Dnevnik 3.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 2. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22647 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KAKO U SRBIJI (NE) PRI^ATI O PRAVIM PROBLEMIMA

Red [ari}a, red Dra`e, a struja ska~e

str. 3

JU^E OTVORENA NOVA PO[TA NA NOVOM NASEQU NOVI MENAYMENT „DNEVNIK VOJVODINA PRESA”

Du{an Vlaovi} generalni direktor, Smiqa Maksimovi} zamenik Osniva~i „Dnevnik Vojvodina presa”, nema~ka medijska grupa VAC i „Dnevnik holding”, na ju~era{woj sednici Skup{tine DVP-a doneli su jednoglasnu odluku o postavqewu novog menay-

menta. Kandidat VAC-a, koji je ve}inski vlasnik DVP-a, Du{an Vlaovi} izabran je za generalnog direktora, a kandidat „Dnevnik holdinga” Smiqa Maksimovi} za zamenika.

NASLOVI

Politika

str. 9

Foto: B. Lu~i}

Po{tari spremni za 100.000 po{iqki

Tre}e doba

2 Paralelno s evropskim putem na}i kompromis za Kosovo 3 Krive liga{e i za ka{wewe plata

Ekonomija 4 Gas poskupquje zbog slabog dinara? 5 Odbrana dinara od evra praznom pu{kom?

SEDAJU LI ZA STO EKIPE GRADA, EVROPSKE KOMISIJE I FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA

Finansijski paraf za novog „@e`eqa”?

Mada su pojedini mediji najavili, pozivaju}i se na izvore iz beogradske kancelarije Evropske komisije, da }e finansijski sporazum o izgradwi novog mosta na mestu @e`eqevog biti potpisan u narednih nekoliko dana, u pokrajinskom Fondu za kapitalna ulagawa, kao i u Zavodu za izgradwu gra-

Dru{tvo 14 Lak{e je umreti nego roditi se

NACIONALNA KONTROLA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI PO^IWE DA KUCA

Zahla|ewe s ki{om Najvi{a temperatura 11 °S str. 16 – 22

RASPORED PRVE FUDBALSKE LIGE

Vojvodina 11 Poslodavci ho}e ekonomiste i poqoprivrednike

str. 14

RADUJE FORMA TENISERA PRED DEJVIS KUP

ODBOJKA[I VO[E NA STAROJ STAZI

Novi Sad 7 U yepu mese~no 200 dinara mawe

Crna 12 Tri scenarija zlo~ina na sala{u 202 13 Ejup Gani} uhap{en, Srbija tra`i izru~ewe 13 Policajac spre~io `enu da sko~i u Tisu

Sale male za sva srca

da, to nisu mogli da potvrde za „Dnevnik”. Porptarol Fonda Neboj{a Malenkovi} ka`e da se ~ekaju naredni koraci, nakon {to su odr`ani trojni sastanci predstavnika Evropske komisije, Fonda za kapitalna ulagawa i Novog Sada, na kojima se razgovaralo o udelu u finansirawu projekta. str. 9

SPORT

6 Ko se klikera s penzionerima

NAJBOQI FUDBALERI SRBIJE U KOVILOVU

POLITIKA

utorak2.mart2010.

BERNAR KU[NER JU^E U BEOGRADU PORU^IO DA JE EU PRIRODNO MESTO SRBIJE

KOSOVO

Nismo susedi Portparol DSS-a Petar Petkovi} ocenio je da evropski zvani~nici otvoreno traè da Srbija prizna nezavisnost Kosova kao uslov za ulazak u EU. Petkovi} je rekao da je iz poruka evropskih zvani~nika jasno da se pridruìvawe Srbije Evropskoj uniji i re{avawe statusa Kosova ne odvija na dva koloseka, ve} da je u pitawu jedan proces. „Zato zvani~nici Srbije jasno treba da stave do znawa da Kosovo nije sused Srbije“, rekao je Petkovi}, dodaju}i da Srbija moè postati ~lanica EU jedino s Kosovom u svom sastavu i da joj nije potrebna politika „Evropa nema alternativu“, nego po{tovawe teritorijalne celovitosti i partnerski odnos s EU.

Integracija Koordinator kosovske vlade za sprovo|ewe strategije za sever Iqber Hisa rekao je da }e taj deo teritorije biti integrisan u pri{tinske institucije „politi~kim sredstvima i socijalnim i ekonomskim projektima“. „Nastoja}emo da pomognemo gra|anima Kosova na severu“, kazao je Hisa. On je dodao da je institucijama Kosova u tom procesu neophodna saradwa qudi koji `ive na severu, ali „da to ne}e biti lako jer su oni izlo`eni raznim pritiscima”.

Paralelno s evropskim putem na}i kompromis za Kosovo Ministar spoqnih poslova Francuske Bernar Ku{ner poru~io je ju~e u Beogradu da je prirodno mesto Srbije u Evropskoj uniji. „Srbija ima svoje prirodno, istorijsko, kulturno, politi~ko mesto u Evropskoj uniji“, rekao je Ku{ner posle sastanka sa srpskim kolegom Vukom Jeremi}em, dodav{i da }e wegova zemqa nastaviti da podràva Srbiju na tom putu. Ku{ner je istakao da, iako izme|u dve dràve ponekad ima neslagawa, po pitawu evropskih integracija Srbije nikada nije bilo nesporazuma. Francuski ministar je ponovio da od zvani~nog Beograda ne}e biti traèno da prizna kosovsku nezavisnost, da to nije i ne}e biti uslov za daqe napredovawe Srbije ka EU, ali je ukazao i na to da je neophodno da se paralelno ide evropskim putem i na|e kompromis za Kosovo. „Re~ kompromis nije peòrativna; ona ne dovodi u pitawe sve ono {to se ve} dogodilo, kompromis je taj koji je omogu}io da nastane EU. Unija se razvila na neophodnosti kompromisa“, rekao je Ku{ner. Vuk Jeremi} je izjavio da Srbija tako|e èli kompromisno re{ewe za status Kosova, ali da to nije ponu|eno jednostranim

progla{ewem wegove nezavisnosti. „Mi tu nezavisnost ne prihvatamo, ali èlimo da s Evropskom unijom radimo na re{ewu koje }e obezbediti trajni mir i stabilnost i integraciju Zapadnog Balkana u EU“, naglasio je Jeremi}. „To je strate{ki prioritet – evropska integracija Zapadnog Balkana, i za to je potrebno da prona|emo kompromis“, istakao je {ef srpske dipolomatije. On je poru~io da Srbija èli da radi s Francuskom, Evropom, me|unarodnom zajednicom... na nalaèwu takvog kompromisnog re{ewa. Jeremi} je, ina~e, izrazio zadovoqstvo razgovorom s Ku{nerom, i rekao da je glavna tema bila strate{ka orijentacija Zapadnog Balkana i put regiona u EU. On je ponovio da je strate{ki prioritet Vlade Srbije ~lanstvo u Uniji. „Zahvalni smo Francuskoj na podr{ci putu ~lanstva Srbije u EU. Drago mi je {to se ta pozicija Francuske ne mewa“, kazao je Jeremi}, i izrazio nadu da }e „{to je mogu}e pre“ i „uz podr{ku Francuske“ po~eti proces ratifikacije SSP-a, te da }e aplikacija Srbije za ~lanstvo {to pre iz Saveta EU pre}i u Evropsku komisiju.

Propast Izjave predstavnika Euleksa i Kfora da ne}e u~estvovati u izradi i sprovo|ewu Strategije za severno Kosovo izazivaju bojazan da }e na samom po~etku taj plan propasti, pi{e „Zeri”. „Povla~ewe stranaca opozicione partije vide kao wihovu nebrigu i odsustvo voqe me|unarodnog faktora da re{ava probleme koji se odnose na paralelna strukture na severu”, navodi pri{tinski list.

Hakeri Srpski hakeri oborili su sajt kosovskog predsednika Fatmira Sjediua (www.president-ksgov.net) i ostavili poruku „Kosovo je Srbija“, saop{teno je ju~e iz wegovog kabineta. Pored napisa „Kosovo je Srbija“, hakeri su na sajt oka~ili i dr`avne simbole Srbije.

Venac za Zorana \in|i}a Ministar spoqnih poslova Francuske Bernard Ku{ner poloìo je ju~e venac na grob ubijenog premijera Srbije Zorana \in|i}a u Aleji velikana na Novom grobqu. Ku{ner je poloìo venac u pratwi supruge ubijenog premijera Ruìce \in|i} i {panskog ambasadora Iwasija de Palasija Espawe.

ZVANI^NI RAZGOVORI SLAVICE \UKI]-DEJANOVI] I LUKE BEBI]A

DNEVNIK

c m y

Nema dodatnih uslova Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} razgovarao je ju~e u Beogradu s Bernarom Ku{nerom o bilateralnim odnosima, nastavku evropskih integracija Srbije i o Kosovu i Metohiji. Kako je saop{teno iz predsednikovog kabineta, sagovornici su se sloìli da Srbiji ne}e biti postavqani novi, dodatni uslovi za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Predsednik Tadi} je, kako se navodi, rekao da Srbija o~ekuje da }e mi{qewe Me|unarodnog suda pravde otvoriti put ka pronalaèwu odrìvog i kompromisnog re{ewa za Kosovo. Tako|e je saop{teno i da su pregovori o sporazumu o strate{kom partnerstvu Francuske i Srbije uspe{no zavr{eni i da }e taj akt biti potpisan za vreme posete Beogradu francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Ina~e, u intervjuu za B-92 Bernar Ku{ner je poru~io da odnosi Beograda s Kosovom „treba da budu jednostavniji, na prijateqskoj osnovi”. „Ti odnosi moraju da budu mawe zategnuti jer }e to olak{ati budu}nost Srbije u Evropskoj uniji. Ne traìmo od Srbije da prizna Kosovo ve} traìmo da zapo~ne proces dijaloga, angaòvawa, opu{tawa, normalizacije odnosa“, obja{wava Ku{ner. On je pri tome upozorio na ~iwenicu da je mnogo onih me|u 27 ~lanica EU koji se ne slaù s novim pro{irivawem Unije. „Uostalom, ve} smo stekli iskustvo s jednom podeqenom zemqom, Kiprom, i nismo spremni da to ponovimo. Po{to smo prijateqi, treba da budemo iskreni i direktni. Ne kaèm da postoji uslovqavawe tipa: re{ite problem Kosova. Ne, ve} je va`no kreirawe atmosfere koja }e, jednom kada postanete ~lanica

Evropske unije, omogu}iti da se sve reguli{e“, rekao je Ku{ner. [ef francuske diplomatije je, nakon posete Beogradu, produìo u Pri{tinu, gde je u obra}awu poslanicima kosovskog parlamenta rekao da je „nezavisnost Kosova nepovratna”. „Va{a nezavisnost nije u pitawu, to je istorijski korak, niko to ne moè da promeni i svako to treba da shvati“, rekao je Ku{ner na sednici Skup{tine Kosova koja je sazvana wemu u ~ast. On je tom prilikom poru~io i da „Kosovo moè da ra~una na prijateqstvo Francuske”. U Pri{tini }e {ef francuske diplomatije razgovarati i s predsednikom Fatmirom Sejdiuom i premijerom Ha{imom Ta~ijem, a planom posete predvi|eno je da se sastane i sa specijalnim predstavnikom EU i {efom Me|unarodne civilne kancelarije Piterom Fejtom, kao i {efom Euleksa Ivom de Kermabonom. E. D.

VESTI Jasno i glasno Usvajawe pravno obavezuju}eg Sporazuma o evropskoj bezbednosti odgovaralo bi interesima Srbije koja }e, po{to je proglasila vojnu neutralnost, u wemu na}i i me|unarodnu potvrdu za takvu odluku, ocenio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin. „Bezbednost na ovim prostorima mora biti nedeqiva i oslawati se na me|unarodne pravne norme“, rekao je Konuzin na predavawu „Rusija u svetu me|unarodnih koordinata“ na Pravnom fakultetu u Beogradu. On je ocenio da je logika daqeg {irewa NATO-a pogre{na i da „ne odgovara savremenom vremenu“. „[irewe NATO-a ugro`ava bezbednost Rusije“, kazao je Konuzin, potvrdiv{i da Rusija „prati poziciju Srbije prema NATO”, odnosno da uzima u obzir skup{tinsku rezoluciju o vojnoj neutralnosti, kao i izjave srpskog rukovodstva o odsustvu planova za ulazak u Severnoatlantsku alijansu.

Nova vojna izaslanstva

Ministarstvo odbrane Srbije planira da ove godine otvori vojna izaslanstva u Bosni i Hercegovini, Libiji, Iraku i [paniji. Predstavqaju}i Odboru Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost izve{taj o radu Vojnoobave{tajne agencije, zamenik direktora VOA-e Dragan Vladisavqavi} je rekao da je otvarawe vojnih izaslanstava u Libiji i Iraku u interesu srpske vojne industrije koja se vra}a na wihovo tr`i{te. Vojno izaslanstvo u BiH }e biti otvoreno jer je re~ o susednoj zemqi u kojoj `ivi dosta Srba, a u [paniji – zbog wene politike prema Kosovu i Metohiji i daqem ja~awu odnosa s tom zemqom. Srbija trenutno ima 19 vojnih izaslanstava, a planirano je zatvarawe izaslanstava u Belgiji i Ukrajini.

LIGA AKTUELIZOVALA PRI^U O POTREBI PROMENE USTAVA SRBIJE

Parlamentarna diplomatija zbli`ava Beograd i Zagreb

Centralizovana dr`ava ne mo`e takva u EU

u~initi na parlamentarnom planu za poboq{awe odnosa dveju zemaqa jer su oni sadràjno daleko bogatiji nego {to se to moè i{~itati iz izjava pojedinih politi~ara i na jednoj i na drugoj strani. Moramo prevladati te izjave, koje nisu kvarile, ali su zaustavqale razvoj odnosa“, rekao je Bebi}. On je dodao da Hrvatska èli da sa Srbijom uspostavi prijateqske i dobrosusedske odnose. „@elimo da sa Srbijom podelimo na{a iskustva na planu evropskih integracija, ali ne da ih name}emo, s neke pokroviteqske pozicije, ve} potpuno ravnopravno, i èlimo da sara|ujemo koliko to obostrano èlimo“, rekao je Bebi}. Isti~u}i postojawe nekih otvorenih pitawa kao {to su granice, predsednik Sabora

biju bio „kombinacija“ italijanskog i {panskog moZamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojdela, {to zna~i da bi razli~ite pokrajine i regiovodine Bojan Kostre{ ponovio je da se ta stranka zani trebalo da imaju razli~ite nivoe autonomije. uzima za promenu Ustava, „jer Srbija s ovakvim najvi{im zakonodavnim aktom ne moè postati ~lanica Po wegovim re~ima, Vojvodina treba da konzuEvropske unije”. On je novinarima rekao da promena mira neka prava koja je stekla Ustavom SFRJ iz Ustava ne}e biti ni brza ni laka, zbog ~ega }e LSV 1974. godine, ali se i ogradio, napomiwu}i da nova insistirati na tome da se u me|uvremenu primene sve vojvo|anska autonomija ne moè biti definisana odredbe postoje}eg Ustava iskustvima iz tog ustava koje se ti~u autonomije jer je on ipak bio donet u U Vojvodini ne postoji ni ideja Vojvodine. Kostre{ je preistorijskom kontekstu cizirao da se to pre svega potpuno druga~ijem od dani potreba za separatizmom odnosi na dono{ewe zakona{weg. Kostre{ je, inana o izvornim prihodima ~e, jo{ jednom odbacio opVojvodine i zakona o imovini Pokrajine, pri tome tu`be za separatizam, ukazav{i na to da Vojvodiizraziv{i o~ekivawe da }e predlozi tih zakona u na ne traì ni{ta vi{e od onoga {to imaju regiskup{tinsku proceduru u}i krajem marta ili poloje u visokodecentralizovanim dràvama, poput vinom aprila. Italije, [panije i Austrije. On je najavio da }e LSV u tim budu}im ustavnim – U Vojvodini ne postoji ni ideja ni potreba za reformama zahtevati da Srbija bude definisana separatizmom, a oni koji nam upu}uju takve optukao moderna decentralizovana i regionalizovana `be zapravo su upla{eni od promena koje }e nemidràva, u kojoj }e Vojvodina imati nadle`nosti u novno do}i. Autonomija Vojvodine bi}e od korizakonodavnoj, sudskoj i izvr{noj vlasti, kao i jasno sti za celu Srbiju – rekao je Kostre{, poru~iv{i definisane izvorne prihode i imovinu. Kostre{ je da se LSV zauzima za stvarawe drugih regiona i ocenio da bi najboqi model decentralizacije za Srpokrajina u Srbiji. E. D.

Predsednici parlamenata Srbije i Hrvatske Slavica \uki}-Dejanovi} i Luka Bebi} saglasili su se ju~e u Zagrebu da parlamenti i skup{tinska diplomatija mogu biti od velike koristi u uspostavqawu dobrih me|ususedskih odnosa i brèm savladavawu evropskog puta obe zemqe. Slavica \uki}-Dejanovi} je nakon razgovora izjavila novinarima da tu inicijativu treba konkretizovati u smislu saradwe parlamentarnih organa Narodne skup{tine i Sabora. S druge strane, Bebi} je ocenio da odnose iz pro{losti ne treba zaboraviti, ali da nije dobro ìveti od pro{losti, ve} se treba okrenuti sada{wosti i budu}nosti. „Razgovarali smo o tome {ta moèmo

je rekao da }e to u posebnim razgovorima re{avati vlade, ministarstva spoqnih poslova i organi obe zemqe. Bebi} je priznao da je Kosovo bolno za Srbiju, ustvrdiv{i da Hrvatska nije na toj temi pokazivala nikakvu zluradost. Po wegovim re~ima, „Kosovo je realnost koju politi~ari treba da po{tuju, ali uz najmawu mogu}u frustraciju i izazivawe polemika i stvarawe razloga da se uspore odnosi“. Ina~e, i Slavica \uki}Dejanovi} i Luka Bebi} su rekli da o~ekuju da }e vrlo skoro do}i do susreta dvojice {efova dr`ava, Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a. „To je neophodno i interes je gra|ana i jedna i druge dr`ave“, poru~ili su ~elnici srpskog i hrvatskog parlamenta.

POLITIKA

DNEVNIK

utorak2.mart2010.

KAKO U SRBIJI (NE) PRI^ATI O PRAVIM PROBLEMIMA

KOALICIJA U BANOVINI JEDINSTVENA U PROTESTU ZBOG „SLU^AJA NIP“

Red [ari}a, red Dra`e, U pitawu je spor dok struja ska~e izme|u dva nivoa vlasti

Potpredsednik Vlade Vojvodine i sekeratar za regionalnu i me|unarodnu saradwu Boris Barjaktarovi}, ina~e funkcioner G17 plus, kaè da politi~ki spor koji je izazvala odluka o raspodeli novca iz Nacionalnog investicionog plana, a kojom je za projekte iz Vojvodine predvi|eno mawe od dva procenta ukupnih para, ne postoji unutar vladaju}e koalicije, ve} izme|u republi~kog i pokrajinskog nivoa vlasti. On je za „Dnevnik“ kazao da to {to resor za NIP vodi funkcionerka G17 plus Verica Kalanovi} nema nikakav zna~aj za funkcionisawe pokrajinske koalicije, odnosno za poziciju wegove stranke u Banovini, jer su, napomiwe, i predstavnici G17 plus u Vladi Vojvodine glasali za odluku da se zatraì obja{wewe od resornog ministarstva zbog zakidawa Vojvodine u raspodeli dràvnog novca. – To, uostalom, i ne moè imati posledice po poziciju G17 plus u vojvo|anskoj koaliciji po{to spornu odluku nije donelo Ministarstvo za NIP, ve} Vlada Srbije. I za wu su glasali svi ministri iz svih stranaka vladaju}e koalicije. Dakle, spornu uredbu o raspodeli novca iz NIP-a donela je Vlada Srbije a ne resorno ministarstvo, dok je protest zbog takve odluke uloìla Vlada Vojvodine, a ne pojedini sekretarijati. I bilo bi tendenciozno da se ta pri~a spu{ta na samo jedno ministarstvo, ili jednu stranku u vladaju}oj koaliciji – istakao je Barjaktarovi}, napomiwu}i da odluka

I predstavnici G17 plus glasali su za odluku da se zatra`i obja{wewe od resornog ministarstva (Boris Barjaktarovi})

Svi u Vladi Vojvodine sara|ujemo na tome da izdejstvujemo ono {to smatramo da nam nesporno pripada (Dragoslav Petrovi})

o raspodeli novca iz NIP-a nije „jedna od onih koje se u Vladi usvajaju bez mnogo analizirawa“, ve} da je to akt koji svi ministri „pa`qivo ~itaju“. I {ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ prof. dr Dragoslav Petrovi} sla`e se s tim da „slu~aj NIP” ne remeti odnose u pokrajinskoj koaliciji, niti saradwu s G17 plus u Vojvodini. On, me|utim, za razliku od Barjaktarovi}a, smatra da je re~ o nesporazumu izme|u Pokrajinske vlade i Ministarstva za NIP, a ne izme|u Banovine i Vlade Srbije.

– Jeste da je Vlada Srbije donela tu odluku, ali na taj na~in se usvajaju odluke na Vladi koje su prethodno pro{le sve nadle`ne odbore, bez mnogo analizirawa. Me|utim, to ni koji na~in ne dovodi u pitawu saradwu s G17 plus u Pokrajini jer su i oni podr`ali na{u odluku da se oglasimo tim povodom i zatra`imo da se odluka NIP-a promeni. Stav Pokrajinske vlade u ovom pogledu je jednoglasan i svi sara|ujemo na tome da izdejstvujemo ono {to smatramo da nam nesporno pripada – rekao je Petrovi} za na{ list. B. D. S.

G17 PLUS U SENTI TVRDI DA JE NEVOQNO U[AO U NOVU KOALICIJU

Sva odgovornost na DS-u i MK-u

Dosada{wa vladaju}a koalicija u Skup{tini op{tine Senta, po oceni predsednika Op{tinskog odbora G17 plus Ferenca Borbeqa, raspala se jer i nije funkcionisala u pravom smislu. On, naime, tvrdi da je malo {ta ura|eno u interesu gra|ana, a odgovornost za takvo pona{awe i java{luk snose svi iz koalicije, posebno dva najve}a partnera – Demokratska stranka i Ma|arska koalicija. – Na{i principi nisu se mogli ostvariti zbog nepoverewa i sumwi~ewa, kojih je u lokalnoj vlasti konstantno bilo izme|u DS-a i MK-a. Slo`ili smo se da je ne{to trebalo mewati u radu, ali ne i s tim da je ovako izvedena promena u op{tinskoj vlasti bila jedino mogu}e re{ewe problema, pa zbog toga nismo u~estvovali u smeni predsed-

nika op{tine. Smatrali smo da nije dobro da se iz vlasti iskqu~i partija koja je dobila najvi{e glasova gra|ana Sente, a ima jo{ razloga koji nas navode na mi{qewe de se sve moglo uraditi na druga~iji na~in – navodi Borbeq. Podsetimo, na sednici Skup{tine op{tine Senta, odr`anoj pre dve sedmice, ozvani~en je raspad vladaju}e koalicije DS-a, SVM-a i G17 plus, a ozvani~ena je nova, koju ~ine DS, Gra|anski savez Ma|ara i LSV, a posle se toj ve}ini prikqu~io i G17 plus. Borbeq je obrazlo`io da je nova ve}ina u SO sastavqena mimo podr{ke G17 plus, nakon ~ega je ova stranka ipak donela odluku da u~estvuje u op{tinskoj vlasti, „uz o~ekivawa da }e s partnerima u novoj koaliciji mo}i da rade boqe”. M. Mr.

Ho}e li dràvni sekretar Slobodan Homen do kraja prona}i posmrtne ostatke Draè Mihailovi}a, kakav stan u Parizu zasluùje ambasadorka pri UNESKO-u Zorica Tomi}, natezawe s Crnom Gorom oko Darka [ari}a... bile su ili su jo{ uvek najbu~nije teme koje okupiraju javnost u Srbiji. Silina kojom pojedini mediji plasiraju ove pri~e naj~e{}e potpuno zatomi mnogo ve}e probleme koji mu~e gra|ane. Nekada je to rezultat logike ùte {tampe, a nekada su u pitawu „spinovi”, odnosno skretawe pa`we javnosti na sporedan kolosek s problema kao {to su poskupqewe struje, goriva i hrane, pad dinara i standarda gra|ana, rast siroma{tva... Po re~ima politi~kog analiti~ara Du{an Jawi}a, u srpskoj javnosti sve je vi{e spinovawa stvarnosti, {to }e se, upozorava, na kraju o glavu obiti i kreatorima takvih pri~a, ali i gra|anima. – Slu~aj „[ari}“ je najeksplicitniji primer kako se javnost obmawuje i kako joj se skre}e pa`wa na stvari koje nisu toliko bitne. Jeste problem da li je [ari} iz Crne Gore pobegao u [vajcarsku, ali je mnogo ve}i problem za{to je dràva dozvolila da u procesu privatizacije Vojvodina prakti~no postane Eldorado za prawe novca od droge. A za to niko ne odgovara – navodi Jawi}. – Ako su samo [ari}i oprali toliki novac, moramo saznati i koliko je drugih bandi u~inilo to isto i ko im je sve to, i na koji na~in, dopustio. Me|utim, nadle`ni i odgo-

{ewa draàvnih para, stvarnost moè spinovati samo nakratko. Vrlo brzo, kaè, javnosti postaje jasno da joj se tim temama odvla~i pa`wa s ne~eg drugog. – Sve te afere imaju jednu zajedni~ku stvar: nisu i ne}e videti epilog. Wima se podigne pra{ina na neko vreme, a onda odlaze u zaborav do prve prilike kad mo}nicima odgovara da ponovo budu pokrenute – obja{wava Jawi}. – Pravi „spin doktori“ u isto vreme kreiraju i aferu i weno razre-

{ewe. Kod nas to rade amateri, pa razre{ewe ostavqaju nere{eno, {to na kraju {tetu nanosi i vlasti, jer je gra|ani postepeno smatraju nesposobnom. Takva vrsta spinovawa {tetna je i za gra|ane, ali i za politi~are, i vreme je da ovi potowi to najzad shvate. Da je „proizvodwa afera” veoma {tetna smatra i Zoran Lu~i} iz CeSID-a. Po wegovim re~ima, pravqewe afera od svega odavno je uobi~ajeno za Srbiju. – To jesu teme koje mogu da podignu tira` pa se i mediji tako pona{aju, ali to istovremeno moè skrenuti pa`wu s ozbiqnijih tema u dru{tvu – kaè Lu~i}. Govore}i o tome koliko teme koje su dominantne u javnosti odraàvaju realno stawe u dràvi i o~ekivawa gra|ana, Lu~i} kaè da je to relativno: – Ve} deset godina kod gra|ana su dominantne one teme koje se odnose na ekonomiju: zapo{qavawe, primawa, inflacija, podizawe standarda, nova radna mesta... Sve {to ima veze s ekonomskom budu}no{}u porodice, kqu~no je u percepciji gra|ana Srbije. Tek posle svega toga idu teme poput korupcije, kriminala i sli~nog. I status Kosova jeste tema, ali je ~iwenica da je ve} daleko od fokusa, osim kada se ne~im me|u gra|anima podigne temperatura – obja{wava Lu~i} i zakqu~uje da poku{aji da se u medijima „spinuju” stvarni problemi zapravo i nisu preterano uspe{ni i da im stoga „ne treba pridavati mnogo va`nosti”. P. Klai}

PO^ETAK PROLE]NOG ZASEDAWA OD DANAS U NOVOM RUHU

Sve~ani do~ek za parlamentarce Gra|ani koji se danas budu na{li u blizini Doma Narodne skup{tine prisustvova}e novoustrojenom sve~anom ~inu, koji }e ubudu}e postati redovni deo po~etka i okon~awa parlamentarnih zasedawa. Po slovu novousvojenog Zakona o Skup{tini, narodne poslanike na ulazu u zdawe sa~eka}e {palir Garde Vojske Srbije, koji }e na ulazu biti raspore|en od 9.15, naredni sat. Po~etak sesije u 10 ~asova obeleì}e i hor koji }e otpevati dràvnu himnu „Boè pravde“. Ina~e, na dnevnom redu prve sednice redovnog prole}nog zasedawa su 32 ta~ke. Me|u wima je i predlog zakona o amnestiji, koji je u proceduri jo{ od decembra pro{le godine, a wegovo usvajawe zna~i}e oprost od kazne da su po~inili krivi~no delo za sve one koji su od 18. aprila 2006. godine izbegavali sluèwe vojnog roka. Amnestija }e zna~iti ne samo osloba|awe od krivi~nog go-

wewa i izvr{ewa kazne nego i brisawe ve} donete osude. Na dnevnom redu je i paket ekonomskih propisa, me|u kojima su predlozi carinskog zakona, izmena zakona o porezima na dobit preduze}a i na dohodak

SRS: Gde je izve{taj DRI-ja

gra|ana. Pred poslanicima je i petnaestak ratifikacija me|unarodnih sporazuma i ugovora. Tako }e, izme|u ostalog, poslanici razmatrati predlog zakona o zadu`ivawu Srbije kod Erste GCIB finans iz Amsterdama, Marfin banke iz Beograda i Vojvo|anske banke iz Novog Sa-

Krive liga{e i za ka{wewe plata etike – rekao je Kauri}, i dodao da se opstrukcije u fabrici sprovoodlaskom takvih kadrova stranka de iznutra i izvana. moè samo oja~ati, a ne oslabiti. – Politi~ki elementi to rade Da je LSV postao „trn u oku“ spoqa, konkretno Liga, po{to je partnerima iz lokalne vlasti ponovi predsednik Samostalnog tvrdio je i lider zrewaninskog sindikata ~lan te stranke – ustvrogranka SDPS-a Zdravko Deuri}, dio je Deuri}, uz napomenu da je koji je optuìo LSV „uzurpacijom liga{e da stoje javnih preduze}a LSV je uzurpacijom iza opstrukcija u postao prakti~no Hemijskoj indunajve}i poslodajavnih preduze}a striji „Luksol“! vac u Zrewaninu, postao prakti~no Podsetimo, Deumnogo ve}i nego najve}i poslodavac ri} je krajem pro’Jugoremedija’”. u Zrewaninu, mnogo {le godine s KauPredsednik ri}em potpisao Gradskog odbora ve}i nego sporazum o tehLSV-a Dejan â„Jugoremedija” ni~koj saradwi na po, komentari{u(Zdravko Deuri}) gradskom nivou, }i za „Dnevnik“ posle ~ega su ove posledwa zbivawa dve partije odlu~ile da u Skupna lokalnoj politi~koj sceni, na{tini grada nastupaju jedinstvepomenuo je da nema ve}ih probleno. Kao direktor „Jugoremedije“, ma u funkcionisawu ovda{we koja je ve}inski vlasnik „Luksovlasti. la“, Deuri} je ju~e, povodom naja– Sve nesuglasice mogu se re{ivqenog generalnog {trajka radniti na koalicionom sastanku koji ka hemijske industrije, istakao da bi trebalo da bude odràn uskoro.

da u ukupnom iznosu od 160 miliona evra za pokri}e buxetskog deficita i refinansirawe dr`avnog duga, kao i predlog zakona o davawu garancije Srbije u korist banke Inteza iz Beograda po zadu`ewu preduze}a „Sr-

Srpska radikalna stranka pozvala je vlast da „prestane grubo kr{ewe Ustava i Zakona o buxetskom sistemu“ i omogu}i da se u parlamentu raspravqa o izve{taju dr`avnog revizora. U saop{tewu SRS-a ka`e da su se „obistinile wegove tvrdwe da vladaju}a koalicija ne}e uvrstiti izve{taj DRI-ja u dnevni red ni u prole}nom zasedawu Skup{tine Srbije, da javnost ne bi dobila vi{e informacija o nezakonitom tro{ewu novca poreskih obveznika“.

G17 PLUS I SDPS ZARATILI S KOALICIONIM PARTNERIMA U ZREWANINU

Optu`be unutar vladaju}e koalicije u Zrewaninu, koju ~ine DS, LSV, SVM, G17 plus i SDPS – Pokret „Ravnopravnost“, sve su otvorenije. Nakon prelaska dvoje odbornika i jednog ~lana Gradskog ve}a iz G17 plus u LSV, mogu se ~uti najave da }e wihov primer slediti jo{ nekoliko ~lanova stranke Mla|ana Dinki}a. Liga{i, me|utim, ne `ele otvoreno da govore o tome, {to i ne iznena|uje, s obzirom na to da su i pre|a{wi transfer do posledweg trenutka strogo krili od o~iju javnosti. Prvi ~ovek G17 plus u Zrewaninu Goran Kauri} uporno, pak, ponavqa da ga prelazak troje doju~era{wih strana~kih kolega nije iznenadio: – Slutio sam da se ne{to priprema. Mo`da je wihovu odluku ubrzala moja izjava da nikome iz G17 plus ne}u tolerisati da stranku koristi kao paravan za postupawe mimo zakona, morala i

vorni, da ne bi morali da odgovaraju na takva pitawa, „zavrte” da se kao najva`nija tema nametne to da li \ukanovi} {titi [ari}a. Jawi} je, me|utim, uveren u to da se aferama poput one o stanu za Zoricu Tomi}, beskrajnim sudskim procesima u kojima u~estvuju Dragan Xaji} i peva~ica Ceca Ra`natovi}, kao i forsirawem pri~e o sitnim kaznama za ministre koji su zabrqali prilikom tro-

Ili }emo funkcionisati u okviru koalicije, ili }emo se razi}i, pa }emo videti kome }e to odgovarati. Morao bih, me|utim, da iskritikujem Deuri}ev nastup i plasirawe wegovih optu`bi na ra~un LSV-a, zato {to to nije na~in na koji se komunicira s koalicionim partnerima. Jo{ razmi{qamo o tome kako }emo mi nastupiti tim povodom – odgovorio je âpo. Na pitawe da li je prelazak troje ~lanova G17 plus u LSV naru{io koalicione odnose, âpo je odgovorio da Zrewanin nije jedini slu~aj kada su Dinki}evi kadrovi odlu~ili da mu okrenu le|a. – Pokrajinski odbor G17 plus se ozbiqno raspada. Podseti}u vas na to da su pro{le nedeqe i troje odbornika i jedan ~lan Gradskog ve}a u Kova~ici napustili G17 plus i pre{li u Demokratsku stranku – precizirao je âpo. @. Balaban

bijagas“ od 170 miliona evra. U obrazlo`ewu stoji da }e „Srbijagas“ novac koristiti za refinansirawe kratkoro~nih obaveza prema komercijalnim bankama, za teku}u likvidnost i dodatne investicije.0 Redovno, prole}no zasedawe, koje je, po slovu Ustava, for-

malno po~elo ju~e (prvog radnog dana u martu), traja}e 90 dana. Ostaje da se vidi da li }e parlamentarci u tom roku uspeti da donesu i novi poslovnik, budu}i da im novousvojeni Zakon o Skup{tini za taj posao prepu{ta 120 dana. Predstoje}e zasedawe treba da obele`i i taze usvojena novina – uvo|ewe zamenika ~lana skup{tinskog odbora, da radna tela parlamenta ne bi vi{e zapadala u }orsokak zbog nedostatka kvoruma. Pa`wu privla~i i to kako }e u praksi biti sprovo|ena odredba Zakona o Skup{tini kojom su poslanici obavezani na to da u~estvuju u radu parlamenta. Jer, opozicija je to tuma~ila kao poku{aj vlasti da ih natera da umesto vladaju}e ve}ine obezbe|uju kvorum za rad. U skup{tinskim kuloarima se spekuli{e o tome da bi neka vrsta obaveze za parlamentarce mogla biti uvedena, ali tek novim poslovnikom. S. Stankovi}

REKLI SU

Tajdi}: Napadom na NIP prikrivaju nesposobnost Poslanik Srpske radikalne stranke u Skup{tini Vojvodine Goran Tajdi} ocenio je da su napadi Vlade Vojvodine na Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan posledica megalomanskih lawskih obe}awa lokalnim samoupravama, posebno tamo gde su odr`avani vanredni izbori. „Odgovornost se prebacuje na NIP jer Pokrajinski fond za kapitalna ulagawa ne mo`e da u ugovorenom trogodi{wem roku do 2012. godine, izvr{i potpisanih 16.000 raznih ugovora vrednih 50,8 milijardi dinara”, ustvrdio je Tajdi}, dodaju}i da tog novca nema, te da je napad na Ministarstvo za NIP istovremeno i poku{aj prikrivawa u {ta je i kako do sada tro{en novac Fonda za kapitalna ulagawa.

îpli}: Nije ta~no da moè biti samo jedan Sigurno ne}emo podràti kandidata za poverenika za za{titu ravnopravnosti koga predlaè nevladin sektor, poru~io je ministar za qudska i mawinska prava Svetozar îpli}. „Poverenik za za{titu ravnopravnosti ne treba da brani interes pojedinih mawinskih grupa, ve} da od diskriminacije {titi sve gra|ane. Me|utim, to su mnogi pogre{no shvatili i zato je wegov izbor bespotrebno dobio politi~ku dimenziju”, rekao je îpli}. On ipak o~ekuje da }e u prvi plan biti stavqena li~nost kandidata za poverenika, a ne interes pojedinih grupacija da on bude ba{ iz wihovih redova. „Nemogu}e je da u Srbiji postoji samo jedan ~ovek koji moè biti vaqan poverenik”, rekao je îpli}.

EKONOMIJA

utorak2.mart2010.

RADNICI ZREWANINSKE FABRIKE SVE BLI@I GENERALNOM [TRAJKU

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

Odbrana plata, ili posledwi dani „Luksola” Zahtev radnika zrewaninske Hemijske industrije „Luksol“ da im se isplate zaostale zarade jo{ nije ispuwen i, ukoliko za nekoliko dana ne bude postignut dogovor s menaxmentom, oni }e 4. mar-

– To je ura|eno po zahtevu prvog ~oveka „Jugoremedije“ Zdravka Deuri}a. Ovim gestom „borac za radni~ka prava“ je pokazao na koji na~in podr`ava i poma`e re{avawu egzistencijalnih problema radnika „Luksola“ – kivni su predstavnici sindikata na Deuri}a, ina~e biv{eg vo|u radnika nekoliko propalih zrewaninskih firmi. Mirjana Albuq i Marija Ivan~i} podse}aju na to da je oktobra pro{le godine biv{a predsednica Samostalnog sindikata Sowa Pe{i} s generalnim direktorom „Luksola“ Vladimirom Zlatanovi}em potpisala novi kolektivni ugovor, po kojem su zaposlenima smawene zarade. Trenutna prose~na plata u ovoj fabrici

Gas poskupquje zbog slabog dinara? – Ukoliko se nastavi slabqewe dinara, gas bi uskoro mogao poskupeti – rekao je generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi}, koji je ju~e boravio u Srpskoj fabrici stakla u Para}inu. On je ukazao na to da bi gas mogao biti skupqi nakon zavr{etka grejne sezone, jer je ranije postignut dogovor da pre toga ne poskupquje. Kada }e i da li }e do promene cene gasa u Srbiji do}i, za sada se ne mo`e re}i jer je potrebno da, nakon {to JP “Srbijagas” uputi zahtev za poskupqewe, odobrewe daju Agencija za energetiku i Vlada Srbije. Govore}i o ceni kubnog metra prirodnog gasa u Srbiji, Bajatovi} je rekao da je ona na nivou onih u drugim dr`avama regio-

Direktor „Jugoremedije“ Zdravko Deuri} kazao je ju~e da „Luksol“ za ve}inskog vlasnika ve} godinama predstavqa teret. – Ukoliko radnici ne `ele da u~estvuju u oporavku svoje fabrike, nama }e biti najjednostavnije da prodamo akcije koje imamo u „Luksolu“. Za „Jugoremediju“ ova prodaja bi prvi put zna~ila prihod od „Luksola“ – naveo je Deuri}, dok je direktor hemijske industrije Vladimir Zlatanovi} naveo da bi generalni {trajk, koji radnici najavquju za ovu nedequ, predstavqao kona~ni kraj „Luksola“. koja se bavi proizvodwom preparata za li~nu higijenu iznosi oko 20.000 dinara. – Radnici „Luksola“ do kraja 2009. dobili su devet zarada. Kada je „Jugoremedija“ preuzela na{u fabriku, juna 2007, dugovawa zaposlenima bila su ~etiri, a sada iznose {est neispla}enih zarada. Radna nedeqa smawena je sa 40 na 32 sata, {to podrazumeva i za 20 odsto mawu mese~nu platu – isti~u Mirjana Albuq i Marija Ivan~i}, i dodaju da najbli`i Deuri}evi saradnici redovno dobijaju naknade proistekle iz ugovora o delu ili o dopunskom radu, koje imaju potpisane s „Luksolom“. @. Balaban

BLAGI RAST CENA NASTAVQEN

Februarska inflacija 0,7 posto U Srbiji je u februaru inflacija bila 0,7 posto, dok je rast cena u prva dva meseca 2010. godine dostigao 1,5 procenat, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Kako se navodi u saop{tewu Zavoda (www.stat.gov.rs), cene na malo su u februaru ove godine bile 6,3 posto ve}e nego u istom mesecu 2009. godine. Po podacima Zavoda za statistiku, tro{kovi ìvota u Srbiji su u februaru bili 0,2 posto ve}i nego u prethodnom mesecu, a od po~etka godine porast je iznosio 0,8 posto. Tro{kovi ìvota u februaru bili su 3,6 posto ve}i nego u istom mesecu 2009. godine, navodi se u saop{tewu. Razlika izme|u inflacije i tro{kova ìvota, isti~e RSZ, posledica je razli~itog uticaja rasta cena pojedinih proizvoda na formirawe tih indeksa.

na, te da “nema nikakve pqa~ke gra|ana i privrede”. Po wegovim re~ima, cena gasa na doma}em tr`i{tu formira se tako {to se na nabavnu cenu gasa iz Rusije, koja trenutno iznosi 326 dolara za 1.000 kubnih metara, dodaju tro{kovi transporta, koji zavise od koli~ine transportovanog gasa. On je naglasio da je s Rusima postignut dogovor o tome da se za neisporu~ene a ugovorene koli~ine gasa pla}aju penali, ali da se za ugovoreni transport, iako gas nije isporu~en, pla}a 80 odsto pune cene. Dugovawa gra|ana i privrede, naglasio je Bajatovi}, prema{uju 12 milijardi dinara i zbog toga JP “ Srbijagas” ima problem s likvidno{}u. D. Ml.

Cena prirodnog gasa u Srbiji na nivou je onih u drugim dr`avama regiona, te nema nikakve pqa~ke gra|ana i privrede (Du{an Bajatovi})

ZA PRIJAVU BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA JO[ NEDEQU DANA

Isti~e vreme za legalizaciju

Kraj fabrike

ta stupiti u generalni {trajk. Zaposleni u „Luksolu“ potra`uju plate koje nisu dobili od avgusta pro{le godine. Od 22. decembra do danas dobili su samo akontaciju za avgust, koja je u proseku iznosila 7.000 dinara, i ispla}ena im je tokom januara. ^elnice Samostalnog i sindikata „Nezavisnost“ Mirjana Albuq i Marija Ivan~i} tvrde da se nekoliko dana u preduze}u prikupqaju pare za isplatu drugog dela avgustovske plate. Me|utim, kada je trebalo da novac bude dat radnicima, on je preba~en na ra~un Fabrike lekova „Jugoremedija“, koja je ve}inski vlasnik „Luksola“.

DNEVNIK

Svi koji su gradili bez gra|evinske dozvole imaju jo{ samo sedam radnih dana da podnesu zahtev za legalizaciju svojih objekata, da bi izbegli wihovo ru{ewe ili pla}awe vi{estrukog poreza. Prijave }e se primati jo{ do 11. marta, {to je ukupno {est meseci od stupawa na snagu novog Zakona o planirawu i izgradwi. Iz Ministarstva za prostorno planirawe i ìvotnu sredinu pozivaju gra|ane da iskoriste ovu posledwu {ansu, tim pre {to je tek usvojeni pravilnik ve} doìveo prvu izmenu i procedura je pojednostavqena. U tehni~kom izve{taju dovoqan je samo geodetski snimak, pa kopija plana parcele vi{e nije potrebna, a zapisnik o ve{ta~ewu treba da sadrì situaciono re{ewe s geodetskim snimkom. Dokaz o re{enim imovinskopravnim odnosima na zemqi{tu je, kao kqu~na novina, i pravo kori{}ewa zemqi{ta, {to je do sada bio glavni kamen spoticawa u legalizaciji. Pomo}nica ministra Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} kaè da je obim tehni~ke dokumentacije sveden na minimum. Za porodi~ne objekte do 100 kvadrata potreban je samo tehni~ki izve{taj, za pomo}ne – skica i fotografija, a za zgrade – zapisnik o ve{ta~ewu. To zna~i da vi{e ne treba glavni pro-

Naga|a se da je bez potrebne dokumentacije izgra|eno oko milion gra|evina, a u proteklim poku{ajima legalizacije podneto je blizu 500.000 zahteva jekat, odnosno projekat izvedenog objekta. Iz Ministarstva poru~uju gra|anima koji do 11. marta ne prijave bespravo izgra|ene objekte da o~ekuju wihovo ru{ewe, koje je propisano zakonom. Da su ozbiqni u toj nameri, potvr|uje i uputstvo dato svim op{tinama da buxetom planiraju pare za tu namenu, koje }e kasnije refundirati. Posle 11. marta zna}e se i podatak o tome koliko je obje-

kata u Srbiji izgra|eno bez gra|evinske dozvole, pod uslovom da ih svi prijave. Naga|a se da je bez potrebne dokumentacije izgra|eno oko milion gra|evina. U proteklim poku{ajima legalizacije podneto je blizu 500.000 zahteva, od kojih vi{e od 80.000 u Vojvodini. Samo u Beogradu podneto je oko 150.000, a Novom Sadu oko 25.000 zahteva – 23.000 po starom zakonu (od kojih je legalizovano samo oko 4.000) i jo{

oko 2.000 zahteva po novom propisu. Iako je Ministarstvo od svih op{tina tra`ilo da do 11. decembra pro{le godine dostave podatke o broju i vrsti bespravno podignutih objekata i wihovim vlasnicima, to jo{ uvek nisu svi u~inili, a i da jesu, oni ne bi bili kompletni. Ukupan broj bespravno izgra|enih objekata zna}e se po isteku roka za prijavu, kada se objedine ranije podneti zahtevi na bazi propisa iz 2003. i 2006. godine i novog Zakona o planirawu i izgradwi iz 2009, iako }e za neke u me|uvremenu biti izdato odobrewe za izgradwu. U Ministarstvu izra`avaju nadu da u Srbiji vi{e ne}e biti bespravne izgradwe jer se najavquje ozbiqniji rad gra|evinske inspekcije. Ona }e imati dvojak zadatak: da utvrdi da li je svaki objekat i legalizovan i da li sve ku}e u izgradwi imaju neophodnu dokumentaciju. R. Dautovi}

26. 2. 2010.

1.196,87623

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (698,47 -1,09%)

Promet

Veterinarski zavod, Subotica

6,20

702

984.682

Vital, Vrbas

4,32

1.303

125.131

Globos osigurawe, Beograd

4,23

789

Lasta, Beograd

3,83

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,14

2.902

12.394.090

13.419

Komercijalna banka, Beograd

-1,66

30.000

420.000

650

13.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,11

890

304.311

3,39 Promena %

183 Cena

265.550 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,91

8.971

708.682

Univerzal banka, Beograd

-4,91

6.300

12.600

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Soko Nada [tark, Beograd

-12,00

1.239

12.390

Soja protein, Be~ej

-1,10

1.078

273.750

Dimni~ar, Beograd

-12,00

14.256

Imlek, Beograd

-0,34

1.468

330.398

Radijator, Zrewanin

-11,98

426

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,42

2.384

143.010

Metals banka, Novi Sad

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

97,6649

99,6581

101,95

97,366

Australija

dolar

64,3676

65,6812

67,1919

64,1705

Kanada

dolar

68,0972

69,4869

71,0851

67,8887

Danska

kruna

13,1187

13,3864

13,6943

13,0785

Norve{ka

kruna

12,1042

12,3512

12,6353

12,0671

Fasil, Ariqe Ratko Mitrovi}, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,91

318

4.770

0,00

6.560

0,00

-11,86 Promena %

520 Cena

1.560 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,14

715

7.150

Meser Tehnogas, Beograd

0,27

6.598

917.076

0,00

1.000

5.419.000

Tigar, Pirot

0,80

756

2.239.395

[vedska

kruna

10,0448

10,2498

10,4855

10,0141

Radnik, Ba~ka Palanka

[vajcarska

franak

66,7156

68,0771

69,6429

66,5113

Hotel Narvik, Kikinda

0,00

1.250

4.962.500

Alfa plam, Vrawe

-0,37

8.668

268.707

V. Britanija

funta

108,662

110,879

113,429

108,329

Ribokompleks, Uzdin

0,00

6.180

3.077.640

Telefonija, Beograd

0,00

1.713

0,00

SAD

dolar

71,7228

73,1865

74,8698

71,5032

Veterinarski zavod, Subotica

6,20

702

984.682

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 3. 2010. godine

Veterinarski zavod, Subotica

6,20

702

984.682

Brail Trejd, Ba~ka Palanka

0,00

3.400

799.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK RASPISAN KONKURS ZA JAVNE RADOVE

Posao za 5.000 qudi

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe raspisala ja konkurs za javne radove koji je otvoren do 12.marta. Procewuje se da }e ove godine kroz javne radove na odre|eno vreme do posla do}i oko 5.000 nezaposlenih. Na konkurs mogu konkuristati lokalne samouprave, javne ustanove i preduze}a ali i privatnici i udru`ewa gra|a-

utorak2.mart2010.

VESTI

KREDITI SE SVE TE@E VRA]AJU

U Srbiji previ{e banaka Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} rekao je ju~e da o~ekuje da }e kreditori, a prevashodno banke, biti oprezniji u narednom periodu jer se, po podacima NBS-a i Kreditnog biroa, pove}ava broj klijenata koji ne mogu da vra}aju kredite u roku. S druge strane, kako je dodao, sve vi{e }e se postavqati i pitawe koliko ima kreditno sposobnih klijenata, {to bi, imaju}i u vidu broj banaka u Srbiji, moglo dovesti do wihovog spajawa ve} u ovoj godini. Ili} je rekao da su banke u dr`avnom vlasni{tvu pro{le godine ostvarile dobre rezultate, i podsetio na to da je krajem godine Komercijalna banka dokapitalizovana sa 120 miliona evra, a da }e 5. marta biti potpisan

ugovor na osnovu kojeg }e Nova kreditna banka Maribor dokapitalizovati kragujeva~ku Kredi banku. Osim toga, odlu~eno je da Pan~eva~ka banka bude pripojena banci Po{tanske {tedionice, a u toku su studije i analize izvodqivosti pretvarawa Srpske banke u razvojnu banku. Ili} je tako|e naveo da je pro{le godine zna~ajan rezultat ostvarila i Agencija za osigurawe depozita, ~iji je fond pove}an na 107 miliona evra. Dr`avni sektretar je najavio nastavak reformi javnog sektora daqim antikriznim merama Vlade, te da }e i daqe biti vo|eni razgovori s NBS-om o smawewu obaveznih deviznih rezervi. On o~ekuje da ,posle stupawa na snagu Prelaznog sporazuma i podno{ewa kan-

didature za ~lanstvo u EU kreditni rejting Srbije poraste, i dodao da je dobro {to su op{tine i gradovi po~eli obezbe|ivawe sopstvenog me|unarodnog kreditnog rejtinga.

DR@AVA PRIPREMA DEEVROIZACIJU, ILITI ZA[TITU NACIONALNE VALUTE

Odbrana dinara od evra praznom pu{kom? na. Javni radovi }e se obavqati u socijalnim, humanitarnim, kulturnim, infrastrukturnim delatnostima kao i u oblasti za{tite ìvotne sredine. I ove godine kroz javne radove nezaposleni }e biti anaòvani za pomo} starim i osobama sa invaliditetom, za rad u bibliotekama, pozori{tima , po{umqavawu... Nacionalna slu`ba za zapoo{qavawe obezbe|uje platu, sa svim pripadaju}im doprinosima, i tro{kove prevoza za one koji do posla do|u kroz javne radove. Tako }e plata sa prvim i drugim stepenom stru~ne spreme biti 16.000, sa sredwom {kolom 18.000 a sa fakultetom 20.000 dinara. Oni sa sedmim stepenom stru~ne spreme dobija}e od dràve 22.000 dinara mese~no. O~ekuje se veliko interesovawe za javne radove ali ve} sada je izvesno da svi ne}e mo}i dobiti sredstva. Naime, pro{le godine na konkurs se prijavilo 847 poslodavaca ali je prihva}eno samo 385 projekata kroz koje je u 2009.godini bilo zaposleno oko 8.500 qudi. Va`no je napomenuti da su kroz javne radova do posla do{li oni koji ina~e te{ko nalaze zaposlewe kao {to su Romi, ène i mladi nekvalifikovani radnici ili stru~waci bez radnog iskustva. Q. M.

Na oglasnim panoima srpskih mewa~nica pojavila se brojka 100. Sredwa vrednost nacionalne valute jo{ nije pre{la magi~nu granicu, ju~e je bila na koti 99,6581 dinara za jedan evro, ali kako je prodajni kurs uvek malo ja~i od sredweg kursa NBS-a, “stotka” je postala na{a realnost. Od 1. novembra 2009. godine, kada je, u neku ruku, po~ela blaga devalvacija dinara, nacionalna valuta je izgubila 6,25 odsto vrednosti. Najave da bi se krajem godine klizawe moglo zaustaviti nisu se obistinile. Za prva dva meseca 2010. nacionalna valuta je kalirala 3,79 procenata. Sasvim je razumqivo {to kretawa na deviznom tr`i{tu nikoga ne ostavqaju nezainteresovanim. Vrednost dinara, figurativno re~eno, zve~i, ne samo u bilansima preduze}a ve} i ku}nim buxetima gra|ana Srbije. Mi{qewa nisu jednozna~na, zavisno od toga da li je re~ o uvoznicima ili izvoznicima, du`nicima ili poveriocima, iskazuje se podr{ka ili odbrani dinara ili slabqewu monetarne kontrole. ^etiri meseca permanentnog slabqewa nacionalne monete ukazuju na mogu}nost da nije re~ o slu~ajnosti, ve} da je sasvim mogu}a promena dosada{weg relativno ~vrstog pristupa kursu dinara. Guverner NBS-a Radovan Jela{i} diplomatski je objasnio da ne treba ra~unati na

Pod pritiskom Koliko se moè nazreti iz ministarkinih i premijerovih razmi{qawa, dràva }e nastojati da dinaru na nacionalnom trì{tu obezbedi mesto koje mu pripada. Prvi potez bi trebalo da bude obustavqawe dràvnih subvencija na kredite vezane za ~vrstu valutu i usmeravawe dràvne podr{ke ka dinarskim zajmovima. Time bi se i ponu|a~i (banke) i zajmotraìoci (privreda i gra|ani) stimulisali na to da koriste dinarske operacije. Ciq je sasvim jednostavan: osloboditi doma}e trì{te suvi{e velikog pritiska evra. Jer, kad evropska valuta po~ne da ja~a – a sve je u Srbiji vezano za wu – onda u nekoj lan~anoj reakciji “poludi” ceo sistem. A to niko ne èli! mogu}nost povratka dinara na nekada{we visine (76-77 za jedan evro). Dodatno obrazloèwe, koje su ponudili srpski ekonomisti, sasvim je jasno. Tra`wa za evrom dugoro~no bi mogla biti ja~a od wegove ponude.

Privatizacioni prihodi su sve tawi, kreditne linije nisu tako obilne kao ranije, izvoz je slab i ne garantuje znatniji priliv deviza. Prvi ~ovek srpske centralne banke ve} je rekao da bi, bez pomo}i MMF-a, na{e devi-

zne rezerve bile slabije nego pre godinu dana. Zalihama ~vrste valute mora}e se oprezno baratati, bezglave odbrane dinara ne}e biti jer dràva mora da vodi ra~una o svojoj solventnosti u me|unarodnim pla}awima. Me|utim, dràva ne sme, bar zbog svoje uverqivosti, da stoji po strani valutnih de{avawa. Bez obzira na to {to se iz dosada{wih Jela{i}evih poteza moè videti da }e devalvacija biti postepena i dozirana i da ne}e biti ve}ih {okova, izvr{na vlast mora pokazati da u~estvuje u igri i da ne}e dozvoliti ozbiqnije poreme}aje. Me|utim, te{ko je o~ekivati da pravac intervencije Vlade Srbije bude na ja~awu ponude i forsiranoj odbrani dinara. Tog novca nema, ili ga nema dovoqno. Zato se planiraju aktivnosti na sasvim drugom planu. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} najavila je borbu protiv “evroizacije” srpske privrede. O ~emu je, u stvari, re~ objasnio je premijer Mirko Cvetkovi}. Uz rezolutnu poruku da dràva mora da podrì nacionalnu valutu, predsednik Vlade je pa`qivo dodao da je potrebno vreme da bi se promenio lo{ odnos prema dinaru koji postoji ve} 20 godina. Zato bi se moglo re}i da }e politika dràve prema ja~awu nacionalne valute biti proces, a ne jednokratka velika intervencija. V. Harak

Ukinuti porez na mobilne Unija poslodavaca Srbije saop{tila je ju~e da tra`i od Vlade Srbije ukidawe poreza na mobilne telefone od deset odsto, u istom trenutku kada Telekomu “Srbija” bude dozvoqeno da podigne cenu pretplate u fiksnoj telfoniji na 450 dinara, {to predstavqa uve}awe od bezmalo sto procenta. Ukidawem navedene desetoprocentne takse na mobilne telefone privreda i gra|ani bi se rasteretili dela tro{kova koji }e se uve}ati usled drasti~nog poskupqewa pretplate na fiksnu telefoniju, ocewuje Unija poslodavaca. Podizawem pretplate u fiksnoj telefoniji s 230 dinara na 450 dr`ava }e na ime poreza na dodatu vrednost ubirati gotovo 68,5 dinara po pojedina~nom telefonskom prikqu~ku i bezmalo udvostru~iti prihode od PDV-a, koji su do sada bili 35 dinara.

Prodati JAT Ekonomista Milan Kova~evi} izjavio je da bi dràva trebalo na transparentniji na~in da traì strate{kog partnera “Jat ervejzu”, kao i da je “krajwe vreme da se ne{to uradi s nacionalnom aviokompanijom”. On je kazao da je dràva mora ne{to da preduzme po pitawu “Jat ervejza” da poreski obeznici vi{e ne bi snosili gubitke te kompanije. “Prakti~no sada poreski obveznici kupuju karte i jo{ jednom dopla}uju za te karte preko da`bina koje se upotrebqavaju za subvencije JAT-u. Da li }e taj posao i zavr{iti, zavisi od onoga ko je spreman ili nije spreman da doinvestira u ’Jat’ ili kupi wegove akcije”, rekao je Kova~evi}.

Struja poskupela Struja u Srbiji poskupela je od ju~e za doma}instva u proseku 11 posto. Elektroprivreda Srbije navela je da je za postro{a~e s dvotarifnim brojilima u “zelenoj zoni” cena kilovat-~asa u vi{oj tarifi 4,416 dinara, a u niòj 1,104 dinar, bez ura~unatog poreza na dodatu vrednost. Potro{a~i u “plavoj zoni” }e kori{}ewe struje u vi{oj tarifi pla}ati 6,624 dinara za kilovat-~as, a u niòj 1,656 dinar. Vlasnici dvotarifnih brojila koji su u “crvenoj zoni”, kilovat-~as u vi{oj tarifi }e pla}ati 13,248 dinara, a u niòj 3,312 dinara. Potro{a~i s jednotarifnim brojilima }e u “zelenoj zoni” kilovatsat pla}ati 3,864 dinara, u “plavoj zoni” 5,796 dinara, a u “crvenoj zoni” 11,592 dinara. Sve cene su bez ura~unatog PDV-a, koji iznosi 18 posto.

PREDSEDNICA ASNS-a RANKA SAVI] O NEZAKONITOSTIMA U PRIVATIZACIJI

Oduzeti imovinu ste~enu uni{tavawem preduze}a Podaci da je u toku pro{le godine Odeqewu za borbu protiv korupcije u Republi~kom javnom tu`ila{tvu dostavqeno 906 prijava koje se odnose na koruptivna krivi~na dela, te da su u tu`ila{tvima formirana odeqewa za

da }e se barem neke od tranzicionih nepravdi ipak ispraviti. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savi} u razgovoru za „Dnevnik“ navodi da je taj sindikat podneo veliki broj prijava

Zarade i doprinosi Predsednica ASNS-a navodi da „ukoliko se dràva zauzme i èli da sazna, moè i do}i do pravog vlasnika nekog preduze}a“. Ona kaè da je to veoma va`no jer, ina~e, u situacijama kad posle poni{taja privatizacije preduze}a odu u ste~aj s velikim dugovima, pre svega u odnosu na banke, potraìvawa radnika, kojima vlasnici obi~no duguju veliki broj zarada, doprinose za sta` i zdravstvo, u 95 odsto slu~ajeva ostaju nenapla}ena. – Mislim da se ovo {to je s privatizacijama ura|eno u Srbiji zaista izjedna~uje s katastrofom i da neko za takvu privatizaciju zaista treba da odgovara, ali da to ne budu samo neki iz tamo nekog desetog reda, nego oni koji su u prvim redovima. Me|utim, nisam optimista da }e se do}i do odgovornosti za u~iwene privatizacije po{to osnovnu odgovornost za tako lo{u privatizaciju snosi dràva, odnosno Agencija za privatizaciju – kaè Ranka Savi}. borbu protiv korupcije, specijalizovana za slu~ajeve nezakonite privatizacije i prisvajawa imovine preduze}a, probudili su u sindikalnim organizacijama nadu

koje se odnose na de{avawa i pre i nakon privatizacije ve}eg broja preduze}a {irom Srbije. – Mnogo vi{e uspeha imali smo s prijavama koje smo podneli za

korupciju i razna druga krivi~na dela – kaè Ranka Savi}. – Podneli smo 13 krivi~nih prijava i po ve}em broju se ve} postupa, me|u kojima i u vezi sa slu~ajevima „Zamber–Jumko” Vrawe i [IK „Kopaonik“. U tom smislu sam optimista da se tu ne{to moè pokrenuti po pitawu odgovornosti. Ipak, nisam neki optimista u pogledu daqe sudbine tih preduze}a jer su uni{tena, idu u ste~aj, a radnici odlaze na Trì{te rada, tako da je tu mo`da jedino satisfakcija to da onaj koji je to uradio odgovara. Mi{qewa sam, tako|e, da bi, ako ve} postoji Zakon o oduzimawu nezakonito ste~ene imovine, i ovim slu~ajevima mogao da se primewuje. Me|utim, ona ocewuje da }e rezultati eventualnog vra}awa privatizacije takvih preduze}a na po~etak biti sasvim neizvesni jer je, kako navodi, pitawe da li }e se na}i neko ko }e biti zainteresovan da kupi potpuno uni{teno preduze}e i pokrene proizvodwu iste namene za koju je ono bilo registrovano. – Recimo, kad je re~ o poznatom slu~aju „Zamber–Jumko“

Vrawe, vlasnik firme „Zamber“ je dobio pet miliona evra od para radnika Srbije, odnosno toliko novca preba~eno mu je iz buxeta na ime novog zapo{qavawa i investirawa. Mi smo od prvog trenutka upozoravali na to da kompanija „Zamber“, koja je registrovana u Londonu, ekonomski nije u mogu}nosti da odgovori onom {to se od we o~ekivalo. Na{ sindikat je, prosto, proverom sajta kompanije „Zamber“ video da ona raspolaè s ne{to vi{e od sto hiqada evra obrtnog kapitala i mislim da je, blago re~eno, neshvatqivo da se jednom takvom preduze}u da pet miliona evra. Poznato je da su zaposlene ène, wih oko 400, dvadeset dana {trajkovale gla|u. Mi traìmo da se te pare vrate dràvi. Traìmo da radnice dobiju {to im pripada, ali pitawe je da li to ima iz ~ega da se naplati, a s druge strane, vlasnik „Zambera“ je pobegao iz Srbije. Navodno je za wim raspisana Interpolova poternica, ali po informaciji koju imam, od toga, izgleda, nema ni{ta, barem za sada – kaè Ranka Savi}.

Ona nagla{ava da su sindikati u tri-~etiri navrata unapred ukazivali na to da pojedine privatizacije ne}e biti dobre i da su o tome „blagovremeno nadle`nim dr`avnim organima podnosili razne dokaze”, kao {to je imovinsko stawe zainteresovanog kupca, kao i da su ukazivali na mogu}nost prawa novca, te da se posle nekoliko godina, na`alost, uglavnom sve pokazalo kao ta~no.

U vezi s ~iwenicom da su mnoga sada potpuno uni{tena preduze}a – na ~iji ra~un su uzeti hipotekarni krediti, napla}ena potraìvawa, odnete iz wih ma{ine i sve {to se moglo izvu}i – od prve privatizacije promenila ve}i broj mo`da samo formalnih vlasnika, Ranka Savi} kaè da je ube|ena u to da dràvnim organima nije problem da rasvetle i takve slu~ajeve. J. J.

TRE]E DOBA

utorak2.mart2010.

SUDBINA NAJSTARIJIH JO[ (NE)RE[ENA

Direktor Fonda PIO podneo ostavku

Ko se klikera s penzionerima

Direktor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe Slobodan Zdravkovi} podneo je ju~e ostavku na mesto prvog ~oveka penzionerskog fonda. Razlog za ostavku, kako je Zdravkovi} naveo, je li~ne prirode. Zdravkovi} je na ovu funkciju izabran 22.aprila pro{le godine. Wegovu ostavku razmatra}e Upravni odbor Fonda PIO na prvoj narednoj sednici. Q. M.

REVIZIJA BENEFICIRANOG RADNOG STA@A

Zna}e se ko kosi, a ko vodu nosi I u budu}em zakonu o penzijsko invalidskom osigurawu beneficirani sta` }e se i daqe koristiti u srazmeri 14, 16 ili 18 meseci za godinu dana, ali samo za one kategorije radnika koji imaju izra-

lekovoda i proizvodwi elektri~ne energije. Revizija zna~i preispitivawe i ponovnu ocenu postojawa uslova za uve}awe sta`a osigurawa na pojedinim radnim mestima. Tako se po-

ène i vidqive rizike po zdravqe novo preispituju radna mesta za i ìvot na poslu. Mawi broj zapoosiguranike koji rade u MUP-u, slenih }e imati pravo na benefiMIP-u, Vojci, zatvorima, porecirani radni sta` i upravo u ovom skoj... U svim ovim oblastima }e se delu o~ekuju se znatne u{tede. suziti lista povla{}enih, a svaka Postoje}e beneficije za mnoga institucija kojoj pripadaju upravo zanimawa bi}e revidirane, dok pravi procene koja bi to radna me}e balerine, rudari i piloti na sta trebalo izbrisati s liste begodinu dana rada neficiranih. dobiti {est mesePotpredsednik Vratar u rudniku ci staà. Oni }e Vlade Srbije Jone moè da ima najranije s 50 govan Krkobabi} pobeneficirani sta` ja{wava da }e ovim dina ìvota odlaziti u penziju, dok kao rudar na osmom merama i daqe }e se radnicima u ostatiti za{ti}ehorizontu drugim profesini oni koji to zajama opravdanost sluùju, a da }e bez beneficija periodi~no proverawih ostati oni kojima to pravo ne vati. U Radnoj grupi koja se bavi pripada. reformom PIO kaù da je u toku - Na primer, vratar u rudniku revizija odre|enih radnih mesta ne moè da ima beneficirani u privredi, pa se tako analizira sta` kao rudar na osmom horizonu kom su obimu rizicima izloètu. Slu`benik u hemijskoj induni radnici u {umarstvu i drvnoj striji koji radi u kancelariji ne industriji, industriji mesa i kamoè da ima isti tretman kao onaj blova, proizvodwi kudeqe i vagokoji radi sa hemijskim agensima i na, montaì tehnolo{ke induneprestano mu je ugroèno zdrastrije u termoenergetici i hevqe. Tako|e, ne}e vi{e ni svi komijskoj industriji, komunalnoj ji se zaposle u vojsci i policiji delatnosti, proizvodwi akumulamo}i da imaju beneficirani sta` tora, izgradwi i odràvawu da- objasnio je Krkobabi}. Q. M.

Kao {to se moglo i pretpostaviti novi zakon o penzijsko invalidskom osigurawu nije usvojen pro{log meseca, kako je to obe}ano, a kada }e biti , sada kada su predstavnici MMF oti{li i vra}aju se u maju, jo{ uvek se ne zna. Upravo zbog toga sudbina penzijskog sistema jo{ uvek je u domenu naga|awa i o woj se vi{e moè saznati samo iz pojedina~nih izjava onih koji na woj rade. Pred kraj pro{le godine nadle`ni su obe}ali da }e se novi zakon o penzijsko invalidskom osigurawu usvojiti do kraja februara kako bi se ispunio zahtev MMF-a da se krene u odlu~u penzionu reformu . Predstavnici MMF su bili dve nedeqe u Srbiji i glavna tema razgovora bile su penzione reforme, ali {ta je to sa ~ime je pred wih iza{ao potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi},ta~no se ne zna kao {to nije jasno da li je srpski predlog prihva}en ili ne. Tako Krkobabi} isti~e da su svi zahtevi koje je izneo pred MMF prihva}eni, dok su predstavnici ove me|unarodne finansijske organizacije odbili to da potvrde. Ruku na srce, nisu zvnai~no ni odbili, tako da bi to moglo da zna~i i da se jesu i da se nisu sloìli. Tako je posledweg dana boravka MMF-a u Beogradu Krkobabi} izjavio da se izborio da se od aprila ove godine penzije u zemqi uskla|uju s platama u javnom sektoru, ~ime je, kako je istakao, spre~ena katastrofa 1,6 miliona penzionera. - Okosnica sloènih, te{kih i na momente beznade`nih pregovora, koji su zavr{eni sporazumom, bila je reforma penzijsko invalidskog sistema. Predstavili smo elemente na{e reforme i predstavnici MMF-a su reki da je ona ura|ena iznad svih wihovih o~ekivawa. Spor je nastao samo oko uskla|ivawa penzija - rekao je Krkobabi}. U isto vreme, {ef misije Me|unarodnog monetarnog fonda za Srbiju Albert Jeger je izrazio skepsu prema srpskom predlogu o usagla{avawu penzija s rastom plata u javnom sektoru i najavio da }e u maju, kada ponovo

Laser le~i dioptriju

granama medicine, a me|u prvima je po~ela da se primewuje u oftalmologiji. Prva istra`ivawa eksajmer lasera dala su saznawa da kratki ultravioletni zraci nisu {kodqivi za o~ne

strukture. Danas je ovaj laser na{ao mesto u hirurgiji oka. Laserom se mo`e ukloniti dioptrija kod kratkovidosti, dalekovidosti i astigmantizma. Prednost ovakvih operacija u odnosu na klasi~nu hirurgiju su

{to traju kra}e, bez bola su i mogu se izvoditi u ambulantnim uslovima, {to zna~i znatno kra}e vreme oporavka. Kandidati za lasersku refraktivnu hirurgiju prethodno

do|e, videti da li Vlada Srbije i daqe `eli da penzije uskla|uje prema platama u javnom sektoru, pa ako ostane tako, fokusira}e se na plate, {to zna~i da }e u~initi sve da se one ne mewaju ,pa }e samim tim i penzije ostatiti iste. - Mo`da ima samo jedna zemqa koja je to poku{ala i odustala

potom samo s rastom cena na malo. Drugi deo predloga prihvatamo, dok }emo o prvom morati da razgovaramo u maju. Ako bi to prihvatili, onda bi sve o~i bile uprte u plate u javnom sektoru. Ako bi ih pove}ali za samo jedan posto, to bi ko{talo sedam milijardi dinara. Zato smo rekli da na takav predlog mo`e-

Ro|endanska torta Upravo kada je zavr{io veliku bitku, nakon koje je izbegnuta katastrofa za 1,6 miliona penzionera, Jovan Krkobabi} je pre tri dana napunio 80 godina `ivota. U wegov kabinet je pro{log petka stigla torta koja je zatekla zaposlene navikle na strogu disciplinu i udarni~ki rad pod Krkobabi}evom komandom. U prvi mah su pomislili da on ~asti zato {to su zavr{ili veliki posao oko penzijskog sistema i uspe{no okon~ani pregovori sa MMF-om ali se ispostavilo da ih on ~asti dan ranije jer mu je sutradan, u subotu, 27. februara, bio 80. ro|endan. - rekao je Jeger. - Takva ideksacija trajala bi godinu i po dana i nisam siguran da je to jasno re~eno na konferenciji za novinare. Aran`man MMF i Srbije bi}e zavr{en zna~ajno pre aprila 2012. i dogovor je da se nakon tog datuma uskla|ivawe penzija obavqa samo prema rastu cena na malo i ostane na tome ,dok izdaci za penzije u buxetu ne padnu na 10 odsto BDP. Vlasti Srbije su predlo`ile da se pezije najpre godinu dana uskla|uju s rastom plata u javnom sektoru, a

mo da pristanemo samo ako dobijemo razumne garancije da se plate u javnom sektoru ne}e otrgnuti kontroli. U suprotnom, to bi ugrozilo ceo buxet No, kao da jo{ jednog te{kog pregovora, ve} za dva meseca, ne}e biti, Krkobabi} ve} obelodawuje “scenario” iz kojeg se vidi da }e se penzije uskla|ivati sa zaradma u javnom sektoru i to u tri navrata: 1.aprila i 1.oktobra naredne i 1.aprila 2012. godine, dok }e se od oktobra 2012. primewivati novi model, odno-

sno uskla|ivawe s rastom cena. Ipak i sam Krkobabi} priznaje da je MMF zadràvo “ jednu vrstu rezerve” prema ovakvom scenariju, ali dodaje da nije problem u penzijama, ve} u zaradama. Naime, on isti~e da se MMF pita da li }e zarade tada biti strogo kontrolisane i da li }e se kretati u skladu s rastom privrede i ekonomskim mogu}nostima zemqe, ili }e neko subjektivno pristupiti re{avawu tog problema na na~in kako on misli da je u datom trenutku za wega povoqno. Prethodnih dana je Krkobabi} poru~ivao da reforma penzijskog sistema nije “gibanica” koja se o~as posla savije i ispe~e za pola sata kao i da penzioneri nisu “klikeri” da se wima svi igraju , ali i jasno stavio do znawa da je nakon pro{lonedeqe zavr{ne posete MMF-a izbegnuta katastrofa za 1,6 miliona penzionera. Da li je zaista to i postignuto tek }e se videti kada zvani~no nacrt novog zakona PIO dobije zeleno svetlo Vlade Srbije a potom ga overe poslanici u Skup{tini Srbije. Sve dotle svaka strana moè da pri~a svoju pri~u, a penzioneri zapravo jo{ uvek ne znaju {ta }e biti s penzijama, iako ih dràva iz dana u dan bombarduje novim poskupqewima, koja oni te{ko mogu da isprate. Q. Male{evi}

SVE VI[E STARIH TRPI NASIQE U KU]I

KAKO LEKAR KA@E

Gotovo da nema osobe u tre}em `ivotnom dobu koja nema mawe ili ve}e probleme s vidom i s nekom od bolesti oka. Kratkovidost i katarakta su naj~e{}i problemi. Laserska tehnologija na{la je svoje mesto u mnogim

DNEVNIK

se podvrgavaju temeqnom ispitivawu i kompjuterskoj analizi kvaliteta i debqine ro`wa~e, {to je merilo za podobnost i bezbednost za ovu vrstu hirur{kog zahvata. Podaci dobijeni kompjuterskim snimkom povr{ine ro`wa~e prenose se direktno na laser, koji automatki uklawa mikronske slojeve ro`wa~e. Preciznost lasera je velika, pa se posle skidawa sloja dobija idealno glatka i zaobqena povr{ina. Najnovija metoda je i “lasek” procedura, koja predstavqa kombinaciju najboqih osobina dve laserske metode. Oporavak vida je brz i u 80 odsto slu~ajeva vid se stabilizuje bez nao~ara i kontaktnih so~iva za nekoliko meseci. Precizno i potpuno predvi|awe rezultata intervencije, a posebno onih s visokim stepenom dioptrijske gre{ke, zavise od individualnih osobenosti oka kod pacijenta. Kako oftalmolozi ka`u “lasek” metoda je bezbedna i daje mali broj komplikacija u vidu, kao {to je bqe{tawe naj~e{}e no}u, a osim toga po potrebi procedura se mo`e ponoviti. J. B.

Sramota ja~a od udaraca Istraìvawe sprovedeno u 21 zemqi Evropske unije pokazalo je da osam odsto starih qudi trpi nasiqe u porodici. U Srbiji je taj procenat oko ~etiri odsto, ali se o problemu nasiqa nad starima malo govori u javnosti. O ovom problemu se }uti iz straha i sramote, mada su mnogi svesni da deca zanemaruju svoje ostarele roditeqe, a neretko to ~ine unuci, snaje, zetovi. Upravo zbog toga {to je obi~no re~ o maltretirawu od strane najbliìh, stari }ute i trpe nasiqe. Psihi~ko maltretirawe i zanemarivawe naj~e{}i su oblici maltetirawa starih i najteè se dokazuju, jer porodica ~uva svoju privatnost, pa problem ostaje unutar ~etiri zida. Porodi~ni zakon obavezuje decu ili najbliè srodnike na brigu o starima, ali o~igledno je i da institucije moraju reagovati kada se registruje nasiqe u porodici. Centrima za socijalnu pomo} pretpro{le godine za pomo} su se obratile 750 stare osobe koje su postale `rtve nasiqa. Nade`da Satari} iz organizacije “Amati” kaè da se ovaj problem ne moè detektovati jer i ako osoba kaè da joj je neko ne{to rekao ili uradio, iza toga stoji zid }utawa i nespremnost starih koji trpe nasiqe da zvani~no prijave nasil-

nike, jer su to wihovi najbliì. Stari imaju strah ,svesni da se opet moraju vratiti ku}i iz koje samo na trenutak, zbog nasiqa, iza|u, a ve}ina wih ocewuje da zapravo dràva pomo} ne}e ni pruìti. Po{to se unapred predaju i nastavqaju da trpe nasiqe ,stari i ne poku{avaju da se zakonski za{tite i “spasu” od nasilnika, jer niko od wih nije spreman da prihvati ~iwenicu da }e im deca ili najbliì ro|aci biti ka`weni zbog toga {to im ~ine. Retki su stari qudi koji znaju da prema Porodi~nom zakonu deca imaju obavezu da se brinu o roditeqima kada ostare i kada ne mogu da se staraju o sebi. Oni su ~ak sre}ni kada deca pokazuju interesovawe za wih i dolaze im

barem jednom mese~no u posetu. Me|utim, da poznaju zakon, bilo bi im jasno da ih povremenim i retkim dolaskom deca zapravo zapostavqaju. U nekim slu~ajevima starima ~ak i odgovara da im deca ili unuci retko dolaze, jer i kada do|u obi~no ih maltretiraju i tuku. Qiqana Lu~i} iz Ministarstva za rad i socijalnu za{titu smatra da va`nu ulogu u spre~avawu nasiqa nad starima imaju centri za socijalni rad koji, kada saznaju za takvu pojavu, moraju reagovati. Ona isti~e da centri za socijalni rad treba da imaju dobru saradwu, prvenstveno sa zdravstvenim ustanovama, ali i sa policijom, ako je re~ o klasi~nom zlostavqaju, za {ta postoje kazne i sankcije. Q. M.

URE\EWE ULICE RADOMIRA-RA[E RADUJKOVA

PUTARI NASTAVQAJU KRPQEWE KOLOVOZA

Umesto semafora, pe{a~ko ostrvo Nastavqeno je ure|ewe Ulice Radomira-Ra{e Radujkova izgradwom pe{a~kog ostrva celom du`inom ulice do raskrsnice sa Bulevarom Slobodana Jovanovi}a. Sada se vi{e ne mo`e skretati levo u Ulicu Stojana Novakovi}a, a u Zavodu za izgradwu grada, koji finansira posao, navode da je takvo re{ewe predvi|eno urbanisti~kim planovima. Time je, mo`da za neke na neo~ekivan na~in, re{eno pitawe ove raskrsnice, koja je spadala u

Na rupe leglo 170 tona asfalta

otere}enije u gradu. Kako saznajemo u ZIG-u, @eleznice Srbije nabavile su betonsko-gumene plo~e nepohodne za rekonstrukciju i pro{irewe pru`nog prelaza kod raskrsnice s Bulevarom Evrope. Posao }e sa~ekati boqe vreme, jer je potrebno minimalno 15 stepeni Celzijusa za ovaj posao. Pro{le godine je u sklopu izgradwe Bulevara Evrope zakqu~eno da treba pro{iriti pru`ni prelaz u Ulici Radomira-Ra{e Radujkova. S. K.

Radnici „Puta“ nastavqaju sa popravkom udarnih rupa na glavnim saobra}ajnicama u gradu a, kako ka`u u pomenutom preduze}u, do sada je za te potrebe proizvedeno i na ulice postavqeno oko 170 tona asfalta. Zbog lo{eg vremena tempo posla bio je ne{to slabiji. U prvoj fazi zakrpqene su najkriti~nije rupe u na Bulevaru cara Lazara, u Jevrejskoj ulici, na Bulevaru oslobo|ewa, Bulevaru Mihajla Pupina, u Ulici Cara Du{ana, Narodnog fronta, Ive Andri}a, Vojvode Bojovi}a. Ju~e su radovi nastavqeni u Partizanskoj ulici, u Baj~i @ilinskog, Bate Brki}a, Mileve Mari} i na Bulevaru vojvode Stepe. Svakodnevno je na terenima osam ekipa „Puta“. B. M.

Novosadska utorak2.mart2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Gordijev ~vor na Dunavu reme se prolep{alo, pa su i radnici koji zidaju odbrambeni beV dem na keju prionuli na posao. Radi se vredno, zidi} raste i ono {to je bilo daleko uskoro }e do}i blizu. Naravno, mislimo na ~uvene barè, jer }e prema nekim procenema radovi do wih sti}i za ne{to vi{e od mesec dana. I {ta onda ? Pa, nadamo se ni{ta, jer bi one do tada, prema nekim najavama trebale da budu sklowene. Me|utim, ukoliko barè kona~no ne otplove u pro{lost, sva je prilika da posao moè da zastane. [ta bi tada moglo biti moèmo naga|ati, ili mo`da sa~ekati, pa videti. Me|utim, problem nije od ju~e. I ranije se pri~alo da barè moraju da odu. Prvo je u igri bila varijanta s raspisivawem tendera, pa se posle moglo ~uti da }e taj posao pojesti dosta vremena i da treba i}i na direktne ponude izvo|a~ima. Obrni, okreni, barè se nisu mrdnule. Me|utim, ~ini se da }e ovaj posao kona~no biti ura|en, jer je Grad preuzeo stvar na sebe, i kako se moè ~uti sve }e organizovati Zavod za ozgradwu grada. Ostaje utisak da je sve moglo i ranije biti odra|eno, jer je novac za posao obezbe|en, ali... birokratija ~uda ~ini. Kako god, izgleda da se i ovoj novosadskoj sagi nazire kraj. B. Markovi}

POZORI[TE MLADIH ZBOG „RU@NOG PA^ETA“ POZVALO NOVOSA\ANE

Predstava ~eka cipelice na dar

U okviru priprema za predstavu „Ru`no pa~e“ u Pozori{tu mladih od 1. do 31. marta skupqaju de~je cipelice, od kojih }e biti napravqeni svi likovi iz bajke. Ko `eli da pokloni cipele mo`e to da u~ini na

portirnici Pozori{ta mladih, u Ulici Igwata Pavlasa 4. Darodavci sti~u pravo da u~estvuju u radionicama, koje }e biti organizovane tokom nastanka predstave. Z. Ml.

[kola za trudnice U [koli za trudnice Doma zdravqa „Novi Sad“, u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, u toku je upis za trudnice koje treba da se porode u junu. [kolica po~iwe u 28. nedeqi trudno}e i traje sve do poro|aja. Budu}e majke mogu da se prijave svakog dana od 7 do 19 ~asova putem telefona 021/ 4879 - 580 i 4879 - 574, a obuka je besplatna. I. D.

V REMEPLOV

Decenije pro{le bez veterinara Gradsko predstavni{tvo Novog Sada je 2. marta 1878. na redovnom zasedawu odlu~ilo da od

hronika

Ministarstva unutra{wih dela u Pe{ti zatra`i pristanak za otvarawe radnog mesta veterinara. Istina, jo{ po~etkom 19. veka Novi Sad je imao „stokolekara“ sa diplomom ste~enoj u Pe{ti. Ali, do{la je Velika buna 1848. i tada{wi veterinar, Jovan Todorovi}, zbog svojih politi~kih stavova morao je da prebegne u Srbiju, gde je postao glavni veterinar beogradskog garnizona, Od tada ni jedan stru~wak nije radio veterinarski posao u Novom Sadu, a potreba za veterinarom, posebno za takozvanim pregleda~em mesa, bila je vi{e nego velika. N. C.

KOLIKO NOVOSA\ANE KO[TA RAST CENA NEKIH KOMUNALIJA

U yepu mese~no 200 dinara mawe Prema slobodnoj proceni plate`na mo} Novosa|ana je ispod proseka, plate uglavnom stagniraju, dok cene idu gore. Ku}ni buxet optere}uju mnoge stavke, ali ipak najvi{e novca mese~no odlazi na puwewe friìdera i namirivawe komunalija. Sugra|ani negoduju pre svega {to cene osnovnih ìvotnih namirnica poskupquju, a kao {lag na tortu dolaze i poskupqewa pojedinih stavki sa ra~una objediwene naplate, od kojih se sugra|anima tawi ve} ionako tanak nov~anik. Od januara voda i kanalizacija poskupela je za 30 procenata, a od februara su mese~ne markice za gradski prevoz oti{le gore za {est posto. Od ovog meseca cena odno{ewa sme}a, tako|e, poskupquje {est posto pa }e ono biti skupqe oko pet dinara. Najnoviji namet ko{ta}e sugra|ane 30 dinara mese~no a on }e odlaziti za odràvawe video nadzora u gradu. Taksativno na-

vedena pove}awa cena ne izgledaju mnogo visoka. Nekoliko dinara tamo, nekoliko ovamo, ali se itekako odra`avaju na ku}nu

kasu. ^ini se da pove}awe cena na sugra|ane uti~e i na psiholo{kom planu, jer stalno iznena|ivawe poskupqewima sa sobom nosi stres i konstantno prera~unavawe. Suma sumarum, prose~na ~etvoro~lana porodica }e vodu i kanalizaciju u proseku pla}ati vi{e oko 120 dinara, |acima je u prvoj zoni karta skupqa za oko 38, a radnicima za 97, dok oni koji putuju, recimo za Sremske Karlovce, imaju 236 dinara izdatka vi{e. Tu je i pet dinara vi{e za |ubre po ~lanu doma}instva i 30 za kamere postavqene po gradu. Kakva god ra~unica bila novac je izbijen iz xepa. Da ne zaboravimo, i grejawe bi ove godine moglo da poskupi za deset posto, ali to se verovat-

no ne}e desiti uskoro, posebno nakon neprijatnog iskustva koje su sugra|ani imali nedavno, kada su dve subote u stanovima cvokotali dok je napoqu vejao sneg. Ako imate malu decu ne smete zaboraviti da je i Radosno detiwstvo uputilo zahtev za pove}ewe cena svojih usluga, ali gradski oci jo{ mere ovu stavku. Sve u svemu, ako se i ono desi za boravak mali{ana u vrti}ima mora}e da se odvoji jo{ oko 30 procenata vi{e iz nov~anika. Suma sumarum, prose~na ~etvoro~lana porodica }e vodu i kanalizaciju u proseku pla}ati vi{e oko 120 dinara, |acima je u prvoj zoni karta skupqa za oko 38, a radnicima za 97, dok oni koji putuju, recimo za Sremske Karlovce, imaju 236 dinara izdatka vi{e. Tu je i pet dinara vi{e za |ubre po ~lanu doma}instva i 30 za kamere postavqene po gradu. Kakva god ra~unica bila novac je izbijen iz xepa. B. Markovi}

GRA\ANI O POSKUPQEWU POJEDINIH KOMUNALNIH USLUGA

Nema opravdawa za skok cena Pitali smo sugra|ane {ta misle o poskupqenima pojedinih stavki sa „Informatikinog“ ra~una objediwene naplate i da li misle da je odluka o podizawu cena usluga nadle`nih JKP-a opravdana. Marko Petrovi} (penzioner): - [to se ti~e novih cena vode, struje i usluge odno{ewa sme}a, mislim da su to bezna-

Slavica Crnoja (portir): - ^ula sam da je struja poskupela od jutros. [ta da vam ka-

Milko Leki} (penzioner): - I to je briga o gra|anima?! Oni brinu samo za sebe, a to {to je prose~nom gra|aninu egzistencija ugro`ena wih nije briga. Oni {trajkuju a svima je jasno da imaju najve}e plate. Nemam vi{e {ta da dodam, jer je sve uzalud. Zoran Stojkovi} (ma{inovo|a): - Katastrofa. To se zove ~ista kra|a! Jednostavno ne mogu da na|em nijedan razlog da opravdam

Bojan Grbi} (student)

Slavica Crnoja (portir)

Marko Petrovi} (penzioner)

~ajna poskupqewa. Za mene koji pla}am ra~une 2.000 dinara mese~no, dodatnih 200 dinara je zanemarqivo. Momentalno je najskupqa zelen na pijaci i to je ono {to mene brine.

èm, to je stra{no! Mislim da oni koji su se odlu~ili na tu odluku uop{te ne misle o nama potro{a~ima, ve} samo kako da napune svoje xepove. Iz mog ugla, potpuno neopravdan potez. Bojan Grbi} (student): - Da li to vredi komentarisati? Mislim da mi gra|ani ne moèmo uticati na voqu nadle`nih i da su takva poskupqewa, naàlost, neminovna. Treba se samo boriti i i}i napred.

Zoran Stojkovi} (ma{inovo|a)

Milko Leki} (penzioner)

takav postupak nadle`nih. Tome se ne mo`e stati na put i mislim da je ovo samo po~etak jedne duge ere koju }e obele`iti skupo}a. B. P. P.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12 sati Lukijana Mu{ickog od broja 12 do 46, Ulica Jovana Raji}a, Adi Endrea od 1 do 7 i od 2 do 14, Cve}arska 7, Jablani~ka od 37 do 41 i od 40 do 44, Romanijska; od 9 do 11 sati Kvanta{ka pijaca, Marka Miqanova 17 i pogon “Si partner”. Futog: od 8 do 12 sati povremeno u pojedinim uli-

cama Va{ari{ta i Rasadnika. Beo~in: od 8 do 13 sati Dunavska i deo Radi~evi}eve ulice. Kisa~: od 7.30 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama na ulazu u naseqe. ^ortanovci: od 10 do 13 sati deo vikend naseqa In|ijski breg.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak2.mart2010.

c m y

DNEVNIK

GRAD POMA@E DA SE NEKIM ZGRADAMA SREDI LICE

MADA JE TONS SREDINOM JANUARA RASPISAO KONKURS

Prvo popravka prete}ih fasada

Nijedna ideja za suvenir grada?!

Novi Sad }e od ove godine primewivati beogradski model za renovirawe fasada. Tim povodom Javnom preduze}u „Poslovni prostor“ preba~eno je 25 miliona dinara kojima }e Grad tokom godine pomo}i renovirawe fasada zgrada koje su u najgorem stawu i koje najvi{e ugro`avaju bezbednost prolaznika, bez obzira na to u kom delu grada se one nalaze. Direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan ka`e da se trenutno u gradskoj

ci zgrada. Oni bi trebalo redovno da odràvaju svoje krovove i fasade kako prolaznici ne bi bili ugroèni. U upravi za urbanizam kaù da }e gledati da ti novci budu raspore|ena prema vi{e kriterijuma. Prvi je da li je neka fasada opasna po bezbednost gra|ana. U Beogradu je model sufinansirawa pro{iren na popravku liftova i odràvawe objekta, dok }e u Novom Sadu, za sada biti obuhva}ene jedino fasade.

Za renovirawe fasada zgrada koje su u najgorem stawu i koje najvi{e ugroàvaju bezbednost prolaznika izdvojeno 25 miliona dinara upravi za urbanizam radi na pravilniku, a narednih meseci, kada pravilnik bude zavr{en, skup{tine stanara bi}e pozvane da prikupe dokumentaciju i prijave se Gradu kako bi mogle da dobiju pomo} u renovirawu fasada. - I na{e preduze}e }e u~estvovati u ovom poslu u onim zgradama gde imamo poslovni prostor - kaè Cvijan. Popravku o{te}enih fasada prema vaè}oj zakonskoj regulativi, du`ni su da obezbede vlasni-

- Ovo se odnosi na zgrade koji su na teritoriji grada Novog Sada i to ne samo na objekte koji su spomenici kulture ili koji su pod za{titom – kaè na{ sagovornik. To se odnosi i na objekte s kojima je bilo problema, primera radi, takvi slu~ajevi su zabeleèni na Limanu gde su delovi zgrada iz 60-ih godina, zbog vi{egodi{weg neodràvawa, padali na zemqu i ugroàvali prolaznike. Q. Nato{evi}

UMETNICI I INSTITUCIJE DOSTAVILI DOKUMENTA O ZAKUPU NA TVR\AVI

Ateqei Gradu na dlanu Gradskoj potkomisiji za prikupqawe dokumentacije o pravu kori{}ewa ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi do sada su stigle 43 prijave vezane za pravo zakupa ateqea. [efica potkomisije i na~elnica Uprave za kulturu Tijana Pavlov napomenula je ju~e za „Dnevik“ da je prvog dan marta istekao posledwi rok za podno{ewe zahteva zakupaca, ali da }e se ipak tolerisati i u}i u izbor i dokumenta koja pristignu danas. - Potkomisija za obilazak ateqea je uradila svoj deo posla a tim povodom }emo u ~etvrtak imati sastanak, da utana~imo koliko umetnika je podnelo zahteve. Nakon toga, o~ekuje nas veliki posao koji se odnosi na upore-

|ivawe svih dokumenata. Takva dokumenta su nam ve} dostavili „Poslovni prostor“ i „Urbanizam“, a sada sve to mora da se uporedi kako bi se utvrdilo ko ima pravo na kori{}ewe ateqea – pojasnila je Pavlov. Komisija za popis ateqea formirana je 1. seprembra pro{le godine i ima te`ak zadatak, jer su ateqei na tvr|avi posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e od 20 godina i Grad nema podataka o tome ko su korisnici, da li imaju ugovore i pod kojim uslovima. Ni „Poslovni prostor“, preduze}e koje nominalno raspola`e ateqeima, nema u evidenciji ta~ne podatke o tome. Q. Na.

Markice za karlova~ke |ake Martovske markice za prevoz za karlova~ke studente i sredwo{kolce od danas su u prodaji na terminalu JGSP-a „Novi Sad“ kod @elezni~ke stanice. Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i karlova~ka op{tina i ovog meseca snosi}e deo tro{kova wihovog prevoza do Novog Sada, pa }e tako sredwo{kolci markice za mart platiti 600 dinara mawe od redovne cene a studenti 500 dinara mawe. Z. Ml.

Ni jedan kandidat se nije prijavio na konkurs za izbor zvani~nog turisti~kog suvenira Novog Sada, koji je sredinom januara raspisala Turisti~ka organizacija Novog Sada (TONS). Ni nagrada najboqim idejnim tvorcima nije podstakla kreativce iz cele Srbije da konkuri{u. Zbog toga direktorica TONS-a Dragana ]irakovi} podse}a da je predlog suvenira mogu}e dostaviti li~no, svakog radnog dana od 8 do 14 sati, ili preporu~enom po{iqkom na adresu TONS-a, Bulevar Mihajla Pupina 9, do 31. marta do 14 sati. - Postojawe zvani~nog suvenira bi doprinelo da Novi Sad

dobije kvalitetan imix kakav i zaslu`uje. Do sada nije bilo

PET PASA NA KAMEWARU OTROVANO PESTICIDOM

Kome smetaju ~uvari vikendica Pet pasa ~uvara, na sala{ima i vikendicama na Kamewaru, otrovano je pesticidom “kreozan”, koji se koristio za zimsko prskawe vo}a. Za sada nepoznata osoba, otrov je na imawa bacila pre nedequ dana, a kroz agoniju trovawa `ivotiwe su prolazile tokom dva dana, kazao nam je @iva Josimov, vlasnik `enke nema~kog ov~ara koja je na ovaj

nema~ka ov~ara nisu ose}ala dobro. Jedan od wih je naknadno uginuo, a drugi se nekako izvukao. Otrovana je i kom{inicina `enka Luwa, a wena }erka Maza je pre`ivala. Ukupno je uginulo pet lepih pasa na odvojenim doma}instvima – kazao je Josimov. On napomiwe da je takav potez ~esto bio predradwa da lopovi pqa~kaju imawa dok

@iteqi Kamewara podse}aju da je trovawe pasa ~esto bila predradwa za pqa~kawe imawa, ali ovoga puta kra|e nije bilo na~in usmr}ena. Keru{u, koju je imao pet godina, toga dana je nahranio i ostavio vezanu na imawu. Ujutro je zatekao svu~enu ogrlicu, a psa nije bilo. - Tra`io sam je po nasipu, i na{ao sam weno telo. Istovremeno se ni dva kom{ijska

vlasnici ku}a nisu tu. Ovoga puta, kra|e nije bilo. - U utorak je bila policija i napravila je zapisnik. Iako je bilo slu~ajeva kra|e, sada ta osoba ili osobe nisu do{li zbog toga. Pretpostavqam da se radi o nekome ko-

^ITAOCI PI[U SMS

Zaslu`nima zahvalnice Civilne za{tite Pripadnici jedinica i {tabova civilne za{tite na teritoriji Ju`noba~kog okruga pro{le godine najvi{e su bili angaòvani u odbrani od poplava, za{titi od poàra, pronalaèwu i uni{tavawu neekplodiranih ubojnih sredstava, istakao je komandant [taba CZ grada Novog Sada dr Sa{a Igi} je na ju~era{woj sve~anosti u Gradskoj ku}i povodom obeleàvawa 1. marta - Svetskog dana civilne za{tite. Na~elnik Odeqwa za vanredne situacije grada Novog Sada Bo{ko Pilipovi} podsetio je da je Narodna skup{tina donela Zakon o vanrednim situacijama, kojim su postavqeni temeqi budu}e organizacije sistema za{tite i spasavawa u vanrednim situacijama. Tim aktom bi}e uspostavqena nova organizacija civilne za{tite a od sredine godine postoja}e odeqewa za vanredne situacije i ceo sistem bi}e u okviru MUP-a. Povodom Svetskog dana civilne za{tite, ju~e su zahvalnice [taba CZ dobilo je 18 pojedinaca i organizacija, dok je to priznawe Grada pripalo 21 organizaciji i pojedincima, me|u kojima je i na{ novinar Milan Bozokin. N. H.

zainteresovanih za konkurs, i dinara za drugo, a tre}eplasibilo {teta da na kraju ne dobirani }e biti nagra|en sa 40.000 jemo re{ewe. Podse}amo da zadinara. S tvorcima najboqih interesovani jo{ uvek imaju radova,a vaqda }e ti radovi dovoqno vremena da se jave – sti}i, TONS }e potpisati ugokazala je ]irakovi}. vore o otkupu autorskih prava Prema propozicijama, u~ei eventualno daqoj komercisnici mogu biti sva pravna i jalnoj eksploataciji izabrafizi~ka lica sa sedi{tem, odnih suvenira. Zvani~ni ukrasi nosno dr`avqanstvom Srbije, }e se prodavati u novosadskim a proizvod mora biti prilagosuvenirnicama i drugim malo|en masovnoj prodajnim i ugoproizvodwi i ne stiteqskim Kreativci imaju skupqi od 1.000 objektima koji {ansu do 31. marta budu zainteresodinara po veleprodajnoj ceni. vani. O stale inSuvenir bi trebalo da je lako formacije o konkursu i propoprepoznatqiv i vizuelno zicijama u~e{}a dostupne su atraktivan. na adresi www.turizamns.rs, a Uz to je neophodno da odradodatna pitawa su mogu}a `ava i tradicionalnu, kulturelektronskom po{tom na adrenu istorijsku i materijalnu su tons@turizamns.rs. ba{tinu Novog Sada, ali da Odluku o izboru suvenira, ima i upotrebnu vrednost. Za Komisija }e doneti najkasnije tri najboqa rada, bi}e dodeqeu roku od 30 dana nakon isteka ne otkupne nagrade – 100.000 konkursa. dinara za prvo mesto, 60.000 S. Tanuryi}

me jednostavno smetaju psi. To su bili pravi ~uvari. Lepe `ivotiwe – objasnio je na{ sagovornik i dodao da mu veoma nedostaje wegov nema~ki ov~ar na koga se, nakon pet godina, zaista navikao. Na imawima na kojima su psi trovani borave i deca, pa se vlasnici ku}a pitaju kako je mogu}e da je neko bacio otrov ne pomi{qaju}i na posledice. „Kreozan“ je veoma

jak pesticid, ~ija je karenca (vreme od prskawa do narednog ulaska u vo}wak) oko {est nedeqa. Wegova primena je u Evropi zabrawena, dok se kod nas jo{ uvek koristi, uz kontrolisanu prodaju. Na wega su posebno osetqivi psi i ma~ke, ali je i me|u qudima bilo smrtnih slu~ajeva, a prepoznatqiv je po jarko `utoj boji. S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Prvo plati, pa reci hop Voza~ autobusa broj 489, na liniji 12, od Centra prema Telepu, je 24.02. u 06:50 ujutru, prilikom polaska sa po~etne stanice, stao na semaforu kod Pozori{ta, da bi u jednom momentu, iz samo wemu poznatih razloga, krenuo i u{ao u raskrsnicu kada se voza~ima koji su dolazili sa desne strane upalilo zeleno svetlo! 064/5789... *** Kad znamo da ih kudimo treba i da ih pohvalimo. Autobus 655 linija 2 i voza~ fin, profesionalan qubazan. Svaka ~ast majstore! 062/1338...

Kad pozovete slu`bu 988, veza }e odmah biti uspostavqena gde }ete saznati koliko treba da platite. Potom }e se javiti neobi~no qubazna osoba koja }e se truditi da opravda svoje radno mesto, a poziv }ete platiti dobili vi ili ne dobili tra`eni broj, pa ~ak iako tra`ite Telekomove kancelarije na Spensu. Ne razumem {ta se pla}a?

Kako bi bilo da u|ete u prodavnicu da kupite {e}er a oni vam naplate iako niste izneli robu? 064/3300...

Kona~no da neko stane u odbranu gradona~elnika, (rubrika DOBRO JUTRO N. SADE). Zar da on bude kriv za sve {to nije vaqalo godinama u N.Sadu? Svi su izgleda zaboravili da su radikali i Milo{evi}evci sve doveli do dna, pa sad ta ista kuhiwa svaki dan napada. Alo, Novosa|ani da li PREPOZNAJETE odakle duva? 064/4491...

*** JP “Stan” je godinama va`io za jedinog, ali ne i najboqeg u gradu. To pokazuje i tender. A wegova osionost pokazala se u

tro{ewu i obnovi celog voznog parka, adaptaciji celog objekta, jer je trebalo(i jeste) zaposliti svu decu biv{ih i tada{wih radnika, sekretarica, kurirki i ostalih po preporuci. I cifra se vrtoglavo popela na 400 nezaposlenih, a svi u periodu direktovawa M. Berowe i onog posle wega. Pa sada se sna|ite gospodo stanovci! 064/0863... *** Sreda 24.02. u 07.35 ujutru. Dvojica voditeqa na “S radiju” ~itaju jutarwu {tampu, naslov “u`as”, tri u~enika silovali devoj~icu osmi razred osnovne skole. Me|utim, na{a dvojica voditeqa u svoj svojoj neosve{}enosti prave se duhoviti i sprdaju se par minuta u etru na temu, “deco ne radi se to tako” i sli~ne “duhovitosti”. Bruka i sramota. Stvarno U@AS!?! 064/3020... *** Gradsko ve}e je neprimetno uvelo jo{ jedan namet gra|anima - 30 dinara mese~no po stanu se pla}a JP “Informatici” za odr`avawe video nadzora u gradu. 065/8281...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak2.mart2010.

DANAS SASTANAK MIRITEQA I PREGOVARA^A GRADA I KOMUNALACA

DA LI UBRZO ZA STO SEDAJU PREDSTAVNICI GRADA, EVROPSKE KOMISIJE I FONDA ZA KAPITALNA ULAGAWA

Finansijski paraf za novog „@eèqa”? Mada su pojedini mediji najavili, pozivaju}i se na izvore iz beogradske kancelarije Evropske komisije, da }e finansijski sporazum o izgradwi novog mosta na mestu @eèqevog biti potpisan u narednih nekoliko dana, u pokrajinskom Fondu za kapitalna ulagawa, kao i u Zavodu za izgradwu grada to nisu mogli da potvrde za „Dnevnik“. Porptarol Fonda Neboj{a Malenkovi} kaè da se ~ekaju naredni koraci, nakon {to su odràni trojni sastanci predstavnika Evropske komisije, Fonda za kapitalna ulagawa i Novog Sada, na kojima se razgovaralo o udelu u finansirawu projekta. Budu}i izgled @eèqevog naslednika - Po tome Fond je u obavezi da obezbedi 20 miliona znamo kada }e oni biti potpiU Zavodu za izgradwu grada evra, grad Novi Sad 10 miliosani – rekao je Malenkovi}, napotvrdili su da je ove godine na, a Evropska komisija u~evev{i da je potrebno preciziobezbe|eno 300 miliona dinara stvuje sa 30 miliona evra. Ipak, rati kada }e i koliko svaka za novi most na mestu biv{eg to bi trebalo da bude predmet strana u ovom poslu uloìti @eèqevog, a da postoji mogu}posebnih ugovora, a za sada ne novca. nost da se ovaj iznos izmeni uko-

liko tako bude dogovoreno. Ranije je iz grada najavqivano da }e novac biti obezbe|en kroz kredite Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Iapk, ju~e nismo uspeli da dobijemo potvrdu iz beogradske kancelarije Evropske komisije, kao ni iz gradske uprave, da li su na~iweni pomaci u definisawu finansijskih obaveza. Potpisivawem finansijskog sporazuma ste}i }e se uslovi za raspisivawe me|unarodnog konkursa za izgradwu mosta, prema projektu italijanske firme „Italfer“. Pola godine bi trebala da traje tenderska procedura, a sama izgradwa mosta procewena je na ~etiri godine. Novi most trebalo bi da bude dug 470 metara, a {irok gotovo 25 metara. Ima}e pe{a~ke i biciklisti~ke staze, mesta za dva `elezni~ka koloseka i dve trake za drumski saobra}aj. S. Krsti}

JU^E OTVORENA NOVA PO[TA NA NOVOM NASEQU

Br`e po{iqke za 100.000 du{a Nova po{ta 21137 Novi Sad otvorena je ju~e u podne u Ulici Stojana Novakovi}a 4, na Novom Nasequ. Presecawem crvene vrpce, gradona~elnik Igor Pavli~i} i generalni direktor PTT saobra}aja “Srbija” Goran ]iri}, pustili su u rad ovu, 33 po redu, po{tu na teritoriji Novog Sada. U sali od oko 140 kvadrata, sme{tena su ~etiri {altera, a pored je prostorija za prijem po{te. Procena

na. Da ne moraju da idu daleko kako bi obavili ne{to, nego da im se usluge pribli`e. Zato je otvarawe nove po{te velika stvar – kazao je Pavli~i}. Dostavno podru~je po{te }e biti teritorije mesnih zajednica “Gavrilo Princip”, “Bistrica”, “Jugovi}evo”, “Radni~ki”, “Detelinara”. Iz PTT-a ka`u i da }e od sada 23 po{tara, na rejonima u ovim delovima grada, kretati iz

PTT-a je da }e se u woj usluìvati ~lanovi oko 30.000 porodica koje stanuju na Novom Nasequ, Detelinari, Avijati~arskom nasequ i Sajlovu, kao i zaposleni u brojnim preduze}ima na tim lokacijama. - Bitno je malim ìvotnim delima olak{ati ìvot Novosa|a-

nove po{te, umesto iz Glavne po{te u gentru kako je to do sada bio slu~aj. Time }e, kako najavquju, biti ubrzana dostava po{iqki. Ujedno, i prostorije su obezbe|ene kako ne bi bilo napada i neprijatnih situacije, tvrdi generalni direktor Goran ]iri}.

Direktor PTT-a Goran ]iri} i gradona~elnik Igor Pavli~i} Foto: B. Lu~i}

- Osim re{etki i fizi~kog obezbe|ewa, po{ta ima i video nadzor. Obezbe|ewe je veoma bitno kada se radi o isplati penzija, jer su u~estalim napadima pove}ani i izazovi kada je re~ o sigurnosti. Pre dve godine u PTT-u smo imali velike napade na transport, a sada se bele`i ve}i broj mawih napada. Oko 1.500 jedinica su stalna meta, ali sve smo efikasniji u

prevenciji i za{titi klijenata. Sva sredstva su, tako|e, za{ti}ena osigurawem – objasnio je ]iri}. Prvi posao zaposlenih u novoj po{ti ju~e je bilo slawe dva pisma - obave{tewa o otvarawu ministarki za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasni Mati} i predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajti}u. S. Tanuryi}

Pavli~i}: ^ekam odgovor Agencije neke od javnih funkcija; kako ne bi bio u sukobu interesa. Pored toga {to je gradona~elnik, Pavli~i} je i poslanik Pokrajinske skup{tine. Zakon jasno navodi da se dve javne funkcije ne mogu obavqati istovremeno, ali postoji mogu}nost da funkcioner zatra`i i dobije posebno odobrewe Agencije, uz prethodno dostavqeno mi{qewe o tome da li su funkcije spojive, ili ne. Pavli~i} je ve} podneo

Prva prezentacija umetni~ke slike iz 19. veka Jovana Vuleti}a (Vr{ac, 1825-1852) bi}e odr`ana danas u 13 sati, u sve~anoj sali Muzeja Vojvodine. Nakon projekcije promotivnog filma o ovom izuzetnom umetni~kom i istorijskom delu, koje je vlasni{tvo kolekcionara umetnina Borisa Srbinovskog iz Novog Sada, govori}e prof. dr Miodrag Jovanovi} i istori~ari

Milan \uki}, koji je izjavio da se vodi korektan dijalog. - Vodimo konstruktivan dijalog a ostalo je da se usaglasimo oko visine otpremnina i utvrdimo zagarantovane cene rada u komunalnim preduze}ima koja su u finansijskim problemima kazao je \uki}. Do sada je prof. Kuli} imao dva sastanka sa ~elnicima Grada i sindikata, po{to je Grad kao osniva~ javnih komunalnih firmi, bez socijalnog dijaloga, jednostrano otkazao delove kolektivnog ugovora i smawio zarade komunalcima; {to je rezultovalo vi{ednevnim protestom radnika JKP-a. Z. D.

U PREDUZE]U KOJE TONE OSIPA SE RUKOVODE]I TIM

I pomo}nik direktora odlazi iz „Stana” Kako „Dnevnik“ nezvani~no sapodatak da je sem Gavran~i}a iz znaje od ju~e potpisivawe virmapreduze}a ju~e odlu~io da ode pona i ostalih dokumenata u predumo}nik direktora Dragan A}ize}u „Stan“ umesto dosada{weg movi}. Naime, A}imovi} se kako direktora Dragoslava Gavran~inazvai~no saznajemo vra}a u svoju }a radi wegov po„mati~nu“ ku}u mo}nik za eko„ElektrovojvoPosle ostavke nomsko -pravne dinu“. poslove Du{an direktora Dragoslava Podsetimo, Lopi~i}. U ovom Gavran~i}a, iz firme ovo komunalno preduze}u kaù preduze}e ve} odlazi i wegov da to zapravo i duè vreme je u pomo}nik nije ni{ta ~udno, te{koj finanDragan A}imovi} jer Lopi~i}, ve} sijskoj krizi, te ima deponovan zaposleni smapotpis u banci. Me|utim ukoliko traju da je Grad iskqu~ivi kribi postao prvi ~ovek preduze}a, vac za to, jer ne dobijaju poslove morao bi da potpi{e novi depoinvesticionog odràvawa. S karton, po kojem bi imao ve}a druge strane, gradona~elnik ovla{}ewa. Ina~e, Gavran~i} i Igor Pavli~i} smatra da nije daqe dolazi na posao, a tako }e problem u poslu ve} u prekomerbiti sve do polovine matra odnonom broju zaposlenih i kao jedisno dok ga zvani~no na Skup{tino re{ewe nudi otpremnine za ni grada ne razre{e du`nosti. prekobrojne. Da „Stan“ opasno tone, govori i Q. Na.

zahtev Skup{tini Novog Sada da iznese svoje mi{qewe o tome. Wega prila`e uz zahtev za posebno odobrewe Agenciji za borbu protiv korupcije. Uz gradona~elnika Novog Sada, jo{ dvadesetak poslanika Skup{tine Vojvodine, koji su ujedno i u izvr{noj vlasti Pokrajine, na ~elu gradova i op{tina ili mnogih javnih preduze}a, mora}e do kraja marta da se opredele samo za jednu funkciju. S. T.

bednosti u saobra}aju bio vi{i. Bi}e osam radionica i svakog utorka od danas pa do 20. marta od 9.30 do 10.30 sati u holu Spensa (kadica) bi}e odr`ana po jedna radionica. Z. Ml.

SVE JE MOGU]E U ZONI SUMRAKA

Tenk vijuga vijugama Zbog raznih problema koji ih more ma{ta nekih Novosa|ana izgleda vi{e nema granica. Tako je jedan na{ vreme{ni sugra|anin, (nismo ga prona{li na adresi koju je napisao) do`iveo prosvetqewe, po{to je u Dunavskoj ulici u no}i izme|u petka i subote ( 23. na 24. februar) bio glavni akter filma „Bliski susret tre}e vrste“na novosadskoj „javi“!?Doti~ni gospodin tvrdi da su mu se u stanu pomerale viqu{ke i ka{ike, ve{ ma{ina a i da je televizor sav pozeleneo. Istovremeno je sa ulice za~uo stra{nu buku, pa je kada je pogledao kroz prozor ni mawe ni vi{e video je kamion sa nekom aparaturom koji vu~e prikolicu i pravi pravcati tenk! Taj misteriozni tenk se ulicama grada „kretao“ iz pravca muzeja Savremene umetnosti, a ispod wega (tenka), kojem se uzgred re~eno

nisu pomerale gusenice sevale su varnice, kao vatromet. Kada je svanulo, br`e boqe je pohitao do muzeja i gle ~uda tenk je bio na svom mestu, a misteriju od predhodne ve~eri mu je „razotkrio“ plakat na muzeju. Naime 16. marta bi}e otvorena izlo`ba Milo{a Vujanovi}a pod nazivom „Magnetno poqe“. Tragom ovih nesvakida{wih pojava razgovarali smo i sa umetnikom Vujanovi}em, koji je bio vi{e nego zbuwen kada je ~uo pri~u. - Ta~no je da }u otvoriti izlo`bu, gde }e tema biti magnetno poqe, a jedna od ideja jeste bila da se namagneti{e i tenk, ali smo od toga odustali. Meni sve ovo zvu~i kao dobar vic – ka`e Milo{ Vujanovi}. Bilo kako bilo, ~udne stvari se de{avaju, a autori „Zone sumraka“ mogli bi samo da pozavide novinarima. Q. Nato{evi}

OVOGODI[WI PROGRAMI NSZ

VESTI Slika Jovana Vuleti}a pred publikom

Predstavnici Sindikata radnika u stambeno-komunalnoj delatnosti i gradski oci danas }e se sastati sa miriteqem prof. dr @arkom Kuli}em, koji posreduje u radnom sporu zbog otkazivawa delove kolektivnog ugovora u delu radni~kih primawa i smawewa zarada od pet do 15 odsto zaposlenima u gradskim JKP-ima. Predsednik sindikata Zoran Radosavqevi} kazao je ju~e da su razgovori jalovi i da }e se, ukoliko danas ne bude bilo pomaka, sindikat povu}i. Radosavqevi} ka`e da ne vidi smisao daqeg sastajawa, ali wegovo mi{ewe ne deli vo|a pregovara~kog tima Grada

Povodom Svetske nedeqe bezbednosti u saobra}aju Udru`ewe gra|ana „Tra~ak“ pokre}e projekat „Na{i |aci bezbedni pe{aci“. Namera je da se edukuju deca da bi stepen wihove bez-

ZA IZJA[WAVAWE GRADONA^ELNIKA O TOME KOJE ]E SE FUNKCIJE ODRE]I, ROK 1. APRIL

- Nije bilo zakonske smetwe za kandidaturu kada su izbori odr`ani i smatram da je neposredan izbor u boqem interesu gra|ana. Vide}emo kakvo }e stanovi{te izneti Agencija za borbu protiv korupcije. Do tada se moramo baviti su{tinskim problemima qudi, jer je to najbitnije – kazao je ju~e gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, odgovaraju}i na pitawe da li }e se do 1. aprila, u zakonom propisanom roku, odre}i

Sindikat napu{ta dijalog?

Da |aci budu bezbedni pe{aci

Po{tanska {tedionica do kraja godine Za o~ekivati je da zgrada Po{tanske {tedionice u samom centru Novog Sada, koja ve} 15 godina nezavr{ena odoleva raznim vremenskim uslovima, bude zavr{ena do kraja ove godine, najavio je ju~e generalni direktor PTT saobra}aja “Srbija” Goran ]iri}.

umetnosti Milena Vrba{ki i Mile Igwatovi}. Z. Ml.

Predavawe za dijabeti~are Predavawe pod nazivom „Dijabetesno stopalo-mere prevencije“ bi}e odr`ano sutra u 16 ~asova, u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa „Novi Sad“, u Ulica Zmaj Ogwena Vuka 19. Telefon za informacije i zainteresovanih za savetovali{te je 4879437. B. P. P.

Mladima {ansa za posao Osam Javnih poziva raspisanih u sklopu Programa aktivne politike zapo{qavawa u AP Vojvodini, treba da doprinese smawewu broja nezaposlenih kojih je u januaru bilo skoro 200 hiqada, od kojih je oko 30 hiqada na evidenciji Filijale NSZ u Novom Sadu. Direktor Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi} i direktor novosadske Filijale NSZ Sini{a Nadbanti} istakli su da }e u 2010. najve}i izazov biti zapo{qavawe mladih iz socijalno ugro`enih kategorija, kao i motivacija poslodavaca da se ukqu~e u

wihovu obuku. Program zapo{qavawa mladih u sklopu akcije Ujediwenih nacija „Migracije i zapo{qavawe mladih“ je novina i sprovodi se u saradwi Vlade kraqevine [panije i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koji su obezbedili 3,8 miliona dolara. Fokus programa je na obuci, dokvalifikaciji i probnom radu mladih do 30 godina koji imaju najvi{e drugi stepen stru~ne spreme, romskoj populaciji i osobama u postupku readmisije. Program tako|e obuhvata mlade izbeglice, korisnike usluga Centra za

socijalni rad kao i osobe sa invaliditetom. O~ekuje se da u Program u|e hiqadu mladih sa podru~ja Ju`noba~kog okruga. Pore|ewa radi, Filijala Novi Sad je krajem pro{le godine na evidenciji imala oko tri hiqade nezaposlenih mla|ih od 30 godina i bez kvalifikacije. Ostalih sedam predstavqenih projekata za smawewe nezaposlenosti su raspisani po pro{logodi{woj formuli. Ponovo je raspisan konkurs „Prva {ansa 2010.“ za zapo{qavawe mladih, poziv za organizovawe javnih radova koji tra-

je do 12. marta, konkursi za dodelu subvencija za samozapo{qavawe i otvarawe novih radnih mesta sa posebnim pozivima pripadnicima romske zajednice, kao i programi prekvalifikacije i dokvalifikacije nezaposlenih za zanimawa koja nedostaju na tr`i{tu rada. Formulari za prijavu na raspisane konkurse mogu se skinuti sa sajta NSZ i dobiti u filijalama Slu`be. Potencijalni poslodavci dodatne informacije o uslovima konkursa mogu dobiti na telefon 0901-300-301, a nezaposleni na 0800-300-301. I. S.

VOJVODINA

utorak2.mart2010.

OVE GODINE ODLUKA O NOVOM SAMODOPRINOSU

PODACI REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE KIKINDE OHRABRUJU

Novac gra|ana umno`avaju fondovi

Optimizam u firmama

KIKINDA: U op{tini Kikinda zaposlena su 17.862 radnika, a ima 406 privrednih dru{tava, od ~ega je 11 velikih preduze}a, 24 sredwa i 371 malo preduze}e - podatak je Regionalne privredne komore Kikinda. Oko tri i po hiqade zaposlenih

Metanolsko-sir}etni kompleks, „Agroseme” i „Kikindski mlin”. Ova velika preduze}a nose oko dve tre}ine zaposlenih u op{tini. U sredwim preduze}ima zaposleno je oko 1.600 gra|ana kikindske op{tine, dok u malim

I doktor me|u nezaposlenima Prema evidenciji filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u kikindskoj op{tini trentno je oko 6,5 hiqada nezaposlenih. Najvi{e je onih sa osnovnim obrazovawem odnosno nekvalifikovanih radnika. Broj nezaposlenih `ena ve}i je u odnosu na broj nezaposlenih mu{karaca. Na evidenciji je i jedan doktor tehni~kih nauka. na teritoriji op{tine finansira se iz op{tinskog buxeta. To su zaposleni u Skup{tini op{tine, radnici javnih preduze}a kojima je lokalna samouprava osniva~, zaposleni u kulturnim ustanovama, zdravstvu, prosveti. - U velikim privrednim preduze}ima zaposleno je oko ~etiri i po hiqade qudi - objasnio je predsednik Regionalne privredne komore u Kikindi Tibor [ebek. – To su firme Livnica „Cimos” Kikinda, „Graditeq”, firme „Banini” i „Banini trade”, IGM „Toza Markovi}”, zatim firme „Le Belijer”, trgovinska ku}a „Angropromet”,

preduze}ima radi 1.100 qudi. Malih preduzetnika ima 1.364 i oni imaju oko dve i po hiqade zaposlenih. - Redovno obilazimo sve firme koje posluju na teritoriji op{tine i ono {to prime}ujemo jeste optimizam – ka`e [ebek – Najve}i problem svih poslodavaca je naplata, ali u ovoj godini svi o~ekuju boqitak. U Kikindskoj op{tini zna~ajan je i podatak da je su u pro{loj godini firme koje posluju izvezle proizvode u iznosu vi{em od 100 miliona evra, a uvezeno je proizvoda za oko 40 miliona evra. A. \.

BIOSKOPI ZREWANIN SINEMA „Neo~ekivana qubav” (18, 21) APATIN KULTURNI CENTAR „Pravi~no ubistvo” (20) PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Artur i Maltazarova osveta”

„Pravi~no ubistvo”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran, “Planeta 51” (18), “Da li ste ~uli za Morganove” (20), “Serbijan skars” (22). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Aktuelnosti svetske kinematografije povodom Festa 2010, “Prorok” (15 i 20), “Zli poru~nik” (18 i 22.30).

APATIN: Krajwi rok do kojeg bi Savet Mesne zajednice Apatin trebalo da pokrene inicijativu za uvo|ewe novog samodoprinosa je sredina jula ove godine. Pre toga mora se utvrditi {ta }e se od komunalne infrastrukture graditi novcem samoprinosa, a to }e biti tema na narednim sastajawima Saveta. Ina~e, ove godine isti~e samodoprinos od tri odsto na primawa koji je uveden pre deset godina i time se zaokru`ava 42 godine koliko gra|ani Apatina izdvajaju novca za komunalnu infrastrukturu iz samodoprinosa. - Veoma je va`no da se gra|ani sad izjasne o tom da li su za uvo|ewe samodoprinosa jer je taj novac inicijalni kod konkurisawa kod raznih fondova. Naime, lane je od samodoprinosa od tri odsto prikupqeno oko 60 miliona dinara, a ura|eni su poslovi vredni oko 200 miliona dinara jer smo imali novac za u~e{}e na konkursima i gotove planove. Sve su to projekti

ZREWANIN: Ru{ewe zida od ~etiri {upe koje se nalaze u pasaù, u glavnoj gradskoj xadi u Zrewaninu, jo{ jedna je opomena lokalnoj vlasti da hitno preduzme ne{to po pitawu katastrofalnog stawa gra|evinskih objekata. Ne pro|e, maltene, ni mesec dana, a da neka zgrada ne bude ogra|ena, kako bi prolaznici bili za{ti}eni od eventualnog uru{avawa. U Javnom preduze}u „Poslovni prostor”, koje raspolaè sa 263 objekta u gradu, odnosno sa oko 17.000 kvadratnih metara, slaù se sa ocenom da je situacija zabriwavaju}a, ali dodaju da iz gradskog buxeta stiè nedovoqno novca da bi se gra|evine sanirale. Direktor Dejan âpo pod-

MUZEJI

RO\ENI

budu}i trg u Apatinu. U vreme sveop{te besparice neodgovorno je da se kupuje spomenik i planira izgradwa Trga Nikole Tesle za {ta je u ovogodi{wem finansijskom planu predvi|eno 15 miliona dinara. O tome se nismo ranije

Dejan ^apo

se}a u razgovoru za „Dnevnik” da sav novac koji ovo preduze}e naplati za kori{}ewe poslovnog prostora odlazi direktno u buxet grada. Tek kasnije, kad se usvoji programa poslovawa, lokalna samouprava odre|ena sredstva prebacuje ovom kolektivu.

Pomo} za le~ewe

dogovarali i uveren sam da bi te investicije trebalo da sa~ekaju neko boqe vreme - rekao je Dragan Hrwak. Wegovom mi{qewu su se prikqu~ili i Sreto Mili~evi}, Danijela Goji} i Milenko Gnendinger svi iz Demokratske stranke kao i Sawa Latinovi} iz Srpske napredne stranke.

- Za ovu godinu, za odràvawe objekata, izdvojeno je {est miliona dinara, {to je nedopustivo malo. Sigurno ne}emo imati nijedno ve}e ulagawe. Te pare bi}e namewene iskqu~ivo za hitne intervencije, kad se desi da otpadne deo fasade ili proki{wava krov – obja{wava âpo. Najbolnija ta~ka su, veli on, krovovi, posebno u centru grada. Na svakoj tre}oj ili ~etvrtoj zgradi krovni pokriva~ je dotrajao. âpo navodi da nema ve}ih problema sa poslovnim lokalima u centru grada, zato {to su oni uglavnom sme{teni u prizemqu. - Imamo naloge gra|evinske inspekcije za ru{ewe nekoliko objekata, ali na{i izvo|a~i radova ne èle to da Da ne padne crep urade, jer im dugujemo novac za upozorava na{ sagovornik, moè pre|a{we radove. Sredstva iz se dogoditi da se pojedine zgrade buxeta nam sporo pristiù. U sru{e same od sebe. par navrata sam razgovarao sa - Prièqkujemo da se odnos gradona~elnikom i obe}ao je da grada prema na{em preduze}u }emo uskoro dobiti novac da bipromeni. Recimo, u Novom Sadu smo obavili bar one poslove za preduze}e koje raspolaè poslovkoje postoje nalozi inspekcije – nim prostorom ima na raspolaganavodi âpo i precizira da je dug wu sredstva koja predstavqaju prema izvo|a~ima radova oko pet razliku izme|u prihoda i rashomiliona dinara. da. Mi smo pro{le godine naplaKako kaè, ve} je uputio dopis tili 90 miliona, a utro{ili 50 Gradskoj upravi u kome je istakao miliona dinara. Dakle, u tom sluda ne èli da preuzme odgovor~aju, na{ buxet bio bio 40, a ne nost ukoliko se neki objekat uru{est miliona dinara, kako je sa{i i ugrozi bezbednost gra|ana. da, i u tom slu~aju mogli bismo zaAko se u skorije vreme ne prona|e po~eti ozbiqnije investicije – novac za najurgentnije radove, zakqu~uje âpo. @. Balaban

„INGAS” SNIZIO CENE PRIKQU^KA U MARTU I APRILU

Za uvo|ewe gasa samo 45.000 dinara IN\IJA: In|ijski „Ingas” odlu~io je da svim doma}instvima koja se odlu~e da do 1. aprila ove godine uvedu gas u doma}instvo, cenu prikqu~ka naplati 45.000 dinara. Ko ne iskoristi ovu povlasticu do 1. aprila, uvo|ewe gasa u doma}instvo kasnije }e pla}ati 64.000 dinara. U ostalim mestima u Sremu cena prikqu~ka se napla}uje razli~ito – u Staroj Pazovi je to 79 hiqada dinara, Sremskoj Mitrovici 65.500 i Rumi 62.000 dinara. Novosa|ani za prikqu~ak na gasnu mre`u moraju izdvojiti oko 90.000 dinara. - @elimo da pomognemo na{im sugra|anima, a po zavr{etku akci-

je prikqu~ak }e po ceni od 64.000 dinara mo}i da plate u {est, dvanaest i 24 mese~ne rate, jer i na ovaj na~in èlimo da budemo umereni sa cenom i da gra|anima olak{amo da plate prikqu~ak – kaè direktor „Ingasa” @eqko Trbovi}. „Ingas” i op{tina In|ija imaju dogovor da se cene gasnog prikqu~ka odre|uju prema plate`nim mogu}nostima potro{a~a, a kako „Ingas” nema zaduèwa po kreditima, niti ima dugovawa, bilo je mogu}e organizovati akciju najjeftinijeg prikqu~ka na gas u naredna dva meseca. Koliko }e doma}instava iskoristi pruènu priliku vide}e se uskoro, a pred-

- Odluka o ure|ewu Trga Nikole Tesle je doneta pre dve godine {to je i bilo logi~no jer je ure|ewe prostora budu}eg Trga nastavak ure|ewa glavne apatinske ulice. Privodi se kraju plan ure|ewa i po wemu bi u toku ove godine tre-

Savet MZ Apatin doneo je odluku da se za le~ewe lekara specijaliste medicine rada u Apatinu dr Milana Baste u Moskvi, izdvoji 100.000 dinara. Kako je re~eno, sve vi{e je zahteva gra|ana kojima je novac potreban za le~ewe u inostranstvu zbog ~ega }e Mesna zajednica predlo`iti izmenu odluke o samodoprinosu od jedan odsto kako bi se lak{e obezbedio novac za tu namenu.

Grad se ru{i, nadle`ni gledaju

POZORI[TA

U novosadskom porodili{tu od petka, 26. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Nade`da Starovi}, Marina Kuki}, Sanela Luka~, Vi{wa Milovac, Branislava Vojnovi}, Mirjana Mijatovi} i Sawa \urkovi} iz Novog Sada, Svetlana Kuki} iz Ka}a, Qiqana Trivunovi} iz \ur|eva, Maja Stefanovi} iz Bege~a, Vesna Mi{i} iz In|ije, Gabrijela Berta i îla ârda{ iz Be~eja, Danijela Balog iz Vajske i Danijela Tirinda iz Ba~kog Petrovca. DEÂKE: Bojana Peri}, Qiqana Nedi}, Sowa Oro, Tatjana Jovanovi}, Biqana Kostadinovi}, Samanda Saqihu, Svetlana Stoku}a, Tawa Simi{i}, Ivana Popovi}, Ma{a Latinovi}, Draènka Kmeki} i Gordana Mitrovi} iz Novog Sada, Marina Luki} iz Srbobrana, Jelena Savi} iz Koviqa, Svetlana Vranac iz Obrovca, Ivana Cvetkovi} iz Petrovaradina, Smiqana Devi} iz Ledinaca, Klaudija Engi iz [upqaka, Sandra Georgijevi} iz Bukovca, Sneàna Kvrì} iz Ba~a, Tatjana Vuleta iz Ba~ke Palanke, Monika Govedarica iz Temerina, Mihala Belawi iz Pivnica, Nina @ivojnovi} iz Sremskih Karlovaca, Bojna Rai~evi} iz Vrbasa, Ruìca Ardeqan iz Futoga, Mirjana Gavri} iz \ur|eva, Aleksandra Sandra Mi{kovi} iz Vajske, Mira Kosti} iz @abqa, Dijana Mu`deka iz Budisave.

~ija realizacija omogu}ava boqi kvalitet `ivota od ure|ewa puteva do izgradwe fekalne kanalizacije i zamene vodovodnih cevi rekao ~lan Saveta i zamenik predsednika Op{tine Miodrag Baki}. Od 2004. godine gra|ani Apatinske op{tine izdvajaju i jedan odsto za tro{kove opreme za prvoro|eno dete u visini od 500 evra, kao i tro{kove sahrawivawa. ^lanovi Saveta Mesne zajednice Apatin ve}inom glasova prihvatili su izve{taj o radu, finansijski izva{taj za pro{lu i program rada Mesne zajednice za ovu godinu. Saglasnost na sve pomenute dokumente uskratili su ~lanovi Saveza sa liste Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, wih ukupno pet, a to su stranke koje su u opoziciji u op{tinskoj vlasti. - Ne mo`emo da prihvatimo finansijski izve{taj za pro{lu godinu jer je ispla}eno 7.670.000 dinara za spomenik Nikole Tesle za

GRA\EVINE U ZREWANINU U KATASTROFALNOM STAWU

Srpsko narodno pozori{te, scena “Jovan \or|evi}” “Pipi Duga ^arapa” (18), scena “Pera Dobrinovi}”: “Brod za lutke” (19.30), Kamerna scena: “Nesporazum” (21). Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, “Novi Sad grad kakvog vi{e nema” (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Japanska savremena naivna umetnost” (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba “Umetni~ka grafika i savremeni mediji” (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu”, “Vez po pismu - pismo po vezu” (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

DNEVNIK

c m y

sednik op{tine In|ija Goran Je{i} kaè: - Nama je interes da se {to vi{e doma}instava prikqu~i na gas u ovo vreme, kada „Ingas” organizuje akciju, gde je cena prikqu~ka najnià u Vojvodini. Verujem da }e ova akcija, koja ima podr{ku i op{tine, biti uspe{na, jer je cena prikqu~ka najmawe za tre}inu nià nego u okolnim mestima u Sremu. In|ijski „Ingas” je, ina~e, uvek bio pristupa~niji po cenama gasnih usluga od ostalih okolnih mesta, pa otud i znatno ve}i broj prikqu~aka, oko deset hiqada, u odnosu na ostala mesta u Sremu. S. Bojevi}

balo da se re{i problem gra|ana u Nu{i}evoj ulici u vezi sa saobra}ajnom komunikacijom i atmosferskom kanalizacijom. ^iwenica da je za te radove predvi|eno 15 miliona dinara ali }e se raditi samo ukoliko se obezbedi novac - rekao je direktor Direkcije za izgradwu Milan Pavkovi}. J. Prel~ec

VESTI Skupqali hranu za besku}nike ZREWANIN: U zrewaninskom „Supermarketu 023” organizovana je prva ovogodi{wa akcija prikupqawa trajnih prehrambenih proizvoda pod nazivom „Banka hrane – puno srce”. Ciq ove akcije Udruèwa gra|ana „Vojvo|anska inicijativa”, uprili~ene u saradwi s gradom Zrewaninom, ovoga puta je bio prikupqawe namirnica za ovda{we besku}nike. Akciju su podràli i u woj, svojim li~nim prilozima, u~estvovali predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton i wegov zamenik Predrag Jeremi}, dok su promoteri bili u~enici \a~kog parlamenta Zrewaninske gimnazije. Marton je rekao da lokalna samouprava podràva ovakve i sli~ne akcije i da mu je drago {to su se u wu ukqu~ili i predstavnici \a~kog parlamenta. On je pozdravio ovakav vid humanizma i pozvao sve koji su u mogu}nosti da pomognu da to i u~ine, jer }e wihova skromna pomo} mnogo zna~iti onima koji nemaju ni malo. Jeremi} je podsetio da grad, kroz razli~ite aktivnosti, preuzima svoj deo odgovornosti u oblasti socijalne politike, a da je ovo prilika da se pokaè da deo brige za najugroènije sugra|ane treba da preuzmu i drugi segmenti zajednice. @. B.

Nagra|en kvartet zaslu`nih BE^EJ: Me|unarodni dan civilne za{tite, 1. mart, Be~ejci su obele`ili sve~anom sednicom Op{tinskog {taba civilne za{tite, koja je imala radni i sve~arski karakter. Komandant [taba Peter Knezi pro~itao je izve{taj de{avawa u minuloj i prezentirao aktivnosti u ovoj godini. Milorad Bursa} je saop{tio Odluku Op{tinskog {taba za dodelu zahvalnica, a Peter Knezi ih je uru~io Nevenu Andri}u, Svetozaru Midi}u, dr \er|u Ricu i Mihaqu Hali. U ime nagra|enih zahvalio se direktor DTD „Sredwa Ba~ka” Svetozar Midi} i saop{tio da su preduzete sve mere predostro`nosti vezane za eventualni visok nivo Tise i opasnost od poplave. V. J.

âjanka povodom Osmog marta ÛRUG: ^lanice Kola srpskih sestara iz ûruga ve} tradicionalno organizuju druèwe povodom Osmog marta, Dana èna, a tako }e biti i ove godine. Druèwe }e se odràti 6. marta, sa po~etkom u 19 ~asova, u sve~anoj sali Ninkov. Cena ulaznice je 800 dinara po osobi, a broj karata je ograni~en. Za druèwe su predvi|ene ve~era, tombola i odli~na muzika. L. K.

VOJVODINA

DNEVNIK BUJANOVA^KI SREDWO[KOLCI U POSETI VOJVODINI

OTVOREN KONKURS NZS ZA MLADE NEZAPOSLENE

Poslodavci ho}e ekonomiste i poqoprivrednike

PE]INCI: Iako je Pe}ina~ka op{tina po broju nezaposlenih ispod proseka Republike Srbije, jer je proteklih godina otvoreno mnogo proizvodnih i uslu`nih firmi, i na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe je mawe od hiqadu lica, Op{tina se ukqu~uje u sve programe i projekte u zemqi kako bi omogu}ila brè zapo{qavawe gra|ana. Vode}i se time, Nacionalna slu`ba zapo{qavawa je raspisala konkurs za stru~no osposobqavawe i zapo{qavawe mladih „Prva {ansa 2010” koji je otvoren do 31. marta. - Pravo u~e{}a imaju poslodavci iz privatnog sektora i to oni solventni, koji redovno pla}aju socijalno osigurawe zaposlenih i imaju kadrovskih kapaciteta za stru~no osposobqavawe nezaposlenih sa evidencije slu`be za zapo{qavawe, bez radnog iskustva u struci, starosti do 30 godina - obja{wava koordinator ispostave Naconalne slu`be u Pe}incima Nenad Vojnovi}. Kaè da su poslodavci i nezaposleni su pokazali veliko interesovawe za konkurs. Tokom februara se prijavilo 10 poslodavaca i 70 nezaposlenih mladih qudi, a upravo je ovaj konkurs prilika za mlade, bez radnog iskustva u struci, da steknu po~etna iskustva i ako se dobro pokaù dobiju stalan posao.

- Nezaposleni }e prva tri meseca raditi volonterski, i u tom periodu primati nadoknadu od 10.000 dinara, a ima}e upla}eno osigurawe za slu~aj povrede na radu. Nakon toga }e, u narednih 12 meseci, zavisno od stru~ne spreme, primati platu koju obezbe|uje Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, s tim {to }e poslodavac biti u obavezi, da ih na sopstveni teret zadrì na poslu jo{ godinu dana nakon isteka stru~nog osposobqavawa – obja{wava Nenad Vojnovi} koji isti~e da poslodavci najvi{e traè ekonomiste, poqoprivredne inèwere, ma{inske tehni~are i prodavce. Koordinator ispostave slu`be za zapo{qavawe u Pe}incima kaè da je lane, na konkursu za novo zapo{qavawe oko 100 nezaposlenih dobilo posao, od toga 60 pripravnika, i nada se da }e ove godine biti zaposleno barem pedesetak pripravnika u ovoj op{tini. A osim ovog konkursa, u Pe}ina~koj op{tini su otvoreni i konkursi za dodelu subvencija poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta, za dodelu subvencija nezaposlenim licima za samozapo{qavawe, kao i konkurs za sprovo|ewe javnih radova, tako da }e svi koji aktivno traè posao imati nekoliko {ansi da to i ostvare. A. N.

Dvanaest recitatora izvadilo vizu BEÊJ: Na Op{tinskoj smotri recitatora 110 takmi~ara u tri uzrasne kategorije vadilo je 12 viza za Zonsku smotru, koja }e se odràti 6. marta u Gradskoj biblioteci u Subotici. Plasman na Zonskom takmi~ewu ostvarile su u~enica drugog razreda O[ „Sever \urki}” Nina Male{ev i dve godine godine starija Isidora-Tisa Sladi} iz O[ „Zdravko Gloànski” na srpskom, a u~enica tre}eg razreda O[ „[amu Mihaq” iz Ba~kog Petrovog Sela Kornelia Bala{a i godinu dana starija Karina Ki{ iz istoimene be~ejske {kole na ma|arskom jeziku.

Zajedni~ka strategija razvoja Banata

U galeriji slika „Sava [umanovi}”

tehnika ali }e i tokom boravka imati priliku da se detaqno upoznaju sa gradom doma}inom. Oni su za vikend boravili u [idu. Tom prilikom tvorac projekta Aleksandar Lazi}, govore}i o nastanku multnietni~ke turneje po Vojvodini je rekao da `ele da upoznaju gradove u

Iz druge kategorije recitatora u Suboticu }e putovati Gordana Adamov i Filip Saxakov, osmaci O[ „Sever \urki}”, a takmi~ewe nastavqaju Lea Peter iz sedmog razreda O[ „Petefi [andor” i u~enica osmog razreda O[ „[amu Mihaq” Lucia Pataki. Najzad, u kategoriji sredwo{kolaca odlasku „na zonu” radovale su se u~enice prvog razreda Nina Bla`i} iz Ekononskotrgovinske {kole i Du{ana Petrovi} iz Gimnazije, dok su na ma|arskom jeziku najboqe bile u~enice drugog razreda Ana Horwik iz Ekonomsko-trgovinske {kole i Laura [oqmo{i iz Gimnazije. V. Jankov

kojima `ivi vi{e nacionalnih mawina. Grupa je posetila Kikindu, Zrewanin, Sremsku Mitrovicu i tako za sedam dana obi{la pet gradova Vojvodine. Plan im je da otvore Sabor u Tr{i}u i Omladinski centar u Bujanovcu. D. S. - M. M.

TEMI[VAR: Sporazum o saradwi tri banatska upravna okruga iz Srbije i dve rumunske ùpanije sa podru~ja Banata potpisan je u Temi{varu. Sporazum su sa na{e strane potpisali na~elnici Severnobanatskog okruga Branislav Baji}, Sredwobanatskog Tawa Dulovi} i Ju`nobanatskog Ivica @arkov, a u ime rumunske strane prefekti ùpanija Kara{ Severin Oktavian Cunea i Timi{ Mir~ea Bakala. Na sve~anosti je predstavqena „Strategija ekonomskog razvoja Banata 2010–2015. godine”, nastala iz projekta „Regionalni centar za odrìvi razvoj Banata”, koji su partnerski prethodne dve godine realizovale privredne komore ùpanija Timi{ i Kara{ Severin, te Regionalne privredne

komore Kikinda, Zrewanin i Pan~evo. Na izradi dokumenta radili su stru~ni timovi svih pograni~nih regionalnih privrednih komora sa Menucom Jovesku i Horia Livijum Popom na S potpisivawa sporazuma u Temi{varu ~elu. Jedna od bitnih stavki Potpisivawu sporazuma priStrategije ekonomskog razvoja sustvovali predsednik RegioBanata je otvarawe novih drumnalnog saveta za razvoj `upaniskih grani~nih prelaza, pre sveje Timi{ Konstantin Ostafiga onog kod Kikinde, Nakovo – }uk i generalni konzul Srbije u Lunga, {to je i rumunska strana Temi{varu Dragomir Radenkopotvrdila svojim parafom na vi}, kao i predstavnici priotvoreno pismo Vladama Srbije vrednih komora Temi{vara, Rei Rumunije jo{ oktobra 2008. go{ice, Pan~eva, Zrewanina i dine. Kikinde. M. Mitrovi}

OTVOREN VRTI] U PIVNICAMA

Najmla|i dobili svoj kutak PIVNICE: Potpredsednica Vlade Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informisawe Ana Tomanova Makanova i predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Kosta Staki} otvorili su vrti} pri osnovnoj {koli „15 Oktobar“ u Pivnicama. Op{tina Ba~ka Palanka izdvojila je 2, 3 miliona dinara za adaptaciju i opremawe prostora za pred{kolsko obrazovawe boravka dece. - Ovo je jedan u nizu projekata na kojima op{tina Ba~ka Palanka sara|uje sa Vladom AP Vojvodine kako bi se obezbedili optimalni uslovi za rad u lokalnim samoupravama. Postepeno se ula`e u sve {kole na teritoriji Vojvodine, da bi smo ono {to je na{a obaveza stvarno i uradili, istakla je Ana Tomanova Makanova. Prema re~ima Koste Staki}a, predsednika op{tine Ba~ka Pa-

lanka, neophodno je izjedna~iti uslove `ivota na selu sa onima u gradu. Izdvajawe novca iz buxeta za vrti} u Pivnicama jedan je od na~ina da se to i postigne. Budu}i da je, kako ka`e, re~ o jednoj od najve}ih mesnih zajednica na te-

ritoriji op{tine, a koja nije imala pred{kolsku ustanovu, Op{tina je pomogla na radost dece i wihovih roditeqa. Za mesec dana, kako najavquju, o~ekuje se otvarawe i fiskulturne sale u Pivnicama. M. Suyum

TRIBINA ZA \AKE I RODITEQE

„@ivot bez droga” SUBOTICA: Alarmantan je podatak da sve vi{e mladih proba drogu jo{ u osnovnoj {koli. Fondacija mentalne higijene „Ekspekto” iz Subotice je pre dve godine sprovela istraìvawe, prema kome ve}ima mladih ve} u osnovnoj {koli po~ne da konzumira drogu. Prema istraìvawima koje je sproveo „Ekspekto”, od 2.800 anketirane dece, drogu je probalo {est odsto dece u osnovnim i 28 odsto u sredwim {kolama. Istraìvawe pokazuje da 6,3 odsto dece od 15 godina je probalo marihuanu, a 15 odsto sa 16 godina. Alarmantan podatak do kojeg je do{lo Ministarstvo zdravqa da je ~ak 15,1 odsto u~enika prvih razreda sredwe {kole u Srbiji probalo neku od psihoaktivnih supstanci, ~ulo se na tribini koja je odràna u Osnovnoj {koli „Sowa Marinkovi}” u Subotici,

pod nazivom „@ivot bez droga”. Predavawe je organizovano za u~enike od {estog do osmog razreda i wihove roditeqe. - Prevencija narkomanije treba da po~ne jo{ u osnovnoj {koli. Deca ovog uzrasta nemaju jasna saznawa {ta su psihoaktivne supstance, ali znaju za wihova negativna dejstva na organizam. Primarna prevencija svih oblika zavisnosti ima najva`niju ulogu – obja{wava nastavnik biologije @arko Otovi}. Fondacija mentalne higijene „Ekspekto” organizuje Grupu podr{ke za porodice ~iji ~lanovi imaju problem zavisnosti od droge, sa ciqem da se razmene iskustava kao i informisawe o postoje}im institucijama i mogu}im na~inima le~ewa. A. A.

NASTAVQENI RADOVI NA SPORTSKOJ HALI U IN\IJI

Prvi sportisti ove godine IN\IJA: Izgradwa sportske hale u In|iji, koja je trebalo da bude zavr{ena za Univerzijadu, pa nije, zbog krize i nedostatka para, nastavqena je ovih dana, postavqawem drvenih nosa~a i ~eli~ne

In|iji je obe}ana pomo} za realizaciju ove investicije te{ke oko deset miliona evra. Naime, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu trebalo je da obezbedi 80 miliona dinara, a iz

konstrukcije krova. Za zavr{etak ovog objekta nedostaje jo{ oko 180 miliona dinara, ali, u In|iji veruju da }e posao na hali okon~ati u ovogodi{woj gra|evinskoj sezoni.

NIP-a trebalo je da stigne 200 miliona dinara. Ostatak do deset miliona evra bi finansirala op{tina In|ija.U samom startu izostala je finansijska pomo}, pa

Zeleni telefon za gra|ane KAWI@A: Radi boqe komunikacije sa gra|anima lokalna samouprava op{tine Kawià 1. marta uspostavila je besplatnu telefonsku liniju koja je za pozive gra|ana otvorena 24 sata. Pozivom na broj 0800/024024 koji moè da traje najduè dva minuta, nazvan „zelani telefon”, gra|ani mogu uputiti primedbe, sugestije, pitawa ili predloge u vezi razvoja op{tine, rada zaposlenih u Op{tinskoj upravi, funkcionera lokalne samouprave, odnosno odbornika Skup{tine op{tine. Ukoliko prilikom poziva gra|ani ostave ime i broj telefona, zaposleni u op{tinskoj administraciji }e telefonom odgovoriti na postavqena pitawa. Iz Op{tinske uprave Kawiè napomiwu da otvoreni „zeleni telefon” nije u funkciji prijema hitnih poziva, prijava kvarova, niti ima ulogu centra za informacije. M. Mr.

SPORAZUM IZME\U TRI NA[A OKRUGA I DVE RUMUNSKE @UPANIJE

Glumom do razumevawa SOMBOR: Bujanova~ki sredwo{kolci srpske, albanske i romske nacionalnosti, u okviru projekta „Ti i ja smo mi”, Koordinacionog tela za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, finansiranog republi~kim buxetom ju~e su bili u Sombrou. Ciq projekta, u kojem kao glumci u~estvuje trinaestoro sredwo{kolaca srpske, albanske i romske nacionalnosti je da polaznicima omogu}i u~e{}e u obrazovnom programu kroz primenu dramskih tehnika, kojima }e kroz igru i dru`ewe razviti razumevawe i toleranciju prema razli~itim kulturama. U sklopu projekta, bujanova~ki sredwo{kolci }e danas u somborskoj Osnovnoj {koli „Avram Mrazovi}” u 18 sati izvesti svoju predstavu, rezultat dvomese~nih edukativnih radionica, seminara i treninga zasnovanih na primeni dramskih

utorak2.mart2010.

hala nije mogla biti zavr{ena doUniverzijade, koja je odràna pro{le godine. - Veliki deo posla ura|en je sredstvima koja je obezbedila lokalna samouprava. Ponestalo nam je 180 miliona dinara, pa smo poslove prekinuli i evo, sada smo nastavili radove i nadamo se da }e obe}awa iz Pokrajine i Republike biti ispuwena, jer je re~ o gradwi jedne od nasavremenijih sportskih objekata - kaè predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}. Majstori su na gradili{tu, za Direkciju za izgradwu op{tine In|ija gra|evinska sezona je ve} po~ela, i daqi poslovi }e zavisiti od vremenskih prilika u narednim danima. Hala }e biti zavr{ena ove godine, u woj }e biti 2.500 mesta za posetioce, ima}e pored sportskog dela i medija centar, novinarsku loù, hol sa kafeom, lokale za iznajmqivawe, kao i fiksne i teleskopske tribine i pet nivoa osvetqewa. S. Bojevi}

LOKALNI PARLAMENT U ALIBUNARU ODLU^IO

Raskinut ugovor sa „Interspidom” ALIBUNAR: Odbornici SO Alibunar odlu~ili su na posledwoj sednici da raskinu ugovor. saradwi sa Holdingom „Interspid” iz Beograda. Ugovor se odnosio na izgradwu pligona slobodne vo`we na starom aerodromu izme|u Alibunara i Banatskog Karlovca. -Vi{e od tri godine ~ekamo da „Interspid” da makar zapo~ne realizaciju ugovorenog programa izgradwe poligona slobodne vo`we, ali to se nije dogodilo. Po{to se radi o povr{inama od 620 hektara, sasvim je razumqivo da smo odlu~ili da ovde izgradimo industrijsku zonu, koja }e postati pokreta~ ekonomskog razvoja na{e op{tine. Mi smo ovih dana bili u „Interspidu”, razgovarali sa wima, ali ova firma nije pokazala interesovawe da se program realizuje. Osim ove, mi imamo i {ansu da u Deliblatskoj pe{~ari razvijamo turizam, za {ta je i Pokrajina zainteresovana. Po{to su svi rokovi za po~etak radova odavno pro{li, odlu~ili smo da ugovor raskinemo - rekao predsednik op{tine Danijel Ki{marton. Ovo je podrào i pomo}nik predsednika op{tine Milan ]uruvija, koji je svojevremeno, kao predsednik op{tine, sklopio ovaj ugovor. - U to vreme, pre krize, ovaj program je pruào mogu}nost da se tu izgrade brojni pogoni za automobilska takmi~ewa, ~ak i za formulu jedan. No svetska ekonomska kriza je u~inila da ov propadne i sasvim je u redu da se ugovr raskine i zapo~nu se drugi programi - obrazloìo je ]uruvija. R. Jovanovi}

Poskupeli komunalije i sahrawivawe SOMBOR: Somborci }e od danas, pored najavqenog poskupqewa struje, osam odsto skupqe pla}ati i izno{ewe sme}a, koje }e ih po kvadratnom metru stana ko{tati 3,74 dinara. Poskupe}e i pogrebne usluge, pa }e sahrana ko{tati blizu 9.000 dinara. Od Nove godine u Somboru su pove}ane cene grejawa, za {est odsto, ali i takse i cene zakupa op{tinskih lokala. Kubik vode za doma}instva sada ko{ta 30 dinara, novina je pla}awe fiksne naknade za odr`avawe prikqu~ka. L. N.

CRNA HRONIKA

utorak2.mart2010.

DNEVNIK

INCIDENT U PASA@U NOVOSADSKE ZMAJ JOVINE ULICE

Izbaciva~ tukao vr{waka? Protiv izbaciva~a Stanka P. (22) iz Vrbasa podneta je prekr{ajna prijava zbog sumwe da je fizi~ki nasrnuo na vr{waka Vladimira B. iz Novog Sada, saop{teno je ju~e iz novosadske policije. Doga|aj se odigrao u subotu oko dva sata u pasa`u u Zmaj Jovinoj ulici 26. Nakon okr{aja, Novosa|aninu je u Klini~kom centru Vojvodine konstatovano nekoliko povreda glave. Vladimir B. je ispri~ao da je to ve~e provodio s devojkom M. O. i drugaricom A. P. u jednom od kafi}a u pasa`u na toj adresi. Incident je zapodenut kada je uplakana A. P. iz privatnih razloga iza{la, a osumwi~eni izbaciva~ kluba “Hedonist” joj se nepristojno obratio. Na opasku mu je odgovori-

Pasa` u kojem je pretu~en Vladimir B.

UVODNA RE^ BIV[EG PREDSEDNIKA RS NA SU\EWU U HAGU

Karayi}: Srbi nisu èleli rat Nekada{wi predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} odbacio je ju~e u celosti sve optu`be ha{kog tuìla{tva koje ga terete za genocid i ratne zlo~ine u BiH, isti~u}i da }e na su|ewu braniti srpski narod i wegov “pravedni i sveti ciq” i dokazati da politi~ki ciq bosanskih Srbije nije bilo stvarawe RS ve} o~uvawe Jugoslavije. – Tuìla{tvo je prihvatilo ratna lukavstva koja su kreirali bosanski muslimani i optuìlo srpsku stranu za zlo~ine koje nije po~inila – izjavio je Karaxi} prvog dana izlagawa svoje odbrane u Ha{kom tribunalu, koje }e biti nastavqeno danas. Karaxi} je dodao da }e dokazati da “nije bilo ni primisli,

Radovan Karayi}

a kamoli plana da se odstrane muslimani”, isti~u}i da politi~ki ciq bosanskih Srba nije bilo stvarawe Republike Srpske, ve} o~uvawe Jugoslavije. Po wegovim re~ima, bosanski Srbi bili su spremni i da prihvate nezavisnu BiH, ako im se osigura “srpska konstitutivna

Karaxi} je tako|e rekao da je biv{i ~lan predsedni{tva BiH Ejup Gani}, koga srpski Interpol potraùje zbog ratnih zlo~ina, naredio napad na vojnike JNA u Dobrovoqa~koj ulici i postao poznat po svojoj naredbi “~im Alija Izetbegovi} iza|e iz auta, pobij sve”. Kritikuju}i navode optu`nice, Karaxi} je naveo “da je Tuìla{tvo poznavalo srpski narod, ono ne bi reklo da je Karaxi} bio vo|a, ve} sluga srpskog naroda, jer tako pi{e i u Jevan|equ”. – Oni (tuìla{tvo) vi{e li~e na portparola mojih protivnika nego na tuìla{tvo ovog suda – kazao je biv{i lider bosanskih Srba. – Srbi nisu hteli da ìve pod wima (Muslimanima). Oni nikad ne bi ìveli pod wihovim reìmom koji bi nas li{io na{ih osnovnih prava. Karaxi} je rekao da o~ekuje da Tuìla{tvo dokaè osnovnu stvar, bez koje nema zlo~ina, da je namera srpskog rukovodstva bila da se muslimani i Hrvati uklone s teritorija na koje Srbi polaù pravo jer, kako je naveo, polagawe prava na svoju teritoriju nije krivi~no delo, a Tuìla{tvo se pona{a kao da jeste. Karaxi} je daqe naveo da se sve {to se de{avalo nije moglo staviti na teret Srbima bez pomo}i me|unarodne zajednice, humanitarnih organizacija koje su, kako je naveo, veoma nisko pale, {pijunirale, lagale u javnim saop{tewima, {vercovale oru`je, prevozile borce suprot-

Markale – ratno lukavstvo U prilog tvrdwi da je za eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale odgovorna muslimanska, a ne srpska strana kako se navodi u optu`nici, sudskom ve}u je prikazao snimak, na kojem se vide prazne tezge i deo proteze noge, koja se kasnije prikazuje kao pravi deo qudskog tela. Karaxi} smatra da je ovde re~ o ratnom lukavstvu koje je dovelo do ka`wavawa Srba. – Na pijaci nije bilo robe, nije bilo ni~ega {to je moglo tamo okupiti 300-400 qudi, od kojih kasnije 200 strada. Nema ni{anxije koji bi jednom granatom to mogao napraviti – istakao je Karaxi}. jedinica” jer “Srbi nisu `eleli rat, za razliku od druge strane (muslimanske i hrvatske)”, naveo je Karaxi} u Ha{kom tribunalu gde mu je nastavqeno su|ewe prekinuto u oktobru pro{le godine zbog wegovog odbijawa da u wemu u~estvuje. Tvrdio je i da su tela `rtava s pijace Markale zapravo bili “posejani” le{evi muslimanskih vojnika i da je “ciqawe sopstvenog naroda bilo deo ideologije muslimanskih vlasti”. On je zapitao i “kako se mo`e o~ekivati pomirewe Srba i muslimana u BiH, ako muslimani veruju da su im to Srbi uradili, kad nisu”.

la, pa joj je osumwi~eni udario {amar i {utnuo je u kuk, tvrdi o{te}eni. U napad se ume{ala i M. O., kojoj je tako|e udario {amar. Zato su devojke potra`ile pomo} od Vladimira B., koji je u{ao u klub da bi prona{ao obezbe|ewe i pitao u ~emu je problem. Tada ga je Stanko P. uz pomo} kolege izbacio i tukao pesnicama u glavu, dok ga je kolega dr`ao. U tom trenutku, na pozive u pomo} prisutnih drugarica, pojavila se policijska patrola, tvrdi Vladimir B. Kom{ija iz ulaza M. J. nam je rekao da je te no}i ~uo policiju, ali da je na sli~na de{avawa ve} oguglao, pa se nije mnogo obazirao. – Klub od subote i ne radi. Koliko znam, inspekcija ga je zatvo-

ne strane i “jednom re~ju, bile ratuju}a strana”. – Protiv nas je vo|en prqavi rat. La`ni novinari su upropastili ideju novinarstva, izazvali smrti vi{e novinara {irom sveta jer su zloupotrebili poverewe i bli pristrasni – rekao je on. Izno{ewu Karaxi}eve uvodne re~i, osim dva ~lana wegove odbrane, u sudnici prisustvuje advokat Ri~ard Harvi, koga je ve}e ranije imenovalo za wegovog branioca u pripravnosti, za slu~aj da biv{i predsednik RS opstrui{e su|ewe. Harvijeva uloga posle izlagawa odbrane bi}e tek definisana. (Tanjug)

rila jer nema sat za vodu. ûo sam da je bio neki incident u no}i izme|u petka i subote, ali nisam ni{ta video – kazao je on. Na ulazu u klub “Hedonist” i daqe je zalepqena reklama za bend koji je nastupao tog petka, a vrata su zakqu~ana. Istaknuti broj telefona nije u funkciji. Za samo nedequ dana ovo je drugi incident u Zmaj Jovinoj ulici, u najuèm centru Novog Sada. Podsetimo, prethodnog vikenda nepoznati mu{karac, star oko 50 godina, u pasaù tr`nog centra “Lupus” u Zmaj Jovinoj ulici osumwi~en je da je napao i povredio 17-godi{weg B. L., u~enika novosadske Saobra}ajne {kole “Pinki”. Motivi napada nisu poznati, ali

pretpostavqa se da se radi o besku}niku i zbog toga policija i daqe traga za mu{karcem obu~enim kao skitnica, ro{avog lica i s upe~atqivim belegom. Incident se dogodio oko ~etiri sata posle pono}i, kada se mladi} s nekoliko svojih prijateqa vra}ao s proslave ro|endana. Po nezvani~noj verziji, tinejxeru je s le|a pri{ao (za sada) fantomski napasnik i zatra`io cigaretu. B. L. mu je, navodno, odgovorio da je nepu{a~ i da nema cigarete, ali se i ponudio da ih kupi nepoznatom ~oveku, govore}i da ima 100 dinara u xepu. Kada se okrenuo, usledio je sna`an ubod o{trim predmetom u le|a, posle kojeg je napada~ pobegao s lica mesta. S. T.

U NOVOSADSKOM SUDU PO^ELO SU\EWE ^ETVORCI OPTU@ENOJ ZA UBISTVO LASLA ELEKA LETOS KOD TEMERINA

Tri scenarija zlo~ina na sala{u 202 Su|ewe ~etvorici mladi}a optu`enih za pqa~ku, brutalno prebijawe i smrt 71-godi{weg Lasla Eleka na sala{u u blizini puta Temerin–Be~ej po~elo je ju~e u Vi{em sudu u Novom Sadu. Milo{ Vulin (22), wegov brat od tetke Milko Jakovqevi} (22), kao i Gabor Bawai (32), tokom ju~era{weg peto~asovnog glavnog pretresa svi su sebe povezali sa zlo~inom koji se dogodio u

{en. [amarali su me i ispitivali ne{to drugo, a Bawai je pretio da }e mi ubiti porodicu ako ne{to ka`em. Me|utim, kada je u sudnicu uveden i Milko Jakovqevi}, pri~a se okrenula za 180 stepeni. Mladi}, koga je ro|ak ozna~io kao “master majnda” operacije, za sebe je tvrdio da je osoba koja se tu na{la slu~ajno i kojoj su rekli da }uti i ne radi ni{ta.

no}i izme|u 18. i 19. avgusta pro{le godine na sala{u 202, ali su negirali svoju krivicu i minimizovali svoje u~e{}e. Saslu{awe wihovog sau~esnika @eqka [urlana (22) odloèno je za sutra, kada se postupak nastavqa. Po navodima optu`nice, wih ~etvorica su na sala{ do{li s namerom da opqa~kaju starca koji je ìveo sam i za koga se govorilo da poseduje mnogo novca (na glavnom pretresu pomenute su sume od 10.000, 50.000 i 100.000 evra). Bacali su cigle na krov da bi Eleka izvukli na dvori{te, i ispred ku}e i u ku}i ga tukli i terali da im kaè gde drì pare. [utirali su ga, gazili po wemu, udarali ga motikom, polivali zejtinom i pretili da }e ga zapaliti, tvrde zastupnici optu`be, ali su na kraju do{li samo do wegovog nov~anika, u kojem je bilo 100 evra i 600 dinara. – Nikad nisam mogao da ubijem ni ma~ku, a kamoli ~oveka – vikao je i plakao Milo{ Vulin. – Kada smo prvi put do{li na sala{, deda nas je oterao, govore}i da ima pu{ku. Ja nisam èleo da se vratimo, ali je Milko govorio: “Idemo, pa {ta bude”. Dok su oni tukli dedu, ja i [urlan smo bili ispred prostorije i nikog nismo udarali. Jakovqevi} je razbio vrata i traìo pare. Kada sam uhap{en, bio sam upla-

– Na ideju da “odradimo” dedu do{ao je Vulin. Na sala{u, on se prestavio kao pecaro{ i tra`io vode, ali ga je deda oterao. Rekao sam mu: “Idem, vidi{ da te je deda provalio”, ali me nisu slu{ali. Ja sam stojao na ulazu, a wih trojica su ga tukla. Milo{ se rukama hvatao za neke lance i nogama udarao ~oveka. Vi{e ga ne smatram za brata – kazao je Jakovqevi}. Svetlo na tre}u stranu zlo~ina~kog vi{eugla bacio je tre}eokrivqeni Bawai, koji je tokom pohoda na sala{ povre|en kada ga je o{te}eni udario sekirom u

Okrivqeni Milo{ Vulin, Gabor Bawai, Milko Jakovqevi} i @eqko [urlan

odbrane, ali i uneo neke potpuno druge, nove, elemente. – Dobio sam jak udarac sekirom i krvario sam. Odjednom sam se na{ao ispred prostorije i ~uo sam jauke. Kroz staklena vrata video sam starca kako le`i.

Opro{tajna poruka Pro{log petka, tri dana pre glavnog pretresa, Milo{ Vulin najavio je svoju smrt i napisao opro{tajnu poruku. On tvrdi da ga pritvorenici u zatvoru na Klisi zlostavqaju i nazivaju cinkaro{om. Bilo je i predloga da optu`enog pregleda neuropsihijatar, budu}i da je u sudnici plakao, bio rastrojen i govorio potpuno konfuzno.

Zatvorska komunikacija Milko Jakovqevi} ju~e je ispri~ao kako se s ro|akom Milo{em Vulinom u pritvoru tajno dopisivao. Ostavqao je poruke u praznim kutijama cigareta na kojim je pisalo: “Milo{ V., soba 16”. Navodno, wemu je Milo{ poru~ivao da se on “brani kako zna”, da se nada da ga ovaj ne}e “uvaliti”, kao i da ka`e da je “sve uradio onaj Ma|ar”, misle}i na Bawaija. glavu. U svojoj verziji on je i potvrdio i opovrgao pojedine delove Vulinove i Jakovqevi}eve

Vulin i Jakovqevi}} su bili pored wega: prvi ga je {utirao nogama, a drugi udarao motikom.

[urlan je drào baterijsku lampu uperenu u dedino lice – ispri~ao je Bawai. I posle tri suo~ewa nije bilo ni{ta jasnije kakva je ta~no ~ija uloga u te{kom ubistvu, a saslu{awe @eqaka [urlana tek se o~ekuje. Za sada nema “dogovora” ko je osmislio akciju, ko je imao kakvu ulogu u brutalnom prebijawu, ko je ostatku ekipe podelio ~arape koje su nosili na rukama da ne bi ostavqali tragove, kao ni da li je neko od wih bio naoruàn. Za sada je poznato da je Vulin posle ubistva probu{io to~kove na Elekovom traktoru i da se optuèna ~etvorka domogla ku}e u kojoj ìvi Bawai. Sakrili su tragove i taksijem do{li u Novi Sad. U mewa~nici u blizini Futo{ke pijace razmenili su evre i pona{ali se kao da se ni{ta nije dogodilo. Uhap{eni su nekoliko dana kasnije i od tada su u pritvoru Okru`nog zatvora u Novom Sadu. D. Apro

PORODI^NO NASIQE U BANATSKOM VELIKOM SELU

U OBRA^UNU DVOJICE U SENTI

Kikindska policija odredila je zadr`avawe Goranu V. (1969) iz Banatskog Velikog Sela, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici. Protiv wega je podnet i zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka iz Zakona o oru`ju i municiji, po{to je prilikom pretresa kod sebe imao kuhiwski no`. Goran V. se tereti da je prekju~e u ku}i biv{e supruge u Banatskom Velikom Selu bacao i uni{tavao name{taj, a biv{oj supruzi i deci je pretio da }e ih ubiti. On je banuo u ku}u iako ima sudsku zabranu prilaska na udaqenost mawu od 100 metara. M. Mr.

Protiv Norberta B. (1974) iz Sente pripadnici Policijske stanice u tom potiskom gradu podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke telesne povrede na {tetu L. G. iz Sente. Policija je saop{tila da je o{te}eni L. G. u sredu, 24. februara, u pripitom stawu, prilikom odlaska iz kafane, odneo jaknu i mobilni telefon Norberta B., koji je tako|e bio pod dejstvom alkohola. Osumwi~eni Norbert B. je sa~ekao L. G. u ulici u kojoj stanuje i zadao mu vi{e udaraca rukama i nogama po glavi, nanev{i mu tom prilikom prelom jagodi~ne kosti. M. Mr.

Biv{oj supruzi i deci Pu~e jagodi~na kost zbog jakne i mobilnog pretio ubistvom

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak2.mart2010.

SINO] NA LONDONSKOM AERODROMU LI[EN SLOBODE BIV[I ^LAN RATNOG PREDSEDNI[TVA BiH ZA KOJIM JE BEOGRAD RASPISAO POTERNICU

Ejup Gani} uhap{en, Srbija tra`i izru~ewe Biv{i ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Ejup Gani} uhap{en je sino} na londonskom aerodromu Hitrou na osnovu poternice koju je za wim izdao beogradski Interpol, potvrdila je ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi}. Ona je rekla da je londonski Interpol o Gani}evom hap{ewu obavestio Interpol Srbije. „Ministarstvo pravde Srbije nadle`nim organima Velike Britanije ujutru }e uputiti molbu za ekstradiciju Gani}a“, najavila je Malovi}, navodi se u saop{tewu. MUP Srbije raspisao je po~etkom 2009. godine, po nalogu istra`nog sudije, poternice za 19 osoba iz BiH, me|u kojima su

Ejup Gani}

U SREMSKIM KARLOVCIMA I BA^KOJ PALANCI

Napadnuti policajci i inspektor Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Edvarda J. (1972) iz Sremskih Karlovaca, zbog osnovane sumwe da je napao slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. U subotu, ne{to pre pono}i, Edvard je drskim i bezobzirnim pona{awem naru{avao javni red i mir, a policajca, koji mu je naredio da prestane da se tako pona{a, udario je pesnicom u glavu, a zatim i nogom u potkolenicu, dodaje u saop{tewu policije. Zatim je po~eo da udara rukama i glavom po policijskom automobilu, a onda i drugog policajca udario pesnicom u lice, nanev{i mu lake telesne povrede. Kada je policija savladala Edvarda i dovela ga u slu`bene prostorije, alko-testirawem je utvr|eno da ima 2,39 promila alkohola u krvi, a zatim mu je odre|eno zadr`avawe. Posle saslu{a-

wa, istra`ni sudija osnovnog suda u Novom Sadu pustio je Edvarda da se brani sa slobode, predo~ava se u saop{tewu. Sa slobode }e se braniti i Sla|an M. (1968) i Miroslav P. (1975) iz Ba~ke Palanke, ju~e li{eni slobode zbog osnovane sumwe da su napali slu`beno lice i omeli ga u obavqawu slu`bene du`nosti. U ju~era{wem policijskom saop{tewu se navodi da se Miroslav tereti da je, u jednom ugostiteqskom objektu u Ba~koj Palanci, psovao i vre|ao komunalnog inspektora, pocepao mu zapisnik i {utnuo torbu, a Sla|an je osumwi~en da je dva puta pesnicom udario inspektora u glavu i naneo mu lake telesne povrede. Policija ih je, uz krivi~nu prijavu, sprovela na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, koji ih je pustio da se brane sa slobode. M. B.

DVA I PO MESECA NAKON KIDNAPOVAWA U IN\IJI

Dolijao osumwi~eni za otmicu

Dva i po meseca trajala je policijska potraga za trojicom nepoznatih otmi~ara koji su u In|iji, polovinom decembra, iz jo{ uvek nerazja{wenih razloga, fizi~ki napali me{tanina B. @. (49), opqa~kali ga i te{ko povredili, a onda ga ubacili u gepek svog automobila i nakon du`e vo`we izbacili u Batajnici. Kako o{te}eni B. @. policiji nije mogao pru`iti detaqnije podatke o otmi~arima, po~ela je in-

tenzivna potraga. Policija je ovih dana uspela da identifikuje jednog od navodnih otmi~ara – Mirka T. (33) iz Novih Banovaca, koji je zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo otmice, priveden istra`nom sudiji vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor od 30 dana. Za ostalom dvojicom otmi~ara, ~iji identitet jo{ uvek nije utvr|en, policija je nastavila potragu. S. B.

ratni ~lanovi Predsedni{tva BiH Ejup Gani} i Stjepan Kqui}, zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine. Pripadnici Armije BiH i Specijalne jedinice MUP BiH napali su 3. maja 1992. u Dobrovoqa~koj ulici kolonu Jugoslovenske narodne armije koja se povla~ila iz Sarajeva prema kasarni u Lukavici. U napadu je ubijeno i raweno vi{e oficira i vojnika JNA. Ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine (BiH) Sadik Ahmetovi} potvrdio je ju~e da je u Londonu uhap{en nekada{wi ~lan ratnog Predsedni{tva BiH Ejup Gani}. „Gani} nije uhap{en na osnovu Intrpolove poternice,

ni crvene, niti difuzne, nego se verovatno radi o zahtevu Tuìla{tva za ratne zlo~ine Srbije“, rekao je Ahmetovi}. On je naveo da je potvr|eno da se Gani} nalazi kod predmetnog sudije i da daqa procedura zavisi od ispitivawa koji vodi predmetni sudija. Ahmetovi} je podsetio da BiH i Srbija imaju potpisan ugovor prema kome, ako postoji sumwa o po~iwenom ratnom zlo~inu i iako takav predmet vodi Tuìla{tvo BiH, nadle`na je BiH. On nije znao da kaè da li Gani} ima dràvqanstvo Srbije. Hap{ewe Ejupa Gani}a potvr|eno je i u Ambasadi Velike Bitanije u BiH. (FoNet)

Zlo~in u Dobrovoqa~koj u Sarajevu 3. maja 1992.

ZAVR[NE PRIPREME ZA USEQEWE OSU\ENIKA U NOVOIZGRA\ENI DEO „ZABELE“

Zatvor iz koga je nemogu}e pobe}i Posebno odeqewe poàreva~kog zatvora „Zabela“, “zatvor u zatvoru”, u kojem }e vremenske kazne izdràvati osu|eni za najteà krivi~na dela, uskoro }e dobiti pravilnik o ku}nom redu, a u poodmakloj fazi je i opremawe zatvorske ambulante, tako da je sve bliè dan kada }e na osnovu sudskih odluka po~eti wegovo useqewe, saznaje “Dnevnik”. Objekat kapaciteta oko 120 mesta, opasan drugim zatvorskim kompleksom, ~eli~nim mreàma i ìcom, uz ve} postoje}e maksimalne mere fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa, video-nadzor, koji pokriva svaki kvadrat, dono{ewem pravilnika o ku}nom redu i ostalih podzakonskih akta, i s te strane }e biti “zaokruèn” kao Najsavremeniji zatvor u Srbiji prava zatvorska tvr|ava, poput sli~nih ~uvenih u iskazu, koji je dao u sudskom svetu, kao {to je, recimo, zapostupku pro{le godine boratvor Fuht u Holandiji – zavak u Fuhtu, optuèni Sreten tvor maksimalne sigurnosti, Joci}–Joca Amsterdam, koji je napravqen za samo 12 zatvorepre izru~ewa Srbiji, u tom zanika, u ~etiri bloka po troje. tvoru izdràvao kaznu od tri – [etwa se sastoji od 200 godine i sedam meseci za krikvadratnih metara, i to oivivi~no delo po~iweno u Holan~ena ~eli~nim mreàma. Sve diji. – Imao sam pravo na sat je pod kamerama – opisao je u posete nedeqno i izme|u nas

je bilo blindirano staklo. Sve je snimano i audio i video, i na engleskom i na srpskom, i u ku}nom redu je stajalo da se to mo`e koristiti protiv mene u krivi~nom postupku. Bez obzira na to {to sam nadziran kamerama i slu{an, bio je prisutan i stra`ar koji gleda u posetioce i

straàr koji gleda u mene. Bio sam pod totalnom kontrolom. Bio sam kao u grobu. Izvesno je da }e se me|u prvima u “poàreva~ki Fuht” useliti Milorad Ulemek Legija i nekolicina biv{ih pripadnika nekada{weg JSO-a, pravosna`no osu|enih po optu`bama za u~e{}e u ubistvu Ivana Stamboli}a, premijera Zorana \in|i}a, za zlo~in na Ibarskoj magistrali, kao i pojedini pripadnici “zemunskog klana” koji su osu|eni na najstroè kazne za seriju te{kih krivi~nih dela, a verovatno i izvestan broj osu|enih na najstroè kazne za krivi~na dela ratnih zlo~ina. Ko bi se osim wih jo{ mogao na}i u “zatvoru u zatvoru” pokaza}e vreme, s obzirom na to da i desetine ha{kih osu|enika s ovih prostora izdràvaju vi{edecenijske i doìvotne zatvorske kazne u brojnim dràvama. Tako|e, u ve}em broju zemaqa ima dràvqana Srbije osu|enih na najstroè kazne za te{ka krivi~na dela, koji su zainteresovani za to da kazne sluè u Srbiji. J. J.

DRAMA NA MOSTU KOD NOVOG KNE@EVCA

Policajac spre~io ènu da sko~i u Tisu Na mostu na Tisi kod Novog Kneèvca, u drami koja se odigrala u petak, policijski slu`benik Zoran Petrovi} (1974) spre~io je mla|u ènu iz ôke da izvr{i samoubistvo skokom u reku. Nesre}na èna poku{avala je da se popne na ogradu mosta, a na dojavu gra|ana, policijska patrola vrlo brzo je izi{la na lice mesta i uspela da spre~i tragediju. Policajac Petrovi} bio je u Policijskoj stanici u Novom Kneèvcu kada je u petak oko 9.30 sati mu{karac, koji je iz dolazio iz pravca Kawiè, telefonom javio da je na mostu primetio vidno uznemirenu i uplakanu ènu. – Nisam oklevao i ~ini mi se da sam ve} za minut bio na mostu – pri~a Petrovi}. – Odmah sam po~eo kroz razgovor da smirujem o~ajnu ènu i da joj se pribliàvam. Ona je poku{avala da zakora~i preko ograde, ve} je to bila i u~inila kada sam levom rukom uspeo da je uhvatim za ruku, a potom drugom da je prihvatim oko pojasa.

Drama se odigravala otprilike na polovini mosta, mo`da koji metar bli`e prema Novom Kne`evcu, gde su ve} bili pristigli Petrovi}ev kolega [ari} i komandir Policijske stanice Vojislav [ubari~ki.

Zoran Petrovi}

Po{to je èna spre~ena da sko~i u hladnu reku, odmah je odvezena u Dom zdravqa „Novi Kneèvac“ da joj se ukaè pomo}. – Ovako ne{to u slu`bi se ne de{ava svaki dan. Prvi put sam se na{ao u ovako delikatnoj i specifi~noj situaciji. U tim trenucima najva`nije je biti priseban jer je najbitnije da se spasi qudski ìvot. Verujem da bi sli~no reagovao i bilo ko od mojih kolega da se na{ao na mom mestu – kaè Petrovi}. Utapawe u Tisi, bilo da je re~ o skakawu s mosta ili ulaskom u reku na drugim mestima, jedan je od na~ina kojem pribegavaju oni koji se odlu~e na suicid. Pored najsveìje drame u kojoj je pravovremeno uspe{no reagovao policajac Zoran Petrovi}, podsetimo se na to da su pre ne{to vi{e od godine, po~etkom februara pro{le godine, trojica pripadnika MUP-a Srbije spasla ènu iz hladne vode. @enu iz naseqa Siget kraj Banatskog Aran|elova, koja se

Most na Tisi kod Novog Kne`evca

u trenucima o~aja na{la u reci u nameri da sebi oduzme `ivot, posle dojave gra|ana, muwevitim i efikasnim reagovawem uspeli su da spasu tada{wi ko-

mandir Policijske ispostave u Novom Kneèvcu Zlatko Boòvi}, wegov pomo}nik Sa{a Gu`vi} i iskusni policajac Stevica \ur|ev. Boòvi} je i

zaplivao u hladnoj Tisi da bi zajedno s kolegama u ~amac izvukao `enu koja se borila za `ivot u hladnoj vodi. M. Mitrovi}

DRU[TVO

utorak2.mart2010.

Srbija pla}a penale za otkazane vakcine? Srbija bi mogla pla}ati penale zbog odustajawa od nabavke kompletne ugovorene koli~ine vakcina protiv novog gripa, ali se u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe nadaju da {vajcarski „Novartis” ipak ne}e podnositi tu`bu. „Ako nas tu`e, bi}e i penala, ako ne, ne}e”. U Zavodu, ipak, pretpostavqaju da je obustava isporuke Srbiji „Novartisu” sitnica u odnosu na druge velike zemqe, jer su neke od wih otkazivale i desetine miliona doza. Ukazuju i na to da proizvo|a~ nije imao vakcine na lageru, a koli~ine koje je trebalo da isporu~i tek je trebalo da proizvede, pa nema direktne pretrpqene {tete, ve} eventualno izgubqene dobiti. Do kraja decembra 2009. Srbija je uvezla 855.700 vakcina koje su pla}ane 799 dinara po komadu, a u novembru ugovorila jo{ tri miliona preko firme „Jugohemija”, ina~e ~lanice „Delta holdinga“. Trenutno je pelcovano jedva ne{to vi{e od 150.000

Odlo`eno ustoli~ewe patrijarha Irineja Sinod SPC odlu~io je da se sve~ano ustoli~ewe wegove svetosti, patrijarha srpskog Irineja u Pe}koj patrijar{iji odlo`i za jesen. Ono je prvobitno bilo planirano za 25. april, a novi da-

tum jo{ nije odre|en. Kao razlog za odlagawe navodi se kratko raspolo`ivo vreme za odgovaraju}u organizacionu i logisti~ku pripremu ovog zna~ajnog duhovnog doga|aja, kao i potreba da visoki gosti, doma}i i iz sveta, imaju mogu}nost da se odazovu.

Dani informatike u vojvo|anskim {kolama Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike i Savez informati~ara Vojvodine, pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, organizuju u vojvo|anskim osnovnim i sredwim {kolama tre}e Dane informatike. Ovo takmi~ewe traja}e do kraja ove {kolske godine, a ciq mu je da podstakne proces informatizacije nastave. – Od ove godine najuspe{nijoj {koli dodeqiva}e se nagrada „Dr Stjepan Han“, u znak se}awa na doajena informatike u Vojvodini – najavio je pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{. Organizatori su pozvali sve {kole da se na mejl adresu daniinformatike@cnti.info prijave do 15. aprila i u~estvuju u projektu jer }e i to pomo}i da u dogledno vreme ra~unar postane jedan od osnovnih alata za ostvarivawe boqe i savremenije komunikacije u vaspitno-obrazovnom radu. Kod prijavqenih {kola vrednova}e se formirawe ra~unarskih u~ionica, prikqu~ewe na Internet, primena ra~unara u rukovo|ewu {kolom, osposobqenost nastavnika za izradu i primenu multimedijalnih prezentacija za nastavu, u~e{}e i uspeh u~enika na takmi~ewima, izrada i funkcionalnost veb-sajta {kole, upotreba elektronskih taD. D. bli...

gra|ana, zbog ~ega je Vlada u januaru obustavila naruxbinu. „Jugohemija” je nedavno saop{tila da }e podr`ati svaki dogovor Ministarstva zdravqa, RZZO-a i proizvo|a~a. Ina~e, u Srbiji su do sada od virusa H1N1 preminule 83 osobe, trenutno je 58 hospitalizovanih sa simptomima sli~nim novom grupa, a dve su na respiratorima.

DNEVNIK

NACIONALNA KONTROLA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI PO^IWE DA KUCA

Sale male za sva bolesna srca Republi~ka vlada je usvojila Uredbu o Nacionalnom programu prevencije, le~ewa i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020. On je bio neophodan jer su ove bolesti me|u vode}im uzrocima smrtnosti u Srbiji, koja je u grupi zemaqa s visokim rizikom smrtnosti od tih oboqewa. Namera stru~waka Ministarstva zdravqa je da program smawi prevremene smrtne slu~ajeve, prevenciju po~etka ili progresije bolesti, poboq{a kvalitet `ivota obolelih i, koliko je to mogu}e, smawi invaliditet. Ovo nije prvi poku{aj te vrste. U Srbiji su, u 2007, bolesti srca i krvnih sudova ~inile vi{e od polovine svih smrtnih ishoda. Od 1997. do 2007. smrtnost od ovih bolesti smawena je 13,6 odsto. Svake godine od infarkta miokarda i akutnog koronarnog sindroma le~i se oko 13.300 pacijenata u 54 koronarne jedinice, a smrtnost od 18 odsto, koliko

Ako bude tesno, operacije i u Slova~koj

SOMBOR ZAPOSLIO [EST MRTVOZORNIKA, A U AMBULANTAMA RADE SAMO DVA GINEKOLOGA

Lak{e je umreti nego roditi se I pored cele povike na belu kugu Doma zdravqa na nasle|e tada{weg u Srbiji i Vojvodini, Somborcima reìma, ali i krutost najnovijih pro(ta~nije, Somborkama) je, bar {to pisa, po kojem je ova ustanova „do dase ti~e „institucija sistema“, lakqeg“ osu|ena na samo dva ginekologa. {e da umru nego donesu potomstvo Sam Dom zdravqa, dodu{e, po propina svet. Naime, najnovijom odlukom sima ima ~ak 17 lekara vi{ka (najvesomborskog Gradskog ve}a, za mrtvorovatnije drugih specijalnosti), ali zorni~ku slu`bu ovla{}ena su po ène u gradu i okolini }e morati da tri doktora i doktorke Doma zdrasa~ekaju jednu, odnosno dve godine dok vqa „Dr \or|e Lazi}“. Oni }e prese jo{ dva specijalizanta usavr{e za uzeti posao donedavno poveren koginekologiju, mada u mesnoj bolnici legama iz Hitne medicinske pomo„Dr Radivoj Simonovi}“ radi deset }i te }e „stru~no utvr|ivati vreme ginekologa. Problem s wihovim angai uzrok smrti umrlih van zdravstve`manom je u tome {to nemaju zakonom nih ustanova i izdavati potvrde o propisane pe~ate i identifikacione Ginekolo{ki desetkovan smrti“, kako to stoji u odluci varobrojeve, bez kojih ne mogu raditi kao Dom zdravqa „Dr \or|e Lazi}“ {kih ve}nika. Da ne bude zabune i izabrani lekari-specijalisti ginenepotrebnog uznemiravawa slu`be za ~ije je usluge kologije u tzv. sistemu primarne zdravstene za{tite. poreski obveznik pro{le fiskalne godine izdvojio Zakonodavac je predvideo i da jedan ginekolog moè 1,3 milion dinara, rasporedi deùrstava }e biti isbiti nadleàn za najvi{e 6.500 èna, a u Somboru svetaknuti u Hitnoj pomo}i i svim somborskim ambuga dva ordiniraju u Domu zdravqa koji pokriva grad i lantama. okolinu sa 100.000 ìteqa. Sledstveno tome, svaki Utisku da je u Somboru lak{e umreti nego se roditreba da brine o zdravqu 50.000 budu}ih, sada{wih i ti doprinosi i nedavna àlba nadle`nih iz istog tog nekada{wih darodavki ìvota. M. Miqenovi}

je iznosila 2002, smawena je na osam do devet odsto u 2008. Ovi podaci ne treba da zavaraju, jer kardiovaskularne bolesti i daqe predwa~e po broju obolelih i umrlih u odnosu na sve druge masovne nezarazne bolesti. Kada se govori o napretku u le~ewu obolelih od sr~anih bolesti, vaqa re}i da iz godine u godinu raste broj koronarografija. Tako je 2005. broj usluga kateterizacije iznosio 9.374, a tri godine kasnije 18.750. Broj ugra|enih stentova 2002. bio je 340, dve godine kasnije 1.900, dok ih je 2009. ugra|eno 13.500. I pored toga {to se sve vi{e sr~anih bolesti re{ava u salama za kateterizaciju, i daqe raste broj kardiovaskularnih operacija, pa ne ~udi {to su liste ~ekawa na operacije i daqe prili~no duge. Godi{we se

MRKOWI] KADROVSKI OJA^AO SVOJE MINISTARSTVO

Slavicu \uki}-Dejanovi} napustila sekretarica Ministarstvo za infrastrukturu tvrdi da prelaskom Branislave Parezanovi}, biv{e sekre-

tarice predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi} u wihov resor, „niko nije o{te}en, niti je povre|en ijedan propis.“ Dodaje da je in`ewer Milutin Mrkowi} upoznao Branislavu Parezanovi} kao vrednog i savesnog slu`benika republi~kog

VELIKANI NAJZAD DOBILI ULICE I SOKAKE U BANATSKOJ PRESTONICI

\in|i} i daqe ~eka svoj zrewaninski trg ûveni dirigent Slobodan Bursa} i lekar Kornel Radulovi} dobili su svoje ulice u Zrewaninu, a uskoro i jedan trg (verovatno Republike, kod Vojvo|anske banke), treba da ponese ime dr Zorana \in|i}a. Predlog Pokreta „Novi optimizam“ je u{ao u skup{tinsku proceduru nakon {to je skupqen veliki broj potpisa gra|ana koji podràvaju tu inicijativu. Samo zbog proceduralnih razloga odbornici se o tome nisu izja{wavali na svojoj posledwoj sednici, ali }e tema uskoro biti na dnevnom redu. Dok prvi demokratski premijer Srbije ne dobije zasluèno mesto u gradu na Begeju, lokalni parlament je odlu~io da u gradu i okolnim selima po~ast oda {estorici drugih velikana. Tako }e Tepli~ka ulica u Zrewaninu ubudu}e nositi ime Slobodana Bursa}a (1941–1993), dirigenta me{ovitog omladinskog hora „Josif Marinkovi}“, s kojim je postigao svetsku slavu i 1987. u engleskom gradu Langolenu osvojio titulu „Hor sveta“. Naziv Prva proleterska mewa se u Dr Kornela Radulovi}a. Komisija za utvr|ivawe naziva ulica navodi da je ciq promeniti imena s ideolo{kim obele`jima

i dodeliti ih zaslu`nim li~nostima iz lokalne sredine, uz uva`avawe istorijske distance. Ra-

dulovi} (1890–1960) bio je jedan od vode}ih lekara-fiziologa stare Jugoslavije, koji su se opredelili

Ulice oslobo|ene stare ideologije

Predi} smenio mar{ala Da bi opravdali promene naziva koji asociraju na antifa{isti~ku borbu u Drugom svetskom ratu, ~lanovi Komisije navode da “izmena jednog naziva op{teg karaktera, kao {to je Prva proleterska, ne umawuje taj nesumqivo va`an istorijski period na{eg grada i sela”. Ukinut je i Trg mar{ala Tita u Orlovatu, koji }e odsad nositi naziv po Uro{u Predi}u, svom naj~uvenijem me{taninu, jednom od najzna~ajnijih slikara srpskog realizma i uglednom ~lanu Srpske kraqevske akademije.

kod nas na srcu operi{e oko 3.000 qudi, ali isto toliko ih ~eka na operaciju, {to je ravno godi{wem kapacitetu kardiohirur{kih ustanova. Ve} godinama se najavquje pro{irewe kapaciteta u kardiovaskularnim zdravstvenim centrima, kao i osnivawe novih. Kako najavquje ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi}, ove godine bi kardiohirurgija trebalo da se otvori u Ni{u, a u Sremskoj Kamenici pro{iri kapacitet Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Trebalo bi da se {iri i Institut na Dediwu, a uskoro }e i jedna privatna zdravstvena ustanova po~eti da radi zahvate na srcu, i to o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Ako sve ovo ne bude dovoqno, postoji mogu}nost da se na{i pacijenti {aqu na kardiohirur{ko le~ewe u inostranstvo, a Milosavqevi} pomiwe slova~ko ministarstvo zdravqa. J. Barbuzan

za suzbijawe tuberkuloze. Uveo je nove metode le~ewa, radio na zdravstvenom prosve}ewu i edukovao mnogo svojih u~enika. Ulica Berbersko-ciglana u tom gradskom nasequ promewena je u Aleksandra – Ace [ajbera, po jednom od najpoznatijih zrewaninskih glumaca-komi~ara, koji je uveseqavao generacije sugra|ana. [ajber je po~eo amaterski da glumi pre Drugog svetskog rata, postao ~lan Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u wegovoj tre}oj profesionalnoj sezoni i potom, zahvaquju}i rasko{nom talentu, odigrao niz zapa`enih uloga. Prostoru kod parka u Melencima utvr|en je naziv Trg Paje Bibi}a. Porodica Bibi} imala je zna~ajnu ulogu u istorijskom razvoju ovog mesta i bila jedna od retkih koja je, jo{ u prvoj polovini 18. veka, imala plemi}ku titulu u ovom delu Ugarske. Paja Bibi} bio je osniva~ vi{e kulturnih i drugih dru{tava, poput Srpske ~itaonice. Promewen je i naziv Ulice Nikole Tesle u Lazarevu, jer se jedna xada u selu ve} zove po znamenitom nau~niku. Umesto toga, zva}e se Pu{kinova. @. Balaban

parlamenta jo{ u vreme kada je tamo bio potpredsednik. Prihvatio je wenu molbu da promeni sredinu i posao u dràvnoj upravi nastavi u wegovom Ministarstvu kao tehni~ki saradnik, po{tuju}i pri tom sve obaveze koje proisti~u iz nedavno izre~ene kazne. „U ìvotu o~igledno ni{ta nije samo belo ili samo crno, pa se, eto, dogodilo i da Branislava Parezanovi} pogre{i i da zbog te svoje gre{ke ispa{ta, danima pomiwana u medijima i ka`wena“, zakqu~uje se u saop{tewu. Ina~e, Branislavu Parezanovi} je Disciplinska komisija Skup{tine Srbije kaznila zabranom napredovawa naredne ~etiri godine jer je slu`beni automobil i voza~a koristila za privatne svrhe. Uz to je saobra}ajnoj policiji, koja je nakon udesa bila na uvi|aju, tvrdila da ima imunitet i produìli put za Zaje~ar.

Trajne kr{tenice, ven~anice i umrlice Ju~e je po~elo izdavawe izvoda iz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih na novim obrascima, bez ograni~enog roka vaèwa, ~ime je po~ela primena Zakona o mati~nim kwigama. Obrasce, koji sadrè vi{i nivo za{tite, {tampa Zavod za izradu nov~anica Narodne banke Srbije, ne}e ih biti u slobodnoj prodaji, ve} }e ih naru~ivati iskqu~ivo lokalne samouprave. Vidqive za{tite obrasca su duboka {tampa, ~etiri vida za{tite u okviru jednog elementa, nevidqiva boja numeracija koju otkriva UV svetlo, posebna za{tita li~nih dokumenata, ofset {tampa, mikro-tekst koji se ne moè kopirati i grb obra|en modulacijom linija. Svaki pojedina~ni dokument ima posebnu numeraciju, te ne mogu postojati dva dokumenta s istim brojem. U op{tinama gde je, osim srpskog u upotrebi i drugi jezik, na pole|ini izvoda bi}e upisani svi podaci i na tom jeziku. Ministar za dràvnu upravu Milan Markovi} tvrdi da izdavawe izvoda s neograni~enim rokom ne}e pove}ati dosada{we administrativne takse. Svi koji su pre 1. marta izvadili ova dokumenta mogu ih upotrebqavati do isteka roka od {est meseci od dana „verifikacije“. Q. M.

DODEQENA PESNI^KA NAGRADA „PE^AT VARO[I SREMSKOKARLOVA^KE”

c m y

KULTURA

DNEVNIK

utorak2.mart2010.

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA SA FESTA

Dobitnici Gordana \ilas „Prorok” i „Zli poru~nik” i Andrej Jeli} Mariokov Presti`na nagrada Brankovog kola „Pe~at varo{i sremsko-karlova~ke“ za 2009. godinu ravnopravno je pripala Andreju Jeli}u Mariokovu za zbirku poezije „Molebni venac“ (Udru`ewe srpskih izdava~a, Beograd, 2009) i Gordani \ilas za kwigu pesama „U~iteq se}awa“ (izdawe autora, Novi Sad, 2009). Odluku je jednoglasno

Gordana \ilas

doneo `iri Brankovog kola, u sastavu: Krstivoje Ili}, Jelena Aleksi} i Nenad Gruji~i}, U naju`em izboru na{le su se i nove kwige pesama Milene Markovi} – „Pti~ije oko na tarabi”, Radmile Lazi} – „Magnolija nam cveta itd.”, Qubomira Simovi}a – „Planeta Dunav” i Miodraga Rai~evi}a – „Dlan & lopata”. Jedanaesta po redu zbirka poezije Andreja Jeli}a Mariokova

(1952, Velika Jeèvica) „Molebni venac“, predstavqa vrhunski pesni~ki rezultat u formi soneta, sa podnaslovom: Presvetoj Vladi~ici Bogorodici i pred wom molitveniku na{em Svetom Nikolaju @i~kom. U simetri~nom dvanaestercu, poznatom kao aleksandrinac, Andrej Jeli} Mariokov nadahnuto ispisuje sonetni venac, pesni~ki oblik nad oblicima kojem se ne pristupa bez velikih zanatskih mo}i. U psalmi~nom „dahu bez prestanka”, pesnik slika „posledwe vreme”, (ne)milosrdnog Velikog inkvizitora i apokalipti~ki zjap zlatnog Mamona sa kojima su se ukazale nove seobe, izgoni, raselbe i zbegovi po~ev od „Slovena kraji{kih i li~kih” pa sve do kosmetskih gde nestaju u plamenu manastiri „Devi~ i Qevi{ka”, a ne{to podaqe „gori Srpska Carska Lavra Hilandarska”- ukazujue ìri ove nagrade. [esta po redu kwiga pesama Gordane \ilas (1958, Nakovo) „U~iteq se}awa“ weno je najzrelije delo, neobi~no kompaktan kaleidoskop lirskih prizora upletenih u misaone sadràje. Meditavna poezija puna suptilnih slika stvarnosti i uspomena, tihih i skrivenih mesta u svakodnevnom poretku stvari sa silama ìvotnih mena i ciklusa prirode - ukazuje ìri. - U epifanijskom mehanizmu otkri}a sveta, stvari i pojave izviru i me{aju se sa paralelnim stawima u dubinama pesni~kog Ja, u stalnoj potrazi za obja{wewima i iskazivawem smisla: „O, gde ste pojave neobja{wive,/ plime i oseke, sada“.

Andrej Jeli} Mariokov

Gordana \ilas se predstavqa kao pesnikiwa kultivisanog izraza sa smislom za suptilno sen~ewe poetske atmosfere i gra|ewe jezi~kih valera. U stalnom naponu pesni~kog zadatka, ona pose`e za jedva uo~qivim senzacijama svakodnevice i fantazmama detiwstva stvaraju}i tako {anse za efikasno nijansirawe ~ulnog spektra do`ivqaja. Nema sumwe, Gordana \ilas je kwigom „U~iteq se}awa“ dovrhunila svoju poetiku iz prethodnih kwiga i ostvarila je u sopstvenom kqu~u. Nagrada „Pe~at varo{i sremskokarlova~ke” sve~ano }e, po ~etrdeset prvi put, biti uru~ena laureatima 15. marta, na dan ro|ewa Branka Radi~evi}a po julijanskom kalendaru, u Sremskim Karlovcima, u najstarijoj srpskoj gimnaziji u kojoj se {kolovao veliki pesnik srpskog romantizma.

IZLO@BA U ULUV-u: VIOLETA LABAT-MITRU[I]

Re{etkaste strukture u prostoru U Udru`ewu likovnih umetnika Vojvodine prire|ena je tokom februara samostalna izlo`ba Violete Labat-Mitru{i}, umetnice iz Novog Sada. Za nove radove Violete Labat-Mitru{i} (skulpture, objekti, instalacije, ili neki drugi oblik vajarske umetnosti), kako je primetio Zoran \eri} na otvarawu ove izlo`be, mo`da bi se najboqe mogao upotrebiti izraz koji je istim povodom, pre 15 godina, upotrebio Du{an \oki}, u tekstu za katalog izlo`be u Galeriji ULUS-a: „strukture u prostoru“.

iz apstraktnog u figurativno, odnosno iz figurativnog ka apstraktnom. Bezimene. Pa ~ak i kada su imale nazive, kao {to je to bio slu~aj u ranijim decenijama, vi{e im je odgovarao zajedni~ki naziv „simboLI^NE platFORME“, koji im je dopu{tao dvojnost, da ne ka`emo divergenciju, pa su mogle da budu i simboli~ne i li~ne, i platforme i samo forme - rekao je na otvarawu ove izlo`be Zoran \eri}. Radovi Violete Labat Mitru{i}, kojima se predstavqala u likovnom `ivotu Novog Sada,

- Sa vi{e ili mawe pretpostavki i o~ekivawa, pred nama su nove „strukture u prostoru“ Violete Labat-Mitru{i}. Iako su mawe po povr{ini koju ispuwavaju, od prethodnih, i one su zate~ene u metamorfozama:

Beograda, kao i drugih gradova u Srbiji, odnosno u nekada{woj Jugoslaviji (Skopqe, Kraw, Maribor, Zagreb, Vr{ac, Sombor, Kikinda, Zrewanin, Zemun...), kao i na brojnim kolektivnim izlo`bama u zemqi i inostran-

stvu, bili su, po re~ima \eri}a, uo~qivi i prepoznatqivi. Vladimir Kopicl je, kako je \eri} podsetio, svojevremeno zapazio da Violeta Labat-Mitru{i} radi, a potom izlaè tzv. skulpturalne serije, koje su rezultat vi{egodi{wih, pa i desetogodi{wih ciklusa. Da je tako, potvr|uje nam i ova „skulpturalna serija“, koja je, o~igledno, nastala posle jo{ jednog takvog istraìva~ko-iskustvenog ciklusa. - Moè se u woj prepoznati ono {to je odlikovalo wene prethodne radove: naklowenost geometrijskim oblicima, konstruktivizmu, ali i odsustvo plastike, betona i boja. Tek se povremeno jave tamnoplavi stakleni trouglovi. Preovladava siva mreà i ìca, svojevrsna re{etka, uoivi~ena kalajem, ponekad savijena u krug, a ponekad u neki drugi nepravilni oblik. Neke kompozicije sadrè lupu, odnosno uveli~avaju}e staklo, {to je sasvim novi elemenat u radovima Violete Labat-Mitru{i}. Nesumwivo je da ova kombinovana tehnika duguje wenom dugogodi{wem radu na vitraìma, pa }e neko, mo`da, nastojati da i ovde prepozna neke od vitra`nih elemenata, odnosno da pojedine izloène radove poredi recimo sa lampama, ili nekim drugim upotrebnim umetni~kim delima - naveo je na izlo`bi Zoran \eri}.

DANAS U BOGOSLOVIJI U SREMSKIM KARLOVCIMA

Predstavqawe dvotomnog „Osmoglasnika” „Osmoglasnik“, srpsko narodno crkveno pojawe po karlova~kom napevu Branka ênejca, objavqeno u dva toma, bi}e predstavqen ve~eras u 19 ~asova u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. „Osmoglasnik“ }e predstaviti rektor Bogoslovije prota Du{an Petrovi}, prire|iva~ Tamara Petijevi} i muzikolog Du{an Mihalek, uz u~e{}e vokalnog ansambla „Orfelin“, vokalnog studija „Orfelin“ i hora u~enika Bogoslovije. U vremenima nesklonim crkvi i duhovnosti, Branko ênejac (1903-1980) preuzeo je te{ko breme i plemenitu misiju spasavawa srpskog crkvenog narodnog pojawa „po karlova~kom napevu“. Angaòvan kao nastavnik pojawa na obnovqenoj karlova~koj Bogosloviji, on je prvim generacijama ove {kole preneo svoje ogromno znawe, ~ije je

notografisawe zapo~eto jo{ 1921. u somborskoj Preparandiji, kada je mladi ênejac asistirao Nenadu M. Bara~kom na zapisivawu i objavqivawu wegovog ~uvenog zbornika. Pro{irenu varijantu ovog pojawa, koje je danas poznatije kao Mokraw~evo zapisivawe, pripremio je za {tampu 1965.Tek danas ovo kapitalno delo ugledalo je svetlost dana, zahvaquju}i Tamari Petijevi} i horu „Sv. Stefan De~anski“, ênej~evim sledbenicima. U prakti~nom radu sa mladim bogoslovima (koji su danas istaknuti sve{tenici {irom sveta) i ovim zapisom, Branko ênejac je uspeo da iz pepela obnovi veliku tradiciju srpskog crkvenog narodnog pojawa, koje je nerazdvojna komponenta srpskog duhovnog identiteta.

„Film 2010“ u Art bioskopu „Vojvodina“ - novosadska revija filmova sa upravo zavr{enog beogradskog 38. Festa publici danas nudi posebno zanimqiva ostvarewa: „Prorok“ (prikazije se od 15 i 20 ~asova, traje 150 minuta) i „Zli poru~nik: Wu Orlenas“ (od 18 i 22.30 ~asova, traje 121 minut). Sna`na zatvorska drama koja ànru daje novi sjaj, „Prorok“ rediteqa i scenariste @aka Odijara, na Kanskom festivalu pro{le godine dobila je Gran pri, a pre nekoliko dana je trijumfovala na dodeli francuskih filmskih nagrada „Cezar“ osvojiv{i ih devet me|u kojima su za najboqi film, najboqu reìju, za najboqu ulogu (Tahir Rahim) i najve}u gluma~ku nadu. Ovda{wi gledaoci bi Odijara trebalo da pamte po tako|e uspelom filmu „Diskretni heroj“ iz 1996. Ukratko, to je pri~a o povodqivom i rawivom Arapinu koji dopadne u ozlogla{eni zatvor i otkriva boqe prilike za uspeh no {to ih je ikad imao izvan re{etaka. Malik El \ebena (Tahar Rahim) je sitni kriminalac osu|en na zatvorsku kaznu od {est godina. Podvrgnut svim uobi~ajenim brutalnostima kroz koje prolazi ve}ina zatvorenika, on brzo u~i „pravila“ zatvora iznutra uru{enog ratom izme|u bandi Korzikanaca i Arapa. Glave{ina korzikanskih razbojnika, Cezar Lu~ani, daje Maliku ultimatum: ili da smakne jednog arapskog zatvorenika po imenu Rejeb, ili }e on sam umreti. Ne samo {to Malik uspeva u tome, ve} sti~e po{tovawe ostalih zatvorenika, i po{to je zaradio nekoliko dana van zatvora zbog dobrog vladawa to vreme koristi da organizuje dubqu i razgranatiju mreù kriminalnih veza no {to je uop{te sawao da je mogu}e. Ali, kako wegova mo} i samopouzdawe rastu, oni prete da nadja~aju Cezarovo insistirawe na podr|enosti i pokornosti po svaku cenu... „Zli poru~nik: Wu Orleans“ proslavqenog rediteq novog talasa nema~kog filma Vernera Hercoga je tokom protekle festivalske sezone izazvao dosta pa`we {to zbog samog Hercoga, {to zbog pomalo nespretnih ili mo`da ve{to izmanipulisanih medijskih najava da je re~ o rimejku antologijskog „Zlog poru~nika“ Ejbela Ferare. Tek, Ferara je i ne videv{i film, Hercogu poèleo da zbog svega gori u paklu. I da ne bude zabune, iako je scenario zasnovan na

Plakat filma „Prorok”

~uvenom prethodniku, ceo poduhvat se te{ko mo`e nazvati rimejkom, sre}om po gledaoce i samog Hercoga. Detektiv Terens Mekdonah (Nikolas Kejx) u policijskom odredu Wu Orleansa unapre|en je u poru~nika po{to je spasio jednog ~oveka od davqewa. Godinu dana kasnije, Terens poku{ava da uhapsi dilera droge koji je masakrirao celu afri~ku porodicu, ali i da se razra~una sa sopstvenom zavisno{}u od seksa i droge... Dakle, iako podse}a, pri~a je ovom prilikom sasvim druga~ija, a i dominiraju}i ton filma. Pored Kejxa tu su u glavnim ulogama i Eva Mendez i Val Kilmer. V. Crwanski

GITARISTA IZ SRBIJE NAJBOQI NA TAKMI^EWU U AMERICI

Jovi} master pre mastera Gitarista Stevan Jovi} osvojio je Prvu nagradu na takmi~ewu „Indianapolis Matinee Musicale 2010“, koje je odràno proteklog vikenda na univerzitetu „Batler“ u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. „Indianapolis Matinee Musicale“ je takmi~ewe koje se tradicionalno odràva svake godine u Indijani, gde se okupqaju mladi muzi~ari. Pod pokroviteqstvom nekoliko do-

natora i sponzora, takmi~ewe nagradnim fondom motivi{e i podsti~e u~esnike u gra|ewu karijere koncertnih izvo|a~a, privla~e}i pa`wu velikog broja takmi~ara. Za Stevana Jovi}a koji je diplomirao 2009. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Zorana Kraji{nika, a trenuto je na master studijama u SAD, „Indianapolis Matinee Musicale“ je

bio pravi izazov, jer je nastupao u kategoriji svih ì~anih instrumenata, u okviru koje su se takmi~ili master studenti gitare, violine, viole, violon~ela, kontrabasa i harfe. Jovi} je krajem pro{le godine zabeleìo jo{ jedan uspeh na tlu SAD, kada je u novembru osvojio tre}e mesto na takmi~ewu u dràvi Severna Karolina. I. B.

OVOG MESECA U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

êtiri predstave „Bitef teatra” Ovog meseca u Srpskom narodnom pozori{tu beogradski „Bitef teatar“ gostova}e s ~etiri predstave. U subotu 6. marta na Kamernoj sceni SNP-a gostova}e prva predstava, a u pitawu je „Slu~aj Vojcek / Hinkeman“ Georga Bihnera / Ernsta Tolera, u reìji Ane Tomovi}. U ovoj predstavi igraju: Nemawa Oliveri}, Milo{ \or|evi}, Milena Predi} i Damjan Kecojevi}. Dva dana kasnije, 8. marta }e na sceni „Pera Dobrinovi}“ biti izvedena druga predstava „Bitef teatra“. Radi se o plesnoj predstavi u izvo|ewu „Bitef dens kompani“ pod nazivom „Paranoja {ik“, u koreografiji Isidore Stani{i}, u kojoj igraju: Milica Pisi}, Nevena Jovanovi}, Olga Ol}an i Ana Igwatovi}-Zagorac. Komedija o ìvotu radnika u fabrici ~okolade „Kako se pravi Milka“, po komadu „Gorwa Austrija“ Franca Ksavera Kreca, u reìji @anka Tomi}a, gostova}e 9. marta na Kamernoj sceni SNP-a. U ovoj tre}oj predstavi „Bitef teatra“ igraju Danijel Si~ i Nata{a Lukovi}. Jo{ jedna plesna predstava u izvo|ewu „Bitef dens kompani“ gostova}e 10. marta na sceni „Pera Dobrinovi}“ SNP-a. Predstava „Mirisi cimeta“, inspirisana „Pesmom nad pesmama“, ra|ena je u koreografiji Gaja Vajzmana, koji je novosadskoj publici poznat po predstavi „Jezik zidova“ Foruma za novi ples SNP-a, ~iji je autor zajedno sa Roni Haver. U „Mirisima cimeta“ igraju: Sawa Ninkovi}, Milica Pisi}, Nevena Jovanovi}, Milica Jevi}, Nikola Toma{evi}, Nemawa Naumoski i Luka Luki}. Srpsko narodno pozori{te }e, pak, 10. marta gostovati u Anse-

Iz predstave „Mirisi cimeta”

niju u Francuskoj s predstavom „Brod za lutke“ Milene Markovi}, u re`iji Ane Tomovi}, u okviru festivala Asocijacije „Kvartet“. Povodom Dana dr`avnosti Republike Gr~ke, predstavu „Grk Zorba“ SNP }e izvesti 26. marta u „Sava“ centru u Beo-

gradu. Posledweg dana marta usledi}e jo{ jedno gostovawe, ovog puta predstave „]elava peva~ica“, ra|ene u koprodukciji SNP-a i Agencije „Beba 021“. Dan Srpskog narodnog pozori{ta bi}e proslavqen 28. marta. N. Pej~i}

utorak2.mart2010.

SPORT POSLE TRI GODINE POSTA

Odbojka{i Vojvodine prigrlili pehar Ako su se u posledwe tri godine rodile sumwe da Novi Sad lagano gubi zvawe odbojka{kog grada, pre svega zbog posta u osvajawu trofeja, odbojka{i NIS Vojvodine sve sumwe su pobili s dve fantasti~ne utakmice u dva dana i zaslu`eno prigrlili pobedni~ki pehar Kupa, dvanaesti u klupskoj istoriji. Momci u crveno-belom na putu do pehara savladali su pro{logodi{weg osvaja~a najmasovnijeg takmi~ewa Crvenu zvezdu, a potom i aktulenog {ampiona Radni~ki iz Kragujevca, a posebno je zadivquju} na~in na koji su do trofeja stigli. Malo ko je o~ekivao da Novosa|ani mogu do pehara i zato su krenelule pri~e da je organizacija finalnog turnira samo neuspeli poku{aj da se iskoristi prednost doma}eg terena. No, trener Salati} i wegovi izabranici su se izdigli iznad neprijatnih pri~a, fokusirali se na osvajawe trofeja i prikazanom igrom oduzeli dah qubiteqima odbojke u Srbiji. Salati} je posle osvajawa svog prvog pehara na klu-

pi odbojka{kog giganta rekao: “Prerano su nas otpisali, sada }e nas gledati drugim o~ima”. Igra~i su mu se zahvalili na strpqewu i posvetili mu pehar. Nije na ruku, pre po~etka finalnog turnira, i{la Novosa|anima ni ~iwenica da su ove sezone slavili u svega dva derbija, ali su dobrim igrama u posledwih mesec dana pokazali da ih ne treba prerano otpisivati, pa ih je zato u dva dana bodrilo preko 5000 dlanova. Marko Ivovi}, Milija Mrdak, Luka ûbrilo, Milo{ Vemi}, Borislav Petrovi}, Gabrijel Radi} i Goran [kundri} (~lanovi prve postave) na najboqi mogu}i na~in oduìli su se navija~ima i pokazali da je wihova mladost dovoqno dobra za osvajawe trofeja. Kasnije su ~elnici kluba, stru~ni {tab i igra~i dali sebi odu{ka i lepo proslavili osvajawe Kupa. Proslavu je pokrenuo legendarni dr Bori{a Vukovi} kultnom kluspkom pesmom “Ne moè nam niko ni{ta”. M. Risti}

c m y

DNEVNIK

SPORT

DNEVNIK

utorak2.mart2010.

OKUPILA SE MLADA REPREZENTACIJA

SRBIJA U KONTROLNOJ UTAKMICI IZLAZI NA MEGDAN AL@IRU

Sutra me~ s Makedoncima

Po~etak priprema za Mondijal

Mladi reprezentativci Srbije okupili su se u beogradskom hotelu ,,M’’ odakle putuju u Makedoniju, na prijateqski me~ sa tamo{wom reprezentacijom (sutra, 12.30). Svi su do{li osim Milo{a Bosan~i}a. - ^uli smo se telefonom, povredio se, zbog ~ega nije za vi-

dinskoj selekciji zaslu`ili. Tako|e, tu su i [}epovi} i Mili}, koji su me odu{evili na utakmici sa Danskom – istakao je Dujkovi}. Na spisku nema nekih poznatih imena. - Qaji}a i Aleksi}a sam prosledio omladinskoj selekciji, koja ima me~ sa Turskom i nasta-

Nacionalni fudbalski tim Srbije ponovo je na okupu, po prvi put u ovoj godini u Kovilovu. Operacija Mondijal je prakti~no krenula mini pripremama za predstoje}i prijateqski okr{aj protiv Al`ira, 3. marta na grandioznom stadionu „5. jul“.

Tadi} u poseti

Ratomir Dujkovi}

kend nastupao ni za Liberec. Hteo je da do|e, ali kako nije trenirao nedequ dana savetovao sam mu da se odmori. Umesto wega ne}u nikoga zvati – rekao je selektor orli}a Ratomir Dujkovi}. Me~ sa Makedonijom u sklopu je priprema za nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Dujkovi} pri`eqkuje pobedu zarad dobre atmosfere. - Lepo bi bilo da ovu godinu otvorimo kako smo zavr{ili pro{lu – trijumfom. Posle pobeda nad Izraelom i Danskom uspeh u Makedoniji bi nam jo{ vi{e ulio samopouzdawe. O~ekujem maksimalan pristup svojih igra~a. Debitova}e trojica novajlija. - Da}u {ansu Stevanovi}u, Crnoglavcu i Kirovskom, jer su je zalagawem u klubovima i omla-

vak kvalifikacija ve} u maju. Perovi}a nisam otpisao, ve} sam ovoga puta hteo da vidim neke druge igra~e. Selektor je imao i neispuwenih `eqa. - Pozvao sam i Vukovi}a iz Jabloneca, ali je on otkazao zbog povrede. Tako|e i Nicovi}a iz ^elzija, ali je on odlu~io da nastupa za [vedsku, u kojoj je ro|en. U tim se vratio Rajkovi}. - Da i pone}e kapitensku traku. Tako je odlu~eno na prvom skupu, pa se sad ukazala prilika da to i ostvarimo. Sulejmani, koji ga je mewao, nema ni{ta protiv. Selektor Dujkovi} je do nastavka kvalifikacija 11. avgusta najavio i me~ sa Rumunijom (krajem juna) i kao i selektivni izme|u igra~a iz Jelen superlige. I. Lazarevi}

UZ TRIJUMF SPARTAKA ZLATIBOR VODE NAD OFK BEOGRAD

Golubovima ba{ lepo u prestonici Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su na najboqi na~in po~eli takmi~ewe u prole}nom delu Superlige, sa 1:0 su na gostovawu savladali OFK Beograd, pretekli ih na tabeli i sada se sa samo bodom zaostatka iza Vojvodine nalaze na ~etvrtom mestu. Suboti~ki golubovi su na najboqi na~in vratili dug romati~arima za poraz u prvom kolu , a bila je ovo prva pobeda u istoriji Spartaka na gostovawu OFK Beogradu. - Na terenu se videlo ono {to ja ve} dugo govorim - da momci imaju jak karakter. Bila je to izuzetno te{ka i tvrda utakmica, a najva`nije je da smo sve izdr`ali i revan{irali se za jesewi poraz. Ekipa je bila odli~na na psiholo{kom planu, {to se najboqe videlo po na{oj igri koja nije pala ~ak ni posle proma{enog penala – kazao je trener Suboti~ana Zoran Milinkovi}. Bezbroj vazdu{nih duela dobio je Igor Popovi}, jedan od najboqih u zadwem redu golubova.

- Odigrali smo ceo me~ izuzetno disciplinovano, nismo ni za milimetar odstupili od onoga {to smo se dogovorili pre me~a. Znali smo {ta ho}emo, posle pobede nad Radom, ^ukari~kim i BSK-om, jo{ jednom smo u Beogradu osvojili bodove. Bilo je izuzetno te{ko na kraju me~a, doma}i su krenuli na sve ili ni{ta, ali smo pokazali od kakvog smo materijala napravqeni – istakao je Popovi}. Jednog od najstandardnijih prvotimaca Spartak Zlatibor vode ne iznena|uje, ali ni ne optere}uje trenutna pozicija na tabeli. - Osnovni ciq za Spartak je plasman u sredinu tabele, bez mnogo muke oko ispadawa. To nam dozvoqava da igramo rastre}eno i da posti`emo dobre rezultate. O~ekujem jo{ boqe igre, a kao adut stavqam na sto podatak da smo sada iskusniji za {est meseci, a iza nas su dobre pripreme. Sve to ostavqa mogu}nost da se borimo ~ak i za Evropu – dodao je Popovi}. N. S.

Poja~ane mere bezbednosti u kampu orlova u Kovilovu iznenadile su predstavnike medija. - Stvar je protokola, a razlog je poseta predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a, koji }e pozdraviti reprezentativce nakon treninga, po`eleti im uspe{an start priprema za SP, a potom ostati i na zajedni~koj ve~eri - saop{tio je tim menaxer reprezentacije Aleksandar Bo{kovi}. Milan Jovanovi} sti`e u Kovilovo

- Iskoristi}emo ovu priliku da fudbalere upoznamo sa planom rada, koji mora biti precizan kako bismo spre~ili mogu}nost da nas ne{to poremeti na putu do ciqa u Ju`noj Africi. Logi~no, punu pa`wu posveti}emo i protivniku, a èqa je da uvek budemo na nivou koji moè da zadovoqi o~ekivawa na{eg naroda- konstatovao je selektor Radomir Anti}. Na spisku (23) pozvanih za megdan sa polufinalistom afri~kog Kupa nacija nalaze se proverene snage, ali ostaje dilema da li }e put Aliìra krenuti ba{ svi igra~i. Konkretno, nakon treninga i uobi~ajenog sastanka selektor }e odlu~iti da li dodatnim naporima da izloì oporavqenog Vidi}a, koji se tek vratio u tim Man~estera, i Ka~ara koji je u sli~noj situaciji. - Bi}e ovo prava provera u sklopu priprema za SP. Obave{teni smo da je stadion u Alìru rasprodat, da }e na tribinama biti oko 60.000 qudi, da kod wih vlada velika euforija pred ovaj me~.

{tampe Lazovi} je Spaletijeva prva `eqa. Veruje se da bi Zenit ponudio pet miliona evra za biv{eg napada~a Partizana. Ipak, pretpostavqa se da PSV ne bi bio spreman da se odrekne Lazovi}a za navedenu sumu, po{to je ekipa iz Ajndhovena srpskog fudbalera platila sedam miliona evra, kada je doveden iz Vitesea 2007. godine. Tako|e, trener PSV-a Fred Ruten smatra 26-godi{weg fudbalera za bitnog ~lana startne postave.

Rano za pri~u o Liverpulu Milan Jovanovi} je mimo svog obi~aja poku{ao da izbegne veliki broj novinara koji su ispred hotela „Prezident“ u Kovilovu do~ekali reprezentativce. - Nalazim se u specifi~noj situaciji, ne bih da forsiram pri~u o prelasku u Liverpul, a znam da vas to najvi{e zanima - kratko je poru~io poplarni Lane. O ~emu je re~? - Puno je razloga za{to ne pri~am o transferu, nije za javnost. Imam ugovor sa Standardom do juna i bi}u pod specijalnim skenerom narednih meseci. Jednostavno, ako ne budem igrao na o~ekivaniom To je poseban izazov da nastavimo putem kojim idemo, zabeleìmo jo{ jedan pozitivan rezultat, uz kvalitetenu igru - istakao je pouzdani defanzivac êlsija Bane Ivanovi}. Alìr moè da bude veoma neugodan protivnik, spada u red najboqih afri~kih selekcija.

Lafar` uz FSS U predve~erje Mondijala ku}a fudbala pro{irila je sponzorski pul. Ugovor o novom partnerstvu sklopili su FSS i „Lafar` BFC“. Detaqi budu}e saradwe nisu saop{teni.

nivou odmah }e se to prokomentarisati u stili- evo ga ~uva se za Liverpul i Svetsko prvenstvo. Naravno, uvek }u se truditi da pru`im maksimum - uzvratio je Jovanovi}. Svetski mediji su ve} odavno obelodanili prelazak na Enfild. - Pro{ao sam lekarske preglede - dodao je Jovanovi}. Kakav je zdravstveni bilten nakon nedavne operacije kolena ? - Sve je dobro pro{lo, ali sam i daqe u fazi oporavka - zakqu~io je Jovanovi}.

- Re~ je o veoma dobroj i kompaktnoj ekipi, koja uvek neguje kolektivni stil igre. Ima}e sjajnu podr{ku navija~a, ali su sve to elementi koji nas dodatno inspiri{u da odgovorimo na adekvatan na~in na terenu - dodao je Ivanovi}. Nakon osam meseci pauze, zbog neugodne povrede, u tabor orlova vratio se i Bo{ko Jankovi}, koji je ju~e, uz tortu koju su mi poklonili saigra~i, proslavio 26. ro|endan. - Sebi sam najpre po`eleo da me mimo|u povrede, a svim drugarima iz reprezentacije puno

zdravqa kako bismo spremni do~ekali Mondijal. Povreda je pro{lost, vra}am se u takmi~arski ritam, sa ciqem da u naredna tri meseca u kal~u uhvatim punu formu, {to }e mi koristiti i u nacionalnom timu. Mislim da vi{e gotovo i ne postoji razlika izme|u prijateqskih i kvalifikacionih duela, {to zna~i da i protiv Alìra èlimo pun pogodak - istakao je Jankovi}. Ekspedicija orlova u jutarwim ~asovima krenula je put Alìra gde }e odraditi jo{ jedan trening, pred duel koji je na programu u sredu u 19,15 sati. Z. Rangelov

JANKO TUMBASEVI], JUNAK VO[INE POBEDE NAD KUQANIMA

Svi vole napada~ki fudbal

Zenit `eli Lazovi}a Centarfor reprezentacije Srbije i holandskog PSV-a Danko Lazovi} mogao bi uskoro da postane ~lan Zenita iz St. Petersburga. Prema pisawu holandskog „De Telegrafa“, vlasnici posledweg trofeja Kupa UEFA se pripremaju za start ruske Premijer lige i trener Lu~ano Spalteti `eli da poja~a ekipu dve nedeqe pre zavr{etka prelaznog roka. Italijanskom treneru je neophodan novi napada~ i prema navodima

MILAN JOVANOVI]:

Janko Tumbasevi}

U 29. minutu fudbalske utakmice na novosadskom stadionu “Kara|or|e” prvotimac Vojvodine Janko Tumbasevi} izveo je istinsku majstoriju, driblingom se oslobodio ~uvara i sa 18 metara levicom raspalio po lopti koja je zavr{ila u daqem uglu golmana Jov{i}a. Tim pogotkom Vojvodina je izjedna~ila na 2:2, ali je vrhunac nastupio u posledwim trenucima me~a pri istom rezultatu. - Kada se lopta odbila do mene imao sam dve mogu}nosti: da je prosledim do dobro postavqenog Karana, ili da {utiram. Opredelio sam se za drugo re{ewe i pogodio ciq. Ose}ao sam se presre}no i zbog dva gola i zbog odluke o pobedniku i zbog toga {to smo krajwim naporom ipak stigli do tri unapred upisana boda – ne krije zadovoqstvo Tumbasevi}. Ve} du`e se Tumbasovi} nalazi na klackalici izme|u standardnog prvotimca i prve rezerve. - Nije lako nositi breme takvog statusa, ali se nadam da sam partijom protiv Hajduka obezbedio mesto u startnoj postavi u slede}em kolu kada }emo s Metalcem igrati u Kragujevcu. Za mnoge je bilo iznena|ewe {to smo se u prvih 11 na{li A|uru, Medojevi} i ja. Uspela je ta {efova zamisao koji je zahtevao da budemo aktivni u defanzivi, a da, ~im osvojimo loptu, Medojevi} i ja krenemo ka suparni~koj mre`i. Medi se nije posre}ilo da iz tri {anse postigne gol, ali meni jeste. To je novi kvalitet Vojvodine – smatra Tumbasevi}. Igra na gol vi{e i wemu, o~igledno, odgovara. - Svakako da i navija~i vole da gledaju napada~ki fudbal. Lak{e je sada i Mr|i koji je nekada bio usmaqen u {picu. Ovako, rivali zaista ne znaju na koga da motre. Delova}emo jo{ mo}nije kada se boqe uigramo – uveren je Tumbasevi}. Povratak Du{ana Tadi}a u tim nu`no }e izazvati nova pomerawa. - Na treneru Babi}u je da odlu~i. Moje je da eventualno ukazanu {ansu ponovo iskoristim – smireno poru~uje Janko Tumbasevi}, momak koji je igrom i golovima istumbao hajFoto: F. Baki} du~ke redove. S. S.

SPORT

utorak2.mart2010.

DNEVNIK

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA PRVE FUDBALSKE LIGE

In|ijci do~ekuju Somborce 18 . 24 . kolo

kolo

(6. i 7. marta u 14)

Novi Pazar - Zemun In|ija - Radni~ki (S) Srem - Proleter ^SK Pivara - Be`anija Mladost (L) - Sevojno Point Sloga (K) - Dinamo Novi Sad - Banat Mladost (A) - Kolubara Teleoptik - Radni~ki (N)

19 .

(jesenas 1:0) (1:0) (2:1) (1:1) (0:0) (0:1) (0:2) (0:0) (4:1)

kolo

(17. aprila u 16)

Novi Pazar - Be`anija Proleter - Sevojno Point Radni~ki (S) - Sinamo Zemun - Banat In|ija - Kolubara Srem - Radni~ki (N) ^SK Pivara - Teleoptik Mladost (L) - Mladost (A) Sloga (K) - Novi Sad

25 .

(0:0) (2:1) (0:2) (0:1) (0:2) (1:0) (1:2) (0:1) (0:1)

kolo

(13. i 14. marta u 14)

Teleoptik - Novi Pazar Radni~ki (N) - Mladost (A) Kolubara - Novi Sad Banat - Sloga (K) Dinamo - Mladost (L) Sevojno Point - ^SK Pivara Be`anija - Srem Proleter - In|ija Radni~ki (S) - Zemun

(1:2) (0:2) (2:0) (0:1) (0:0) (0:1) (0:1) (2:3) (3:0)

Sloga (K) - Novi Pazar Novi Sad - Mladost (L) Mladost (A) - ^SK Pivara Teleoptik - Srem Radni~ki (N) - In|ija Kolubara - Zemun Banat - Radni~ki (S) Dinamo - Proleter Sevojno Point - Be`anija

(21. aprila u 16) (0:1) (1:3) (0:0) (3:0) (0:1) (2:2) (0:0) (0:2) (1:0)

1. Kolubara