Dnevnik 2.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

UTORAK 2. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22619 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI SAD PROSLAVIO DAN GRADA

FAKULTETI UPOZORAVAJU NA BESMISLENOST FISKALIZACIJE U DR@AVNOM OBRAZOVAWU

Profesori }e na ispitu, uz ocene, deliti i ra~une?

str. 14

NASLOVI

INTERVJU

Foto: N. Stojanovi}

Jovanu Adamovu Februarska nagrada Na sve~anoj akademiji, ovogodi{wem laureatu – muzi~aru, kompozitoru i producentu Jovanu Adamovu – gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} uru~io je Februarsku nagradu. Time

Politika

DRAGOQUB MI]UNOVI], PREDSEDNIK POLITI^KOG SAVETA DS-a I PRVI LIDER STRANKE

je sino} u Srpskom narodnom pozori{tu obele`en Dan grada, ustanovqen u znak se}awa na 1. februar 1748, kada je Novi Sad stekao status slobodnog kraqevskog grada. str. 9

2 Srebrenica (ne) brani Kosovo

Ekonomija

Najopasnije je kad poveruje{ da mo`e{ sve

4 Kinezi sti`u u Vojvo|ansku banku? 5 Hipoteka zako~ila povezivawe sta`a

Tre}e doba 6 Novi brak ukida porodi~nu penziju?

str. 3

Novi Sad

FIJASKO IMUNIZACIJE PROTIV GRIPA H1N1 U NOVOM SADU

Vakcinu primilo samo devet |aka str. 7

MONOPOLISTA DRASTI^NO PODIGAO CENE POZIVA INFO-SERVISA

Vojvodina 11 Kristalna lepotica postala ponos grada

Crna 13 U bunkerima vozova {vercuju qude, fal{ pi}a, cigarete 13 Ma~etom po policiji

Dru{tvo

Informacije u Telekomu skupqe i 15 puta

14 Godinu dana neraspakovan aparat kupqen po hitnom postupku

Mraz i oblaci

Najvi{a temperatura 0 °S

str. 4

SPORT

8 Na placevima `etva 500 miliona

str. 16 – 22

ANA [IRI OPTIMIZAM PRED ME^ S RUSKIWAMA

VO[A U TURSKOJ KRE]E S UTAKMICAMA

OLIMPIJSKI POKRET U SRBIJI SLAVI STO LETA

SEN]ANI U@IVALI U RVA^KOM PODMLATKU

POLITIKA

utorak2.februar2010.

VESTI Prvi korak do evroregiona Predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i predstavqa Vojvodinu na konferenciji “Strategija Evropske unije za dunavski region” koja se pod pokroviteqstvom Evropske komisije odràva u nema~kom gradu Ulmu. Konferencijom, koja se zavr{ava danas i na kojoj u~estvuje i vicepremijer Vlade Srbije Boìdar \eli}, zvani~no po~iwe serija sastanaka predstavnika najzna~ajnijih evropskih institucija, dràva i regiona kroz koje proti~e Dunav, na pripremi strategije za formirawe dunavske evroregije, saop{teno je iz kabineta {efa vojvo|anskog paralmenta. Ova sesija je, ina~e, i prvi konkretan korak nakon odluke Evropskog parlamenta koji je usvojio rezoluciju i obavezao Evropsku komisiju da do kraja 2010. izradi evropsku strategiju za dunavski region, ~ime }e biti ubrzan proces wenog formirawa. B. D. S.

Vojsci treba novi avion Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} izjavio je da u prioritete za opremawe VS spada kupovina oklopnog vozila to~ka{a, a da se trenutno radi na programskim dokumentima za nabavku savremenog vi{enamenskog borbenog aviona. “Me|utim, nije realno o~ekivati da se nabavka aviona i realizuje u 2010. godini. Zasad }e nam stoga prioriteti biti remont i modernizacija postoje}ih vazduhoplova”, izjavio je Mileti} za magazin “Odbrana”. On je ponovio da je ciq da se do 2011. u potpunosti zavr{i profesionalizacija Vojske, odnosno da se sve jedinice popune profesionalnim vojnicima. „Profesionalizacija Vojske je proces koji podrazumeva niz aktivnosti, poput dogradwe sistema obuke, te osposobqavawa jedinica i qudi da se profesionalno odnose prema obavezama”, istakao je Mileti}.

DNEVNIK

c m y

SRBIJA ZBOG REZOLUCIJE U PROCEPU PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE

Srebrenica (ne) brani Kosovo Da li bi bilo uputno da parlament Srbije u rezoluciji koju priprema kaè da osu|uje, ne zlo~in ve} genocid u Srebrenici, budu}i da je Me|unarodni sud pravde u Hagu upotrebio taj termin, pri tome oceniv{i i da na{a dràva nije u~inila dovoqno da ga spre~i? Jer, Srbija se nada da }e taj isti MSP zauzeti stav kojim se progla{ewe kosovske nezavisnosti smatra protivno me|unarodnom pravu i potom sugerisati svim ~lanicama Ujediwenih nacija da to mi{qewe uvaè. [efica poslani~kog kluba DS-a Nada Kolunxija tim povodom kaè da je za Srbiju pre svega bitno da osudi zlo~in po~iwen u Srebrenici. – Ne bi trebalo ulaziti u pravne kavalifikacije. Osim toga, Me|unarodni sud pravde u Hagu nije kvalifikovao to zlo~inom ve} se pozivao na presude koje su izre~ene tim povodom i konstatovao da u tom zlo~inu ima elemenata genocida. Mislim

da Srbija ne treba da ~ini vi{e od onoga {to su uradile me|unarodne institucije i smatram da ne treba da se ulazi u pravnu kvalifikaciju. Prosto: treba osuditi stravi~an zlo~in koji je po~iwen u Srebrenici – poru~uje Nada Kolunxija u izjavi za „Dnevnik“. Predsednik kluba PUPS-a Momo ôlakovi} izri~it je da kvalifikaciju doga|awa u Srebrenici treba usaglasiti. – I o tome smo malo pri~ali. Verovatno bi bilo najpogodnije i najprikladnije da se izbegne re~ genocid, a sve drugo moè do}i u obzir, da li re}i zlo~in, ili ne{to u tom smislu. Jer, ne treba zaboraviti da nigde nismo optuèni za genocid, {to je najva`nije za nas. Samim tim, ne bi trebalo sad da sami ponovo prizivamo i priznajemo da je bio genocid. U tom pogledu sam i predloìo i saglasio se da treba na}i druga~iji tremin, re}i da je po~iwen zlo~in, to je najva`nije – procewuje ôlakovi} za na{ list.

Postoji presuda suda koji Srbija uva`ava, s kojim sara|uje i koji priznaje da se radi o genocidu (Aleksandra Jerkov)

Plan da Srbi budu jedini krivci o~igledno je negde smi{qen da bi se drugi zlo~ini zaboravili (Milo{ Aligrudi})

Portparolka LSV-a Aleksandra Jerkov ponavqa da je stav te stranke da treba da bude upotrebqena re~ genocid. – To ne treba u~initi da bi se Srbija na neki na~in dodvorila Me|unarodnom sudu pravde, ili da bi udvoqila nekom, nego prosto – ako zaista `eli da napravi otklon od pro{losti, ona mora realno sagledati {ta se tamo

desilo. A ~iwenica jeste da se radi o najve}em zlo~inu na tlu Evrope nakon Drugog svetkog rata i da postoji presuda suda koji Srbija uvaàva, s kojim sara|uje i koji priznaje da se radi o genocidu. Tri rezolucije o Srebrenici koje smo do sada predali Skup{tini spomiwu re~ genocid. Me|utim, mi ne}emo uslovqavati podr{ku rezoluciji upotrebom tog termina, po{to smatramo da je i svaki korak napred – ipak korak napred i ne smatramo da bi na{e eventualno neu~estvovawe u glasawu ili glasawe protiv doprinelo tom otklonu od pro{losti – prime}uje Aleksandra Jerkov. Prvi ~ovek kluba DSS-a Milo{ Aligrudi} isti~e da „sa znawem koje imam kao gra|anin te{ko da mogu da se sloìm da je u bilo kojem od tih slu~ajeva bio genocid, ali je bilo zlo~ina, ~ak veoma te{kih, koji su predstavqali ozbiqno kr{ewe svih regula ratnog i me|unarodnog prava“. – Re}i da se radi o genocidu, to je izuzetno te{ka kvalifikacija. Ona se, dodu{e, na{la u obrazloèwu jedne od presuda suda za ratne zlo~ine na prostorima biv{e Jugoslavije, ali ta presuda nije izvor prava, prese-

SUTRA FINALE RAZGOVORA O PREDLOGU ZAKONA O SKUP[TINI

Plate i penzije po starom U predlogu zakona o skup{tini ne}e se na}i plate i penzije narodnih poslanika, dogovoreno je ju~e na konsultacijama koje je sa strankama vlasti uprili~ila predsednica parlamenta Slavica \uki}Dejanovi}. Prinadle`nosti narodnih predstavnika, kao {to je to i sada slu~aj, bi}e re{ene posebnim zakonima jer se od bilo kakvih novina u ovoj oblasti odustalo, pa i od one da se s tri mandata sti~e pravo na penziju. Konsultacije sa svim parlamentarnim strankama povodom ovog propisa trebalo bi da budu odr`ane sutra posle podne. Kako stvari sada stoje, jedino {to }e biti novo je imovina i buxet Skup{tine, koje do sada nije imala. Iako se tvrdi da }e to doneti samostalnost parlamentu u odnosu na izvr{nu vlast, ipak }e narodni predstavnici i ubudu}e svoje tro{kove morati da uskla|uju s “vizijom” Ministarstva finansija.

Ne}e biti spektakularnih novina ni u vezi s poslani~kim imunitetom jer je Ustav vezao ruke za bilo kakvu bitniju promenu. Iako u samom vrhu Skup{tine postoji ideja da imunitet, da bi se pojednostavio postupak, oduzima Administrativni odbor, eksperti koji ~ine radnu grupu su izri~iti da bi odlu~ivawe bez plenuma bilo protivustavno. Stoga }e, kako nam je re~eno, u zakonu odredba o imunitetu iz Ustava samo biti “prepri~ana” razumqivijim jezikom, dok }e AO ubudu}e svoju odluku o skidawu ili uspostavqawu imuniteta, morati detaqnije da obrazloì. Ina~e, gradona~elnik Kragujevca i poslanik Veroqub Stevanovi} predloìo je da na Dan dràvnosti – Sretewe, 15. februara, sednica parlamenta bude odràna u tom gradu, ali jo{ nije utana~eno ni da li ova inicijativa ima pro|u, ni kakav bi bio dnevni red te sesije. S. St.

dan kao u Engleskoj i SAD, iz kojeg se izvode daqi zakqu~ci, ve} je vezana za mi{qewe jednog ve}a za jedan konkretan slu~aj. Plan da Srbi budu jedini krivci o~igledno je negde smi{qen da bi se svi drugi zlo~ini i vinovnici u toku rata na prostorima biv{e Jugoslavije zaboravili – tvrdi Aligrudi}. Po wegovim re~ima, okrivqavawe samo jedne strane ne moè biti bez reperkusija na ulogu i poloàj srpskog naroda i dràve. – U stavu DSS-a ne radi se o bilo kakvom otporu prema tome da se kaè da je bilo zlo~ina koje su Srbi po~inili, ali bojim se da se tu dolazi do zamene teza i

Teksta jo{ nema – Nemam nikakav tekst rezolucije o Srebrenici, pa tako ne mo`emo konkretno razgovarati na ovu temu – re~i su predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi} na ju~era{wim konsultacijama, koje je „Dnevniku“ preneo dobro obave{teni izvor. Na{ izvor ujedno procewuje i da bi se lako moglo desiti da ovaj dokument uop{te ni ne bude pred poslanicima pre redovnog zasedawa u martu. da se hvatamo u klopku da se prihvatawem ~iwenice da su zlo~ini ~iweni i sa srpske strane, istovremeno stvara blokada da se otvori pri~a o zlo~inima koji su ~iweni nad Srbima, a nije ih bilo malo i bili su vrlo te{ki. Ali o~igledno postoje neki drugi interesi koji su se probili i prona{ao se zajedni~ki imeniteq da je lako doneti rezoluciju iz koje proisti~e da su sva zla proistekla od Srba i Srbije, {to je ozbiqan problem – smatra Aligrudi}. S. Stankovi}

KOSOVO

Na severu bez promene Biv{i regionalni predstavnik UN u Kosovskoj Mitrovici Xerard Galu~i smatra da kona~an status Kosova i pitawe severa ne}e biti re{eni samo odlukom Me|unarodnog suda pravde. On je upozorio na to da bi Pri{tina i weni prijateqi mogli potra`iti kona~no re{ewe na severu primenom sile. „Ali, kako postoji rizik da to izazove krizu {irih razmera, mo`emo o~ekivati da se na severu nastavi status kvo. Sve to i nije tako lo{e jer dozvoqava mogu}nost da se do|e do ishoda ostvarenog kroz pregovore na kojima bi obe strane morale da od ne~ega odustanu”, navodi Galu~i, ponudiv{i kao model „pa`qivo pode{eno kompromisno re{ewe” prema kojem bi sever mogao nominalno ostati na Kosovu, ali su{tinski biti u Srbiji.

Pregovori zavise od MSP-a Na pitawe da li veruje u nove pregovore o budu}em statusu Kosova, predsednik komiteta za me|unarodne odnose ruske Dume i potpredsednik Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope Konstantin Kosa~ov ocenio je da }e mnogo toga zavisiti od odluke Me|unarodnog suda pravde. “U slu~aju da odluka bude u korist Srbije, to bi bilo neizbe`no. U suprotnom, bilo bi, naravno, mnogo teè”, ocenio je Kosa~ov. Po wegovim re~ima, “situacija je trenutno potpuno blokirana”. “Kosovo nema perspektivu za ~lanstvo u Ujediwenim nacijama ili Savetu Evrope i ne}e je ni imati. To nije normalna situacija, a moè trajati i decenijama, {to nigde ne vodi. Zato zaista podràvam obnovu pregovora i dijalog”, zakqu~io je Kosa~ov.

ANDERS FOG RASMUNSEN NAJAVIO POMO] REALIZACIJI STRATEGIJE ZA SEVER KOSOVA

NATO podr`ao Fejtov plan (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Generalni sekratar NATO-a Anders Fog Rasmunsen dao je indirektnu podr{ku Strategiji za sever Kosova, koju je izradila kancelarija Visokog me|unarodnog predstavnika za Kosovo i {efa Me|unarodne civilne kancelarije Pitera Fejta u saradwi s vlastima u Pri{tini. Rasmunsen je na tradicionalnom novogodi{wem prijemu za novinare u sedi{tu NATO-a u Briselu rekao da }e Alijansa podràti i pomo}i svaki plan i strategiju koja vodi ka ja~awu stabilnosti i bezbednosti, ali i integraciji svih zajednica u kosovsko dru{tvo. – NATO je odgovoran za bezbednost na Kosovu i mi }emo s te ta~ke gledi{ta pomo}i i podràti sve planove i strategije ~iji je ciq da se poboq{a bezbednost i stabilnost, ukqu~uju}i i punu integraciju svih zajednica u kosovsko dru{tvo – odgovorio je Rasmunsen na pitawe da li NATO podràva Fejtov plan koji predvi|a „reintegraciju“ op{tina severno od Ibra u kosovski administrativno-pravni sistem. Podsetimo, Piter Fejt i komandant Euleksa Iv de Kermabo su imali sastanak s Rasmunsenom i

Severnoatlantskim savetom u ambasadorskom sastavu u petak u Briselu. Fejt je tom prilikom predstavio svoj plan za sever Kosova a De Kermabo Euleksov rad i saradwu na terenu s Kforom, s obzirom na to da }e s redimenzionirawem Kfora Euleks preuzeti kqu~nu ulogu u re{avawu konfliktnih situacija, dok }e Kfor delovati samo u krajwem slu~aju. Fejtovo predstavqawa strategije nai{lo je na odobravawa dr`ava koje su priznale Kosovo dok su [panija i Gr~ka insistirale na za{titi Srba i wihove kulturne i religijske ba{tine. Ina~e, Kosovo }e biti tema sastanka ministara odbrane NATOa u Istanbulu u ~etvrtak i petak. – Nismo predvideli dono{ewe odluka o Kosovu, ali }e ministri razmotriti transformaciju na{eg prisustva, s obzirom na to da }e Kfor ubudu}e delovati kao snaga za odvara}awe. Smawili smo broj pripadnika Kfora na 10.200, a slede}e korake u pravcu budu}e redukcije broja vojnika preduze}emo kada nam bezbednosne prilike budu to dozvolile – rekao je Rasmunsen. @eqko Panteli}

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

DRAGOQUB MI]UNOVI], PREDSEDNIK POLITI^KOG SAVETA I PRVI LIDER DS-a

Najve}a opasnost je kada poveruje{ da moè{ sve – Demokratska stranka danas uìva najve}e poverewe gra|ana, ali ima i najve}u obavezu da to poverewe opravda. Kriza je usporila dolazak stranih investicija, problemi su veliki i ozbiqni, a gra|ani ne o~ekuje stagnaciju nego napredak. I ako im ne obe}avate boqitak, onda nemaju razloga da vas prate. Ali, s druge strane, mora se voditi ra~una o realnosti, jer nema lakog i brzog pove}awa standarda – kaè u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik Politi~kog saveta DS-a prof. dr Dragoqub Mi}unovi}. Prvi lider Demokratske stranke, koja }e sutra obeleìti 20 godina od obnavqawa rada, govori za na{ list i o izazovima s kojima su se demokrate suo~avale tokom protekle dve decenije, najavqenoj centralizaciji stranke i nekim pitawima krucijalnim za dràvu u kojoj je DS na svim nivoima vlasti. – Najteè na na{em putu je pro{lo, najpre osnivawe DS kada je to bilo zabraweno, a zatim da pro|emo sve ratne godine, a da se ne obrukamo. Trebalo je dràti se principa i vrednosti i pod pritiscima koji su dolazili s razli~itih strana, pa i unutar stranke.

ti. Sve druge stranke i koalicije su spremne da pomognu dok stvari budu i{le dobro, ali kada krene lo{e, postavqa se pitawe odgovornosti najve}eg. z Da li je po demokratiju i sam DS opasna takva koncentracija vlasti? – Po demokratiju ne bi morala da bude opasna ukoliko su qudi demokratski izabrani, ali za funkcionisawe demokratskih institucija to nije dobro. Institut opozicije je veoma va`an jer stalno koriguje vlast i ne dozvoqava joj da se oseti previ{e sigurnom. Kod qudi, najve}a opasnost su oni sami kada do|u na vrhunac mo}i i onda poveruju da znaju sve, da mogu sve i, {to je najgore, da smeju sve. To va`i i za politi~ke stranke. Veoma je va`no da postoji opozicija na svim nivoima, ali da nudi programe, a ne da poku{ava da sklawa pogled od problema rezolucijama, peticijama, predlagawem referenduma... Ona treba da ukazuje na realne probleme i prisiqava Vladu na

Dodatni pregovori o Kosovu – Nama je ostavqen i taj problem statusa Kosova, borba da se ne izgubi deo teritorije i da tamo opstane srpski ìvaq, da se sa~uvaju na{i kulturni spomenici i ostala trajna imovina i tekovine. To treba braniti, a to se moè samo diplomatskim sredstvima. Vide}emo koji }e biti stav Me|unarodnog suda pravde, ali uveren sam da }e to pitawe na kraju ipak krenuti putem nekih dodatnih pregovora. DS je ostao mirotvorna stranka i u trenutku kada je sve bilo ratno i bili smo jedina od ve}ih politi~kih partija koja nije imala paravojne jedinice, dobrovoqa~ke odrede, garde i koja se ni u jednom trenutku nije odrekla proevropske i demokratske orijentacije. Su{tina politike bila je demokratizacija dru{tva, mir, dobri odnosi sa susedima, i to je bila neka vizija. Stvari su mogle krenuti drugim putem, ali mi se ~ini da smo mi najboqe pro~itali istorijski trenutak i da smo tu prazninu budu}nosti ispunili na najboqi na~in. Onda se desila najve}a tragedija, ubistvo Zorana \in|i}a i poku{aja zaustavqawa svega. Kada su svi smatrali da je to trenutak za potapawe DS-a, s novim rukovodstvom i uspesima Borisa Tadi}a na predsedni~kim izborima, Srbija je dobila prvog demokratskog {efa dràve. Od tada DS raste od izbora do izbora, prvo u nekoj vrsti kohabitacije vlasti, a sada preuzimawem glavne uloge. I to je veliki izazov za DS. Stranka prvo mora da shvati tu ogromnu odgovornost i da bude sigurna da je niko s wom ne}e deli-

to da wihov stav uzme u obzir. Problem ~itavog na{eg dru{tva je u tome {to nikako da se o nekim osnovim vrednostima napravi konsenzus, poput ulaska u EU, a da se onda o konkretnim pitawima vodi èstoka rasprava u kojoj opozicija treba da u~ini napor da uspe{no parira vlasti. z Slu{a li aktuelni predsednik DS-a Boris Tadi} vas kao prvog lidera demokrata? – Nemam ambiciju da budem nikome tutor ili savetnik. Ali ~esto razgovaramo, i naj~e{}e plodonosno. Drìm se okvira onoga {to je politika stranke i poku{avam da ne postavqam previ{e pitawa koja su dràvnog karaktera jer je to stvar predsednika Republike. îwenica je da samom Tadi}u to {to je predsednik i dràve i stranke komplikuje situaciju, ali ipak je bilo va`no da se te pozicije potpuno ne odvoje, pogotovo po{to je DS vladaju}a stranka, jer bi onda moglo do}i do konflikta Vlade, na jednoj strani, i partije u parlamentu. To bi i parlament i Vladu dovelo do nesigurnosti, {to su neki od razloga koji opravdavaju sada{wi status.

REKLI SU

Mladenovi}: Vlast nas vodi u okriqe NATO-a Demokratska stranka Srbije optuìla je Vladu Srbije da, suprotno proklamovanoj vojnoj neutralnosti, vodi Srbiju ka ~lanstvu u NATO-u. Portparol DSS-a Andreja Mladenovi} ustvrdio je da je dokaz za to podr{ka NATO-a zalagawu srpske vlade za ulazak Srbije u taj vojno-politi~ki savez. Mladenovi} je ponovio da se DSS zalaè za to da Srbija bude vojno neutralna, kao i da se o eventualnom ~lanstvu u NATO-u gra|ani izjasne na referendumu. „Ne èlimo da se probudimo jednog dana i da saznamo da je neko u na{e ime aplicirao za ~lanstvo u NATO-u“, rekao je Mladenovi}.

Sre}kovi}: Skup{tina da osudi i zlo~ine komunista Srpski pokret obnove podrào je inicijativu Asocijacije za negovawe tekovina ravnogorskog pokreta da Skup{tina Srbije usvoji rezoluciju o zlo~inima komunisti~kog reìma, rekao je potpredsednik SPO-a Sr|an Sre}kovi}. „To je na{a istorijska, civilizacijska i moralna obaveza. Qudski ìvot je svetiwa i najvi{a vrednost. Kao {to ne smemo da beìmo od osude zlo~ina u Srebrenici, ne smemo da `murimo ni pred zlo~inima koje je komunisti~ka vlast po~inila prema sopstvenim gra|anima”, rekao je Sre}kovi}, navode}i da bi time bio pove}an i me|unarodni kredibilitet dràve.

z [ta zna~i centralizacija DS-a koju je najavio predsednik Tadi}?

– Prvenstveno da se odluke koje se donose ne mogu u razli~itim sredinama razli~ito tuma~iti i da postoje razli~ite politike. z Da li centralizacija stranke mo`e imati neke reperkusije po pokrajinsku organizaciju DS-a u Vojvodini? – Mislim da ne mora. Ali kada ve} ka`ete pokrajinska organizacija, umesto DS u Vojvodini, takav detaq govori {ta treba da se uredi. Treba da se vidi {ta je nadle`nost tih organa i u kojem delu, a u kojem odluke moraju donositi centralni organi. Vojvodina je, sa stanovi{ta DS-a, mo`da i najzna~ajnije podru~je Srbije, jer procentualno najve}i broj glasova dobijamo odatle, i nema razloga da centralizacija provocira neko nerazumevawe. Mislim da }e i DS u Vojvodini razumeti da nam je va-

Naravno da bismo èleli da neki opstanu i budu vrlo konstruktivni partneri, a, s druge strane, èlimo i da sa~uvamo politi~ku dominaciju u Srbiji. Tek, da li }emo sklapati saveze posle ili pre, vide}emo na slede}im izborima. z Kakvu rezoluciju o Srebrenici o~ekujete da donese Skup{tina Srbije? – Nemam mnogo visoko mi{qewe o rezolucijama jer je to neobavezuju}i akt. No, ovaj slu~aj nas tangira jer, iako smo na sudu u Hagu oslobo|eni odgovornosti za genocid, u presudi stoji da Srbija nije dovoqno u~inila da ga spre~i. Tim pre je na{a obaveza da kao dràva kaèmo da duboko àlimo za tim `rtvama, da osu|ujemo taj masovno najve}i zlo~in u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije. Po{to je rezolucija doneta u evropskim institucijama, naravno da se posmatra i kako }e Srbija reagovati i mislim da treba doneti tu rezoluciju o osudi zlo~ina u Srebrenici. Me|utim, ne razumem qude koji uporno ho}e da budu intimni s tim zlo~inom, pa smatraju da, ako ga priznaju, da su i sami ne{to priznali. Ne mogu ja biti odgovoran za bilo kog ubicu samo zato {to se on preziva na „i}“ ili je Srbin. Ne pada mi na pamet da imam takvu odgovornost! Ideja da se donese jedna op{ta rezolucija protiv zlo~ina je relativizacija i tako se svi nacionalisti brane. Osuda svih zlo~ina jer su ubijali svi je zapravo rehabilitacija zlo~ina. Treba doneti jednu rezoluciju o Srebrenici, tim pre {to imamo glavnog vinovnika tog zlo~ina kog jo{ nismo prona{li i poslali u Hag. Moèmo pripremiti i drugu rezoluciju kojom bismo osudili i druge zlo-

Zakon je i iznad cara – Osnovne evropske vrednosti su demokratija, qudska prava i vladavina prava. E, ta vladivana prava, po{tovawe zakona je kqu~no, a kod nas je velika kriza upravo u po{tovawu zakona. Imate lepe zakone, ali ih niko ne zarezuje. A kada nema vladavine zakona, onda to provocira korupciju. Najvi{e se hvalimo Du{anovim zakonikom, a u wemu jasno stoji da je zakon i iznad cara. Zakon omogu}ava jednakost gra|ana, a ona je uslov za slobodu i kqu~no je da se svako kr{ewe zakona o{tro ka`wava. Samom pri~om o korupciji i wenom moralnom osudom ne mo`emo mnogo posti}i. `no da profili{emo jasne ciqeve, zadatke, nadle`nosti i odgovornosti, i da imamo jasnu tehnologiju dono{ewa odluka. Da se zna ko je predla`e, ko o woj raspravqa i ko donosi kona~nu odluku i onda je to obaveza za sve. z Ho}e li DS na neke izbore iza}i samostalno, bez malih koalicionih partnera? Izlazite li s wima zbog sebe ili da oni ne bi potonuli? – Tu ima i jednog i drugog. Pred svake izbore se pravi procena.

~ine, jer imamo obaveze i prema stradawima Srba u Sarajevu, Bratuncu, na Kosovu... Naravno da nemamo pravo da to pre}utimo, ali treba da odvojimo Srebrenicu da ne bismo izrelativizovali sve. z Da li u woj treba da stoji „te{ki zlo~in“ ili „genocid“? – [ta }e stajti u rezoluciji, ne znam jer je ne pi{em. Meni ne smeta da se ka`e „genocid“ ili upotrebe eufemizmi: „stra{ni zlo~in“, „u`asni zlo~in protiv humanosti“... D. Milivojevi}

utorak2.februar2010.

SKUP[TINA VOJVODINE ZASEDA SREDINOM FEBRUARA

êkaju}i Agenciju Nakon „zimskog raspusta“, pode negativna, mora}e da budu raskrajinski poslanici u klupe }e se pisani vanredni pokrajinski izvratiti 16. februara, za kada je bori u onim sredinama u kojima bi planirana prva ovogodi{wa sesise pomenuti poslanici odlu~ili ja Skup{tine Vojvodine. Kako da zadrè funckiju u lokalnoj sa„Dnevnik“ saznaje, na dnevnom remoupravi. du se najverovatnije ipak ne}e naPo re~ima {ef poslani~ke gru}i propisi o nespojivosti funkpe „Za evropsku Srbiju“ Dragoslacija, kao ni odluke o upravi i o va Petrovi}a, na planiranoj feVladi Vojvodine – koje su, ina~e, bruarskoj sednici odlu~iva}e se o pripremqene – ve} }e se o ovim strategiji razvoja turizma, a na aktima vojvo|andnevnom redu bi}e i ski parlamen- Svi poslanici ZEV-a kadrovska pitawa. tarci izja{waPoslanici }e se, izna vreme predali vati tokom marme|u ostalog, izjaimovinsku kartu ta. {wavati o ostavci Do odlagawa direktora Fonda za izja{wavawa o paketu novih prorazvoj Vojvodine Mihajla Brki}a pisa kojima se funckcionisawe (koji odlazi za ambasadora u Kupokrajinskih organa uskla|uej s vajt) i imenovawu wegovog naslednovim Statutom, kako saznajemo u nika, kao i o izboru direktora JP Banovini, do}i }e zbog i{~ekiva„Vode Vojvodine“, a za tu poziciju wa odgovora Republi~ke agencije kandidovan je dosada{wi v. d. na za borbu protiv korupcije. Ona toj funkciji Atila Salvai. treba da se izjasni o inicijativi Ina~e, Petrovi} je na{em liiz Pokrajine da se „ve}inskim“ stu kazao i da je svih 64 poslanika poslancima Skup{tine APV, koiz kluba „Za evropsku Vojvodinu” ji su i gradona~elnici ili predu zakonskom roku, odnosno do krasednici op{tina, omogu}i da zaja januara, Agenciji za borbu prodrè duple funkcije do okon~awa tiv korupcije predalo imovinske B. D. S. ovog mandata. Ukoliko odluka bukarte.

ZAVR[ENA PRIMOPREDAJA U NACIONALNOM SAVETU BUWEVA^KE MAWINE

Jedinstvo Buwevaca na velikom ispitu – Jedinstvo Buwevaca je sada na ispitu – poru~io je predsednik Privremenog organa Nacionalnog saveta buweva~ke mawine dr Andrija Pei} prilikom preuzimawa prostorija i dokumenata tog tela. Proces preuzimawa kancelarija i imovine Nacionalnog saveta buweva~ke nacionalne mawine, koji je zapo~et 23. janura po re{ewu Ministarstva za qudska i mawinska prava, zavr{en je pro{le nedeqe, a “Buweva~kih novina” ju~e. – Nismo imali nikakvih problema niti incidenata. U

toku je, ina~e, upis u poseban bira~ki spisak za nacionale mawine i do sada je overeno 1.500 potpisa. Verujemo da }emo do marta uspeti da sakupimo 8.000 potpisa, koliko je neophodno – rekao je Pei}, pozivaju}i sve koji se izja{wavaju kao Buwevci da se upi{u u poseban mawinski spisak. Podsetimo, Buwevci su narod priznat u Srbiji od 1991. godine. U Statutu Vojvodine imaju ravnopravan status s drugim nacionalnim zajednicama. A. A.

BEOGRA\ANI BEZ USPEHA, NA REDU „KRSTA[I”

Crnogorci `ele nacionalni savet

Udruèwe Crnogoraca „Krsta{” jo{ uvek nije zapo~elo nikakve aktivnosti po pitawu formirawa nacionalnog saveta Crnogoraca jer, kako obja{wava predsednik ovog udruèwa Nenad Stevovi}, „jo{ uvek se nisu stekli svi uslovi za to”. – «Jedna organizacija iz Beograda je poku{ala da formira poseban bira~ki spisak, ali, koliko sam upoznat, taj posao je prakti~no propao i oni su odustali. Naàlost, ni do sada nismo imali mnogo dobrih iskustava kada prepustimo Beogradu da re{ava na{a pita-

SAVETNICI GRADONA^ELNIKA ZREWANINA PRIMAJU DVE PLATE

Gra|ani ih duplo pla}aju Angaòvawe raznih savetnika je izbor saradnika u Savetu za prave u Zrewaninu Vladimir u lokalnoj samoupravi tema je o strate{ki razvoj iskqu~ivo u weFrenc obja{wava da oni nisu u sukojoj se posledwih dana govori u govoj ingerenciji, {to je za na{ kobu interesa s obzirom na to da Zrewaninu. Zahvaquju}i podacilist kazao i zamenik gradona~elnemaju dve funkcije: ma koje je javnosti dostavilo lice nika Goran Kauri}. – Radno mesto i funkcija nemaovla{}eno za postupawe po zahteAktuelni savetnici nosioca ju veze jedno s drugim. Jedino ukovu za slobodan pristup informaizvr{ne vlasti u gradu su Dejan liko bi koristili funkciju sacijama od javnog zna~aja, ZrewaJovanov, Biqana Jovanovi}, Dejan vetnika da unaprede svoj poloàj ninci su saznali da su od decembra Molnar, Goran [kori} i Radovan u javnom preduze}u, ili obratno, 2004. do kraja 2009. godine za ~laElekovi}, i wima je, od 23. jula do tada bi bili u sukobu interesa – nove Saveta za stratenapomenuo je Frenc. {ki razvoj grada iz Najve}a opozicioSmawio sam broj savetnika za polovinu, svog xepa izdvojili na odborni~ka grupa u blizu osam miliona lokalnom parlamentu a wihove mese~ne nadoknade iznose dinara. Savet je forSRS ipak najavquje da 36.000 dinara (Mileta Mihajlov) miran jo{ dok je na }e na narednoj sedni~elu grada bio Goran ci Skup{tine grada Kneèvi} a nastavio je da radi i 7. decembra minule godine, isplapokrenuti pitawe finansirawa nakon imenovawa Milete Mihaj}eno ukupno 865.029 dinara. Za nesavetnika. lova za novog gradona~elnika. ke od wih, poput Dejana Jovanova i – Dok se, navodno, {tedi na sva– Svakog utorka imamo sastanke Biqane Jovanovi}, postavqa se kom koraku, novac se rasipa na i diskutujemo o aktuelnoj situapitawe nisu li u sukobu ineteresa wih. Smatramo da nema nikakvog ciji, o ~emu se uredno vode zapijer obavqaju poslove i primaju opravdawa da, pored zamenika, tri snici. Smawili smo broj savetniplate u javnim preduze}ima. Dapomo}nika, mnogo~lanog Gradskog ka za polovinu i sada ih je petoro. kle, wihov rad gra|ani dvostruko ve}a i kabineta, gradona~elnik Wihove mese~ne nadoknade iznose pla}aju. pla}a i pet savetnika. A za koje ne 36.000 dinara i ispla}uju se iz Predsednik Saveta za pra}ewe znamo da li ga uop{te savetuju – gradskog buxeta – izjavio je Miprimene eti~kog kodeksa pona{aistakao je odbornik radikala Sihajlov za „Dnevnik“, i potvrdio da wa funkcionera lokalne samouni{a Gajin. @. Balaban

wa, pa je tako bilo i u ovom slu~aju. Stoga }e »Udruèwe „Krsta{” sada preuzeti na sebe da organizuje elektorsku skup{tinu i da kona~no formiramo nacionalni savet Crnogoraca – rekao nam je Nenad Stevovi}. On je najavio da }e „Krsta{”, uz druge organizacije koje èle da sara|uju u ovom obimnom poslu, u narednih nekoliko meseci obaviti sve pripreme, a da se ubrzo nakon toga moè o~ekivati i formirawe nacionalnog saveta. N. Perkovi}

VESTI Socijalne karte Predsednik ogranka Srpske radikalne stranke za Ju`noba~ki okrug Milorad Mir~i} apelovao je na pokrajinsku vlast da preduzme nepohodne mere i izradom socijalne karte gra|ana za{titi najugro`eniji deo stanovni{tva. Po wegovim re~ima, to su penzioneri s nepla}enim ra~unima za komunalne i druge usluge kojima zbog toga preti i plenidba ku}ne imovine, kao i „armija“ onih koji nemaju ili su izgubili posao.

Yuyevi} bi kod premijera Predsednik Izvr{nog odbora Bo{wa~kog nacionalnog ve}a i narodni poslanik Esad Xuxevi} zatra`io je „hitan prijem” kod premijera Mirka Cvetkovi}a povodom zahteva tog tela za izmenu i dopunu Uredbe o statisti~kim regionima. Xuxevi} podse}a da je Ve}e jo{ 4. januara zatra`ilo izmenu Uredbe tako da {est sanxa~kih op{tina sa~iwava jednu administrativnu oblast.

EKONOMIJA

utorak2.februar2010.

PRESTROJAVAWE NA BANKARSKOM TR@I[TU U SVETU UTI^E I NA NAS

UVEDEN JEDINSTVEN NAÎN OBRAÛNA ISPORUÊNOG GASA

Kinezi sti`u u Vojvo|ansku banku?

Stop za mu}ke Agencija za energetiku Srbije (AERS) saop{tila je da je od danas uveden jedinstven na~in obra~una isporu~ene koli~ine prirodnog gasa za potro{a~e u Srbiji. Kako je saop{teno, time se ukida proizvoqnost distributera pri obra~unu razlike izme|u izmerene i isporu~ene koli~ine gasa. Razlika nastaje zbog toga {to zapremina prirodnog gasa zavisi od pritiska, temperature i toplotne vrednosti tog energenta, naveli su u Agenciji za energetiku. Jedinstven na~in prora~una isporu~ene koli~ine gasa, odnosno svo|ewe na standardno stawe, primewuje se od februarskog ra~una. Agencija je pozvala je distributere prirodnog gasa da uz obra~un za februar po{aqu svojim kupcima i obja{wewe za{to je neophodno da se izmerena koli~ina naknadno prera~unava za obra~un, koje }e se vrednosti pri tom koristiti i na koji na~in }e kupac mo}i da ih proverava.

Finansijska kriza u Gr~koj mogla bi imati posledice i na na{em trì{tu. Svoje probleme ova zemqa poku{ava da re{i pozajmicom s Dalekog istoka. Atina sa sigurno{u ra~una na deset milijardi evra od Pekinga. To, me|utim, nije jedini vid saradwe ove dve zemqe koji se planira. Kinezi se pomiwu kao strate{ki partner Nacionalne banke Gr~ke, a pri~a je krenula s nedavno odrànog me|unarodnog foruma u Davosu. Ho}i li neka od kineskih banaka postati akconar u NBG-u sazna}emo u mesecima koji dolaze. S obzirom na to da je NBG vlasnik Vojvo|anske banke, eto i novog akcionara u toj ku}i? Kada banka odlu~uje da u|e kao strate{ki partner u drugu finansijsku ku}u, pa`qivo prou~ava koja trì{ta ona pokriva. Osim mati~ne zemqe i na{e, NBG radi i u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji, na Kipru, u Egiptu i Turskoj. Ukoliko kineski kapital u|e u NBG, izvesno je da }e se

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA PRIVREDU PODR@AO ZAHTEVE PUTNIKA @ELEZNICOM

Vratiti Sremcima vozove u vozni red Kako “Dnevnik” saznaje u krugovima bliskim pokrajinskoj vlasti, Sekretarijat za privredu Vlade AP Vojvodine, kao resorni sekretarijat zaduèn za oblast saobra}aja, podrào je zahteve iz peticije gra|ana sremskog regiona upu}ene predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajti}u. Oni su od wega traì-

privredu je uputio dopis generalnom direktoru JP “@eleznice Srbije” u kojem, pored ostalog, “zahteva informaciju do kada }e biti obustavqen saobra}aj vozova predvi|enih redom vo`we”. U dopisu Pokrajinskog sekretarijata je posebno nagla{ena potreba da se uvede u saobra}aj voz broj 2206 za [id, ~iji je polazak redom vo`we utvr|en u 13.15 ~asova iz Beograda. Naime, u peticiji Pajti}u, koju je potpisalo vi{e od 150 gra|ana Stare Pazove, Rume, Sremske Mitrovice i [ida, navodi se da je, “po~ev od 13. decembra 2009. godine, stupawem na snagu novog reda vo`we JP ’@eleznice Srbije’ ukinut brzi voz br. 418 na relaciji Beograd–Minhen, a umesto wega uveden putni~ki voz br. 2206 na relaciji Beograd–[id, s polaskom iz Beograda u 13.15 ~asova, koji je ostao samo mrtvo slovo

Nadaju se pozitivnom odgovoru U dopisu, s potpisom pokrajinskog sekretara za privredu i potpredsednika Vlade Vojvodine I{tvana Pastora, isti~e se da se nadaju da }e JP “@eleznice Srbije” pozitivno odgovoriti na dostavqene zahteve i da }e `iteqima Srema biti omogu}en redovan `elezni~ki prevoz, prilago|en wihovim svakodnevnim potrebama. Osim toga, Pokrajinski sekretarijat za privredu je kontaktirao i Sekciju za prevoz putnika Novi Sad, gde su ih obavestili da su upoznati sa zahtevima putnika sremskog regiona i da preduzimaju mere da se u {to skorije vreme u red vo`we vrate obustavqeni polasci vozova na relaciji Beograd–[id. li da zahteva od rukovodstva JP „@eleznice Srbije” samo da ispo{tuju red vo`we, ukazuju}i na to da ve} mesec i po ne saobra}a voz koji je u najfrekventnijem popodnevnom intervalu povezivao sremske op{tine Stara Pazova, Ruma, Sremska Mitrovica i [id. Nakon {to mu je kao resornom prosle|ena peticija gra|ana, Pokrajinski sekretarijat za

DNEVNIK

na papiru, jer ne saobra}a”. Gra|ani su u peticiji istakli da je “ukidawem voza u udarnom terminu od 13 do 15 ~asova, koji je slu`io i za povratak putnika, |aka, studenata i zaposlenih op{tina Stara Pazova, Ruma, Sremska Mitrovica i [id, ispoqen krajwi nemar i nebriga za omladinu kao i veliki broj zaposlenih”. E. D.

MRKOWI] RAZUME RADNIKE, ALI...

Pruge opasne za {trajka~e

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da razume razloge nezadovoqstva radnika u Srbiji, ali i dodao da oni ne mogu nezadovoqstvo iskazivati blokirawem pruga, jer to nije bezbedno. “Radnici svoja prava treba da traè na mestima gde je to bezbedno, a ne na mestima gde su wihovi ìvoti ugroèni”, rekao je Mrkowi}. “Vozovima je potrebno do dva kilometra da se zaustave. Mogla bi se dogoditi velika tragedija ako voz nai|e na vi{e stotina radnika koji blokiraju prugu. @elezni~ka pruga ima status za{ti}enog objekta, u rangu vojnih objekata”, rekao je on.

oni na}i u upravama tih banka, pa i kod nas. Tek treba sa~ekati da se vidi ho}e li se ovaj aran`man ostvariti i kada. A ho}e li kineske kamate u tom slu~aju biti tako povoqne kao

tere}ena problemima, a kao opcija za ozdravqewe u vidu novog strate{kog partnera pomiwe se Rajfajzen banka. Novi vlasnik Kredi banke iz Kragujevca mogla bi postati Nova

Stigli Pariàni Jedna pri~a je ve} zavr{ena. Francuska BNP Pariba je u septembru pro{le godine postala vlasnik Findomestik banke i uskoro bi trebalo da po~ne da posluje pod tim imenom kod nas. Oni su peta bankarska grupacija u svetu i na na{e trì{te bi trebalo da donesu jeftiniji novac. Osim banke, kod nas bi uskoro trebala da po~ne da radi i osiguravaju}a ku}a “Kardif” ~iji je BNP tako|e vlasnik. Spisak novodolaze}ih, za sada, zakqu~uju Rusi. Preduze}e “Srbijagas” i ruska osiguravaju}a ku}a “Sogaz” tako|e spremaju nastup na na{em trì{tu. {to su kineske krpice? Na taj odgvoro }emo jo{ sa~ekati. Ovo prestrojavawe nije jedino koje se doga|a na svetskom trì{tu a ima}e posledice i na na{e. Rajfajzen banka, koja je odli~no pozicionirana na na{em trì{tu, uskoro bi se mogla jo{ vi{e pro{iriti. Austrijska Folksbanka je op-

kreditna banka iz Maribora. Slovenci razmi{qaju ve} godinu dana, a sada su, izgleda, odlu~ili. NKBM je u Sloveniji druga po snazi, a wena tr`i{na vrednost procewena je na 310 miliona evra. Vlada Srbije nedavno je odborila spajawe Privredne banke Pan~evo i Po{tanske

{tedionice dr`ava je u prvoj vlasnik 96 odsto kapitala a u drugoj procenat vi{e. Smatraju da }e tako lak{e na}i strate{kog partnera, a ko }e to biti, jo{ se ne zna.

Ja~a konkurencija treba da donese boqu uslugu i niè tro{kove pa interesovawe velikih kompanija za srpsko trì{te moè biti samo dobar znak. D. Vujo{evi}

MONOPOLISTA DRASTI^NO PODIGAO CENE POZIVA INFO-SERVISA

Informacije u Telekomu poskupele i 15 puta Cene poziva brojeva za pruàwe va`nih informacija i drugih usluga Telekoma “Srbija” od ju~e su drasti~no pove}ane: od 3,2 do ~ak 15 puta! Poziv servisa za informacije o telefonskim brojevima korisnika 988 i minut razgovora za pozive upu}ene servisu za razna obave{tewa 9812 ko{ta}e 21,5 dinara za pozive iz fiksne mreè i 23,32 dinara za one iz mobilne mreè. Poziv servisa 064/789 ko{ta deset dinara, bez obzira na duìnu razgovora s operaterom. Poziv servisa za bu|ewe 9811, servisa za informacije o verskim praznicima 9822, servisa za informacije o meteorolo{kim prilikama 9823 i servisa za loto-izve{taj 9844 ko{ta}e 10,75 dinara po pozivu s fiksnog telefona i 11,66 dinara po pozivu iz mobilne mreè. – Ovo pove}awe cena jo{ jedan je dokaz da dràva koristi monopiliste da napuni buxet – kaè potpredsednik Nacionalne asocijacije potro{a~a Srbije Goran Papovi}. – Sasvim je jasno da i uvo|ewe drugog operatera u telefoniji ne}e ni{ta promeniti, pre svega zbog izjave resorne ministarke Jasna Mati}, koja je izrazila sum-

Pozivawe broja 988 sada ko{ta 21,5 dinar, a do sada je bilo 2,39 dinara, {to je poskupqewe od gotovo 900 posto, a pozivawe broja 9812 ko{ta 21,5 dinar, a bilo 1,43 dinar pa je skok cene 1.433 posto wu da }e se cene promeniti, odnosno da ne}e biti pojeftiwewa. Gra|ani ne mogu ni{ta da promene, a cene roba i usluga, koje su monopolisti~ke, recimo cene goriva, cigareta, struje i

broja 988 sada ko{ta 21,5 dinar, a do sada je bilo 2,39 dinara (pet impulsa, jedan impuls je oko 40 para), {to je poskupqewe od gotovo 900 posto! Pozivawe broja 9812 ko{ta 21,5 dinar, a bilo 1,43 dinar (tri impulsa) – poskupqewe od 1.433 posto! Pozivawe broja 9811 sada ko{ta 10,75 dinara, bilo 3,34 dinara (sedam impulsa) – poskupqewe od preko 220 posto, a broja 9822 sada ko{ta 10,75 dinara, bilo 2,39 dinara (pet impulsa) – poskupqewe ve}e od 350 posto. Pozivawe broja 9823 i broja 9844 sada ko{ta 10,75 dinara, bilo je 1,43 dinar (tri impulsa) – poskupqewe ve}e od 650 posto. U Telekomu “Srbija” kaù da cene va`nih informacija i drugih usluga vi{e nisu vezane za impulse ve} su izraène u dinarima i bi}e tako izraène na ra~unima.

telefona, moraju pa plate jer nemaju izbora. Ra~unica jednog obi~nog gra|anina pokazuje da su usluge Telekoma poskupele vi{e stotina procenata. Naime, pozivawe

29. 1. 2010.

1.177,33315

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Zidar GP a.d. , Surdulica

Promena %

Cena

BELEX 15 (683,76

Promet

19,87%

380

4.180

8,82%

1.850

85.100

Naziv kompanije

Energoprojekt industrija a.d. Pobeda holding a.d. Petrovaradin

6,25%

170

98.600

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

5,05%

6.699

AIK banka a.d. , Ni{ Pet akcija s najve}im padom

3,51% Promena %

2.739 145.858.609 Cena Promet

0,76%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

3,51%

2.739

145.858.609

Imlek a.d. , Beograd

2,61%

1.493

1.582.935

Univerzal banka a.d. , Beograd

-2,32%

6.789

1.215.255

Privredna banka a.d. , Beograd

-0,68%

725

556.800

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,53%

8.518

272.586

0,00%

10.500

210.000

-2,31%

550

149.600

Telefonkabl a.d. , Beograd

-12,00%

6.952

34.760

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Srpska banka a.d. , Beograd

-12,00%

7.656

76.560

Veterinarski zavod Subotica

Privredna banka Pan~evo a.d.

-11,99%

5.576

27.880

Metals banka a.d. , Novi Sad

1,71%

6.704

60.339

Putevi a.d. , U`ice

-11,73%

971

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

5,05%

6.699

Srbolek a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,70% Promena %

83 Cena

166 Promet

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.898

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

832

0,00

^oka duvanska industrija a.d.

0,00%

1.500

354.000

Soja protein, Be~ej

0,00

1.050

0,00

Mlin Kanji`a a.d., Kanji`a

0,00%

375

187.500

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.330

0,00

Do`a \er| a.d., Ba~ka Topola

0,00%

3.230

161.500

Tigar, Pirot

0,00

769

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-2,31%

550

149.600

Pobeda holding a.d. Petrovaradin

6,25%

170

98.600

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK PRVI UGOVORI U KRAGUJEVCU

utorak2.februar2010.

EKONOMISTI SKEPTI^NI PREMA DINKI]EVIM PLANOVIMA

Neodgovorne najave o pove}awu plata

Radnici „Zastave” prelaze u „Fijat” Kompanija “Fijat automobili Srbija” po~ela je da sklapa prve ugovore o radu s radnicima koje preuzima iz kragujeva~ke fabrike “Zastava automobili”. Radnici pre zakqu~ewa ugovora o novom zaposlewu raskidaju ugovore o radu u fabrici “Zastava automobili”. Predsednik Samostalnog sindikata fabrike “Zastava automobili” Zoran Mihajlovi} rekao je ranije da bi me{ovita

Ekonomski savetnik premijera Srbije Stojan Stamenkovi} ocenio je da su najave mogu}eg odmrzavawa penzija i plata u javnom sektoru neodgovorne jer bi to donelo velike ekonomske rizike. – Rizici su veliki jer bi se odmrzavawem plata i penzija napravio darmar u svemu {to bi trebalo da bude racionalna politika smawewa ukupne potro{we i pove}awa investicija – rekao je Stamenkovi} za “Ekonometar”.

Da podsetimo, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mla|an Dinki} izjavio da je odmrzavawe plata mogu}e u septembru i da je neodrìvo da plate cele godine budu zamrznute. – U drugoj polovini godine, odnosno od septembra, mogu}e je pove}awe plata buxetskih korisnika. Va`no je izdràti prvih {est meseci jer se svetska privreda polako oporavqa, a to }e se odraziti i na ekonomiju na{e zemqe. Oporavak ne moè biti brz i nagao – rekao je ministar.

S druge strane, Stamenkovi} je kazao da bi Vladi preporu~io da se uzdr`ava od takvog politi~kog marketinga jer ne samo da joj to ne donosi o~ekivane poene nego za wih dobija i zaslu`ene packe. – Poznato je da je Vlada najpre pristala na to da u Elektroprivredi Srbije budu pove}ane plate, pa je odustala od toga kad je postalo jasno da je time ugrozila stend-baj aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom. Zna da bi pucawe tog aran`mana imalo

nesagledive posledice jer bi se Srbija mogla suo~iti sa zaustavqawem priliva kapitala i realnim padom standarda u narednim godinama – naveo je on. Po Stamenkovi}evim re~ima, pravi problem je u tome

KAKVI SU TEMEQI EKONOMSKOG OPTIMIZMA VLADE SRBIJE

kompanija “Fijata” i Vlade Srbije u prvoj fazi trebalo da sklopi ugovore o radu s hiqadu “Zastavinih” radnika. On je dodao da }e s jo{ oko 150 radnika fabrike “Zastava automobili” biti zakqu~eni ugovori o delu i oni }e obavqati uslu`ne poslove za “Fijat automobile Srbija”. Me|u radnicima “Zastavine” fabrike automobila koji prelaze u “Fijat automobile Srbija” je i oko 30 osoba koje je italijanska kompanija odabrala za menaxere kompanije u Kragujevcu. – Radnici }e zakqu~ivati ugovore o radu s “Fijat automobilima Srbija” na neodre|eno vreme, s tim {to je predvi|en probni rad u trajawu od dva meseca za proizvodne radnike i tri meseca za neproizvodne – rekao je Mihajlovi}.

BAT lane lo{e pro{ao – Za duvansku kompaniju “Briti{ Ameriken tobako” 2009. je bila lo{a jer je to {esta godina zaredom u kojoj nije ostvarila profit u Srbiji, ali o~ekuje pozitivne promene 2010. – izjavio jedan od direktora BAT-a Sr|an Lazovi} za “Privredni pregled”. – Izostanku profita doprineli su vi{e spoqni razlozi, kao {to su negativne kursne razlike, nestabilnost kursa dinara, barijere za duvanske proizvode iz Srbije u zemqama CEFTA-e i pove}awe u~e{}a jeftinih cigareta na doma}em tr`i{tu. – Najva`nija stvar za svakog investitora jeste makroekonomska stabilnost. Nije bitno da li je kurs 80, 90 ili 100 dinara, nego da li postoji odgovaraju}a stabilnost da bi planirawe poslovawa moglo biti uspe{no – ka`e on.

[est posto vi{e od katastrofe Nakon {to je ministarka finansija Diana Dragutinovi}, ohrabrena po~etnim fiskalnim rezultatima, najavila da bi januarski prihodi buxeta mogli biti {est posto ve}i od ostvarewa u istom lawskom mesecu, iz Vlade Srbije po~eli su da stiù sve optimisti~niji tonovi. Takvom raspoloèwu najbrè se priklonio potpredsednik Mla|an Dinki}, koji je procenio da je Srbija iza{la iz krize i da bi se, ve} u prvom kvartalu (januar–mart), mogao o~ekivati rast bruto doma}eg proizvoda. Da li je optimizam predstavnika izvr{ne vlasti realan i da li Srbija stvarno izlazi iz recesije i kre}e ka blagom ekonomskom rastu? U normalnim okolnosti postoji tesna me|uzavisnost izme|u visine buxetskih prihoda i nivoa ekonomske aktivnosti oli~enog u vrednosti BDP-a. Naàlost, srpska specifi~nost je u tome {to ta korelacija nije tako ~vrsta i {to prihodna strana buxeta ne zavisi samo od privrednog u~inka ve} i od aùrnosti Poreske uprave. Kad su dràvi potrebni novci, poja~a se poreska disciplina, a kad je situacija mawe kriti~na, pristup je ne{to leèrniji i poreska evazija (rasipawe) ne{to ve}a. Godi{wi presek fiskalnih prihoda i rashoda daje samo delimi~ne odgovore na pitawe da li je optimizam vode}ih dràvnih slu`benika realan. Dodatnu vrednost predstavqao bi januarski presek dràvnog prora~una, ali wega, sem ministarkinih {est posto pove}awa, za sada jo{ nema. Kako ta analiza nije dostupna, veoma je te{ko procewivati u kojim je segmentima do-

NA ^ETIRI BENZINSKE PUMPE NIS-a

Popust za TNG

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sa~ekati s optimizmom U traèwu odgovora na pitawe da li je optimizam Vladinih zvani~nika realan, ne treba se oslawati na pore|ewa s januarom i decembrom 2009. godine. Prvi je, u ostvarewu buxetskih prihoda, bio katastrofalno lo{, dok je drugi mesec, ba{ zbog visokih neporeskih prihoda i sravwivawa godi{wih tro{kova, haoti~an i te{ko uporediv. Me|utim, ministarka Dragutinovi} je dodatno objasnila da je januarski buxetski priliv ve}i i od ostvarewa iz prvog meseca 2008. godine. To je mnogo zna~ajniji podatak, jer je srpski buxet u toj godini bio mnogo uravnoteèniji, a udarci nadolaze}e krize nisu se ni naslu}ivali. Ako je situacija zbiqa takva, onda bi se stvarno moglo razmi{qati o prekidu lo{ih ekonomskih de{avawa. Ipak, bilo bi poèqno da pro|u jo{ dva meseca. Tek ako se dobar trend nastavi, u aprilu bi se mogao obrisati znoj s ~ela. {lo do rasta i {ta ga je prouzrokovalo. Ako je, u odnosu na lawski januar, ostvaren rast od {est procenata, moè se govoriti o prikupqenih oko 50 milijardi

dinara (510 miliona evra). Na prvi pogled rast nije zanemarqiv, ali ako se u obzir uzmu samo dva podatka, utisak nije ba{ tako ru`i~ast. Polazna ta~ka je veomaniska, jer je januar 2009.

po ostvarenim prihodima (46,86 milijardi dinara) bio jedan od najlo{ijih meseci u pro{loj godini. Moglo bi se re}i i katastrofalan, jer su se u tom mesecu sublimirali negativni efekti pristigle ekonomske krize. Drugi zna~ajan podatak je onaj o stawu dr`avnog fiskalnog ra~una u decembru 2009. godine. Tada su ostvareni buxetski prihodi od 65,85 milijardi dinara, {to je nepunih 25 posto vi{e od januarskog rezultata, koji je, o~igledno, temeq primetnog optimizma izvr{ne vlasti. Me|utim, i ovaj podatak je prili~no rawiv. S jedne strane, ne vidi se jasna ekonomska osnova takvog priliva jer je najve}i skok napravqen u tzv. neporeskim prihodima, dok je, s druge strane, u januaru napravqen i najve}i mese~ni deficit (16,96 milijardi dinara). V. Harak

{to su time potisnute u drugi plan reforme koje bi morale da budu okosnica 2010. i narednih godina, nezavisno od toga kakvi }e biti dinamika proizvodwe i rasta bruto doma}eg proizovoda. PRIMEWUJE SE PRELAZNI TRGOVINSKI SPORAZUM

Srbija sigurniji partner

Konsultant Ekonomskog instituta Evropske unije Dragomir Jankovi} ocenio je da stupawem na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija postaje predvidqiv partner i otuda atraktivnija za strane investicije. – Srbija je i most ka isto~nom tr`i{tu, tako da mo`e biti primamqivo mesto za strana ulagawa, odnosno stvarawe novih kompanija koje bi svoje proizvode, pod povoqnijim uslovima, izvozile u Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu – rekao je Jankovi} Bi-Bi-Si-ju. Komentari{u}i strahovawa da bi liberalizacija trgovine izme|u Srbije i Evropske unije, koja je predvi|ena sporazu-

mom, mogla naneti {tetu srpskoj privredi, Jankovi} je ukazao na to da je korist od primene sporazuma ve}a od eventualne {tete. – Potro{a~i bi trebalo da dobiju konkurentnije, odnosno jeftinije proizvode, jer }e se srpsko tr`i{te demonopolizovati, ~ime }e se pove}ati potro{wa. Pove}ana potro{wa zna~i ve}i PDV za buxet, {to }e anulirati negativne efekte ukidawa nekih carina – rekao je on. Puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma izme|u Srbije i Evropske unije, ~iji je krajwi ciq stvarawe slobodne trgovinske zone, po~ela je ju~e.

JO[ NIJEDAN DR@AVNI KREDIT ZA UPIS IZGUBQENIH RADNI^KIH GODINA NIJE REALIZOVAN

Na ~etiri benzinske stanice Naftne industrije Srbije u Vojvodini cena te~nog naftnog gasa sni`ena je dva dinara po litru, a ova akcija traja}e do kraja februara. Ovo gorivo se na benzinskim pumpama u Ada{evcima – na autoputu Beograd–Zagreb, u Novom Sadu u Ulici Maksima Gorkog (Velika pe~urka), [ajka{u (Novosadski put bb) i u Apatinu, pumpa “Marina” (Dunavska obala bb), prodaje za 53 dinara po litru. Iz NIS-a najavquju da potro{a~i mogu o~ekivati sli~ne akcije i na drugim modernizovanim i novim benzinskim stanicama. D. Ml.

Zemqa

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,5022

98,4716

100,736

Australija

dolar

61,3608

62,6131

64,0532

96,2068 61,173

Kanada

dolar

64,9366

66,2618

67,7858

64,7378

Danska

kruna

12,9573

13,2217

13,5258

12,9176

Norve{ka

kruna

11,7565

11,9964

12,2723

11,7205

[vedska

kruna

9,4475

9,6403

9,862

9,4186

[vajcarska

franak

65,5229

66,8601

68,3979

65,3223

V. Britanija

funta

110,884

113,147

115,749

110,544

SAD

dolar

69,516

70,9347

72,5662

69,3032

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 2. 2010. godine

Hipoteka zako~ila povezivawe staà Jedan od prvih zahteva radnika koji su prethodnih meseci {trajkovali {irom Srbije bio je obavezno povezivawe staà. Da bi ove opravdane zahteve i ispunila, dràva je pre dva meseca preduze}ima ponudila kredit kojim bi pokrili dugovawa za penzijske doprinose, a zahteve za tu pozajmicu podnelo je vi{e od 400 firmi. Me|utim, negde je zapelo. Zbog sloène procedure, koja predvi|a i hipoteku, upola ve}u od traènog kredita, nijedan zahtev jo{ nije realizovan, a desetak je u zavr{noj fazi. Koliko poduhvat prikupqawa dokumentacije za kredit moè biti sloèn za preduze}e pokazuje i primer drvnog kombinata “Kopaonik”. On je u periodu za koji treba da poveè sta` prevalio put od jednog preduze}a s hiqadu radnika do sada{wih devet firmi sa svega 400 zaposlenih.

Zbog slo`ene procedure, koja predvi|a i hipoteku, upola ve}u od tra`enog kredita, nijedan zahtev za pozajmicu nije realizovan, a desetak ih je u zavr{noj fazi

Pravilnik o povezivawu staà usaglasila su ministarstva rada i finansija. Namera je bila da se takvim ra{ewima izbegnu mogu}nosti zloupotreba. – To jeste u velikoj meri produìlo, oteàlo, iskomplikovalo ovu proceduru, ali da smo preuzeli ovu obavezu poslodavaca bez hipoteke, u{li bismo u za~arani krug iz kojeg bismo te{ko iza{li, a to bi dràvu dodatno mnogo ko{talo – rekao je ministar za rad Rasim Qaji}. Ponu|eni kredit je pozajmica na ~etiri godine, s kamatom od 8,5 posto, uz godinu dana mirovawa otplate. Dosada{wim zahtevima, preduze}a za povezivawe staà ukupno potraùju oko 16 milijardi dinara. Pravo na kredit za sada nemaju firme koje su od osnivawa privatne i one koje su privatizovane po starom zakonu iz devedesetih godina pro{log veka.

TRE]E DOBA

utorak2.februar2010.

PENZIONERI IZME\U RADNE GRUPE I KRKOBABI]A

OD 1. FEBRUARA

Ve}e osnovice osigurawa Oni koji sami sebi pla}aju doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe od ju~e, pa naredna tri meseca, treba da ih plate po osnovicama vi{im za 4,95 odsto od dosada{wih zbog uskla|ivawa s kretawem zarada u prethodnom kvartalu. Imaju mogu}nost da se opredele za jednu od 13 ponu|enih osnovica po kojoj se upla-

}uju doprinosi, nezavisno od stru~ne spreme. Najni`a osnovica je 3.568 a najvi{a 50.975 dinara mese~no. Ina~e, najni`a osnovica iznosi 35 odsto prose~ne republi~ke zarade iz prethodnog tromese~ja i od te sume se pla}a 22 odsto na ime penzijskog i invalidskog osigurawa. Q. M.

NACRT ZAKONA O PENZIJSKO-INVALIDSKOM OSIGURAWU

Novi brak ukida porodi~nu penziju? Prvi krug razgovora o nacrtu zakona o penzijsko invalidskom osigurawu, koji je sa~inila Radna grupa, pro{ao je neslavno jer socijalni partneri nisu uspeli da se dogovore oko onog najva`nijeg, a to je kako }e se uskla|ivati penzije ubudu}e. S druge strane, mada se o~ekivalo da }e veliku raspravu izazvati i predlog da od slede}e godine ène u Srbiji postepeno rade do 38 godina staà i 58 godina ìvota velika sporewa su izostala, jer je izgleda svima postalo jasno da se ènama moraju dodati godine, bilo staà, bilo ìvota,pa je op{teprihva}eno da je boqe pove}awe staà nego izjedna~avawe godina ìvota s mu{karcima. Sve u svemu, od 2011.godine ène u Srbiji }e sve kasnije odlaziti u penziju dok se 2023. ne stigne do minimalnih 58 godina ìvota i 38 godina radnog staà. To konkretno zna~i da }e se, umesto sada{we granice koja iznosi 35 godina staà i 53 godina ìvota, svake naredne godine ona pove}avati za ~etiri meseca, da bi 2023. godine stigla do zacrtanih 38 godina staà ,odnosno 58 godina ìvota. Godina 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.

à i 65 godina starosti za mu{karce, odnosno 60 za lep{i pol, vaì i daqe. Penziju, kao {to je i sada, mogu dobiti i svi oni koji imaju 45 godina radnog staà bez obzira na godine starosti. @ene }e, i to je jo{ jedna novina, s godinama gubiti i dodatnih 15 odsto staà koji su na ime rodne ravno-

Godine sta`a 35 i 4 meseca 35 i 8 meseci 36 36 i 4 meseci 36 i 8 meseci 37 37 i 4 meseca 37 i 8 meseci 38 godina 38 38 38 38

Godine `ivota 53 i 4 meseca 53 i 8 meseci 54 54 i 4 meseca 54 i 8 meseci 55 55 i 4 meseca 55 i 8 meseci 56 56 i 6 meseci 57 57 i 6 meseci 58

(predlog za produ`ewe radnog veka za `ene)

Prvi penzijski ~ek mu{karci }e i daqe dobijati sa 40 godina sta`a, ali se godine `ivota i za wih pomeraju po istom principu . Mogu}nost da se penzija dobije i s minimalnih 15 godina radnog sta-

pravnosti do sada dobijale. Do sada se na 20 godina pripadnicama lep{eg pola ra~unala jo{ jedna godina na ime beneficija. Od naredne godine ona se smawuje za jedan procentni poen zakqu~no sa

DNEVNIK

2019. godinom kada }e biti {est odsto. Isti procenat bi}e oduziman ènama koje primaju invalidsku penziju. Promene }e obuhvatiti i porodi~ne penzije. Tako }e prenziju preminulog supruga , ili vanbra~nog druga, udovica mo}i da dobije ne sa 50 kao do sada nego sa 53 godine ìvota , ali pomerawe granice }e i}i postepeno sve do 2017.godine odnosno tek tada }e vaìti limit od 53 godine. Za mu{karce, odnosno udovce ova granica se po istom principu pomera sa 55 na 58 godina ìvota. Postoji predlog da se porodi~na penzija ukine posle ponovne udaje odnosno ènidbe jer se ra~una na prihode novog supru`nika jer takva pravila postoje u mnogim evropskim dràvama. Kod porodi~nih penzija izmenu, ali naboqe, imaju deca koja primaju porodi~nu penziju i to tako {to }e je sada mo}i dobijati do 26.godine ìvota iako nisu redovni studenti. Znatno se poo{travaju uslovi za beneficirani sta`, jer se smawuje spisak onih koji na wega imaju pravo, ali se i pove}ava granica obaveznog radnog staà za one koji odlaze u penziju. Naime, izmewenim zakonom je predvi|eno da se u penziju moè i}i s najmawe 55 umesto sa 53 godine ìvota, kao do sada. Za pet godina je pove}ana granica obaveznog radnog staà i to sa 20 na 25 godina i sa najmawe 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem. Do sada je za to trebalo 10 godina. Smawuje se i mogu}i iznos najvi{e penzije i to tako {to li~ni koeficijent ne moè prelaziti 3,8, umesto dosada{wih ~etiri {to zna~i da se smawuje raspon izme|u najvi{e i najniè penzije, pa tako oni s najve}im mese~nim primawima mogu imati 3,8 puta vi{e od onih sa najmawim penzijama. Q. Male{evi}

[vajcarska sve daqa Predstavnivi Vlade Srbije i sindikata nisu postigli dogovor o budu}em na~inu uskla|ivawa penzija, tako da je u nacrtu novog penzionog zakona i daqe ostalo re{ewe po kojem }e se primawa najstarijih ubudu}e obra~unavati u skladu s tro{kovima ìvota i prema rastu bruto doma}eg proizvoda, ali samo ako pre|e ~etiri odsto, {to je predlog vlasti. Sindikati su traìli da se ubudu}e primewuje takzvana {vajcarska formula za obra~un penzija, {to bi zna~ilo da se uzima 50 odsto rasta plata i isto toliko tro{kova ìvota. Zbog razli~itih zalagawa ovo pitawe je i daqe otvoreno i narednih dana se o~ekuje kona~ni stav . Ukoliko bi ostao sada{wi predlog Vlade da se penzije uskla|uju samo s tro{kovima ìvota zna~ilo bi to da penzije u skoroj budu}nosti iznose 40 odsto prose~ne plate. Kako one danas iznose iznad 60 odsto prose~ne plate jasno je koliko je ta formula koja se sada predlaè protiv penzionera. Predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadi} obja{wava da bi uskla|ivawe penzija samo s rastom tro{kova ìvota ugrozi-

ta~nije na 55,56 procenata - ukazuje Nenadi}. Potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabi} tvrdi da se izmenama sistema penzijskog osigurawa ste~ena prava ne}e smawivati, ve} }e postepeno rasti, u skladu s ekonomskim mogu}nostima zemqe. On tvrdi da svi oni koji pomi-

tome da se u Srbiji primeni {vajcarski model za obra~un penzija, po{to je sa MMF-om postignut dogovor da se buxetska izdvajawa za penzije do 2015. godine smawe sa sada{wih 13 na 10 odsto “ {to nema {anse da se ostvari sa {vajcarskom formulom”. - Postignut je dogovor , osim tamo gde se sindikati nisu sloìli , odnosno kod uskla|ivawa penzija. Od Vlade smo dobili zakqu~ak po kojem }e se penzije obra~unavati prema ìvotnim tro{kovima i rastu BDP i nema govora da se to promeni. Da imamo novca za vi{e penzije ne bismo ih ni dràli zamrznute ove godine - tvrdi Radina Todovi} dodaju}i da }e se u okviru dogovora sa MMF-om prona}i na~in za pove}awe penzija. Ako je ta~no da je Vlada Srbije Radnoj grupi dostavila zakqu~ak da se penzije imaju obra~unavati prema ìvotnim tro{kovima, zaista je nejasno na osnovu ~eka Krkobabi} tvrdi da }e one pratiti rast zarada, pa ~ak rasti i do nivoa od 70 odsto prose~ne plate. On , kao i svi ~lanovi Radne grupe , dobro znaju da zapravo visinu penzija odre|uje MMF, a ne oni koji sada prave zakonski akt o penzijsko invalidskom osigurawu. Kada je to tako, onda to zna~i da èqe ovda{wih funkcionera mogu ostatiti puste jer MMF, bez mnogo sentimenta, traì da se pod hitno smawe dotacije iz buxeta za penzije i uop{te ih ne zanima koliko }e procenata prose~na penzija u~estvovati u prose~noj plati. Qubinka Male{evi}

Poslodavci za Fond bez dotacija

lo ekonomski i socijalni poloàj penzionera. On isti~e da je neophodno da se stvore uslovi u kojima zarade ne}e brè rasti od BDP i dodaje da samo u tim okolnostima ima logike da se penzije veù za zarade. U suprotnom, ukazuje Nenadi}, napravila bi se velika razlika izme|u plata i penzija, a iznos na ~eku bi u kratkom roku pao na oko 40 odsto prose~ne zarade. - Neprihvatqivo je i da novi nacrt zakona ne propisuje dowu granicu ispod koje prinadle`nosti ne smeju da idu naniè.

[etwa i riba ~uvaju srce

tuje se prestanak pu{ewa, zdrava ishrana, koja podrazumeva redukciju soli i masno}a `ivotiwskog porekla, fizi~ka aktivnost, {to zna~i najmawe 30 minuta umerene fizi~ke aktiv-

wuje za{to onda neki ~lanovi Radne grupe za reformu penzionog sistema, me|u kojima je i poslanik wegove stranke \uro Peri}, govore sasvim druga~ije. ^ak i {ef Radne grupe Radina Todovi} tvrdi da nema govora o

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije u Radnoj grupi Stevan Vrebanov ocewuje da je nacrt napravqen tako da se “upodobi onome {to MMF o~ekuje od nas”, isti~u}i da oni nisu imali primedbi u vezi s predlogom budu}eg na~ina obra~una penzija, jer wih ,u prvom redu, zanima da se Fond PIO kapitalizuje kako vi{e ne bi zavisio od buxeta. U drugoj etapi reforme, koja se ne}e na}i u ovim izmenama, trebalo bi da se predvidi striktna veza izme|u onoga {to PIO fond zara|uje i penzija koje ispla}uje. Penzije bi trebalo da budu visoke, ali ne na ra~un buxeta, ve} tako {to }e ve}i preduzetni~ki kapital dovesti do vi{e novca u PIO fondu. Zalaèmo se za to da poslodavci pla}aju sve poreze i doprinose, {to dràva mora da obezbedi, ali tako|e smatramo da Fond PIO treba da postupa vi{e ekonomski i da mo`da dobije pomo} Vlade ili da se zaduì na me|unarodnom nivou, kako bi zatim mogao da pre|e na samofinansirawe - obja{wava Vrebanov.

KAKO LEKAR KA@E

Dokazano je da su masno}e u krvi najodgovornije za ubrzanu aterosklerozu i wene fatalne posledice. Drugi ~inioci rizika, pu{ewe, {e}er u krvi, nedovoqna fizi~ka aktivnost, gojaznost, povi{en krvni pritisak... svoje aterogeno dejstvo ispoqavaju direktno ili indirektno preko poreme}aja metabolizma lipida. Kako proces ateroskleroze po~iwe jo{ u mladosti i vi{e decenija ne daje simptome, gotovo da nema osobe u tre}em ìvotnom dobu koja nema mawe ili ve}e zdravstvene probleme zbog ove bolesti. Holesterol, u odnosu na druge masno}e, ima najve}i aterogeni potencijal. Posledwih godina, na osnovu mnogih epodemiolo{kih istraìvawa, holesterolu su se pridruìli i trigliceridi i lipoproteini. Prema preporukama za prevenciju kardiovaskularnih bolesti godine, osobama koje èle da ostanu zdrave save-

Ukoliko se i to ne promeni penzije }e rapidno padati. Trenutno, zahvaquju}i novoj metodlogiji obra~una, penzije u prose~noj plati u~estvuju sa 62,4 odsto. Da nije do{lo do izmene obra~una, penzije bi pale ispod 60,

Veoma niske tepmerature, poledica i sneg nisu pogodni va ve}inu osoba u poznim godinama da {etaju i borave duè vreme na otvorenom. Ali to ne zna~i da treba da zaborave na fizi~ku aktivnost koja moè da se obavqa i u zatvorenim i zagrejanim prostorijama. Desetak minuta ve`bawa svako jutro koristi}e za poboq{awe cirkulacije krvi, za obarawe visokog krvnog pritiska i smawewe {tetnih masni}a u krvi. Ukoliko se izlazi napoqe, najboqe je to ~initi u podne. Ishrani vaqa pokloniti posebnu pa`wu. Zimi se uzima teà, za~iwenija i masnija hrana, ali ne treba zaboraviti preporuku lekara da se bar dva puta nedeqno na trpeFoto: N. Stojanovi} zi na|e riba, pogotovo plava, jer je bogata korisnim mastima nosti dnevno, odràvawe ukupkoje imaju ulogu da {tite krvnog holesterola najvi{e do 5 ne sudove. Naravno, ribu ne milimola po litri ili LDL do treba prìti na masno}i, jer 2,5, {e}era u krvi do 6 milimose u tom slu~aju pozitivan efela po litri i krvni pritisak kat gubi. J. B. ispod 130/80.

wu da bi penzije mogle pasti na 40 odsto prose~ne plate to ~ine iz “neznawa ili zle namere”, poja{wavaju}i da je reforma penzionog sistema projektovana u skladu s ekonomskim mogu}nostima zemqe i koalicionim sporazumom, tako da }e penzije od naredne godine pratiti rast zarada, pri ~emu }e se voditi ra~una o realnim odnosima, te }e penzije postupno rasti do nivoa od 70 odsto prose~ne zarade i ne}e pre}i tu granicu. Dakako da penzioneri “navijaju” za Krkobabi}a, ali ih zbu-

PENZIONERSKI GLOBUS

Bake i deke za sre}nije detiwstvo Penzionerka iz Engleske Doris Long iz Hajling Ajlenda odlu~ila je da 96.ro|endan proslavi tako {to }e se uètom spustiti s jedne zgrade u Portsmutu visoke 70 metara. Kaè da se ve} spu{tala niz zgradu visoku 50 metara, ali kada je bila tridesetak godina mla|a. U novom poduhvatu prati}e je novinari BBC Kris Evans i Xejms Korden. Baka Doris ocewuje da }e biti vrlo uzbudqivo i da je spremna da pomogne Krisu i Xejmsu ako se budu upla{ili. Spremna je, kako kaè, da im pruì ruku da se opuste. Jedan sedamdeset{estogodi{wi Nemac, koji je èleo da {to brè odledi automobil, odlu~io je ta do uradi tako {to je plinsku grejalicu stavio pod haubu. Uspeo je u nameri, ali je pritom zapalio kola, koja su potpuno izgorela. Starac je grejalicu stavio pored rezervoara u kojem stoji te~nost za prawe vetrobrana i vratio se u ku}u. Par minuta kasnije odjeknula je eksplozija i automobil se

na{ao u plamenu. Vatrogasci su ipak do{li na vreme da spre~e da vatra zahvati i ku}u. Istraìvawe Univerziteta u Oksfordu potvrdilo je da odrastawe uz baku i deku decu ~ini sre}nijom. Anketa u kojoj je ispitano vi{e od 1.500 dece pokazala je da stariji qudi blagotvorno uti~u na unuke, jer mogu da im posvete dovoqno pa`we. Druèwe sa starijima je naro~ito pozitivno uticalo na decu ~iji roditeqi prolaze kroz razvod, jer bake i deke mogu da sa~uvaju wihov unutra{wi mir. Statisiti~ki podaci ovog istraìvawa ukazuju na to da jedna od tri bake svakodnevno pazi svoje unuke a 40 odsto wih povremeno pomaè u ~uvawu najmla|ih. Uticaj baka i deka na odrastawe tre}ine generacije prisutan je i u adolescentskom periodu i zna~ajniji je nego u porodicama koje samo neguju dobre me|ugeneracijske odnose , ali gde najstariji ne u~estvuju aktivno u podizawu unuka. Q. M.

U MZ „OMLADINSKI POKRET”

REPUBLIKA, POKRAJINA I GRAD ZAJEDNO U AKCIJI

Svima besplatan internet Zahvaquju}i saradwi sa internet provajderom "Neobi.net", Mesna zajednica “Omladinski pokret” omogu}ila je sugra|anima da u prostorijama MZ, u Ulici omladinskog pokreta 11, besplatno koriste internet. Gra|ani mogu bez naknade da pretra`uju po internetu svakim radnim danom od 9 do 12 sati, a ponedeqkom i sredom od 17 do 19.30 ~asova. Potrebno je samo da se prvo najave na broj telefona 021/444-826 i ujedno provere ima li slobodnih termina. Na raspolagawu je i besplatna internet obuka. Z. Ml.

Odzvonilo divqim taksijima Uz asistenciju policije timovi sastavqeni od saobra}ajnih, tr`i{nih i inspektora rada u narednih mesec dana u Novom Sadu iskqu~iva}e iz saobra}aja sve prevoznike i taksiste koji se nelegalno bave javnim prevozom. Ista akcija bi}e organizovana i u ostalim gradovima i op{tinama Vojvodine s

namerom da bude stalna i kontinuirano se sprovodi na teritoriji Pokrajine. To je dogovoreno na ju~era{wem sastanku u Vladi Vojvodine, kom su prisustvovali predstavnici autoprevoznika i taksi udru`ewa iz Novog Sada i Vojvodine, Grada, Ministarstva za infrastrukturu, MUP-a, Pokrajin-

Novosadska utorak2.februar2010.

Toplo-hladno preko `ice da bilo je problema, nije ba{ sve teklo kao po loju. U najboqoj nameri da se pomogne sugra|anima da {to lak{e zaka`u pregled kod izabranog lekara otvoren je kol centar. Me|utim, mnogi Novosa|ani s po~etka nisu bili zadovoqni wegovim radom; ve}ina wih nije mogla da dobiju vezu iz prve. Onda je nakon tri meseca softver ovog pametnog telefona usavr{en. Naime, instaliran je novi koji je omogu}io operaterima da odgovore na svaki poziv pacijenata.Tako|e zahvaquju}i i identifikaciji telefonskih brojeva, operateri iz te zdravstvene ustanove mogu da pozivaju pacijente koji su bili uporni, ali ipak nisu dobili vezu. Tada su se gra|ani smirili i nisu se vi{e

àlili na zakazivawe preko kol centra. Da li zbog toga {to se grad {iri, ili su sugra|ani sve bolesniji kol centar je ponovo "zatajio". Gra|ani su opet po~eli da jadikuju, pa je Dom zdravqa minulog vikenda re{io opet da unapredi ra~unarsku mreù kako bi zadovoqio potrebe svih pacijenata. Zbog svega toga predhodnog vikenda kol centar nije radio, a kada je osvanuo prvi radni dan, Novosa|ani su pohitali da zakaù preglede. Me|utim... i pored nove ra~unarske mreè kol centar je ju~e pre podne opet zagor~ao ìvot pojedinima, po{to , naravno, nisu mogli da zakaù pregled. Po sredi je bio kvar, koji je otklowen. Operaterima i pacijentima ostaje da se nadaju da }e od srede sve biti boqe. Q. Nato{evi}

Suve slavine na keju Zbog radova na vodovodnoj mre`i, bez vode }e danas od 9 do 13 sati biti Ulica Save Kova~evi}a, od Berislava Beri}a do Bulevara

kraqa Petra I. U isto vreme, vode ne}e biti na Beogradskom keju, od Visarionove do Ulice Marka Miqanova. Z. Ml.

SUTRA ZBOG VATERPOLO UTAKMICE

Na bazenima smena mawe Raspored gra|anski smena na bazenima Spensa sutra }e biti izmewen zbog utakmice vaterpolo lige {ampiona izme|u "Vojvodine" i "Barselone". Smene na bazenima sutra }e biti od 10.45 do 12.45 i od 13 do 15 ~asova, dok }e smena od 17 do 19 sati otkazana. B. M.

V REMEPLOV

„Zlatna lira” poklon kraqa Aleksandra Na sve~anom koncertu hora @enskog muzi~kog dru{tva, predsednici dru{tva Vidi Vulko-Vara|anin je 2. februara 1930 uru~en poklon kraqa Aleksandra. Bila je to umetni~ki izra|ena "zlatna lira", kojom su Novosa|anke nagra|ene za osvajawe prvog mesta na prvom takmi~ewu Ju`noslovenskog peva~kog saveza, odr`anom u Beogradu pola godine ranije. U to vreme je hor, pod vo|stvom Svetolika Pa{}ana Kojanova bio ne samo jedan od najboqih muzi~kih ansambala u dr`avi, ve} je svojim gostovawima u nekim evropskim zemqama stekao i lep me|unarodni ugled. N. C.

taksi, trpi dr`ava, ali i registrovani autoprevoznici i taksisti. Pokrajinski sekretarijat ima obavezu da na sednicu Vlade Vojvodine iznese ovaj problem i sa~ini predlog za izmenu Zakona o prekr{ajima, kojim }e biti omogu}ena primena mera za suzbijawe “sive” ekonomije u ovoj bran{i. Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ol centar u Domu zdravqa K “Novi Sad” po~eo je da radi pre pola godine i od tada do sa-

skog sekretarijata za privredu, inspekcijskih slu`bi, poreske uprave, kao i iz Vi{eg Prekr{ajnog suda u Novom Sadu. Povod za odr`avawe skupa je masovna pojava “divqih” prevoznika i taksista, nelegalnog linijskog taksi i kombi prevoza, zbog ~ijeg nazakonitog rada i nepla}awa poreza i

POSLE PREPODNEVNOG ZALUDNOG TELEFONIRAWA PACIJENTI JU^E PO PODNE ODAHNULI

Kol centar proradio Kol centar Doma zdravqa „Novi Sad“ i Info telefon za informacije o novom gripu (021/4879-021) od ju~e u 14 sati ponovo su u funkciji. Kvar zbog kog je ju~e bilo onemogu}eno zakazivawe pregleda otklowen je pa su pacijenti uspostavili telefonsku vezu sa Domom zdravqa. Kol centar i tokom minulog vikenda nije bio u funkciji, jer je ra|eno na unapre|ewu ra~unarske mre`e. Redakciji na{eg lista ju~e se javilo nekoliko revoltiranih sugra|ana lpko sui rekli da ju~e pre podne nije bilo {anse

da zaka`u pregled kod izabranog lekara ili lekara specijaliste. Po{to sam u drugom stawu, pregled kod ginekologa mi je neophodan. Celo jutro sam poku{avala da dobijem kol centar. Telefon je zvonio blizu 15 minuta i taman kad pomislim da }u dobiti vezu, sa druge strane `ice ~uje se samo: „Molim poku{ajte kasnije“. @ivce sam pogubila zbog kol centra i telefona – ispri~ala nam je Nata{a K. Q. Na. Z.Ml.

FIJASKO IMUNIZACIJE PROTIV GRIPA H1N1 U NOVOM SADU

Vakcinu primilo samo devet {kolaraca Samo devet {kolaraca u Novom dobro re{ewe, ali nisam imala izSadu je primilo vakcinu protiv bora. Moje dete je hroni~ni bolenovog gripa H1N1, na zahtev rodisnik, kao i suprug, pa je imunizaciteqa, i ta sumorna brojka obeleìja bila jedino re{ewe. Pla{im se la je akciju Ministarstva zdravqa, da }e vakcina mo`da pokazati i u kojoj je, u protesvoje lo{e strane i klih desetak dana, nije mi svejedno, Posledwa trebala da se sproali nisam èlela vede organizovana da se desi da neko informacija imunizacija {koliz porodice zavriz Doma zdravqa ske dece u svim gra{i u bolnici zbog „Novi Sad” je da se dovima u Srbiji. ovog gripa – objaNeuspela vakcina- do sada vakcinisalo {wava Teodora P. ukupno 8.540 cija jasno je pokaWeno mi{qewe zala stavove Novoverovatno dele i Novosa|ana sa|ana po pitawu mnogi drugi rodistraha od takozvateqi, jer je ukupno nog meksi~kog gripa, a majka dvanadosad, ne ra~unaju}i organizovano estogodi{weg Ivana, Teodora P. vakcinisawe {kolaraca, cepivo kaè da je dete odvela na vakcinaprimilo 600 malih Novosa|ana, ciju samo zato jer je astmati~ar. uglavnom hroni~nih bolesnika. - Nisam sigurna da li je vakcina Me|utim, ima i onih koji ni po ko-

ju cenu ne bi odveli dete da primi vakcinu, a me|u wima je i Vesna [. - Iako ministar optu`uje zdravstvene radnike da snose veliku krivicu za to {to je imunizacija u Srbiji do`ivela fijasko, ne vi-

dim {to je to lo{e. Zaposlena sam kao virusolog, imam troje maloletne dece i, kao i mnogi drugi zdravstveni radnici, u~ili smo i studirali; te kao lekari imamo pravo na mi{qewe. Moje mi{qewe je da vakcinu nije neophodno primiti, jer ovaj grip nije nimalo stra{niji od sezonskog, {to se na posletku i dokazalo, i zato svoju decu nisam ni vodila na pelcovawe – rekla je za “Dnevnik” Vesna [, dodav{i da je wena najmla|a }erka prele`ala grip u decembru. Posledwa informacija iz Doma zdravqa “Novi Sad” je da se do sada vakcinisalo ukupno 8.540 Novosa|ana, a 15.500 doza cepiva je stiglo u ambulante ove ustanove. I. Brcan

U AMERI^KOM KUTKU

Promocija romana \or|a Pisareva Promocija kwige "A ako umre pre nego {to se probudi" \or|a Pisareva bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u Ameri~kom kutku u Ulici Petra Drap{ina 3. Na promociji }e govoriti Frawa Petrinovi}, Nenad [apowa i autor romana. \or|e Pisarev je do sada obja-

vio 14 kwiga. Laureat je nagrada "Laze Kosti}a", Dru{tva kwi`evnika Vojvodine, godi{we nagrade lista "Dnevnik", Fondacije Borislav Peki}, nagrade "Branko Baji}" i nagrade Pokrajinskog fonda za kulturu za najboqu kwigu godine. N. V.

ULAZ I KOKICE BESPLATNI

Kineski film u Crnoj ku}i

U prostorijama Omladinskog centra "CK13" ve~eras u 20 ~asova odr`ava se projekcija kineskog filma "Pritajeni tigar, skriveni zmaj". Ulaz i kokice su besplatni. Omladinski centar se nalazi u ulici Vojvode Bojovi}a 13. N. V.

GSP PO^EO PRODAJU MESE^NIH KARATA ZA FEBRUAR

Markice po vi{oj ceni Mese~ne makrice za ferubar Gradsko saobra}ajno preduze}e je po~elo da prodaje ju~e, umesto pet dana ranije, pre prvog u narednom mesecu. Razlog za to je ju~era{we stupiwe na snagu odluke Gradskog ve}a o pove}awu mese~nih markica za {est odsto. Markice se mogu kupiti do 5. februara na terminalima gradskog prevoznika, gde su otvorena i dodatna prodaj-

na mesta, da ne bi bilo gu`vi. Radno vreme {altera je od 5.30 do 19.30 ~asova. Besplatne godi{we karte za sve starije od 65 godina, bez obzira na visinu penzije, nije jo{ po~elo, jer GSP ~eka izmenu odluke Upravnog odbora o tome. Zato sada prodaje godi{we besplatne karte samo penzionerima ~ija penzija nije ve}a od prose~ne. Z. D.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak2.februar2010.

c m y

DNEVNIK

PRVO DOMA]E DRU[TVO ZA ZA[TITU MU[KARACA OSNOVANO U NOVOM SADU

I ja~i pol trpi nasiqe Naj~e{}i oblik nasiqa nad mu{karcima je emotivno nasiqe, smatra 53,3 odsto posetilaca sajta udruèwa gra|ana „Pravo mu{karca“ iz Novog Sada. Mawi procenat wih (13,3 odsto) misli da mu{karci trpe fizi~ko ili seksualno nasiqe, dok vi{e od ~etvrtine onih koji su popunili anketu na sajtu kaù da su mu{karci zapravo nasilnici, a ne `rtve. Ipak, u na{em gradu osnovano je prvo dru{tvo u zemqi koje se bavi za{titom prava mu{karaca. Udruèwe „Pravo mu{karca“ osnovala je, kako tvde, grupa entuzijasta i bavi se za{titom mu{karaca koji su `rtve nasiqa u porodici, zatim „formalnog diskriminisawa“ kroz roditeqsko pravo i ono neformalno koje se, navodno odnosi na {iroku sferu ravnopravnosti polova, obrazovawa, vaspitawa, zdravstvene za{tite... Organizaciju ~ine stru~ni qudi koji u svakodnevnoj profesionalnoj praksi tretiraju ovu oblast: socijalni radnik, psiho-

log i pravnik. Kako tvrde iz ovog dru{tva, posve}eni su pre svega realnim, postoje}im i evidentnim problemima pojedinaca kojima treba pomo}i, a u drugoj „razvojnoj“ fazi bavi}e se preventivom i edukacijom. Na zvani~noj internet prezentaciji „Prava mu{karca“ daqe se detaqnije opisuje kako oni vide diskriminaciju pripadnika „ja~eg pola“, sa psiholo{kog i pravnog aspekta. Neimenovana psiholo{kiwa, u prvom licu jednine i u `enskom rodu, navodi kako se ona li~no susre}e sa „nepravdom“ prema mu{karcima. Kao argumenti za takve tvrdwe navode se zdravstvene ustanove u kojima postoje pamfleti i bro{ure o za{titi od raka dojke ili grli}a materice, ali ne i o prevenciji raka testisa i prostate. Tako|e, tvrdi se da su mu{karci ~e{}e od `ena `rtve razli~itih vidova nasiqa, a da se u medijima prikazuju stereotipno: kao nasilnici, mo}nici, seks ma{ine i alkoholi~ari. D. A.

Ribarac ledena plo~a Foto: B. Lu~i}

Gospodina u sivom duksu s kapuqa~om, ju~e je je na Ribarcu uhvatilo budno oko na{eg fotoreportera. Gospodin s fotografije poznaje Dunav i svaka mu ~ast, a voda Dunava (i wegovih rukava-

ca) „~ita“ sve {to se na ovoj planeti zbiva i objektivno distancira: muq od taloga, val od talasa... Wemu, tek, svaka ~ast! A mi? Mi i daqe stojimo u mestu, na tankom ledu. D. A.

ZAVOD ZA IZGRADWU GRADA O^EKUJE VELIKE PRIHODE OD PROLE]NE PRODAJE ZEMQI[TA

Na placevima `etva 500 miliona

Foto: B. Lu~i}

DEMOKRATE POSETILE SIGURNU DE^JU KU]U

Mali{anima ode}a i obu}a

Gradski odbor Demokratske stranke i ~lanovi Mesnog ogranka „@itni trg“ posetili su ju~e Sigurnu de~ju ku}u i podelili mali{anima humanitarnu pomo}, ode}u i obu}u. ^lanica Mesnog ogranka „@itni trg“ Nata{a Damjanovi} zahvalila se svim gra|anima koji su u~estvovali u prikupqawu i poklawawu obu}e i ode}e za decu bez roditeqskog starawa.Ovakve i sli~ne akcije nastavi}e se i u budu}nosti, dodala je Nata{a Damjanovi}. I. D.

SARADWA FRANCUSKOG KULTURNOG CENTRA I AKADEMIJE

[ansa doma}im umetnicima Pismom o namerama, koje su ju~e potpisali direktorka Francuskog kulturnog centra u Novom Sadu Sidoni Peron i dekan Akademije umetnosti profesor Zoran Todorovi}, ozvani~ena je saradwa dve ustanove zapo~eta jo{

2004. godine. Francuski kulturni centar i Akademija umetnosti ubudu}e }e sara|ivati na unapre|ewu umetni~kog i kulturnog stvarala{tva u Novom Sadu, kroz izlo`be, seminare, radionice i festivale. I. S.

DANAS U MZ „PODBARA”

PUPS o komunalcima Gradski odbor Partije ujediwenih penzionera Srbije danas u 18 sati organizuje tribinu o aktuelnim problemima gra|ana, prouzrokovanim kvalitetom i cenom usluga gradskih javno-komunalnih preduze}a. Tribina }e se odr`ati u prostorijama mesne zajednice „Podbara“, u Kosovskoj 41. I. S.

Zvezda prelaznog roka, fudbalskim re~nikom re~eno, bar {to se ti~e prvog dela sezone prodaje gra|evinskog zemqi{ta za Zavod za izgradwu grada, svakako je zemqi{te na Bulevaru oslobo|ewa 29. Kako navodi za “Dnevnik” pomo}nik direktora za gra|evinsko zemqi{te Tatjana Ga{ovi}, za plac od 515 kvadrata koji je pro{le godine prodat pa oduzet “Aleksandar gradwi”, jer nije uplatila izlicitarnih 115 miliona dinara (trostruko ve}u cenu od po~etne), sada }e, verovatno ve} ove nedeqe, biti raspisan konkurs s po~etnom cenom od oko 93 miliona dinara. - U prvoj polovini godine pripremili smo 16 lokacija, a planiramo da od prodaje u gradsku kasu unesemo 500 miliona dinara, ali o~ekujemo i vi{e. Kako je prvobitno planirano da od prodaje zemqi{ta u toku cele godine zaradimo 600 miliona dinara, zbog ambicioznih planova mewa}emo i program, jer }emo svakako prema{iti plan. Prve licitacije odr`a}emo po~etkom marta – rekla je Ga{ovi}. Za privredu je nameweno pet placeva, poslovawe }e se na}i na tri, za ku}e je obezbe|eno pet

Po~etna cena placa na Bulevaru oslobo|ewa 29, koji je prodat pa oduzet „Aleksandar gradwi”, sko~ila skoro tri puta lokacija, a poslovno-stambene zgrade gradi}e se na tri placa. Ga{ovi} ka`e da }e biti zanimqive licitacije za Mitrova~ku ulicu i Ulicu Milana Savi}a na Telepu, gde ZIG dugo nije prodavao zemqi{te. Ona nagla{ava da postoji veliko inetere-

^ITAOCI PI[U SMS

sovawe i za tri placa u Ulici heroja Pinkija, gde je predvi|eno podizawe poslovno-stambenih zgrada. Najve}a po~etna cena, od oko 140 miliona dinara, data je zemqi{tu namewenom poslovawu od oko 4.800 kvadrata, na samom

ulasku u Ulicu Baj~i-@ilinskog s Puta [ajka{kog odreda, preko puta “Tempa”, gde je mogu}e graditi zgradu od oko 12.000 metara kvadratnih. Za poslovawe je predvi|en i veliki plac od oko 6.000 kvadrata na Rimskim {an~evima, kraj Sentandrejskog puta, koji }e na licitaciju iza}i s po~etnom cenom od oko 49 miliona dinara. Privredim delatnostima namewena su i tri placa u zoni Sever 2, s prose~nom po~etnom cenom od oko 30 miliona dinara. Po re~ima Tatjane Ga{ovi}, mogu}e je da }e “prole}na” ponuda biti dopuwena zemqi{tem na Ka}koj petqi od 1,8 hektara, na kojoj je mogu}e izgradti objekat od 30.000 kvadrata. - Cene su ne{to ve}e nego ranije, jer se sada zemqi{te prodaje, a ne izdaje u zakup. Za sada prodajemo zemqi{te po tr`i{nim cenama, a uskoro o~ekujemo uredbu Vlade za jeftiniju ili besplatnu prodaju zemqi{ta onim investitorima ~ija delatnost }e imati pozitivan uticaj na grad – zakqu~ila je pomo}nik direkotra za gra|evinsko zemqi{te Zavoda za izgradwu grada Tatjana Ga{ovi}. S. Krsti}

065/47-66-452 & 063/366-977

Primena proste matematike Na glavnoj @elezni~koj stanici u Novom Sadu, na dva perona jedva nekoliko neonki radi, a peroni puni rupa. Nisu asfatirani skoro 50 godina, otkad je stanica pu{tena u rad. 065/6402... *** Vlada Srbije treba da se ugleda na Du{ka Vujo{evi}a! 064/2597... *** Jedno parking mesto otprilike dnevno pla}amo oko 300 dinara. Kada bi se samo deseti deo toga platio nekom da ga o~isti od snega, za 100 parking mesta taj bi zaradio dobru majstorsku dnevnicu. Eto i posla i zarade i ~istog grada. Ovako qudi bez posla, prqav grad. 063/8003... *** U Novom Sadu, najlep{em gradu, odnese{ malo bolesno dete lekaru u ambulantu na Bistrici, a oni u kol-centru ti zaka`u prijem kod „wegove ekselencije“ lekara za ~etiri dana! 064/1121... *** Svaka ~ast na{oj policiji, koja je, po dojavi kom{ija o

pqa~ki dve radwe u Partizanskoj ulici, stigla u najkra}em roku i uhvatila lopove (narkomane) na delu. Hvala i kom{ijama i policiji. 065/5206... *** Sve {to nisu prijavili, a poseduju treba im oduzeti i dati sirotiwi. Misli se na politi~are. 069/1410... *** Za 10 dana dva izgreda qudske mr`we na mladi}e ma|arske nacionalnosti, pa eto nas na prvoj strani. Izgrednici u prvom slu~aju identifikovani, u drugom se traga. O.K. Ali, ve} mesecima svakodnevno, usred Novog Sada, maltretira se porodica Nikoli} ispisivawem kukastih krstova i porukama mr`we, do provaqivawa u ku}u i zastra{ivawa i niko, ba{ niko, da se oglasi. Da li da se oglase kao mawine? 061/2023... *** Zamolio bih na{e novinare da, ako mogu, utvrde: Koliko nas (Srbiju) ko{ta diploma Radovana Jela{i}a, guvernera NBS, sa studija u Americi?! S po{tovawem! 064/1121...

„Primerenost“ se ogledala u iznalaèwu novih „argumenata“ za vra}awe otpu{tenih. Odluka je pala na „Metals banku“, a doti~na neka razmisli {ta joj je ~initi. U pravu je zastupnica dràvnog kapitala {to se oglu{uje na pritiske, jer ispred we je ~ist korpus delikti otpu{tenih i, na osnovu toga, ona nema vi{e obavezu prema wima. Ne predaj se Zorice, iza tebe je Zakon i ispravna odluka! 064/0863... *** Mnogi se „ga|aju“ svojim platama i, kao, mewali bi ih... E pa, gospodine KV majstore 062/170... i ja, dipl. inèwer agronomije sa velikim staòm, gomilom kojekakvih priznawa, pristao bi da radim za va{u „bednu“ platu od 19.000 dinara... A radio bih i kod privatnika za platu od 26.999 dinara, mesto gospodina 063/865 „bez gledawa televizora“! Qudi, kada }ete biti objektivni i sre}ni {to uop{te radite?! S po{tovawem! 064/1121... *** Romi }e smeniti Pavli~i}a. 064/1258...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak2.februar2010.

NOVI SAD PROSLAVIO SVOJ DAN

Sve~anom akademijom na kojoj je ovogodi{wem laureatu – muzi~aru, kompozitoru i producentu Jovanu Adamovu – uru~ena Februarska nagrada, u Srpskom narodnom pozori{tu sino} je obele`en Dan grada, ustanovqen u znak se}awa na 1. februar 1748, kada je Novi Sad stekao status slobodnog kraqevskog grada. – Na dana{wi dan, 1. februara 1748. godine Novi Sad je stekao ono ~ime se i danas ponosimo – status grada: ime, slobodu i mogu}nost da se razvija kao otvorena i ure|ena gradska zajednica – rekao je gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} na sino}noj sve~anosti. – Sve to {to je na{ grad pre 262 godina stekao, dobijeno je zajhvaquju}i prilozima 4.620 trgovaca i zanatlija,

nili su da Novi Sad ubrzo postane ne samo ekonomski, nego kulturni, prosvetni i dru{tveni centar Srba u Ugarskoj, otuda naziv Srpska Atina, po kome je poznat, na koji smo mi ponosni. Novi Sad je danas administrativni, privredni, univerzitetski i kulturni centar Vojvodine, demoFoto: N. Stojanovi} kratski usmerena ~inovnika, lekara, u~iteqa i i proevropski orijentisana zadrugih koji su tada ìveli gde jednica koja svoj duh tolerancije mi ìvimo sada. Vizija i rad wii èqu za razmenu dobara i znahovi i wihovih sledbenika u~iwa svakodnevno dogra|uje i raz-

UPRKOS [TRAJKU U KATASTRU

Najezda na {altere Ju~era{wi dan u Slu`bi za katastar obele`ile su velike gu`ve, jer su na {alterima stranke mogle da podnose zahteve, {to od 5. januara od kada traje {trajk nisu bile u prilici. Donet je novi minimum rada, tre}i po redu, sada znatno obimniji. U redovima se nije dugo ~ekalo, ali {alterski radnici nisu imali ni predaha. Neprekdno se ulazilo i izlazilo.

`bu nepokretnosti. Drugi sugra|anin bio je zadovoqan {to je uspeo da preda papire, a wegov predmet, rekli su mu na {alteru bi}e zavr{en za tri do ~etiri nedeqe, po okon~awu {trajka. - Imam klijente koji su dobili kredit i treba im uverewe iz zemqi{nih kwiga - vlasni~ki list. Kaparisali su za stan, a po{to je sve vezano za rokove, {ta }e se desiti ako se probije datum - po`alio nam se ~ovek u katastru. Ovakvih pri~a je mnogo. Stranke bi htela da brzo odra-

de posao, ali pomirqivo iza|u napoqe, i posle nekoliko dana se ponovo vrate. Predsednik sindikalne organizacije u Novom Sadu Dragan \eri} kaè da }e se i danas pregovarati s predstavnicima Vlade."Kaù da se strpimo, da se traì model", kaè \eri}. I gra|ani ~ekaju da se ne{to desi i ponovo po~ne da se radi. Zaposleni u slu`bama za katastar nepokretnosti u protekle tri godine vi{e puta su {trajkovali. Povod su bile, kako je sindikat tvrdio, male plate. Z. Deli}

Bar`e do aprila

Foto: R. Hayi}

Izabrani najboqi kalendari Set-kalendar "Za va{e dobro" Dunav osigurawa koji je izradila beogradska agencija "Profajl", vi{elisni kalendar Naftne industrije Srbije pod nazivom "Ruski umetnici u Beogradu" koji je dizajnirala novosadska agencija "Aspekt" i stoni kalendar Pro kredit banke za koji je kreativno re{ewe "Afirma", najboqi su kalendari za 2010: prema mi{qewu stru~nog `irija 14. izlo`be kalendara koju organizuju "Art direktor klub Srbije" i agencija "Publisite SDM". Na ju~era-

SPOR GRADA I SINDIKATA KOMUNALACA

Miriteq smirio proteste

Profesor sa beogradskog Pravnog fakuleta @arko Kuli} posredova}e kao miriteq u sporu Grada i Sindikata zaposlenih u stambeno-komunaloj delatnosti Novog Sada, nastalom zbog skup{tinske odluke o smawewu plata od pet do 15 odsto u komunalnim preduze}ima, ~iji je Grad osnova~. Prvi sastanak na kojem }e Kuli} posredovati zakazan je za sutra. Sindikalni lider komunalaca Zoran Radosavqevi} izjavio je da, dok traje proces mirnog re{avawa spora, ne}e biti protesta radnika koji su u protekle dve sedmice redovno bili pred Grad-

Stranke mogu da podnose zahteve, {to od 5. januara, od kada traje {trajk, nisu bile u prilici. Donet je novi minimum rada - U ovoj zemqi su svi nezadovoqni i zbog mnogo ~ega mo`e se protestvovati - rekla je jedna stranka, koja nije uspela da odradi posao. Administracija je preobimna i uvek treba ne{to novo od papira. - [ta }e tek biti ako ih otpuste - pitala se jedna advokatica, upu}ena u razloge {trajka nastalog zbog predloga Republi~kog geodetskog zavoda da iz slu`bi katastra bude otpu{teno 800 radnika.- Kada }emo onda zavr{avati poslove, kada se sada ~eka godinu i po dana za ukwi-

vija u aktivnoj saradwi sa desetinama gradova u regionu, Evropi i svetu. Zahvaquju}i na Februarskoj nagradi, priznawu koje se na Dan grada dodequje za najzna~ajnija dela i dostignu}a u duhu negovawa slobodarske tradicije Novog Sada, Jovan Adamov je rekao: – Ose}aj da svaki li~ni stvarala~ki podvig predstavqa makar i mikropomak svoga grada na kulturnoj mapi Evrope i sveta, ~ini veliko zadovoqstvo. Postoji uverwe da se ne~iji rezultati najmawe vrednuju u wegovom gradu, Novi Sad dokazuje da to nije tako. Muzika me je vodila po mnogim zemqama sveta, ali najlep{i ose}aj bio je povratak u Novi Sad. Z. Ml.

{woj sve~anosti u Muzeju Vojvodine nagra|ene su i novogodi{wa ~estitka Komercijalne banke koju je uradila agencija "Afirma" i set promotivnih poklona "Vojvodina{uma" pod nazivom "^ovek, stablo, {ume" koji je osmislio marketin{ki tim ovog preduze}a. Me|u vi{e od 110 radova koji su pristigli na konkurs, `iri je izabrao i najoreginalnija dizajnerska re{ewa, izradu i {tampu, za {ta su dodeqena specijalna priznawa. I. S.

Prema re~ima rukovodioca Slu`be za odbranu od poplava na teritoriji Vojvodine u preduze}u "Vode Vojvodine" Mirka Galowe radovi na nadzi|ivawu bedema na keju jo{ uvek stoje zbog niskih temperatura. Posao }e po~eti ~im se vreme prolep{a. Podse}amo, radovi su ponovo prekinuti pre dve nedeqe, a za kratko vreme za koje su radnici bili na terenu izbetonirano je oko 200 metara zida na keju. Na pitawe {ta }e biti sa preostalim baràma, za koje se jo{ ranije govorilo da moraju da odu, zbog pomenutih radova, Galowa kaè da }e oni insistirati da one budu {to pre uklowene. Me|utim, dodao je da o~ekuje da barè najkasnije moraju biti odnete po~etkom druge polovine aprila. Do prvog privremenog obustavqawa posla izvo|a~ radova konzorcijum "Hidrosrem" iz Sremske Mitrovice uklonio je {etnu stazu duìne 1345 metara kao i humus. Iskopan je rov za temeq odbrambenog zida duìne 1220 metara a izbetonirana je i "stopa" zida. Na tri mesta u duìni od 260 metara betoniran je takozvani "AB" zid i {est stepeni{nih silaza. Na oko 500 kvadrata je sre|ena obloga nasipa i popravqena noìca nasipa. B. M.

Sindikat zatra`io od Ustavnog suda Srbije da oceni odluku o minimumu procesa rada skom ku}om. Me|utim, Radosavqevi} nije iskqu~io mogu}nost protesta u komunalim preduze}ima, jer je, prema saznawima sindikata, nezaodovoqsvo me|u zaposlenima veliko. - Smawewe zarada je znato ve}e nego {to glasi nedavna odluka Skup{tine grada. U firmama su plate, pre ove odluke odbornika, ve} smawewe od 15 do 26 odsto, zbog permanetnog zapo{qavawa nagla{ava Radosavqevi}. Ujedno, Radosavqevi} je naglasio da je sindikat zatra`io od Ustavnog suda Srbije da oceni zakonitost odluka o minimumu procesa rada u komunalnim preduze}ima tokom {trajka, i da su poslali dopis Inspekciji rada, jer nije bilo dogovora izme|u sidnikata u preduze}ima i Grada, kako da se radi u slu~aju {trajka. Z. Deli}

Foto: B. Lu~i}

Grad koji zna da ceni dostignu}a svojih gra|ana „PROMETEJ” PREDSTAVIO KWIGU „IME I PREZIME: NOVI SAD”

Bogata istorija me|u koricama Izdava~ka ku}a "Prometej" ju~e je priredila koktel povodom obele`avawa Dana Novog Sada i okupila sve saradnike na kwizi "Ime i prezime: Novi Sad". Tom prilikom izdava~ i urednik Zoran Kolunxija ~estitao je svima Dan Grada i predstavio ovu kwigu kao proizvod dugotrajnog i kolektivnog rada i koja nadopuwuje prethodnu "Pri~e varo{kih ulica" autora Vojislava Pu{kare. Na vi{e od 500 strana , kroz vi{e od 450 tekstova, upotpuwenih sa mnogo vi{e fotografija, govori se o istorijskim li~nostima, prelomnim godinama, dru{tvenim doga|ajima.

- @eleli smo da pokaèmo odanost na{em gradu, jer ima bogatu pro{lost i zna~ajne qude i kao takav vredan je istraìvawa - rekao je Kolunxija i dodao da je najlep{a pri~a {to su svi u~estvovali i pomogli u stvarawu ove kwige. Gostima se obratio i gradona~elnik Igor Pavli~i}. " Zadovoqstvo je {to postoje qudi koji brinu o istoriji Novog Sada i ~ast je {to moèmo da predstavimo najlep{e vrednosti ne samo gostima na{eg grada ve} i na{im porodicama", izjavio je gradona~elnik. I. D.

AKCIJA LSV POVODOM DANA GRADA

[ta je novosadski Akcijom "Novosadski je i nije" omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine ju~e je na Trgu slobode obele`ila Dan grada 1. februar. Predsednik Gradskog odbora OLSV Lepe{ Gabor rekao je za na{ list da je ciq da se podsete sugra|ani koje su to prave vrednosti Novog Sada. - U prethodnih nekoliko dana na{i aktivisti su prikupqali odrednice {ta je novosadski a {ta ne, na {tandovima koji su bi-

li postavqeni u u`em centru grada. Tako da su sami gra|ani opomiwali i savetovali {ta su vrednosti pravih Novosa|ana - rekao je Gabor. Naj~e{}i odgovori su bili da novosadski nije biti {ovinista, nacionalista, da se zaga|uje, psuje i pquje po ulici. Aktivisti Lige su prolaznicima delili letke sa istorijatom grada, a akciji je prisustvovao i potpredsednik LSV-a Aleksandar Jovanovi}. N. V.

DANAS NA PMF-u U PRISUSTVU GOSTIJU IZ NORI^A

Dve rampe za studente s invaliditetom Rotari klub Novi Sad i Prirodno matemati~ki fakultet danas }e u 18 ~asova sve~ano otvoriti dva rampe za studente sa invaliditetom, na ulaznom holu pomenutog fakulteta. Prisustvo na doga|aju su najavili mnogobrojni vi|eni Novosa|ani, a tu }e se na}i i gradona~elnica Nori~a Evelin Koli{ou, ~lanovi Dru{tva prijateqstva Norfolk Nori~ - Novi

Sad po~asni gra|ani Novog Sada Piter i Dajana Bekli, kao i predsednik pomenutog Dru{tva Daglas Andervud. Akcija "Pristup za sve" pokrenuta je kako bi visoko obrazovawe u~inili dostupnim svim osobama sa posebnim potrebama. Krajni ciq je da se na svim va`nim mestima u kampusu, u skladu sa mogu}nostima, postave ovakve rampe. B. M.

USKORO PREDSTAVA U „NAFTAGASU”

Svetlana Bojkovi} i Petar Kraq pred publikom Pozori{te "Tragovi" organizuje predstavu "H+Y= 0" u subotu 6. februara u 20 ~asova u zgradi "Naftagasa", Ulica Narodnog fronta 12. Predstavu je re`irala Milica Kraq, a igraju Sve-

tlana Bojkovi} i Petar Kraq. Cena karte za parter iznosi 1000 dinara, a za balkon 700 dinara. Ostale informacije mogu se dobiti na brojeve 061/24-83172 i 060/44-83-172. B. P. P.

VOJVODINA

utorak2.februar2010.

DNEVNIK

c m y

URU^ENE NAGRADE „NAJBOQE IZ BANATA”

Novinarka i pesnikiwa najzaslu`nije ZREWANIN: U Klub salonu Narodnog muzeja Zrewanin uru~ene su nagrade „Najboqe iz Banata” za 2009. godinu koje dodequju Banatsko udruèwe kwièvnika, ~asopis za kwièvnost i umetnost „NaTron” i „Art-Projekt”. Dobitnici ovog priznawa za pro{lu godinu su novinarka Olivera Kova~evi} i pesnikiwa Jasmina Tomi}. @iri je za Kova~evi}evu kazao da je brend banatskog ùrnalizma i da svojim javnim radom doprinosi {irewu multikulralnosti Banata. U obrazloèwu povodom dodeqivawa nagrade Jasmini Tomi} kaè se da ona, kroz pesame objavqene u zbirci „Zarobqenici qubavi”, oda{iqe poruke duhovnosti i qubavi.

Ivan Danikov i Jasmina Tomi}

Nagrade su uru~ile ~etrnaestogodi{we pesnikiwe Selena Kunda~ina \aji} iz Zrewanina i Milana Davidov iz Elemira. Poznata novinarka Olivera Kova~evi}, me|utim, nije se pojavila na ceremoniji, ali je poslala pismo u kome se zahvalila na dodeqenom priznawu. - Moram, ipak, da vam zamerim na proceduri. Niko me nije blagovremeno obavestio ni o konkursu, ni o vrsti nagrade, ni o vremenu uru~ewa. Prvu informaciju sam dobila od Olge Stojanovi}. @ao mi je {to nisam mogla da odlo`im obaveze i do|em na dodelu. U nadi da }emo se boqe razumeti, sve vas pozdravqam i `elim puno uspeha u daqem radu – navela je Kova~evi}eva u pismu

U A\ANSKOJ OP[TINI SE GRADI, I PORED SKROMNOG BUYETA

JAVNO OSVETQEWE U LO[EM STAWU

Italijani donose svetlo? ZREWANIN: Italijanska firma „Sorgenia Menowatt”, koja se bavi promocijom i razvojem energetske efikasnosti za javnu rasvetu, nedavno se predstavila u Zrewaninu. Ukoliko bi lokalna samouprava postigla dogovor sa tom kompanijom, Zrewanin bi mogao biti prvi grad u Srbiji koji }e tro{kove rasvete smawiti za 30 odsto. Naime, „Sorgenia Menowatt” razvila je sistem za spoqa{wu rasvetu kojim se postiè smawewe tro{kova odràvawa, ali i utro{ka elektri~ne energije, garantuju}i stabilno i ujedna~eno osvetqewe ulica i trgova. Prilikom prezentacije re~eno je da usluge ove italijanske firme omogu}avaju u{tedu elektri~ne energije u javnoj rasveti bez ulagawa lokalne samouprave. Projekat bi se isplatio ve} u roku od tri godine, a sli~an posao nedavno je zavr{en u Crnoj Gori. Da je problem uli~ne rasvete evidentan potvr|uju brojni apeli iz gradskih i seoskih mesnih zajednica da se po tom pitawu hitno ne{to poradi. Javna rasveta je sve ~e{}e u kvaru, a na popravke se ~eka i nedeqama. Kao ilustracija moglo bi posluìti naseqe Stari Bagqa{, u kome su razbojnici otimali pazare po trafikama i pro-

davnicama, a na ulicama ènama uzimali torbe. Stanovnici tog dela grada ukazuju da je to posledica neosvetqenih sokaka i podse}aju da su nedavno zbog kvara danima bili bez uli~ne rasvete. Direktor Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina Branislav Kneèvi} navodi da je u 2010. godini planirano da se nastavi sa redovnim aktivnostima koje su u nadle`nosti programa odràvawa, izme|u ostalog i javnog osvetqewa. Stru~na slu`ba Direkcije snimila je stawe na terenu, definisane su potrebe i sa~iwen pregled svih potrebnih investicionih poslova na javnom osvetqewu, ali za izvo|ewe radova nema nov~anih sredstava. U okviru redovnog odràvawa javnog osvetqewa najva`nija je zamena pokvarenih ili dotrajalih elemenata na svetiqkama i otklawawe kvarova u trafostanicama i na mreì. Tako|e, radi}e se i na zameni o{te}enih i dotrajalih stubova {to su redovne i neophodne aktivnosti na odràvawu javnog osvetqewa. U Direkciji napomiwu da se svake godine o{teti desetak stubova u saobra}ajnim udesima, a bar po dva komada se polomi zbog korozije, pa ih je potrebno popraviti. @. Balaban

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Avatar” (21)

„Avatar”

APATIN KULTURNI CENTAR „Pravi~no ubistvo” (20)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Komplikovano je " (18 i 20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena "Jovan \or|evi}" "Travijata" (19). Pozori{te mladih, velika sala: "Jare u mleku" (20)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 29. januara, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Violeta Jovovi} iz Novog Sada ( devoj~ica i de~ak), Mehrija Beri{a iz Be~eja (devoj~ice). DEVOJÎCE: Marina Suboti}, Dragana [kori}, Svetlana Bogaro{ki, Milica Li~ina, Na|a Milkovi}-]uruvija, Violeta Deli}, Milica Gojkovi} iz Novog Sada, Sawa Vidovi}, Jasmina Si~ iz Veternika, Jasmina Buwac iz Temerina, Slavica Simovi} iz Kr~edina, Vesna Banika - Husag iz Sremskih Karlovaca, Mirjana Joki} iz Ba~kog Jarka, Marija Kova~evi} iz Zmajeva, Nada Dragutinovi} iz In|ije, Monika Tompa iz Ba~a, Sweàna Stankovi} iz Mile{eva, Sandra Krajnov iz @abqa, Milica Raja~i}, Radmila Dimitrov iz Futoga i Valentina Obradovi} iz ôrtanovaca. DEÂKE: Vesna Kresoja, Mia Stojanovi}, Mirsada Rustemi, Katarina Lazi}, Aleksandra Veqovi}, Jelena Radi}, [eherezada Neziri iz Novog Sada, Kristina Pap iz Sente, Tamara Dejanovi} iz Obrovca, Branislava Borbeq iz Ba~ke Palanke, Branka Vu~enov iz Futoga, Ivana Dimitrijevi} iz Ka}a, Milostivna Kondi} iz Sremske Kamenice, Jelena Veqkovi} iz Rumenke, Marina Mini} iz Ba~ke Palanke, Nikolina Milosavqevi} iz Sremskih Karlovaca, Marija Kekezovi} iz Despotova, Marija Gospi} iz Be~eja i Maja Ke~i} iz Kr~edina.

Pokrajina pogurala kapitalna ulagawa ADA: Za realizaciju desetak kapitalnih ulagawa zna~ajnih za razvoj a|anske op{tine koja je u toku najve}i deo sredstava obezbe|en je iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodina, jer su sredstva op{tinskog buxeta skromna. Predsednik op{tine Ada Zoltan Bilicki predo~ava da je lane u prili~no te{koj godini i za ovu sredinu, op{tinski buxet iznosio oko 230 miliona dinara {to je u odnosu na prethodnu smawewe za ~etvrtinu, tako da je iz sopstvenih sredstava malo moglo da se investira, pa se najve}i deo Na zgradu op{tinske administracije prethodna vlast stavila hipoteku sredstava za investicije 1,2 ju da }e most i put biti gotovi - Pripremili smo projekat milijardi dinara lane obezbedo juna. za izgradwu pre~ista~a otpad|en uglavnom iz pokrajinskih Bilicki isti~e da je za daqi nih voda vredan oko stotinu izvora. Povrh toga polovinom razvoj op{tine od velikog znamiliona dinara, kojim }emo pro{le godine pristigle su i ~aja zavr{etak zapo~etih ulakonkurisati za sredstva obaveze za otplatu kredita kogawa u saobra}ajnice. U ovoj Evropske unije - predo~ava Biji je prethodna op{tinska godini treba da se izgradi i licki. - Nismo stali sa razvovlast uzela u iznosu od 750.000 tri i po kilometra zaobilajem infrastrukture u induevra stavqaju}i hipoteku na znice u Molu u vrednosti 170 strijskoj zoni, gde je u pro{loj zgradu op{tinske administramiliona dinara, za {ta je u togodini op{tinskim parama izcije. Bilicki precizira da ku postupak javne nabavke i izgra|ena trafo-stanica i izrauzeti kredit treba vra}ati do vo|a~ treba da bude poznat do dili smo projekte za elektro 2017. godine, {to je godi{we sredine ovog meseca. Molski mreù i gasifikaciju. Pripreko 23 miliona dinara. veliki put predstavqa}e divreda u Adi je u prili~no lorektni prikqu~ak na {em stawu, ne samo zbog svetKoridor 10 udaqen 30 ske ekonomske krize, nego smo kilometara, od ~ega je delimi~no i mi krivi jer je u 19 kilometara u a|anna{im preduze}ima sprovo|eskoj i ostatak na podna samo lo{a privatizacija. ru~ju op{tine Mali Na{ ciq je da nekako privredu I|o{. dovedemo na stare staze i pozi- Do sada je izgra|eno cije koju smo nekada imali, pa sedam kilometara ove smo prema na{im nadle`nosaobra}ajnice i do krastima i mogu}nostima puno ja mandata èlimo da energije ulagali da se poboqzavr{imo preostalih {a situacija u pojedinim fir12 kilometara - dodaje mama. Bilicki. - U dogovoru Gra|evinskom preduze}u sa zainteresovanim op„Obnova” koje je dobilo novog {tinama ôka, Novi vlasnika op{tina je pomogla Be~ej i Kikinda Javno da izi|e iz blokade i pokrene preduze}e „Direkcija gradili{ta. Podr{ka je pruza izgradwu grada Kièna i AD „Potisje-precizni kinda” preuzelo je izraliv” gde je tokom pro{le godidu i pripremu projektne do{lo do raskida kupoprone dokumentaicje za izdajnog ugovora. Slovena~ki gradwu saobra}ajnica „Litostroj” je je kupio deo nena banatskoj strani od kada{weg giganta ma{inske novog mosta do I|o{a. industrije „Potijsa”, a po{to Zavr{etak mosta i izsu prepoznate ozbiqe namere Zoltan Bilicki gradwa ovih saobra}ajslovena~ke kompanije op{tina - Najzna~ajnija nam je invenica predstavqa}e za Adu, ali je pomogla pove}awu kapacitesticija u most na Tisi koja je i ~itav region veliku razvojnu ta i upo{qavawu radnika. me|u najve}im ulagawima u {ansu. Predsednik op{tine Bilicki Pokrjaini, ~ija vrednost je 950 Posledwih godina intenzivnapomiwe da je nezaposlenost u miliona dinara - nagla{ava no se radi na re{avawu proop{tini krajem pro{le godine Bilicki. - Most je ofarban, blema kanalizacije u Adi i iznosila 27 odsto, da je lane osvetqewe ura|eno i jedino Molu, koja je podeqena u ~etidostizala i 33 odsto, ali da je nije asfaltiran kolovoz, {to ri faze, pa je lane zavr{ena zahvaquju}i op{tinskoj podr}e se uraditi sa asfaltirawem tre}a faza koja je ko{tala 55 {ci privrednicima, kao i raprilaznog puta, koji je zapo~et miliona dinara, dok }e radovi znim pokrajinskim programima na a|anskoj strani za {ta je na zavr{noj ~etvrtoj fazi u problem pove}awa nezaposleobezbe|eno dodatnih 150 milivrednosti oko 50 miliona dinosti donekle amortizovan. ona dinara. Izvo|a~i obe}avanara otpo~eti na prole}e. M. Mitrovi}

upu}enom prvom ~oveku Banatskog udru`ewa kwi`evnika Ivanu Danikovu. U prisustvu mnogih zvanica, me|u kojima je bio i zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, zvani~no su objavqena imena laureata godi{we nagrade „Najboqe iz Banata” za 2010. To su Gordana Vlaji}, za vaspitno – umetni~ko - pedago{ku kwigu „Zaistinska srpska bajka”, primarijus dr Dobrivoj Paunovi}, za monografiju „Dr \or|e H. Joanovi} 1871. -1932. - @ivot i delo” i Dragan Nici} Cinoberski, za istinske zapise dece sa Kosova, dvojezi~no {tivo na engleskom i srpskom „[ta je sloboda zapisi kosovske dece 1999-2009”. @. Balaban

VESTI Do posla uz pomo} zakona SOMBOR: U okviru svojih programskih aktivnosti, Udruèwe distrofi~ara Zapadnoba~kog okruga je u somborskom Restoranu „Zanatski plus” u Somboru, organizovalo tribinu na temu „Kako se zaposliti na osnovu Zakona o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom”. Stru~no lice Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Somboru Jelena Stijepovi} je svojim predavawem ~lanovima Udruèwa, predstavila prednosti primene Zakona o profesilnalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom i mogu}nostima koje primenom ovog zakona proisti~u. Izraàvaju}i nadu da }e primena Zakona, od maja ove godine omogu}iti lak{e zapo{qavawe osoba sa invaliditetom, prisutni su se sloìli da se u skorije vreme realizuje nova tribina sa novijim informacijama i za ve}i broj osoba sa invaliditetom. M. M}

Turisti~ka strategija Vojvodine PANÊVO: Pomo}nik pokrajinskog sekretara za privredu Erne Varwu predstavio je u sredu 27. janura, u Pan~evu, Marketin{ku strategiju razvoja turizma u Vojvodini, nagla{avaju}i da za razvoj ove privredne grane po~iwe nov period u kojem }e turisti~ki radnici u Pokrajini vi{e raditi na brendirawu turisti~kih proizvoda i marketin{kom promovisawu turisti~ke ponude. Marketin{ka strategija turizma Vojvodine ura|ena je sa stru~wacima iz lokalnih turisti~kih organizacija i posluì}e im za izradu akcionih planova i programa rekao je Varwu. Direktorka Turisti~ke organizacije u Pan~evu, Zorana Vladu naglasila je da je Pan~evo ozbiqno pristupilo osmi{qavawu svoje turisti~ke ponude ali da su za sada veliki problem sme{tajni kapaciteti jer Pan~evo nema nijedan pristojan hotel koji bi mogao da primi goste. TOP je zato uradila kategorizaciju privatnog sme{taja rekla je Vladu i istakla da Pan~evo ima velike {anse za razvoj turizma s obzirom na to da je beogradsko dvomilionsko trì{te udaqeno 15 minuta vo`we kolima. Pan~evo ima velike {anse za razvoj kulturnog turizma jer se godi{we u gradu organizuje oko 100 raznih manifestacija, nauti~kog turizma jer grad leì na dve reke, Dunavu i Tami{u i za razvoj seoskog turizma rekla je direktorka turisti~ke organizacije i za prole}e najavila promociju Plana razvoja turizma Pan~eva i okoline. L. L.

VOJVODINA

DNEVNIK UPRAVNI ODBOR DOMA U^ENIKA SMEWUJE DIREKTORA

Presudi}e Vlada Vojvodine KIKINDA: Upravni odbor Doma u~enika „Nikola Vojvodi}” pokrenuo je inicijativu za smenu dosada{weg direktora \or|a Lujinovi}a. Wegovo mesto, prema predlogu Upravnog odbora, trebalo bi da zauzme diplomirani defektolog Goran Krsti}, a za razre{ewe starog i imenovawe novog direktora saglasnost bi trebalo da da i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe. Kako je Lujinovi} ~lan Demokrastke stranke Srbije, predsednik kikindskog odbora DSS Svetislav Vukmirica rekao da je odluka o smeni protiv Statuta kikindskog internata: - U ~lanu 33 Statuta Doma u~enika stoji da je za razre{ewe i imenovawe direktora ove ustanove neophodna ve}ina ~lanova Upravnog odbora, a ~etvoro je glasalo za smenu, tri ~lana protiv, dok je jedan bio uzdr`an – objasnio je Vukmirica i dodao da nema pravnog osnova za smenu direktora.

Ipak, na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare Op{tinskogodbora demokratske stranke istaknuto je da tokom gradwe novog Doma u~enika u ulici Branka Vujina do{lo do znatnih odstupawa projekta u svim stavkama. Tada je istaknuto da je potpisano osam aneksa ugovora po nalogu direktora, a bez saglasnosti finansijera, te da je investicija prema{ena za 35 miliona dinara, {to je dovelo do obustave radova. Lujinovi} jo{ uvek nije dobio odluku Upravnog odbora o razre{ewu du`nosti i ostaje pri tome da zakon nigde nije prekr{en: - Kad budem dobio odluku od Pokrajinske vlade o svom razre{ewu, tada }u je smatrati validnom. Ukoliko odluka bude doneta po osnovu sednice Upravnog odbora u petak, àli}u se jer smatram da je doneta tendeciozno. Lujinovi} kaè i da nema problem sa tim da podnese ostavku na mesto direktora, ali da to ne èli da uradi pod ovim uslovima. A. A.

utorak2.februar2010.

JKP „STANDARD” U DUGOVIMA, BEZ NOVCA ZA REGRES

Komunalci pred {trajkom? VRBAS: Te{ka poslovna situacija u kojoj se nalazi vrbaski JKP „Standard” dodatno se zakomplikovala jer je oko 150 radnika ovog Javnog komunalnog preduze}a tu`ilo firmu zbog duga od oko 15 miliona dinara po osnovu neispla}enih regresa u periodu od 2006. godine do danas. Naime, JKP „Standard” trenutno kasni tri me-

Sindikat bez vo|e Iako je pominjana mogu}nost da radnici JKP Standarda stupe u {trajk o tome niko od radnika nije `eleo da govori, a tako|e nisu `eleli da komentari{u ostavku predsednika Samostalnog sindikata zbog ~ega radnici sada nemaju legitimnog predstavnika sindikata. seca sa isplatom zarada, a zbog nedostatka mazuta u jednom trenutku je postojala opasnost da gra|ani ostanu bez grejawa, ali je intervencijom op{tine to ipak spre~eno. U takvoj situaciji, tu`be rad-

nika }e sigurno i}i na prinudnu naplatu {to }e daqe dovesti do prodaje imovine jer JKP „Standard” nema na~ina da obezbedi novac za isplatu duga za regres. - Stigle su tu`be za neispla}eni regres. Ispla}ivali smo ne{to, ali taj dug od 15 miliona sada nikako ne moèmo isplatiti i do}i }emo u situaciju da moramo da prodajemo imovinu {to zna~i po~etak rasformirawa firme i nadam se da nije ni~iji interes rekao je direktor JKP „Standard” Dragan Toma{evi} i dodao da je jedino re{ewe za izlazak iz krize podizawe kredita kako bi „Standard” po~eo normalno ?? posluje. Radnici nisu primili plate od novembra i jasno je zbog ~ega su nezadovoqni i da bi re{ili taj problem i pote{ko}e koje imamo sa blokadama ra~una potreban nam je novac kojim bi to efikasno re{ili i krenuli daqe sa oporavkom preduze}a. Mi imamo velika potraìvawa po osnovu usluga koje pruàmo fizi~kim i pravnim licima i o~ekujem i od svih na{ih du`nika da

}e shvatiti da je situacija ozbiqna - rekao je Toma{evi}. Za grejawe, izno{ewe sme}a, distribuciju vode i druge usluga JKP „Standarda”, dug fizi~kih lica iznosi oko 68 miliona dinara, dok jo{ 38 miliona „Standardu” duguju pravna lica. Povodom problema sa kojim se ju~e je odr`an sastanak kod predsednika vrbaske op{tine @eqka Vidovi}a koji je istakao da je lokalna samo-

PROJEKTANTI NOVE HALE SPORTOVA DOBILI LASKAVA PRIZNAWA

Kristalna lepotica postala ponos grada Pobednik sa peharom

U OMOQICI ODR@AN PRVI „[UNKA FEST”

[ampawac i priplodni jarac OMOQICA: Proteklog vikenda u selu Omoqica kod Pan~eva odràna je turisti~ko-zabavna manifestacija, prvi, „[unka fest”, u organizaciji Mesne zajednice, a uz pomo} prijateqa i me{tana, koji su bili sponzori brojnih nagrada. Od 24 uzorka doma}e {unke poqoprivrednika iz Omoqice, Star~eva i Ivanova koje je stru~ni ìri pregledao, najkvalitetniju {unku proizveo je Sava Lazarov iz Omoqice. Wemu je pripao pehar grada Pan~eva, koji mu je predala gradona~elnica Vesna Martinovi}, zatim, zimsko uslu`no klawe sviwa, dva lanca vr{ja ìta i prevoz, priplodni jarac i boca

@iszel ~varci – specijalitet

{ampawca starog 25. godina. Drugu, tre}u i ~etvrtu nagradu osvojili su tako|e Omoq~ani: Atila Sekeq, Darko Kova~evi} i @eqko Josimov, koji su, osim pehara, dobili besplatne metalostrugarske usluge, kantu za sme}e, besplatno pe~ewe rakije i po vi{e litara doma}eg vina i rakije. Milutin Ko~i} je dobio nagradu Turisti~ke organizacije Pan~eva, a „Banatska tajna”, neformalna organizacija me{tana koji su nesebi~no pomogli „[unka fest”, novcem i radom oko organizovawa manifestacije, nagradi}e svakog momka, koji se bude `enio kao i svaku devojku koja bude pravila svadbu, besplatnim pe~ewem mesa u jednoj privatnoj pe~ewari do janura idu}e godine.

Prvonagra|eni, Sava Lazarov, ugledni poqoprivrednik iz ovog sela kaè da je tajna kvaliteta wegove {unke u tradiciji proizvodwe. – To sam u~io od oca. Bitna je salamura i koliko {unka u woj stoji. Nagra|ena pr{uta stara je dve godine - kaè lauret „[unka festa” i dodaje da je za svaki posao, pa i ovaj, bitno da se radi s qubavqu i onda rezultat ne}e izostati. - Svo meso koje je kori{}eno na ovoj manifestaciji, veterinarski je pregledano na trihinelu o tro{ku organizatora - kaè veterinarski specijalista i predsednik ìrija Jasmina Obradovi}. – Prvonagra|ena {unka tehnolo{ki je dobro ura|ena i mogla bi da se na|e i na meniju boqeg hotela. Doma}in prvog „[unka festa”, me{tanin Sava @ivuq kaè da je manifestacija ro|ena iz inata Omoq~ana prema lo{oj privatizaciji seoskog poqoprivrednog kombinata. - Novi gazda unidana {tio je farmu sviwa od koje je ìvelo oko 200 Omoq~ana. Ovim ho}emo da pokaèmo da je proizvodwa svinskog mesa i mogu}a i potrebna, a s druge strane, èlimo da potpomognemo razvoj turizma u na{em selu, koje je ve} poznato po filmskom festivalu „@isel” – kaè @ivuq. Iako je ovo prvi „[unka fest”, doma}ini se hvale da je bio me|unarodna manifestacija, jer su u revijalnom delu {unke izlagali i proizvo|a~i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ê{ke, Bugarske i Ma|arske. Brke su omastili i posetioci, kojih je ova dva dana bilo oko hiqadu, a za koje su organizatori u kazanima kuvali sviwski paprika{ i topili specijalne „ìsel ~varke”. L. L.

ZREWANIN: Projektni timovi „AGM biroa” iz Beograda i „SM in`eweringa” iz Zrewanina dobitnici su presti`ne nagrade „Ranko Radovi}” u kategoriji arhitekture za 2009. godinu. Wima je ovo laskavo priznawe pripalo za projektovawe nove Hale sportova u Zrewaninu, u narodu ve} nazvane Kristalnom dvoranom. Isti objekat na{ao se i na listi deset najboqih arhiteltonskih ostvarewa koje progla{ava nedeqnik NIN i zauzeo je prvo mesto. Tim povodom, u ovda{wem Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” uprili~ena je izlo`ba radova „AGM biroa” i „SM in`eweringa”, u okviru koje je prikazan projekat Hale sportova u Kara|or|evom parku.

koji i po oceni stru~nih qudi zaslu`uje ovakvo presti`no priznawe – kazao je Ivkovi}. Arhitekta Ivan Ra{kovi}, ~lan grupe AGM, naveo je da nagrada „Ranko Radovi}”, koja spada u

Neimari ~ekaju boqe vreme Po re~ima Ivkovi}a, teèg trenutka od dana{weg u gra|evinarstvu nije bilo. Nakon ekspanzije gra|evinarstva u 2007. i 2008. godini mnogi investitori su se kasnije povukli a novi nisu do{li. O~ekivawa su da }e se pojaviti nove investicije, a do tada kompletno gra|evinarstvo i proizvo|a~i gra|evinskog materijala - stoje. Otvaraju}i ovu izlo`bu, direktor „SM inèweringa” êdomir Ivkovi} je kazao da osvojene nagrade predstavqaju satisfakciju za arhitekte ovog preduze}a koje su sportsku dvoranu i projektovale. - Prija dobijati pohvale, ali ono {to je za nas va`no jeste to {to svom gradu ostavqamo objekat

vrh dr`avnih priznawa, jeste zna~ajna i u smislu {to grad Zrewanin time afirmi{e svoju arhitekturu i sredinu. - To je svakako podstrek za daqi rad – kazao je Ra{kovi}. Na otvarawu izlo`be govorio je i pomo}nik gradona~elnika Predrag Stankov. On je napomenuo da je nova Hala sportova gra-

|ena uz brojne pote{ko}e i da je objekat od izuzetnog zna~aja za ovu varo{, posebno imaju}i u vidu da je Zrenajnin poznat kao grad sportova. Grupa AGM, ina~e, radi 12 godina a weno jezgro ~ini nekoliko arhitekata, me|u kojima su i zrewaninski projektanti iz biroa „SM in`ewering”. Oni se kao autori pojavquju na svim izlo`bama arhitekture a svojim radom na{li su mesto me|u 50 najboqih savremenih arhitekata Srbije. Kada je re~ o nagradama, ova firma dobila je i priznawe za osvojeno drugo mesto na konkursu za izradu projekta „Srebrno jezero” kod Velikog Gradi{ta a naru~ilac je bila kompanija „Grand – Kolinska”. Najvi{e poslova „SM in`ewering” je realizovao u oblasti prehrambene industrije, zapo~iwuju}i svoje prve poslove u Zrewaninu a potom ih {ire}i u zemqi i regionu. @. Balaban

ZAROBQENI OSTACI PANONSKOG MORA

Bawe i grejawe iz podzemqa VR[AC: Nau~nici su se ovih dana opet zabavili pri~om da se ispod Vr{ca i Uqme nalaze zarobqeni ostaci Panonskog mora. Dr Mihajlo Milivojevi} iz Instituta za hidrogeologiju Rudarsko-geolo{kog fakulteta iz Beograda jo{ pre pet godina je da se u dubinama dva izvora u Vr{cu i Uqmi nalaze veliki rezervoari termalnih voda. Direktor vr{a~kog Fonda za za{titu ìvotne sredine Sa{a @ivkovi} kaè da }e u ovoj godini konkurisati sa projektima za eksploataciju termalnih voda kod IPA fondova Evropske unije. Time bi se mnogo u{tedelo na utro{ku energije za grejawe stanova i povrtarsku proizvodwu. - Izvor u Uqmi ima ogroman energetski potencijal, dovoqan da se greje 200 doma}instava, {to bi Gradsko jezero zimi u{tedelo oko 800.000 evra – isti~e @ivkovi}. - Kori{}ewem bismo dobili niù cenu toplotne energije i za industriju, i to bi smawilo emisiju {tetnih gasova za oko 3.000 tona godi{we - tvrdi @ivkovi}. Dubina izvora u Uqmi je 1.420 metara, a temperatura vode 68 stepeni Celzijusa, dok je izlazni

kapacitet deset litara u sekundi. Izvor je izbu{en pre 28 godina, a zape~a}en je zbog navodnog visokog sadràja fenola. - Ukoliko se to pokaè ta~nim, mora}emo da napravimo povratnu bu{otinu za sistem zatvorenog tipa, ~ime }e se i to re{iti, a ko{ta}e oko 150.000 evra. Ulagawe bi se isplatilo ve} prve godine - isti~e @ivkovi}. Na Gradskom jezeru izvor je iskopan 1975. godine, odakle te~e razblaèna morska voda sa visokim sadràjem joda, sulfata, magnezijuma i kalijuma. Takva voda uti~e u jedino kupali{te u gradu, a pojedinci tvrde da je lekovita i redovno sa balonima dolaze po wu. Dr Milivojevi} tvrdi da voda iz tog izvora poti~e od pre milion godina, da je sterilna i odli~nog kvaliteta. Tvrdi i da je ovo nepresu{an izvor, ~ija voda je stalno sa 2 5 0 S i da tu moè da se izgradi termalna bawa, kao i da se energija koristi za zagrevawe nekih delova grada. R. Jovanovi}

uprava i do sada pomagala i da }e ubudu}e pomagati ovom javnom preduze}u, ali i da oni koji su vodili firmu prethodnih godina sada treba da na|u re{ewe za situaciju u kojoj se firma na{la. - Nezadovoqstvo radnika je opravdano i ne bismo imali moralnog izbora nego da podrìmo wihov eventualni {trajk ukoliko bi do toga do{lo, ali za sada, nema nikakvih zvani~nih najava - rekao je Vidovi}. On je saop{tio da }e lokalna samouprava obezbediti novac za isplatu neto iznosa prve polovine novembarske plate, ali za daqu isplatu zaostalih i redovnih zarada odgovornost mora preuzeti rukovodstvo – rekao je Vidovi}. - Oni traè saglasnost za podizawe kredita, ali smatram da se moraju pozabaviti naplatom usluga. Osnovni problem ovog preduze}a jeste da je du`no oko 120 miliona, a JKP „Standardu” duguju preko 130 miliona dinara. To zna~i da se usluge nedovoqno napla}uju, a posledice toga trpe radnici ~iji je rad besprekoran kaè Vidovi}. N. Perkovi} STARA PAZOVA DOMA]IN REGIONALNOG TAKMIÊWA

Besede u Zoranovu ~ast STARA PAZOVA: Sawa Kqaji} iz Rume je pobednik Petog takmi~ewa u besedni{tvu „Zoranu u ~ast”, koje je odr`ano u nedequ uve~e i na kojem je nastupilo ukupno devet takmi~ara iz celog Srema. Drugo mesto je pripalo Davidu Ba{i}u iz Nove Pazove, a tre}e Bla`i Popovi}u iz Stare Pazove. Takmi~ewe u besedni{tvu su organizovali Demokratska stranka i Fond „Dr Zoran \in|i}”, a tema ovogodi{weg takmi~arskog ciklusa koji }e biti sproveden u 13 op{tina i gradova u Srbiji je „Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude, ako se jo{ potrudi”, jedna od autenti~nih poruka dr Zorana \in|i}a.

Mladi „besednici“ iz sremskih op{tina: Blaò Popovi} i Ivana Krsti} iz Stare Pazove, David Ba{i} i Stefan Bubowa iz Nove Pazove, Jelena Petren iz Sremske Mitrovice, Milica Mari~i}, Sawa Kqaji} i Sawa Pavlovi} iz Rume i Stevan Guduri} iz Iriga, kroz zadatu temu, govorili su o Srbiji kakvu vide, Srbiji kakvu èle, zalaù}i se za vi{e rada, reda, tolerancije, znawa, qubavi i brè reforme, pa ìri, u kojem su bili glumica \ur|ija Cveti}, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}, pravnik Milo{ Jovi}, profesori Sandra Haka~ i Dragana Markovi} nije imao lak posao. Pobednike o~ekuje polufinale 5. marta u Novom Sadu, dok }e finalno takmi~ewe biti 12. marta u Beogradu. A. N.

utorak2.februar2010.

TRGOVINA QUDIMA U NOVOM SADU

Bra~ni par okrivqen i za vrbovawe maloletnice Posle saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Ankice Kurja~ki, koje je trajalo sedam sati, odre|en je pritvor do mesec dana supru`nicima iz Novog Sada Du{ku A. (1965) i Nata{i A. (1976), osumwi~enima da su po~inili krivi~no delo trgovine qudima.

Okrivqenima se stavqa na teret da su vrbovali za prostituciju dve Novosa|anke, od kojih je jedna maloletna, i Kuqnaku, koje su prilikom pretresa zate~ene u stanu koji su osumwi~eni iznajmili. Du{ko je ve} bio okrivqen za isto delo, saznajemo nezvani~no. M. V.

OSUMWI^EN ZORAN ^. IZ STAJI]EVA

Proneveren pazar kikindske firme Protiv Zorana ^. (1981) iz Staji}eva kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo pronevere na {tetu DOO “Angro-kap” iz Kikinde. Osumwi~eni je, rade}i kao zastupnik na prodajno-distributivnom podru~ju op{tine

Zrewanin, od marta do oktobra pro{le godine prisvojio oko 280.000 dinara. Umesto da pazar upla}uje na ra~un DOO “Angro-kap”, Zoran ^. je novac zadr`avao za sebe i na taj na~in pribavio protivpravnu imovinsku korist, saop{teno je iz PU Kikinda. M. Mr.

ZBOG DVA UDESA PRITVOREN VOZA^ IZ BANATSKOG VELIKOG SELA

Karambol na pru`nom prelazu Kikindska policija odredila je zadr`avawe voza~u punti~kog motornog vozila Z. M. (1974) iz Banatskog Velikog Sela koji se tereti da je u subotu, 30. januara ove godine, u ve~erwim satima, u Novim Kozarcima i Banatskom Velikom Selu vozio pod dejstvom alkohola i izazvao dve saobra}ajne nezgode. Utvr|eno je da je on u organizmu imao 1,49 promil alkohola. Po saop{tewu policije, prvu nezgodu s mawom materijal-

nom {tetom Z. M. je izazvao u Novim Kozarcima, a u drugoj, koja se dogodila desetak minuta kasnije u Banatskom Velikom Selu, isti voza~ je naleteo na dva vozila koja su bila zaustavqena na pru`nom prelazu zbog prolaska voza. U ovom karambolu na pru`nom prelazu Z. M. je lak{e povre|en, a nastala materijalna {teta na vozilima procewena je na oko 150.000 dinara. M. Mr.

UO^I PO^ETKA SU\EWA RADOVANU KARAYI]U

Tu`ila{tvo predalo listu prvih 30 svedoka

HA{KI TRIBUNAL Ha{ko tu`ila{tvo podnelo je ju~e sudu listu prvih 30 svedoka na su|ewu biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u koje bi trebalo da po~ne 1. marta.

Radovan Karayi}

Me|u prvim svedocima koje predlaè Tuìla{tvo je biv{i ministar pravde u Karaxi}evoj vladi Mom~ilo Mandi}, kome se u Sudu za ratne zlo~ine u Sarajevu sudi zbog u~e{}a u organizaciji pritvorskih centara (logora) u glavnom gradu BiH i okolini, kao i zbog u~e{}a u napadu na centar za obuku biv{eg Ministarstva unutra{wih poslova BiH 1992. godine. Mandi} je prvostepenom presudom suda u Sarajevu oslobo|en svih optu`bi, ali je Tuìla-

{tvo uloìlo àlbu na tu presudu pa se ~eka odluka drugostepenog suda. Prvi svedok koji bi prema predlogu tuìla{tva trebalo da bude saslu{an pred sudskim ve}em po{to Karaxi} iznese uvodnu re~ je za{ti}en i svedo~i}e pod pseudonimom. Posle wega bi}e saslu{an Sulejman Crncalo, koji je svedo~io na su|ewu Mom~ilu Kraji{niku o okolnostima pod kojima je muslimansko stanovni{tvo napu{talo Pale 1992. godine. Potom }e svedo~iti ameri~ki diplomata Herbert O’Kun koji je bio zamenik nekada{weg specijalnog izvestioca Ujediwenih nacija za Balkan Sajrusa Vensa. Tuìla{tvo je predloìlo i saslu{awe biv{eg novinara TV mreè “Skaj wuz” Arnauta van Lindena, zatim biv{eg {efa posmatra~ke misije EU u BiH Kolma Dojla, ameri~kih profesora Roberta Donija i Xona Vilsona, kao i penzionisanog britanskog generala Majkla Rouza, koji je bio komadant Unprofora. U podnesku za saslu{awe ovih predloènih svedoka Tuìla{tvo navodi da se sprovede tokom marta i aprila. Su|ewe Karaxi}u trebalo bi da po~ne za mesec dana, a po najavama iz suda, 1. i 2. marta on bi trebalo da odrì uvodnu re~. Svoju uvodnu re~ Tuìla{tvo je dalo krajem oktobra, kada je su|ewe prekinuto jer Karaxi} nije èleo da u~estvuje u postupku tvrde}i da nije spreman za su|ewe. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ODUZETI NARKOTICI I DAQE U DEPOIMA SUDOVA I MUP-a

Po~etkom aprila uni{tavawe zaplewene droge balo da po~ne u aprilu, kada studija bude zavr{ena. Zaplewena droga iz depoa policije i sudova u Srbiji nije uni{tavana nekoliko godina zbog toga {to jo{ nema studije o tome kako }e to uticati na `ivotnu sredinu. Studiju radi Ma{inski fakultet Univerziteta u Beogradu, a planirano je da droga bude uni{tavana u Termo-

Po~etkom aprila trebalo bi da po~ne uni{tavawe nekoliko tona zaplewene droge koja se nalazi u depoima sudova i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. U Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa agenciji Beta je re~eno da je u toku izrada studije o uticaju na `ivotnu sredinu, kao i da bi uni{tavawe droge tre-

elektrani “Nikola Tesla A” u Obrenovcu. Ministarstvo je navelo i da se u vezi s tim pitawem konsultovalo s predstavnicima Termoelektrane, Uprave carina i Odeqewa MUP-a za suzbijawe narkotika, kao i s Ministarstvom zdravqa i Ma{inskim fakultetom. Po podacima Ministarstva pravde Srbije, u depoima sudova i policije trenutno je vi{e od 136 kilograma kokaina, 800 kilograma heroina, 17.000 komada ekstazija, 95 kilograma ha{i{a, 47 kilograma amfetamina i oko 100 kilograma drugih droga.

PREDSEDNICA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU RADMILA DRAGI^EVI]-DI^I]

Blaga kaznena politika gowewa za korupciju Predsednica Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragi~evi}-Di~i} izjavila je da posledwe optu`nice i istrage pokazuju da se gone glavni narkodileri i organizatori, dok se u borbi protiv korupcije mo`e ste}i

je po{ast dru{tva i koja se mo`da odvija u privatizaciji i javnim nabavkama. – Takva korupcija sama po sebi nije odnos dva ~oveka i male koristi pojedinca, da li }e biti pregledan ili operi-

Nasiqe i silovawa – Smatram, me|utim, da je kaznena politika blaga za krivi~na dela s elementima nasiqa i silovawa. Ako se analizira kaznena politika za posledwih 15 godina, mo`emo videti da ona raste onako kako raste kriminalitet i sudije se pre 10 i 15 godina nisu suo~avale s tako te{kim oblicima kriminala kao sada i takvim oblicima nasiqa u porodici i me|u maloletnicima u {kolama – rekla je sudija Dragi~evi}-Di~i}. Dodala je da je kaznena politika spor sistem, koji se razvija u skladu s okolnostima u dru{tvu i da je najlak{e pove}ati kazne, ali je pitawe koliko to preventivno deluje u okviru porodice i {kole, pogotovo kada je u pitawu nasiqe me|u mladima. utisak da vlada “blaga politika gowewa”. – Kada je re~ o korupciji, ako se radi analiza presuda, mora da se radi i analiza optu`nica i krivi~nih prijava, za koje izvr{ioce krivi~nih dela korupcije se uop{te pokre}u krivi~ni postupci i istrage, da li je to najte`a korupcija ili korupcija koja se svodi na 200-300 evra – rekla je Radmila Dragi~evi}Di~i} u intervjuu agenciji Beta. Istakla je da se politikom krivi~nog gowewa jo{ nije za{lo u sistemsku korupciju koja

san odmah ili za {est meseci, nego je to sistemska korupcija koja uru{ava sistem zemqe i sve osnovne vrednosti – rekla je Radmila Dragi~evi}Di~i}. Navela je da mediji ~esto objavquju statistke o kaznama za te{ka krivi~na dela i da se sudijama spo~itava da je wihova kaznena politika blaga, i istakla da je vaqana statistika zadatak mnogo zahtevniji od jednostavnog upisivawa vrsta krivi~nih dela i kazni, posebno kada je re~ o te{kim krivi~nim delima.

Radmila Dragi~evi}-Di~i}

– Potrebna je i analiza krivi~nih prijava i optu`nica. Va`no je ne{to i stvar je pravne kulture, edukacije u dru{tvu i edukacije novinara, {to ve} duè traje: uvreèno mi{qewe da je sud taj koji je odgovoran za sve. Ako je osloba|aju}a presuda, kriv je sud, ako je neko oslobo|en ili uop{te nije gowen, kriv je sud – rekla je Radmila Dragi~evi}-Di~i}. Kada bi se izvr{ila analiza osloba|aju}ih ili izmewenih presuda, dodala je, pokazalo bi se da tuìlac ~esto krene s jednom optu`nicom i kvalifikacijom, a onda se tokom su|ewa ispostavi da za to nema dovoqno

dokaza, pa sud prekvalifikuje na drugo krivi~no delo ili drugi blaì oblik istog krivi~nog dela. – Ako se analiziraju osloba|aju}e presude, ne moè se re}i da je sud kriv za to {to je neko oslobo|en krivice, sud to radi u ime zakonitosti. Nije zadatak sudije samo da potvrdi optu`nicu, jer onda sudije ne bi ni bile potrebne. Verujem da je vi{e od 90 odsto osloba|aju}ih presuda doneto zbog nedostatka dokaza da sud utvrdi ne~iju krivicu – rekla je predsednica Apelacionog suda u Beogradu. – Kada je re~ o trgovini drogom, ve} su ranije analize, na intervenciju sudija, pokazale da statistika o uslovnim osudama nije bila ta~na jer je govorila o najlak{im oblicima krivi~nih dela – rekla je Radmila Dragi~evi}-Di~i}, koja je kao sudija Specijalnog suda osudila kriminalne grupe optuène za {verc i prodaju velikih koli~ina droge. Navela je su sudije sklonije tome da izri~u blaè kazne ako se pred sudom pojave s malim koli~inama droge sitni dileri, koji su i sami zavisnici.

U KUPUSINI

No`em do plena U subotu uve~e napadnuta je prodava~ica u prodavnici me{ovite robe „Mini-mart“ u Kupusini. Razbojnik se tereti da je, uz pretwu no`em, iz radwe odneo oko 20.000 dinara pazara. Apatinska policija je efikasnom akcijom vrlo brzo uspela da u|e u trag osumwi~enom za razbojni{tvo, T. A. iz Sombora i X. M. iz Kupusine, koji je ozna~en kao wegov pomaga~. Obojica su uhap{ena i predata istra`nom sudiji. Nakon saslu{awa, pu{teni su na slobodu. J. P.

AKCIJA „MORAVA” U VRAWU

Benzinska pumpa „Intermola” kod Horgo{a

DVOJE OSUMWI^ENO ZA PRONEVERU NA BENZINSKOJ STANICI „INTERMOLA” U HORGO[U

Blagajnicu i poslovo|u terete za uzimawe iz mewa~nice Kawi{ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Anite F. (1972) iz Horgo{a i Miodraga S. (1973) iz Subotice, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo pronevere u saizvr{ila{tvu na {tetu DOO “Intermol” iz Beograda. Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da su osumwi~eni od januara do aprila 2008. godine prisvojili deo dnevnog pazara u ukupnom izno-

su od oko 580.000 dinara iz mewa~nice koja je poslovala u okviru benzinske stanice u Horgo{u. Anita F. je obavqala poslove blagajnika, a Miodrag S. je radio kao poslovo|a na benzinskoj stanici u vlasni{tvu DOO “Intermol”, pa se terete da su prisvajawem dnevnog pazara za sebe pribavili protivpravnu imovinsku korist. M. Mr.

Trojica iza brave Vrawska policija saop{tila je ju~e da je u nastavku akcije “Morava”, zbog sumwe da su preprodavali heroin, uhapsila tri osobe kojima je istra`ni sudija odredio pritvor do 30 dana. Uhap{eni su Dalibor N. (27), Marjan M. (19) i Aleksandar V. (26) zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojne droge, navodi se u saop{tewu. Sumwa se da je ova trojka, od polovine novembra pro{le godine do 27. januara od nepoznate osobe nabavqali heroin, koji su zatim prodavali u`ivaocima na podru~ju Vrawa, navodi lokalna policija. Akcija “Morava”, usmerena ka razbijawu narkodilera koji prodaju narkotike u blizini obrazovnih ustanova i po ra-

znim objektima gde se okupqaju prete`no mladi, zapo~ela je pro{le jeseni. Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je 29. januara da je u nastavku akcije uhap{eno {est osoba zbog sumwe da su u [apcu i Sremskoj Mitrovici prodavale heroin. MUP je sredinom protekle sedmice saop{tio i da je, u nastavku akcije “Morava”, jagodinska policija uhapsila deveto~lanu kriminalnu grupu zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Policija sumwa da je ta grupa, od septembra 2009. godine do hap{ewa, na teritoriji Jagodine, Svilajnca, @abara i Velike Plane prodavala heroin u blizini {kola i mesta gde se okupqaju mladi. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak2.februar2010.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV OSUMWI^ENOG MI[E J. IZ BA^KOG PETROVOG SELA

Ma~etom po policiji

Foto: PU Novi Sad

BIZNISMENU IZ PQEVAQA 28. DECEMBRA CRNOGORSKI MUP URU^IO USLOVNE GARANCIJE

[ari}u dràvqanstvo Crne Gore za dve godine? Crnogorsko Ministarstvo unustra{wih poslova (MUP) potvrdilo je ju~e da je biznismen iz Pqevaqa Darko [ari}, za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog sumwe da je organizovao {verc kokaina iz Ju`ne Amerike, nedavno traìo dràvqanstvo Crne Gore.

Darko [ari}

MUP je u saop{tewu naveo da je [ari}, koji je od 2005. godine dràvqanin Srbije, zatraìo crnogorsko dràvqanstvo u maju 2009. godine. Ustanovqeno je da [ari}, koji je ro|en u Pqevqima, ispuwava zakonske uslove za sticawe cr-

nogorskog dràvqanstva, pa mu je MUP Crne Gore 16. novembra 2009. godine izdao garanciju da }e ste}i crnogorsko dràvqanstvo ako dobije otpust iz dràvqanstva Srbije, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da je garancija za prijem u dràvqanstvo Crne Gore izdata sa rokom vaèwa od dve godine i da je [ari}u li~no uru~ena u Pqevqima 28. decembra 2009, kao i da }e postupak prijema biti obustavqen ako pqevaqski biznismen u navedenom roku ne obezbedi otpust iz dràvqanstva Srbije. [ari} je od 21. januara na spisku osumwi~enih srpskog tuìla{tva za borbu protiv organizovanog kriminala zbog sumwe da je organizovao krijum~arewe vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike koji je krajem pro{le godine zaplewen u Urugvaju. Srbija je nakon pro{irewa istrage na pqevaqskog biznismena za wim raspisala poternicu, a crnogorska policija je 24. januara pretresla objekte u vlasni{tvu [ari}a u Pqevqima. [ari} je u bekstvu i, prema saznawima crnogorske policije, on se nalazi u jednoj od evropskih dràva. (Beta)

U SPECIJALNOM SUDU POMEREN PO^ETAK NOVOG PROCESA GRUPI OD 30 OPTU@ENIH

Su|ewe „ste~ajcima” 15. marta Sudski proces koji se pred Specijalnim sudom u Beogradu vodi protiv optu`enih u „ste~ajnoj aferi“ ne}e biti nastavqen u terminu zakazanom od danas do 5. februara i ve} je pomeren za 15. mart, kada bi trebalo da po~ne iz po~etka zbog promene u sastavu tro~lanog sudskog ve}a, jer jedan od wegovih ~lanova nije reizabran za sudiju na proteklim op{tim izborima za nosioce pravosudnih funkcija. Dosada{wi predsednik tog sudskog ve}a Du{an Vojnovi}, koji je na op{tim reizborima izabran za sudiju Apelacionog suda u

postavqam da je su|ewe zato i odloèno – kaè advokat Horovic. On podse}a na to da je su|ewe optuènima u „ste~ajnoj aferi“ po~elo pre tri godine, i dodaje da je taj predmet ogroman i veoma kompleksan. – Po nekim mojim grubim procenama, spisi predmeta imaju najmawe oko dve hiqade strana. Me|utim, zbog promene u sastavu sudskog ve}a, u terminu zakazanom od 15. do 19. marta, su|ewe }e formalno po~eti iznova, uzimawem odbrane od okrivqenih – navodi advokat Horovic. Ina~e, osnovna optu`nica koju

Be~ejska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Mi{e J. (1974) iz Ba~kog Petrovog Sela pod sumwom da je preksino} napao policajca u toku obavqawu du`nosti i pri tom mu naneo lake telesne povrede. Postupaju}i po dojavi gra|ana da nepoznata osoba razbija prozore na jednoj ku}i, pripadnici MUP-a su zatekli osumwi~enog s ma~etom, vidno pijanog, navodi se u ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu. Kad mu se policajac obratio, nasrnuo je na wega ma~etom i vi{e puta udario se-

~ivom po kolima, a onda je napao i drugo slu`beno lice iz patrole. Na automobilu su tom prilikom razbijena stakla. “Da bi odbio napad, policajac je ispalio tri hica u vazduh, a kada je stiglo poja~awe, Mi{a je po~eo da be`i. Kada ga je potera stigla, izgrednik je jednog policajca posekao ma~em po ruci”, dodaje se u saop{tewu novosadske Policijske uprave. Osumwi~eni je potom odveden u slu`bene prostorije u kojima je, tako|e, udarcima rukama i nogama o{tetio zidove i inventar. On je uz krivi~nu prijavu, koja ga tereti i za uni-

Novom Sadu, dao je saglasnost da bude ponovo delegiran u Specijalni sud kako bi nastavio zapo~eto su|ewe. Novosadski advokat Vladimir Horovic, branilac Slobodana Radulovi}a, jednog iz grupe od trideset optu`enih „ste~ajaca“, ju~e nam je potvrdio da je odbrana obave{tena o pomerawu termina su|ewa, kao i da }e predsednik ve}a ostati sudija Du{an Vojnovi}. – Me|utim, jo{ uvek se ne zna ko }e biti ~lanovi ve}a i ja pret-

je Specijalno tu`ila{tvo u ovom predmetu podiglo u oktobru 2006. godine protiv prvookrivqenog biv{eg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kqajevi}a, sudije tog suda Delinke \ur|evi}, nekada{weg direktora “Cemarketa” Slobodana Radulovi}a, biv{e generalne direktorke Po{tanske {tedionice Jelice @ivkovi}, biznismena Sekule Pjev~evi}a, advokata Nemawe Jolovi}a i Miqka @ivojinovi}a, te ostalih okrivqenih, napisana je na oko 200 strana. J. J.

Novom Sadu koji mu je odredio pritvor do 30 dana. M. V.

POLICIJSKA ISPOSTAVA U NOVOM SADU ZA BEZBEDNOST NA PRUGAMA VOJVODINE

U bunkerima vozova {vercuju qude, fal{ pi}a, cigarete Malo policajaca iz Policijske ispostave za bezbednost na èleznici, gotovo neprimetno sme{tenih u nekoliko skromnih prostorija na @elezni~koj stanici u Novom Sadu na peronu iza restorana, zaduèni su za bezbednost svega {to se kotraqa kroz Vojvodinu na {inama, a vozova u oba smera ima oko 70 dnevno, od kojih desetak pod obavezno moraju da se budno prate i kontroli{u. Dva do tri policajca, ponekad u civilu, uspevaju da drè pod kontrolom ~esto i vi{e stotina putnika, a ako zagusti, nema im pomo}i do prve stanice. Policajci o kojima se malo zna deùraju i pomaù i policijskoj ispostavi na Detelinari ako ne{to iskrsne u objektu stanice koja je sa svih strana otvorena, a sara|uju s vi{e policijskih uprava. Ovakvih ispostava u na{oj zemqi ima samo jo{ u ~etiri grada: Beogradu, Uìcu, Kraqevu i Ni{u. – Redovno pokrivamo pravce iz Novog Sada za Beograd, Suboticu, Zrewanin, [id i Sombor. Prioritet su nam me|unarodni vozovi, da o~uvamo ugled zemqe i sa~uvamo bezbednost, a najvi{e podnosimo zahteve za pokretawe prekr{ajnih postupaka iz oblasti javnog reda i mira, odnosno iz Zakona o li~noj karti, zbog wenog neno{ewa, tako da

Igor Stankovi}, Dragomir Radi} i Sava Kuduz u ispostavi

zi kriju}i od Subotice za Crnogorsko primorje, {to prosle|ujemo operativcima za narkomaniju. Ima sve vi{e slu~ajeva u vezi s trgovinom qudima, ali najve}e probleme imamo s pijanim i agresivnim navija~ima, oni ometaju policajce i o{te}uju vozove, ali nam kolege priska~u u pomo} pa nekako izlazimo na kraj s time. Mi pokrivamo samo vozove u pokretu, red na samoj stanici ~uvaju pozornici policijske ispostave na Detelinari, ali poma`emo jedni drugima. Radi} dodaje da u posebno planiranim akcijama u~estvuje od-

ni da jedan drugom priteknu u pomo}, kontakta s ma{inovo|om nema. Kad je utakmica “Zvezda”–”Partizan” nisu iskqu~ene ozbiqnije situacije, ali i kad igraju neki mawi timovi, do|u navija~i, na primer iz Subotice i ^a~ka, dvadesetak navija~a mogu napraviti ve}e probleme nego onih prvih po petsto fanova. Wih je mawe, ali se dokazuju i ne prezaju od nereda i od sukoba s policijom – obja{wava Radi}. - Radim od 2008. godine na projektu o reagovawu policijske ispostave u slu~ajevima s navija~ima – ka`e pomo}nik komandira ove ispostave Igor Stankovi}. – Ponekad je pona{awe nekih navija~a veoma problemati~no pa

Stankovi} isti~e da se xepna i druge kra|e de{avaju naj~e{}e prilikom ulaska u voz, odnosno prilikom pozdravqawa. Onda se uglavnom kradu koferi, a krade se u kupeima kad putnik spava. Dokumenta ne treba dràti u spoqnim xepovima ve} na nedostupnim mestima, a stvari vaqa imati pod nadzorom uz sebe. Ne treba brojati novac pred drugima i pokazivati nakit te privla~iti na sli~an na~in pa`wu, a dobro je da se seda u kupe gde ve} ima qudi - savetuje na{e ~itaoce Stankovi}. Po Radi}evim re~ima, najvi{e se {vercuju strane ciagrete i alkoholna pi}a “gorki list” i “Rubinov” viwak, napravqeni u nelegalnim fabri~icama. – Ove robe nema u veleprodajama, ali bi se mogla prona}i u maloprodaji. Naprave fla{e i ~epove koje je te{ko na prvi pogled prepoznati da nisu original. Mi to odmah registrujemo jer znamo o ~emu je re~. Nalazili smo i po sto do dvesta ovakvih fla{a. Ova roba ide uz pratwu, pa ako ih ne otkrijemo, izgrednici to istovare ~im stignu na odredi{te – nagla{ava ovaj na{ sagovornik, i dodaje da kolege iz Uìca dobro “~e{qaju” vozove i odli~no sara|uju s novosadskim kolegama. – Kad zbog gu`ve propustimo voz, javimo im da obrate pa`wu i dosta puta imali su zapaène zaplene.

Otkriveno 19 begunaca

Iznova i „zrewaninska afera” Kako saznaje „Dnevnik“, zbog promene u sastavu sudskog ve}a, formalno }e iznova po~eti i su|ewe biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u i grupi od dvadeset okrivqenih u predmetu „zrewaninska afera“, koje je tako|e pomereno za novi termin od 9. do 11. marta. Novi ~lan sudskog ve}a, kojim predsedava Maja Kova~evi}-Tomi}, je sudija Vi{eg suda u Beogradu Velimir Lazovi}.

{tewe i o{te}ewe tu|ih stvari, priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u

Pripreme za pratwu voza

~esto moramo da utvr|ujemo identitet – ka`e samostalni policijski inspektor Dragomir Radi}, zamenik komandira i prvi ~ovek ove policijske ispostave. – Kontroli{emo i strance. Ima, naravno, krivi~nih dela, i to najvi{e kra|a i te{kih kra|a, kada radimo na otkrivawu podataka bitnih za delo i to prosle|ujemo nadle`nim stanicama. Mi nemamo krivi~ni upisnik, tako da se tu na{e anga`ovawe zavr{ava. Imamo zaplena opojnih sredstava prilikom pregleda lica i prtqaga, naj~e{}e marihuane i tableta, a u letwoj sezoni – nelegalno proizvednog alkohola koji se prevo-

Foto: B. Lu~i}

jednom i po sedam ili osam policajaca iz te ispostave, a po potrebi im poma`u pripadnici interventne jedinice i @andarmerija kad je re~ o pratwi navija~a. – Posledwa na{a zaplena, i najve}a, bilo je oko 1.700 boksova stranih cigareta, pro{le godine na relaciji Bar–Subotica, a to smo otkrili izme|u Beograda i Novog Sada. Osumwi~en je N. N., obi~no je to tako, robu sakriju pa ako pro|e, dobro je, ako ne, niko se ne pojavquje, propala rabota. Na{ posao je opasan i zato nikada u pratwi voza ne ide jedan ~ovek. Na primer, izme|u Ba~ke Topole i Novog Sada brzi voz nigde ne staje, moraju biti sprem-

Drugi pomo}nik komandira Sava Kuduz naveo nam je neke konkretne pokazateqe novosadske policijske ispostave za bezbednost na èleznici za pro{lu godinu pa je pojasnio da se najvi{e radilo na pronalaèwu lica za kojima se traga. Po centralnoj potrazi otkriveno je 13 lica, po lokalnoj {est. Prona|eno je vi{e od deset grama marihuane, ne{to “spida” i 640 tableta za koje se osnovano sumwa da su opojne droge. – Imali smo 3.577 zaplewenih boksova cigareta, {to je duplo vi{e nego prethodne godine. Vrednost zaplewene robe je preko 3.500.000 dinara. Pro{le godine bilo je jedno delo ometawa i vre|awa slu`benog lica i jedan napad na na{eg policajca. Registrovali smo 116 prekr{aja u 2009. godini, {to je gotovo upola mawe nego prethodne godine. Najvi{e je prekra{aja po zakonu o li~noj karti, i o javnom redu i miru, a podnete su i ~etiri prijave zbog oru`ja. poku{avamo da se dobro oragnizujemo u vezi s tim. [to se ti~e trgovine qudima, prona{li smo Avganistance sakrivene u vozu na mestima krajwe opasnim po ìvot. Mogli su se ugu{iti. Same izvr{ioce krivi~nog dela nismo prona{li. Cigarete i alkohol se sklawaju na skrovitim mestima koja ve}ini po{tenih qudi nikad ne bi pala na pamet – ne bi rekli da roba tu moè da stane – izme|u ostalog, i u filterima za vazduh, pa su putnici ponekad nasloweni na krijum~arski tovar. Ina~e, mi imamo sva ovla{}ewa kao i ostali policajci samo smo eksteritorijalni.

Ima situacija koje ostaju u se}awu ovih policajaca. Tako je sumwiva osoba, koja je nedavno pripadniku pomenute policijske ispostave iz Novog Sada davala la`ne podatke o sebi prilikom legitimisawa, odjednom po~ela da be`i i iznenada sko~ila iz voza u pokretu i tom prilikom zadobila te{ke povrede. Ispostavilo se da je za tim ~ovekom raspisana potraga, jer bio begunac iz zatvora. Tako|e, lane je otkriven ~ovek koji je sipao tablete u kafu gospo|ama i kad bi zaspale, krao im stvari. Okrivqeni iz Sivca je dolijao na liniji Novi Sad – Subotica. M. Vuja~i}

DRU[TVO

utorak2.februar2010.

DNEVNIK

MAMOGRAF I U ZREWANINSKOJ BOLNICI KONA^NO PRORADIO

Godinu dana neraspakovan aparat kupqen po hitnom postupku Aparat za rano otkrivawe raka dojke, koji je Pokrajinski zavod za zdravstveno osigurawe kupio za zrewaninsku Op{tu bolnicu „Dr \or|e Joanovi}“ po hitnom postupku, kona~no je po~eo da radi. Do sad je pregledano dvadesetak pacijentkiwa a, osim wih, i medicinsko osobqe je zadovoqno {to je mamograf, posle dugog stajawa u kutiji, najzad u upotrebi. Na~elnica rendgen odeqewa dr Jasna Vorgi} veli da je pregled uz wega jednostavan, ne zahteva posebnu pripremu i nema posebnih kontraindikacija. Aparat se ne}e, veli ona, upotrebqavati u preventivne svrhe, ve} kad medicinska indikacija nalaè, a iskqu~ivo nakon pregleda kod onkologa zrewaninske bolnice. Na~elnica onkologije zrewaninske bolnice dr Nedeqka Bo{kov kaè da je karcinom dojke naj~e{}a maligna bolest, koja zauzima prvo mesto u smrtnosti èna. Sredwobanatski okrug ve} 55

Masovni pregledi nisu u planu

godina ima organizovanu onkolo{ku zdravstvenu za{titu, koja podrazumeva zbriwavawe i rano otkrivawe karcinoma dojke. Ipak, procent obolelih od raka dojke ima tendenciju rasta.

– Zahvaquju}i organizovanoj zdravstvenoj za{titi i konzilijumu lekara na{e bolnice i Instituta u Sremskoj Kamenici, pacijenti su uspe{no le~eni, ali ne i u ranim stadijumima jer

nismo imali mogu}nost za dijagnostiku. Mamograf je veliki pomak, sad postoji mogu}nost da se procenat od deset odsto `ena, koje su se javqale ve} s metastazom, smawi a uspe{nost le~ewa pove}a. On }e omogu}iti da se dijagnostika uradi pravovremeno i tako pove}a broj ranoklini~kih stadijuma koji }e imati {ansu da se mnogo boqe le~e – objasnila je dr Bo{kov. Kako nisu predvi|eni masovni pregledi, ona napomiwe da bi svaka `ena trebalo najpre sama da pregleda dojke jednom mese~no, podse}aju}i na to da i u Domu zdravqa postoji preventivno savetovali{te. Ina~e, mamograf je nabavqen krajem 2008, a razlog {to ranije nije proradio, po re~ima direktorke bolnice Gordane Kozlova~ki, je vrlo duga procedura za priznavawe nove dijagnosti~ke metode. @. Balaban

FAKULTETI UPOZORAVAJU NA BESMISLENOST FISKALIZACIJE U DR@AVNOM OBRAZOVAWU

Profesori }e na ispitu deliti i ra~une?

Dràvni fakulteti, rektorati i visoke {kole zahtevali su da ih Ministarstvo finansija izuzme od evidentirawa prometa putem fiskalne kase, {to, po Uredbi o odre|ivawu delatnosti, sve dràvne obrazovne institucije treba da po~nu 1. marta. U organizaciji Rektorata Univerziteta u Novom Sadu i wegovog Udruèwa

pojavio iz Ministarstva finansija, iako su, naravno, pozvani. Prorektor za finansije UNS-a prof. dr Radovan Pejanovi} ka`e da je skup argumentovano dokazao besmislenost fiskalizacija u dr`avnom obrazovawu i sugerisao nu`nost odlagawe primene Uredbe dok se ne preispita wena opravdanost u tom segmentu.

Neko }e, ipak, milione zaraditi – Da li postoji pravilnik o evidentirawu prometa putem fiskalnih kasa, bez kojeg je nemogu}a implementacija ove komplikovane Uredbe? Samo na fakultetima UNS-a upisano je 45.000 studenata, ako svaki prose~no prijavi deset ispita godi{we, ve}ina zatraì i neko uverewe, mnogi pla}aju obnavqawe godine, {kolarinu, nostrifikuju diplomu... to je vi{e od pola miliona ra~una – kaè dr Pejanovi}, naro~ito upozoriv{i na to da bi ovakva besmislena „operacija“ donela dodatne ogromne tro{kove za otvarawe novih radnih mesta na teret buxeta, kupovinu i servisirawe fiskalnih kasa, a najve}u korist imali bi trgovci fiskalnim kasama. – Nije te{ko izra~unati koliko miliona evra }e neko zaraditi uvo|ewem ovih kasa u osnovno, sredwe i visoko obrazovawe u celoj Srbiji. Zar se taj kapital ne moè uloìti u ne{to korisnije, va`nije, pametnije i boqe? ra~unovo|a, na Andrevqu je odràn skup predstavnika svih fakulteta i visokih {kola, Ministarstva prosvete, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, Poreske uprave, a jedino se niko nije

– Zakonodavac je o~igledno izgubio iz vida specifi~nost dr`avnih visoko{kolskih ustanova, naro~ito buxetskih korisnika, jer su one obavezne da sav promet iskqu~ivo obavqaju preko Upra-

Uz svaku katedru obavezna i kasa

ve za trezor, ~ime se postiè potpuna kontrola svih para, i buxetskih i sopstvenih – kaè Pejanovi}. – Redovnim dostavqawem obrasca za PDV, svakog meseca o visini napla}enih prihoda obave{tava se PU, a „obrascem 5“ o izvr{ewu buxeta tromese~no i Ministarstvo prosvete. Dakle, fiskalizacija je bespredmetna. Praksa je svih dràvnih fakulteta i visokoh {kola da studentima omogu}e da prijave ispita i sli~ne obaveze upla}uju na teku}i ra~un ustanove kod Uprave za trezor. Bezgotovinsko pla}awe je u interesu studenata, dok bi uvo|ewe gotovinskog bilo „retrogradno“, ukazano je na skupu.

PESTICIDI TRUJU U PROLE]E, SIR]E NA JESEN, A ALKOHOL CELE GODINE

[ta to mama krije u boci „koka-kole” Ne tako davno, dvogodi{wak u Novom Pazaru popio je sredstvo za pro~i{}avawe odvoda u sudoperu, pa je s te{kim povredama usta, `drela i jedwaka zavr{io u bolnici. Trovawa dece sve su ~e{}a, a mali{ani sve mla|i. Nema doma}instva bez raznih preparata za odràvawe higijene ili uni{tavawe insekata, kao i lekova, farbi, razre|iva~a... Trovawe wima evidentiraju se u jedan do dva slu~aja na 1.000 stanovnika, a jedan do dva odsto su sa smrtnim ishodom. Me|u otrovanima ~esto su deca. Mali{ani su znatièqni, pa ispituju okolinu i ustima. – Deca uglavnom stradaju zbog nepa`we roditeqa – kaè dr Nemawa Ostoji}. – êsto se hemikalije ostavqaju u bocama “kokakole” ili sokova, {to decu moè zavarati. U tu ambalaù, dobro poznatu deci, sipaju se i alkoholna pi}a, koja tako|e mogu da otruju najmla|e. Ni lekovi u

ku}nim apotekama se ne ~uvaju kako treba. A pilule obojene jarkim bojama mali{ane neodoqivo podse}aju na bombone. Bolesnu decu ne treba ube|ivati da je sirup soki}, a tablete bombonae. Lekovi kojima je istekao rok vaqa bacati u kanalizaciju ili u kontejner, a ne ku}nu kantu za sme}e, odakle znati`eqno dete mo`e da ih izvadi. Koliko se dece godi{we kod nas otruje lekovima ne zna se ta~no. U SAD oko 71.000 mla|ih od 18 godina godi{we se nenamerno otruje medikamentima. Zato ne ~udi {to ~itavi timovi stru~waka rade na inovativnim pakovawima lekova radi pove}awa bezbednosti dece. – Postoje i karakteristi~ni oblici trovawa po godi{wim dobima. Zbog neukosti onih koji wima rukuju, u prole}e odrasli se uglavnom truju pesticidima, sredstvima za za{titu biqa od insekata. Krajem {kolske godine

|aci zbog proslava mature ili zavr{etka godine preteruju s alkoholom, mada je trovawe alkoholom jedno od naj~e{}ih bez obzira na godi{we doba – kaè na{ sagovornik. – U vreme pripreme zimnice ~esta su trovawa esencijom sir}eta, koja se, za razliku od ve}ine evropskih zemaqa, kod nas i daqe slobodno prodaje. Ne{to lak{a trovawa, ali ~esta, poga|aju doma}ice i sprema~ice koje sanitarne prostorije odràvaju jakim kiselinama. – Prva pomo} otrovanom, kad ima povrede koè, jeste kupawe ili tu{irawe. Ako su opasna sredstva uneta oralno, treba izazvati povra}awe, sem ukoliko je trovawe kiselinom ili fosfatnim pesticidom, jer bi to dodatno o{tetilo respiratorne puteve. O~i nadraène hemikalijom vaqa isprati s dosta teku}e vode, ali uvek {to pre potraìti pomo} lekara – savet je dr Ostoji}a. J. Barbuzan

Re~eno je i da visoko{kolske ustanove primewuju gotovinski sistem obra~una, pa bi podaci iz fiskalnih kasa bili nerealni i neuporedivi s kwigovodstvenim, jer svi fakulteti i V[ odobravaju uplatu {kolarine u vi{e rata u toku dve fiskalne godine. Me|u iznetim argumentima je i da bi fiskalne kase kod uplate prve rate registrovale ceo iznos {kolarine, dok bi kwigovodstvo registrovalo samo upla}eni iznos. Konstatovano je da bi izdavawe fiskalnog ra~una studentu u trenutku upisa godine na ceo iznos {kolarine otvorilo mogu}nost zloupotreba, jer bi student imao dokaz da je uplatio celu {kolarinu, a fakultet nema na~ina da naplati preostale rate. Izdavawe fiskalnog ra~una pri prijavi ispita je problemati~no i ako se student ne pojavi na ispitu, {to je ~esto. „Zar treba profesori na ispitu da dele fiskalne ra~une?“ Qudi zadu`eni za finansije pitaju i kako da izdaju ra~une za upla}enu naknadu za polagawe prijemnog ispita za upis na fakultet ili visoku {kolu, jer je prijavqivawe u junu, a prijemni su u julu i to razli~itih datuma, u razli~ito vreme u vi{e grupa. V. ^eki}

Oklevetanu vakcinu ima ko da hvali Rasprava o tome da li su nadle`ni pravilno postupili u nabavci vakcine protiv novog gripa ili ne, da li je cela pandemija „naduvana“ a vakcina bezbedna, nastavqaju se, ~ini se, jo{ `e{}e nego pre. Oglasio se i Zdravstveni savet Srbije, ~iji predsednik prof. dr Dragan Deli} podr`ava dosada{wi anga`man Radne grupe Ministarstva zdravqa za pra}ewe pandemije gripa, ocewuju}i da su sve dosada{we odluke bile pravovremene i opravdane. Ali i da je trenutno te{ko prognozirti daqe {irewa zaraze, te predvideti wene daqe medicinske i ekonomske implikacije. Jer je H1N1 novi virus, velikog epidemijskog potencijala, nepoznat

na{em imunom sistemu, s mogu}no{}u daqih mutacija s drugim virusima influence tipa A, humanog ili animalnog porekla. Masovno pelcovawe je najekonomi~nija, najjednostavnija i najsigurnija mera u suzbijawu {irewa infekcije, posledi~nih komplikacija i smrtnih ishoda. Stav je Saveta da su svi lekari, posebno oni u primarnoj za{titi, obavezni da aktivno u~estvuju u edukaciji stanovni{tva o pandemiji i afirmaciji vakcinacije. Potreban je br`i tehnolo{ki i kadrovski razvoj Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ kao krucijalnog faktora u efikasnoj dijagnostici i prevenciji influence A. J. B.

Masovno {i{awe za decu obelelu od raka Nacionalno udru`ewe roditeqa dece obolele od raka organizova}e 13. februara simboli~nu akciju masovnog {i{awa radi pru`awa moralne i materijalne podr{ke obolelim mali{anima i wihovim roditeqima. Ciq ovog performansa je edukacija {ire javnosti, podizawe nivoa svesti dru{tva, te poboq{awe uslova le~ewa i rehabi-

litacije obolelih. Hepening „Pramen nade“ }e se odr`ati na Svetski dan dece obolele od raka u beogradskom tr`nom centru „Delta siti“ od 13 do 15 sati, a pod pokroviteqstvom Ministarstva zdravqa. Me|u pozvanima su predstavnici Vlade Srbije, a u~e{}e su potvrdili brojne javne li~nosti, sportisti, wihovi klubovi i savezi.

Pop preti da }e polomiti novinarku Nezavisno udru`ewe novinara Srbije najo{trije je osudilo pretwe suvlasnika lista „Glas Podriwa“ sve{tenika Bogdana Simani}a novinarki

Bogdan Simani}

„Novosti“ Aleksandri Deli}. On je u telefonskom razgovoru s dopisnikom „Blica“ Tatjanom Cveji} rekao: „Slobodno joj poru~i da, ~im je budem

sreo na ulici, polomi}u je. Zapamti}e ona popa Bogdana“. Aleksandra Deli} je, ina~e, samo objavila da je protiv vlasnika „Glasa Podriwa“ Simani}a i Slobodana Teodorovi}a {aba~ka policija podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj. NUNS od policije i Tu`ila{tva zahteva da ove pretwe najozbiqnije shvate, „jer je Simani} javnosti poznat od 2007. kad ga je zbog batiwawa prijavila supruga. Dve godine ranije, na zahtev parohijana, vladika {aba~ki Lavrentije mu je oduzeo parohiju, ali ne i mantiju, koja Simani}u, o~igledno, ne smeta da svoja uverewa propoveda kao najobi~niji kabadahija.“ I UNS od policije o~ekuje da za{titi Aleksandru Deli}, a da eparhijski Crkveni sud preduzme mere u skladu s kanonima i propisima SPC.

EVROPSKI KREDIT SPASAVA TANAK DR@AVNI BUYET ZA PROSVETU

[kole i daqe udarni~ki rade u tri smene Posle mnogo vremena, pro{le godine u Srbiji je otvoreno devet novih {kola, i to u saradwi s Evropskom investicionom bankom, a kako je na{a zemqa od ove finansijske institucije dobila komplimente da

– Projekat, koji bi se finansirao iz novca dobijenog u ovom aran`manu, obuhvata tri faze – kaè ministar. – U prvoj bi se zavr{ile {kole ~ija je izgradwa zapo~eta, a zidale bi se nove u sredinama gde se sada radi u tri smene ili su zgrade od neodgovaraju}ih materijala. Ovaj posao treba da po~ne u maju, ~im dobijemo kredit i za to }e biti utro{eno 22,8 miliona evra. U drugoj fazi, koja bi se realizovala u naredne dve godine, bilo bi utro{eno preostalih 27,2 miliona evra, i to za izgradwu informacionog sistema u {kolama – 2,3 miliona evra, za deo projekta koji se odnosi na strategiju obrazovawa – 300.000 evra, a preostalih bezmalo 25 miliona planirano je za opremawe, izgradwu i dogradwu {kola. – Naàlost, dràvni buxet za prosvetu je i lane bio znatno mawi od potreba, posebno za investicije, za koje smo, zajedno s novcem iz Nacionalnog investicionog plana, imali 1,2 milijardu dinara, {to je Somborska gimnazija „Veqko Petrovi}” pamti i Habzburge tek 1,5 odsto od potreba obrazovnih insije jedina u jugoisto~noj Evropi koja je projekat iztucija, koje su zahtevale oko 60 milijardi – tvrdi dr gradwe {kola dovela na vreme i kvalitetno do kraja, Obradovi}. – U buxetu je za investicije i opremawe ministar prosvete profesor dr @arko Obradovi} {kola ove godine predvi|eno 450 miliona dinara, nada se i novom anga`manu i velike nade polaè u 50 {to je tek 0,6 odsto od potrebnog novca, a kad se tome miliona evra kredita ove banke, ~ija bi realizacija doda i o~ekivanih 800 miliona iz NIP-a, ukupna trebalo da po~ne u maju. svota bi}e ista kao i lane. D. Deve~erski

c m y

KULTURA

DNEVNIK

utorak2.februar2010.

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA DRU[TVA KWI@EVNIKA VOJVODINE

Novi predsednik Nikola Strajni} U Kulturnom centru u Beo~inu proteklog vikenda odràna je Izborna skup{tina Dru{tva kwièvnika Vojvodine. Za novog predsednika DKV izabran je Nikola Strajni}, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pesnik i esejista. Izabran je novi Upravni odbor DKV i dodeqene su godi{we nagrade. Na Skup{tini je primqeno 10 novih ~lanova: Srboslava Vuksan, prozni pisac, Svetozar Savkovi}, pesnik, Marija Kotva{ - Jona{, de~iji pisac, Eva Harkai - Va{, esejista i prozni pisac, Mariana Stratulat, pesnikiwa, Julija Kaporwai-@ivi}, pesnikiwa, Milica Kozi}, prevodilac, Maja Solar, pesnikiwa i esejistkiwa, Zoran Grahovac, pesnik i Stevan Konstantinovi}, prozni pisac i esejista. Doskora{wi predsednik Jovan Zivlak je u izve{taju o radu istakao da je u finasijskom smislu 2009. bila najteà od posledwih nekoliko godina, ali da je uspe{no odràn êtvrti me|unarodni novosadski kwièvni festi-

Veb aplikacije „Eternitas” Muzejska veb aplikacija „Eternitas“, namewena obradi i prezentaciji podataka o kulturnoj ba{tini muzeja Srbije pokrenuta je u okviru projekta Muzejsko-informacionog sistema Srbije.U bazu je dosada uneto vi{e od 200.000 unosa i vi{e od 30.000 digitalnih fotografija iz vi{e od 30 muzeja u Srbiji. Krajwi ciq projekta jeste predstavqawe na{e kulturne ba{tine naj{iroj javnosti.Slede}a faza razvoja aplikacije je omogu}avawe korisnicima da se upoznaju sa svakim od eksponata koje podrazumevaju sve bitne informacije za delo, kao {to su dimenzije, tehnika, naziv, kom periodu pripadaju. Korisnicima }e biti dostupne i informacije o broju ekponata u muzejima, mape sa lokacijama gde se od kojih lokaliteta nalazi, {to }e biti zavr{eno do kraja ove godine.Zvani~na internet prezentacija projekta je dostupna na adresi www.eternitas.rs.

val. Ovaj festival je postao cewena i kvalitetna manifestacija koja je izborila istaknuto mesto u na{oj kulturi. I ~asopis “Zlatna greda”je izlazio sa te{ko}ama, ali uprkos svemu uskoro }e se pojaviti stoti broj. Zivlak je, rezimiraju}i ~etvorogodi{wi mandat, istakao da pred DKV stoje ozbiqni poslo-

ke kwièvnosti u ambijentu trì{nih sila. Na Skup{tini su usvojene izmene i dopune Statuta DKV, kojima je izvr{eno uskla|ivawe sa novim Zakonom o udruèwima. Skup{tina je izabrala i novi Upravni odbor u kome su Neboj{a Devetak, Pavel Gatajancu, Ahneta Bu}ko, Jano{ Bawai,

Godi{we nagrade DKV Nagrada DKV za `ivotno delo pripala je Tomislavu Ketigu. Nagradu za kwigu godine podelili su Nikola Strajni}, za kwigu “Ogledi o kwi`evnosti i slikarstvu” i Ilija Baki}, za zbirku nau~nofantasti~nih pripovedaka “U odvajawu”. Nagradu za prevod godine dobio je Vi}azoslav Hrowec, za prevod zbirke slova~kog pesnika Ivana [trpke, “Vesti iz jabuke”. Priznawe “Miroslav Striber”, za najboqu kwigu napisanu na rusinskom jeziku, dobio je [tefan Hudak, za zbirku pripovedaka “Tekovine i gubici”. vi: pro{irewe me|unarodne saradwe, re{avawe socijalnog statusa slobodnih umetnika, {irewe uticaja Me|unarodnog festivala i ~asopisa “Zlatna greda”, kao i zastupawe umetni~-

Vladimir Gvozden, \or|e Pisarev, Jovan Zivlak, Frawa Petrinovi}, Vesna Kora}, Mihal \uga, Kornelija Farago, Milica Mi}i}-Dimovska, Petko Vojni}Pur~ar i Nedeqko Terzi}.

REKONSTRUKCIJA NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU

Moderan koncept postavke

Projekat rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja u Beogradu treba da ponudi moderan koncept postavke koja odraàva kulturno-istorijske promene i simboli~ki odre|uje identitet Srbije, saop{teno je iz Ministarstva kulture. ^lanovi ekspertskog tima za rekonstrukciju muzeja, Upravnog odbora ove ustanove i predstavnika Ministarstva kulture, opredelili su se za pro{irivawe prostora i ustanovqewe „fleksibilnog muzeja“ koji korespondira sa savremenom muzeolo{kom praksom, navedeno je u saop{tewu. Na sastanku je razmatrana i mogu}nost za oìvqavawe Muzeja kneza Pavla, a istraùju se i mogu}nosti za preseqewe administrativno-tehni~kih

sektora muzeja. U saop{tewu se podse}a na ~iwenicu da je rad muzeja bio paralisan devet godina, da su uslovi za ~uvawe nacionalnog blaga pogor{ani i da je na sastanku ekspertski tim dao elemente muzeolo{ke i arhitektonsko-gra|evinske analize. Na sastanku je predstavqen i komunikacijski prostor Virtuelnog Narodnog muzeja, koji }e gra|anima predstaviti vredne zbirke muzeja u odsustvu wihove fizi~ke dostupnosti.Virtuelni muzej }e ponuditi interaktivan pristup i u~e{}e u dru{tvenim mre`ama, koje }e omogu}iti pokretawe debata o pojedinim temama od va`nosti za muzej i wegov polo`aj u zajednici, navodi se u saop{tewu.

DODEQENE NAGRADE AMERI^KE AKADEMIJE ZA DISKOGRAFIJU

[est Gremija za Bijonse Peva~ica Bijonse dobila je {est nagrada Gremi, ukqu~uju}i priznawe za pesmu godine, na 52. sve~anoj dodeli nagrada ameri~ke Akademije za diskografsku umetnost i nauke u Los An|elesu.

Ipak, najva`nije priznawe, za album godine, pripalo je Tejlor Svift , za album „Fearless“, koji je progla{en i za najboqi kantri album, prenose svetske agencije. Bijonse je pored nagrade za pesmu godine, numeru „Single Ladies (Put A Ring On It)“, nagra|ena i za najboqi ritam i bluz album („I Am ... Sasha Fierce“), najboqu `ensku vokalnu pop interpretaciju, za pesmu „Halo“ i najboqu ritam i bluz pesmu („Single Ladies“). Nagrada za singl godine pripala je grupi „Kings of Leon“, za numeru „Use Somebody“, koja je nagra|ena i u kategoriji najboqa rok pesma. Lejdi Gaga dobila je dva Gremija, za najboqu dens numeru („Poker Face“) i najboqi elektronski dens album („The Fame“). Nagrada za otkri}e godine pripala je „Zak Braun Bendu“. Po tri nagrade dobili su grupa „Blek Ajd Piz“ i Xej-Zi, koji je pored ostalog nagra|en za najboqu mu{ku vokalnu rep interpretaciju, za „Run This Town“, koju izvodi sa Rijanom i Kaweom Vestom. „Blek Ajd Piz“ su pobedili u kategoriji najboqi pop album („The E.N.D.“). U kategoriji najboqa mu{ka vokalna pop interpretacija pobedio je Xejson Mraz, sa numerom „Make It Mine“. Za najboqi rok album progla{en je „21st Century Breakdown“ grupe „Grin Dej“. Maksvel je dobio nagradu za najboqi ritam i bluz album, za „BLACKsummers’night“. Nagrada za najboqi rep album pripala je Eminemu za „Relapse“. Mnogi od izvo|a~a na sve~anoj dodeli Gremija nosili su bexeve Crvenog krsta, u znak podr{ke `rtvama zemqotresa na Haitiju. Meri Xej Blajx izvela je sa Andreom Bo~elijem pesmu „Bridge Over Troubled Water“, koja se mo`e na}i na internet adresi iTunes.com/target, a prihod je namewen Haitiju.Po~ast je ukazana i Majklu Xeksonu , emitovawem trodimenzionalnog video snimka na kojem pokojni peva~ izvodi numeru „Earth Song“, a na dodeli Gremija pratili su ga A{er, Keri Andervud, Selin Dion, Xenifer Hadson i Smoki Robinson.Me|u onima koji su uru~ili nagrade na 52. sve~anoj dodeli Gremija bili su kolumbijski peva~ Huanes, pop peva~ Riki Martin, roker Karlos Santana i {panska operska zvezda Plasido Domingo.

Sa izlo`be Viktora Vazarelija

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI OBELE@IO 44. RO\ENDAN

Publika u fokusu interesovawa Muzej savremene umetnosti Vojvodine ju~e je obele`io 44. ro|endan. Osnovan je kao Galerija savremene likovne umetnosi odlukom Skup{tine AP Vojvodine 1. februara 1966. godine, a naziv je promenio1996. u Muzej savremene likovne umetnosti. Osnovna delatnost ovog muzeja je da sakupqa, ~uva, izu~ava i izla`e pre svega dela moderne i savremene likovne umetnosti u Vojvodini. Po svojoj funkciji i obimu delovawa, Muzej predstavqa jedinu ustanovu ove vrste u Vojvodini. Oko 16000 qudi posetilo je izlo`be i druge doga|aje koje je MSUV organizovao tokom 2009. u svom izlo`benom prostoru, ali i u regionu. Iako je potro-

{eno dosta vremena na preseqewe i sre|ivawe novog-starog prostora (nekada{wi Muzej revolucije), u Muzeju navode da je organizovano ukupno 34 doga|aja (izlo`be, tribine, filmske projekcije). Posebno se izdvajaju izlo`be „Telenor kolekcija srpske savremene umetnosti“ i Retrospektiva Zorana Todorovi}a, zatim (New) Vision on religion/ Nova vizija religije kojom je predstavqena dizajnerska scena Holandije. Kroz grafike i crte`e novosadskoj publici predstavqen je i najve}i `ivi italijanski umetnik Mimo Paladino, a MSUV je uspe{no predstavio i vojvo|anske umetnike na specijalno organizovanoj izlo`bi u Gracu.

- Ro|endan smo obeleìli radno. Nemamo vremena za slavqe, jer smo godinu po~eli ambiciozno, velikim projektom „Viktor Vazareli – grafike i objekti“ koju je do sada videlo preko hiqadu Novosa|ana - kaè @ivko Grozdani}, direktor MSUV. - Tako }emo nastaviti do kraja godine. S obzirom na to da smo se proteklih godina izborili za zavidnu poziciju na kulturnoj mapi Srbije i regiona, sada fokus prebacujemo na publiku, jer je èlimo {to vi{e u na{im izlo`benim prostorima. To je i realno, jer prvi put posle 44 godine, kona~no radimo u svom, osveènom i ve}em prostoru, punim kapacitetom.

OBJAVQEN PRVI TOM SABRANIH DELA ZORANA @IVKOVI]A

Sedam romana u jednoj kwizi Zavod za izdavawe uxbenika je predstavio zanimqiv i zna~ajan izdava~ki poduhvat - prvi tom sabranih proznih dela Zorana @ivkovi}a u kome je sakupqeno svih sedam romana.Uporedo sa srpskim izdawem, koje ima 892 strane, objavqen je prevod na engleski, po{to je @ivkovi} na{ najprevo|eniji savremeni pisac. Na sve~anoj promociji u Aero klubu, na kojoj su u umetni~kom programu u~estvovali flautistkiwa Marina Nenadovi} i glumac Predrag Ejdus, najavqeno je da }e se ubrzo pojaviti i drugi tom u kome }e se na}i sve @ivkovi}eve pripovetke iz 11 kwiga koje imaju mozai~ku formu. Ovih dana se u svetu pojavila 50. prevedena @ivkovi}eva kwiga i u wegovoj prozi mogu da u`ivaju ~itaoci u 24 zemqe - od SAD do Koreje. Pro{le sedmice autor je boravio u Milanu povodom pojavqivawa italijanskog prevoda wegovog romana

„Posledwa kwiga“ i tom prilikom je imao 18 intervjua u svim medijima i izuzetno pozitivne kritike u kojima su ovaj roman upore|ivali sa Ekovim „Imenom ruè“, ali za 21. vek. O @ivkovi}evoj prozi govorio je prof. dr Aleksandar Jerkov koriste}i kao polazi{te wegovu pri~u „Voz“ za koju je re~eno da je adaptirana za radio i do sada ju je britanski radio Bi-Bi-Si 14 puta ponavqao.Za Jerkova je to dobra ilustracija da @ivkovi}eva proza moè da komunicira kroz razli~ite forme i da bude uvek efektna, jer nosi u sebi neo~ekivane obrte i gradi slike koje dugo ostaju u se}awu. Jerkov se pozabavio „svetovima“ u kojima se kre}u pi{~evi junaci, jer im daje posebnu boju, patinu, atmosferu i jednu dozu nestvarnog. „@ivkovi} od literature stvara oazu i nudi ~itaocu priliku da ìvi u svetu koju ome|ava wegova kwiga“, rekao je Jerkov.

NA SANDENS FILMSKOM FESTIVALU

Najboqa drama „Winter’s Bone”

Drama „Winter’s Bone“ i dokumentarni film o ratu u Avganistanu, dobili su najva`nija priznawa na Sandens filmskom festivalu u Park sitiju, u ameri~koj dràvi Juta, javile su agencije.Film „Winter’s Bone“ rediteqke Debre Granik, pri~a o 17-godi{woj devojci koja poku{ava da otkrije {ta se dogodilo sa wenim ocem, pripadnikom jednog od klanova dilera droge u planinama Ozark, dobio je je Gran pri ìrija za najboqu ameri~ku dramu. Debra Granik i En Roselini za taj film su dobile i nagradu za scenario ra|en po kwizi Danijela Vudrela. Nagrada za najboqi ame- Yenifer Lorens u sceni iz film „Winter’s Bone” ri~ki dokumetarac pripala Nagradu publike za omiqenu ìsera Dejvida Mikoda nagraje filmu „Restrepo“, pri~i o ìdramu dobila je romansa pod na|ena je u kategoriji najboqa invotu 15 ameri~kih vojnika ~iji zivom „Happythankyoumoreplea- ternacionalna drama, a u katevod ratuje na jednoj od najopasnigoriji internacionalni dokujih lokacija u Avganistanu. „Re- se“ koju je napisao i u kojoj igra Xo{ Radnor, zvezda serije „Kamentarac nagradu je dobio danstrepo“ su reìrali novinar Seko sam upoznao va{u mamu“. ski rediteq Mads Bruger za bastijan Xanger autor „Savr{eAustralijska tinejxerska ostvarewe „The Red Chapel“. ne oluje“ i fotograf Tim Hededrama „Animal Kingdom“ re(Beta - AP) rington.

SPORT

utorak2.februar2010.

Prvi put Nole drugi na svetu

Novak \okovi}

Ove nedeqe igraju se dva turnira u Ju`noj Africi i Zagrebu. U hrvatskoj prestonici nastupaju i tri srpska predstavnika - Janko Tipsarevi}, Viktor Troicki i Ilija Bozoqac (prvi nosilac Marin ^ili}), dok se\okovi} vra}a na teren naredne nedeqe na turniru u Roterdamu. ATP lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 11.350, 2. Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 3. Endi

DNEVNIK

PRED FEDEREJ[N KUP ME^ SRBIJA–RUSIJA

ATP LISTA

Srpski teniser Novak \okovi} napredovao je za jednu poziciju na ATP listi i sada je svetski broj dva, {to je wegov najboqi plasman u karijeri. Od ju~e je Nole i zvani~no postao drugi teniser sveta, po{to je na novoj ATP listi sakupio 8.310 bodova, 510 vi{e od tre}eplasiranog Britanca Endi Marija, koji je poraèn u finalu Australijan opena. \okovi} je tu poziciju preuzeo od [panca Rafaela Nadala, koji je eliminisan u ~etvrtfinalu prvog gren slema sezone, na kome je branio titulu. Ovo je prvi put u istoriji da jedan teniser iz Srbije zauzima drugo mesto na listi najboqih svetskih igra~a. Prvu poziciju u~vrstio je [vajcarac Roxer Federer, koji je posle trijumfa u Melburnu sakupio 11.350 bodova. Nadal je, posle dugo vremena, pao na ~etvrto mesto, {to je wegov najlo{iji plasman od 2005. godine. Francuz @o-Vilfred Conga napredovao je do pozicije broj devet. Najve}i skok, prema o~ekivawu, ostvario je Hrvat Marin îli}, koji prvi put u karijeri zauzima 10. mesto, dok je Fernando Verdasko, posle vi{e od godinu dana, ispao iz TOP 10 i trenutno je 12. teniser planete. Viktor Troicki pokvario je svoj plasman za jedno mesto i sada je 31. s 1.220 bodova, dok je Janko Tipsarevi} zadrào poziciju 36, sakupiv{i 1.060 bodova. Ilija Bozoqac je zadrào 176. mesto na listi, dok su Boris Pa{anski i Filip Krajinovi} nazadovali za 20, odnosno 27 pozicija. Pa{anski je trenutno 317, dok je Krajinovi} sada 363. igra~ na svetu.

c m y

Marej (Velika Britanija) 7.800, 4. Rafael Nadal ([panija) 7.670, 5. Huan Martin del Potro (Argentina) 6.400, 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 5.290, 7. Endi Rodik (SAD) 4.150, 8. Robin Soderling ([vedska) 3.375, 9. @o-Vilfred Conga (Francuska) 3.235, 10. Marin ^ili} (Hrvatska) 2.970, ...31. Viktor Troicki (Srbija) 1.220, ...36. Janko Tipsarevi} (Srbija) 1.060 bodova itd.

Ana veruje u pobedu Reprezentativka Srbije u tenisu Ana Ivanovi} izjavila je da o~ekuje teàk me~ sa Rusijom u Federej{n kupu, ali i da veruje u prednost doma}eg terena. Reprezentacija Srbije }e 6. i 7. februara u Beogradu odigrati prvo kolo Svetske grupe Fed kupa sa selekcijom Rusije. - O~ekujem teàk me~ protiv Ruskiwa. Nije bitno u kakvom sastavu }e do}i, ali imamo {anse. Ovo je Svetska grupa Fed kupa i nema lakih protivnika - rekla je Ivanovi}eva posle treninga u Areni. Ivanovi}eva je dodala da je sre}na {to }e ponovo igrati pred doma}om publikom, jer je to najvi{e motivi{e i inspiri{e. -Znam da }e Arena biti puna i atmosfera dobra - istakla je Ivanovi}eva. Ona je objasnila da je u boqoj formi nego u bilo kom trenutku pro{le godine. -Sre}na sam {to je moja forma boqa. Naravno, bi}e te{kih dana, ali celokupna slika je dobra. To je proces i znam da }e rezultati do}i - objasnila je Ana. Srpska teniserka naglasila je da Ruskiwe sli~no igraju, tako da koja god da se pojavi u Beogradu o~ekuje isti stil. - Treba da se fokusiramo na na{u igru. Ipak, imamo prednost doma}eg terena, tako da se nadam najboqem – dodala je na{a teniserka. Selektor Fed kup reprezentacije Srbije Dejan Vrane{ ponovio je da o~ekuje teàk me~ protiv Rusije i dodao da jo{ ne zna u kojem sastavu }e do}i protivni~ka ekipa. Rusi su najavili tim u sastavu Alisa Klejbanova (31. na VTA listi), Anastazija Pavli~enko (39), Vera Du{evina (40) i Jekatarina Makarova (59). - Mislim da }e do}i i Svetlana Kuzwecova, tre}a igra~ica

Ana Ivanovi}

sveta. Vide}emo, danas ili za naredna dva, tri dana - rekao je Vrane{. Na{ selektor je dodao da ekipa Srbije jo{ nije kompletna i da se o~ekuje dolazak Jelene Jankovi}, koja je u SAD na terapiji zbog povrede le|nog mi{i}a.

- Nadam se da }e Arena biti puna kao pro{log februara kada smo igrali s Japanom i verujem da }emo uspeti da pro|emo daqe. Atmosfera je odli~na. Uradili smo sve da bude kako treba. Verujem da }e devojke biti u formi do po~etka me~a i nadam se najboqem – zakqu~io je Vrane{.

VTA LISTA

Jeca osma, Ana 23. Jelena Jankovi} zadr`ala je osmo mesto na novoj VTA listi, dok je Ana Ivanovi} pokvarila svoj plasman za dve pozicije i sada je 23. teniserka planete. Jankovi}eva je osma sa 3.845 bodova, dok je Ivanovi}eva, posle eliminacije u drugom kolu Otvorenog prvenstva Australije, pokvarila svoj plasman i, s 2.067 bodova, zauzima 23. mesto na listi najboqih igra~ica sveta. Prvu poziciju u~vrstila je Amerikanka Serena Vilijams, dok je drugo mesto zadr`ala Ruskiwa Dinara Safina. Dankiwa Karolina Voznijacki zamenila se sa Svetlanom Kuzwecovom na tre}em mestu, {to je wen najboqi plasman u kari- Jelena Jankovi} jeri, dok je Venus Vilijams napredovala za jedno mesto i sada je peta. Kineskiwa Na Li je posle dobrih igara u Melburnu, gde je eliminisana u polufinalu, napredovala za sedam pozicija i sada je deseta teniserka sveta.

Ona je prva Kineskiwa kojoj je po{lo za rukom da u|e me|u deset najboqih. Ostale srpske teniserke uspele su da naprave pozitivan pomak na listi. Bojana Jovanovski je napredovala za 12 pozicija i sada je 131, Ana Jovanovi} je napravila pomak od {est mesta i trenutno je 235, dok je Aleksandra Kruni} presko~ila devet mesta i zauzima poziciju broj 324. VTA lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 9.195, 2. Dinara Safina (Rusija) 6.480, 3. Karolina Voznijacki (Danska) 5.995, 4. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 5.861, 5. Venus Vilijams (SAD) 5.526, 6. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.960, 7. Jelena Dementijeva (Rusija) 4.705, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 3.845, 9. Agwe{ka Radvanska (Poqska) 3.605, 10. Na Li (Kina) 3.500...23. Ana Ivanovi} (Srbija) 2.067 poena itd.

ATP LISTA PAROVA

Zimowi} i Nestor prvi Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor izbili su na prvo mesto ATP liste dubl igra~a. Oni su na toj poziciji prestigli bra}u Brajan - Boba i Majka - iako su Amerikanci osvojili Australijan Open, savladav{i upravo srpsko-kanadski dubl u finalu. Zimowi} i Nestor, prvu poziciju su preuzeli zato {to su odbranili vi{e bodova od bra}e Brajan. Du{an Vemi} je sko~io za ~ak 43 pozicije i sada je na 45. mestu najboqih dubl igra~a sveta. U `enskoj konkurenciji nije bilo ve}ih promena me|u deset najboqih na VTA listi. Kara Blek iz Zimbabvea i Lizel Huber iz SAD su i daqe prve, ispred sestara Vilijams, Serene i Venus.

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

SPORT

DNEVNIK

Vaqak sa~uvao konstrukciju zadovoqan i da }e prvih {est meseci najverovatnije igrati na pozajmici, a potom i potpuno pre}i u taj klub. Albert Na|, kordinator za sportska pitawa, te navode je demantovao, a potpunu zbrku uneo je sam fudbaler rekav{i da nema pojma o ~emu se radi. ^ini se da je ipak jasno. Partizan nema novca da ga zadr`i i voleo bi da ga proda, a tome u prilog ide i priznawe Alberta Na|a da je Moreiru obavestio o finansijskoj krizi u klubu, kao i da sada ima konkurenciju u Sa{i Ili}u. Partizan odlu~uje ko mu treba, a ko ne, ali manir velikog kluba je da te stvari saop{ti jasno i glasno, a ne u rukavicama. Na svojoj

Danas sa Hiro{imom Jedanaestog dana priprema u Antaliji crno – beli }e odigrati tre}u kontrolnu utakmicu. Protivnik je japanska Hiro{ima. Na{ {ampion }e biti ja~i za Nikolu Poparu, koji se posle bolesti (bogiwe) pridru`io ekipi u Turskoj. Uprava crno–belih mo`da kao svoj plus vidi zadr`avawe kostura tima pred prole}ni juri{ na odbranu duple krune. Dijara, Moreira, Fejsa i Petrovi}, poja~ani povratnikom Sa{om Ili}em poku{a}e da na~ine podvig i tre}i put uzastopno osvoje i prvenstvo i Kup. Ali, nije to zasluga samo Upravnog odbora. Jednostavno, interesovawa, pravog, nije ni bilo, posebno ne za najboqe – Dijaru i Moreiru. Mesecima se pri~alo o transferu Senegalca u Gacijantep, da bi na kraju Turci i priznali da nisu sigurni u wegove kvalitete. Saga oko Portugalca, pak, po~ela je tek nedavno. Pred polazak ekipe u Antaliju ~elnici {ampiona gromoglasno su obznanili ponudu Al Ahlija, iz Dubaija, koju je ,,te{ko odbiti’’. Generalni sekretar Darko Grubor i{ao je toliko daleko rekav{i da je i Moreira

koì to je osetio i doju~era{wi kapiten Nenad \or|evi}, kome je telefonom saop{teno da se na wega vi{e ne ra~una. Je li Partizan ja~i ili slabiji posle zimskog prelaznog roka ? To }e, ipak, pokazati takmi~ewe. U klub su do{la petorica fudbalera, ali nijedan sa nekim sjajnim preporukama. Sa{a Ili} jeste ime, ali je prethodnih godinu i po igrao vrlo malo i pitawe je koliko }e uspeti da se spremi, dok je iskusnima Davidovu, Miji}u i Kamberovu ovo prvi ve}i transfer. Juno{e Stankovi} (OFK Beograd), Krneta, Bra{anac i Popara (Teleoptik) tek }e morati da se dokaù. Na pozajmice su iz Humske oti{li Bogunovi} (Kadiz), Stevanovi} (Spartak Zlatibor voda) i Kosori} (Rad), a sli~nim putem mogli bi da krenu i \or|evi}, Vujovi} i Breàn~i}. I. Lazarevi}

DANIJEL MOJSOV PETO ZIMSKO VO[INO POJA^AWE

PO ISTEKU EVROPSKOG PRELAZNOG ROKA

Tresla se gora, rodio se mi{. Ovom izrekom mo`e se opisati zimski prelazni rok u Humskoj. Posle najava da bi vaqak mogao ostati bez pola tima jasno je da je pijaca u Partizanu pro{la dosta tiho. Finansijska kriza potresla je Humsku po{to je kasa ostala prazna za ve} vi|enih 10 miliona evra od transfera Adema Qaji}a u Man~ester junajted. Kako su Englezi odustali od kupovine o~ekivala se zimska rasprodaja najboqih Partizanovih fudbalera. Od svega, samo je mladi vezista uspeo da ode u Fjorentinu (za oko 6 miliona evra), dok su ostali istaknuti igra~i ostali.

utorak2.februar2010.

Do{ao sam u veliki klub (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Dvadesettrogodi{wi makedonski fudbaler Daniel Mojsov peto je zimsko poja~awe Novosa|ana. [toper pro{logodi{weg pravaka Makedonije, ekipe „\or~e Petrov“, do{ao je me|u crveno-bele ve~e uo~i polaska ekipe na pripreme u Antaliju. O ovom momku moglo se prethodne sedmice ~uti mnogo lepog, a jedan od onih koji je istakao da se radi o odli~nom igra~u i da Vojvodina ne bi smela da ga ispusti je i nekada{wi trener novosadskog superliga{a Milan \uri~i}, koji se ve} nekoliko puta dokazao da ume da prepozna kvalitetnog igra~a. - Zaista ne znam ko me je predlo`io i kako je do{lo do toga da pre|em u Vojvodinu, ali su prethodnih sedam dana do dolaska u Novi Sad bili puni i{~ekivawa i neizvesnosti. Kada me je moj menaxer Jovica Nikolovski upoznao s mogu}no{}u da do|em u Vojvodinu, nisam se mnogo dvoumio. Znao sam da je re~ o velikom klubu i da }e to biti napredak u mojoj karijeri. Potpisao sam ba{ pred sam polazak u Tursku – ka`e Mojsov, istakav{i da mu ~uveni nekada{wi makedonski fudbaler istog prezimena – Sokrat, nije nikakav rod. Mojsov je karijeru po~eo u rodnim Kavadarcima. - Igrao sam u Tikve{u za sve kategorije, od pionira do seniora za koje sam debitovao s 15 godina. Od prvog dana bio sam {toper, pa me je kao takvog zapazila i ekipa “\or~e Petrov” za koju sam igrao 3,5 godine i osvojio titulu. Na evropskoj sceni u kvalifikacijama za Ligu {ampiona eliminisao

ZVEZDA NASTAVQA PRIPREME U ANTALIJI

Danijel Mojsov na istezawu posle treninga u Antaliji

nas je beloruski Bate Borisov – podse}a Mojsov. U Vojvodini je, ka`e, odli~no primqen. - Ose}am se kao da sam u Makedoniji, kao da sam mnogo du`e ~lan Vojvodine. To samo govori o dobrim qudskim osobinama mojih novih klupskih drugova. Uverio sam se i sam da je Vojvodina veliki klub, iako sam mnogo toga lepog slu{ao ranije a i sam stekao neka saznawa. Danas Mojsova mo`da o~ekuje prvi kontrolni me~ u dresu Vojvodine.

- Jedva sam ~ekao duel s Ko{icama, ali je pitawe ho}u li mo}i da igram jer sam uo~i ju~era{weg jutarweg treninga osetio lak{i bol u nozi, pa sam presko~io rad s loptom. Vojvodina trenira od 9. januara, a “\or~e Petrov” je u pogonu od 12. januara, tako da se nadam da nisam mnogo propustio. Moje je da poku{am da se nametnem stru~nom {tabu, a bio bih sre}an ukoliko 27. februara budem u startnoj postavi protiv kulskog Hajduka i tako debitujem pred navija~ima. Znam da je kon-

kurencija na {toperskim mestima èstoka, da su tu jo{ Ple}, novajlija \uri{i}, Lovri} i Karan, ali to samo moè da bude od koristi za Vojvodinu – smatra Mojsov. U nastojawu da analizira svoj stil igre, Mojsov kaè: - Krasi me dobar skok i igra glavom, mada sam i na travi u igri loptom vrlodobar. Ono na ~emu bih trebalo da radim i da poboq{am je brzina – isti~e novajlija iz Makedonije. S. Savi}

VOJVODINA ULAZI U SERIJU PROVERA

Pi`on tra`i Ko{ice prvi rival dobitnu kombinaciju Fudbaleri Crvene zvezde okon~ali su dve nedeqe rada u okviru prve faze priprema na Marakani za nastavak sezone. Utisak je da se svi raduju odlasku u toplije krajeve, na tursko primorje, jer nije bilo jednostavno puniti baterije na beogradskom minusu. - Uz maksimalnu discipilinu, bukvalno bez ikakvih problema, sproveli smo osmi{qeni plan. Znamo {ta se o~ekuje od nas u drugom delu prvenstva, dobre partije i pozitivni rezultati. Kalendar je prili~no zgusnut,

Spisak Trener Vladimir Petrovi} odlu~io je da put Turske povede 26 fudbalera: Stamenkovi}, Pavlovi}, Bajkovi}, S.\or|evi}, Viloti}, Savi}, Ninkov, Miki}, B. \or|evi}, Igwatijevi}, S. Reqi}, Bogdanovi}, Nikoli}, Isah, Savio, Kadu, Mugo{a, Jeremi}, Bla`i}, Lazeti}, Lazovi}, Trifunovi}, M. Reqi}, Leki}, Jevti} i Perovi}.

Istok Kakva je sudbina dvojice fudbalera koji mogu u inostranstvo, Ninkova i Bogdanovi}a ? - Zapadno tr`i{te zatvara vrata, zavr{ava se prelazni rok, ali zato je „istok“ aktuelan do marta. Ima nekih ponuda, mada jo{ uvek ni{ta nije odlu~eno. U dogovoru sa trenerom Petrovi}em status ovih fudbalera bi}e otvoren jo{ samo u prvoj nedeqi februara- objasnio je sportski direktor Ivan Axi}.

Vladimir Petrovi} Pi`on

bi}e naporno izdr`ati takmi~arski pritisak, i zbog toga se treba {to boqe spremiti za isku{ewa - rekao je trener Vladimir Petrovi} pre odlaska u Antaliju.

taktiku. [to se ti~e tima, od prve utakmice }u videti sve igra~e i ima}u priliku da ih postavim na mesta na kojima mislim da mogu i treba da igraju. U svakom slu~aju }e biti kombinovawa tima i taktike kako bismo se {to boqe uigrali i prona{li dobitnu kombinaciju. Rezultati u ovom periodu nisu toliko bitni, ali... - Znam da javnost i navija~i uvek o~ekuju pobede, ali meni je trenutno najbitnije da odigramo korektno te me~eve, da se ekipa oseti, da vidimo na delu i novajlije koji imaju maksimalni motiv da se nametnu. Zvezdin koncept, u odnosu na jesen, ne bi trebalo da pretrpi neke radikalne izmene. - Bi}emo tvr|i, to je izvesno, a da li ja~i i lepr{aviji, ne mogu u ovom ~asu da prognoziram. Nadam se da }e nas rezultati pratiti od samog starta prole}-

Fudbaleri Vojvodine odigra}e danas prvi kontrolni me~ na pripremama u Turskoj. Rival Novosa|anima bi}e slova~ki tim Ko{ice, a susret }e se odr`ati na centralnom terenu Sportskog centra „Arkadija“

Svi sa nestrpqewem o~ekuju kontrolne utakmice, a bi}e ih ukupno ~etiri (Matersburg, Hiro{ima, Liteks i Leh). - Imamo dovoqno vremena za sve {to treba da se uradi. Obra}ali smo dovoqno pa`we i na fizi~ku snagu i na tehniku i

nog dela sezone, da }e to biti prava nagrada za ulo`eno trud u proteklom periodu- konstatovao je Petrovi}. Zvezdina baza u naredne dve nedeqe bi}e hotel „Kalista“, u mestu Belek, nadomak Antalije. Z. Rangelov

^iwenica da na pripremama ima mnogo mladih igra~a ne brine Babi}a. Naprotiv. - Pokazuju ozbiqnost i izuzetan prilaz obavezama. Vide}emo ho}e li se sve to preneti i na teren kada po~nu takmi~arske

Adamsu `ao Gane Vojvodina u svojim redovima ima trojicu fudbalera iz Afrike. To su Sadik Adams (Gana), Naemeka A|uru (Nigerija) i Xozef Kizito (Uganda) koji je ostao u Novom Sadu po{to nije licenciran za prole}ni deo sezone. Sva trojica su pa`qivo pratila zbivawa na Afri~kom kupu nacija u Angoli. Posle poraza Gane, koju je sa selektorskog mesta vodio biv{i trener Vojvodine Milorad Rajevac, u finalu od Egipta 0:1 posebno tu`an bio je Sadik Adams. - [teta je {to smo gol primili u 86. minutu. Gana je bila oslabqena, igrala je ovo prvenstvo bez {estorice reprezentativaca, pa je i ovo veliki uspeh za podmla|eni tim i selektora Rajevca. Ganu u junu o~ekuje novi ispit, Svetsko prvenstvo u Ju`noafri~koj Republici, pa je to izazov i za mene da poku{am da se dobrim igrama nametnem Rajevcu i mo`da se izborim za mesto koje vodi na Mundijal – rekao je Adams. Zanimqivo je i to da je Xozef Kizito pogodio pobednika Afri~kog kupa nacija (Egipat odbranio titulu) iako je navijao za Obalu Slonova~e.

Ugovori Crvena zvezda nastavqa da ispuwava obe}awa i ula`e u budu}nost. Ju~e su potpisali ugovore omladinci Ivan Roga~, Marko Dmitrovi} i Uro{ Spaji}. Prema va`e}oj regulativi, prvi profesionalni ugovori su potpisani na tri godine. [toper Roga~ i golman Dmitrovi} ro|eni su 1992. godine, dok je defanzivac Spaji} godinu dana mla|i. Sportski direktor Ivan Axi} nije krio zadovoqstvo {to Crvena zvezda nastavqa sa ulagawem u svoj omladinski pogon i {to se posle 14 ugovora, koji su potpisani na po~etku sezone i u ovom prelaznom roku, potpisuju tri nova. Crveno- beli tako na delu pokazuju jasno opredeqewe koje se zasniva na ulagawu u mla|e kategorije kluba. Trenutno u prvom timu ima 14-15 igra~a koji su pro{li Zvezdinu {kolu.

panovi} i Daniel Mojsov, kao i Goran Smiqani} koji je ju~e tako|e lak{e trenirao posle mirovawa zbog prehlade. U Vojvodini nastoje da izbegnu svaki rizik od ozbiqnijih ozleda, pa predostro`nost nije na odmet.

Sadik Adams na treningu u Antaliji

koji je udaqen od hotela „Titanik“, u kom su sme{teni crvenobeli, oko 40 minuta vo`we autobusom. Ovaj teren Novosa|ani dobro poznaju, jer su na wemu igrali pre pet godina kada su bili na pripremama u Antaliji pod rukovodstvom Branka Smiqani}a. O~ekuje se da {ef stru~nog {taba Branko Babi} Slovacima suprotstavi dve postave, a mogu}e je da zbog lak{ih povreda duel presko~e Slaven Stje-

Ko{ice, dana{wi rival Vojvodine, su slabo zavr{ile jesewi deo prvenstva. U elitnoj ligi Slova~ke zauzele su 12. mesto od isto toliko timova. Fewera{ je od 19 utakmica imao skor od dve pobede, tri remija i 14 poraza, uz gol razliku 15:42 i svega 9 osvojenih bodova. Teàk poloàj Ko{ica pokazuje i podatak da pretposledwa Dubnica ima 17 bodova. U Slova~koj na tabeli vodi @ilina sa 41 bodom iz 19 utakmica. - Ne zanima nas u~inak i ja~ina drugih ekipa, ve} gledamo sebe – kaè trener Babi}. – Ono na ~emu }emo insistirati su taktika disciplina, odnos prema igri i na kraju pojedina~ni u~inak iz ~ega proizilazi i krajwi rezultat kao kruna svega. On nije primaran, ali je bitan.

utakmice – oprezan je trener Vojvodine. Ono {to ga brine je nedostatak konkurencije na desnom boku. - Vuli}evi} nema adekvatnog dublera, a u ovoj fazi je te{ko da izdr`i sam tolike napore. Vide}emo kako }emo to re{iti. Na levoj strani imamo novajliju Nestorovi}a i mladog Fabera, a jasno je da je prido{lica iz Pqevaqa prema dosad pokazanim svojstvima okrenut vi{e suparni~koj mre`i nego defanzivnim zadacima – procewuje Babi}. Posle dana{weg duela(14 ~asova po na{em vremenu) Vo{u o~ekuju jo{ utakmice sa ~e{kom Sigmom Olomouc 5. februara, poqskom Vorsklom 8. februara i rumunskim Temi{varom 11. februara. S. S.

SPORT

utorak2.februar2010.

U MOKRINSKOM DELIJI

Lazi} predsednik, @ivko trener Na redovnoj skup{tini mokrinskog Delije (~lana Zrewaninske podru~ne lige) do{lo je do promene rukovodstva. Za novog predsednika izabran je Branislav Lazi} umesto dosada{weg Du{ka Kova~i}a, dok }e wegov zamenik biti Radovan Popi}-^vrkqa. Upravni odbor ~ine jo{: Branislav Srdi}, Radovan Sokolov, Aleksandar Belo{, Radovan Kra~unov, Daniel @ivko i aktivan igra~ Milan Vukobrat. Sekretar kluba osta}e Slavko [oklova~ki. Na prvoj sednici UO za novog trenera imenovan je nekada{wi igra~ Daniel @ivko koji je jesenas bio pomo}nik Slobodanu @ivkovu (pre{ao za pomo}nog trenera Sloboda iz Novih Kozaraca), dok }e pomo}nik biti nekada{wi igra~ Radovan Miladinov. Nova Uprava, koja je dosta podmla|ena o~ekuje da ekipa prole}ni deo prvenstva zapo~ne sa igra~ima mahom iz sela, mada }e biti mesta i za prvotimce iz drugih mesta kikindske op{tine. Glavni ciq je, kako isti~u, opstanak u ovom stepenu takmi~ewa. M. S. NOVI TRENER KRIVAJE

Lazarevi} zasukao rukave

Fudbaleri Krivaje po~eli su pripreme sa novim trenerom Miroslavom Lazarevi}em, koji je do sada radio kao pomo}ni trener vojvo|anskog liga{a Ba~ke iz Pa~ira. Dosada{wi trener Krivaje Rade Vidi} se povukao sa funkcije zbog lo{ih rezultata. Novi trener Lazarevi} je propisno zasukao rukave, odziv na treninzima je dobar, ali za sada nema novih igra~a. - O~ekujemo da brzo re{imo sve dileme. Plan je da u pripremnom periodu odigramo osam kontrolnih utakmica - rekao je predsednik kluba Radmir Ivan~evi}. S. St. PROMENE U VOJVODINI IZ BA[AIDA

Nova uprava

Vi{egodi{wi glavni sponzor i predsednik FK Vojvodina iz Ba{aida Slavko \uri~in podneo je neopozivu ostavku na sve funkcije u klubu. Za novog predsednika Ba{aidaca imenovan je Sava Doroslovac, dok }e wegov zamenik biti Radovan ]iri}, a sekretar Branimir ^olak. Ostali ~lanovi Upravnog odbora su: Qubomir Gavri}, Branislav Zavi{in, Dragan Milo{ev, Goran Birimac, Spasoje Ra|enov i Stanoje Baki}. Za trenera prve ekipe imenovan je Stanoje Baki}. Novoizabrani predsednik Vojvodine isti~e da je opredeqewe ekipe (~lan Op{tinske lige Kikinda-Novi Be~ej) da okosnicu ~ine doma}i igra~i, pa su se tako zahvalili na vi{egodi{wim saradwi igra~ima iz Kikinde: \ori|u, P. Popovi}u i @ivi}u. U klub su se vratili igra~i iz sela Aleksandar Kiurski (Kozara, Banatsko Veliko Selo) i Goran Popov (@AK, Kikinda). Pripreme za prole}ni deo prvenstva Ba{aidci po~iwu za nekoliko dana. M. S. TURNIR U BA^KOJ TOPOLI

Prvo mestio Kafe-baru „Skaju” U Ba~koj Topoli zavr{en turnir u malom fudbalu, prvo mesto pripalo je ekipi Kafebara „Skaj” koja je u finalu savladala tim ^eznem da te zeznem - a 8:2 i osvojio nov~anu nagradu od 39.000 dinara. Tre}e mesto pripalo je ekipi Kvark iz Ba~ke Topole, oni su pobedili Mesaru Barovi} s 5:2. Najboqi strelac turnira s 13 golova je Boris Dra{kovi} iz ekipe Mmesara Barovi}, a najboqi igra~ Milan Stani} iz pobedni~ke ekipe. S. St.

NOVI SAD JO[ BEZ PRIPREMNIH UTAKMICA

I kanarinci lete na jug Fudbaleri i stru~ni {tab Novog Sada zaista nemaju sre}e, jer posle odloène utakmice sa superliga{em Vojvodinom i druga provera sa Radnikom iz Bjeqine morala je biti odloèna, zato {ef struke Dragan Radoji~i} jo{ uvek nema uvid u snagu tima koga sa nekoliko izmena priprema za prole}ni deo prvenstva. - Snalazimo kako znamo i umemo. Igramo izme|u sebe. Igra se kao za bodove, mu{ki, ali sve u granicama dozvoqenog. Osim na zavejanoj i snegom pokrivenoj Detelinari radimo i u novootvorenom sportskom centu Meridijana i u fitnes klubu Gimnas, a ve`be i otpre}ewe dozira kondicioni trener Nenad Sudarov - isti~e Radoji~i}. Kao i ve}ini timova koje se pripremaju u ovim polarnim uslovima i ekipa s Detelinare, ako hladno vreme potraje pomi{qa na odlazak na more. Generalbni sekretar Novosa|ana Mihajlo Mileti} ve} je stupio u kontakt s nekoliko crnogorskih ekipa, pa lako mogu}e da kanarinci odlete na jug. Ovu ideju trener Radoji~i} je podrào. - Bilo bi lepo da se to ostvari, lak{e bi bilo igra~ima da spremni do~ekaju prvu utakmicu sa Banatom. Imali bi na moru sigurno puno prilika da na|emo

odli~ne protivnike i spremni u|emo u prvenstvo. [to se prelaznog roka ti~e osim standardnog prvotimca Slobodana Novakovi}a i talentovanog Sr|ana Vujaklije i Sekule Ra{iovana koji su jesen propustili zbog povrede niko vi{e nas nije napustio. Novajlije u timu Opse-

Dragan Radoji~i}

nica, \orovi} i Josimov zao{trili su konkurenciju. Kao i do sada dr`a}u se princima da samo najspremniji mogu na teren, pa svi moraju da se potrude ako `ele mesto u timu. Sa{a Bogunovi}, Darko Drini} i Og-

wen Paripovi} jo{ uvek nije sigurno da }e ostati u jatu klanarinaca, Paripovi} bi danas trebao da se vrati iz Rusije, dok Bogudnovi} i Drini} vredno treniraju kao i ostali. Prpremama su prikqu~eni i talentovani omladinci Mari}, Ze~evi} uz Popovi}a ogroman su potencijal kluba. - Biseri su Novog Sada i rade odli~no, Popovi} je ve} debitovao na prvoliga{koj sceni, a za Baji}a i Ze~evi}a ima jo{ vremena. Bojim se samo da je konkurencija velika i da ne}e mnogo igrati, pa èlim da zajedni~kim snagama na|emo re{ewe pogotovo za Ze~evi}a, jer ne bi èleli da ga sputavamo i da ga pozajmimo i da odigra jo{ jednu uspe{nu polusezonu. Posebno }e u ovim zimskim vremenima biti te{ko treneru golmana Sa{i Todi}u, koji na raspolagawu ima ~etvoricu golmana Vesi}a, koji je odli~nim odbranama izneo jesewu poluseonu, Nikitovi}a, Baji}a i Jovanovi}a. - Milina je raditi s wima, mala smo slo`na porodica, Vesi} u ovom trenutku ima prednost, ali je i Nikitovi} blizu. [to se ti~e mladih Baji}a i Jovanovi}a wima bi bilo dobro da uz rad i brane negde, kako bi stekli samopouzdawe. - kaè Sa{a Todi}. M. P.

PRIPREME PO^ELI I FUDBALERI BE^EJA

Bez struje na stadionu Fudbaleri Be~eja su ponovo na okupu, jer su po~ele pripreme za nastavak prvenstvene trke u Podru~noj ligi Novi Sad. Bar u prvo vreme baza im je Sportski centar, po{to na Gradskom stadionu u ovom trenutku nema elektri~ne energije. Uz svakodnevno kori{}ewe svla~ionica i kupatila posle tr~awa u prirodi, povremeno koriste i trim kabinet „hrama sportova“ kraj Tise. To je najboqa potvrda kakav je ambijent rukovodstvo kluba u jubilarnoj godini za be~ejski fudbal pripremilo stru~nom timu i igra~kom pogonu. Naime, treba znati da je ovo godina jub ilarna, kada treba obele`iti devet decenija od kako se takmi~arski igra fudbal u Be~eju. - Ne mo`emo pobe}i iz situacije u kojoj se klub nalazi, ali ne smemo ni da se prepustimo stihiji da nas nosi. U gotovo istom sastavu do~ekujemo nastavak prvenstvene trke. Iz jeseweg izdawa }e nedostajati jedino Vuka{in Osmaji}, koji je zbog nemogu}nosti da mu platimo prevoz iz wegovog Ba~kog Dobrog Poqa prestao da bude na{ ~lan, a reaktivirao se {toper Zoran Iki}, koji je nekada bio ~lan juniorskog pogona na{eg tima- rekao

PROBLEMI PROLETERA SA SLANE BARE

Oti{ao i Mi}i} Mla|i novosadski fudbalski prvoliga{, najprijatnije iznena|ewe jeseweg dela prvenstva neo~ekivano je ostao bez dvojice iskusnih univerzalaca Zorana Gali}a i Du{ana Mi}i}a, pa je trener Qubomir Ristovski sada na velikim brigama. - Iza{li smo u susret dvojici iskusnih fudbalera. Gali} se pridruìo ^SK Pivari, ekipi koja }e voditi gr~evitu borbu za opstanak, dok }e Mi}i} igrati za Rudar iz Pqevaqa, koji èli da osvoji titulu prvaka Crne Gore. Nisu to jedini problemi, jer se certarfor Nikola Popin sesprema u Kinu, a na meti drugih klubova su Nemawa ôvi}, Branko @igi} i Sava Kova~evi}a. Zato pod hitno kre}emo u potragu za dvojicom veznih igra~a i jednim centarforom da bi upotpunoli praznine i eventualnih odlazaka poja{wava Ristovski. Na Slanu baru su u prelaznom roku stigli: Hamzi} (Tekstilac Ites), Zuki} (Metal, Gorwi Milanovca), Stamenkova} (Mladenovac), Filipovi} (Timok, Zaje~ar). - Hamzi}a smo vratili sa pozajmice iz Oxaka odli~no je odigrao polusezonu i vreme je i da

Stigao iz tabora kom{ija: Sekula Ra{iovan

Nikola Mojovi} (Sutjeska, Fo~a). Bilo bi dobro da anga`ujemo jo{ jednog kvalitetnog veznog igra~a. Kako teku prirpeme? - Zadovoqan sam radom, iako kao i drugi timovi nam puno pote{ko}a zadaje hladno vreme i

Slanobarci sutra putuju u Ohrid Najava da }e hladno vreme potrajati naterala je upravu Proletera da hitno reaguje, pa }e se Slanobarci od sutra opreseliti u Ohrid, gde }e odigratii ~etitri kontrolna me~a. i on dobije priliku. Zuki}evi klvaliteti su nam poznati, dok }e Stamenkovi} i Filpovi} poja~ati konkurenciju u odbrani. Wihovim dolaskom dobili bi puno. - razmi{qa Ristovski.Posledweg dana prelaznog roka dobili smo dva kvalitetna poja~awa, pristupnice su potpisali Sekula Ra{iovan ( Novi Sad) i

iz zbog toga odgodili smo smo ve} zakazanu utakmicu s Ba~kom. Treniramo dva puta dnevno, a koristimo i teretanu, teren na ^eneju i balona Het-trika. Trenutno trenira 22 igra~a, a o~ekujem da nam se prikqu~i i talentovani golman Damir Drini}. - istakao je Qubomir Ristovski. M. Po.

TURINCI PO^ELI PRIPREME PRE TRI NEDEQE

Spas u hali

Trener Be~ejaca Sini{a Todorovi} i Dejan Ivani{evi}

nam je trener Be~ejaca Sini{a Todorovi}. Ne smeta, bar za sada, igra~ima {to nisu u svojoj klupskoj zgradi na stadionu, ali kada krenu kontrolne utakmice, bi}e problema. - Igra}emo prijateqske utakmice u ritmu sreda – subota i do prole}ne premijere 7. marta trebalo bi da imamo osam provera, {to }e nam, verujem, dati pravu sliku stawa oko sastava koji treba da iznese prvenstveno breme na svojim ple}ima. - zakqu~uje Sini{a Todorovi}. Slu{a izlagawe trenera najboqi i najefi-

kasniji igra~ Be~eja Dejan Ivani{evi}, pa i on, kao najiskusniji u timu, dodaje: - Dobro smo po~eli sa radom i verujem da }emo dobro odraditi kompletne pripreme. Nismo se proslavili jesenas, pogotovo ne na na{em terenu i kada je efikasnost u pitawu, ali treba imati na umu da je u pitawu vrlo mlad sastav. Sada su mladi}i iskusniji, uigra}emo se i verujem priu{titi vi{e zadovoqstva ovda{wim qubiteqima fudbala. smatra Dejan Ivani{evi}. V. Jankov

NA PRVOM TRENINGU BORCA 20 IGRA^A

Sneg ne smeta Aleksandrov~anima U prostorijama stadiona Lukarelo odr`ana zvani~na prozivka prvotimaca fudbalskog kluba Borac Aleksandrovo ~ime je i ozna~en po~etak ovogodi{wih zimskih priprema pred nastavak prvenstva koje je zakazano za polovinu marta. Na prvom ovogodi{wem skupu igra~a i ~lanova upravnog odbora pojavilo se 20 prvotimaca,a odsutni su imali opravdawe za svoj nedolazak, pa se o~ekuje da }e se i oni uskoro prikqu~iti ekipi. Fudbalerima Borca predstavqena su poja~awa kao i planovi za naredih {est meseci. Predsednik Vladimir Ze~evi} svim prisutnim je predstavio Gorana Gruji}a koji }e ubudu}e nositi crveno-plavi dres, a tako|e je predstavqen i Pavkovi} koji }e pored Medi}a i Gajinova za zadatak imati da sa-

DNEVNIK

~uva mreù Liva|ana u prole}nom delu {ampionata. Ambicije kluba su velike, ali ne i najvi{e. Uprava od ovih igra~a o~ekuje da se obezbedi siguran i miran boravak u Podru~noj ligi Zrewanin {to ne}e biti ni malo lako, po{to je dobro poznato da }e veliki broj ekipa voditi bitku za opstanak . [ef struke Nikola Deli} predstavio je svoj plan priprema i najavio {ta sve prvotimci mogu o~ekivati u narednom periodu, tako|e je zatraìo od svih prisutnih maksimalnu pa`wu i angaòvawe kako bi ove pripreme bile odra|ene prema o~ekivawima. Na kraju ovog sastanka prvotimaca i uprave kluba analizirana je predhodna polusezona i sve {to je u woj ura|eno, a predhodnih {est meseci su oceweni kao veoma uspe{ni, pa

se svi nadaju da se ovo uspe{no funkcionisawe kluba ne}e prekinuti do kraja sezone. Prvotimci Aleksandrova~kog Borca su posle prozivke odradili prvi zvani~ni trening i na taj na~in po~eli zimske pripreme. Na prvom treningu okupilo se 20 registrovanih prvotimaca me|u kojima su bila i poja~awa koja }e u budu}e braniti boje Borca. Prvi trener Nikola -Nino Deli} predstavio je svoj plan priprema i izveo ekipu na snegom prekriveni teren stadiona Lukarelo. ^elnici kluba izrazili su veliko zadovoqstvo ovako velikim odzivom prvotimaca te se nadaju da }e do samog po~etka prole}nog dela prvenstva svi prvotimci maksimalno ispo{tovati ono {to se od wih o~ekuje i tra`i. N. Jowev

Fudbaleri Mladosti iz Turije ~lana Vojvo|anske lige, zapad vredno treniraju ve} tri nedeqe pod vo|stvo mladog i perspektivnog trenera Darka Sekulovi}a. Uprava kluba se potrudila da obezbedi {to boqe uslove za rad kako bi {to spremnije do~ekali po~etak prole}nog dela sezone. U planu je odigravawe 10 kontrolnih utakmica, ali zbog lo{eg vremena dve su ve} otkazane. - Pripreme smo po~eli jo{ 12. januara, ali mzbog vremena imamo velikih problema. Na sre}u sportska hala u Turiji je izuzetno opremqena i komforna tako da dosta toga mo`emo uraditi u zatvorenom prostoru. Treniramo dva puta dnevno, sve do 15. februara - ka`e trener Mladosti Darko Sekulovi}.

Kakav vam je igra~ki kadar na raspolagawu za prole}ni deo prvenstva? - [to se ti~e odlazaka i dolazaka u sastavu nije bilo bitnih promena u odnosu na jesewi deo. Prikqu~ili smo nekoliko mladih igra~a iz omladinske {kole i sa oporavqenim Stankovim i Slobodanom Glavardanovom ulazimo spremno u prole}ni deo prvenstva. Nadamo se da kroz kontrolne utakmice da }e svi imati {ansu da se doka`u i svojom igrom i radom nametnu. [ta o~ekujete u prole}nom delu prvenstva od va{e ekipe? - O~ekujem od prvog kola dobre rezultate. Na{ ciq je da svaku utakmicu idemo na pobedu i obezbedimo prasman u vrhu lige. - zakqu~io je Sekulovi}.

U GAJDOBRANSKOM PODRU^NOM LIGA[U HERCEGOVCU

Imenovani treneri Fudbalere Hercegovca }e sa klupe i u prole}nom delu prvenstva podru~ne lige Novi Sad voditi iskusni i poznati fudbalski stru~wak Zoran Ratkovi}. To je odluka Upravnog odbora Kluba, a imenovani su i ostali treneri, pa }e tako Ratkovi}u u radu asistirati pomo}nik i ujedno trener omladinaca Stevan Horvati}. Upravni odbor je imenovao i trenera mla|ih selekcija Hercegovca, a to je aktivni i iskusni fudbaler Mirko Hrwez. Sa ovim stru~nim kadrom Hercegovac }e u}initi sve da se zadr`i u vrhu tabele, odnosno da na kraju bude me|u prve ~etiri ekipe u Novosadskoj podru~noj ligi. Gajdobranski fudbaleri pripreme za prole}ni deo prvenstva po~iwu u subotu, 30. januara kada }e {ef struke Hercegovca Zoran Ratkovi} izvr{iti prozivku i obaviti prvi trening. Prema re~ima predsednika Kluba Aleksandra Gruba~i}a, u igra~kom kadru }e biti promena, ali malih. Ono {to je va`nije od

toga, uprave Hercegovca i ^SK Pivare su potpisale ugovor o me|usobnoj saradwi dva kluba. - Radi se o stru~noj i tehni~koj saradwi, kao i u igra~kom kadru. Naravno, ova saradwa je dogovorena na obostrano zadovoqstvo, a mi ve} niz godina imamo uspe{nu saradwu sa ~elarevskim prvoliga{em i tim menaxerom ^SK Pivare Draganom Ivanovi}em. [to se ti~e promena u igra~kom kadru i prelaznog roka, on je jo{ u toku, pa iz tog razloga za sada ne}emo otkrivati na{e planove. Ono {to mogu da ka`em, to je da }emo se osloniti na sastav iz jeseweg dela prvenstva i da }e promene biti minimalne. – naglasio je Gruba~i}. Nakon jeseweg dela prvenstva Novosadske podru~ne lige, Hercegovac se nalazi na deobi tre}eg i ~etvrtog mesta sa ekipom Srbobrana. U petnaest prvenstvenih me~eva Srbobran i Hercegovac su sakupili po 25 bodova. J. Jovanovi}

SPORT

DNEVNIK

Man~ester junajted je demonstrirao silu na stadionu „Emirati“ u Londonu protiv Arsenala! U velikom derbiju Premijer lige i najva`nijoj utakmici 24. kola, Arsenal - Man~ester junajted 1:3! Portugalac Nani odigrao je fenomenalan fudbal u Londonu i najzaslu`niji je {to Man~ester ponovo di{e za vrat ^elsiju. Nani je doveo Man~ester u vo|stvo u 33. minutu posle odli~nog solo prodora po desnoj stra-

Odmah na po~etku drugog poluvremena, jo{ jedan odli~an kontranapad Man~estera. Ovog puta u glavnoj ulozi Park koji je vukao loptu od sredine terena, uleteo u {esnatesterac i prevario Almuniju. Bio je to prvi gol Korejanca u ovoj sezoni.Kakva predstava „|avola“! Arsenal je tek tada po~eo da igra. Stvorile su „tobxije“ nekoliko prilika, ali su tek u 80. minutu uspele da postignu po~asni gol. Strelac Vermelen

Portugalac Nani je bio najboqi igra~ Junajteda na Emiratima

ni. U{ao je u {esnaesterac i iz te{ke pozicije lobovao Almuniju. Samo ~etiri minuta kasnije, kontranapad Man~estera za fudbalske priru~nike. Arsenal je bio u napadu, Man~ester je odbio napad, a potom re{io akciju posle samo tri dodira lopte! Ju Sung Park je dodao do Vejna Runija, koji je proigrao Nanija, obojica su se stu{tili ka golu Arsenala, a onda je Portugalac poslu`io Runija kao na tacni i egzekucija.

Man~ester siti je rutinski savladao „fewera{a“ Portsmut 2:0, a prvi gol postigao je Emanuel Adebajor, mada je bilo o~igledno da je bio u ofsajdu.“Gra|ani“ su za samo pet posledwih minuta prvog poluvremena „obradili“ Portsmut, koji je realno bio boqi rival u tom delu igre. Adebajor je na~eo „pompeje“ u 40. minutu, {to je bio wegov prvi gol za Siti jo{ od 5. decembra (kada je dao gol ^elsiju), a Vinsen Kompani je dokraj~io goste u 45. minutu.

USPE[AN NASTUP NOVOSA\ANA U BEOGRADU

Bolesnikov na najvi{em postoqu [kola fudbala Bolesnikov, nadmo}no je stigla do najvi{eg postoqa na Zimskom kupu ’’Fut 2010’’, odr`anom u Beogradu. Igra~i ro|eni 2000. godine, pod dirigentskom palicom trenera Nikole Rapaji}a, presko~ili su sve prepreke, a gol-razlika

19:6, najboqa je ilustracija dominacije Novosa|ana. Jakoj konkurenciji, doprinelo je u~e{}e OFK Beograda, BSK Bor~e, beogradskog Futa, Presinga iz Po`arevca, Proletera, Olimpika,

Sloge iz Petrovca na Mlavi, [F Buls junajted... Najvi{e problema protivni~kim odbranama, zadao je Slobodan Risti}, organizator igre pobedni~ke ekipe i jednoglasno je progla{en za najboqeg igra~a smotre mladih nada.

U trijumfalnom pohodu, u~estvovali su: Pu{ki}, Rube`i}, Mladenovi}, Bobar, Risti}, Jakovqevi}, Nenezi}, [piri}, Cari}, Kurti{i i Malivuk. M. M.

ZIMSKA LIGA NOVOG SADA

Pua~ini mali{ani prvi Takmi~ewe u zimskoj ligi malog fudbala na teritoriji Novog Sada pribliàva se kraju. U konkurenciji 1999. godi{te odàni su zavr{ni me~evi, a slabvila je ekipa Petar Pua~a jedan. Evo i rezultatamla|i pioniri (2001): Novi Sad - Novi sad ùti 2:14, Slavija - Krila Krajine 2:0, Futog - Novi Sad plavi 1:12, mla|i pioniri (1999): Petar Pua~a jedan - Novi Sad ùti 1:0 ( za prvo mesto), Mladost(BJ) - Slavija 0:1 ( za tre}e measto), Profesor Bolesnikov - Petar Pua~a dva 2:0(0:0) (za peto mesto), TSK - Novi Sad plavi 2:1 (za sedmo me-

sto), mla|i pioniri (1998): Profesor Bolesnikov - Slavija 3:1, Novi Sad ùti - Novi Sad plavi 2:0, Petar Pua~a beli - Profesor Bolesnikov 3:0, Mladost(NS) - Ajaks 3:0, pioniri (1997): Novi Sad ùti - Petar Pua~a 2:1, TSK - Sini{a Mihajlovi} 0:2, Slavija - Novi Sad plavi 2:1, Profesor Bolesnikov - Jovan Du~i} 1:1, Jugovi} - Futog 3:0, pioniri (1995): Novi Sad ùti - Stari grad 1:3, Crvena zvezda - Ba~ka (\) 5:3, TSK - Novi Sad plavi 2:1, Ajaks - Sportski savez Beo~in 0:4, Sini{a Mihajlovi} Slavija 2:2. G. K.

ITALIJANSKA SERIJA A

ENGLESKA PREMIJER LIGA

\avoli demolirali tobyije

utorak2.februar2010.

Qaji} debitovao za Fiorentinu Nekada{wi fudbaleri Partizana Stevan Joveti} i Adem Qaji} nisu sa~ekali trenutak da zajedno igraju u crno-belom dresu. Ali su se zato „uparili“ u dresu Fiorentine. Zimsko poja~awe Fiorentine, Adem Qaji} zaigrao je u posledwih desetak minuta me~a na gostovawu protiv Kaqarija (zamenio je defanzivca Manuela Paskvalea), a u trenutku kada je u{ao u igru bilo je 2:2 ({to je bio i krajwi rezultat me~a). Zanimqiv me~ na Sardiniji. Fiorentina je vodila, Kaqari preokrenuo, a bod „Violi“ doneo je Stevan Joveti}. Fiorentina je imala broj~anu prednost na terenu gotovo celo drugo poluvreme (u 51. minutu iskqu~en Andrea Kozu, drugi `uti karton). Desetak minuta kasnije izjedna~io je Joveti}, na asistenciju strelca prvog gola Markionija. Tim iz Firence celo drugo poluvreme igrao je „viktorije“ pred golom Kaqarija, ali je doma}in odoleo. Fiorentina je do ove utakmice izgubila tri od posledwa me~a u gostima, tako da ni ovaj bod nije lo{. Iznena|ewe se dogodilo u Milanu. O~igledno je da je na fud-

balere Milana negativno uticao rezultatski i igra~ki poraz od gradskog rivala Intera, pa su se spotakli i protiv Livorna i to na „San Siru“. Me~ je trajao ~ak 97. minuta. Roma je i{~upala tri boda protiv „fewera{a“ Sijene, koja je do ~etiri minuta pre kraja imala bod u dèpu. Novi bod osvojio je Sini{a Mihajlovi} sa svojom Katanijom. Dugo je Katanija gubila na svom terenu od Udinezea, ali je Bja|ante doneo osmehe na lica navija~ima i stru~nom {tabu golom u 80. minutu. Udineze je bio mnoIgra~i Fiorentine ~estitaju Joveti}u go boqi i propustio je dosta prilika da pobedi. li 53’/, Roma - Sijena 2:1 (1:1) /RiJuventusu ni promena trenera se 39’, ûka 86’ - Vergasola 41’/, nije donela rezultat. Alberto Kaqari - Fiorentina 2:2 (1:1) Zakeroni je na svojoj prvoj utak/Lacari 36’, Astori 47’ - Markimici na klupi „stare dame“ igrao oni 8’, Joveti} 63’/, Katanija samo 1:1 (0:0) protiv Lacija. Del Udineze 1:1 (0:1) /Bja|anti 80’Pjero je postigao prvi gol iz peFlores 32’/, Kjevo - Bolowa 1:1 nala u 70. minutu, a Rimqanima je (0:1) /Pelisije 49’ - Di Vajo 12’/, bod obezbedio Stefano Mauri u Sampdorija - Atalanta 2:0 (2:0) 78. Aleksandar Kolarov je odi/Palombo 36’, Pacini 45’/, Parma grao celu utakmicu za Lacio. - Inter (odloèno), Juventus Rezultati: Milan - Livorno Lacio 1:1 (0:0) /Del Pjero (pen) 1:1 (1:0) /Ambrozini 44’ - Lukare70 - Mauri 78/, Bari - Palermo

[PANSKO PRVENSTVO

@igi} kasno u{ao u igru Seviqa je pobedila Valensiju sa 2:1 i trku za tre}e mesto u~inila jo{ zanimqivijom. Oba gola za tim iz Andaluzije postigao je Alvaro Negredo u 21. i 69. minutu, dok su „slepi mi{evi“ samo ubla`ili poraz preko Davida Navara u sudijskoj nadoknadi. Nikola @igi} je dobio priliku u drugom poluvremenu, dok je Ivica Dragutinovi} propustio duel protiv Valensije zbog povrede. Seviqa se sa {estog mesta probila na ~etvrto, sa tri boda zaostatka za Valensijom, koja ima 39 bodova. Herez je do druge pobede u sezoni stigao protiv Majorke. „Fewera{„ je slavio sa 2:1 i sa~uvo minimalne {anse da ostane u Primeri. Majorka, koja se bori za mesto u Ligi {ampiona, vodila je nakon prvih 45 minuta. Strelac je bio Kamrunac Pjer Vebo, ali je sa dva gola u nastavku rezultat preokrenuo Karlos Kalvo. U derbiju za~eqa Saragosa je kao gost bila boqa od Tenerifea (3:1). Ispod ova dva kluba, koji su posle 20. kola izjedna~eni sa 17 bodova, na tabeli se nalazi samo Herez. Doma}in je poveo po~etkom drugog poluvremena, ali je Saragosa u posledwih 15-ak mi-

nuta postigla tri gola. Valajdolid i Almerija podelili su bodove (1:1), ba{ kao i Hetafe i Santander, koji su igrali bez golova.

Negredo je s dva gola sru{io Valensiju

Ateltiko Madrid nalazi se u sve te`oj poziciji. „Jorganxije“ su ponovo razo~arale svije navija~e na Visente Kalderomu, a neugodan poraz do{ao je od Malage (0:2), koja se u borbi za opstanak izjedna~ila sa Madri|anijma. Viqareal je do`iveo jo{ jedan

udarac na svom El Madrigalu. Osasuna je pobedila sa 2:0, a „`utu podmornicu“ je torpedovao dvostruki strelac Huanfran. Ovaj poraz udaqio je tim Ernesta Valverdea od Evrope, dok se Osasuna izjedna~ila na tabeli sa Viqarealom. Rezultati: Viqareal - Osasuna 0:2 (0:1) /Huanfran 15, 85/, Herez - Majorka 2:1 (0:1) /Kalvo 52,79 Vebo 24/, Tenerife - Saragosa 1:3 (0:0) / Huan Hens 48 - Suazo (pen)77, Koluwa 79, Lafita 83 /, Vaqadolid - Almerija 1:1 (0:1) /Arzo 80 - Krusat 12/, Hetafe Santander 0:0, Atletiko - Malaga 0:2 (0:1) /Duda 3, Havi Lopez 70 /, Seviqa - Valensija 2:1 (1:0) /Negredo 21, 69 - Navaro 90+1/, Espawol - Atletik Bilbao 1:0 (0:0) /Garsija 58/, Sporting - Barselona 0:1 (0:1) /Pedro Rodrigez 29/, Deportivo - Real Madrid 1:3 (0:2) /Riki 87’p - Grawero 13’, Benzema 40’, 90’/. TABELA: Barselona 52 boda, Real 47, Valensija 39, Seviqa 36, Majorka 34, Deportivo 34, Hetafe 31, Bilbao 30, Viqareal 26, Osasuna 26, Sporting 24, Santander 24, Atletiko 23, Espawol 23, Malaga 23, Almerija 19, Vaqadolid 18, Tenerife 17, Saragosa 17, Herez 11.

4:2 (2:1) /Bonu}i 5, Alvarez 7, Bareto (pen) 62, Koman 85 Kavani 28, Pastore 54/.Napoli \enova 0:0. TABELA: Inter (-1) 49 bodova, Milan 41, Roma 41, Napoli 38, Palermo 34, Juventus 34, Sampdorija 33, Bar 32, \enova 32, Kaqari 32, Fiorentina 31, Parma (-1) 29, Kjevo 29, Bolowa 24, Lacio 22, Livorno 22, Udineze 21, Katanija 20, Atalanta 17, Sijena 13. VINOGRADAR TRENIRA VE] DESETAK DANA

Majer krenuo o{tro Vinogradar, ~lan Podru~ne lige Subotice po~eo je pripreme jo{ 20. januara sa novim trenerom Zlatkom Majerom, biv{im trenerom ântavira. Dosada{wi trener Vinogradara Dragutin Raji} se zahvalio rukovodstvu kluba na saradwi i zbog lo{ih rezultata podneo je ostavku. - Radimo pakleno, verujem da }emo biti spremni do po~etka prvenstva. Niko nije oti{ao, a do{li su Goran Komenov (Radni~ki, Bajmok) Igor Novi} (Tisa, Adorjan), Robert Santo (Kelebija, Ma|arska), Marinko Pletikosi} (Tavankut) i Joèf Fujkin koji se ponovo aktivirao - kaè novi trener Majer. S. St.

Petrovi} novi trener Fudbaleri Napretka ~lanovi MFL Kikinda - Novi Be~ej dobili su novog u~iteqa. Radi se o iskusnim stru~waku Marinku Popovi}u, koji je vodio Polet iz Nakova, kikindski @AK, Crvenu zvezdu iz Vojvoda Stepe, Crvenu zvezdu iz Ruskog Sela, mokrinsku Deliju, Borac iz Aleksandrova i Roham. Od novog trenera Uprava i navija~i o~ekuju da iskusni stru~wak u prvom redu stabilizuje ekipu i da izbegne za~eqe tabele. Trener Marinko Petrovi} je predo~io Upravi plan rada, koji je izuzetno ambiciozan. M. R.

FUDBAL – SRPSKA LIGA SEDMORICA NOVAJLIJA U SLOGI

Temerinci ja~i u nastavku Zimski ambijent na treninzima fudbalera Sloge iz Temerina ote`ava realizaciju programa rada Miodraga Cviji}a, {efa stru~nog {taba. Kao alternativa snegom okovanom terenu, ~esto se koristi sala, ali glavni problem je nemogu}nost odigravawa kontrolnih utakmica i provera dostignutog nivoa forme. Tako je minule subote propala prilika da se podeli megdan s novosadskom Slavijom, visok stepen rizika od nastanka povreda, predstavqao je dovoqan razlog da se odlo`i sticawe uvida u mogu}nosti sedmorice novajlija. Posledwi u nizu, pristigli su: vezista Mihajlo Kozomora (Proleter, Novi Sad), nekada-

{wi igra~ Mladosti iz Ba~kog Jarka i visoki napada~ Du{an êpi} ([ajka{, Koviq). Dres srpskoliga{a obukli su jo{: Goran Kova~evi} (Dinamo, Vrawe), golman Vujica Peji} (Omladinac, Stepanovi}evo), Konstantin Spaji}, Goran \uli} i Mile Zamaklar (^SK Pivara). Posle prvog filtera u pripremnom periodu, odre{ene ruke u izboru nove sredine, dobili su mladi golman Ivan Kneèvi} (Cement) i Vlade Bubwevi} (Slavija). Proceweno je da je u zajedni~kom interesu da prona|u klubove, gde }e imati minutaù neophodnu za daqi napredak u igri. Crveno-bele su prvih dana prelaznog roka napustili: Dra-

Miodrag Cviji}

gan Dragoqevi} (Cement), Miqan Milovi} i najboqi strelac Neboj{a Desnica (Veternik Viskol). - Prona{li smo adekvatne zamene, nismo deficitarni ni na jednoj poziciji i verujem da mo`emo da se ume{amo u borbu za vrh. Trenutni plasman i bodovni kapital, daju nam razlog za optimizam, posedujemo potencijal da srpskoliga{ku trku zavr{imo me|u pet najboqih ekipa – rekao je Miodrag Cviji}, {ef stru~nog {taba. Ako vremenski uslovi ne budu prepreka, Temerinci }e sutra odmeriti snagu s Veternik Viskolom, jesewim prvakom Srpske lige grupa Vojvodina. M. Meni}anin

SPORT

utorak2.februar2010.

VE^ERAS UTAKMICE 2. KOLA TOP 16 FAZE EVROKUPA

KO[ARKA[KI VIKEND NLB liga

Prva B `enska liga

Hemofarm – Helios 75:76, Zadar – Cibona 87:92, Crvena zvezda - Cedevita 83:63, Olimpija FMP 95:54, Zagreb - Radni~ki 87:80, Budu}nost - [iroki 77:57, Bosna - Partizan odlo`eno

Beo~in – Moravac 80:54, Kovin MT – Stara Pazova 101:67, Jugobanat – Trep~a 76:67, Plej of – Kraqevo 61:65, Bor – Student 31:109, [abac – Pro Tent 88:46, Tami{ - Mladost Kolubara 49:66.

1. Cibona 2. Zagreb 3. Hemofarm 4. Olimpija 5. Partizan 6. Budu}nost 7. Zadar 8. C. Zvezda 9. Cedevita 10. Radni~ki 11. FMP 12. [iroki 13. Helios 14. Bosna

19 19 19 19 18 19 19 19 19 19 19 19 19 18

15 13 12 12 13 12 10 9 9 7 6 6 5 3

4 6 7 7 5 7 9 10 10 12 13 13 14 15

1494:1284 1523:1492 1529:1411 1490:1383 1368:1275 1461:1379 1546:1430 1520:1464 1475:1535 1323:1498 1432:1506 1399:1507 1299:1473 1203:1424

34 32 31 31 31 31 29 28 28 26 25 25 24 21

Prva mu{ka liga Srbije Ergonom - Vojvodina Srbijagas 64:69, Novi Sad - Tami{ Petrohemija 82:68, Radni~ki KG 06 - Mega Vizura 79:84, Sloga - OKK Beograd 65:66, Radni~ki Basket - Ma{inac 78:66, Napredak - Metalac 77:81, Borac - Proleter Naftagas 101: 65. 1. Borac 2. Beograd 3. Metalac 4. Vojvodina 5. Proleter 6. Tami{ 7. Novi Sad 8. Napredak 9. Sloga 10. Mega V. 11. Ma{inac 12. Radni~ki B. 13. Ergonom 14. Radni~ki

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

14 13 13 13 12 12 10 10 9 9 8 5 4 1

5 6 6 6 7 7 9 9 10 10 11 14 15 18

1586:1441 1613:1499 1516:1436 1509:1433 1597:1514 1458:1406 1459:1403 1486:1448 1459:1462 1500:1552 1353:1529 1421:1501 1367:1461 1407:1646

33 32 32 33 31 31 29 29 28 28 27 24 23 20

Prva A ènska liga Hemofarm [tada - Radni~ki 98:48, Crvena zvezda – Partizan 62:83, êlarevo – Proleter 68:69, Kovin - Vojvodina NIS 77:84, Vo`dovac – Loznica 90:65, Spartak - Radivoj Kora} 72:80. 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. Vo`dovac 5. Vojvodina 6. C. zvezda 7. êlarevo 8. Proleter 9. Spartak 10. Kovin 11. Radni~ki 12. Loznica

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

15 13 11 10 9 8 7 6 4 3 2 2

0 2 4 5 6 7 8 9 11 12 13 13

1265:924 1271:892 1153:976 1149:1069 1059:1012 1171:1078 1061:1152 938:1073 1024:1175 1023:1162 917:1215 843:1178

30 28 26 25 24 23 22 21 19 18 17 17

Prva B mu{ka liga Vojvodina – Crnokosa 77:88, Vizura Smederevo – Vrbas Karneks 107:88, Jagodina - @elezni~ar 73:67, Beovuk 72 – Mladost 76:77, FMP II – Superfund BP 64:78, Zdravqe – Radni~ki 78:92, Jug – Partizan II 66:60. 1. Superfund 2. Radni~ki 3. Vizura S. 4. Crnokosa 5. Jagodina 6. Mladost 7. Vojvodina 8. FMP II 9. @elezni~ar 10. Jug 11. Zdravqe 12. Partizan II 13. Vrbas 14. Beovuk

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

13 12 11 11 9 9 7 7 6 6 4 4 4 2

2 3 4 4 6 6 8 8 9 9 11 11 11 13

1360:1210 1207:1117 1359:1261 1203:1140 1264:1236 1263:1272 1277:1255 1217:1255 1156:1159 1101:1164 1220:1245 1133:1178 1144:1267 1172:1317

28 27 26 26 24 24 22 22 21 21 19 19 19 17

1. Student 2. Jugobanat 3. Kraqevo 4. Beo~in 5. [abac 6. Kovin 7. S. Pazova 8. Mladost 9. Plej of 10. Moravac 11. Trep~a 12. Pro Tent 13. Tami{ 14. Bor

15 14 1 1179:787 29 15 14 1 1206:935 29 15 10 5 1087:1007 25 15 9 6 1015:944 24 15 9 6 1029:949 24 15 8 7 1083:1028 22 15 7 8 1103:1108 22 15 7 8 958:928 22 15 7 8 922:1024 22 15 7 8 978:1014 22 15 5 10 956:1057 20 15 5 10 918:1058 20 15 2 13 946:1170 17 15 1 14 714:1085 15

Prva srpska mu{ka liga – Sever Veternik – Srem 105:89, Sport Ki – Topola 90:77, Dunav – Sveti \or|e 75:65, Oyaci – Duga 67:65, Spartak – Mladost Teletehnika 78:62, Nova Pazova – Kikinda 91:65, Jedinstvo – Novi Sad MT danas. 1. Spartak 2. Mladost 3. Dunav 4. N. Pazova 5. Duga 6. Oyaci 7. Sport Ki 8. Sv. \or|e 9. Topola 10. Veternik 11. Novi Sad 12. Jedinstvo 13. Srem 14. Kikinda

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 14 14 15 15

15 11 10 10 9 9 8 7 7 7 6 3 2 0

0 4 5 5 6 6 7 8 8 8 8 11 13 15

1308:1069 1300:1137 1173:1045 1237:1102 1229:1166 1117:1099 1330:1225 1170:1245 1186:1198 1113:1147 1062:1115 1083:1177 1147:1331 994:1393

30 26 25 25 24 24 23 22 22 21 20 17 17 15

Prva srpska `enska liga – Sever Gimnazija – Proleter MT 68:62, Spartak MT – Topol~anka 67:59, Srbobran Reahem – Ruma 45:87, Sivac – Banat Milenijum grup 20:0, Vrbas Medela i Proleter su bili slobodni. 1. Vrbas M. 9 2. Sivac 10 3. Banat MG 10 4. Proleter 9 5. Ruma 10 6. Proleter MT 10 7. Gimnazija 10 8. Topol~anka 10 9. Spartak MT 10 10. Srbobran R. 10

9 8 8 6 5 3 3 3 2 2

0 2 2 3 5 7 7 7 8 8

769:415 744:561 728:450 645:556 707:604 605:723 546:780 596:765 517:814 546:780

18 18 17 15 15 13 13 13 12 12

Druga srpska mu{ka liga – Sever Hajduk (B) – Krajina Grme~ 72:89, Proleter Naftagas MT – Radni~ki 72:75, Crvenka – Hajduk (K) 78:62, Akademik – Dinamo 86:64, Ruma – Apatin 88:75, Stara Pazova – Top 91:93. Ba~ka Palanka je bila slobodna. 1. S. Pazova 14 2. Akademik 3. Krajina G. 4. Top 5. Radni~ki 6. Ruma 7. Proleter 8. Dinamo 9. B. Palanka 10. Crvenka 11. Apatin 12. Hajduk (K) 13. Hajduk (B)

12 21325:1062 26 14 12 2 1195:1054 26 14 10 4 1285:1140 24 14 10 4 1219:1082 24 14 9 5 1201:1100 23 13 9 4 1143:1102 22 14 6 8 1178:1109 20 14 5 9 970:1183 19 13 5 8 1052:1083 18 14 4 10 1024:1208 18 14 3 11 1003:1224 17 14 3 11 1033:1099 17 14 2 12 1069:1251 16

Jedinstvena juniorska liga Srbije Beovuk – Hemofarm 66:77, Radni~ki KG 06 – Borac 59:75, Novi Sad – KG Student UK 121:67, FMP – Partizan 92:88, Mladost – Kwa`evac 81:60, @itko Basket – Zdravqe 97:74. 1. Novi Sad 2. Hemofarm 3. FMP 4. Partizan 5. @itko B. 6. Kwa`evac 7. Beovuk 8. Mladost 9. Borac 10. KG Student 11. Zdravqe 12. Radni~ki

15 13 2 1361:1011 28 15 13 2 1298:1054 28 15 13 2 1327:1086 28 15 9 6 1193:1132 24 15 9 6 1248:1185 24 15 8 7 1166:1176 23 15 8 7 1159:1128 22 15 6 9 1076:1131 21 15 5 10 968:1064 18 15 2 13 1196:1457 17 15 2 13 1069:1347 17 15 2 13 1144:1434 17

Kvalitetna liga Vojvodine – juniori Ba~ka–Srem E grupa Veternik – Vojvodina Srbijagas 56:78, Spartak – Panon Sistem 101:81, Vrbas – Hajduk 54:68. 1. Spartak 2. Hajduk 3. Vojvodina 4. Veternik 5. Panon S. 6. Vrbas

10 10 10 10 10 10

8 8 7 3 2 2

2 2 3 7 8 8

762:563 726:614 802:651 613:744 718:889 718:889

18 18 17 12 12 12

F grupa Sport Ki – Sport Vorld 98:90, Stara Pazova – Mladost Teletehnika 20:0 (sr), Kadet – Apatin 76:59. 1. Apatin 2. S. Pazova 3. Kadet 4. Sport V. 5. Sport Ki 6. Mladost

10 10 10 10 10 10

7 7 6 5 5 0

3 3 4 5 5 10

807:758 781:738 816:824 873:872 889:860 634:748

17 17 16 15 15 9

* U plej-of – A grupa, plasirali su se: Spartak iz Subotice, Hajduk iz Kule, Apatin i Stara Pazova. U B grupi igra}e: Vojvodina Srbijagas, Sport Ki, Kadet (svi iz Novog Sada) i Veternik. U C grupi nastupi}e: Vrbas, Sport Vorld, Panon Sistem (oba tima iz Novog Sada) i Mladost Teletehnika iz Temerina.

Grupa Banat Jedinstvo (NB) –Tami{ - sutra, Vili – Dinamo 60:70, Jedinstvo (K) – Sveti \or|e 0:20 (sr), Kris Kros – Mladost 78:67. 1. Kris Kros 2. Dinamo 3. Jed. (NB) 4. Kikinda 5. Zrewanin. 6. Sv. \or|e 7. Mladost 8. Vili 9. Probasket 10. Tami{ 11. Jed. (K)

16 15 14 14 14 14 15 15 14 13 20

13 14 11 9 10 8 7 5 3 2 0

3 1158:834 29 1 985:739 29 3 1056:758 25 5 917:769 23 4 940:761 24 6 886:780 22 8 892:850 21 10 885:1005 20 11 874:1026 17 11 453:1124 15 20 0:400 0

Kvalitetna liga Vojvodine – juniorke Banat Milenijum grup – Vojvodina NIS 0:20 (sr), Sivac – Gimnazija 9. februara, Hemofarm [tada i Proleter su bili slobodni. Utakmica 16. kola: Proleter – Sivac 26:106. 1. Hemofarm 2. Sivac 3. ^elarevo 4. Vojvodina 5. Proleter 6. Gimnazija 7. Banat

8 8 8 8 8 8 12

7 8 6 4 3 2 0

1 0 2 4 5 6 12

481:354 582:315 503:362 461:412 322:510 387:543 0:240

15 16 14 12 11 10 0

KUGLAWE Superliga (m) Crvena zvezda - Kawi`a 7:1 (3567:3365) Partizan - Rudar 5:3 (3362:3296) E|{eg - Ni{ Put 2:6 (3408:3481) 1. Ni{ Put 14, 2. Beograd 13, 3. Senta 13, 4. Metalac 10, 5. E|{eg 9, 6. Partizan 8, 7. Crvena zvezda 6, 8. Kawi`a 3, 9. Rudar 2, 10. NIS Petrol bez bodova.

Superliga (`) Apatin - EDB Beograd 3:5 (3134:3143) Putar - Jedinstvo 1:7 (2928:3118) SPC Vojvodina - Ada Kompjuters 6:2 (3215:3176) Kristal - Pionir 3:5 (3255:3291) 1. Pionir 18, 2. Jedinstvo 16, 3. SPC Vojvodina 14, 4. Junakovi} (-1) 13, 5. Apatin 8, 6. Ada Kompjuters 7, 7. Kristal 6, 8. Venus (-1) 6, 9. EDB Beograd 6, 10. Putar 4 boda.

Prva liga Srbije, grupa Vojvodina (m) Toza Markovi} - Kristal 2:6 (3005:3105) @elezni~ar - Hajduk 2:6 (3153:3190) Vojvodina (NS) - 13.maj 8:0 (3171:3007) Jedinstvo - Apatin 2:6 (3209:3250) Banat - Vihor 6:2 (3284:3153) 1. Banat 18, 2. Kristal 15, 3. Vojvodina (NS) 13, 4. Apatin 13, 5. Hajduk 10, 6. Jedinstvo 9, 7. Toza Markovi} 6, 8. @elezni~ar 6, 9. Vihor 5, 10. 13. maj 5 bodova.

Prva liga Srbije, grupa Vojvodina (`) Vojvodina (BG) - Alimenta Radni~ki - Petrovaradin E|{eg - Spartak (D)

7:1 (2929:2742) 1:7 (2929: 3094) 5.5: 2.5 (2968:2883)

DNEVNIK

Srem - Toza Markovi} 1:7 (2856:3044) Banat slobodan 1. Toza Markovi} 16, 2. E|{eg 13, 3. Banat 9, 4. Petrovaradin 9, 5. Vojvodina (BG) 9, 6. Alimenta 8, 7. Radni~ki 7, 8. Srem 7, 9. Spartak 2 boda.

Prva vojvo|anska liga (m) Polet - Dolina 7:1 (3301:3191) Radni~ki LK - Ada Kompjuters 5:3 (3038:2952) Slavia - TSK 2:6 (3015:3105) Be~ej - Spartak (D) odlo`eno Rotografika slobodna 1. Polet 15, 2. Dolina 13, 3. TSK 12, 4. Ada Kompjuters 8, 5. SLavia 8, 6. Be~ej (-1) 8, 7. Rotografika 6, 8. Spartak (D) (-1) 6, 9. Radni~ki LK 2 boda.

Druga vojvo|anska liga, sever (m) Kordun - Dunav 0:7 (3417:3117) Jadran - Vrbas 3:5 (2948:3090) Vojvodina (BG) - Junakovi} 7:1 (2921:2767) Sloboda slobodna 1. Kordun 22, 2. Vrbas 15, 3. Vojvodina (BG) 15, 4. Dunav 14, 5. SLoboda 10, 6. Jadran 2, 7. Junakovi} Prigrevica bez bodova.

Druga vojvo|anska liga, jug (m) Srem - Petrovaradin 6:2 (3279:3229) Sloven - Horoskop 5:3 (3186:3061) Radni~ki (NS) - E|{eg 4:4 (3105:3106) E|{eg slobodan 1. Srem 18, 2. Petrovaradin 16, 3. Sloven 14, 4. Horoskop 14, 5. Radni~ki (NS) 8, 6. E|{eg 6, 7. Jadran 2 boda.

Zvezda do~ekuje Gran Kanariju Pobedom nad zagreba~kom Cedevitom u NLB ligi, ko{arka{i Crvene zvezde napravili su lepu uvertiru za me~ 2. kola Top 16 faze Evrokupa, u kojem do~ekuju rawenu Gran Kanariju. Naime, u utakmici ACB {panske lige tim s Kanarskih ostrva doìveo je totalni debakl u Barseloni, gde je poraèn od mo}nog doma}ina sa 55:105. Duel u beogradskom Pioniru(TV prenos na RTS 2) na sajtu Evrokupa najavquje se kao direktan okr{aj za prvo mesto u L grupi. Beogra|ani su prvom kolu izborili va`nu pobedu u gostima nad ~e{kim Nimbirkom, dok su [panci bili boqi kod ku}e od Turk Telekoma, ~ime su ve~era{wi rivali najavili pretenzije da osvoje prvo mesto u svojoj grupi. - Da bismo pobedili ~lana najja~e lige u Evropi, moramo da nadma{imo trenutne mogu}nosti – iskren je bio trener tima iz Srbije Teàk ispit: Marko Ke{eq (s loptom) Aleksandar Trifunovi}. – Do tog ciqa moèmo da kanaca (Xo{a Fi{era, Xejmsa stignemo samo uz pomo} punih Augustina, Tomasa Belasa, Xejtribina, jer na{ rival ima u sija Kerola, Melvina Sandersa sastavu ~ak {estoricu AmeriI Vila Mekdonalda), naturali-

Raspored 2. kola Top 16 faze Evrokupa: I GRUPA: Alba – Huventud (20), Aris – Le Man (20). J GRUPA: Uniks – Valensija (17), Hapoel J. – Galatasaraj (19.45). K GRUPA: Brose – Beneton (20), Bilbao – Panelinios (20.15). L GRUPA: Crvena zvezda – Gran Kanarija (18.45, RTS 2), Turk Telekom – Nimbirk (18.15).

zovanog [panca Tomasa Belasa, Senegalca Sitafa Savanea, Engleza Rajana Ri~ardsa, Irca Xima Morana i Holan|anina Evuda Klosa. Jedini pravi [panac u ekipi trenera Pedra Martineza je Oskar Alvarado i ve} po tome mo`e da se zakqu~i kakav nas to posao ve~eras o~ekuje. Ipak, uz pomo} navija~a, verujem da mo`emo da se izdignemo iznad realnih sposobnosti i pobedimo [pance. A. P.

SPORT

DNEVNIK

utorak2.februar2010.

EVROLIGA: NOVOSA\ANI SUTRA DO^EKUJU BARSELONETU

OBELE@ENA STOGODI[WICA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Vo{i publika osmi igra~

Reprezentacija ispra}ena u Vankuver

Vaterpolisti novosadske Vojvodine sutra u ~etvrtom kolu A grupe Evrolige do~ekuju ekipu Barselonete. U pro{lom kolu Novosa|ani su u Barseloni pora`eni 9:14. Iako su tri ~etvrtine igrali egal sa jakim rivalom, Barseloneta ih je nadigrala u jednoj, {to je bilo do-

problem u prethodnim duelima bila je igra u gr~u zbog neiskustva u Evroligi. - Mislim da smo to prevazi{li i da }emo sada igrati malo opu{tenije i da ne}emo praviti gre{ke koje su nam se ranije de{avale. Gledali smo snimke i analizirali Barselonetu, to }emo raditi i do po~etka susre-

Prva A liga Rezultati 5. kola: Student - Partizan Rajfajzen 1:18, Beograd - Ni{ 12:6, TENT - Vojvodina 2:22. 1. Partizan 2. Vojvodina 3. Beograd 4. Ni{ 5. Student 6. TENT

5 5 5 5 5 5

5 4 3 1 0 0

0 0 0 1 2 1

0 1 2 3 3 4

77:14 15 54:31 12 43:35 9 27:49 4 27:50 2 24:73 1

Prva B liga Rezultati 8. kola: Go~ - Zemun 7:17, Be~ej 2005 - Proleter 9:8, Rabotni~ki - Singidunum 7:9, Spartak - @AK 5:11, [abac - Dinamo 18:6. 1. @AK 8 7 0 1 110:40 21 2. Singidunum 8 6 1 1 95:55 19 3. Be~ej 8 6 0 2 76:59 18 4. Zemun 8 4 2 2 91:72 14 5. Rabotni~ki 8 4 1 3 68:56 13 6. [abac 8 4 0 4 76:82 12 7. Proleter 8 3 0 5 81:94 9 8. Spartak 8 2 0 6 53:96 6 9. Go~ 8 1 0 7 61:99 3 10. Dinamo 8 1 0 7 57:116 3

Boris Vapenski

voqno za visok poraz. Kako je istakao Boris Vapenski, jedan od najboqih pojedinaca u ekipi,

Foto: F. Baki}

ta. Napravi}emo neke izmene u igri i verujem da mo`emo do povoqnog rezultata - rekao je Va-

penski i pozvao navija~e da do|u i podr`e Vojvodinu. Utakmica }e se igrati sutra u 19 ~asova na bazenu Spensa. Karte po ceni od 200 dinara mogu se kupiti na blagajni ovog zdawa. - Potreban nam je osmi igra~, a to je publika, pa je ovim putem pozivamo da nam pomogne. U ekipi Barselonete igra osam reprezentativaca [panije, ina~e svetskog viceprvaka. Mogu da obe}am da }emo dati sve od sebe, proba}emo da bez gr~a u|emo u duel sa wima. Problem na{ih prethodinih poraza nije u tehni~ko - takti~koj obu~enosti, ve} u prilazu i prevelikom respektu rivala. Jednostavno, oni su pokazali {ta znaju, a mi nismo i to je jedan od razloga na{eg visokog poraza - rekao je Vapenski. G. Malenovi}

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac, u dru{tvu praunuka osniva~a Srpskog olimpijskog kluba generala Svetomira \uki}a, poloìo je venac ispred hotela "Moskva" na spomen plo~u povodom 100-godi{wice olimpijskog pokreta u Srbiji. - Velika mi je ~ast {to danas imam priliku da vas pozdravim sa ovog mesta odakle je pre 100 godina olimpijska ideja krenula da se {iri Srbijom. Tog februara 1910. nekoliko srpskih oficira, na ~elu sa Svetomirom \uki}em, osnovali su Srpski olimpijski klub - rekao je Divac na sve~anosti povodom jubileja. On je dodao da je Olimpijski komitet kroz 100 godina dugu istoriju izgradio ugled i reputaciju i da je od prvog nastupa 1912. slao svoje misije na sve letwe i skoro sve zimske olimpijske igre. - Na{i olimpijci su vrhunskim rezultatima ostavili dubok trag. U istoriji smo zabeleèni kao 18. formirani nacionalni komitet, od 205 koliko ih danas ima, a na{i sportisti su do sada osvojili 98 medaqa - rekao je Divac. Proslava 100-godi{wice Olimpijskog komiteta bila je prilika i da se isprate sportisti na Zimske olimpijske igre, koje }e se odràti u Vankuveru. Predstavqen je tim koji }e u~estvovati, a Jasna [ekari} je zastavu koju je nosila na ceremoniji otvarawa OI 2008. u Pe-

Vlade Divac, predsednik OKS

kingu predala Divcu, a on je zatim uru~io skija{ici Jeleni Lolovi}. Lolovi}eva }e 12. februara nositi zastavu na sve~enoj ceremoniji otvarawa Zimskih OI u Vankuveru, gde }e Srbiju predstavqati 10 sportista, {est trenera i ~etiri ~lana misije OK. Ministarka omladine i sporta Sneàna Samarxi} Markovi} ~estitala je Olimpijskom komitetu 100-godi{wicu, a sportistima poèlela da dostojno predstavqaju Srbiju u Vankuveru. - Nastavi}emo sa radom koji smo zapo~eli 2009. godine, kako bi srpskom sportu pripalo mesto koje zasluùje - sam vrh svetskog sporta. @elimo da Olim-

pijski komitet bude jedan od kqu~nih stubova - rekla je Samarxi} Markovi}. Ona je dodala da za 10-tak dana po~iwu Igre u Vankuveru i da su zajedni~kom saradwom Ministarstva omladine i sporta i Olimpijskog komiteta Srbije omogu}eni najboqi mogu}i uslovi za pripreme. - Od wih o~ekujemo da daju sve od sebe kako bi dostojno reprezentovali svoju dràvu i to je sve - rekla je ministarka, koja se zahvalila svima koji su pomogli i pozvala doma}e privrednike da u {to ve}em broju ulaù u sport. Zimske olimpijske igre odrà}e se od 12. do 28. februara u Vankuveru.

^ELENY KUP ZA DAME: SPARTAK U FRANCUSKOJ

Dva seta za prolaz

Danas odbojka{ice Spartaka u Francuskoj igraju revan{ me~ ^elenx kupa s ekipom Istr. U prvom me~u u Subotici Spartak je pobedio sa 3:1. Upravo je ta pobeda dokaz da Spartak ima {anse da nastavi takmi~ewe u Evropi, a za to golubicama trebaju bar dva seta u regularnom delu me~a, ili set pa borba u dodatnom periodu do 15 poena. - Utakmica sa Istrom je veoma bitna za Spartak. Znamo vr-

lo dobro da se nalazimo pred sjanim uspehom, rezultatom koga zlatnim slovima vaqa upisati na stranice sportske istorije Subotice. O~ekujem da }e ekipa Spartaka biti prava, da }emo uspeti da spremimo pobedonosnu taktiku. Nalazimo se u jakom ritmu, ve} mesec dana igramo utakmice sredom i subotom. Nije lako, ali se nadam povoqnom ishodu u revan{u - rekao je uo~i odlaska u Francusku trener Sa{a Nedeqkovi}. N. S.

@ENSKA SUPERLIGA

Pirova pobeda Klek – Vizura 3:2 (16:25, 25:22, 22:25, 25:21, 15:11) KLEK: Dvorana O[ „Milo{ Grbi}“, gledalaca 300. Sudije: Lazarevi} ([abac) i Vilimanovi} (Kraqevo). Trajawe me~a122 minuta. KLEK: Radanovi} 1, Cveti}anin 11, Mihajlovi} (libero), Joksi} 4, Sandi} 13, Bartula 26, Radenkovi} 2, Vasi} 12, Ivanovi} 9, \uri}, îkiriz, Sakraxija. VIZURA: Nikoli}, Ota{evi} 11, Lazarevi} 14, Vukomanovi} (libero), Puzovi} 20, Terzi}, Grbi} 2, Dini} 11, Dragovi}, Radoji~i} 12, VojvoMomenat iz duela Klek - Vizura di}. Kle~anke su u duelu sa Vizutiku i odli~nim blokom zaustarom ostvarile pobedu koja im vio sve napade Vasi}eve i Barnije donela plasman me|u prve tuleve, {to je wegovom timu i ~etiri ekipe i igru u plej - ofu, donelo vo|stvo od 2:1 u setovipa }e izabranice trenera [egrma. êtvrti period igre ponovo ta morati da se zadovoqe nastudonosi veoma dobru rolu igrapom u mini - ligi za plasman od ~ica doma}eg tima koje stiù 5.do 8.mesta, dok }e se Beogrado izjedna~ewa 2:2 u setovima i |anke boriti za titulu. taj – brek. Beogra|anke su proPrvi set go{}e su dosta lako pustile lepu priliku da pobede dobile i ve} je tada bilo sve poi u petom setu, imale su ogromznato. U drugom setu doma}in je nu prednost (10:5), ali su uspele uspeo da se vrati u igru i dobii to da prokockaju i dozvole je ga rezultatom 25:22, ali to je Kle~ankama da slave.Ova pobesamo nagovestilo veliku borbu, da je Kle~ankama zna~ajna samo bez rezultatskog zna~aja.U trezbog prestià, jer Vizura se }em setu iskusni strateg Vizuplasirala me|u ~etiri najboqe re, ina~e biv{i trener Kleka ekipe. Kova~i} postavio je sjajnu takN. Jowev

Superliga (m) (1.-4 mesto) Crvena zvezda - Vojvodina Radni~ki - Partizan 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Vojvodina

15 13 15 13 15 9 15 7

0 0 0 0

2 2 6 8

3:2 3:0 43:13 39 42:15 37 30:27 24 26:28 22

Miniliga (5-8. mesta) Ribnica - Smederevo Mladi radnik -Spartak 5. Ribnica 15 6. M. radnik 15 7. Spartak 15 8. Smederevo 15

7 6 3 2

3:0 3:0

0 8 0 9 0 12 0 13

27:30 20 28:32 20 18:40 11 13:42 7

Superliga (`) Klek - Vizura Dinamo - Jedinstvo Spartak - Tent

3:2 3:0 3:1

Po{tar 064 - C. zvezda 1. C. zvezda 14 14 0 2. Spartak 14 10 4 3. Tent 14 7 7 4. Vizura 14 7 7 5. Klek 14 7 7 6. Dinamo 14 7 7 7. Jedinstvo 14 4 10 8. Po{tar 14 0 14

42:6 37:21 28:25 28:25 26:26 23:29 15:34 10:42

0:3 40 30 23 22 20 19 12 2

Prva liga (m) Putevi - GIK Banat @elezni~ar - Borac Novi Sad - Ni{ Jedisntvo - VGSK Jagodina - Bavani{te

3:2 1:3 3:1 3:1 3:0

1. @elezni~ar1510 5 2. Borac 15 10 5 3. Jagodina 15 10 5 4. Jedinstvo 15 9 6 5. Ni{ 15 8 7 6. GIK Banat 15 7 8 7. Novi Sad 15 7 8 8. Putevi 15 7 8 9. Bavani{te 15 6 9 10. BGSK 15 1 14

36:19 35:23 32:26 33:26 34:31 28:30 28:28 30:33 26:34 12:44

31 29 27 26 24 23 22 21 20 2

Prva liga (`) Radni~ki NIS - Jedinstvo [umadija - Vojvodina Vizura - Kolubara Lazarevac - Radni~ki Putevi - Novi Sad PP 1. Radni~ki NIS15 2. Kolubara 15 3. Lazarevac 15 4. Vizura 15 5. Novi Sad PP 15 6. Radni~ki 15 7. Jedinstvo 15 8. Vojvodina 15 9. Putevi Trand.15 10. [umadija 15

12 10 9 10 8 8 8 6 2 2

3 5 6 5 7 7 7 9 13 13

3:0 3:1 0:3 3:1 0:3 41:16 35:22 34:27 31:25 31:26 28:26 30:27 28:33 13:31 14:42

36 30 27 27 24 24 23 19 8 7

SPORT

utorak2.februar2010.

RVA^KI KLUB VOJVODINA NASTAVQA BORBU ZA PRAVDU

Zatajio i Nadzorni odbor U nastavku borbe za pravdu (posle iskqu~ewa iz Saveza) Rva~ki klub Vojvodina iz Novog Sada obratio se Nadzornom odboru (NO) RSS, sa Savom Zatezalom na ~elu, traè}i da preispita odluka o iskqu~ewu. Kako kaù u Vojvodini, iako su znali da je to gubqewe vremena, èleli su da ispo{tuju proceduru, ali su se paralelno obratili i republi~kom ministarstvu za sport i omladinu ukazuju}i na nezakonite odluke organa RSS. - Naàlost, na na{ zahtev predsednik NO Zatezalo nije na{ao za shodno ni da sazove sednicu, ve} je to navodno uradio telefonski sa jo{ jednim, od tri ~lana - razo~arano konstatuje direktor Vojvodine Rajko Te{anovi}. Umesto da obavi nadzor, predsednik Savo Zatezalo, kao „najboqi advokat“ RSS, pokazao nam je svoje nalaze i mi{qewa. Te{anovi} napomiwe da „nalazi i mi{qewa“ u pisanoj formi, nakon „telefonskog okupqawa“, potvr|uju tendecioznost i sve dosada{we tvrdwe o odanosti Zatezala rukovodstvu RSS, umesto da bude neutralan. - Naravno da ne mislimo da to ~ine zbog „autoriteta“ rukovodstva Saveza ve} zbog li~nog interesa koji se ogleda kroz privilegije koje od tog istog rukovodstva ima izborom na jo{ neke funkci-

Rajko Te{anovi}

je u RSS koje nose i odre|ene privilegije. Konkretno, kao predsednik NO nikako ne bi trebalo da bude delegat RSS na takmi~ewima u sistemu RSS sa pripadaju}im dnevnicama, koje su nerealno

visoke u odnosu na dana{wu krizu, pri ~emu je visina nadoknade, po pravilniku RSS, pedeset odsto ve}a od zakonskog iznosa. Te{anovi} podse}a da Zatezalo ima privilegije i kao koordi-

nator za veterane iako, da je principijelan ne bi to prihvatio, se to kosi sa funkcijom predsednika NO, a u nekim aktima Saveza izri~ito stoji da koordinatori za veterane, rvawe za `ene i slobodan stil moraju da poseduju neophodnu stru~nu kvalifikaciju iz oblasti sporta. - Koliko mi je poznato Sava ima visoko obrazovawe iz ekonomije. Ako gre{im, unapred se izviwavam - poru~uje Te{anovi}. - Smatram da Zatezalo nije sazvao Nadzorni odbor nego je analizu o~igledno obavio sam, jer druga dva ~lana NO nikada nisu dobila na{ zahtev. Ni jednog trenutka nije se potrudio da bude objektivan i uka`e na nezakonitost odluka o iskqu~ewu Vojvodine iz RSS. To malo li~nih privilegija stavio je ispred potrebe dece iz Novog Sada da se bave sportom, gazi bezmalo stogodi{wu tradiciju rva~kog sporta u najve}em vojvo|anskom gradu i zanemaruje ~iwenicu da je Vojvodina jedan od retkih klubova u kojem se radi za budu}nost ovog sporta. Zar je mogu}e da je za`murio pred istinom samo zbog nekih privilegija? Pitam se da li mu je neprijatno makar zbog sede kose i dobijenog dru{tvenog priznawa „Jovan Miki}-Spartak“? Neka mu je na ~ast - jetko je zavr{io Rajko Te{anovi}.

DNEVNIK

SUSRETI PETAR CUCI], LEGENDARNI RVA^ I TRENER

Zbog povreda nije dotakao vrh Petra Cuci}a ne treba posebno predstavqati sportskom svetu s obzirom da je bio vrhunski rva~ i jo{ kvalitetniji trener.I sjajajn je sagovornik. - Sportom sam po~eo intenzivije da se bavim sa 16 godina, prvo boksom i fudbalom, a kasnije rvawem.Bio sam golman u beogradskom Ko{utwaku, a za bavqewe fudbalom veliku zaslugu je imao pokojni Rajko Miti}, koji mi je bio kom{ija i idol i svi smo hteli da budemo u wegovom dru{tvu. Na rva~ku struwa~u sam stao 1952. godine u beogradskom @eqezni~aru, a nakon dve godine sam postao reprezentativac Jugoslavije pri~a Cuci}. z Po~eli ste s boksom, a onda ceo `ivot ostali u rvawu. - U @eqezni~aru u isto vreme sa bokserima trenirali su i rva~i. O bokserskoj karijeri nema mnogo {ta da se pri~e jer me je rvawe odmah privuklo, op~inilo me i eto `ivotni vek proveo sam u wemu. Rvawe je

finitivno napustio 1970. i posvetio se iskqu~ivo trenerskom radu. Zvani~no, po~etak mog trenerskog rada u Somboru je 1970, a ekipu Radni~kog sam prihvatio po nagovoru onda{weg saveznog kapitenaQubomira Ivanovi}a-Gexe i Vase Simi}a, ~oveka, koji je vodio Somborace. Zahvaquju}i mom iskustvu poboq{ali smo rad na tehnici i fizi~koj spremi. Napravili smo za kratko vreme dobru ekipu, da bi 1974, osvojili {ampionsku titulu. Interesantno je da smo u jednom trenutku pod imenom Elektrovojvodina (Sombor) bili prvaci dr`ave a druga ekipa pod imenom Radni~ki bila je prvoplasirani tim druge lige. Zna~i, imali smo izuzetno mnogo vrsnih i kvalitetnih rva~a. U toj ekipi blistali su Sreta Damjanovi} i Ivica Frgi}, odli~an je bio i Major, kao i pouzdani Sava Zatezalo. Bilo je tu jo{ mnogih kvalitetnih boraca poput bra}e Kosanovi}, [tefanovi}a, Meqkutija i drugih.

PRVENSTVO SRBIJE ZA JUNIORE I STARIJE PIONIRE

Somborci i Sen}ani najuspe{niji Rva~ki klub Senta bio je doma}in Prvenstva Srbije za juniore i starije pionire u rvawu slobodnim stilom, na kome je u mu{koj i `enskoj konkurenciji odziv bio iznad o~ekivawa, jer se na struwa~ama na{lo preko 100 takmi~ara iz 13 klubova. U mu{koj konkurenciji uglavnom su bila prisutne rva~ke nade poznate sa struwa~e u gr~ko-rimskom stilu, a prili~no skromna je bila konkurencija kod takmi~arki. Najvi{e uspeha u ekipnom plasmanu kod starijih pionira ostvario je Radni~ki iz Sombora sa 35 bodova, ispred Potisja iz Kawi`a sa 25 i Herkulesa iz Gorweg Brega sa 19 bodova. Pojedina~ni plasman starijih pionira - do 40 kg: Damjan \or|evi} (@eqezni~ar, Beograd), Sebestijan Na| (Potisje) 3. Strahiwa Kuruc (Radni~ki, SO) i Erika Fekete (Senta); 44 kg: Daniel Fejstamer (Potisje), Stefan Li{~evi} (Radni~ki, SO), 3. Mate Kis (Senta) i Nikola \ur|evi} (Vitez, [abac); 48 kg: Tomo Gudeq (Radni~ki, SO), Nemawa Igwatovi} (Radni~ki, SO), 3. Mladen Popovi} (Radni~ki, KG) i Rudolf Husak (Herkules); 52. kg: Miklo{ Horti Miklós (H), @ivica Osto-

ji} (Proleter); 56 kg: Valentin ^abi (Proleter), Daniel Kosoru{(Herkules), 3. Marko Milo{evi} Marko (Kragujevac); 61 kg: Kristijan Juhas (Potisje), @arko Dickov (Radni~ki, KG), 3. Aleksandar Petri} (Potisje) i Viktor

Tertei (Herkules); 66 kg: Milo{ Panteli} Milo{ (Vitez); 73 kg: Mate Klinec (Radni~ki, SO), Stefan Spasojevi} (Kragujevac), 3. Milan Tuba (Pobednik, Beograd) i Aleksandar Saj~i} (Radni~ki, SO); 85 kg: Nikola Todorovi} (Radni~ki, BG ), Nemawa Pe-

U juniorskoj konkurenciji dominirali su doma}ini iz Sente koji su ekipno prvo mesto osvojili sa 41 bodom, drugi je somborski Randi~ki sa 28 i tre}i Kragujevac sa 26 bodova. Pojedina~ni plasman - do 50 kg: Danijel Spoqari}, Mile

Markovi} (Proleter), 3. Aleksandar Doki} (Beograd) i Marko Peri{i} (Kragujevac); 66 kg: Dragan De{i} (Radni~ki, BG), Tama{ Va{ (Senta), 3. Viktor Nemes Viktor (Senta) i Nikola Jerkovi} (Radni~ki, SO); 74 kg: Aleksandar [efer (Senta),

S takmi~ewa na sen}anskim struwa~ama

trovi} (Pobednik), 3. Nikola Vukovi} (Radni~ki, SO) i Adam Va{ (Potisje); 100 kg: Boban @ivanovi} (Radni~ki, BG) \or|e Pe{ut (Radni~ki, KG). Starije pionirke - 39 kg: Fikreta [ifli{ (Randi~ki, SO).

Stojanovi} (oba Radni~ki, SO), 3. Dejan Kova~ Seke (Radni~ki, SO) i Marko Imbrowev (Proleter); 55 kg: Tama{ Na| (Senta), Emil Bequqi (Beograd), 3. Stepan Tarci} (Radni~ki, KG); 60 kg: Gelert [pekla (Senta), Nikola

Kristijan Dimovi} (Senta), 3. Dalibor Don~i} (Kragujevac) i Milo{ Marjan (Proleter); 84 kg: Stefan Cvetkovi} (Kragujevac), Milo{ Pituli} (Qubomir Ivanovi} Gexa, Mladenovac), 3. Vitomir Doki} (Vitez) i Damjan Peri} (Partizan, BG.); 96 kg: Adam Poqak (Senta), Lazar Krsti} (Kragujevac), 3. Darko Kosti} (Proleter) i Uro{ Radovanovi} (Kragujevac); 120 kg: Sr|an Josi} (Radni~ki, SO), Veqko ]ur~i} (Radni~ki, BG), 3. Margo Kosti}(Beograd) i Igor \uri} (Proleter). U konkurenicji juniorki ekipno je prvi Beograd sa 26, druga Senta 18 i tre}i Qubomir Ivanovi}-Gexa (Mladenovac) 7 bodova. Pojedina~ni plasman - do 55 kg: Jelena Markovi} (Q. I. Gexa), Eva Tuba (Beograd), 3. Anela Mirkovi} (Radni~ki, SO) i Rebeka Popov (Senta); 59 kg: Adrijana Tasi} (Beograd), Eva Kere{i (Senta), 3. Adrijana Frgi} (Radni~ki, SO). 63 kg: Erika Boro{ (Senta); 67 kg: Ira Tuba Ira (Beograd); 72 kg: Una Tuba (Beograd), @aklina Tertei (Senta). Tekst i foto: M. Mitrovi}

Petar Cuci}

kompletan i kompleksan sport i moè da ispuni svakog pojedinca koji mu se posveti. @eqezni~ar je u to vreme bio dobar i kvalitetan rva~ki kolektiv gde su predwa~ili bra}a Martinovi} i superte{ka{ îtakovi}. Uporedo s rvawem dizao sam i tegove i bavio se xudom. Radio sam maksimalno na sebi i polako pravio karijeru vrhunskog rva~a u onda{woj Jugoslaviji i na svetskoj sceni. Interesantno je da sam uprkos ~estim povredama imao dugu karijeru, s aktivnim rvawem zavr{io sam 1970. godine. Osvajao sam mnogobrojna odli~ja, izme|u ostalog, zlatnu medaqu na Mediteranskim igarama. Zbog povreda nisam ostvario vrhunske rezultate koji su mnogi od mene o~ekivali, a to je da vladam svetskom i evropskom rva~kom scenom. Sedam puta sam bio prvak dràve, dva puta drugi i jednom tre}i. U~estvovao sam na balkanskim prvenstvima gde sam osvajao druga i tre}a mesta, na Mediteranskim igrama sam osvajio zlatnu i bronzanu medaqu. U~estvovao sam na Olimpijskim igrama 1964. godine (deveto mesto), bio sam na spisku i za dve prethodne olimpijade (Melburn i Rim), me|utim, povrede su me omele da u~estvujem na wima. Igrom slu~aja, kada sam bio u izvanrednoj formi uvek mi se ne{to de{avalo i umnogome uticalo na rezultate. z Bili ste u dobroj generaciji rva~a? - Perjanice moje generacije su bili Vukov, Arsi}, Martinovi}, Horvat, Simi} i ja. înili smo sjajnu ekipu, ali ponavaqam- mene su povrede omele da ostvarim vi{e i smatram da samo zbog toga nisam dotakao vrh, nisam postigao ono {to su recimo Simi} i Horvat. z Prekretnica u karijeri dogodila vam se 1968. godine? - @eleo sam da izguram jo{ jedan olimpijski ciklus i da se pojavim na olimpijadi u Meksiku. Me|utim, opet je povreda uzela svoj danak i tada sam odlu~io da definitivno napustim rvawe i da se posvetim trenerskom radu. Ponovo sam se na kratko vratio rvawu, da bih ga nakon nove povrede kolena de-

z U to vreme bili ste i prvi trener reprezentacije Jugoslavije, pomagali ste legendarnom Geyi u zlatnim godinama jugoslovenskog rvawa. - Sa Ivanovi}em sam bio veliki prijateq, vezivala nas je neizmerna qubav prema na{em sportu, uvaàvali smo se i po{tovali i uvek imali velike ambicije. Ina~e, o rvawu najvi{e sam nau~io od proslavqenog Baneta Martinovi}a. Sa zavr{enom Vi{om trenerskom predwa~kom {kolom i iskustvom sa struwa~e logi~no je bilo da radim i sa reprezentativcima. [est godina sam bio trener nacionalne selekcije i mnogo puta se uverio u neverovatan Gexin instikt da prepozna rva~a koji }e na velikom takmi~ewu napraviti dobar rezultat.Pripremao sam za svetska takmi~ewa Sretu Damjanovi}a, Ni{ovi}a, Ivicu Frgi}a, Petkovi}a, {to je bila kruna mog trenerskog rada. To su bili rva~i najvi{e svetske klase o ~emu svedo~e i wihovi trofeji sa najve}ih i najpresti`nijih planetarnih takmi~ewa. Bio sam i selektor omladinske reprezentacije i svih reprezentacija niìh uzrasta, a svoje iskustvo sam bez rezerve prenosio svima koji su to hteli. I nakon penzionisawa ostao sam veran rvawu. z [ta mislite o aktuelnom rva~kom trenutku u Somboru i o ènskom rvawu? - Rva~ki sport u Somboru optere}en je nedostatkom finansijskih sredstava. Dobra stvar je osnivawe drugog kluba u gradu jer }e konkurencija Radni~kog i Sokola doneti kvalitet. O ènskom rvawu nemam stav. z A kako vidite vojvo|ansko rvawe? - Posle jednog perioda pomawakawa vrhunskih rva~a u Vojvodini ne{to se pokrenulo i ima nagove|{taja uspe{nijih dana za ovaj sport. Nije realno o~ekivati da se pojavi generacija iz sedamdesetih pro{loga veka, ali sam ube|en da }e pokrajinsko rvawe napredovati. Pratim sva doga|awa u sportu koji mi je mnogo toga lepog podario.Uz porodicu, rvawe mi je ispunilo ìvot - istakao je na kraju Petar Cuci}. M. Jovi}evi}

GLOBUS

DNEVNIK

Premijera filma koji su snimile {impanze rvi film koji su u potpunosti snimile {impanze uskoro }e biti emitovan na televiziji Bi-BiSi kao deo dokumentarnog filma, prenosi ova televizija. Majmuni su napravili film koriste}i specijalno dizajniranu kameru, dok su ih nadgledali stru~waci za primate. Ve`ba snimawa filma je deo nau~ne studije o tome kako {impanze vide svet oko sebe i zapa`aju jedne druge. Film }e biti prikazan tokom emisije „Chimpcam“ na drugom programu Bi-Bi-Sija u sredu 27. januara. Primatolog Betsi Herelko po~ela je da radi na projektu pre 18 meseci kada je grupu od 11 {impanzi u zoolo{kom vrtu u Edinburgu upoznala sa video tehnologijom. @ivotiwe su, upr-

kos ~iwenici da nikada ranije nisu u~estvovale u nekom istra`ivawu, ubrzo pokazale interesovawe za snimawe filma.

Herelko je {impanze najpre nau~ila kako da uz pomo} „ta~ skrin” tehnologije otvaraju i pu{taju razli~ite slike i snimke. Na taj na~in je ona mogla da prou~ava koje slike majmuni preferiraju da gledaju. Zatim im je ona dala kameru „Chimpcam“ uz pomo} koje su {impanze snimale. Majmuni su ubrzo postali zainteresovani za ekran, pri~vr{}en na kameri, koji je prikazivao ono u {ta je kamera uperena, i posmatrali su {ta se doga|a na wemu dok pomeraju kameru. Rezultati istra`ivawa i film koji su snimile {impanze ima veliki zna~aj u prou~avawu na~ina na koji {impanze opa`aju okolinu oko sebe i wihovog me|usobnog odnosa.

utorak2.februar2010.

Kinezi promenili ime planini u Avatar tenoviti vrh planine na jugu Kine, koji je inspirisao deo pejza`a na izmi{qenoj planeti Pandori u filmu ’Avatar’, dobio je sada novi naziv – po holivudskom blokbasteru. Southern Sky Column, koji se nalazi u ju`noj provinciji Hunan, i formalno je promenio ime u Avatar Hallelujah Mountain na sve~anoj ceremoniji, objavili su kineski mediji. Vlasti su izjavile da su vise}e planine inspirisale pejza` u filmu po{to je holivudski snimateq 2008. ovdee proveo neko vreme snimaju}i. ’Mnoge fotografije koje je onde snimio postale su prototip za razli~ite elemente u ’Avataru’, ukqu~uju}i i planine Hallelujah’, stoji na slu`benoj stranici. Dvodimenzionalnu kopiju najunosnijeg filma svih vremena Kinezi su pro{le nedeqe skinuli s rasporeda u svojim kinematografima kako bi napravili mesta za doma}e filmove povodom proslave Kineske nove godine. 3D verzija jo{ uvek igra u bioskopima.

~ajem meteor pao ranije, mogao je da ubije nekoga. U Prirodwa~kom muzeju Instituta Smitsonijan u obli`wem Va{ingtonu je potvr|eno da se radi o meteoritu. Keri Korigan, nau~nica iz muzeja, posle ispitivawa je rekla: „Prelep je. Prvo {to smo videli je ono {to se zove fuzijska kora. To je vrsta crne, sjajne ko{uqice

tona. ]ampi, koji je sedeo na drugom spratu i sre|ivao papire, ~uo je jak prasak, poput male eksplozije. U prvom trenutku je mislio da je pala polica u susednoj ordinaciji, ~etiri metra daqe. Kada je utr~ao u wu, po patosu je le`ala gomila drveta, gipsa i izolacije... i meteor koji je probio krov i tavanicu. Kamen glatke spoqa{wosti, te`ak oko 250 grama, razbio se na tri velika dela i par mawih krhotina. „Pomislili smo i da je mo`da ne{to ispalo iz nekog aviona”, izjavio je ]ampi. Ve}i deo dana, 10 prostorija koje koriste tri lekara bile su pune pacijenata. Da je kojim slu-

koja se stvara prilikom prolaska kroz atmosferu, jer se kamen topi malo po malo. Kao spoqa{wi sloj od stakla”. Tragovi metala u samom kamenu su dodatno potvrdili da je do{ao iz svemira. Proceweno je da je pogodio zgradu brzinom od oko 352 kilometra na sat. Koriganova ka`e da mali meteori ~esto poga|aju Zemqu. Ali po{to je ve}i deo na{e planete nenastawen, ovakvi „kamen~i}i” padaju daleko, daleko od qudi i pro|u nezapa`eno. Nakon {to je misterija razre{ena, dr Frenk ]ampi se zapitao: „Koje su {anse da vas pogodi meteor?”. Wemu se to umalo dogodilo.

Srodna du{a postoji u matemati~koj formuli anse da prona|emo srodnu du{u, partnera koji bi nam savr{eno odgovarao i s kojim bismo proveli ostatak ìvota, veoma su male, zapravo svega 1:285.000, tvrdi jedan britanski matemati~ar. U tezi „Za{to nemam devojku”, Piter Bokus, asistent na univerzitetu Vorvik u Koventriju, obja{wava trogodi{we samovawe matemati~kom formulom poznatom kao Drejkova jedna~ina, koja se koristi za izra~unavawe mogu}nosti postojawa vanzemaqskog ìvota. On je izra~unao da bi mu od 30 miliona èna u Velikoj Britaniji odgovaralo svega 26. Do tog broja 30-godi{wi matemati~ar do{ao je tako {to je u obzir uzeo ène stare izme|u 24 i 34 godine koje nisu u vezi i ìve u Londonu i dodao nekoliko li~nih kriterijuma. „Kada uve~e iza|em u grad, imam 0,0000034 odsto {anse da sretnem jednu od wih”, naveo je

[

Bokus. „To zna~i da su mi {anse jedan prema 285.000, {to nije sjajno”. Iako deprimiraju}e, Bokus za svoje istraìvawe kaè da ima i dobru stranu, jer qudima koji nemaju partnera pruà ute{nu ~iwenicu da nisu sami krivi za to. Profesor Drejk je pomo}u jedna~ine N = R* x Fp x Ne x Fi x Fc x L uspeo da ustanovi da u na{oj galaksiji postoji jo{ 10.000 drugih civilizacija s kojima bismo mogli da stupimo u kontakt. Mo`da tu ima ve}e {anse.

’Avatar’ je na kineskim blagajnama dosad zaradio 80 miliona dolara i time postao najpopularniji film svih vremena u zemqi. Provincija se nada da }e zaraditi ne{to i od turisti~kih poseta planini, pa je organizovan ’Magi~ni obilazak Avatara – Pandore’.

Del Boj srpski heroj

Meteor pogodio lekarsku ordinaciju ekare jedne male ordinacije u ameri~koj dr`avi Virxiniji iznenadio je meteor veli~ine teniske loptice koji je kroz krov uleteo u ordinaciju. Niko nije povre|en. Dr Frenk ]ampi ispri~ao je „Va{ington postu” da je kamen u ponedeqak oko 17.30 pao na dvospratnicu u mestu Lorton, 30 kilometara jugozapadno od Va{ing-

ritanska serija „Mu}ke” u Srbiji ima kultni status, a Del Boj status nacionalnog heroja, pi{e „Gardijan”. List isti~e da je popularnost Dereka Trotera

ili Del Boja, junaka „Mu}ki” u rangu sa imenima srpskih nacionalnih heroja, poput kneza Lazara, Milo{a Obili}a, kneza Mihaila Obrenovi}a. Novinar „Gardijana” pi{e da su ga Beogra|ani, tokom devedesetih godina, kada je prvi put posetio prestonicu Srbije, nakon {to bi ~uli da je iz Velike Britanije, naj~e{}e pitali da li voli seriju „Mu}ke” ili, u engleskoj verziji, „Only Fools and Horses“. List isti~e da na srpskom ogranku internet stranice za druèwe „Fejsbuku” postoje klubovi oboàvateqa „Mu}ki”, dok se u beogradskom boemskom kvartu „Skadarlija” moè ve~erati u restoranu koji nosi ime ove popularne serije i da je, izme|u ostalog, na listi pi}a omiqeni Del Bojev koktel „pina kolada”. Prema pisawu lista, na kioscima u Knez Mihailovoj ulici, osim di-

vi-di diskova „Mu}ki”, mogu se kupiti bexevi sa Del Bojevim likom, uz wegove omiqene krilatice poput one „U ovo vreme idu}e godine bi}emo milioneri.” „Gardijan” navodi da i Srbi koji prvi put posete britansku prestonicu vole da prate „trag Troterovih”, jer pored toga {to èle da obi|u znamenitosti Londona, poput Bakingemske palate, Big bena, èle da vide i naseqe Pekam. „@ivot Del Boja i wegovog brata Rodnija veoma je sli~an ìvotu u Srbiji. Uvek ima ~udnih na~ina da se zaradi. Glavni likovi ~esto se na|u u ~udnim situacijama”, rekla je zvani~nik iz Ministarstva za finansije Srbije Svetlana Ze~evi}, koja je i sama veliki qubiteq „Mu}ki”. „Gardijan” tekst zavr{ava opaskom da bi Del Bojev komentar na sve ovo sigurno bio „lavli xabli”.

Zakon protiv maminih maza P

oznati su kao ve~iti adolescenti - mladi}i i devojke koji `ive u roditeqskom domu gde im ve{ peru i ru~kove kuvaju izuzetno posve}eni mama i tata. Me|utim, Italija sada poku{ava da natera ogromnu generaciju takozvanih bambo~ona (maminih sinova i k}eri) da kona~no prona|u svoje mesto pod suncem. Upravo ovim re~ima londonski „Tajms” zapo~iwe pri~u o ogromnom problemu sa kojim se Italija godinama suo~ava, odnosno o posledwem poku{aju da se na prili~no surov na~in prese~e gotovo nerazmrsiv ~vor takve bolesne vezanosti za porodicu. Naime, kako su preneli svetski mediji, italijanski ministar za dr`avnu upravu i inovacije Renato Bruneta je u ponedeqak pozvao na dono{ewe prili~no strogog zakona kojim }e roditeqi dobiti mogu}nost da svoju decu „izbace iz ku}e” nakon {to napune 18 godina. Ovim potezom bi, smatra ministar, sada{wa velika deca kona~no odrasla, a budu}e generacije }e izbe}i sramotu da u svojim sredwim godinama i daqe budu „beznade`no zavisni od svojih roditeqa”. Iako godinama, ako ne i decenijama, Italija ima problem kako da smawi kategoriju bambo~ona i mamona (slengkoji bi kod nas mogao da se prevede kao matora deri{ta), okida~ za dono{ewe ovog zakona, ipak, predstavqa neverovatna presuda suda u Bergamu. Kako su izvestili italijanski mediji, onda{wi sudija doneo je

odluku po kojoj }e 60-godi{wi penzioner \ankarlo Kasagranda na ime izdr`avawa svakog meseca ispla}ivati po 350 evra svojoj k}erki. Presuda uop{te ne bi bila sporna da je dete maloletno ili nesposobno za rad, ali kada se

mnogi politi~ari i stru~waci smatraju da je ona suluda. Posledwi se u javnosti oglasio upravo ministar Bruneta i to najavom novog zakona. „Ovim zakonom mi }emo u~initi obaveznim da sva deca nakon osamnaeste moraju da napu-

kaè da k}erka Marina ima 32 godine i jo{ studira - osam godina nakon zavr{etka osnovnih studija filozofije - tada postaje jasno da je vrag odneo {alu, budu}i da }e na osnovu ovog presedana mnoga velika deca poku{ati da ostanu roditeqima na grba~i {to je duè mogu}e. Odluka suda je odmah izazvala èstoku raspravu u Italiji, a

ste ku}e svojih roditeqa”, izjavio je Bruneta i dodao da se on zala`e za ovaj zakon zato {to „deca uglavnom nisu svesna da pla}aju veliku cenu”. „Takav `ivot omogu}ava wihovim roditeqima da i daqe imaju emocionalnu, socijalnu i finansijsku kontrolu nad wima, a ograni~ena im je i sloboda”, prenosi „Independent” ministrove

re~i i podse}a da Bruneta svakako zna {ta pri~a, jer je on ranije izjavqivao da je bio bambo~one i da mu je „majka svakog jutra, sve do tridesete godine, spremala krevet”. Poput presude suda u Bergamu, i predlog zakona je izazvao debatu. Potencijalni zakon dobio je podr{ku samo ministarke obrazovawa Marijastele \elmini, dok ostali ~lanovi Berluskonijeve vlade predlog odbacuju ili kao {alu ili o{tro napadaju svog kolegu. Brunetu ne {tedi ni opozicija. Jedini koji se, barem za sada, nisu oglasili jesu roditeqi, a mnogi strani posmatra~i misle da }e mame i tate sigurno biti protiv zakona. Da bi potkrepili takvu tvrdwu, britanski dnevni listovi navode rezultate posledweg istraìvawa koje je na svojim stranama objavila italijanska „Stampa”. U wemu se vidi da u Italiji ~ak 59 procenata (najvi{e u celoj Evropskoj uniji) mladi}a i devojaka izme|u 18 i 34 godina i daqe ìvi sa svojim o~evima i majkama, {to je za novinare dovoqan pokazateq da su roditeqi ti koji pristaju da wihova deca {to duè ostanu sa wima u zajednici, pravdaju}i to „produènim {kolovawem, nedostatkom stalnog posla ili malih plata”. Ipak, najboqe obja{wewe u pogledu ostanka u roditeqskoj ku}i dao je ministar odbrane Iwacio la Rusa: „@iveo sam sa svojim roditeqima u wihovoj ku}i sve do 27. godine, kada sam se oènio. O~ekujem da }e isti slu~aj biti i sa mojom k}erkom.”

SVET

utorak2.februar2010.

DEMONSTRACIJE OPOZICIJE U MOSKVI I SANKT PETERBURGU

Nastavqeni pregovori o START-u @ENEVA: Predstavnici SAD i Rusije nastavili su pregovore u @enevi o novom sporazumu o smawewu nuklearnog oru`ja, izjavili su ju~e zvani~nici SAD. Dugotrajni pregovori o smawewu nuklearnog oru`ja trebalo je da zavr{e pre 5. decembra kada je isteklo va`ewe Sporazuma o smawewu strate{kog naoru`awa (START) iz 1991. godine. Novi sporazum trebalo je da nasledi START. Portparol misije SAD u @enevi Majkl Parmli rekao je da se delegacija SAD nada da }e „preostali pregovori biti brzo zavr{eni“. On je, me|utim, odbio da iznese rok do kada bi pregovori mogli da zavr{e. Rusko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je pro{le nedeqe da se nada da bi sporazum mogao biti postignut u narednih nekoliko nedeqa. (Beta-AP)

Uhap{en i biv{i predsednik vlade MOSKVA: Policija u Moskvi razbila je demonstracije odr`ane zbog zabrane okupqawa opozicionih aktivista. Me|u uhap{enim je i biv{i predsednik vlade Boris Wemcov. Vi{e stotina demonstranata, koji su se okupili na centralnom moskovskom Trijumfalnom trgu, uzvikivali su „sramota”, pod budnim okom naoru`ane policije. Sli~an skup se, uprkos zabrani, odigravao i u Sankt Peterburgu. „Sramota” se odnosi na zabranu okupqawa opozicionih aktivista koja je, tvrde opozicionari, u suprotnosti s Ustavom Ruske Federacije. Pravo na slobodu javne re~i i okupqawa regulisano je ^lanom 31 Ustava, na koji borci za qudska prava redovno podse}aju vlasti i prolaznike. Jo{ dok policija nije krenula u rasturawe skupa, bo-

rac za qudska prava i dobitnik Nagrade Saharov za 2009. godinu, Oleg Orlov opisao je situaciju na ruskoj politi~koj sceni: „Qudi koji su organizovali ovaj skup misle da je neophodno da se za gra|anska prava bore na prakti~an na~in: da iskoriste prava izre~ena u ^lanu 31 Ustava. Vidite i sami kako se to nama do-

zvoqava, ili boqe da kaèm: ne dozvoqava. Ovo je na{a stvarnost”, kaè Oleg Orlov iz NVO za qudska prava „Memorijal“. Policija je brzo otpo~ela razbijawe protesta: u autobus, pa na ispitivawe. Uhap{eno je, kaè policija 100 od ukupno 300 demonstranata. Me|u uhap{enima su i Oleg Orlov, biv{i predsednik vlade, liberal Boris Wemcov i vo|a politi~kog bloka „Druga Rusija” Eduard Limonov. U Kremqu ne postoji tolerancija za rad opozicije, {to postaje o~igledno posle skromnog skupa u Moskvi i jo{ maweg u Sankt Peterburgu. Zabrana okupqawa je okupila opozicionare sa svih krajeva politi~kog spektra, {to upu}uje na zakqu~ak da }e se naprslina u monolitnoj vlasti Rusije pojaviti tek kada na ulice iza|e mnogo ve}i broj gra|ana.

UO^I IZBORA U TURSKOM DELU OSTRVA

Kipar (ni)je mogu}e ujediniti NIKOZIJA: Posle decenije etni~kih sukoba, politi~kih natezawa i bezuspe{ne diplomatije, lideri podeqenog Kipra, nekoliko meseci uo~i izbora koji bi mogli da pogor{aju situaciju, sastali su se sa generalnim sekretarom Ujediwenih nacija Ban Ki-munom. Generalni sekretar te me|unarodne organizacije u nedequ je stigao u posetu mediteranskom ostrvu, koje je podeqeno jo{ od turske invazije 1974. godine, od kada kiparski Grci traè da se pripoje mati~noj dràvi. Od tada svi poku{aji da se prona|e re{ewe za „kiparsku krizu“ su propali.Turska jo{ uvek na ostrvu ima oko 35.000 vojnika, dok Ujediwene nacije drè „zelenu liniju“, granicu izme|u turskog i gr~kog dela Kipra. Severni deo ostrva pod kontrolom je Turske

koja je proglasila nezavisnost, dok su na jugu kiparski Grci ~iji su predstavnici veoma aktivni u Evropskoj uniji. Ban Ki-mun neposredno po sletawu u Larnaku, rekao je da „nema iluzija da }e se kiparski problem lako re{iti“, ali da ipak veruje da postoji na~in za re{avawe krize na ovom mediteranskom ostrvu. „Postizawe zajedni~kog dogovora ohrabri}e daqu zajedni~ku saradwu i duh postizawa kompromisa izme|u turskih i gr~kih Kiprana“, istakao je Ban Ki-mun. U posledwem poku{aju da se ostvo ponovo ujedini, lideri gr~kih i turskih Kiprana pregovarali su gotovo 17 meseci u potrazi za sporazumom o podeli vlasti u eventualnoj budu}oj zajednici. To je imalo i mnogo {ire posledice. Naime, kiparska kriza

Ban Ki-mun u poseti Kipru

zaustavila je daqe prikqu~ivawe Turske Evropskoj uniji kao i zatezawe odnosa izme|u Unije i NATO-a, jer su i Gr~ka i Turska ~lanovi Severnoatlantskog saveza. Uprkos dolasku generalnog sekretara na Kipar, prema pisawu

„Wujork tajmsa“, stanovni{tvo oba dela ostrva je skepti~no po pitawu re{avawa krize. Me|utim, prema pisawu „Wujork tajmsa“ stanovni{tvo je skepti~no po pitawu re{avawa kiparske krize.

U SUKOBU PAKISTANSKIH SNAGA I TALIBANSKIH POBUWENIKA

Najmawe 16 mrtvih u uzajamnoj paqbi PE[AVAR: Najmawe 16 qudi je ubijeno u sukobu pakistanskih snaga i talibanskih pobuwenika koji su pobuwenici napali vojni punkt i konvoj na severozapadu Pakistana. Pakistanske snage su proteklih dana intenzivirale napade na pripadnike Al Kaide u Baxauru, plemenskoj oblasti na granici s Avganistanom. Najnoviji sukob izbio je popodne u pobuweni~kom upori{tu Vara Mamun i trajao je do pono}i, izjavio je predstavnik lokalne vlade Abdul Malik.

„Talibani su napali na{ kontrolni punkt i konvoj i uzvratili smo paqbom s kopna i iz vazduha“, rekao je Malik, dodav{i da su u sukobu u~estvovali i vojni helikopteri. Prema wegovim re~ima, u okr{aju je poginulo 15 talibana i jedan vojnik, dok je 10 pobuwenika raweno. Pakistanski talibani su demantovali navode da je wihov lider Hakimulah Mehsud ubijen u napadu ameri~ke bespilotne letelice.Pakistanska vojska je prethodno saop{tila da proverava izve{taj da je Hakimulah

preminuo od rana zadobijenih u napadu 17. januara i da je sahrawen u plemenskoj oblasti Orakzaj, na severozapadu zemqe. U napadu bomba{a samoubice u subotu blizu kontrolnog punkta u Kunaru, glavnom gradu te oblasti, `ivot je izgubilo 14 qudi. SAD tra`e od Islamabada da o~isti upori{ta ekstremista na severozapadu zemqe, iz kojih talibani organizuju pobunu u Avganistanu, a Al Kaida planira i izvodi napade. (Tanjug)

DNEVNIK

IRAK

U napadu poginulo 46 hodo~asnika BAGDAD: U napadu `ene samoubice u predgra|u Bagdada poginulo je 46 {iitskih hodo~asnika, a 122 su povre|ena, saop{tili su ira~ki zvani~nici. @ena samoubica aktivirala je ju~e ujutro pojas s eksplozivom usred grupe hodo~asnika koji su krenuli pe{ke ka {iitskom svetom gradu Kerbali, koji se nalazi 110 kilometara ju`no od Bagdada, navodi se saop{tewu vojne komande u Bagdadu. Me|u `rtvama, kako se dodaje u saop{tewu, ima `ena i dece.

Napad se dogodio na delu puta gde su hodo~asnici stali da uzmu osve`ewe i hranu, rekao je jedan izvor u Ministarstvu unutra{wih poslova Iraka. Stotine hiqada {iitskih hodo~asnika posledwih nekoliko dana kre}e se ka Kerbali, gde se 5. februara obele`ava 40. dan od smrti u 7. veku imama Huseina, jedne od nazna~ajnih {iitskih figura. Po {iitskoj tradiciji, vernici idu pe{ke do svetog grada i na putu se udaraju u znak pokajawa {to nisu pomogli svom imamu. (Beta)

KINA

Otmi~ar autobusa ubio devet pe{aka PEKING: Devetoro qudi je stradalo, a 11 povre|eno na ulicama severne kineske luke Tian|in kada je jedan ~ovek oteo autobus svog poslodavca i jurio ulicama ovog grada.Prema navodima kineske agencije Sinhua, ~etrdesetogodi{wi mu{karac se najpre raspravqao sa jednim svojim kolegom koga je napao no`em, a potom je

ukrao prazan autobus transportne kompanije u kojoj je zaposlen. Policija Tian|ina je u poteru poslala vi{e desetina vozila, a otmi~ar je tokom nekontrolisawe vo`we ulicama grada, pre nego {to je kona~no uhva}en na jednoj raskrsnici, udario i tri policijska automobila, povrediv{i ~etiri policajca. (Tanjug)

VELIKA BRITANIJA

Pra~et: Komisija za eutanaziju LONDON: Britanski kwièvnik Teri Pra~et zaloìo se za osnivawe komisija koje bi odlu~ivala o tome kome treba pomo}i da izvr{i samoubistvo eutanazijom. Jedan od naj~itanijih britanskih pisaca izjavio je da bi oboleli od neizle~ivih bolesti ili wihove porodice ~lanovima te komisije mogli da izloè razloge zbog kojih bi im trebalo dopustiti da umru. Britanski pisac predloìo je da bude prva osoba koja }e se pojaviti pred novom komisijom. Pra~et (61) boluje od Alchajmerove bolesti u ranom stadijumu i godinama je poznat kao zagovornik eutanazije. „Kada bih znao da mogu da umrem kada budem poèleo, tada bi svaki dan koji ìvim

vredeo kao milion kwiga. Kada bih znao da mogu da umrem, tada bih ìveo. Moj ìvot, moja smrt, moj izbor“, rekao je Pra~et. Prema nedavno sprovedenoj anketi, 75 odsto Britanaca zalaè se za novi zakon koji bi dozvoqavao eutanaziju obolelih od neizle~ivih bolesti. Pra~et je predloìo osnivawe komisije po{to su dva slu~aja eutanazije zaokupila pa`wu medija. U prvom slu~aju, jedna majka je osu|ena za ubistvo po{to je svom sinu kojem je mozak bio o{te}en dala prekomernu dozu lekova. U drugom, jedna majka oslobo|ena je optu`be za poku{aj ubistva po{to je svojoj paralizovanoj }erci pomogla da okon~a ìvot.

SOMALIJA

U sukobima u Mogadi{u 16 `rtava MOGADI[: Najmawe 16 osoba je poginulo, a 71 rawena u najnovijem sukobu islamisti~kih pobuwenika i vladinih snaga u Mogadi{u, glavnom gradu Somalije.Pobuwenici su pro{le no}i ga|ali minobaca~kom vatrom predsedni~ku palatu, a vladine trupe uzvratile. Od izbijawa nasiqa u Somaliji, po~etkom 2007. godine, `ivot je izgubilo oko

21.000 qudi, dok je milion i po bilo prisiqeno da napusti svoja ogwi{ta, {to je izazvalo jednu od najozbiqnijih humanitarnih kriza na svetu. Pobuwenici trvdokorne grupe Al [abab, za koju Va{ington tvrdi da je bliska Al Kaidi, redovno otvaraju minobaca~ku vatru na predsedni~ku palatu u Mogadi{u, na koju vojnici ~esto uzvra}aju. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROBERT ZELIK Desetine miliona qudi u Africi i drugim delovima sveta }e ove godine zapasti u siroma{tvo uprkos tome {to se svet oporavqa od globalne finansijske krize, izjavio je predsednik Svetske banke Robert Zelik. „Procewujemo da }e 64 miliona qudi postati ekstemno siroma{no zbog krize, a u subsaharskoj Africi bi moglo da umre jo{ 30.000 do 50.000 beba“, upozorio je Zelik.

JULIJA TIMO[ENKO Kandidatkiwa za predsednika Ukrajine u drugom krugu izbora, Julija Timo{enko rekla je da }e se sama pojaviti pred TV kamerama po{to je wen rival Viktor Janukovi~ to odbio. Timo{enkova je navela da je ta debata jedini na~in za glasa~e da donesu jasan sud o tome kome }e dati glas za novog predsednika.Janukovi~ je TV duel odbio kao besmisleno „klevetawe“.

SILVIO BERLUSKONI Na ulicama Jerusalima se ovih dana vodi zanimqiva rasprava: da li Berluskoni izgleda boqe kao Plestinac ili kao ortodoksni Jevrejin? Posle najave o skoroj poseti italijanskog premijera, „slavnog i prebogatog Silvija Berluskonija“, dovitqivi prodavci prodaju majice sa likom italijanskog lidera u dve verzije - arapsko-palestinskoj i ultra-ortodoksnoj jevrejskoj.

U baru u Meksiku ubijeno 10 osoba SJUDAD HUARES: U napadu naoruàne grupe u jednom baru u severnomeksi~kom gradu Toreonu, ubijeno je deset uglavnom mladih qudi a 11 ih je povre|eno, saop{tili su zvani~nici.Ovaj napad se dogodio prekju~e, samo nekoliko sati posle sli~nog masakra u gradu Sjudad Huares, koji se nalazi u susednoj dràvi na severu Meksika, na granici prema SAD. Prema re~ima sudskih zvani~nika u Toreonu, masakr se dogodio u baru Feri, u kome su ubijeni i povre|eni qudi uglavnom mladi, starosti izme|u U novom napadu ubijeno deset mladih, a jedanaest povre|eno 19 i 25 godina. Prema prvim informacijama, menu (8.30 po centralnoevrop- vima“ stiglo u xipovima, upalo napad je izveden ne{to posle po- skom vremenu), kada je nekoliko u bar i otvorilo vatru na prino}i u nedequ po lokalnom vre- qudi naoruànih „kala{wiko- sutne. U Sjudad Huaresu su nao-

ruàni qudi otvorili vatru na ku}u gde je bila studentska proslava, a prema najnovijem bilansu, ubijeno je 13 osoba a 20 ih je raweno. O~evici su rekli da je bilo najmawe 15 napada~a. Meksiko ve} vi{e od tri godine vodi bitku protiv mo}nih nakro kartela, a Sjudad Huares nalazi se na glavnoj narko ruti ka SAD. U tom gradu od oko 1,5 miliona stanovnika, na granici sa ameri~kom dràvom Teksas, nasiqe i ubistva su svakodnevni. Sjudad Huares vaì za najopasniji grad u Meksiku, sa preko 2.500 ubistava 2009. godine, uglavnom vezanih za bitku protiv narkokartela. (Beta)

BALKAN

DNEVNIK

IZRE^ENE KAZNE U HRVATSKOJ AFERI „INDEKS”

Zbog prodaje ocena i profesorki zatvor ZAGREB: @upanijski sud u Zagrebu ju~e je osudio 19 profesora, posrednika i studenata zbog kupoprodaje ispita na zagreba~kom Ekonomskom fakultetu. Me|u wima je i biv{a predsednica Komisije Sabora Hrvatske za odlu~ivawe o sukobu interesa, profesorka De{a Mlikotin-Tomi}. Ona je osu|ena na 14 meseci zatvora i tri godine zabrane rada u struci. Prvooptuèni Milan ]evid, posrednik u kupoprodaji ispita, osu|en je na 28 meseci zatvora. Za kupoprodaju ispita, zlopotrebu poloàja i ovla{}ewa, primawe i davawe mita i protivzakonito posredovawe, uz sedam profesora optuèni su i

spoqni saradnik Ekonomskog fakultata, asistent i {efica studentske uprave, trojica posrednika i osmoro studenata.

Sud je oslobodio krivice jednu profesorku i jednog studenta, dok se protiv posrednika Muniba Lujinovi}a vodi izdvojeni po-

stupak jer je oboleo. Od 19 osu|enih, petoro je dobilo zatvorske kazne, a ostalih 14 uslovne - od {est do 20 meseci, na jednu do ~etiri godine uslovno. Glavni posrednik Milan ]evid, spoqni saradnik na fakultetu Marko Slip~evi} i dvoje studenata priznali su krivicu na po~etku su|ewa, dok su ostali, ukqu~uju}i i biv{u predsednicu saborske Komisije za odlu~ivawe o sukobu interesa, negirali krivicu. Studenti su za ispite navodno pla}ali od nekoliko stotina do dve hiqade evra. U “akciji Indeks” su, zbog primawa mita, ranije osu|eni i profesori Saobra}ajnog fakuletata u Zagrebu. (Beta)

BUGARSKA

MAKEDONIJA

Crvenkovski okupio front za otpor vladi

Protiv zatvarawa dr`avnih bolnica

SKOPQE: Makedonska opozicija predvo|ena liderom Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Brankom Crvenkovskim ju~e je formirala front protiv makedonske vlade, pod motom “Vreme je za akciju, vreme ja za otpor, vreme je za front”. U ovoj opozicionoj koaliciji u~estvuje 12 partija. “Nije bitno da li se (premijer Nikola) Gruevski pla{i ili se ne pla{i, jedno je sigurno, ja znam da }e na narednim parlamentarnim izborima Gruevski biti poraèn”, izjavio je Crvenkovski na osnivawu opozicione koalicije Crvenkovski. Partije koje su u{le u koaliciju prtotiv vlade potpisale su platformu o saradwi u kojoj se navodi da }e se zalagati za demokratsku, ekonomski prosperitetnu i stabilnu, me|uetni~ki integrisanu i funkcionalnu dràvu i za wenu integraciju u Evropsku uniju i NATO. Kao ciqeve su naveli i otvarawe novih radnih mesta, poboq{awe ìvotnog standarda i ambijenta za doma}e i strane investicije. (Beta)

SOFIJA: Lekari, medicinske sestre i gra|ani protestovali su ju~e {irom Bugarske zbog plana da se tokom februara zatvori 21 dr`avna bolnica u zemqi zbog mawka specijalista, medicinske opreme i para. U sklopu planirane reforme zdravstvenog sistema bugarski zvani~nici su planirali da zatvore jo{ oko 130 bolnica ili da ih pretvore u mawe medicinske centre, a pod obrazlo`ewem da balkanskim zemqama trebaju mawe, ali savremenije klini~ke centare sa visokokvalitetnom medicinskom uslugom, javila je britanska agencija Rojters. Novi protesti {irom zemqe planirani su ove nedeqe, a nezadovoqni Bugari su najavili da }e blokirati glavne autoputeve. U Bugarskoj je smaweno izdvajawe za zdravstvenu za{titu i svedeno je na 2,6 miliona leva, {to iznosu oko 4,2 odsto ovogodi{weg dru{tvenog bruto proizvoda i predstavqa polovinu onoga {to izdvajaju bogatije evropske zemqe. (Tanjug)

Gr~ki poqoprivrednici nastavili proteste SOLUN: Gr~ki poqoprivrednici nastavili su ju~e proteste koji su u{li u tre}u nedequ, blokiraju}i glavni grani~ni prelaz sa Bugarskom kao i puteve u unutra{wosti zemqe. Gr~ki poqoprivrednici koji tra`e ve}u finansijsku pomo} dr`ave, preksino} su ponovo blokirali glavni prelaz sa Bugar-

skom, saop{tila je lokalna policija.Poqoprivrednici su blokirali i na desetine puteva u severnim i centralnim delovima Gr~ke ali to nije izazvalo ve}e probleme u saobra}aju, javqa agencija Frans pres.Nastojawa gr~ke vlade da se dogovori sa poqoprivrednicima propali su prvenstveno zbog razmimoi-

la`ewa me|u samim demonstrantima. Gr~ka vlada je u vi{e navrata saop{tila da nema novca zbog velikog deficita u buxetu i da ne mo`e da ispuni zahteve poqoprivrednika. Ministarka poqoprivrede Katerina Bacelis najavila je pro{le sedmice mere za restruktuirawe tog sektora. (Tanjug)

utorak2.februar2010.

VESTI Delegacija NATO u Podgorici PODGORICA: Delegacija Komande Zdru`enih snaga NATO, sa sedi{tem u Napuqu koju predvodi major Darin Mils doputovala je ju~e u dvodnevnu posetu Crnoj Gori. Predstavnici NATO, kako je saop{teno iz crnogorskog Ministarstva odbrane, imaju nameru da se upoznaju sa radom tog Ministarstva i Vojske Crne Gore. Predstavnici NATO poseti}e vazduhoplovnu bazu Golubovci kod Podgorice i Centar za obuku Vojske Crne Gore u Danilovgradu. Crnoj Gori je 4. decembra 2009. odobren Akcioni plan za ~lanstvo u NATO, {to je kqu~ni korak ka punopravnom ~lanstvu u zapadnoj vojnoj alijansi.

Mesi} odlikovao Sowu Biserko ZAGREB: Odlaze}i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} uru~io je ju~e u Zagrebu predsednici Helsin{kog odbora za qudska prava Srbije Sowi Biserko visoko hrvatsko dr`avno odlikovawe. Mesi} je tom prilikom rekao da je Biserko orden Red kneza Trpimira sa ogrlicom i Danicom dobila “za veliki doprinos u borbi za qudska i gra|anska prava hrvatskog i ostalih mawinskih naroda u Republici Srbiji i izgradwu temeqa za normaliziraciju odnosa izme|u Hrvatske i Srbije”. Visoko hrvatsko dr`avno odlikovawe dobili su i direktor Jerusalimskog centra “Simon Vizental” Efraim Zurof i ambasador [panije u Bugarskoj i biv{i {ef Misije OEBS-a u Hrvatskoj Horhe Fuentes, javila je hrvatska agencija Hina.

Incko ukinuo zabranu SARAJEVO: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko doneo je ju~e odluku kojom se ukida zabrana javnog delovawa Ivanu \ogi}u, Zvonku Prskalu i Svetozaru A}imovi}u koji su pre vi{e godina smeweni sa funkcija zbog pod-

rivawa Dejtonskog sporazuma ili sumwi da su ume{ani u kriminal. \ogi} je obavqao funkciju {efa kabineta ministra unutra{wih poslova Hercegovacko-neretvanskog kantona, a Prskalo je bio {ef finansijskog odeqewa u istom ministarstvu. Oni su smeweni odlukom visokog predstavnika 2001. godine, jer su podrivali Dejtonski sporazum.Svetozara A}imovi}a je sa mesta direktora Elektroprivrede Republike Srpske smenio tada{wi visoki predstavnik Pedi E{daun u martu 2003, a kao razlog za zabranu javnog delovawa i politi~kog angazmana navedene su sumwe da je ume{an u kriminal i lo{e vo|ewe kompanije. Incko je u ju~era{woj odluci zakqu~io da vi{e ne postoje razlozi za zabranu wihovog rada i da ubudu}e mogu obavqati zvani~ne, izborne ili imenovane du`nosti.

Celovita reforma Ustava SARAJEVO: Lideri hrvatskih stranaka u Bosni i Hercegovini zakqu~ili su na dana{wem sastanku u Mostaru da se mora pristupiti celovitoj reformi Ustava zemqe, a ne samo nekih wegovih delova. Lideri hrvatskih stranaka, potpisnica Kre{evske deklaracije, tako|e se zalaù za izborni cenzus od tri odsto, i za zatvorene poslani~ke liste. Princip zatvorenih listi nije podràla jedino Narodna stranka “Radom za boqitak”. Predsednik Hrvatsko-kr{}anske demokratske unije (HKDU) Ivan Musa rekao je novinarima da je razgovarano i o predstoje}im op{tim izborima u BiH, te da su sve stranke predloìle na~in za kandidaturu hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH, ali da konkretno re{ewe nije na|eno. “Svi su saglasni da ukoliko trenutni Izborni zakon ostane na snazi, Hrvati nemaju garanciju da }e hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH biti izraz hrvatske politi~ke voqe”, kazao je Musa.

DE^JI DNEVNIK

utorak2.februar2010.

DNEVNIK

[apat masline

ilo je divno toplo leto na moru. Uìvala sam u kupawu. Od vru}eg sunca sakrili smo se ispod jednog drveta. Drvo je bilo veliko i razgranato. Kada sam podigla pogled na gore, u kro{we, videla sam da je drvo puno zelenog ploda. Bila je to maslina. Bilo ih je puno, quqale su se na blagom vetru i uìvale zajedno s nama. Imala sam ose}aj da {apu}u neku lepu pri~u, pri~u dobrodo{lice za goste koji su uìvali na moru. Na|a Male{evi}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Oktobarske boje na pijaci

{la sam s mamom do grada. Svratile smo i do pojace, mama je htela da kupi plavi patliyan. Vozile smo se autobusom, stigle smo na pijacu, koja je bila prepuna vo}a i povr}a. Svaka tezga se {arenila od razli~itih boja jabuka i paprika. Sve tezge su bile pune, ali samo na jednomjsam ugledala plavi

patliyan, zbog kojeg smo do{le na pijacu. Ta scena punih tezgi mi se jako svidela. Po{to mi je taj dan bilo jako lepo, svakog narednog dana bih mamu molila da me vodi s wom, kako bi opet videla puno lepih boja na tezgama i kupila ne{to. Mirjana Lazovi}, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad David Abrli}, III 3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Vesna Stojkovi}, IV 5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Tata Nije lako biti tata I to je majstor od zanata. Treba znati kad se gre{i Da li kai{ da se dre{i, Ili biti srca mek{a, i na}i re{ewa lep{a. Tata nije stroga faca Ne pravi od muve magarca. @equ neku da mi ispuni I kad xepovi nisu puni. Planova puna kapa I na papiru nacrtana mapa. Samo da jo{ vremena na|e Pa sa mnom u `ivot da iza|e. Sr|an Tanaskovi}, III-3 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Deda Mraz Deda Mraz sti`e u na{e selo kada je sve belo. Deda Mraz ima pune sanke poklona za devojice i de~ake. Deda Mraz je jedan deka koji je do{ao iz daleka. Sneg veje, sneg veje, sve se beli a Deda Mraz deci poklone deli i decu razveseli. Helena Vojinovi}, II-3 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Plava starka

akon dugog niza dana prelepo provedenih na letwem raspustu, do{ao je i dan kada sam ponovo trebala da sednem u |a~ku kupu, ali sada ne kao {estak ve} kao sedmak. Pre nego {to ponovo sednem u drvenu klupu, trebalo je da obavim par sitnica. Da se setim i obu~em ono {to sam obukla i na po~etku {estog razreda, da bi mi donelo uspeha, a kako uz uspeh ide i malo sre}e, na ranac sam oka~ila svoju sre}nu amajliju, privezak plavu starku. Sve sam to uradila, pa ~ak sam se trudila da i identi~no odem u {kolu kao i pro{le godine, tako da ni{ta nije trebalo da po|e po zlu. Prvih nekoliko dana nakon prvog septembra bilo je sve na svom mestu. S dru{tvom sam se odli~no slagala, gradivo sam lako shvatila, u ku}i je bilo sve u redu. Ali, kada sam dubqe za{la u {kolske dane nije sve bilo tako lepo. S dru{tvom sam po~ela da se sva|am, gradivo mi je bilo prete{ko, po~ela sam da dobijam slabe ocene, na van{kolskim aktivnostima sam po~ela da zabu{avam i da se ose}am neprijatno, a skoro svaki dan, kada bih se vratila ku}i, ne{to bi se dogodilo. Svetla na biciklu su po~ela da mi se kvare, gume su se ispumpavale. Zatim se pokvario zamrziva~ i odneo veliku koli~inu za-

liha za zimu, kanali na televiziji su ~esto nestajali, telefoni su po~eli da se kvare s vremena na vreme, grejawe se pokvarilo. I da se doda {lag na tortu, izgubila sam sre}nu amajliju. Bila sam o~ajna. Svuda sam je traìla, a od we ni traga. I {ta sam mogla. Starku sam zamenila obi~nim priveskom u obliku devoj~ice. Taj dan u {koli mi je bio fenomenalan. Ocene sam popravqala iz dana u dan, u ku}i se sve stabilizovalo, na van{kolskim aktivnostima, pogotovo na glumi, sam bila najboqa. Ali, kako sve {to je lepo kratko traje, ni ova nova sre}a nije bila dugog veka. Pomislila sam kako se sudbina poigrava sa mnom. Iznervirana, po~ela sam da traìm tre}u sre}nu amajliju. Tokom traèwa dani su mi bili sasvim u redu. Vi{e nije bilo onih neprijatnih situacija. Ubrzo sam shvatila da mi sve to {to radim ne treba i da sam bila sujeverna. Od toga dana nema i{e praznoverja u mojoj glavi. Sve {to treba da uradim je da se opustim. Dani su mi se promenili. Svaki je poseban. @ivot mi je sada ispuweniji i zabavniji. Emilija Nestorovi}, VII-a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Zimski dan Iznenada sneg je pao i sne`ne nam darove dao. Vesela su deca sva, jer lepa je zima ta. Grudvawu i sankawu do{ao je red, a uskoro sledi i klizavi led. Sve su strehe pune ledenica, a ni traga od lastavia. Kuvaju se topli ~ajevi, dok se bele svi krajevi. Marija Raki}, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Zlatna jesen Ukrasi razni zlatno `uta boja oka~ila jesen mezimica moja. Crveno, zlatne protkane boje pokazuje jesen pravo lice svoje. Stigla je jesen lepa sva blista sa zlatim bojama od lista do lista. U kro{wima drve}a jo{ se ~uje crkut ptica, ali nema vi{e veselih selica. Predivno li{}e tamno zlatne boje, po svuda baca ukrase svoje. Milica Kova~evi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Ivana Vuleti}, III 3, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

utorak2.februar2010.

Posledwi pozdrav dugogodi{wem drugu, cewenom

Ducinom tati

Posledwi pozdrav najmilijoj mami i babi

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 96794

ODMAH useqiv prazan jednoiposoban stan u novoj zgradi na @itnom trgu, CG, telefon, kablovska, 180e mese~no + depozit. Telefon 063/516159. 97389

BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 97076 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon:6618-846 i 063/84-85-495. 96703 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 97313 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 97314 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 97315 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/65619-57, 061/24-24-533. 97370 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96078 DRVA - stovari{te: bukva, cer, hrast, bagrem 2700, metrice, izrezano 2.900 sa prevozom. Telefoni: 064/9552103, 062/9647170. 97207 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 96844

Milenku Finxanovi}u posledwi pozdrav od: Bojane, Tawe, Qiqe i Maje.

Jovan Radakovi} sa porodicom.

Sin Luka i unuci Vita i Borko.

97588

97584

Posledwi pozdrav bratu

Preduze}e „Krol“ sau~estvuje u bolu porodice Bubalo povodom smrti na{e koleginice

3 TU@NO SE]AWE

Zoran Lazi} 1924 - 2010. god.

Slavko Dimitrijevi}

Olgice Bubalo Milenku Finxanovi}u

Tvoji Mla|a i Jeja.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ Zokiju, koji je iznenada oti{ao kod svog prikana Laze, a nas ostavio o`alo{}ene da ve~no tugujemo za vama. Tvoja prija Jasminka i unuk Lale.

97585

97587

2. 2. 2005 - 2. 2. 2010. Wene koleginice sa posla.

97598

Bra}a: Radovan, Veqko, \uro, Tripo i ^edomir sa porodicama.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Dana 1. 2. 2010. godine preminula je na{a draga snaja i ujna

97594

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Slobodanka Mogi} 1930 - 2010. Sahrana je u sredu, 3. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Vrdniku. Neka su an|eli sa tobom. O`alo{}ena porodica Atlagi}.

Stevan Avramov Danas je godinu dana kako na{ „deda” nije sa nama. Supruga Ru`a, sin Milo{, unuci Uro{, Mina i praunuk Vuka{in. 97574

97599

Tu`nim srcem javqam svim ro|acima, prijateqima i poznanicima `alosnu vest da je na{ otac, voqeni brat, ujak i stric

Milenku Finxanovi}u \or|e Turanski penzioner

Posledwi kom{inici

pozdrav

Zoran Lazi}

dragoj

Marti Sabo

preminuo u 95. godini. Sahrana je u sredu, 3. februara 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Stanari zgrade Ul. Pariske komune br. 17, Novi Sad.

97593

MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Non-stop. Garancija. Telefon 6393-737, 064/1604725. 97079 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 96944 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96763

Rosi Vidovi}

97597

od porodice Gavrilov.

PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2 ukwi`eno, cena po dogovoru. Telefon 063/543-263. 96801

Zoranu Lazi}u

O`alo{}ena porodica.

97596

1924 - 2010. god. Posledwi pozdrav na{em Zoranu od: supruge Jule, sestre Milanke, }erke Zorice i Rade, zeta Veselina, ostale rodbine i prijateqa. Sahrana }e se obaviti u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, u sredu, 3. 2. 2010. godine, u 9.45 ~asova. 97586

97592

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti, preminuo na{ tata

Milici Stojanovi}

Porodica @ivanov.

97605

Milenko Finxanovi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj radnici u penziji

Vasiqki Veselinovi}

ro|. 1939. god. Sahrana }e se obaviti 2. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gorwekoviqskom grobqu, u Koviqu. O`alo{}ene }erke Nada i Dubravka sa porodicama. 97595

Kolektiv Fakulteta tehni~kih nauka, Novi Sad. 234/P

^ITUQE z POMENI

utorak2.februar2010.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

3 Zaspala je ve~nim snom na{a mila mama, aka, ta{ta

DNEVNIK

Posledwi pozdrav po{tovanom kumu

Danas, 2. 2. 2010. navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kako nema moje drage supruge

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 30. januara u 52. godini preminula na{a draga i voqena

Nade Staki} Vere iz Bege~a

Zoranu Lazi}u

Rosi Vidovi} Tereza - Ru{ka Nikoli}

Olgica Bubalo

ud. dr Milana Pamti}emo te po dobroti, po{tewu i kao osobu vrednu po{tovawa.

Porodice Nedi} i Kankara{.

ro|. Mladenovi}

^etiri godine ve} su pro{le i mnogo }e pro}i a ti meni, moja Vera, nikad ne}e{ do}i. Na tvom grobu {areni se cve}e, tvoj te @iva nikad zaboraviti ne}e. Tvoj @iva sa }erkama.

97525

Opro{taj od drage pokojnice je danas, 2. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Sahrana mile i drage nam pokojnice je danas, 2. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Veseli}.

Navr{avaju se ~etiri godine od kad smo se rastali. Ovo posve}ujemo tebi.

97509

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: suprug Gojko, sin Dragan i }erka Dragana.

Tuguju: }erka Marija sa porodicom.

97528 97590

97499

Posledwi pozdrav i ve~iti mir ocu

Oti{ao je dobar ~ovek i drag prijateq

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

voqenoj

An|elka Vujovi} Tvoj suprug Voja, sinovi Aleksandar i Dragan, snaje Qiqa i Svetlana, unuci Aleksandra, Vladimir i Mirna.

od Svetlane sa porodicom.

97554

97556

Posledwi pozdrav tati i dedi

Mati Tro{eqcu

Dragoqub Nikoli} Na{e dru`ewe preraslo je u dugogodi{we prijateqstvo. Porodica Rekecki.

od: }erki Sowe, Mirjane, Evice i Vinke sa porodicama.

97503

Olgica Bubalo

Utehe nema, zaborav ne postoji kad sudbina uzme onog ko se beskrajno voli. Istina je te{ka, tuga je ve~na, re~i je malo, a bola mnogo. @ive}e{ srcima.

Posledwi pozdrav dragoj

ve~no

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Olgici Bubalo

Vaso Mari}

na{im od: brata Ilije, snaje Sretene i bratanaca Miroslava i Milovana.

O`alo{}eni: sestra Slavica, zet Slobodan i sestri~ine Marija i Milica.

Po~ivaj u miru!

Olgici Bubalo

\or|u Kova~evi}u od }erke Qube sa porodicom.

Trnovit `ivotni put pro{ao si samostalno uz verovawe u boqe sutra. Bio si pravi doma}in i porodi~ni ~ovek i to si preneo na svoje potomke. Neka ti je ve~na slava i hvala. Tvoja porodica.

97583

97530

97531

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac i deda

Posledwi pozdrav

SEDMODNEVNI POMEN

Katici

97559

97565

Posledwi pozdrav

na{em dragom od porodice Dimitrov - Vere i Mileta.

97515

\uri Kova~evi}u

Terezi Nikoli}

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, zaovi i tetki

\or|e Kova~evi}

iz Stepanovi}eva od: Du{ana, Dragana i Milana [uputa sa porodicama.

Jovanu R. Luki}u

97591

udovi prim. dr Milana Nikoli}a

Sahrana je u Stepanovi}evu, 2. 2. 2010. godine, u 14 ~asova.

Ceo svoj `ivot utkala je u tradiciju Pasterovog zavoda. Ve~an joj spomen.

O`alo{}ena porodica.

Kolektiv Pasterovog zavoda, Novi Sad.

97562

328/P

Posledwi pozdrav

obele`i}emo danas, 2. februara 2010. godine, u 10 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog kolege

Olgici Bubalo Ovom prilikom `elimo da izrazimo veliku i iskrenu zahvalnost svima koji su bili uz nas u najte`im trenucima bola i posledweg ispra}aja na{eg Jovice. od: brata Zvonimira, snaje Milunke, bratanca Aleksandra i bratanice Aleksandre sa porodicama.

Pa{a Ani

Neute{na porodica.

od Nadinih kolega iz JP â&#x20AC;&#x17E;SPC Vojvodinaâ&#x20AC;?.

57668/P

Bla`e Radenkovi}a Kolektiv Muzeja grada Novog Sada.

97532

97521

233/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

ro|ake i je preminuo

Posledwi pozdrav

utorak2.februar2010.

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu i dedi

pozdrav

dragom

Milici Stojanovi}

Kao ptica iz gnezda toplog odletela je u svet ti{ine, na{a Tawu{ka

od porodica: Truji}, Matejin i Ostrogonac sa Bulevara oslobo|ewa 16. 97441

Mata Tro{eqac 1936 - 2010. Sahrana je danas, 2. 2. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

DVOGODI[WI POMEN Dana, 3. 2. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni otac, svekar, tast, deda i pradeda

Jovanu Nikola{evu 1933 - 2010. iz Gospo|inaca

Jovi Nikola{evu

Osta}e{ zauvek u na{em se}awu. Uvek }emo te voleti i ~uvati uspomenu na tebe.

od porodice Markovi}.

\or|e, Sava i Maca.

97517

Pro{le su dve godine bola, tuge i ti{ine od kako nisi sa nama

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

97522

97520

97561

Dragan Vukobrat

S qubavqu u nezaborav.

Supruga Smiqka, }erka Gordana, zet Nikola i unuci Boki i Jovan.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav.

Tawa Narmoug

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

Milena Zeqkovi} 1962 - 2008.

Branka Zekovi} Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u Slu`bi. Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad.

Iako nisi sa nama, ti `ivi{ u na{im mislima i srcima i tu }e{ ostati dok smo `ivi.

Tvoji: sin Dragomir, }erke Jovanka, Mara, Stoja i Boja, zetovi, snaja, unu~ad i praunu~ad.

Rosa Vidovi} Ve~no }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Jovi Nikola{evu iz Gospo|inaca

Od sestre Gospave Milutinovi} sa porodicom.

Sahrana je 3. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: deca Luka, Marija i Brana sa porodicama.

od \or|a Nikola{eva sa porodicom.

97529 232/P

Posledwi pozdrav majci

97512

97551

97519

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 70. godini, dana 30. 1. 2010. preminuo

Milena Zeqkovi} 1962 - 2008.

Tu`na srca, uplakana lica, dve godine praznine prolaze. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Danici

Prim. dr Milorad I}urup Danas, 2. 2. 2010. godine navr{ava se deset tu`nih godina od smrti na{eg voqenog supruga i oca.

Od sestre Gordane Boj~i} sa porodicom.

Ve~no o`alo{}ene: supruga Jelena i }erke Jovanka i Gordana.

od: supruga Laze, sina Dragana i }erke Zorice.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Rajko Mar~eta

od kom{ija Save Vukovi}a 20, Novi Sad.

Sahrana je danas, 2. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

97504

97542

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

97505

97510

od: }erke Zorice, zeta Dragana i unuka Sr|ana i Sini{e.

Rajku Mar~eti

Milenku Soraji}u 97537

97535

iz Ravnog Topolovca

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav majci

Danica \isalov Radenka, Milena, Ne|a, Ranko, @arko i Aleksa Mihi} sa porodicama.

Danici \isalov od porodice Rankov.

1939 - 2010. Sahrana je u sredu, 3. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

97502

Posledwi pozdrav pre`aqenoj mami

dragoj,

voqenoj

nikad

97540

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

97534

SE]AWE na na{e roditeqe

Milici Stojanovi}

Danici

Mladena Api}a 2. 2. 1979.

od: sina Dragana, snaje Biqane, unuka Sa{e i unuka Danice i Du{ice.

Kolege sa posla: Rajak Swe`ana, Rajak Zoran, Raji} Darko i Todor~evi} Zdravko.

Katarinu Api}

Hvala ti za svu dobrotu, plemenitost i po`rtvovawe s kojim si nas podizala. Pozdravi nam }aleta, tvog voqenog Slavoquba. Sinovi Ale i Bane. 97536

97442

18. 2. 1999. iz Suseka

Rajku Mar~eti

Vasiqki Veselinovi}

97464

Se}awe na tvoju plemenitost, dobrotu i sve trenutke lepog dru`ewa traja}e zauvek. Ve~na ti slava i hvala ti.

Sa tugom i ponosom, wihova deca sa porodicama.

Porodica Petrovi}. 97560

97533

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.35 13.05 14.00 14.05 14.35 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

utorak2.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Verski nedeqanik Centar sveta Kuhiwica Vesti Kolumbo Tre}e lice Rusije No}na smena Vesti Plavi krug Paideja Premijerova siro~ad, film 2. deo Aladinove avanture TV dnevnik Tajna hrane: Pa{ternak Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Me|uprostor Igra Signali Vojvo|anski dnevnik Izbliza Plavi krug Premijerova siro~ad, film 2. deo

07.30 08.00 08.10 08.35 10.20 10.30 11.00 12.00 12.30 14.25 14.30 15.30 15.15 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 23.50

Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa Beli luk i papri~ica Ulovi trofej Svet divqine Bez cenzure Tin in Razgovor o zdravqu Vojvo|anske vesti Bila jednom jedna nedeqa Barometar Poqoprivreda danas U ogledalu Tajna (O gqivama i ishrani) Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost Hedonist RB Na ivici ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Glas Amerike

Yenifer Lav Hjuit

Ispovest skorojevi}ke Katja Livingston je ambiciozna menayerka na pragu tridesetih, koja je kona~no uspela da stigne na vrh socijalne lestvice, ili je, makar, tako ona mislila. Sve }e se promeniti kada slu~ajno uvredi jednu damu iz visokog dru{tva... Uloge: Yenifer Lav Hjuit, Kolin Ferguson Re`ija: Dejna Lastig (RTS 1, 01.43) 06.05 08.00 08.15 09.06 09.22

Aleksandra Popovi}

Signali Da li su novosadski komunalci u pravu ili je wihov {trajk bio politi~ki motivisan? Ho}e li to pokrenuti lavinu nezadovoqstva u ostalim gradovima u Srbiji? Gosti: Milan \uki}, Milan Krkobabi}, Zoran Radosavqevi} i Goran Nikoli} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00)

07.00 07.25 08.50 09.15 09.40 10.30 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 23.40

Kuhiwica Porodica Serano Porodica Obu}ina Putevi nade Preokret Porodica Serano Prizma (hrv) Vesti (ma|) Tajna hrane Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara Doktor @ivago Eko - Se}awe na Jovana Tucakova 1. deo @ivopis Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kultura i tradicija (rom) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Kultura i tradicija (rom) Porodica Serano Doktor @ivago Tarzan

10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi Sa vetrom u le|a Evo nas kod vas Objektiv Karmelita Buntovnici Radionica Najboqi lek Objektiv NS klinci Objektiv (slov) Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Evo nas kod vas Buntovnici Objektiv Karmelita Sa vetrom u le|a

08.30 Evroliga Magazin 09.00 NBA: San Antonio – Denver 11.30 Italija – Serija A: Parma – Inter 13.30 Serija A 14.30 [kotska liga 15.15 Italija - Serija A: Kaqari - Fiorentina 16.45 NBA u`ivo 17.00 MU TV: Arsenal – Man~ester junajted 18.45 Pravi NBA 19.15 NHL: Pitsburg - Bafalo 20.45 FA kup: Kristal Palas - Volvs 23.00 Barsa TV: @ijon – Barselona 00.45 Belgijska liga

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

09.38 10.00 10.05 10.31 11.05 11.47 12.00 12.13 12.15 12.30 12.46 13.30 15.05 15.13 15.15 15.57 16.00 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.09 21.03 21.10 22.00 22.05 23.50 00.05 00.50 00.58 01.43

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Aleksandar Kapri{ Slagalica, kviz Vesti Kvadratura kruga Razglednica Bostonski advokati Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Aleksandar Kapri{ Mesto zlo~ina Posledwi skretni~ar uzornog koloseka, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Vesti Lopovska ~ast, film Dnevnik Mesto zlo~ina Evronet Jedinica No}ni bioskop: Ispovest skorojevi}ke, film

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Film: Posejdonova avantura Foks vesti ^ari Suvajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Ratnik oluje Survajver Foks vesti ^ari No}ni program, Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Krv i ~ast

06.02 06.16 07.29 07.54 07.59 08.04 08.28 08.30 08.36 09.05 09.10 09.29 09.47 09.54 10.00 11.30 12.00 12.32 12.58 14.00 15.41 15.46 16.00 16.37 16.45 17.09

DNEVNIK

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Ru`no pa~e Majmunoqupci Adi u qudskom telu Tri medveda Ozi bu-pingvini Zebra, znak, semafor Enciklopedija Adi u qudskom telu Regije sveta Izme|u igre i matematike Enciklopedija Datum Pregled Premijer lige Gra|anin Pavel Giqilov, klavir Crvena linija Trezor Sudija Mastran|elo, film Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Iza naslova Kamerom kroz Srbiju Skadarlija - duh boemije koji i{~ezava

KO[ARKA - EVROKUP

Crvena zvezda – Gran Kanarija (RTS 2, 18.40) 17.41 Bunt 18.07 TV mreà 18.40 Ko{arka - Eurokup: Crvena zvezda - Gran Kanarija, prenos 20.40 Fudbal - Premijer liga: Hal siti - êlzi, prenos 22.35 Bostonski advokati 23.20 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ (Program zavisi od trajawa snimka iz Haga) 23.22 Staro srpsko pisano nasle|e 23.51 Integracije 00.16 Vek interpretatora 00.52 Sudija Mastran|elo, film 02.30 Trezor 03.31 Ko{arka - Euro kup: Crvena zvezda - Gran Kanarija 04.45 Fudbal - Premijer Liga: Hal siti - êlzi

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Neustra{iva planeta Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Cepelin Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Danijel i na{e ma~ke Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Zabava bez prestanka Film: Srce Ponderovih Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Zabava bez prestanka Cepelin Film: Srce Ponderovih

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

08.20 Top {op, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 18.30 22.45 02.00

07.00 10.00 10.30 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 13.15 13.30 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00

23.00 23.35 01.05

TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Reakcija Vesti B92 Top {op [qaka Insajder Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Memento i Paulin dvor, dok. film Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Film: Yindabajn Moje drage kom{ije

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.15 22.45 23.30 00.30

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Danijela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Grand {ou VIP Veliki brat - uìvo Siti Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik VIP Veliki brat Loto Grand parada Javna tajna VIP Veliki brat - uìvo Film: Bekstvo sa Kube

22.00

Debora Magdalena

Bekstvo sa Kube Biv{i agent CIA-e prihvata misiju da pomogne kubanskom zatvoreniku za koga veruje da je nepravedno osu|en, ali preokret nastaje kada se ispostavi da je zatvorenik vrlo opasni pla}eni ubica... Uloge: Geri Bjuzi, Roj [ajder, Stiven Bauer, Yef Spikmen, Debora Magdalena Re`ija: Yejms Beket (Pink, 00.30)

Pokojo (Hepi, 08.22) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 11.00 10.22 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.11 14.35

Muzika Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Lude godine Yem Konan Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Do neba Mra~no proro~anstvo

15.00 15.45 17.30 18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.50 02.40 03.20 04.55

Amor latino @ivot je lep Imperija Kin Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Audicija za zvezde Imperija Kin Telemaster Stars Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film Vremenska prognoza

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak2.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 11

Pi{e: Vera Jovanovi}

Marisol Nikols

Princeza i marinac Ameri~ki marinac Yejson Yonson je posla na zadatak u Bahrein. Tu upoznaje lepu Merijam ne znaju}i da je ona princeza. Merijam ne `eli da prihvati dogovoreni brak, ali je tako|e svesna da weni roditeqi ne}e prihvatiti vezu s Yejsonom, jer je on mormon, a ona muslimanka... Uloge: Mark-Pol Goselar, Marisol Nikols, Kit Robinson, Dejv Pauer, Luk Heri Re`ija: Majk Rob (Nova TV, 21.00) 08.15 09.40 10.10 11.10 12.10 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.40 23.00 00.00 00.30 01.30 02.30

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Princeza i marinac, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Dokaz zlo~ina Vidoviti Milan Zavisna o seksu, film

08.00 Moj dnevnik 08.30 Zaboravqeni bogovi 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 11.00 Protestantska revolucija 12.00 @rtveni rituali keltskih druida 13.00 Podzemni rat 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Pri~a o krompiru 16.00 Rimske misterije 16.30 Rimske misterije 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Gospodari rata 19.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 20.30 Svet novca: Male prqave tajne 21.00 Tajni ratovi 22.00 U potrazi za mitovima i herojima 23.00 Pravi Kazino rojal 00.00 Rimske misterije 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Name{taqka Ona je ta Prvi gra|anin male varo{i Prvi skok Va{ar zlo~ina Snaga patwi U`ivaj 1 U`ivaj 2

08.05 Moj omiqeni Marsovac 09.40 Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda 12.15 Kajli 13.15 Najboqi dani na{ih `ivota 15.05 Uhvati Smarta 16.55 Sobar 18.20 Zrno utehe 20.05 Misterija ubistva na Menhetnu 21.55 Prava krv 22.55 Dnevnik ubice po ugovoru 00.30 Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.25 Metropolis 2: Ubistvo u Parizu, dok. serija 11.15 Deni na moru 2, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.35 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 Festa sv. Vlaha: ^ast i slava festawula 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.40 Ribar ribi grize rep, dok. serija 21.10 Poslovni klub 21.45 Otvoreno 23.10 Drugi format 00.05 Zvezdane staze 00.50 Zlo~ina~ki umovi 01.35 Deni na moru 2, dok. serija 01.55 Skica za portret

08.05 08.30 09.00 09.25 10.00 10.45 12.10 12.50 13.55 14.25 15.00 15.10 15.55 17.00 19.10 20.15 22.40 23.25 00.25

Deksterova laboratorija Pri~a o Trejsi Beker Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Ekstremni primat, film Fotografija u Hrvatskoj Dokuteka Koga briga? TV vrti} Kod Ane Zvezdane staze Drugi format Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. me~a Doktor Hu Ciklus antifa{isti~kog filma: Partizanska eskadrila, film Zlo~ina~ki umovi Naj naj trenuci ZOI, snimak Tenis, Zagreb Indors, snimak 2. me~a

Bekim Fehmiu

Partizanska eskadrila Jugoslavenska vojska je u mnogo ~emu inferiorna naspram odli~no organizovane nema~ke. Ali, grupa zapovednika po~ne da stvara ono {to se u po~etku ~inilo nemogu}e, a to je vlastito ratno vazduhoplovstvo... Uloge: Bekim Fehmiu, Velimir Bata @ivojinovi}, Qubi{a Samaryi}, Rado{ Baji}, Radko Poli}, Branko Ple{a, Branko \uri} Re`ija: Hajrudin Krvavac (HRT 2, 20.15)

06.50 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Yuli draga Moja slatka debequca Marfijev zakon @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Bdewe Neda Divajna Dr Finli Nulta ta~ka obru{avawa @ene fudbalera Iza zakqu~anih vrata

Pustara Yez peva~ Mini i Moskovic Nebo u oktobru Tihi beg Lovci na blago Ratni~ka klasa Mr`wa Pustara Lov na mu{karce 1 Hiqadu re~i

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Van opasnosti Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Ratna nevesta Sudija Ejmi Xordan Medijum [trajk Hrabra nova devojka Dok sam nestajao Xek Advokatova kazna

[ajni Sosamon

40 dana bez komada Po{to ga je pre nekoliko meseci devojka ostavila samo kako bi se uskoro zaru~ila s nekime drugim, Met se potpuno povukao u sebe. Iako je vrlo zgodan, pristupa~an i duhovit i ne bi trebao da ima nikakav problem u osvajawu devojaka, i daqe je opsednut biv{om devojkom... Uloge: Yo{ Hartnet, [ajni Sosamon, Paulo Kostanco, Adam Tres, Emanuel Vo`er Re`ija: Majkl Liman (RTL, 22.00) 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.55 19.05 20.00 20.55 22.00 00.00 00.45 01.30

Malkom u sredini Princ iz Belara Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Malkom u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Jezikova juha, rijaliti {ou Hrvatska tra`i zvezdu: Zablistaj 40 dana bez komada, film Savr{eno oru`je Grad uragana Astro {ou

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako to rade? Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Megain`ewering Divqe i bez cenzure Generalka Bra}a Ludolf Ekstremne eksplozije

08.30 10.45 12.00 13.30 16.00 17.00 18.00 19.00 19.10 20.00 21.00 23.00 23.15 00.00

Fudbal Skija{ki skokovi Biatlon Kuglawe Alpsko skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Alpsko skijawe Bilijar Boks Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi Bilijar

Umetnost i rat

d 1. decembra 1940. Pavle Beqanski je se zazidaju zastave iz Prvog srpskog ustanka i razre{en du`nosti, a odlukom preddruge najvrednije stvari koje su se ticale srpsednika Ministarskog saveta, s potpiske nacionalne istorije. „Miroslavqevo jesom armijskog |enerala Milana Nedi}a, M. S. van|eqe“ sklonio je u trezor Narodne banke. br. 1983, od 15. novembra 1941, navodi se da je Na pitawe predstavnika okupacione vlasti Beqanski penzionisan s 22 godine, 8 meseci i gde je jevan|eqe, odgovorio je da ga je odneo 12 dana slu`be. Po{to su tome dodate i godine knez Pavle. Tako je spasao dragocenosti. Da bi provedene u Prvom svetskom ratu, ukupan sta` bio mawe sumwiv, objavio je dve svoje kwige i za penziju iznosio je 29 godina, ~emu je sledila bio selektor za prvu izlo`bu u renoviranom penzija u nov~anom iznosu od 3.272 dinara meOp{tinskom paviqonu na Kalemegdanu. se~no. Glavna kontrola je, pak, odredila da Majka Pavla Beqanskog je sve teè poboqekrajwi iznos penzije bude 3.444 dinara mese~vala. Kad je pala u krevet, sinovi su angaòvano, a ukupno priznati radni sta` 29 godina. li medicinsku sestru koja ju je po`rtvovano Imao je 49 godina. Po{to je bio oslobo|en vojnegovala. Ipak, 13. aprila 1942. umrla je u 73. ne obaveze, povukao se da neguje bolesnu majku. godini i sahrawena na Novom grobqu u BeograU vremenu rata i okupacije ostali su mu na du. Svakog pogodnog dana sinovi su obilazili starawe pohrawena wen grob i donosiumetni~ka dela, li sveè cve}e. Ve} kwige, muzika i neprve godine okupakoliko prijateqa. cije ustanovqena je Wegov brat Nika komisija za pregled zatvorio je apoteku imalaca kulturnih u Staroj Pazovi i dobara. U wu je bio preselio se kod kooptiran i Nedeqbrata i majke u Beoko Gvozdenovi}. grad. Oba sestri}a, Znaju}i da }e do}i i Boà Joksimovi} i u stan Beqanskog, Predrag Isakovi}, on je Pavla o tome dopali su u nema~ko odmah obavestio. zarobqeni{tvo. U Nastoje}i da sa~uva nacisti~ke logore najvrednija dela su dospeli i slikasvoje zbirke, Beri Ivan Radovi}, qanski je, s poverKosta Hakman, Miqivim i preduzilan Kowovi}, Pemqivim Jeftom Petar Lubarda, Bogdan ri}em, prionuo po[uput. Petar Doslu. Za nekoliko sabrovi} je januara ti skinuli su sve 1942. umro od sr~ane blind ramove sa kapi u Beogradu. slika, sloìli sve Iste godine je u jaslike u veliki drTre}erazredna dela ka~io u stanu zbog fa{ista nuarskoj raciji maveni sanduk i u po|arskih fa{ista u Novom Sadu ubijen slikar drumu na wega nabacali ugaq. Na zidove su staBogdan [uput i ba~en u Dunav. Nekoliko mesevili slike stranih tre}erazrednih slikara. ci kasnije, iz [ida je, kao talac, odveden u Sutradan su do{li ~lanovi komisije. Jedino je Sremsku Mitrovicu Sava [umanovi} i, s ostaza oko zapala „Velika Iza“ Vlaha Bukovca. I lim me{tanima, streqan. Stojan Aralica je iz to jednom Hrvatu, profesoru iz Zagreba, kako Zagreba pobegao u Beograd, a ènu otpremio u se predstavio, koji je za wu nudio milion Pave[vedsku. Risto Stijovi} je zatvoren u Bawi~li}evih kuna, {to je bio ogroman novac. Beki logor. Jovanu Bijeli}u je na Bawici streqanski mu je rekao da su vlasnici slike wegov qana k}erka. A Milica Zori} je, kao talac, u brat i on, pa ne moè da je proda dok ne dobije Bawi~kom logoru do~ekala kraj rata. Aleksanwegov pristanak jer je brat van Beograda, u dar Kumri}, Ivan Tabakovi} i Milenko [erStaroj Pazovi. Pristali su da sa~ekaju. Bra}a ban su iz Novog Sada izsu se dogovorila da slibegli u Beograd i tu ku ne daju ni po koju ceostali do kraja ìvota. nu. Kad je profesor poKnez je u izbegli{tvo poneo samo Vojvodinu je okupirala „Laokona“ od El Greka i jedan mali novo do{ao i ~uo da do Ma|arska. nije do{lo, portret od Rembranta, a Ka{anin je pristanka Qubomir – Quba Ivaveoma se iznenadio. novi} je, posle izvesnog dao da se zazidaju zastave iz Prvog Ali, nije bio ovla{}en vremena, {logiran, a srpskog ustanka i druge najvrednije da sliku silom odnese. Milan Milovanovi} teMe|utim, Beqanski je stvari srpske nacionalne istorije {ko oboleo. Milo Mipostao zarobqenik lunovi} se nekako spazbirke. A po{to je u sao vojske i do{ao u Beograd. U Beograd su kaokupiranom gradu do{lo do nesta{ice svega, snije do{li iz zarobqeni{tva Petar Lubarda pa i ogreva, morao je da budno pazi na svoj ugaq, i Ivan Radovi}, a u Sombor se vratio Milan pod kojim je bilo wegovo blago. Nastavio je i Kowovi}. Marko êlebonovi} je bio u Francuda kolekcionira. No, trebalo je ìveti. Kwiskoj, Pe|a Milosavqevi} u Engleskoj. ge su onda bile prili~no kurentna roba, pa ih U Gospodar Jevremovoj 19 nastanili su se je prodavao. Nemci i Nedi}evci upu}ivali su Jefto Peri}, Aleksandar Kumri}, Nikola mu pisma sa èqom da se zaposli kod wih. OdGraovac, \uro Radoni}, Svetolik Po~ek, a kabijao je. Znao je, re~e, da su rat i okupacija snije Jovan Bijeli}. Na Umetni~koj akademiji prolazni, ali da treba izdràti. Beqanski je, bili su zaposleni Sreten Stojanovi}, Ivan Takasnije, u {ali, govorio da se tako takmi~io s bakovi}, Milo Milunovi}, Nedeqko Gvozdenonema~kim okupacionim vlastima i gla|u jer su vi}, Mihailo Tomi} i dr. U Muzeju kneza PaNemci odnosili umetnine, a narod gladovao. U vla ostao je Milan Ka{anin. Knez je u izbeglistvari, namera mu je bila da {to vi{e na{ih {tvo poneo samo „Laokona“ od El Greka i jedan umetnina spase od odno{ewa, rasturawa i unimali portret od Rembranta. Ka{anin je dao da {tavawa.

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak2.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

U poslu, pogotovo onom privatnom, ni{ta novo nemojte o~ekivati. Odnosi s izvr{iocima su neizvesni, a vi biste sve sada i odmah! Na`alost, morate biti strpqivi i raditi postupno. Obnova stare qubavi?

BIK 20.4-20.5.

Iako je utorak, mo`ete se opustiti u izvesnom smislu. Imate dobre emotivne i prijateqske veze, koje treba da negujete. U qubavi je vreme za opu{tawe, smirene odnose bez nervoze. Inostranstvo?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

2. februar 2010.

[ta re}i kada je va{ nesta{ni Markur jo{ uvek u znaku Jarca? Ne samo {to se uozbiqio ve} i lepo u~i. A to zna~i da savladavate ìvotne lekcije, imate dobru koncentraciju za posao. Krediti. Mesec danas izlazi iz zemqanog znaka Device, koji je pravi alhemi~ar, pa moète re{iti i razre{iti odre|ene poslovne i svakodnevne situacije koje su vas optere}ivale u posledwe vreme. Kra}i put. Finansijski izdaci i poslovni nezavr{eni i prekinuti poduhvati }e obeleìti ovaj dan. Nemojte se nervirati jer }e sutra ve} svanuti novi, boqi i lep{i dan. Uostalom, moète se druìti sa zanimqivim osobama. Danas ste emotivno osetqivi i potrebno je da usporite u svom uobi~ajnom tempu. Potreban vam je odmor, predah, odbrana od svih onih stresnih situacija u koje vas dovode druge i drage osobe.

VAGA 23.9- 23.10.

Uskoro }ete ne{to saznati jer vam neko dolazi. Preuzimate odgovornost za sve situacije koje se mogu desiti, potpuno sigurni u sebe i svoje mogu}nosti. Dru{tveni `ivot vam oboga}uje svakodnevicu.

[KORPION 24.10- 23.11.

Budite obazrivi kako se odnosite prema prijateqima, u komunikaciji uop{te, pogotovo prema onima koji vas nerviraju. U karijeri se i daqe morate boriti i raditi, makar se ne video nikakav pomak.

STRELAC 24.11- 21.12.

Problemi koji vas optere}uju }e se re{iti, spontano i uskoro. Tek sada ste suo~eni s pravom slikom i prilikama koje doskoro niste videli sasvim jasno. Dimna zavesa se podigla. Realni ste.

JARAC 22.12-20.1.

Spojili ste lepo s korisnim pa je pravo zadovoqstvo raditi i sara|ivati s kolegama, a o zaradi da i ne govorimo. Istina, neki neplanirani tro{kovi su neizbe`ni. Simpatije i podr{ka sa svih strana. Put.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Svako jutro se resetujte da biste ponovo zapo~eli dnevnu dinamiku. Mnogo toga bi trebalo, a jo{ vi{e biste `eleli da u~inite, ali vam nedostaje vremena. Budite aktivni na svim poqima.

RIBE 20.2-20.3.

Partner o~ekuje svu va{u pa`wu i razumevawe, ne`nost i vreme, pa se potrudite u tom pravcu. Iako ste optere}eni obavezama, ipak negujte zajedni~ki qubavni odnos, koji vas hrani i inspiri{e.

TRI^-TRA^

Nevoqe u raju

MRAZ

Vojvodina Novi Sad

Subotica

-1

Sombor

Kikinda

-2

Vrbas

-1

B. Palanka

Zrewanin

-1

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

-1

Vr{ac

-1

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica -1 Ni{

Evropa

I OBLACI

Madrid

NOVI SAD: Ujutru mraz. Tokom dana delimi~no obla~no Rim uz sun~ane periode. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -9 do 0 stepeni. London VOJVODINA: Ujutru mraz, kasnije obla~no uz sun~ane peCirih riode. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad norBerlin male. Minimalna temperatura -10, a maksimalna 0 stepeni. SRBIJA: Mraz, pa delimi~no obla~no uz sun~ane periode. Be~ Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Var{ava Minimalna temperatura -10, a maksimalna 1 stepen. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu ujutru mraz, tokom dana toplije uz naobla~ewe koje }e doneti ki{u i Moskva susne`icu koja }e uve~e pre}i u sneg. U ~etvrtak prete`no suOslo vo. U petak opet malo toplije uz naobla~ewe koje dolazi sa zapada i donosi ki{u psle podne. Po~e}e da duva jaka ko{ava. U St. Peterburg subotu ki{a na jugu, na severu susne`ica i sneg. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Potrebna je opreznost u saobra}aju.

Manekenka Adrijana Lima zapretila je svom suprugu, ko{arka{u Marku Jari}u, da }e ga napustiti ako ne prekine svaki kontakt sa hrvatskom starletom Ninom Mori}. Iako je Adrijana pre samo nekoliko meseci rodila Marku devoj~icu Valentinu, ko{arka{ je usnimqen sa Ninom kako se u ve~erwim satima opu{teno {eta ulicama Milana. Adrijana je Marku zapretila razvodom. Dok je Lima, ina~e top model Viktorija Sikreta, u Wujorku snimala modni editorijal, wen suprug se provodio sa Ninom, sa kojom je bio u vezi pre dve godine. Stoga i ne ~udi burna reakcija Adrijane Lime.

VIC DANA

8 0 0 1 -2

Do{ao ~ovek u prodavnicu da kupi hleb, a prodavac mu ka`e: - Hleb je od danas skupqi. - Dobro, daj ti meni onda onaj od ju~e!

-5

SUDOKU

-3 -11 -1 10

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

-2

Stokholm

-6

5 3

4 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

58 (2)

Slankamen

246 (-22)

Ja{a Tomi}

Apatin

113 (0)

Zemun

327 (-17)

Tendencija stagnacije

Senta

304 (-10)

Bogojevo

107 (4)

Pan~evo

342 (-18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

324 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

500 (-6)

Titel

253 (-25)

NERA

Novi Sad

152 (-18)

Tendencija stagnacije i porasta

Hetin

108 (-16)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 238 (-22) S. Mitrovica 302 (-10)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

Bezdan

Ba~. Palanka 127 (-6)

126 (-8)

TISA

4 7

276 (-16)

4 7

64 (0)

2 9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

Re{ewe iz pro{log broja