sa po ro di ca ma. 65214

Ni ko li Du li }u

mr La zar Lu ka ji} 1934 - 2011.

Mi ro slav Pu ra} Sa ponosom te pomiwemo a sa neizmernom qubavqu zauvek ~uvamo u na{im srcima. Hvala ti na qubavi, podr{ci, razumevawu, po`rtvovanosti koju si nam uvek pru`ao. Spokoj tvojoj plemenitoj du{i.

Dana, 29. 11. 2012. godine prestalo je da kuca srce moje mame

1934 - 2012. Sahrana je danas, 1. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Bukovcu.

Uvek }e biti u na{im srcima i uspomenama. Wegovi naj mi li ji.

O`alo{}ena supruga Len ka.

65093

65226

Posledwi pozdrav

DESETOGODI[WI POMEN

Pomen }e se odr`ati u nedequ, 2. 12. 2012. u 12.30 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Tvoji neute{ni: supruga Gor da na, sinovi De jan i Mi lan, snaja Je le na i unuka Mi li ca.

Sla vi ce Mi ji} ro|. Ra ki} 1935 - 2012.

Mi lan @i va nov [i ci ka

La zar Plav {i}

Ni ko li

5. 12. 2002 - 5. 12. 2012. Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju u srcima tvojih naj mi li jih.

65134

Sahrana }e se obaviti danas, 1. 12. 2012. godine, u 13 ~asova u Sremskoj Kamenici.

65157

Dve godine su pro{le, ali ne postoji vreme koje }e izbrisati se}awe na tebe.

od: sestre Mi li ce, zeta Mi la na i sestri}a Mi }e i Ga vre sa po ro di com.

Neute{na }erka Oli ve ra.

Porodica @i va nov. 65126

65227

65210

tv program

subota1.decembar2012.

10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30

Меридијанима Перископ Без цензуре Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Документарни програм Војвођанске вести Филмски програм

Дерја Алабора

Пандорина кутија Прича говори о удаљеној породици – двема сестрама, Незрин и Гузин, и брату Мехмету, који живе удобним, ужурбаним животом у Истамбулу. Када браћа и сестре сазнају да је њихова стара мајка, која пати од деменције, нестала, невољно се враћају у мали град на обали мора, да је нађу и да се што пре врате својим животима и великом граду. Улоге: Цила Челтон, Дерја Алабора, Онур Унсал, Овул Аквиран, Осман Сонант Режија: Јесим Устаоглу (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.51 09.10 09.30 09.55 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 17.55 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 00.25 01.20 01.45

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.00 14.55 15.40 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00

Кухињица Вести Зелено, волим те зелено-квиз Лулу Кад зазвони Шкољкице 2012. Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Премијерка Све странци Прсте да полижеш Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село-Велико Средиште Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Рукомет: Војводина - Лариоха (Шпанија), пренос Прсте да полижеш Елитна јединица Гламур тужур Војвођански дневник Пандорина кутија, филм Елитна јединица Политбиро Путеви наде

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Палета Вести (мађ) Војвођански архитекти Палета Гибони у Новом Саду Зелено, волим те зелено-квиз Шкољкице Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Трансплантације ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 ТИНИ 2012. фестивал мађарске музике 22.00 Ој, пауне, пауне (мађ) 22.20 НОМУС 2011.

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.57 12.29 13.00 13.15 13.27 14.02 14.42 14.47 15.37 15.40 16.38 18.31 19.03 19.30 20.05 21.07 23.12 23.16 00.45 02.15 02.56 03.44 04.00 04.13 04.47 05.47

10.20 10.30 11.00 12.00 13.05 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица...као сав нормалан свет Вести Мој рођак са села Из џунгле у џунглу, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Мој рођак са села Пола века Бонда: Сутра не умире никад, филм Вести Аутостопер, филм Аутостопер 2, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Квадратура круга Вести Моја лепа Србија Мој рођак са села Верски календар

Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Ленија Ево нас код вас Вести Филм: Земљотрес у Њујорку 2. део Путовања сербез задовољства и уживанције Вести Серијски програм Вести Сигуран квадрат Бели мантил Конак 7 НС дана

18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.45 Тржница 20.00 Сећања 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Филм: Рат мирочувара 1. део

09.30 11.15 13.00 13.45 16.00 18.30 20.30 20.45 22.45 23.30

Руска лига: Спартак – ЦСКА СК студио НБА Премиер лига: Вест Хем Челси Премиер лига: Ливерпул – Саутхемптон Премиер лига: Рединг – Манчестер јунајтед НБА уживо Холандска лига: Ајакс – ПСВ Преглед Евролиге НБА акција

07.50 08.45 09.10 09.40 10.50 11.00 11.35 13.55 16.00 16.35 18.30 19.15 21.40

Нови Сад

Књига утисака Није битно само зарадити. У време економске кризе, успешнима се сматрају и они који знају и могу да уштеде. Управо о томе се говорило на 9. скупу хотелијера и туристичке привреде, одржаном у Београду у Привредној Комори Србије. Нови Сад је град који већ одавно има имиџ познатог туристичког центра. Познати су по занимљивим туристичким производима, а томе су ових дана додали још два нова бренда - залазак сунца и футошки купус. Уредник и аутор је Светлана Зрилић. (РТС 2, 11.30) 06.02 06.07 06.17 07.07 07.52 08.20 08.23 08.42 08.55 09.24 09.29 09.39 10.00

Рат ми ро чу ва ра Фло та „Пи ски пер„ ко ја је под ко ман дом Шкор пи јо на и фло та „Ска ран„ ко јом ко ман ду је Цар Стеј лик, ула зе у рат. Овај су коб је по сле ди ца Шкор пи јо но вих не ле гал них ак ци ја, а по бед ник ће као на гра ду до би ти Џо на Крич то на, чо ве ка ко ји по се ду је огром но зна ње о оруж ју за ма сов но уни ште ње. Уло ге: Ан то ни Сим кое, Бен Бров дер, Кла у диа Блек Ре жи ја: Бра јан Хен сон (Но во сад ска ТВ, 23.00)

Мира Адања-Полак

Мира Адања-Полак и ви У емисији ћете упознати младе специјалисте окупљене у новом центру за интервентну кардиологију у Градској болници. Бојана БобићГавриловић, ветеринар, гост је у студију. Снимљен је и сусрет у парку са бруцошима Математичког факултета у Београду и разговор са овим младим људима. У студију је и Бојана Маљевић, глумица и продуцент серије „Отворена врата”. Милица Ранђеловић је основала гудачки квартет „Хабанера„. То су две виолине, једна виола и виолончело. Уредник и водитељ: Мира Адања-Полак (РТС 1, 14.02)

06.00 08.15 09.45 10.15 12.15 13.00 14.00 15.00 16.00 16.40 18.30 19.00 21.00 00.00

Серија Домаћин Евро пулс Филм: Стриптиз Серија Сулејман Величанствени Радна акција Домаћине, ожени се Жене Сулејман Величанствени Филм: Кад порастем бићу кенгур Вести Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Војводина Први глас Србије Филм: Потера

dnevnik

10.27 11.00 11.30 12.11 12.40 13.04 13.38 14.06 14.29 15.13 16.02 16.55 18.45 19.17 19.41 21.24 21.49 22.16 22.40 23.10 00.25 00.55 02.21 03.03 03.32 04.15

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.30 04.00

Датум Верски календар Бразде ТВ лица...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Вејбалу Словосвет Зујалица Датум Верски календар Верски мозаик Србије Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Клиника вет Орофил и профит Књига утисака Свет здравља Приче о кратком полету Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Као мехур од сапунице Београд-вечити град Играле се делије на сред земље Србије Кошарка: АБА лига, Раднички - Задар, пренос Вреле гуме Медање заувек Концерт бечке филхармоније у Лондону Потрошачки саветник Свет спорта Антисемитизам Фестивал наука 2012. Академски хор руске армије Александар Вреле гуме Кошарка: АБА лига, Раднички-Задар Београд-вечити град Лети, лети песмо моја мила Као мехур од сапунице Играле се делије на сред земље Србије

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Држање за ваздух Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Касарна Филм: Холивудске мушице Филм: Десет секунди за бекство

23.40 00.15 00.35 03.45

Добра земља Цртани филм Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Филм: Три краља Вести Филм: Амерички нинџа 2 Вести Филм: Роки 2 Филм: Слободан дан Фериса Бјулера Вести Б92 Спортски преглед Филм: Опседнута убиством Укључење у Б92 Инфо

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 03.00

Филм: Има ли пилота у авиону? Добро вече Србијо Филм: Звездана прашина Сити новости Филм: Крвави спорт Филм: Време за убијање Тријумф љубави Филм; Не качи се са Зоханом Дистрекшн Филм: Ратник олује Филм: Изгнаник Тријумф љубави Сити њуз Филм: Тридесет дана до славе Филм: Ратник олује

Хелен Хант

Изгнаник Чак Ноланд, системски инжењер у Федексу, после авионске несреће, завршава на обали тропског острва. У почетку је исфрустриран због ситуације у којој се нашао, али се брзо мири са судбином, јер схвата да су шансе да га неко пронађе минималне... Улоге: Том Хенкс, Хелен Хант, Џенифер Луис, Јелена Поповић Режија: Роберт Земекис (Пинк 2, 22.00)

Исидора Минић

Балканска браћа Филм је инспирисан истинитом причом, говори о емигрантима екс-Југославије који у потрази за голом егзекуцијом, напуштају земљу захваћену ратним дешавањима, али уместо тога, доспевају у париско подземље. Улоге: Исидора Минић, Светозар Цветковић Режија: Божидар Николић (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.45 16.00 17.30 18.25 18.55 19.30 21.05 22.30 00.00 02.00 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби – Принцеза и просјак Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Бен 10 Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Једна жеља једна песма Скандалозно Моја Србија ТелематерР Балканска браћа, филм Голи живот Луда кућа филм Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota1.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 10.25 11.20 15.00 15.55 16.50 17.15 19.05 20.55 21.50 22.45 23.40

08.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 11.00 Тајне Партенона 12.00 Мистерије олупина на дну океана 13.00 Наполеон 16.00 Камерман. живот и дело Џека Кардифа 17.30 Звезде сребрног екрана 18.30 Мухамед и Лери 19.30 Једном браћа 21.00 Тајна несталог шпијунског авиона 22.00 1066. 23.00 Путовање у свет тетоважа 00.00 Тајм тим година

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 05.10

Краљ посластичара као кувар Стручњак за торте Венчаница из снова Уштедети купујући - обрачун најбољих Најгора мама на свету Луксузни дом Новац на јеловнику Шминкање са Клио Твој стил у његовим рукама Луда вожња Луда вожња Шминкање са Клио Твој стил у његовим рукама

Вилењаци Ускршња бајка Хајди Филм: Бади, светски првак Филм: Мајкл Клејтон Филм: Византијско плаво Филм: На седмом небу Филм: Ледени амбис Филм: Чудо у Ливерпулу Еротски филм: Ф.С.И. Еротски филм: Звук љубави

Ви зан тиј ско пла во По тра га за не у ни шти вом пла вом бо јом са ви зан тиј ских цр кве них фре са ка пре тва ра се у сен зу ал ну љу бав ну при чу у ко јој Евро па сре ће Бал кан... Уло ге: Ла зар Ри стов ски, Ка та ри на Жу тић, Уликс Фех миу Ре жи ја: Дра ган Ма рин ко вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Нив Кемп бел

Гу бит ник У пу сти њи у бли зи ни гра ди ћа Блек По инт у Но вом Мек си ку про на ђен је млад и зго дан чо век без све сти. У бол ни ци се ис по ста ви да има ам не зи ју, а по се ћу је га при влач на мла да же на ко ја се пред ста вља као Клои Ри чардс и твр ди да је ње го ва ве ре ни ца... Уло ге: Вал Кил мер, Нив Кемп бел, Сем Ше пард, Еј ми Смарт, Нобл Ви линг хем Ре жи ја: Мајкл Ха у сман (ХРТ 1, 00.25) 07.51 Хрватска кроника БиХ 08.10 Кинотека: Пламтећа звезда, филм 10.16 Кућни љубимци 10.49 У Комижи 11.15 Нормалан живот 12.40 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.56 Призма 14.45 Меркатска династија 1, док. серија 15.17 Репортери 16.14 Еко зона 17.23 Одмори се, заслужио си 18.05 Лепом нашом 19.10 Тема дана 20.10 Лото 7/39 20.15 Плес са звездама 22.48 Инспекторка Ирена Хус 00.25 Губитник, филм 02.04 Девета врата, филм

07.58 Гладијаторска академија 08.25 Мерлин 4 за децу и младе 09.10 Мала ТВ 09.47 Нови клинци с Беверли Хилса 10.29 Хрватски дечји фестивал 2012. 11.39 Наврх језика 11.40 Брилијантин 12.19 Наврх језика 12.23 Позитивно 12.53 Чувари здравља 13.23 Обртник и партнер 13.56 КС ауто 14.30 4 зида 15.03 Светионик на Црним водама, филм 16.37 Музички специјал: Марк Кнопфлер 17.10 Рукомет, ЛП: Пик Сзегед - ЦО Загреб, пренос 18.55 Бивер Крик: Свјетски скијашки куп - супер Г, пренос 20.15 Узмимо лову, док. филм 22.00 Чарлстон за Огњенку, филм 23.43 Пети дан 00.44 Репортери 01.37 ЦСИ Лас Вегас 02.19 Којак

Ка та ри на Жу тић

06.00 06.25 06.50 07.35 09.30 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 21.00 22.00 23.00 00.05 01.05 01.35

Судије за стил Књижарка Суперзвезде плеса Да, драга Шапат духова Али Мекбил Судије за стил Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Нова девојка Једном давно Модна полиција Суперзвезде плеса Књижарка Да, драга

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.30 17.30 20.00 22.00 00.00 00.50 02.00 02.50

Орлови правде Божја службеница Агнес Били Елиот Нада и слава Оженио сам убицу Осам жена Ени Џет лег Мизери Овлашћена болничарка Подивљале клинке Бекство од свега Анархија

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00

Кад анђели наврате у град Момци с Мадисона Да си на мом месту Кад анђели наврате у град После Џимија Пројекат Јенсен Кратак спој 2 Матуранти Риџмонтске гимназије Окршај холивудских звезда Момци с Мадисона На самом дну океана Пројекат Јенсен Момци с Мадисона

19.00 20.00 21.45 23.45 01.15

Филм: Одлазак са сцене Дијагноза убиство Филм: Састанак са убиством Филм: Јуниор Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: Деца шпијуни Плаве крви Филм: Паукотрес Ђаволова љубавница Краљевски болесници Меклаудове ћерке

07.55 Моји џепни љубимци 08.10 Ју-Ги-Ох! 09.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.45 Училица, квиз за децу 10.35 Бибин свет 12.15 Краљеви мамба, филм 14.10 Мајстор Џек, филм 16.05 Будва на пени од мора 17.15 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Књига искупљења, филм 22.15 Вавилон А.Д, филм 00.10 Анђео правде, филм 02.00 РТЛ Данас

Књи га ис ку пље ња По бес пу ћу Аме ри ке, опу сто ше не по сле ну кле рар ног ра та, Ели лу та већ три де сет го ди на но се ћи са со бом књи гу, ко ју чу ва жи во том. Пре жи вља ва ло ве ћи жи во ти ње и са ку пља ју ћи хра ну и ства ри оста вље не по на пу ште ним ку ћа ма ко је ће ка сни је раз ме ни ти по окол ним се ли ма за во ду и по треп шти не ну жне за пре жи вља ва ње... Уло ге: Ден зел Ва шинг тон, Ге ри Олд ман, Ми ла Ку нис, Реј Сти вен сон, Џе ни фер Билс, Еван Џонс (РТЛ, 20.00)

Ми ла Ку нис

07.45 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Желели сте да знате Врхунско градитељство Људских руку дело – Азија Мегаградитељи Како се прави? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Разоткривање митова Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Бер Грилс: Један обичан дан енглеског авантуристе

08.30 Скијање, нордијска комбинација, СК Кусамо 09.30 Скокови, Светски куп, Кусамо 09.45 Скијање, крос кантри, СК Кусамо 12.30 Скокови, Светски куп, Кусамо 13.15 Бијатлон, СК Остерсунд, мушкарци 14.45 Скокови, СК Кусамо 16.00 Скијање, нордијска комбинација, СК Кусамо 16.30 Бијатлон, СК Остерсунд, жене, спринт 17.45 Бијатлон, СК Остерсунд, мушкарци, спринт 18.45 Скијање, СК Бивер Крик, супер Џи 20.30 Скијање, СК Лејк Луиз, жене, спуст 22.00 Зимски спортови 22.15 Коњички спорт Мастерс, Париз 23.45 Ски скокови, СК Кусамо

Окри вљен по сред ник

олиција је Милошевића уверила у то да приватно код министра спољних по слова Милучак ни на дан највећих демонстрација ни- тиновића. То учинио веома успешно. Сутра је Бје било више од 10.000-12.000 људи. Ре- 92 је поново радио. као сам му да ја нисам стручњак за процену броКад сам видео Милошевића, почео сам речима ја демонстраната, али је општа процена је да их да је привремено гашење Б-92 било још једна лоје било 100.000. Милошевић је питао зашто сви ше процењена и траљава одлука српских власти, верују лажима опозиције, а ја додао да је срамо- која је још више удаљила светску заједницу. Мита како је „Политика„ пратила демонстрације. лошевић је тврдио да је то био само технички Прве стране су пуне детаља о по сети грчких проблем. Та станица није никад била искључена. омладинских лидера из редова социјалиста, док Рекао сам му да сам лично покушавао да укљусе демонстрације нису ни помињале. Замолио чим Б-92, али сигнала није било. Милошевић је сам Милошевића да ме обаве сти шта мисли о узвратио да не зна због чега је Запад тако лоше мом предлогу за упућивање позива међународ- обавештен о изборној саги. Споран је само мали ним правним стручњацима и, чекајући одговор, проценат изборних резултата, од чега је, по сле уврнуто размишљао о надреалистичкој слици понављања, неке добила опозиција а неке влада. добродушног Милошевића, човека који је поли- Сад је опозиција на власти у Крагујевцу, Новом тички сасекао више људи од Прокруста, чинећи Саду, Чачку и другим важним градовима. Тврто против свог резона, да би по ставио безвредне дио је сасвим озбиљно да му је било драго када покварењаке какав је Миле Илић. је чуо прве извештаје о победи опозиције у БеоНеколико дана касније, дошла ми је група љу- граду. Сматрао је да ће то натерати његову парди из вођства опозиције да види да ли могу дого- тију у граду да почне да ради. (Други инсајдерворити с Милошевићем да их прими и да поку- ски прикази пружали су сасвим другачију слику шају да нађу компромис. Јасно су дали до знања Милошевића у најцрњем расположењу, како вида масовне демонстрације, које су готово спон- че да није спреман да живи у граду који води тано испуниле Београд по сле изборне преваре, опозиција). Рекао сам му да нико не верује да ренемају за циљ свргавање Милошевића. Они су захтевали да им изборна победа буде враћена. Пренео сам њихов захтев Милошевићу. Нисам добио никакав одговор на писмо, нити је било знакова да ће се две стране састати. Тек неколико ме сеци касније испо ста ви ло се да се Зо ран Ђинђић тајно састао с Милошевићем. У међувремену су други из опозиције, који су се противили састанку, испричали своју причу штампи. По тој фантазији, идеја о дијалогу изме ђу Ми ло ше ви ћа и опозиције потекла је од за- Ка ко жи ве ти у Бе о гра ду ко ји во ди опо зи ци ја падних дипломата, да би Милошевић сачувао власт и Дејтон одржао у живо- зултати у Београду и Нишу нису намештени. ту. Мада сам био само по средник, био сам изу- Милошевић је рекао да су овлашћења локалних зетно љут што сам дозволио да будем искори- већа веома ограничена. Утолико већи разлог, узшћен јер неки припадници опозиције и медији вратио сам, да пусти да их води опозиција. Усленису поверовали да је Милошевић далеко од то- дила је бескорисна расправа о ограничењима њега да буде миљеник Запада. Његова улога у обез- гове председничке власти. Рекао сам му да ни то беђивању Дејтона била је неопходна, али су спо- није тачно. Да ли стварно покушава да се претваразум подржали и његови наследници. ра да није свемогућ, са својим режимом? Тврдио Уличне демонстрације је да су судије – од којих су настављене не смањеникога није срео две гоМи ло ше вић твр ди да га Ср би с ном же стином. Оригинади не – из над из вр шне Ко со ва („твр ди љу ди“) мо ле да им лан тон давали су им стувласти и на њих не може дентски лидери и лидери нико утицати. Рекао сам до зво ли да до ђу у Бе о град на глав них поли тич ких да јед но став но по сто ји кон тра де мон стра ци је. Бр зо би стра на ка. Лу па ло се у политички проблем који раз би ли не ке гла ве, он за пра во канте да би се заглушио он мора да реши полишти ти де мон стран те од тог гне ва, „Дневник„ државне телетички јер сам неће не ставизије; кола су стизала у али и ње го во стр пље ње има гра ни це ти. строги центар Београда с Тад се Милошевић гадподигнутим хаубама да но онерасположио. Пладоведу до потпуног колапса; карикатуралне фи- нуо је кад сам поменуо демонстранте. Њима, гуре Милошевића и његове супруге демонстран- тврдио је, манипулише вођство бо санских Срба. ти су вукли на платформама кроз главну пешач- Узвратио сам да је то потпуно нетачно. Полицику зону града. А лидери Коалиције „Заједно“ ја га, наставио је он, моли да им дозволи да „поподгревали су ентузијазам маса. чисте“ демонстранте. Штета, рекао сам, јер сам Иако су изборни резултати у Нишу стварно таман хтео да му че ститам на профе сионално сти преиспитани и делимично враћени, а Илић нају- и уздржано сти. Упозорио ме је да би једним порен с дужно сти и из партије, укупна изборна тезом могао „самлети“ демонстранте. На њега превара није била потпуно поништена. Наору- врше притисак Срби с Ко сова („тврди људи“) да жан оштром поруком министра спољних по сло- им дозволи да дођу у Београд на контрадемонва, вратио сам се на задатак код Милошевића. То страције. Ако би дошли, брзо би поразбијали неје био мој најтежи састанак с њим. Изгледи за ке главе. Он штити демонстранте од њиховог успешан састанак били су битно умањени због гнева, али и његово стрпљење има границе. Ако покушаја режима да затвори Радио Б-92. Карла демонстранти прибегну насиљу, одговор полиБилта сам замолио да то питање покрене јавно и ције би био брз и ефикасан.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota1.decembar2012.

dnevnik

1. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Оче куј те кон фу зи ју да нас, по себ но ако сте ве о ма ин ту и тив ни. Мо гу ће је да ће те по ку пи ти чуд не ви бра ци је ко је мо гу би ти уз не ми ру ју ће. Не по ку ша вај те да им про на ђе те сми сао и по ве за ност.

BIK 20.4-20.5.

Да нас су мо гу ћи од ре ђе ни би зар ни сно ви или ви зи је. Мо жда сма тра те да су те сли ке де лом сце не из про шло сти, де лом ин фор ма ци је ко је сте при ми ли не дав но, а де лом стра хо ви по во дом бу дућ но сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ин фор ма ци је ко је сте до би ли од при ја те ља мо гу вам до не ти за бри ну тост ка да су фи нан си је у пи та њу. Мо жда по ку ша ва те да до стиг не те од ре ђе ни циљ ко ји је до ве ден у пи та ње ако су ве сти ко је сте чу ли исти ни те. Обич но има те сна жну ин ту и тив ну по ве за ност с бли ским осо ба ма, али да нас мо жда осе ћа те да вам део мо зга не функ ци о ни ше. Мо жда сте до би ли збу њу ју ће по ру ке ко је вам ни шта не зна че. Мо гу ће је да ће вам да нас би ти те шко да се фо ку си ра те на кућ не по сло ве. Ваш ум је окре нут не ким уз ви ше ним пи та њи ма као што су ду хов ни и ин те лек ту ал ни ин те ре си та ко да се осе ћа те по ма ло ле њо. Чи ни се да вам кре а тив не иде је да нас из ми чу из ру ке. Мо жда жу ди те да се умет нич ки из ра зи те, али не ма те пра ву пред ста ву о то ме шта би то мо гло би ти. Осло ни те се да нас на иде је и ми шље ње дру гих љу ди.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ва ше ми сли мо гу да нас би ти ве о ма не ја сне, а ве ро ват но сте и пре о ку пи ра ни од ре ђе ним ства ри ма. Љу ди ће раз го ва ра ти с ва ма, али ви не ће те ре ги стро ва ти оно што при ча ју, а још ма ње ће те за пам ти ти. Не до зво ли те да не си гур ност из ву че оно нај бо ље из вас. Оно што се де ша ва с во ље ном осо бом ве ро ват но не ма ни ка кве ве зе с ва ма, а мо гло би би ти по ве за но с пи та њем фи нан си ја. Да нас мо жда има те то ли к о мно го да ура ди те по ку ћи да про сто не зна те ода к ле да поч не те. Чла но ви по ро ди це не ће би ти од ве ли к е по мо ћи. Не до зво ли те да све из мак не кон тро ли, од мах за су ци те ру к а ве.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не што мо жда оме та ва шег при ја те ља или љу бав ног парт не ра до те ме ре да је про сто не при јат но би ти у њи хо вом дру штву. Чи ни се да та осо ба ни је спрем на да по де ли с ва ма раз ло ге свог не за до вољ ства.

Књи ге о срод ним те ма ма пре о ку пи ра ће ва ше ин те ре со ва ње, за то се не мој те за чу ди ти ако дан про ве де те чи та ју ћи. Не ки од пој мо ва ће вам из гле да ти ве о ма чуд но, али ипак не мој те да их от пи су је те. Сна жна ло јал ност ко ју осе ћа те пре ма при ја те љи ма мо же вас да нас до ве сти у осе тљи ву си ту а ци ју. Је дан од при ја те ља би вам мо гао за тра жи ти услу гу ко ја је ве о ма упит на, ако не и не мо гу ћа.

TRI^-TRA^

Ухап шен Же рар Де пар дје V REMENSKA

Глу мац Же рар Де пар дје (63) ухап шен је у че твр так по под не у Па ри зу на кон што је пи јан уче ство вао у ма њој са о бра ћај ној не сре ћи, у ко јој је за до био лак ше по вре де лак та, а на кон то га је за др жан у по ли циј ској ста ни ци на ис пи ти ва њу и тре жње њу. Имао је 1,8 про ми ла ал ко хо ла у кр ви, што је мно го ви ше од до зво ље них 0,5 про ми ла. Ка да се отре зни, би ће му из ре че на ка зна. Де пар дје је у ав гу сту ума ло за вр шио у за тво ру ка да је сво јим ску те ром на ле тео на мо то ри сту, а он да му уда рио ша мар.

PROGNOZA

VIC DANA

Хладније и облачно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 13 Niш

Evropa

НОВИ САД: Хладније и облачно. Ујутру киша, потом суво и повремено сунчано, а предвече опет киша. Ветар слаб северни и северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 6 степени. ВОЈВОДИНА: Хладније и облачно. Ујутру киша, током дана суво уз краткотрајне сунчане периоде, а поподне и увече ново наоблачење и киша. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 1 степен, а максимална 8 степени. СРБИЈА: Хладније. Ујутру слаба киша, током дана већином суво уз повремене сунчане периоде, а увече на северу и западу опет киша. Ветар слаб северни.. Притисак испод нормале. Минимална температура 1 степен, а максимална 14. Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу и почетком наредне седмице све хладније, с кишом, а у понедељак и у нижим пределима суснежица и снег. У уторак ујутру хладно уз слаб мраз, током дана суво, а увече нове падавине: киша која прелази у снег. У среду и четвртак у већини предела суснежица и снег. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНО ЗА: Не по вољ но за хро нич но обо ле ле, а на ро чи то на це ре бро ва ску лар не бо ле сни ке, аст ма ти ча ре и ре у ма ти ча ре. Мо гу ће су гла во бо ља и раз дра жљи вост. Са ве ту је се при др жа ва ње са ве та ле ка ра и аде кват но оде ва ње.

Madrid

Rim

London

Cirih

-1

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

-6

St. Peterburg -7 Atina

Pariz

Minhen

-2

Budimpeшta

Stokholm

-2

Фа та по но сно ше та гра дом у но вој бун ди. На и ђе на Мер си ху. - Баш ти је ле по кр зно! Ко ли ко те је ко шта ло - пи та је при ја те љи ца. - Је дан по љу бац уз за го не тан осмех ка же Фа та. - Ко ме си га да ла, свом Му ји? - Јок, це на је по љу бац ко ји је он дао кућ ној по моћ ни ци.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

46 (-10)

Slankamen

188 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

125 (-7)

Zemun

259 (0)

Bogojevo

122 (-6)

Panчevo

280 (0)

Smederevo

454 (0)

Baч. Palanka 142 (-11) Novi Sad

136 (-8)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

156 (-5)

S. Mitrovica

181 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (-3)

Beograd

207 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

178 (-4)

NERA

Hetin

62 (6)

TISA

-60 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV