Dnevnik 2.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 2. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23422 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Od sutra u „Dn evn iku” Gal erija malih maturan ata ^E KA JU ]I RE VI ZI JU PRO DA JE DO MA ]IH FIR MI

Pri va ti za ci ja samo vrh le de nog bre ga ~e ru pa wa Sr bi je

str. 5

IZBORI 2012. I N T E R V J U : VLA DI MIR GO A TI, PRED SED NIK TRAN SPA RENT NO STI SR BI JA

Ve }i od ziv iz bo re ~i ni ne iz ve sni jim ISTRA@IVAWE

Fak tor plus: SNS:DS 32,5:27 od sto

PRE KA TE GO RI ZA CI JA SA O BRA ]AJ NI CA PRST U OKO VOJ VO \ANS KIM LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA

Dr `a va 700 ki lo me ta ra pu te va uva li la op {ti na ma na kr pqe we str. 4

Foto: R. Hayi}

str. 3

URA NAK I RO [TIQ: Pr vo maj skim uran ci ma na iz le ti {ti ma ju ~e je obe le èn 1. maj - Me |u na rod ni pra znik ra da. Iz le ti {ta su bi la pu na, a ukup noj at mos fe ri ro {ti qa wa i od mo ra do pri ne lo je ve o ma to plo vre me. No vo sa |a ni su oku pi ra li iz le ti {ta na de snoj oba li Du na va, gde po tra di ci ji pro vo de pr vo maj ski pra zni k, pa iz gle da kao da se ceo grad pre se lio na „onu stra nu” re ke. Od ra nog ju tra ko lo ne auto mo bi la za kr ~i le su sve pu te ve ko ji vo de ka Fru {koj go ri, Ka me ni~ kom par ku i osta lim omi qe nim od ma ra li {ti ma No vo sa |a na. Ju ~e je otvo re no i no vo sad sko ku pa li {te [trand na Du na vu. Grad ska pla à ju ~e je bi la pra vo me sto za od mor i uì va we. Ure |en i sre |en, [trand oda je uti sak elit nog me sta za pro vod. str. 7 i 10

NASLOVI

Politika 2 [ta ko ima, pre i posle funkcije

Ekonomija 4 Penzije ve}e za oko 800 dinara 5 Kraq {e}era malo ponudio za pivaru

Poqoprivreda 6 Uz strogu kontrolu do 12.500 dinara 6 Srpske farme i krave po holandskoj modi

Novi Sad 8 Krpeqima odzvonilo 9 Svi bi u ekonomiste i informati~are

Vojvodina 11 Kikinda: Zdravstvo kakvo gra|ani zaslu`uju

Dru{tvo 13 PiSa zadaci pred |acima u Srbiji

Svet 25 Skopqe: Uhap{eno 20 radikalnih islamista

ME SEC DA NA NA KON [TO JE U NO VO SAD SKOJ DIS KO TE CI PO GI NU LO [E STO RO MLA DIH

Okri vqe ni ma za po `ar u „Kon tra stu” pro du `en pri tvor str. 15

SPORT

str. 16 – 22

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 32 °S

n POMILOVANI KA@WENI IGRA^I VOJVODINE

n ODBOJKA[ICE KRE]U U POHOD NA LONDON

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

POLiTikA

sreda2.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Gla sa we za pred sed ni ka i par la ment uz po mo} OEBS-a Pr vo maj ska {et wa Fru {kom go rom Pred sed ni~ ki kan di dat DS Bo ris Ta di} re kao je ju ~e po vo dom 1. ma ja da sva ka dr à va tre ba da za {ti ti pra va rad ni ka.Ulo ga sin di ka ta je, pre ma we go vim re ~i ma, ve o ma va `na u vre me kad su rad na me sta te {ko do stup na. „Bit no je da se u sva koj dr à vi za {ti te pra va qu di ko ji ra de i za to sin di ka ti i pred stav ni ci dr à va na ovaj dan ima ju vr lo va `nu ulo gu, po go to vo u uslo vi ma kad je rad no me sto po sta lo te {ko do stup no svi ma u sve tu, a ne sa mo u Sr bi ji”, re kao je Ta di} u na ci o nal nom par ku Fru {ka go ra.

Je re mi}: Glas za Ni ko li }a je glas za muf ti ju Glas za li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a na pred sto je }im iz bo ri ma je glas za muf ti ju Mu a re ma Zu kor li }a, iz ja vio je u Pri je po qu kan di dat za po sla ni ka na li sti „Iz bor za bi qi `i vot - Bo ris Ta di}” i ~lan glav nog od bo ra DS Vuk Je re mi}. Je re mi} je re kao da su naj bli `i muf ti ji ni sa ve zni ci u Be o gra du, na osno vu sve ga {to {to je vi |e no u do sa da {woj kam pa wi, upra vo u SNS.

„Oni ko ji po bu |u ju me |u et ni~ ku i me |u ver sku mr `wu sa mo ~i we ni com da se kan di du ju u po li ti~ koj are ni, a do la ze iz sve ta ko ji bi tre ba lo da bu de iz van po li ti ke, po ka zu ju da je vlast ono {to ih za pra vo za ni ma, a ne ve ra”, re kao je Je re mi}.On je is ta kao da su to ja ko „opa sni qu di” i da je uve ren da gra |a ni tog de la Sr bi je ta ko opa sne qu de i ide je ne }e po dr `a ti.

SINI[A KOVA^EVI] (DSS)

Raz mi ri ce u Voj vo di ni da osta nu stvar pro {lo sti Pr vi na li sti DSS za Voj vo di nu Si ni {a Ko va ~e vi} po lo `io je ju ~e ven ce na Spo men gro bqu u Srem skoj Mi tro vi ci i iz ra zio na du da }e kon fe si o nal ne i na ci o nal ne raz mi ri ce unu tar Voj vo di ne za u vek osta ti stvar pro {lo sti.”Ali da bi bu du} nost upra vo bi la ta kva po treb no je ot klo ni ti sve isto rij ske, mo ral ne i prav ne ne do u mi ce ve za ne za bi lo ko je i bi lo ~i je ne po ~in stvo u Voj vo di ni. Sa mo ta ko }e Voj vo di na bi ti ono {to mo `e da bu de - par ~e ra ja na ze mqi. A da bi se to ostva ri lo, mo ra se pro me ni ti vlast, wo me mo ra ju upra vqa ti qu di ko ji je vo le i raz u me ju. Qu di sa ka rak te rom”, re kao je Ko va ~e vi}. On je po ru ~io da Voj vo di na ni ka da ne sme iz gu bi ti svo ju an ti fa {i sti~ ku emo ci o nal nu pri pad nost, jer je upra vo to naj ve }a bra na i naj ve }e jem stvo da se ta kve stva ri ni ka da vi {e ne po no ve.

TOMISLAV NIKOLI] (SNS)

Ne }e mo sva |a ti Sr be i Al ban ce Pred sed ni~ ki kan di dat ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e na pred iz bor nom sku pu u Bu ja nov cu da ta ko a li ci ja ni ka da ne }e sva |a ti Sr be i Al ban ce, ve} }e se po tru di ti da ih mi ri. Pre ma we go vim re ~i ma, za jed ni~ ki ì vot mo ra da se odr ì „u me ri u ko joj je to mo gu }e”. „Ne }e mo ov de ula ga ti fik tiv ni no vac iz bu xe ta pa da ga kra du oni ko ji wi me ras po la ù, a ne è lim ni da do vo dim pred stav ni ke ne vla -

di nih or ga ni za ci ja da oni bri nu o va ma. Do ve {}u do ma }i ne, qu de ko je zna ju {ta je po sao, {ta je Sr bi ja i {ta je bez bed nost. @e li mo da pre sta ne ovo ise qa va we i da vam se omo gu }i da osta ne te ov de i da kao ne kad `i vi te na svo joj imo vi ni i od svog ra da”, po ru ~io je Ni ko li}. Li der na pred wa ka je na tri bi ni u Do mu kul tu re u Bu ja nov cu do dao da si tu a ci ja ni je mno go bo qa ni u ostat ku Sr bi je ko ja se „ce la se li u Be o grad i No vi Sad”.

Rom ska par ti ja po sla la pi sma u EU Rom ska par ti ja je ju ~e upu ti la pi smo {e fu Mi si je Evrop ske uni je u Be o gra du Ven sa nu De è ru, Mi si ji OEBS i Kan ce la ri ji Sa ve ta Evro pe u Sr bi ji, tra è }i za {ti tu rom skog bi ra~ kog te la i ak ti vi sta ove stran ke. Rom ska par ti ja u pi smu is ti ~e da je po sle u~e sta lih in ci den ta, me |u ko ji ma i onaj u po ne de qak u po po dnev nim sa ti ma u û ru gu, ka da je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, na uda ru bio i li der RS Sr |an [ajn, po sla nik na iz bor noj Li sti Po kre ni mo Sr bi ju, neo p hod no re a go va we evrop skih in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja. U sa op {te wu se tvr di da je ak ti vi ste Rom ske par ti je i we nog li de ra na pa la „gru pa qu di ko ja se pred sta vi la kao ak ti vi sti De mo -

krat ske stran ke i fi zi~ ki ome ta la kon takt pri pad ni ka RP sa bi ra ~i ma rom ske na ci o nal no sti”. Iako je po li ci ja po sle pri ja ve sti gla na li ce me sta, ume sto da le gi ti mi {e i na pa da ~e, to je u~i ni la sa mo sa ~la no vi ma RP, na vo di se u pi smu mi si ja ma EU, OEBS i SE. Rom ska par ti ja u pi smu tvr di i da se u op {ti ni @a baq i dru gim me sti ma u Sr bi ji na Ro me vr {i pri ti sak ka ko bi gla sa li za vla da ju }e stran ke. „Mo li mo Vas da upo zo ri te sve po li ti~ ke su bjek te da pred pred sto je }e iz bo re 6.ma ja ra de u skla du sa za ko nom, ka ko svo jim po stup ci ma ne bi pro iz ve li ne `e qe ne po sle di ce”, na vo di Rom ska par ti ja u pi smu evrop skim mi si ja ma u Sr bi ji.

Po stig nut je spo ra zum sa OEBS-om o odr `a va wu pred sed ni~ kih i par la men tar nih iz bo ra na Ko so vu, iz ja vi la je pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki} De ja no vi}. Do go vor se od no si sa mo na srp ske pred sed ni~ ke i par la men tar ne iz bo re 6. ma ja ali ne i na lo kal ne iz bo re. OEBS }e, pre ma re ~i ma \u ki} De ja no vi}, ima ti ve li ki ste pen od go vor no sti, „ali i na {i gra |a ni na Ko so vu i Me to hi o ji tre ba da da ju po se ban do -

pri nos mir noj re a li za ci ji iz noj sa rad wi ka ko bi par la men bor nih ak tiv no sti i za pred sed tar ni i pred sed ni~ ki iz bo ri na ni ka Re pu bli ke i par la ment”. KIM bi li u du hu de mo krat skih „ R e p u b l i ~ k a si ste ma vred no iz bor na ko mi si ja sti i po tre be i pred stav ni ci Iz bo ri na Ko so vu i sva kog ~o ve ka, OEBS-a in ten - Me to hi ji od vi ja }e se sva kog Sr bi na ziv no su ra di li da svo je ele men na de ve de set oko ~i ta vog ni za tar no pra vo re a iz bor nih me sta teh ni~ kih de ta qa li zu je”, ka za la da OEBS po mog ne je \u ki}-De ja or ga ni za ci ju iz no vi}.Ona je is bor nih ak tiv no sti, po seb no ta kla je i da }e „sa stav qu di ko bez bed no sne seg men te i us pe li ji }e bi ti na iz bor nim me sti ma da na pra ve Pro to kol o me |u sob na Ko so vu bi ti kom bi no van”, a

da }e bi ra~ ki od bo ri svoj po sao ra di ti u skla du sa za ko ni ma Sr bi je.Pre ma we nim re ~i ma, vr lo je ve ro vat no da }e bro ja we gla so va bi ti u Ra {kom okru gu.”Ima pu no teh ni~ kih de ta qa ko ji su me |u sob no, uz pu no raz u- me va we do go vo re ni”, re kla je \u ki} De ja no vi}.Pre ma re ~i ma \u ki} De ja no vi}, iz bo ri na Ko so vu i Me to hi ji od vi ja }e se na de ve de set iz bor nih me sta, gde }e se, ka ko je na gla si la, iz ja {wa va ti gra |a ni Sr bi je se ver no i ju `no od Ibra.

PROVERA IMOVINE U^ESNIKA IZBORA ZNA^AJNA ZA POLITI^KU KULTURU

[ta ko ima, pre i po sle funk ci je Pro ve ra imo vi ne u~e sni ka iz bo ra bi la bi ko ri sna i zna ~i la bi mno go za po li ti~ ku kul tu ru u Sr bi ji, is ta kli su sa go vor ni ci Ta nju ga uz kon sta ta ci ju da bi ta pro ve ra tre ba lo da se ra di na po ~et ku kam pa we. „Agen ci ja za kon skim ovla {}e wi ma ko je ima u po gle du jav nih funk ci o ne ra ra di te po slo ve i na rav no ova kvu ini ci ja ti vu po dr à va”, re kla je Ta nju gu di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} i do da la da bi ta kon tro la bi mno go zna ~i la za po li ti~ ku kul tu ru u Sr bi ji. Mar ko vi} je, me |u tim, na po me nu la da u ovom tre nut ku ne mo è da ka è {ta bi kon kret no ta pro ve ra pod ra zu me va la. „Da li bi to pod ra zu me va lo kon tro lu imo vi ne ili sa mo da se ona pri ka è jav no sti, to je sad pro ce du ra ko ja bi zah te va la ili iz me nu od go va ra ju }ih za kon skih aka ta ili {i ru ak ci ju. To je ozbiq na stvar ko ja mo ra da se re {i kroz rad nu gru pu”, re kla je Mar ko vi}. Uka zu ju }i da bi ta pro ve ra ve ro vat no pod ra zu me va lo da se svi kan di da ti za vi so ke dr àv ne funk ci je ili pred sed ni~ ki kan -

di da ti obra }a ju Agen ci ji ka ko bi ona ob ja vqi va la wi ho ve imo vin ske iz ve {ta je, ona je is ta kla da bi mo `da kon tro lu imo vi ne tre ba lo sve sti na naj va `ni je dr `av ne funk ci je. Ona je ta ko |e na ve la da o toj ini ci ja ti vi ni su raz go var li u Agen ci ji, kao i da we ni pred stav ni ci ni su u~e sni ci bi lo ka kvih ak ci ja to kom iz bor ne kam pa we. Mar ko vi} je upo zo ri la da ne bi tre ba lo oti }i u dru gu kraj -

„Krenite od mene” Kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je i li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} pred lo ìo je „una kr snu ana li zu imo vi ne i pla ta” po li ti ~a ra u Sr bi ji pro te klih go di na. Ta di} je pred lo ìo da se for mi ra ko mi si ja ko ja bi se ti me ba vi la i da se kre ne od we ga, od no sno da se ana li zi ra ju we go va imo vi na i we go ve pla te. nost i kao pri mer na ve la Ru mu ni ju gde je, ka ko je is ta kla, po sto jao za kon pre ma ~i jim od red ba ma su svi kan di da ti wi ho voj od go va ra ju }oj agen ci ji pod no s i l i imo v in s ke iz v e { ta je.Pre ma we nim re ~i ma, tra è no je na de se ti ne hi qa da imo vin skih zah te va {to je obe smi sli lo ide ju.

„Ovo bi tre ba lo sve sti na naj va `ni je dr `av ne funk ci je. Mo `da bi za i sta tre ba lo ogra ni ~i ti na pred sed ni~ ke kan di da te jer se pred sed nik bi ra ne po sred no”, re kla je Mar ko vi}.Pre ma we noj oce ni, ja sna i ne dvo smi sle na imo vin ska kar ta sa ko jom kan di dat iz la zi na iz bo re bi sva ka ko mno go do pri ne -

la we go vom in te gri te tu. Isto vre me no, do da la je, gra |a ni bi do bi li mno go to ga jer bi se sma wio „cir kus sa ra zno ra znim no vi nar skim tek sto vi ma ko ji mo gu da se oka rek te ri {u na raz li ~i te na ~i ne i kam pa we bi bi le ozbiq ni je”. Pro gram ski di rek tor Tran spa rent no sti Sr bi ja Ne ma wa Ne na di} ka è da Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ve} ima in ge ren ci je nad po sla ni ci ma, mi ni stri ma i dru gim funk ci o ne ri ma ko ji su tre nut no u tr ci za pred sed ni ka Sr bi je On is ti ~e da bi bi lo ko ri sno uve sti pro ve ru imo vi ne, ali da za jed nu ta kvu stvar tre ba ma lo vi {e vre me na. „Pro ve ra imo vi ne mo è i tre ba da se ra di na po ~et ku kam pa we i ka da bi kam pa wa kod nas tra ja la du è. Od da na za kqu ~e wa iz bor ne li ste do iz bo ra, da kle za ta ko kra tak pe riod, pre ma lo je vre me na za jed nu ozbiq nu pro ve ru”, re kao je Ta nju gu Ne na di}.Ka ko do da je, ka da bi se ta ko ne {to uvo di lo tre ba lo bi od re di ti ma lo vi {e vre me na.

TVIT CRTICA

Iz me |u dve pot pred sed ni ce Po sla nik SPS De jan Ra den ko vi} sli kao se iz me |u dve da me, kao u onoj na rod noj pe smi „@e ne vo le ofi ci re“. Na dru {tve noj mre `i Tvi ter ove ko ve ~io je svo ju {et wu sa pred sed ni com skup {ti ne Sla vi com \u ki} De ja no vi} i funk ci o ner kom SPS Di ja nom Vu ko ma no vi}. - La ko je kad sto ji{ iz me |u dve pot pred sed ni ce, „pri znao je“ Ra den ko vi}.

Mla |i no fi na le Jo{ sve ga ne ko li ko da na do iz bor ne }ut we. Do tle svi ko ri ste sve adu te ko ji su im na ras po la ga wu. Ta ko je ovih da na i li der URS Mla |an Din ki} po no vo za pe vao za svrao. Na Tvi ter na lo gu URS –a je za pi sa no : „Fi na le na {e kam pa we pre ra sta u rok spek takl :) Mla |an Din ki} na bi ni u Kwa `ev cu“. Dok je Dinki} na bi ni, LDP – ovac Dra go Ko va ~e vi} pri me }u je : URS je za ba van sa ini ci ja ti vom o „za bra ni stra na~ kog za po {qa va wa”. Naj pre sve svo je ~lan stvo za po sli u jav ni sek tor i ka `e -”sad STOP”:)

Fi lo zo fi Mno go se pra {i ne di glo u kam pa wi oko fa kul tet ske i ma ster di plo me li de ra na ped wa ka To mi sla va Ni ko li }a. Dok se pre bro ja va ju is pi ti i tra `e ko le ge sa stu di ja, omla din ci SNS tru de se da do ka `u da idu u ko rak sa osta lim aka dem skim gra |a ni ma : - Per for mans omla di ne SNS kod Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du, „oka ~e no“ je na Tvi ter na log SNS–a.

Skrom na a aa Ali ni je sa mo li der URS taj ko ji se hva li svo jim mu zi~ kim ta len tom na dru {tve noj mre ì. Po u par na fol ka zve zda Je le na Kar le u {a po ru ~u je sa mre è : Po sta }u skrom na ka da svi pri zna ju da sam naj bo qa pe va ~i ca, naj bo qa ri ba, i naj pa met ni ja è na u Sr bi ji. Je dva ~e kam da po sta nem skrom na a aa! Uz fo tos sa Tvi te ra Kar le u {a je na pi sa la :Di van dan na Sa vi... Po qu bac svim mo jim fa no vi ma! Za jed no ~e ka mo kraj ma ja i no vi al bum!, ka è Kar le u {a, ne za pi sav {i ko ju stran ku tre nut no po dr à va, po {to je ra ni je bi la fan LDP–a.

Lek za te {ka pi ta wa

Fri zu ra za mi ting

Di rek tor be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac sa `a lio se na naj sta ri je su gra |a ne : „Si ro te ba ke i de ke. U vre me ne deq nog ru~ ka, ume sto de ce i unu ka, na vra ta im zvo ne iz stra na ka, da pro ve re ka ko }e gla sa ti“. Dok Ta so vac ima svo ju „bri gu“, do tle stra na~ ki ak ti vi sti mo ra ju da na |u odu {ka dok idu od vra ta do vra ta. - A na kon te {kih pi ta wa, {tru dla i sok od do ma }ih ja go da- ob ja vio je na Tvi te ru po sla nik DS De jan Ni ko li}.

U Sr bi ji je iz gle da za be le `en no vi mod ni trend. Na stra na~ kom oku pqa wu tre ba bi ti pri me }en po ne ~em ri gi nal nom. Star le ta Du wa Ili}, od sko ra ~la ni ca LDP i ak tiv na u kam pa wi Pre o kre ta pro mo i vi sa la je no vi tet. „Fri zu ra za mi ting!“ krat ko je na svom Tvi ter na lo gu za be le `i la Du wa Ili}. S. St.

c m y

politika

dnevnik

sreda2.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. I N T E R V J U : VLA DI MIR GO A TI, PRED SED NIK TRAN SPA RENT NO STI SR BI JA

Ve }i od ziv iz bo re ~i ni ne iz ve sni jim Pred sed nik Tran spa rent no sti Sr bi ja pro fe sor dr Vla di mir Go a ti oce nio je da bi na is hod pred sto je }ih op {tih iz bo ra u Sr bi ji mo gao uti ca ti i od ziv bi ra ~a, na vo de }i da bi iz bor ni re zul tat bi lo lak {e pred vi de ti u slu ~a ju da iz la znost bu de do 65 od sto, ali da bi od ziv ko ji bi pre la zio 70 pro ce na ta “re zul ta te mo gla da u~i ni sko ro ne pred vi dqi vim“. U in ter vjuu za „Dnev nik“ Go a ti je uka zao i da se u prak si po ka za lo da ni ska iz la znost po pra vi lu uglav nom ide u pri log oni ma ko ji su na vla sti. Ko men ta ri {u }i u tom kon tek stu i ne dav na is tar ì va wa ko ja uka zu ju na ogrom no ne ras po le è w e i ne z a d voq s tvo gra |a na Sr bi je ak tu el nim stan dar dom, uka zao je i da gra |a ni za lo{ ì vot uvek sma tra ju od go vor nom iz vr {nu vlast. - Ne mam pre ci znih sa zna wa u po gle du o~e ki va nog od zi va i we go vog uti ca ja na iz bor ni re zul tat. Me |u tim, ono {to je iz ve sno je da ni ska iz la znost, a to je po seb no iz ra è no na ame ri~ kim pred sed ni~ kim iz bo ri ma, na pri mer, uglav nom ide u pri log oni ma ko ji su na vla sti. Jer, oni iz la ze na bi ra li {ta i ako „ek se ri pa da ju“. Da kle, ni ska iz la znost po pra vi lu fa vo ri zu je one ko ji su na vla sti. Ve li ka iz la znost, pak, iz bo re ~i ni ma we iz ve snim i iz bor nu tr ku do kra ja ne si gur nom, kad je re~ o prog no za ma. Ta ko da ve ru jem da bi to na ~el no mo glo da se ka è i u na {em slu ~a ju, od no sno da bi ne ka vi so ka iz la znost iz nad 70 po sto mo gla da u~i ni re zul ta te sko ro ne pred vi dqi vim. A da bi u slu ~a ju da taj od ziv bu de do 65 od sto re zul tat iz bo ra bi lo lak {e pred vi de ti, a tu mi slim i na pred sed ni~ ke i na par la men tar ne iz bo re – ka zao je Go a ti. l Da li }e rezultati parla men tar nih iz bo ra bi ti presudni za ishod drugog kruga predsedni~ke trke?

- Ti re zul ta ti sva ka ko }e ja ko uti ca ti na is hod pred sed ni~ kih iz bo ra, s tim da }e i dru gi ~i ni o ci bi ti zna ~aj ni, kao {to je ha ri zma dvo ji ce li de r a, wi h o v a uver q i v ost... Me | u t im, si g ir n o da }e na opre de qi va we bi ra ~a uti ca ti i to ko ja }e par ti ja na kon par -

- Ni je uobi ~a je no, ali ne bi bi lo ni stra no ni ~ud no, da se u par la men tar nim de mo kra ti ja ma gde se pre mi jer bi ra ve }i nom gla so va u par la men tu na ja vi i ko }e u ime ko je par ti je bi ti pre mi jer. Ve ro vat no po sto je raz lo zi za i pro tiv, ali te {ko mo gu da oce nim {ta

la m en t ar n ih iz b o r a ima t i naj v i { e {an s i da for m i r a vla du. l Zna~i li to da }e zbog pred sed ni~ ke kam pa we i dogovor o vladi morati da se ubrza? - Si gu ran sam da }e ove dve me ga stran ke bi ti vr lo za in te re so va ne da iza se be ima ju iz vr {nu vlast i da }e i DS i

su za po li ti~ ku stran ku pred nost jed nog ili dru gog opre de qe wa. l [ta bi za vas bilo iznena|ewe na ovim izborima, kad je re~ o formirawu vla de? Ne ki ana li ti ~a ri smatraju da URS ne mo`e biti part ner de mo kra ta, ve} pre napredwaka, a zbog sukoba koji je nastao u aktu-

Koa li ci je obi~ no de le ogra ni ~e n plen i ako je mi ni mum 126 man da ta, od no sno ne ko li ko man da ta vi {e od po lo vi ne od 250 po sla ni ka u par la men tu, ma la je ve ro vat no }a da }e se na tu go zbu po zva ti jo{ 30 ili 40 dru gih qu di SNS po ku {a ti da for mi ra ju vla du u ro ku od dve ne de qe na kon par la men tar nih iz bo ra, od no sno iz me |u pr vog i dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra. l Da li je va`no da demokrate u zavr{nici kampawe iza|u s kandidatom za premijera, po{to su to napredwaci u~inili, ili je to sad mawe bitno s obzirom da je okosnica kampawe na predsedni~kim izborima?

elnoj kaoliciji izme|u DSa i Mla|ana Dinki}a. - Go vo ri ti sad o po sti zbor nim ko a li ci ja ma a da se ne zna iz bor ni re zul tat je u do me nu „po li ti~ ke astro lo gi je“. Ono {to mi se, me |u tim, ~i ni sa svim iz ve snim je da je pot pu no ne v e r o v at n a va r i j a n a t a ko j a upu }u je na mo gu} nost spo ra zu ma iz me |u DS-a i SNS-a, od no sno for mi ra wa ve li ke ko a li ci je, a o ko joj se mno go go vo ri u

jav no sti. Ne tvr dim da to sta ti sti~ ki ni je mo gu }e, ali za me ne bi to bi lo iz ne na |e we i mi slim da to tre ba is kqu ~i ti iz igre. Na i m e, ka o l i c i j e obi~ no de le je dan ogra ni ~e ni plen i ako je mi ni mum 126 man da ta, od no sno ne ko li ko man da ta vi {e od po lo vi ne od 250 po sla n i k a u par l a m en t u „ru ~ak“ ko ji je na sto lu, ma la je ve ro vat no }a da }e se na tu go zbu po zva ti jo{ 30 ili 40 dru gih qu di. A to bi bio slu ~aj uko li ko bi se na pra vio po sti zbor ni do go vor iz me | u de m o k ra t a i na pred w a k a. Na i m e, po svim do sa da {wim is tra `i va wi ma te dve stran ke }e uze ti pre ko dve tre }i ne gla so va bi ra ~a, od n so n o vi { e od dve tre }i ne man da ta. I to bi bi la jed na pre {i ro ka ko a li ci ja ka kva se po pra vi lu ne pra vi, za to ja tu mo gu} nost is kqu ~u jem. A da li }e G17 plus, od nso no wi ho va ko a li ci ja URS pri }i jed noj ili dru goj stra ni vi de }e mo kad bu de mo zna li re zul ta te iz bo ra. For mi ra we ka o li ci ja je uvek naj ma we si gu ran deo u pro ce su for mi ra wa vla de, jer, po red pro gram skih raz li ka, tu igra ju ulo gu i pro {lo sti ak te ra i li~ ni od no si iz me |u ak tu el nih li de ra. l Mislite li da demokrate mogu biti potpuno relaksirane u odnosu na to kome bi se nakon izbora mogli pri klo ni ti so ci ja li sti, koji i u ovoj kampawi poru~uju da }e biti odlu~uju}i faktor u formirawu vlade? - Vi de }e mo ko ji }e re zul tat ko a li ci ja oku pqe na oko SPSa ostva ri ti. U toj ko a li ci ji la vov ski deo da je i PUPS, ali Je din stve na Sr bi ja. Za to ne bih ce lu tu ko a li ci ju svo dio sa mo na so ci ja li ste. Oni }e sa svim si gur no bi ti va `ni igra ~i u to me, a vi de }e mo da li }e bi ti i je zi ~ak na va gi iz me |u dve me ga par ti je - DS i SNS. B. D. Sa vi}

Fak tor plus: SNS:DS – 32,5:27 od sto Po sled we pred iz bor no is tra `i va we jav nog mwe wa, ko je je spro ve la agen ci ja Fak tor plus, po ka za lo je da }e na iz bo re 6. ma ja si gur no iza }i 52 od sto is pi ta ni ka, dok se wih go to vo 20 od sto jo{ pre mi {qa. Pre m a is t ra ` i v a w u, spro v e d e n om od 24. do 30. apri la, na uzor ku od 1.126 is -

pi ta ni ka, naj ve }i broj gla so va bi osvo ji le ko a li ci ja oko Srp ske na pred ne stran ke (32,5 od sto) i ko a li ci ja oko De mo krat ske stran ke (27 od sto). Tre }e me sto bi za u ze la ko a li ci ja SPS-PUPS-JS (13,2 od sto). Ne ko li ko stra na ka se na la zi na oko cen zu sa (SRS, DSS, Pre o kret, URS). Po sto -

ji mo gu} nost da jo{ uvek neo pre de qe ni bi ra ~i, u za vi sno sti od iz la zno sti, na pra ve iz ne na |e we, a to se pre sve ga od no si na URS, Dve ri, Po kret rad ni ka i se qa ka, SDS Ne boj {a Le ko vi}, na vo di se u sa op {te wu agen ci je Fak tor plus. Ka da je re~ o pred sed ni~ kim kan di da ti ma, si tu a ci ja je re -

la tiv no sli~ na, a naj ve }i broj gla so va bi osvo jio To mi slav Ni ko li}, 32,4 od sto, dok bi za Bo ri sa Ta di }a gla sa lo 31,6 od sto is pi ta nih. Ne {to vi {e od po lo vi ne is pi ta ni ka (56 od sto) je iz ja vi lo da pred iz bor na kam pa wa ne uti ~e na wi hov iz bor stran ke ili kan di da ta.

REKLI SU ^a nak: Ni su kri vi qu di iz pe de set i ne ke

Din ki}: Sr bi ji je do sta po de la

Ba ja to vi}: Za vi si s kim se do go vo ri mo

Li der LSV Ne nad â nak iz ja vio je da }e ta stran ka tra ì ti da se do na ci je in ve sti to ri ma uslo ve do na ci je od dr à v e za p o { qa v a w em sta ri jih od 50 go di na.On je re kao da }e u na red nom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je LSV tra ì ti da se in ve sti to ri ko ji do bi ja ju sub ven ci je od dr à ve oba ve ù da za po sle naj ma we de set od sto qu di sta ri jih od 50 go di na. â nak je na pred iz bor nom sku pu u Ki kin di re kao da u sva koj fir mi ko ja tra ì sub ven ci je od dr à ve i za po {qa va vi {e od 50 rad ni ka, sva ki de se ti rad nik mo ra bi ti pe de set go di {wak, „jer se ni su oni ko ji ma je kr {te ni ca ma lo po ù te la zbog to ga na bo ga ka me we ba ca li”. ”Ni smo mi ko ji ma je kr {te ni ca iz pe de set i ne ke kri vi za to, pa da ne zna mo {ta da ka è mo svo jim po ro di ca ma”, re kao je â nak.

„Sr bi ji je do sta po de la i ja è lim da se ne go vo ri ru `no o po li ti~ koj kon ku ren ci ji, ve} tre ba da uje di ni mo Sr bi ju oko za jed ni~ kih ci qe va, a to su jed na ke {an se za sve re gi o ne, ma we na me ta i tak si, vi {e po sla za mla de, dvo stru ko ve }i bu xet za po qo pri vre du, da se Sr bi ja raz vi ja, a ne da se sva |a. Sr bi ji je po tre ban raz voj”, re kao je li der URS-a Mla |an Din ki}.On je do dao da je uve ren da }e qu di iz svih de lo va Sr bi je da ti svoj glas oni ma ko ji su na de lu po ka za li ka ko se po di ù i raz vi ja ju uni {te ni gra do vi i op {ti ne.Dr à va ne tre ti ra sve svo je gra |a ne i sve svo je de lo ve isto. Bo ga ti po sta ju jo{ bo ga ti ji, a si ro ma {ni jo{ si ro ma {ni ji. Svi sta nov ni ci ne ma ju jed nak pri stup in sti tu ci ja ma i po slo vi ma u jav noj upra vi i jav nim pred u ze }i ma. Ne ma po {te nih kon kur sa. Sa mo oni sa par tij skim ve za ma da nas mo gu do bi ti za po sle we ili ne ku do zvo lu u op {ti ni”, re kao je Din ki}.

Pot pred sed nik So ci jal ~i sti~ ke par ti je Sr bi j e Du { an Ba j a t o v i} ka |e da }e ta par ti ja, uko li ko DS i SNS ne for mi ra ju vla du, u}i u ko a li ci ju sa onim part ne rom s ko jim mo è da se do g o v o r i.„Uko l i k o je isti na da DS i SNS ne }e za jed no, on da }e mo mi u ko a li ci ju sa onim part ne rom sa ko jim mo è mo da se do go vo ri mo, a ako ne mo è mo, on da na no ve iz bo re“, re kao je Ba ja to vi}, go stu ju }i na RTS. On je oce nio da bi bi lo do bro ka da bi jed na par ti ja po be di la, ali da se to „ne }e de si ti“ i da ni jed na vla da ne }e mo }i da se for mi ra bez SPS. Ba ja to vi} je ta ko |e is ta kao da na po li ti~ koj sce ni vi {e „ne ma ne pri ja te qa ve} sa mo pro tiv ni ka“ i da ne ga tiv na kam pa wa ni ko me ni je ni {ta do bro do ne la.

priâonica „pr vi maj kao pra znik ra da mo è da bu de uki nut jer u Sr bi ji vi {e ne ma rad ni ka, a ak tu el noj vla sti ne mo è da opro sti to {to je gra |a ni ma obe }a va la za po sle we, a sa mo je po ve }a la broj qu di ko ji su osta li bez po sla„, Tomislav Nikoli} (SnS). *** „ne mo è dr à vu da vo di pa to log, jer to ga ne ma ni, ka ko je re kao, „u cr ta nim fil mo vi ma”, Velimir Ili} (nS). *** „Dok sam ja mi ni star unu tra {wih po slo va, po li ci ja si gur no ne }e da se su ko bqa va sa na ro dom ve} tre ba da hap si one ko ji su rad ni ke ote ra li na uli ce”, Ivica Da~i} (SpS). *** „U na {oj ze mqi rad ni ci po sled wih go di na ne ma ju ni ka kva pra va, a san o wi ho vom bo qem ì vo tu iz gu bi }e se, na à lost, i ovog pr vog ma ja u di mu la `nih pred iz bor nih obe }a wa i mi ri su pr vo maj skog ro {ti qa„, Danica Gruji~i} (SDS). *** „Sve {to je ste ~e no mi mo za ko na, mo ra bi ti od u ze to. Taj ku ni, po put Mi {ko vi }a i Be ka bi }e opo re zo va ni vi {im po re skim sto pa ma sa mo ako na vlast do |e Srp ska ra di kal na stran ka”, Nemawa [arovi} (SrS). *** „imam po tre bu da vam dam obe }a we, po be di }e mo na ovim iz bro i ma! Tra ìm i od vas obe }a we da ka è te - po be di }e mo na ovim iz bo ri ma. ima, bre, da ih po be di mo opet i sva ki put zbog Sr bi je, no vog Sa da, Voj vo di ne i svih na {ih qu di”, Boris Tadi} (DS). *** „Sa da su pro me ni li dog mu. od one da EU ne ma al ter na ti vu, pre {li su na dru gu, mno go opa sni ju dog mu po ko joj su oni ne za me wi vi i ne ma ju al ter na ti vu”, Vojislav Ko{tunica (DSS). *** „Mi slim da od me ne i Bo ri sa ne ma bo qih, a svim Sr bi ma, ma gde oni bi li, po treb na je ja ka Sr bi ja ko ja zna {ta ho }e i ko ja ho }e da re {a va svo je pro ble me„, Milorad Dodik (pred sed ni k rS). *** “Za u sta vi }e mo ras par ~a va we ze mqe, spro ve {}e mo pre ra spo de lu dru {tve nog bo gat stva. Mi {ko vi}, Be ko, Ko sti}, pla }a }e po rez od 10 od sto na uku pan pri hod, a ta sred stva }e mo usme ri ti na pen zi o ne re, de cu, iz be gli ce„, Jadranka [e{eq (SrS). *** „Svi su go vo ri li da ni je mo gu }e a mi smo po ka za li da je mo gu }e i ve} sa da i oni ko ji nas ne vo le pri zna ju da pre la zi mo cen zus, a ka da pre |e mo cen zus gra ni ce vi {e ne ma, jer ovo je po ~e tak bor be ko ju ’Dve ri’ vo de za pre o bra àj Sr bi je”, Vladan Gli{i} (Dve ri). *** „Je di ni ko mo è da do ne se pro me ne je SnS, a sva ki glas za ma we stran ke }e za vr si ti u ku ti ji DS“, Aleksandar Vu~i} (SnS). *** „na spram nas ko ga to ima mo? Ko to pre ten di je da za me ni Bo ri sa Ta di }a, DS i qu de ko ji su ozbiq no ra di li svoj po sao? „, Bojan Pajti}(DS) „ne mo ra mo po sva ku ce nu u}i u vlast. [to se ti ~e SnS, sa wi ma ne }e mo u ko a li ci ju. Svi ko ji gla sa ju za UrS tre ba da zna ju da svoj glas da ju na ma, a ne dru gom“, Suzana Grubje{i} (UrS). *** „pre o kret je od go vor na sve pro ble me u ovom dru {tvu, zbog to ga sto on tra je. on se ne za vr {a va jer dok ì vi mo di {e mo i ho da mo. To je pre o kret i on se de sio. Sr bi ja se po kre nu la i to vi {e ni ko ne mo è da za u sta vi”, êdomir Jovanovi} (LDp). *** „Ve ro vat no }u tu ì ti pot pred sed ni cu DS Jelenu Trivan zbog tvrd we u Uti sku ne de qe da sam na kon tra mi tin gu no sio he kler. To ni je ta~ no. Go spo |a Tri van po ku {a va ta kvim iz ja va ma da iza zo ve sa à qe we u svo joj stran ci. ona je Ivan Markovi} DS”, alek san dar Vu lin (po kret so ci ja li sta). *** „Ve li ~i na dve ve li ke par ti je u Sr bi ji svo di na jed no - da se kao dve ba be pre ko plo ta pu tem re klam nih spo to va pro zi va ju, ~i me po ka zu ju svo ju po li ti~ ku neo d go vor nost, a ono {to je gra |a ni ma po treb no je so ci jal na prav da i dru {tvo jed na kih {an si”, Branko Ruì} (SpS). *** SrS je je di na stran ka ko ja ni je od u sta la od svo jih iz vor nih ide ja”, Jadranka [e{eq (SrS) u Hrt kov ci ma. *** Kuc nuo je ~as da se na iz bo ri ma od lu ~i da li }e Sr bi jom upra vqa ti kri mi nal ci ili }e na rod od ne ti po be du. Uko li ko bu dem iza bran za pred sed ni ka, ob ra ~u na }u se sa or ga ni zo va nim kri mi na lom i svi ma ko ji su Sr bi ju ba ci li na ko le na”, Zoran Dragi{i} (prS) *** „Sni zi li su ce nu sa 1.000 na 70 evra. E to je va{ sa da {wi sta tus. pre ~e ti ri go di ne obe }a va li su 1.000 evra, a sad ra ~u na ju da }e vas po be di ti sa 70. ne do zvo li te da vas po be de”, Tomislav Nikoli} (SnS) *** „pr vi maj ne sme da bu de pra znik ne ra da.Haj de da re for mi {e mo dr à vu, da je na pa vi mo da ra di u ko rist svo jih gra |a na i da po stig ne mo ni vo pu ne za po sle ni sti. To je ono {to ho }e mo i za to da nas mar {i ra mo hi qa du ki lo me ta ra za mi lion ne za po sle nih”, Aleksandar Vi{wi} (re for mi sti~ ka stran ka). priredio: P. Klai}

Pe sma ih je odr à la... U fi ni {u pred iz bor ne kam pa we stran ke sve vi {e an ga ù ju mu zi~ ke zve zde ka ko bi do bi le ve }u po dr {ku bi ra ~a, pa je ta ko u Obre nov cu Na ta {a Be kva lac pe va la za URS. Ona je u su bo tu pe va la na sku pu stran ke Mla |a na Din ki }a gde je po zdra vi la oku pqe ne sim pa ti ze re i ~la no ve URS-a.”Is ko ri sti te svo je pra vo i iza |i te da gla sa te”, po ru ~i la je oku pqe ni ma na tr gu u Obre nov cu. Wen na stup je or ga ni zo vao vi so ki funk ci o ner URS-a iz Obre nov ca Mi ro slav û~ ko vi}. U ne de qu je kan di dat DS-a za pred sed ni ka Sr bi je Bo ris Ta di} pred no vi na ri ma i TV ka me ra ma po pio ka fu sa pe va ~em Zdrav kom ô li }em, a pre ne ko li ko da na pred sed ni~ ki kan di dat SPSa Ivi ca Da ~i} pe vao na kon cer tu folk pe va ~i ce Ane Be ku te ko ji su iz pr vog re da pra ti li naj vi {i funk ci o ne ri DS-a i SPS-a.

ekonomija

sreda2.maj2012.

dnevnik

PRE KA TE GO RI ZA CI JA DR @AV NIH SA O BRA ]AJ NI CA PRST U OKO VOJ VO \ANS KIM LO KAL NIM SA MO U PRA VA MA

Dr à va 700 ki lo me ta ra pu te va uva li la op {ti na ma na kr pqe we Ured bom Vla de Sr bi je o ka te go ri za ci ji dr àv nih pu te va u Voj vo di ni je vi {e od 700 ki lo me ta ra sa o bra }aj ni ca pro me ni lo ka te go ri ju, {to zna ~i da se s dr àv ne ka se se le na bu xet lo kal ne sa mo u pra ve. Di rek tor „Voj vo di na pu ta” Mar ko Ci gi} ka è da je ovo naj ne po voq ni ji tre nu tak za ta kvu od lu ku jer lo kal na sa mo u pra va ne ma ni stru~ ni, ni fi nan sij ski po ten ci jal za bri gu o to li kim pu te vi ma. – Po {to je re~ o ured bi, a ne za ko nu, po sta vqa se pi ta we {ta }e bi ti s tim pu te vi ma ko ji su ni na ne bu ni na ze mqi, po {to ih lo kal ne sa mo u pra ve ni su pri mi le, JP „Pu te vi Sr bi je” ih ni je pre da lo, ta ko da o wi ma jo{ uvek ni ko ne bri ne, iako je Ured ba do ne ta u fe bru a ru – ka è Ci gi}. – Sa da pre ka te go ri sa ne pu te ve ni ko i ne

fi nan si ra, ni ti za wih od go va ra, {to ni je do bro i po sle di ce }e tr pe ti svi – od vo za ~a, gra |a na i lo kal ne sa mo u pra ve, do sa me dr `a ve jer }e sa o bra }aj ni ce pro pa da ti, {to }e se ne ga -

je pre ka te go ri za ci ju va qa lo ura di ti i ra ni je, ali je tre ba lo vo di ti ra ~u na o to me da pu te vi ne osta nu u va ku u mu i ne bu du pre pu {te ni pro pa da wu. Pred sed nik Udru `e wa po slo da va ca

Raz voj na ulo ga Po la ze }i od pret po stav ke da su ne ki pu te vi iz gu bi li dr `av ni rang zbog ne za do vo qa va ju }eg bro ja vo zi la, pu ta ri pod se }a ju na to da pu te vi ima ju raz voj ni ka rak ter, da se ne gra de zbog dnev nih po tre ba ve} s vi zi jom stal nog po ve }a wa sa o bra }a ja. Oni pi ta ju {ta bi bi lo da je most „Ga ze la” gra |en za 10.000 vo zi la, ko li ko ga je pre la zi lo u vre me iz grad we, ume sto za 140.000, ko li ko ih je da nas. Pod se }a ju i na to da su ne ki iz gra |e ni u po sled wih ne ko li ko go di na pa i ne ma kom plet nih po da ta ka o is ko ri {}e no sti. tiv no od ra zi ti na bez bed nost sa o bra }a ja, a i vo zi la se o{te }u ju. Ci gi} se sla `e da se u po sled wih 25 go di na zna ~aj no pro me ni la sli ka na te re nu i da

put ne pri vre de Sr bi je „Pu tar” Mi lan Bo jo vi} ka `e da }e bi ti ma la ko rist od pre ka te go ri za ci je u onim pod ru~ ji ma ko ja su pri vred no ne raz vi je na, a ba{ ta kvim op {ti na ma je do de qe no

naj vi {e pu te va za odr à va we. [to je jo{ go re, lo kal ne sa mo u pra ve i ne zna ju ko je to pu te ve sa da tre ba da pre u zmu i na ko ji na ~in. Ured bu o pre ka te go ri za ci ji ni je po dr à la ni Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na, sma tra ju }i da si ro ma {na lo kal na sa mo u pra va ni je sprem na da pre u zme odr à va we no vih pu te va. Ured bom su dr àv ni pu te vi sma we ni na 14 ki lo me ta ra po kva drat nom ki lo me tru po vr {i ne, ~i me smo u{li u krug naj ma we raz vi je nih dr à va re gi o na jer Slo ve ni ja i Hr vat ska, na pri mer, ima ju ~ak 32 ki lo me tra dr àv nih pu te va po kva drat nom ki lo me tru po vr {i ne! Si tu a ci ja je jo{ ne po voq ni ja po nas ako se upo re de po da ci ve za ni za broj sta nov ni ka na od re |e nim te ri to ri ja ma. Zbog sve ga to ga pu ta ri sma -

tra ju da JP „Pu te vi Sr bi je” i na da qe tre ba da odr `a va ju spor ne pu te ve – {to su zah te va li od Mi ni star stva za in fra -

DU [AN BA JA TO VI]

SRP SKA PRI VRE DA POD TE RE TOM PARA FI SKAL NIH NAM ETA

Pen zi je ve }e za oko 800 di na ra Pen zi o ne ri u Sr bi ji o~e ku ju is pla tu pr vog de la april skih pen zi ja uz po vi {i cu za 3,46 od sto, pa }e pro se~ na pen zi ja bi ti ve }a za oko 800 di na ra. Za pen zi o ne re iz ka te go ri je sa mo stal nih de lat ni ka is pla ta pr vog de la april skih pri ma wa po ~e }e 4. ma ja, voj ni pen zi o ni ri i po qo pro vred ni ci }e no vac do bi ti dan ka sni je, a pen zi o ne ri iz ka te go ri je biv {ih za po sle nih pen zi je pri ma ju 10. ma ja. Iz no si na ~e ko vi ma bi }e uve }a ni zbog re dov nog april skog uskla |e wa pen zi ja sa tro {ko vi ma zi vo ta. Pro se~ na pen zi ja za voj ne pen zi o ne re i biv {e za po sle ne sa da }e iz no si ti 25.148 di na ra, a ra ni je je bi la 24.307 di na ra. Sa mo stal ni de lat ni ci ra ni je su pro se~ no pri ma li 23.239 di na ra, a od sa da }e do bi ja ti 24.022. di na ra. Pro se~ na pen zi ja po qo pri vred ni ka bi la je 9.654 di na ra, a od sa da }e bi ti 9.941 di na ra. Iz no si naj ni `ih pen zi ja za voj ne pen zi o ne re, sa mo stal ne de lat ni ke i biv {e za po sle ne, uz po vi {i cu od 3,46 od sto, iz no si }e 12.654 di na ra. Na vi {e pen zi je iz no si le su 106.318 di na ra, a sa da }e bi ti 109.997 di na ra.

Pro fit „Sr bi ja ga sa” 1,25 mi li jar du

Skri ve ni po re zi nas ko {ta ju 730 mi li o na evra

S TI@E APRIL SKA PO VI [I CA

Iako su ne ke po re ske sto pe u Sr bi ji re la tiv no ni ske - po rez na do bit pred u ze }a m|u naj ni ìm je u Evro pi, {to bi tre ba lo da osna ì pri vred nu ak tiv nost - po slo va we kom pa ni ja je u ve li koj me ri op te re }e no ra znim „skri ve nim po re zi ma” ko je ne rspi suj di rekt no dr à va, ve} dr àv ne i par dr àv ne agen ci je, fon do vi i sli~ ne or ga ni za ci je. Pre ma stu di ji ko ju su npra vi li Ame ri~ ka agen ci ja za po mo} i raz voj (USAID) i Na ci o nal na ali jan sa za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED), u Sr bi ji po sto ji naj ma we 370 ne po re skih da va wa, ko ji ko {ta ju pri vre du oko dva od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) ili oko 730 mi li o na evra, a da pri tom pri vre da od to ga za uz vrat do bi ja ma lo ili ni {ta. Od 370 pa ra fi skal nih na me ta, za oko tri ~e tvr ti ne tih na kna da i tak si nad le `na je Re pu bli ka, a osta lo je u nad le `no sti lo kal nih sa mo u pra va. Za 77 ne po re skih na me ta i lo kal nih tak si po sto je po da ci Upra ve za tre zor, pre ma ko ji ma je uku pan pri hod u 2011. bio 730 mi li o na evra. To zna ~i da fi nan sij sko op te re }e we po osno vu sa mo tih na me ta iz no si oko 570 evra po jed nom za po sle nom go di {we, ako se ima u vi du da je pro {le go di ne u pri vre di bi lo za po sle no oko 1,27 mi li o na qu di, na ve de no je u stu di ji USAID-a.

Gde su skla di {ta Pred stav nik USAID-a Du {an Va si qe vi} ka `e da in ve sti to ri pri li kom grad we obje ka ta ve} go di na ma pla }a ju na kna du od dva od sto za jav na sklo ni {ta. me |u tim, za vi {e od 20 go di na u Sr bi ji ni je iz gra |en ni je dan ta kav obje kat. Ve ro vat no po sto ji i vi {e od 370 raz li ~i tih tak si ko je pred u ze }a mo ra ju da pla te, re kao je di rek tor Pro jek ta USAID-a za bo qe uslo ve po slo va wa Xo La u ter i po zvao pri vred ni ke da pri ja ve na me te ko ji ni su ob u hva }e ni ovim po pi som. - Do {li smo do iz no sa od 730 mi li o na evra raz li ~i tih na me -

ta, ko ji su u 2011. go di ni pro {li kroz ra ~un Upra ve za tre zor, ali se pu no dru gih na pla }u je mi mo Tre zo ra i pred sta vqa sop stve ne pri ho de po seb nih re gu la tor nih agen ci ja i jav nih pred u ze }a - re kao je La u ter. Pro gram ski ko or di na tor NA LED-a Mi lan Si mi} ka `e da ovaj po pis pa ra fi skal nih op -

struk tu ru – i da ih po ste pe no pre da ju onoj lo kal noj sa mo u- pra vi ko ja je u sta wu da ih pre u zme. R. Da u to vi}

te re }e wa, ~i je pla }a we ne do no si go to vo ni ka kvu ko rist pri vre di, da le ko je od kraj weg, jer wi hov broj stal no ra ste. - Mno gi od ovih na me ta su ne do sled ni. Tro {ko vi po la ga wa stru~ nog is pi ta za zva we pri ma ri ju sa ko {ta ju 8.990 di na ra, dok su isti tro {ko vi za zva we tu ri sti~ kog vo di ~a 18.000 di na ra na veo je Si mi}. Stu di ja Pro jek ta USAID-a za bo qe uslo ve po slo va wa i NA LED-a do no si niz kon kret nih pre po ru ka ka ko bi se spre ~i lo uvo |e we no vih na kna da. Na vo di se da je ve li ki broj na kna da ko je se pla }a ju dr àv nim or ga ni ma za upi se, po tvr de, uve re wa i li cen ce mo gu }e uki nu ti. Ta ko |e se na vo di da tre ba raz mo tri ti mo gu} nost da do sa da {wi sop stve ni pri ho di raz li ~i tih agen ci ja po sta nu pri ho di bu xe ta. Auto ri Stu di je sma tra ju da le gi tim ne na kna de, kao {to je na kna da za za ga |e we ì vot ne sre di ne, tre ba da osta nu na sna zi, ali da je po treb no raz mo tri ti wi ho vo pre vo |e we u re ìm po re za, jer bi se ta ko po ve }a la tran spa rent nost. Na pre zen ta ci ji su se ~u le i kon kret ne pri med be da je, re ci mo, tak sa na ko ri {}e we mi ne ral nih bo gat sta va po ve }a na ~e ti ri pu ta i tre nut no iz no si dva od sto, {to za bri wa va stra ne in ve sti to re ko ji ve} po slu ju u Sr bi ji i mo è da od vra ti po ten ci jal ne ula ga ~e. E. D.

„Sr bi ja gas” je to kom 2011. ostva rio pro fit od 1,25 mi li jar di di na ra, sa op {tio je u Be o gra du ge ne ral ni di rek tor tog pred u ze }a Du {an Ba ja to vi} i na ja vio da }e ta kom pa ni ja do 2015. in ve sti ra ti oko 2,9 mi li jar di evra u raz voj ga snog sek to ra u Sr bi ji. Pro fit jav nog pre du }a „Sr bi ja gas” od 2008. po ras tao je ~e ti ri pu ta, a pro fi ta bil nost po rad ni ku po ve }a na je sa 295.000

di na ra na 1,72 mi li o na di na ra, re kao je Ba ja to vi}. „Taj pro fit ni je na stao u osnov n oj vr s ti de l at n o s ti, tran spor tu i pro da ji ga sa, za to {to smo naj ve }i deo vre me na ra di li sa ce na ma ko je su ni è od tr ì {nih, ve} su ga do ne le fi nan si ja ske ope ra ci je ‘Sr bi ja ga sa’ na dru gim po qi ma”, re kao je Ba ja to vi}. Ba ja to vi} je ka zao da je „Sr bi ja gas” u tom pe ri o du iz gu bio oko 200 mi li o na evra sa mo na ne r e a l n oj ce n i ga s a, zbog vo |e wa so ci jal ne po li ti ke pre ko ce na ga sa. Sr bi ja u na red nih go di nu do dve da na ne mo è o~e ki va ti ni è ce ne ga sa, osim po jef ti we wa ko je }e mo do bi ti pri li kom pot pi si va wa du go ro~ nog ugo vo ra sa „Ga spro mom”, ko je se o~e ku je, re kao je Ba ja to vi}.

BAN KE MO GU DA USTU PA JU PO TRA @I VA WA SA MO JED NA DRU GOJ, ALI...

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

109,6601

111,8981

114,4718

109,3244

Australija

dolar

86,4691

88,2338

90,2632

86,2044

Kanada

dolar

84,3800

86,1020

88,0823

84,1217

Danska

kruna

14,7413

15,0421

15,3881

14,6961

Norve{ka

kruna

14,4394

14,7341

15,0730

14,3952

[vedska

kruna

12,3153

12,5666

12,8556

12,2776

[vajcarska

franak

91,2086

93,0700

95,2106

90,9294

V. Britanija

funta

134,7507

137,5007

140,6632

134,3382

SAD

dolar

82,7499

84,4387

86,3808

82,4966

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 4. 2012. godine

Ne ma ute ri va ~a du go va, ve} sa mo po ma ga ~a? Ot ka ko je pro {le go di ne po ~et kom de cem bra po ~e la pri me na Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga kli jen ti su si gur ni da }e uze ti kre dit vra }a ti sa mo ban ci onoj kod ko je su ga uze li ili ne koj dru goj. Ta~ ni je fi nan sij ske ku }e mo gu da ustu pa ju ova po tra ì va wa sa mo iz me |u se be. To raz ne agen ci je ko je su uzi ma le ove zaj mo ve da ih na pla te ni je osta vi lo bez po sla. Okre nu li su se no voj de lat no sti sa da sa mo po ma ù ban ka ma pri na pla ti du go va. A uslo ve pod ko ji ma }e se do spe li za jam ko ji je u doc wi vra }a ti od re |u ju ban ke. - Mi smo sa da sa mo po sred nik a ne ot ku pqu je mo vi {e po tra ì va wa - ob ja {wa va Iri na La da, di rek tro fir me EOS ma triks, ko ja po slu je u 27 ze ma qa.

Ova kom pa ni ja me |u tim ima sta ra ne na pla }e na po tra `i va wa ko ja je ot ku pi la od ba na ka jo{ pre 5. de ce mra 2011 i stu pa wa po me nu tog

za ko na na sna gu. Ti du `ni ci jo{ uvek mo gu da o~e ku ju po ziv i do go vor o na pla ti. Agen ci ja ih zo ve pu tem sta bil nih i mo bil nih te le fo na a ako ima ju mejl adre se {a qu i pi sma. Mo men tal no Agen ci ja ima u svom port fo lu ju 80.000 du `ni ka od ko jih po tra `u je 40 mi li o na evra. Oni su vla sni ci tih du go va. Do sa da agen ci je i ni su ima le mno go po sla kod nas jer su na {i qu di ma we za du `e ni ne go u okol nim ze mqa ma. Ta ko u Sr bi ji sta ti sti~ ki re ~e no sva ko sta nov nik du gu je 2,2 pla te dok je to u Hr vat skoj 5,5 po gla vi. Ono {to je bit no za gra |a ne da zna ju, to je da sa pred stav ni ci ma svih agen ci ja mo gu da raz go va ra ju i do go va ra ju aran `man o ot pla ti. Ali pri nu de i pret we su za bra we ne i ta kvo po na {a we tre ba pri ja vi ti MUP-u. D. V.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda2.maj2012.

^E KA JU ]I RE VI ZI JU PRO DA JE DO MA ]IH FIR MI

Pri va ti za ci ja samo vrh le de nog bre ga ~e ru pa wa Sr bi je PRO PAO I tRE ]I PO KU[AJ PRO DA JE ZRE wA nIn sKE InDUstRIJE PIVA

Kraq {e }e ra ma lo po nu dio za pi va ru Zrewaninska industrija piva (ZIP) nije prodata ni iz tre}eg poku{aja, jer se na javni oglas, koji je raspisao ste~ajni upravnik Dra gan Bo ì}, javilo samo preduze}e “MK Komerc” , vlasni{tvo nekrunisanog srpskog kraqa {e}era Miodraga Kosti}a i ponudilo ~etiri i po puta mawu cenu od po~etne. Procewena vrednost pivare ovog puta iznosila je preko 188 miliona dinara, {to je bilo za blizu 11 miliona dinara vi{e nego prilikom prethodna dva poku{aja prodaje. Ali, “MK Komerc” je, po re~ima Boì}a, ponudio svega 41 milion dinara. Ipak, u oglasu za prodaju imovine ste~ajnog du`nika istaknuto je da po~etna cena nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na bilo koji na~in obavezuju}a za ponu|a~e. To zna~i da je mogu} svaki dogovor i svaka cena koju prihvati Odbor poverilaca. Polaze}i od toga da je ponuda “MK komerca“ nià od polovine procewene vrednosti, kona~nu odluku o prodaji, shodno zakonskim odredbama, done}e Odbor poverilaca. Tako da je mogu}e da ZIP, uprkos propalom tre}em poku{aju prodaje, ipak dobije gazdu. Potencijalnim kupcima nudi se fabri~ki krug pivare sa maga-

cinima, u neposrednoj blizini centra grada, zatim {piritana sa pomo}nim objektima u Ulici Brigadira Risti}a, dva stovari{ta sa prodavnicama u Kikindi i Petrovcu na Mlavi. Ali, i skoro kompletna oprema za proizvodwu piva – od kazana, fermentora i pasterizatora, do rezervoara i linija za puwewe. Jedna od najstarijih srpskih pivara i jedan od prvih industrijskih pogona u gradu na Begeju, decenijski brend Zrewanina i wegove privrede, neprekidno je proizvodila pivo od 1745. do 2006. godine. Privatizovana je 2003. godine, a novi gazda - kontroverzni vojvo|anski biznismen Mom ~i lo Ra ji}, ubrzo je prekinuo proizvodwu i stavio katanac na ZIP. Bez posla je ostalo oko 250 radnika, koji isprva nisu mogli da re{e svoj radno - socijalni status, po{to im gazda nije upla}ivao penzijsko osigurawe. Nad pivarom je, na predlog grada Zrewanina, jula 2010. godine, nakon {to je Raji} poku{ao da odnese proizvodne ma{ine, kada je intervenisala i policija, pokrenut ste~ajni postupak. Lokalna samouprava je imala pravo da zatra`i ste~aj zbog dugova koje je Raji} ostavio gradu i poreskoj upravi. @. Ba la ban

Dok Evropska unija ukazuje na sporne 24 privatizacije, upu}eni u tu problematiku upozoravaju da bi dràva, uz sumwivu prodaju firmi, trebalo da se pozabavi i ve}im, finansijski mnogo teìm problemima. - Sama privatizacija, koliko god da je u woj bilo korupcije, pqa~ke i {tete, je po obimu samo vrh ledenog brega u odnosu na sve druge oblasti kao {to su bankarski sistem, farmacija, javne nabavke, gra|evinske dozvole... Naravno da je unutar privatizacije obim onoga {to je sporno daleko ve}i od ta 24 slu~aja, ali mi mormao da se priviknemo na to da Evropska unija od nas traì onoliko koliko je wima preko glave, a to je mnogo mawe od onoga {to je nama potrebno da re{imo u pogledu korupcije da bismo mogli da funkcioni{emo kao iole pristojna dràva. Sve je, naravno, povezano tako da kada re{ite jednu oblast re{ili ste i druge - kaè za „Dnevnik” advokat, nekada{wi direktor Agencije za privatizaciju Bran ko Pa vlo vi} navode}i da je samo u ban kar skom si stemu spor no ukupno milijardu evra, u javnim nabavkama tako|e oko milijardu evra godi{we, u farmaciji 450 miliona evra, 250 miliona evra u gra|evinskim dozvolama... Eko no mi sta Alek s an d ar Ste va no vi} ukazuje da se pitawem spor nih pri va ti za ci ja ma ni pu li {e u pred iz bor noj kampawi uz ocenu da pojedine partije preteruju kada navode

broj firmi koje treba pre~e{qati. - Pitawe je {ta bismo dobili i kako bismo pro{li ako budemo traìli dlaku u jajetu u svim privatizacijama. Ali, u svakom slu~aju, sve je boqe od toga da dràva upravqa preduze}ima - kaè on.

Pomenimo, prema navodima Republi~kog javnog tu`ila{tva, koje ispituje 24 privatizacije na koje je ukazala EU, proveravane su pojedina~ne odluke i akti i pokrenuti su negde pretkrivi~ni, a negde krivi~ni postupci, izme|u ostalih, za

Ku pi{ jed nu fir mu, do bi je{ de set Ima mnogo onih koji tvrde da je jedan od kqu~nih problema to {to se privatizacija u Srbiji odigravala po sistemu - kupi{ jednu firmu, a dobije{ deset. Elem, kada neki tajkun kupi jednu kompaniju, onda je da pod hipoteku i kre}e u kupovinu slede}e i tako su stvarane svojevrsne privatizacione piramide koje su ~esto prerastale u kule od karata gde je gazda samo izvla~io kapital iz preduze}a prebacuju}i ga na kraju sebi u xepove. Firme su naravno upropa{tvane, radnici otpu{tani .... U sredi{tu svega su bile dr`ava i banke. Banke jer su dvale tajkunima kredite uzimaju}u privatizovane kopmanije u zalog, a dr`ava jer je dozvolila da se tako ne{to de{ava.

„Mobtel“ protiv Bo go qu ba Ka ri }a i drugih osoba, Nacionalne {tedionice, „C marketa“, „[invoza“, „Srboleka“, „Sartida“, „Jugoremedije“. Posledwa privatizacija za koju je traèna provera obavqena je 2007. godine, kaù u Tuìla{tvu. Koliko je zapravo spornih privatizacija i situacija u privatizovanim firmama te{ko je precizirati. Prava slika prakti~no ne moè da se dobije, jer ih Agencija za privatizaciju prati te firme samo dok kontroli{e da li su ispuwene odredbe kupoprodajnog ugovora, ali ne i wihovu sudbinu nakon toga. Od 2002. do 2011. godine privatizovano je, prema podacima kojima se barata u javnosti, 2.017 dru{tvenih preduze}a, od toga je 636 prodaja bilo neuspe{no. U wima je radilo oko 83.000 radnika. Statisti~ki, najmawe svaki ~etvrti novi gazda nije se izborio s obavezama koje su proizi{le iz kupovine preduze}a. U svakom slu~aju moè se re}i da su u tome najgore pro{li radnici u industriji kojih je na kraju 2000. bilo 614.000, a u septembru 2011. svega 294.000 zaposlenih. Broj im je vi{e nego prepolovqen. Ekonomista Dra èn ko Lu ka~ ukazuje da su privatizovana preduze}a koja rade - efikasna. – Efikasnost se postiè racionalizacijom proizvodwe koja podrazumeva i smawewe broja zaposlenih, uvo|ewem novih tehnologija. Ne sme se zanemariti da su neka preduze}a dobila i sjajnu poziciju na trì{tu – kaè on. s. Glu {~e vi}

POQOPRivRedA

sreda2.maj2012.

dnevnik

DEO SUB VEN CI JA VE] IS PLA ]EN, OSTA TAK STI @E

Uz stro gu kon tro lu do 12.500 di na ra Nakon pro{lonedeqnih paorskih protesta zbog politike premirawa poqoprivredne proizvodwe dogovoren je kombinovani model subvencionisawa, a to zna~i da }e paorima biti ispla}ivano 12.500 dinara po hektaru, uz odbijawe iznosa dobijenog na osnovu regresiranog dizel goriva i avansa za prole}nu setvu. Novac }e, tvrde u Ministarstvu poqoprivrede, biti ispla}en do kraja septembra. Pri tome, strogo }e se kontrolisati da li su zasejane povr{ine kulturama za koje su dobijene subvencije, te nikakve mahinacije u tom pogledu ne}e biti dozvoqene, poru~uju iz Ministarstva.

Uredba o novom na~inu subvencionisawa je u pripremi i tek kada taj posao bude zavr{en zna}e se precizno kako }e se sprovoditi ali, kako nam je re~eno, dr`avne pare ne}e i}i zadrugama i firmama. Uslov za ostvarivawe subvencija je da se

postigne refrentan prinos, zavisno od okruga a uskoro }e biti utvr|ena visina referetnog prinosa za sve kulture i delove zemqe. - Usagla{en je kombinovani model subvencionisawa poqoprivredne proizvodwe koji

Osta ju 22 mi li jar de Novim na~inom subvencionisawa ostvarena su dva ciqa, poru~io je ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi}. - To su pove}awe prinosa i produktivnosti poqoprivredne proizvodwe, kao i pove}awe broja korisnika subvencija sa 82.000 na 250.000 gazdinstava. Petrovi} je naveo da je ukupan iznos za subvencionisawe biqne proizvodwe u 2012. godini ostao isti - 22 milijarde dinara.

KON DI TO RI DO BRO PRO [LI U SVE TU

Osla di lo nam se 76 mi li o na do la ra U spoqnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda Srbija je lane ostvarila suficit od 76 miliona dolara, za 17 odsto vi{e nego 2010. godine, mada je proizvodwa opala za pet odsto, navodi Privredna komora Srbije. U PKS ka`u da je uzrok pada proizvodwe smawewe doma}e potro{we i izvoza zbog krize i slabqewa kupovne mo}i stanovni{tva u zemqama-~lanicama Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), u kojima se pla-

sira vi{e od 95 odsto slatki{a proizvedenih u Srbiji. U potro{wi konditorskih proizvoda u Srbiji dominantan udeo imaju doma}i proizvodi, ~ak 85 procenata u odnosu na uvoznih 15 odsto. Ukupna vrednost razmane slatki{a Srbije sa svetom tokom 2011. je iznosila 209 miliona dolara i za dva procenta je ve}a nego godinu dana ranije, izvoz je porastao za 5,7 odsto dok je uvoz smawen za pet procenata. Predsednik Udru`ewa konditora pri PKS Mi ro qub Alek si} ocenio je da je doma}a konditorska industrija verovatno najvitalnija grana u prehrambenoj

industriji Srbije, potpuno konkurentna i da je u mogu}nosti da proizvodi isti ili vi{i nivo kvaliteta proizvoda u pore|ewu sa najve}im i najboqim svetskim proizvo|a~ima. Prema Aleksi}u, konditorska industrija Srbije, sa tehnolo{ki naprednim linijama, izvozno je orijentisana i ponovo u situaciji da se trì{no bori i uve}a prodaje u inostranstvu. On je dodao da stabilnost cena slatki{a zavisi od kretawa kursa dinara i cena sirovina na svetskim berzama. Kako su objasnili u PKS, na trì{tu Srbije sve je o{trija konkurencija kada su u pitawu konditorski proizvodi, jer je uvoz iz svih zemaqa sa kojima se primewuju sporazumi o slobodnoj trgovini vi{e ili mawe liberalizovan. Potpuno je liberalizovana trgovina konditorskim proizvodima sa CEFTA ~lanicama, sa Carinskom unijom Belorusije, Kazahstana i Rusije. Za izvoz iz Srbije u zemqe-~lanice Evropske unije (EU) se ne pla}a carina, dok }e uvoz slatki{a iz EU biti potpuno liberalizovan 2013. Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom utvr|ene su simetri~ne kvote od 2.500 tona konditorskih proizvoda po preferencijalnoj carini od 15 odsto. Prema sporazumu sa zemqama ~lanicama Evropske zone slobodne trgovine (EFTA) predvi|en je, uglavnom, slobodan uvoz iz Srbije, ili se pla}uju minimalne carine. S druge strane, Srbija ja dala koncesije u vidu sniènih carinskih stopa na uvoz konditorskih proizvoda iz zemaqa EFTA.

podrazumeva da }e poqoprivrednici biti u obavezi da prvo zasnuju proizvodwu i ostvare referentni prinos kako bi imali pravo na dr`avnu subvenciju u iznosu od najvi{e 12.500 dinara po hektaru, rekao je pomo}nik ministra Mi lo{ Mi lo va no vi}. On je naglasio da }e se dogovorena subvencija sastojati od intervencije u dizel gorivu koja je ve} zavr{ena, intervencije u dizel gorivu u avgustu pred jesewu setvu i od nov~anog iznosa od 6.500 dinara po hektaru zasnovane i realizovane proizvodwe. - Poqoprivrednici su odustali od svog zahteva za povra-

starstva i ~ini ceo sistem finansijski odr`ivim sa aspekta raspolo`ivog novca u buxetu minstarstva - rekao je Milovanovi}. S. G.

„KAM PI NA” DO BRO RE [E WE ZA NA [E MLE KAR STVO

Srp ske far me i kra ve po ho land skoj mo di Dolazak holandske kompanije „Kampina” na trì{te Srbije }e omogu}iti plasman mle~nih proizvoda iz Srbije na zahtevno trì{e Evropske unije, o~ekuju na{i agrarni stru~waci i farmeri. - Radi se o robnoj grupi koja je najosetqivija u pogledu zadovoqavawa standarada kvaliteta za plasman na trì{te EU, daleko zahtevnijoj ~ak od mesa i mesnih prera|evina, ukazuje predsednik Nau~nog dru{tva agrarnih ekonomista Srbije Mi la din [e var li}. Prema [evarli}u, zna~ajno }e biti i ukoliko „Kampina” omogu}i udruìvawe u zadruge krupnih proizvo|a~a mleka koji godi{we isporu~uju vi{e do 300.000 litara mleka. To bi srpskim proizvo|a~ima mleka omogu}ilo da koriste sve benefite koje imaju proizvo|a~i mleka u Holandiji i drugim zemqama na ~ijoj se proizvodwi bazira zadru`ni sistem pod nazivom „Kampina„, osnovan krajem 1990tih, dodao je [evarli}. Na{i farmeri nemaju problema s otkupom po{to im mlekare uzmu sve {to proizvedu, ali sve je na staklenim nogama jer prakti~no u ovom trenutku to {to industrija proizvede zadovoqava doma}e potrebe zato {to su smawene. Naime, po podacima iz mlekara, prodaja i potro{wa mleka u Srbiji je smawena sedam-osam odsto. Da je kupovna mo} kao pre nekoliko godina, mleka ne bi bilo ni u tragovima, kaù farmeri. - Pri tom, farme propadaju, gase se. U Banatu, ali i u drugim delovima Vojvodine, stavqen je

Mle ka za 25 mi li o na po tro {a ~a Na osnovu izve{taja iz 2010, godi{wi prihod firme „Rojal Frisland Kampina” dostiè blizu devet milijardi evra. Kompanija zapo{qava bezmalo 19.500 qudi i posredstvom 100 proizvodnih pogona i prodajnih mesta posluje u 25 zemaqa. Zajedno opsluùju trì{te od oko 25 miliona potro{a~a, a ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra. katanac na mnoge od wih jer je za one koji imaju mawe grla to uzaludan posao. Kukuruz je oko 20 dinara, a kroz mleko se za wega „izvu~e” 10 do 12 dinara. [to bi neko radio uz takvu {tetu? – ispri~ao nam je ranije De jan Traj ko vi}, farmer iz Skorenovca, navode}i alarmantan podatak da je za tri godine sto~ni fond smawen za 200.000 krava.

U SR BI JI STO TI NU PRO IZ VO \A ^A OR GAN SKE HRA NE

Do 2014. zdra vqe na 50.000 hek ta ra U Srbiji se prema posledwim podacima pod organskom proizvodwom hrane nalazi 2.876 hektara. Osnovano je pet centara za organsku proizvodwu, a put do uspeha se nalazi o kvalitetnom organizovawu proizvo|a~a. Organska poqoprivreda, koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u vi{e od 120 zemaqa sveta i wen udeo u poqoprivrednom zemqi{tu neprekidno raste. Dana{wa vrednost ove proizvodwe u svetu procewuje se na oko 25 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se oko 31 miliona hektara na 633.891 farmi, {to ukupno ~ini 0,7 odsto poqoprivrednog zemqi{ta na planeti. Ta proizvodwa odvija se na oko jedan odsto povr{ina. Kontinent sa najvi{e povr{ina pod organskom poqoprivredom je Australija sa 12,1 miliona hektara, slede Evropa sa 7,8 miliona hektara, Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara, dok znatno mawu ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara, Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara. Vode}e zemqe sa korisnim povr{inama u 2008. godini bile su [panija sa 1,3 miliona hektara, Italija sa milion hektara, Nema~ka sa 0,9 miliona hektara i Velika Bri-

}aj akcize na gorivo i na taj na~in je prona|eno re{ewe koje podsti~e produktivnost poqoprivredne proizvodwe, pro{iruje broj korisnika mera mini-

tanija sa 0,7 miliona hektara. Iako zauzimaju tek oko jedan odsto svetskog tr`i{ta hrane, organski proizvodi postaju sve tra`enija roba u svetu i sve je zna~ajnije u~e{}e ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima, istaknuto

je na sednici Grupacije za organsku proizvodwu Udru`ewa za poqoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivedu Privredne komore Srbije (PKS) i Nacionalne asocijacije ,,Serbia Organica’’. Ciq je, prema akcionom planu da se do 2014. godine u Srbiji pove}a ukupna povr{ina obra-

divog zemqi{ta kao organski sertifikovanog ili u procesu konverzije do 50.000 hektara. Skoro 90 odsto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na trì{ta zemaqa EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano vi{e od 100 proizvo|a~a organske hrane. Predsednik Grupacije za organsku proizvodwu Udruèwa za poqoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju PKS Na da Mi {ko vi} isti~e da u zemqi sad postoji pet centara za organsku proizvodwu i to u Selen~i, Svilajncu, Vaqevu, Leskovcu i Negotinu. Da bi {to uspe{nije radili potrebno je da se oni specijalizuju za proizvodwu koja je poznata u wihovom regionu. Samo ujediweni proizvo|a~i u oboj oblasti mo}i }e sna`nije da nastupaju u svetu, gde je ova proizvodwa veoma cewena, traèna i dobro pla}ena. Kada je re~ o Srbiji dobili smo Zakon o organskoj proizvodwi koji ima i sva podzakonska akta, {to je veoma dobro. Sad tregba da se urade i trajno da ostane dokumenta o ovoj proizvodwi. Uz to postoji i sedam sertifikacionih ku}a, dakle imamo prve uslove za organizovawe ove proizvodwe koja ima perspektivu u svetu.

Kada je re~ o najavqenoj prodaji „Imleka” i Mlekare „Subotica” holandskoj kompaniji, na{i farmeri o~ekuju pomak naboqe. – Re~ je o kompaniji ~iji su ve}inski vlasnici poqoprivrednici, proizvo|a~i mleka. Nadamo se da }e, kada im pripadnu i na{e mlekare, znati i hteti da ula`u u proizvodwu mleka i u sto~arstvo i da }e imati sluha za probleme far-

mera – kazao nam je farmer iz Oxaka Ju go slav Di mi tri je vi}. Komisija za za{titu konkurencije ovoga meseca odobrila je holandskoj kompaniji Frisland Kampina preuzimawe beogradske kompanije „Imlek” i „Mlekare Subotica”. Vlasnik te dve mlekare, kompanija „Salford kapital partners”, objavila je po~etkom februara da je potpisan Memorandum o razumevawu sa „Frislend Kampinom„, i da o~ekuju da }e dogovor biti okon~an u narednih nekoliko meseci. Komisija za za{titu konkurencije je na internet strani objavila re{ewe kojim se po skra}enom postupku „odobrava koncentracija u~esnika na tr`i{tu” koja nastaje sticawem udela „Imleka„ i „Mlekare Subotica„ u vlasni{tvu holandske kompanije. Komisija je odobrila preuzimawe najmawe 81,68 odsto izdatih akcija „Imleka” i najmawe 81,76 odsto izdatih akcija „Mlekare Subotica”. Generalni direktor kompanije „Imlek” Slo bo dan Pe tro vi} rekao je da je jo{ rano govoriti o okon~awu ovog postupka, jer se ~ekaju saglasnosti regionalnih Komisija za za{titu konkurencije, na ~ijim tr`i{tima ove dve kompanije plasiraju svoje proizvode. Re~ je o saglasnostima nacionalnih komisija Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. „Imlek i „Mlekara Subotica” posluju, ina~e, kao nezavisni proizvo|a~i mle~nih proizvoda na podru~ju zapadnog Balkana. S. Glu {~e vi}

Ra stu ce ne hra ne Globalne cene hrane ponovo rastu, usled poskupqewa nafte, sna`ne tra`we iz Azije i lo{ih vremenskih uslova u pojedinim delovima Evrope, Ju`ne Amerike i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, saop{teno je iz Svetske banke (SB) u Va{ingtonu. Najnoviji indeks cena hrane SB pokazuje da su cene porasle za osam odsto u periodu izme|u decembra 2011. i marta 2012. U periodu od ~etiri meseca do decembra 2011, su pak cene pale, pa, ~ak i posle najnovijeg rasta, ostaju za jedan odsto ispod nivoa od pre godinu dana, i za {est odsto ispod istorijskog vrhunca zabeleènog u februaru 2011, navedeno je u saop{tewu Svetske banke. „Posle ~etiri meseca uzastopnog pada cena, cene hrane ponovo beleè rast, prete}i da ugroze snabdevawe hranom za milione qudi,” rekao je Otaviano Kanuto, potpredsednik Svetske banke za smawewe siroma{tva.

„Cenovni indeksi ìtarica, masti i uqa, kao i drugih namirnica, zabeleìli su stope rasta u gotovo svakom mesecu od januara 2012,” navedeno je u saop{tewu. Globalne cene pirin~a su, me|utim, pale zbog velikih zaliha ove ìtarice i sna`ne konkurencije me|u izvoznicima. Ukoliko trenutna prognoza o proizvodwi hrane za period 2012/2013 ne bude ostvarena, globalne cene hrane bi mogle dosti}i jo{ ve}e nivoe, {to bi zahtevalo wihovo strogo pra}ewe, upozorila je Svetska banka. Privrede u razvoju su bile te{ko pogo|ene krizom cena hrane i energije u periodu 2008/2009, {to je izazvalo socijalne nemire i zabrane izvoza hrane u nekim zemqama. Daqi rasta cena u 2010. i po~etkom 2011. doveo je do pove}ane proizvodwe glavnih useva, dodaje banka.U saop{tewu se navodi da je te{ko predvideti da li }e rast cena u ovoj godini dovesti do nove globalne krize hrane.

Iz lo `ba u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog

V remeploV

Por tre ti u cen tru pa `we

Iz lo `ba „Ate qe mla dog Kon stan ti na Bran ku {i ja: ot kri }e ta len ta i we go vo sve do ~an stvo” bi }e otvo re na su tra u 13 ~a so va u De se to ri ca li kov nih umet ni ka - Ma |a ra iz Voj vo di ne, pri re - Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le di li su u No vom Sa du za jed ni~ ku iz lo `bu otvo re nu 2. ma ja 1937. Is ti ca li se se por tre ti na sta li pod ~et ki com sta rog maj sto ra Ola ha [an do ra i cr te ì tu {em iz rad ni~ kog ì vo ta da le ko mla Iz lo `ba sli ka „Cr te ì, akva re li, uqa” |eg [. Ba la à. Je di ni va jar me |u iz la ga ~i ma bio je Ba ra wi Ka Mi ro sla va An |el ko vi }a otva ra se su tra u roq, ve} uve è ni stva ra lac u li kov nom sve tu Ju go sla vi je. N. C. Ga le ri ji ogran ka SA NU, Pla to ne um, Uli -

ri ja 2. Otvo ri }e je po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}, a pu bli ku }e po zdra vi ti uprav ni ca Spo men zbir ke dr Ja sna Jo va nov. I. D.

Sli ke Mi ro sla va An |el ko vi }a ca Ni ko le Pa {i }a 6. Na otva ra wu }e go vo ri ti isto ri ~ar umet no sti Mi le Ig wa to vi}, a pr o gram po ~i we u 19 ~a so va. J. Z.

Novosadska sreda2.maj2012.

NO VO SAD SKO PO ZO RI [TE I „DNEV NIK” PO KLA WA JU

Kar te za pred sta vu U No vo sad skom po zor {tu su tra i pre ko su tra u 19 ~a so va bi }e iz ve de na pred sta va „Ma rat the Sa de„ ko ju je po tek stu Pe te ra Vaj sa re `i rao An dra{ Ur ban. Pred sta va je uvr {}e na u kon ku ren ci ju ovo go di {weg Ste ri ji nog po -

zor ja. Ima pre vod na srp ski je zik ko ji se emi tu je na scen skom por ta lu. No vo sad sko po zo ri {te po kla wa na {im ~i ta o ci ma tri pu ta po jed nu kar tu. Po treb no je ja vi ti se da nas u 16 ~a so va na te le fon broj je 528 - 765. Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRA ZNIK RA DA OBE LE @EN SKROM NO

Ro {tiq tek po ned ge za mi ri sao Pra znik ra da 1. maj ju ~e je obe le `en skrom no. Iz le ti {ta na Fru {koj go ri ima la su upo la ma we po se ti la ca ne go ra ni jih go di na, a Ka me ni~ ki park bio je sko ro pust. Do 12 ~a so va u ovaj park u{lo je oko 80 auto mo bi la, a re da ri iz Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne pro ce ni li su, ne zva ni~ no, da u Ka me ni~ kom par ku ni je do po dne va bi lo vi {e od osam sto ti na iz let ni ka. Na pr ste jed ne ru ke mo gli su se iz bo ra ja ti oni ko ji su u Ka me ni~ kom par ku pe kli ro {tiq, a me |u po se ti o ci ma naj vi {e je bi lo omla da ne i bra~ nih pa ro vi s ma lom de com.

Uglav nom se {e ta lo i u`i vi lo u pri ro di, u bes pre kor no ure |e noj oko li ni, o ~e mu se po bri nu lo JKP „Grad sko ze le ni lo”. Ina ~e ulaz u park s vo zi lom ove go di ne je iz let ni ke ko {tao dve sto ti ne di na ra. Gu `va u sa o bra }a ju ni je ju ~e bi la za be le `e na ka fru {ko gor -

skim ize ti {ti ma. Uko li ko je i bi lo za sto ja, to je bi lo na tre nu tak. La ne je za 1. maj pa da la ki {a , pa ni ja bi lo iz let ni ka, ali ove go di ne le po vre me ni je iz ma ni lo u pri ro du ve }i broj po se ti la ca. Do du {e, ne mo `e se re }i da ih ni je bi lo, ali po za u ze tim me sti ma ko ja se ko ri ste za od mor i pri pre mu

Izleti{ta na Fru{koj gori imala su upola mawe posetilaca nego ranijih godina. Uglavnom se {etalo i u`ivilo u prirodi ro {ti qa, mo glo se za kqu ~i ti da iz le ti {ta na Fru {koj go ri mo gu da pri me bar du plo vi {e qu di. Kao i ra ni jih go di na, naj broj ni ji su bi li stu den ti i sred wo {kol ci i naj vi {e se pe kao ro {tiq. Sa mo na jed nom me stu iz let ni ci su pe kli pra se, a jag we se ni je okre ta lo nig de, dok se na dve tri me sta ku vao gu la{ s me {a nim me som. Pro dav ci hlad nog pi }a, slat ki {a, igra ~a ka… ju ~e su bi li naj po zva ni ji da ka `u ko li ko su du -

bo ki xe po vi iz let ni ka. - Ne ma po se ti la ca, pa ne ide ni pa zar, po à lio se jed na od tr go va ca s bom bo na ma, za bri nut {to }e ga vi {e ko {ta ti ben zin do Fru {ke go re, ne go {to }e us pe ti da pro da slat ki {a. Upo re |u ju }i tu af mos fe ru i ka ko se pre pet ili de set go di na pra zno vao 1. maj mo è se re }i da se Me |u na rod ni pra znik ra da ne sla vi vi {e kao ne ka da. Kod ne kih je osta la na vi ka da tog da na odu u pri ro du, dok ve }i na sa da pra vi ra ~u ni cu da li vre di za je dan dan po tro {i ti i do pet hi qa da di na ra. Ipak, eki pa „Dnev ni ka” obi la ze }i iz le ti {ta, us pe la je, bar na tre nu tak, da za be le ì i ne {to {to je ra ni jih go di na bi lo sa -

Otvo ren [trand Ju ~e je otvo ren [trand na Du na vu, naj po pu lar ni je ku pa li {te me |u No vo sa |a ni ma.Ulaz se ju ~e ni je na pla }i vao, a od da nas se pla }a. Grad ska pla `a ju ~e je bi la pra vo me sto za od mor i u`i va we. Ure |en i sre |en, [trand oda je uti sak elit nog me sta za pro vod, u od no su na dru ga u gra du. Su gra |a ni ko ji su 1.maj pro ve li kraj re ke ima li su ra zno vr snu po nu du pri iz bo ru pi }a i hra ne. Ce ne su bi le so lid ne, ni {ta ve }e ne go {to su u lo ka li ma u gra du.

svim uobi ~a je no pri pro sla vi 1. ma ja. A to su tru ba ~i, sti gli iz Vra wa, oni su uve se qa va li po se ti o ce ko ji su na Fru {ki go ru do {li iz [ap ca. Raz vi lo se ko lo i

pe sma, a qu ba zni [ap ~a ni ka za li su da od la ne za 1. maj do la ze na Zma je vac. Z. De li}

Foto: R. Hayi}

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda2.maj2012.

Vla do Ge or gi ev pe va u Kar lov ci ma Poznati kantautor Vla do Ge or gi ev odr`a}e koncert u centru Sremskih Karlovaca u petak, 4. maja u 20 sati. Ovim koncertom,

Bes plat na pro ve ra zdra vqa u Fu to gu Dom zdravqa „Novi Sad“ organizuje akciju „Otvorena vrata Doma zdravqa“ sutra u dvori{tu KIC „Mladost“ u Futogu (Cara Lazara 42). Tog dana svi zainteresovani gra|ani mo}i }e od 14 do 18 sati besplatno da provere nivo {e}era u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring, provere indeks telesne mase (BMI), pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju, nau~e samopregled dojke i konsultuju se sa timovima lekar-sestra. @ene }e mo}i da zaka`u preventivni mamo-

ME\UNARODNI TURNIR STRONGMENA U NOVOM SADU

Ka to na na ja vio spek takl

kako je najvaqeno, bi}e ozvani~en po~etak ovogodi{we turisti~ke sezone u Karlovcima. Ulaz je besplatan. Z. Ml.

AKCIJA DOMA ZDRAVQA „NOVI SAD”

grafski i pregled kod ginekologa. Za ove preglede nije potrebna zdravstvena kwi`ica. Od 2009. godine, u 76 odr`anih akcija, zdravqe je besplatno prekontrolisalo 30.526 gra|ana, a od po~etka ove godine oko 4.000 qudi. Dom zdravqa „«Novi Sad“», u saradwi sa Gradskom upravom za zdravstvo, Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, Institutom za javno zdravqe Vojvodine i Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici nastavqa kampawu «“Otvorena vrata Doma zdravqa“.

dnevnik

Proslavqeni sportista Er vin Ka to na, aktuelni {ampion lige – osvaja~ titule za 2011. godinu, priredio je gra|anima u ponedeqak svojevrsni performans u centru grada. Najja~i ~ovek na svetu promovisao je Me|unarodni turnir strongmena, koji se u subotu odr`ava u Novom Sadu, povukav{i na Trgu slobode autobus pun {kolaraca. - Grad je ove godine pokroviteq svetski poznate manifestacije – takmi~ewa Strongmen lige {ampiona - rekao je gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i}. - Ne{to {to }e 800 miliona gledalaca {irom sveta mo}i da vidi putem televizije, bi}e upravo kod nas u Novom Sadu.

Pozivamo sve sugra|ane da do|u i da vide ovaj svetski spektakl, da na najboqi na~in promovi{emo na{ grad i da budemo dobri doma}ini. Katona je rekao da }e u subotu biti {est disciplina, od vu~e autobusa, dizawa velikih balvana, do bacawa tegova od 25 kila, a takmi~ari dolaze iz 10 dr`ava iz celog sveta. Ervin Katona je najja~i ~ovek u Srbiji i trenutno prvi najja~i ~ovek u Ligi {ampiona. On dr`i svetski rekord u disciplini Viking Press i Ginisov rekord u disciplini Rampa podizawe dva automobila po 1.000 kilograma pod nagibom od 15 stepeni u trajawu od 1,02 min.

ZAVR[ENI TRETMANI NA ZELENIM POVR[INAMA

Kr pe qi ma od zvo ni lo

Ka }a ni u do broj for mi U akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa“, koja je u subotu 28.aprila odràna u Ka}u, zdravqe je pregledalo oko 400 stanovnika. Rezultati pokazuju da su stanovnici Ka}a dobrog zdravqa. Teìnu, visinu i indeks telesne mase proverili su svi posetioci akcije, kao i osnovne parametre krvne slike. Povi{ene vrednosti {e}era u krvi imalo je 49 ìteqa ovog mesta, 47 ima povi{en holesterol, a 51 povi{ene vrednosti triglicerida u krvi. EKG monitoring su uradila 302 Ka}ana, a 14 je imalo vrednosti koje odstupaju od

normale pa su poslati svom lekaru. Pritisak je izmerilo 397 posetilaca, od kojih je 59 imalo povi{ene vrednosti. Za samopregled dojke edukovano je 108 posetiteqki, gustinu kostiju proverilo je 63 posetilaca, a kod 17 je ustanovqena osteoporoza. Mlade`e je proverilo 67 stanovnika Ka}a, od kojih je jedan poslat hirurgu, a jedan je dobio savet za ponovnu kontrolu nakon {est meseci. Besplatne preventivne mamografske preglede zakazalo je 30 `ena, a 26 je zakazalo i preventivne ginekolo{ke preglede. Z. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Islam ska re pu bli ka Ne ma~ ka 1 – Stra ho vi mo} ni ka” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj ak ci ji, do¬ b i¬ t i kwigu „Islamska re pu bli ka Ne ma~ka 1 - Strahovi mo}nika” De ja na Lu ~i }a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi `a ri “La gu na”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. „ Kao obave{tajac odli~no poznajem miqe muslimanskih terorista, znam kako misle i kako rade. Britanska slu`ba je jo{ po~etkom 19. veka po~ela da deli islam stvaraju}i ekstremisti~ke organizacije kao {to su Muslimanska bra}a i pokret vehabija. U Turskoj su preko

agenta Sabatana Zevija infiltrirali u strukturu dràve 50.000 Jevreja, wihovim prelaèwem u islam. Preko svog agenta Lorensa od Arabije podstakli su rat Arapa i Turaka i podelili Tursku. Posle toga, preko agenta Homeinija izazvali su sukob sa svojim agentom Sadamom Huseinom, {to je ubijalo i sunite i {iite. Sve to slabilo je islam! Na pragu smo gra|anskog rata Evropske unije i islama u Nema~koj, Francuskoj, Italiji... Nostradamusovo proro~anstvo se lagano ispuwava. Dejan Lu~i} u Strahovima mo}nika {iri paniku me|u Evropejcima koji su podràvali islamiste u Bosni i na Kosovu. BND ovu kwigu koristi kao uxbenik, Srbi je ignori{u... Za{to?“ Miladin Jovi~i} – Zlatni, na~elnik SDB-a za islamski terorizam MUP-a Srbije (u penziji) N. R.

Sistematska akcija za{tite zdravqa gra|ana od krpeqa, koju u sradwi sa Gradskom upravom sprovodi novosadska „Ciklonizacija“, i ove godine je po~ela na vreme, tako da su do 1. maja i prvih lepih dana kada gra|ani vi{e borave u prirodi monitoringom i tretmanima obuhva}ene sve zelene javne povr{ine u gradu i prigradskim naseqima, svi parkovi i izleti{ta koja se ne nalaze u zonama za{tite. - Ve} su prve visoke temperature izmamile krpeqe, a na{e i ekipe Poqoprivrednog faulteta koje rade monitoring bile su efikasne tako da je plan za ovaj period ispuwen - ka`e menaxer za odnose sa javno{}u „Ciklonizacije“. Da rio A}i mo vi}. - Tretmanima su, izme|u ostalog, obuhva}eni Futo{ki park, park kod @elezni~ke stanice, sva grobqa, Dunavski i Limanski park, Kej `rtava racije, Dunavski kej, Ka-

Prema wegovim re~ima, posebna pa`wa posve}uje se mestima gde se okupqaju deca - parkovima, {kolama i zabavi{tima, me|ublokov skim igra li {ti ma i mestima za {etwu ku}nih qubimaca. - Planirano je da kontrole povr{ina koje potencijalno naseqavaju kr-

wenica da je pro{le godine posle prvomajskih praznika pomo} lekara zbog ujeda krpeqa zatraìlo desetak Novosa|ana, dok se u Ni{u zbog istog problema lekarima obratilo 80 gra|ana. Ina~e, preliminarna istraìvawa nau~nih istitucija pokazuju da je procenat krpeqa zaraènih lajmskom bole{}u

Eki pe „Ci klo ni za ci je“ ob i {le sve ze le ne jav ne po vr {i ne u gra du i pri grad skim na se qi ma, sve par ko ve i iz le ti {ta ko ja se ne na la ze u zo na ma za {ti te

mewar, Ribarac, kompletan Bulevar Evrope, celo Novo naseqe, Nova i stara Detelinara, Avijati~arsko naseqe, Sremska Kamenica, Kameni~ki park, Novi i Stari Ledinci, Petrovaradin, Tvr|ava, Klisa, Telep, Limani.

peqi i tretmani traju tokom cele sezone, sve do jeseni, a sistematska akcija je odgovor grada i „Ciklonizacije“ na ~iwenicu da se iz godine u godinu poeve}ava procenat krpeqa koji prenose opasnu lajmsku bolest - obja{wava A}imovi}. Kako ka`e, o uspe{nosti sistematske akcije koja se sprovodi u Novom Sadu govori i ~i-

negde oko 30 odsto i zato je preporuka gra|anima da se posle boravka u prirodi, vikendicama, ali i parkovima i {etali{tima, obavezno pregledaju i da se, ukoliko primete krpeqe, obrate lekaru. Obavezan je i pregled ku}nih qubimaca pre ulaska u stan, a ako se primete krpeqi, qubimca treba odvesti kod veterinara. Q. Nato{evi}

DO OKON^AWA UPRAVNOG POSTUPKA

Po kra ji na bri ne o bi o sko pu „Ja dran” O naj sta ri jem bi o sko pu u gradu, bioskopu „Jadran”, koji je iz u zet iz pri va ti za ci je „Zve zda fil ma”, tre nut no brine pokrajinska Uprava za zajedni~ke poslove, a ovakvo stawe zadrà}e se do okon~awa upravnog postupka koji se vodi pred Uprav nim su dom u Novom Sadu. U ovom bioskopu ve} nekoli ko me se ci ne ma pro jek ci ja fil mo va, vrata su zakqu~a na, a di rek tor Uprave za zajedni~ke po slo ve Mar k o Ra do sa vqe vi} kaè da je ta pokrajinska sli`ba zaduèna za odràvawe i ~uvawe prostora kako ne bi bilo provala i dodatnog propadawa instalacija, sve dok Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe ne de fi ni {e kon cept i namenu ovog objekta. Kako obja{wava pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Mi lo rad \u ri}, bioskop „Jadran„ je izuzetno zna~ajan za kulturu Novog Sada i Vojvodine, te je na inicijativu pokrajinske Vla-

de, u septembru 2009. godine izuzet iz postupka privatizacije „Zvezda filma”, {to je odo bri la Vla da Re pu bli ke Srbije.

Dodaje da je Vlada Srbije u martu 2010. godine donela re{ewe kojim izlazi u susret ovim zahtevima, me|utim usledila je tu`ba kojom je „Zvezda

- Pored ovoga, tra`ili smo i da se utvrdi javni interes za administrativni prenos nepokretnosti, kako bi se revitalizovalo ovo kulturno dobro, odnosno kako bi bioskop zadr`ao istu ili sli~nu namenu obja{wava \uri}.

film„ pokrenuo upravni spor kako bi se poni{tila odluka o utvr|ivawu javnog interesa i paralelno s tom tu`bom pokrenut je ste~ajni postupak. - Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu ste ~aj ni uprav nik je iz u zeo

bisokop „Jadran„ iz ste~aja, a Vlada Vojvodine je, imaju}i u vidu ovakav rasplet, zaduìla Upravu za zajedni~ke poslove po kra jin skih or ga na da, do okon ~a wa uprav nog spo ra, preuzme upravqawe nad biosko pom „Ja dran„. Ka da ovaj spor bude zavr{en, Vlada Vojvodine done}e odluku o tome da li }e on biti pripojen nekoj ustanovi kulture ili }e se mo`da formirati posebna institucija - dodaje \uri}. Iako se ne zna kada se moè o~ekivati kraj sudskog spora, ideja je da „Jadran” postane multifunkcionalna dvorana, odnosno prostor u kome }e pored film skih pro jek ci ja i koncerata, biti organizovane konferencije. Me|utim, neophodna je ozbiqna gra|evinska re kon struk ci ja ka ko bi se dvo ra na pri la go di la no vim funk ci ja ma, jer joj, iz me |u ostalog, nedostaju prostor iza bine i kancelarijski prostor. - Kada }e bioskop ponovo „oìveti”, s jedne strane zavisi od brzine kojom }e se okon~ati upravni spor, a s druge srane i od mogu}nosti da se obezbedi novac za rekonstrukciju. Imaju}i u vidu ekonomsku krizu, koja neminovno uti~e i na pokrajinski buxet, neophodno je da budemo strpqivi - kaè \uri}. J. Zdjelarevi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda2.maj2012.

NA DETELINARI I NOVOM NASEQU

Gra de se no va sta ja li {ta „NS baj ka” Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” ure |u ju dva no va sta ja li {ta za grad ske bi ci kle i to na No vom na se qu i De te li na ri, ko ji }e pri pa da ti si ste mu za iz najm qi va we bi ci ka la „NS bajk”. Na kon to ga sle di opre ma we, za ko je }e bi ti za du `en „Par king ser vis”. Pre ma pro ce na ma, no vi punk to vi za iz najm qi va we bi ci ka la mo gli bi da bu du go to vi za me sec da na. Rad ni ci „Ze le ni la” za du `e ni su za iz grad wu me tal ne kon struk ci je, po sta vqa we bi qa ka pu za vi ca i trav wa ka sa za {tit nim ra ste rom. No va sta ja li {ta na la zi }e se na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a kod mar ke ta „Ro da” i u Ru me na~ koj uli ci kod „ABC” cen tra i bi }e iden ti~ na kao i sva osta la. No vi na }e bi ti se da li ce za de -

Fo to: R. Ha yi}

cu ko je se ne }e po seb no na pla }i va ti, a u do go vo ru sa Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom No vog Sa da i Na ci o nal nim par kom

„Fru {ka go ra„, na ras po la ga wu }e bi ti i od re |en broj pla nin skih bi ci ka la za tu re po Tvr |a vi i Fru {koj go ri.

Za sa da je u op ti ca ju ukup no 125 grad skih bi ci ka la, po 14 na sva koj sta ni ci za iz najm qi va we i ima oko 700 re gi stro va nih ko ri sni ka. Ni je dan bickl do sa da ni je ukra den, a o{te }e wa su ve o ma ma la. Ce ne i uslo vi ko ri {}e wa isti su kao i pro {le go di ne. Ka ko bi mo gli da ko ri ste uslu ge „NS bajk„ si ste ma, ko ri sni ci su du `ni da se uz li~ nu kar tu re gi stru ju na li cu me sta. Re gi stra ci ja pod ra zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, ko ja ko {ta 500 di na ra i pred sta vqa jed no krat ni tro {ak za ko ri sni ka, ali je neo gra ni ~e nog tra ja wa. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za 60 mi nu ta, od no sno 100 di na ra za dnev no ko ri {}e we bi ci kla. B. M.

ODABIR ZANIMAWA REZULTAT PRI^A O DOBROJ ZARADI

Svi bi u eko no mi ste i in for ma ti ~a re Ka ko bi se bi obez be di li „bo qe su tra” i si gur ni ju eg zi sten ci ju, mla di se uglav nom od lu ~u ju za za ni ma wa ko ja iz ve sno do no se do bru za ra du. Ta ko osnov ci i sred wo {kol ci pri li kom upi sa ra di j e bi r a j u za n i m a w a ko j a sma tra ju do bro pla }e nim, ne go ono {to ih stvar no za ni ma, a naj vi {e kan di da ta se pri j a v qu j e za eko n om s ki smer, ban kar stvo ili in for ma ti ku. Ni je taj na da Eko nom ska {ko la „Sve to zar Mi le ti}” ve} tri go di ne dr `i ti tu lu jed ne od pet naj po pu lar ni jih {ko la u Sr bi ji i to za hva qu ju }i to me {to na jed no me sto na we nim sme ro vi ma kon ku ri {e i po pet osno va ca. S dru ge stra ne, Eko nom ski fa kul tet sva ke go di ne upi {e bli zu 1.000 bru co {a, a gu `va je i na pra vi ma i

me di ci ni ko ji se ta ko |e vi de kao do bro pla }e na za ni ma wa. - Ka da se po sta vqa lo pi ta we {ta upi sa ti, moj iz bor je bio ili Kar lo va~ ka gim na zi ja ili Eko nom ska {ko la jer vo lim stra ne je zi ke, pu to va wa i upo zna va we sa no vim kul tu ra ma ka zao je ne ka da {wi u~e nik tu -

U Na ci o nal noj slu `bi za za po {qa va we, ko ja ima svo ju slu `bu pro fe si nal ne ori jen ta ci je, po tvr |u ju da je sve vi {e osno va ca, ali i sred wo {ko la ca, ko ji se bi po sta vqa ju za ciq da upi {u eko no mi ju ili in for ma ti~ ku stru ku, even tu al no me nax ment, jer sma tra ju da }e ja ko

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe je izdala Vodi~ za izbor zanimawa, koji se deli u~enicima osmih razreda svih osnovnih {kola ri sti~ kog sme ra u Sred woj eko nom skoj {ko li Pa vle L. Sve je to ima lo je ve ze, na rav no, i sa `e qom i mi {qe wem da }u se za po sli ti u do broj kom pa ni ji. Ipak, to se ni je de si lo od mah, ali sam ma kar imao „za nat” u ru ka ma sa ko jim sam mo gao da za ra dim ka kvu ta kvu pla tu i ose }am se svr sis hod no.

do bro za ra |i va ti. Ov de ka `u da je de ci za ni ma we po sta lo ma we va `no od fi nan sij ske do bi ti, ali da je o~i gled no da svi do bre pla te o~e ku ju u istim sek to ri ma: in for ma ti ka, eko no mi ja i to pre sve ga ban kar stvo i, even tu al no, pra vo. Ipak, po sle ori jen ta ci je sprem ni su da pri hva te i dru ge pred lo ge, ali na kon

{to im se ob ja sni da ni za vr {e tak fa kul te ta ko ji vo di u stru ke ko je do ì vqa va ju kao obe }a we la god nog ì vo ta, ni ko ne ga ran tu je si gu ran po sao i od li~ nu za ra du. NSZ je upra vo zbog to ga iz da la „Vo di~ za iz bor za ni ma wa” ko ji se de li u~e ni ci ma osmih raz re da svih osnov nih {ko la. Vo di~ sa dr ì in for ma ci je o vr sta ma {ko la, opi se ukup no 175 za ni ma wa ukqu ~u ju }i sta re za na te i ne ka od za ni ma wa bu du} no sti, upit ni ke o pro fe si o nal nim in te re so va wi ma i spo sob no sti ma. U we mu je mo gu }e pro na }i i ko ri sne sa ve te za uspe {no pla ni ra we ka ri je re i iz be ga va we mo gu }ih gre {a ka pri iz bo ru za ni ma wa. Po se ban link za pri stup elek tron skoj for mi Vo di ~a na saj tu NSZ je www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs. A. J.

REKONSTRUKCIJA ZAPU[TENIH OBJEKATA

E| {e gu vra }en sta ri sjaj Re kon struk ci ja E| {e ga, kul tur no-isto rij skog objek ta ko ji je du gi niz go di na bio u ve o ma lo {em sta wu, u{la je u za vr {nu fau. Gra |e vin sko-ar hi tek ton skim i kon zer va tor skim ra do vi ma u pot pu no sti je ob no vqen, a re kon struk ci jom je objek tu vra }en auten ti ~an iz gled, s kra ja 19. ve ka. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} ob i {ao je u po ne de qak za vr {ne ra do ve na ob no vi E| {e ga i re kon struk ci ji zgra de u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a, kao i po slov ni pro stor u pa sa ù u Du nav skoj uli ci. - Sre |e na je jed na od naj lep {ih zgra da u No vom Sa du. Ulo è no je pu no sna ge, ve {ti ne i zna wa jer je tre ba lo vra ti ti auten ti ~an iz gled ovom objek tu ko ji je bio de va sti ran. We go va na me na }e po slu ì ti u jav ne svr -

he, a obje kat je re pre zen ta ti van da bu de no va kon cert na sa la i do bar ga le rij ski pro stor. Sva ova ula ga wa deo su na {e agen de za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. go di ne. Ti me do ka zu je mo da smo sprem ni da ula `e mo u deo na {e kul tur no isto rij ske ba {ti ne, a za pro sto re ko je ne bu de mo mo gli sa mi da pri ve de mo na me ni kon ku ri sa }e mo za sred stva kod evrop skih fon do va – is ta kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}. E| {e ga je da nas opre mqen sa vre me nom elek tro e ner get skom in sta la ci jom, si ste mom za auto mat sku do ja vu pro va le i po `a ra, si ste mom vi deo nad zo ra i am bi jen tal nog ozvu ~e wa. Si stem gre ja wa u objek tu je iz ve den to plot nim pum pa ma sa ko ri {}e wem ge o ter mal nih son di kao ob no vqi vim iz vo rom ener gi je, ko je su

Obnovqena zgrada u Ulici Svetozara Mileti}a 10

ODOBRENA NOVA AUTOBUSKA LINIJA U KARLOVCIMA

Od 1. ju na bu se vi ma do Be li la Odo bre na je auto bu ska li ni ja „Pre zi dent”. Oba ve za kar lo va~ od No vog Sa da do na se qa po zna - ke op {ti ne je ste da pri pre mi tog u Srem skim Kar lov ci ma kao pla toe za sta ja li {ta i nad stre Be li lo, na pu tu pre ma Stra ì - {ni ce, dok grad ski pre vo znik lo vu, sa zna je mo od {e fa me |u - tre ba da po sta vi sta ja li {ne grad skog sa o bra }a ja u JGSP stu bo ve. „No vi Sad” Pe tra Fa lu {i ja. - Pre ma ra ni jem do go vo ru, na Auto bu si na no voj li ni ji do {a oba ve za je bi la da re gi stru Kar lo va ca, ko ja }e naj ve ro vat - je mo li ni ju, {to smo i u~i ni li, ni je no si ti ozna ku 60, kre nu }e a op {ti na je pre u ze la na se be da od 1. ju na. Bi }e de vet po la za ka u as fal ti ra okret ni cu ka ko auto to ku da na, ~e ti ri iz No vog Sa da bu si na tu ca ni ku ne bi o{te }i i pet iz Kar lo va ca. Vo zi la }e va li gu me - ka è Pe tar Fa lu {i. i}i istom tra som kao i auto bu - - O~e ku je mo da }e ta mo {wa lo si za Du da ru do ras kr sni ce sa kal na sa mo u pra va is po {to va ti Ga je vom uli com. Oda tle }e Ga je - taj do go vor, jer u pro tiv nom ne vom vo zi ti pre ma Be li lu. }e mo po ~e ti da vo zi mo. Pred vi |e no je da na toj pu ta Ob ja {wa va ju }i od ko li ke je wi pr vo sta ja li {te bu de kod va `no sti da se to ura di, Fa lu Dvor ske ba {te s obe stra ne pu - {i na po mi we da u slu ~a ju da ta, sle de }e u sa moj Uli ci Be li - auto bu si ne vo ze 10 da na, in lo i po sled we na okret ni ci ko - spek ci ja mo è da uki ne li ni ju. ja }e se na la zi ti na spram Vi le Z. Ml.

GRADSKA UPRAVA ZA SOCIJALNU ZA[TITU I BRIGU O PORODICI I DECI

Po dr {ka i po mo} naj u gro `e ni ji ma

Na una pre |e wu uslo va so ci jal ne i de ~i je za {ti te od 2008. do 2012. go di ne otvo re ni su „Cen tar za krat ko traj ni sme {taj„ u Do mu u Ve ter ni ku, ~e ti ri no ve rad ne je di ni ce Rad nog cen tra za oso be sa in va li di te tom u [O SO „Mi lan Pe tro vi}„, no vi klub za od ra sla i sta ra li ca u Ge ron to lo {kom cen tru, re ~e no je na pred sta vqa wu re zul ta ta ra da Grad ske upra ve za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci. Na kon sko ro ~e ti ri de ce ni je uve de na je elek tri~ na ener gi ja u na se qe Ban gla de{, a po ~e la je i re a li za ci ja Pro jek ta „In fo mre `a-sta ti sti~ ka ba za po da ta ka o sta nov ni {tvu na se qa Ve li ki rit„. U sa rad wi sa Kli ni kom za ra di o lo go ju Kli ni~ kog cen tra „No vi Sad„ or ga ni zo va ni su pre gle di ni sko do znog snim ka plu }a sta nov ni {tva iz na se qa Ve li ki rit, otvo ren je klub le ~e nih od psi ho ze, kao i Dis pe -

~er ski cen tar za pre voz oso ba sa in va li di te tom sa ote `a nim kre ta wem, i in fo cen tar za sta re oso be – is ta kla je ~la ni ca Grad skog ve }a so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci prof. dr Sa wa Sto ja no vi}. - Re {e no je i stamb no pi ta we po ro di ca rat nih voj nih in va li da i bo ra ca, po ve }a ni su ka pa ci te ti pre no }i {ta za bes ku} ni ke, a u ci qu po dr {ke vi {e~ la nim po ro di ca ma or ga ni zo va na su bes plat na vi kend pu to va wa za po ro di ce sa tro je i vi {e de ce. Ka ko je re ~e no do ne ta je Od lu ka o iz me na ma i do pu na ma Od lu ke o ostva ri va wu pra va u obla sti so ci jal ne za {ti te, ko jom je utvr |e no no vo pra vo - na kna da tro {ko va za van te le snu oplod wu. Po boq {a ni su uslo vi ra da Cen tra za so ci jal ni rad, ko ji omo gu }a va ju pri me nu sa vre me ni jeg na ~i na ra da i obu ku za po sle nih, a po ~e lo je da ra di i Svra ti {te za de cu uli ce.

IZBORI 2012.

Na pred wa ci u Cr ve nom kr stu E|{eg jedna od najlep{ih zgrada u gradu

ko ri {}e ne i za si stem kli ma ti za ci je i ven ti la ci je. Ura |e na je hi dro i zo la ci ja objek ta, sa ni ran je krov, re kon stru i sa ne su elek tro i vo do vod ne in sta la ci je, uve de ni su gre ja we i kli ma ti za ci ja, sa ni ra ni zi do vi, pla fon i po do vi. Obez be |e ne su no ve sa ni tar ne pro sto ri je, a osli ka ni su pla fon glav ne sa le i fa sa de. Kon zer va tor ske ra do ve na re sta u ra ci ji osli ka nog pla fo na iz vo dio je Po kra jin ski Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. Ukup na po vr {i na objek ta iz no si pre ko 400 me ta ra kva dra nih. Ka da je re~ o re kon struk ci ji objek ta u Uli ci Sve to za ra Mi le ti }a 10 za me we ne su sve in sta la ci je, ura |e na je za me na svih do tra ja lih ele me na ta kon struk ci je, re kon struk ci ja fa sa de, svih zid nih i pod nih oblo ga. Ta ko |e, re kon struk ci jom i adap ta -

ci jom ta van skog pro sto ra u po slov ni pro stor, obje kat }e do bi ti do dat nih oko 260 me ta ra kva dra nih, ~i me }e bi ti po ve }a na ukup na po vr {i na objek ta. Pre ma re ~i ma gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a, to je jo{ jed na zgra da u ko ju go di na ma ni je ula ga no, i ko ja se ob ru {a va la, pa su po na lo gu in spe ki je po ~e li ra do vi, vred ni 60 mi li o na di na ra. U pa sa `u u Du nav skoj uli ci na la zi li su se dvo ri {ni, za pu {te ni pro sto ri, a re kon stru i sa no je {est po slov nih pro sto ra na me we nih sta rim za na ti ma. Pre o sta lo je pri kqu ~e we obje ka ta na elek tro mre `u i oze le wa va we po vr {i ne u dvo ri {tu. Re kon stru i sa ni pro sto ri }e se ko ri sti ti kao cen tar sta rih za na ta {to do pri no si o~u va wu za nat ske pro iz vod we i tu ri sti~ ke po nu de gra da. E. D.

De le ga ci ja Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke u No vom Sa du ko ju je pred vo dio va sku lar ni hi rurg prof. dr Zol tan Hor vat u sklo pu pred iz bor ne kam pa we po se ti li su u po ne de qak 30. apri la Grad sku or ga ni za ci ju Cr ve nog kr sta No vog Sa da. Sa se kre ta rom no vo sad skog Cr ve nog kr sta Stra hi wom Go be -

qi }em na pred wa ci su raz go va ra li o bu du }oj sa rad wi. U sa op {te wu se jo{ ka `e da je prof. dr Hor vat po nu dio po mo} Cr ve nom kr stu pri na bav ci tran sfu zi o mo bi la za po tre be da va la {tva kr vi, kao i ak ti van rad na iz me ni Za ko na o pra vu na uzi ma we or ga na u slu ~a ju mo `da ne smr ti. Z. D.

Ma ja Goj ko vi}: Bez pri va ti za ci je „Vo do vo da” Kan di dat Uje di nje nih re gi o- na Sr bi je za gra do na ~el ni ka No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} je pred sta vi la No vo sa |a ni ma svoj pro gram „Iskre no za No vi Sad – 3x5“. Osim tri de la pro gra ma: [ta }u ura di ti u pr voj go di ni man da ta, pro tiv ~e ga }u se bo ri ti i {ta }u stvo ri ti, Ma ja Goj ko vi} je re kla i {ta si gur no ne }e ura di ti u man da tu gra do na ~el ni ka No vog Sa da.

Ona je obe }a la su gra |a ni ma da ne } e pri v a t i z o v a t i JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja“. - Ovo pred u ze }e je od vi tal nog zna ~a ja za No vi Sad, a vo da pred s ta v qa jav n o do b ro. In ve sti tor ko ji bi pri va ti zo vao ovo pred u ze }e bi to u~i nio is kqu ~i vo ra di pro fi ta, a na u{trb kva li te ta di stri bu ci je vo de - re kla je Ma ja Goj ko vi}.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda2.maj2012.

c m y

DNEVNIK

НЕРАДНИ ДАН И ЛЕПО ВРЕМЕ НАПУНИЛИ ИЗЛЕТИШТА

Излетници окупирали „Фантаст” Јуче код Кањиже

Празнични пикник крај Тисе

КАЊИЖА: Више хиљада житеља Потисја лепо празнично време искористило је за излазак у природу, највише на обалу Тисе. Посећена су била излетишта Штранд у Кањижи, Народна башта и „Халас чарда” у Сенти, Рекреациони центар „Адица” и кампови крај Тисе у Ади и Молу, али и друга излетишта. Млади су заузели места у излетиштима још за викенд. Излетници су у различитој сецнографији, али у добром расположењу роштиљали и кували специјалитете у котлићима, а поједине партије су празничну атмосферу искористиле и за предизборне промоције. Целодневну пост-првомајску забаву локална самоупорава општине Кањижа приређује данас, 2. маја, уз

понуду вашарске робе и дегустацију вина. На Главном тргу испред градске куће програм почиње од 10 сати, наступом најмлађих из Предшколске установе „Наши бисери” и представама луткарских позоришта, од поднева ће се представљати културноументичка друштва из потиских општина Ада, Чока, Сента, Нови Кнежевац и Бечеј, а организује се и такмичење у цртању графита. Од 18 сати је концерт познате певачице Илдико Керестеш из Будимпеште, а потом концерт познате мађарске групе „Неотон фамилија”. У оквиру овог дела програма је и преидзборна кампања Савеза војвођанских Мађара. Текст и фото: М. Митровић

БЕЧЕЈ: Река возила упутила се јуче ка бројним местима уз Тису, Велики бачки канал, до Рибњака, салаша у Медењачи, викендица уз Новобечејски пут, Парка природе Стара Тиса код Бисерног острва и дворца Богдана Дунђерског. А на свакој излетничкој локацији опојни мирис роштиља и других ђаконија. По обичају, највећа гужва била је на путу ка Поглед с куле дворца је посебан доживљај „Фантасту”. Мада је ПИК Бечеј лепо уређеним парком, обишло наплаћивао улазнице за свако ергелу коња, дружило се с новозило по 200 динара, око хиља- јем, посетило капелу у којој је ду возила је током јучерашњег власник имања сахрањен или се дана посетило имање некада- испело на кулу дворца и дивило шњег велепоседника, шетало атрактивном видокругу војво-

ПАЛИЋ: Овогодишња, 122. прослава Првог маја на Палићу ће траје од 28. априла до данас и очекује се око 80.000 посетилаца. Као и сваке године и ове је луна парк прорадио два дана пре прославе међународног празника рада, а манифестација је званично отворена поворком деце са тамбурашким оркестром, затим је наступио Градски дувачки оркестар. Посетиоци имају прилику да уживају и у фестивалу „Укуси традиције”, разноврсним програмима Золошког врта на Палићу и многе друге. Међутим,

АПА ТИН: Већ тра ди ци о нал но Апа тин ци пр во мај ске пра зни ке про во де на мно го број ним из ле ти шти ма уз Ду нав. Ути сак је да их је не што ма ње не го ра ни јих го ди на, чак и ла не ка да је за Пр ви мај па да ла ки ша. Пр во мај ски ура нак, по тра ди ци ји, ор га ни зо ва ла је и ове го ди не ба ња „Ју на ко вић“ у обли жњој шу ми. Ј. П.

BIOSKOPI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14, 16), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19), „Igre gla di” (17.20, 22.10),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.15), „Lok aut” (16.10, 20.30, 22.30).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka;

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Katica Adama Nikoli} (1930) u 10.30 ~asova, \or|e Vladimira @ivanov (1955) u 11.15, Mileva Veqka Numani (1929) u 12, Velimir Marinka Simin (1940) u 12.45, Vladimir Qubomira Deleti} (1934) u 13.30, Milovan Janka Marinkovi} (1934) u 14.15, Milena Milana Vukajlovi} (1958) u 15 i Zorka Vasa Galovi} (1927) u 15.45. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Ana Ferenca Aleksander (1930) u 13. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e saharewena Jovanka Jova Bawac (1937) u 15.

Пуне викендице и шумарци

ДЕВОЈАЧКИ БУНАР: Десетак хиљада излетника из бројних места јужног Баната, Панчева и Београда разбашкарило се јуче у преко 1200 викендица и по шумарцима излетишта Девојачки бунар у Делиблатској пешчари. Многи су ту још од петка, а много је и шатора са младим излетницима. Уживају у припремању роштиља, фудбалу, дугим шетњама на чистом ваздуху у прелепом амбијенту озеленелих удолила и пешчаних дина. Мада има безброј угоститељских шатри са живом музиком, овом приликом на летњој позорници није било уобичајеног фолклора и рок група. Р. Ј.

По 122. пут на Палићу

Ура нак уз Ду нав

DANAS U NOVOM SADU

ђанске житнице од десетак километара. - Чули смо за ово место и одлучили се да кренемо на далек пут. Знали смо да се у Србији не може промашити када је провод у питању, али ми смо „уболи” премију. Права оаза мира и задовољства у предивној панонској равници. Вожња фијакерима, а деци јахање коња, остаће нам у незаборавном сећању. Храна такође. Свима ћемо причати о изузетном проводу, а највероватније је да ћемо опет доћи, поручује једна породица из Словеније. В. Јанков

Панчевци на Тамишу

ПАНЧЕВО: Већ од осам сати Панчевци су запосели преуређену Тамишку плажу која је јуче свечано отворена уз богат културни, забавни и спортски програм. Млађи су играли рукомет, баскет и одбојку, док су се старији такмичили у припремању

рибље чорбе и роштиља. Дегустатори и оцењивачи хране били су сами Панчевци који су шетали Тамишким кејом. По врелом дану окупљене грађане, њих око петстотинак, забављао је локални ди-џеј. З. Дг.

VODI^

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

пролаз од Женског до Мушког штанда био је јуче блокиран како посетиоцима, тако штандовима политичких партија које су искористиле ову прилику за своју предизборну промоцију. Нудили су грађанима пропагандни материјал, воду, бесплатну храну...... Тако да су све партије које су трци за градоначелника имале своје штандове и промотерке. Без обзира на то, време је било наклоњено и по традицији, отворена је туристичка сезона. С. И.

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda2.maj2012.

ЗАЈЕДНИЧКА УЛАГАЊА ОПШТИНЕ И ПОКРАЈИНЕ У КИКИНДСКУ БОЛНИЦУ

Здравство какво грађани заслужују

ДРУШТВО ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА У СОМБОРУ

НАЛОР хвата рак у мрежу

СОМБОР: Друштво за борбу против рака под покровитељством Амбасаде САД у Београду организовало је у Сомбору форум „Рак у мрежи”. Осим домаћина, окупиле су се организације које се баве унапређењем квалитета живота особа лечених од малигних болести из Бачке Тополе, Новог Сада, Београда, Ужица, Сенте, Лесковца и Осијека из Хрватске. Ове организације су унапредиле постојећу међусобну сарадњу формирањем Националне асоцијације лечених од малигне болести - НАЛОР. Полазећи са становишта да имати рак није безизлазна ситуација, учесници форума су истакли да лечење препуштају лекарима, а они се баве превенцијом, као и да у свакој прилици примењују здраве стилове живота.

- Форум „Рак у мрежи” је наставак форума „Друштвено одговорно понашање према унапређењу квалитета живота лечених од малигних болести”, одржаног прошле године у Београду. Потврду да је мобилисање целе заједнице неопходно за побољшање квалитета живота лечених од малигне болести видела сам и на студијском путовању у Калифорнији, као учествујући на светском конгресу о раку дојке у Вашингтону и Њујорку, октобра прошле године. Идеја овог пројекта је и један од стратешких циљева Националног програма „Србија против рака” што нам је обезбедило и институционалну подршку Министарства здравља Владе Републике Србије и покрајинског Секретаријата за здравље АП Војводине - казала је др Ђерђи Шарић. М. М.

КИКИНДА: За Хируршко одељење кикиндске болнице купљен је нови операциони сто, за шта је 3,8 милиона динара обезбеђено у буџету општине Кикинда. Директор Опште болнице др Душан Коларовић рекао је, приликом посете представника локалне самоуправе, да је куповина новог стола операционог стола била неопходна, као и репарација више од 30 година старих столова у три операционе сале. Током претходног периода посредством локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за здравство ова установа је опремљена новим апаратима: гастроскопом, ректоскопом, мобилним скенером, скенером, криостатом. На овај начин умногоме је побољшана здравствена заштита свих грађана кикиндске општине. - Нови операциони сто, колико је значајан је за све нас на Хируршком одељењу, толико је значајан и за наше суграђане. Надам се да ће овај сто послужити наредних двадесетак година и да ће бити на услузи младим хирурзима са којима се поносимо - рекао је начелник

Операциони столови: купљен нов и репарирани стари

Хируршког одељења др Милан Митрић. Председник општине Кикинда Илија Војиновић додао је да су у општинском буџету планирана средства за куповину нове опреме, без обзира на то што је оснивач болнице Република:

ИЗ ГРАДСКЕ КАСЕ СОМБОРА ЗА ЗАКУПЦЕ ИЗГОРЕЛОГ „БАЗАРА”

Помоћ погорелцима

Ткачка радионица АПАТИН: У Апатину је отворена радионица за ткање у простору куће за заштићено социјално становање у улици Младена Стојановића 25 чију изградњу је финансирала Дирекција за развој и сарадњу владе Швајцарске, а у згради су смештене избегличке породице. Радионица је отворена с обзиром на то да је Европска унија, у оквиру кластера Традиција за будућност, поклонила шест разбоја вредних три хиљаде евра. Радионицу ће водити Споменка Зорић која једина у апатинској општини има лиценцу за стручну обуку ткача а и сама се годинама успешно бави овим старим занатом. Поред донације Европске уније, општина је за овај пројекат добила и 11.000 евра од Секретаријата за локалну самоуправу и међурегионалну сарадњу АП Војводине. У радионици ће се месечно у сарадњи са Центром за социјални рад и Канцеларијом за младе обучавати десет кандидата заинтересованих Ј. П. за овај стари занат.

Вече Вернера Јансена ЗРЕЊАНИН: У Дворани класичне уметности Народног музеја сутра у 18 часова, биће представљена поезија госта Зрењаниске гимназије, професора др Вернера Јансена, ректора универзитета „Мартин Бубер“. Ученици Зрењанинске гимназије учествоваће у представљању Јансенове поезије а такође ће бити промовисана и његова књига под називом „Ple a se don’t for get me“. Улаз је слободан. Ж. Б.

СОМБОР: Одлуком сомборског Градског већа на седници одржаној последњег дана априла, 19 закупаца локала, односно тезги, у тржном центру „Базар” добиће једнократну помоћ од по 20.000 динара из буџета Града. Закупци тезги су се, наиме, за помоћ обратили варошким властима након што је овај тржни центар у ноћи између 28. и 29. марта изгорео до темеља у пожару, највероватније изазваном неисправном светлећом рекламом на прочељу зграде.

Тржни центар, смештен у строгом центру града, у гласовитој зеленој „Пијаци у ланцима” био је објекат површине од око 460 квадратних метара, власништво бизнисмена Момчила Бацковића, у којем је своје тезге имало око двадесетак закупаца. Према Бацковићу, процене говоре да је пожар направио штету од око 200.000 евра, док је сваки од појединачних закупаца продајног простора у пламену изгубио робу у вредности од 5 15 хиљада евра, али и готово

комплетну вишегодишњу документацију својих трговинских радњи. Како ни сам објекат, али ни појединачне тезге нису биле осигуране, тешко је претпоставити да ли ће и на који начин власник и закупци бити обештећени. Занимљива је свакако чињеница да су у овом објекту актуелни закупци имали обезбеђена продајна места само до 1. маја, након чега је целокупан простор требало да преузме једна кинеска трговинска фирма. М. Миљеновић

ЗАВРШЕНИ ПОЗОРИШНИ ДАНИ РУМУНА У ВОЈВОДИНИ

Најбоља „Игра распуста” из Страже

СЕЛЕУШ: Минуле седмице, од 21. до 29. априла одржана је 40. Смотра Позоришни дани Румуна из Војводине на којој су аматерска позоришта из Уздина, Селеуша, Алибунара, Страже и Куштиља премијерно приказала пет представа. Учествовало је више од стотину глумаца, костимографа, режисера и других посленика ове уметности румунске националности. Признање за најбољу овогодишњу представу добило је КУД „Михај Еминеску” из Страже за комад „Игра распуста” у режији Јонела Оморана. Није било награде за најбољу глумицу, а награду за мушку улогу добио је Вићенције Туркоане из Страже. Као гост на завршној вечери наступило је професионално позориште на румунском језику при Народном позоришту „Стерија”

- Општа болница може да рачуна на општину и у наредном периоду. Шта год да је неопходно од опреме или других ствари ми ћемо помоћи. До сада смо излазили у сусрет, а тако ћемо радити и у будућности. Покрајински посланик Саво Добранић каже да је опремање

болнице у Кикинди добар пример сарадње локалне и покрајинске администрације, јер се заједничка средства улажу у бољу здравствену заштиту, коју грађани заслужују. Из буџета локалне самоуправе за гинеколошку амбуланту обезбеђена је нова гинеколошка столица и апарат за мерење откуцаја срца бебе у стомаку мајке за шта је утрошено 600 хиљада динара. У протеклих годину дана Дом здравља је из општинског буџета добио медицинску опрему вредну осам милиона динара, аутомобил за превоз полупокретних пацијената, стоматолошку столицу са пратећом опремом, ортопан апарат, кревете и другу опрему која је распоређена по ординацијама, подсетила је директорка Дома здравља др Јелица Калаба. напоменула је колико је локална самоуправа помогла овој установи Дирекција за изградњу града је у протекла четири месеца утрошила шест милиона динара уређивање ентеријера и екстеријера болнице. А. Ђуран

IZBORI 2012.

У Шиду десет листа

ШИД: Изборна комисија у Шиду донела је решење о утврђеним збирним изборним листама за избор одборника у Скупштину општине Шид. По редоследу пријаве на листићу ће бити: „Демократска странка - Борис Тадић”, затим, „Демократска странка Србије - др Крсто Куреш”, следи „Српска ради-

кална странка - др Александар Мартиновић”, „УРС - Млађан Динкић”, „ЛСВ - Ненад Чанак”, „Покренимо Шид - Томислав Николић”. Седми на листићу биће „СПС - Ивица Дачић”, а следе „Чедомир Јовановић - Преокрет”, „Грађанска иницијатива Отворено - Светин Аничић” и „СДС Шид”. Д. С.

Вребалов о подршци паорима

СВИЛОЈЕВО: Гостујући у селу Свилојево, општина Апатин, код пољопривредника Ендреа Рижањија, члан Председништва ЛДП Миша Вребалов је истакао да је пољопривреда услов развоја земље, а општина Нови Бечеј пример како се за паоре и државу од закупа пољопривредног земљишта могу донети добра решења. - У Новом Бечеју смо успели да 1.700 хектара државног земљишта купе 63 породице које су се удружиле, и хектар прве класе није прелазио 10.000 динара. На

лицитацији није било затворених коверата у којима су тајкуни могли да пролазе - рекао је Вребалов. Ј. П.

Промоција Двери у Бечеју

Аматери из Селеуша

Вршац. За изузетан допринос у развоју позоришног аматеризма код Румуна, Управни одбор Савеза аматерских позоришта Румуна

Житељима Војке обећан водовод

ВОЈКА: Житељи Војке, вeроватно јединог села у Срему које још нема водоводну мрежу, дочекали су да коначно почне годинама најављивана градња водовода. Они се већ деценијама снабдевају из кућних мини водовода, и жељно ишчекују почетак радова. За овај пројекат је још пре пре три године Фонд за капитална улагања Војводине одобрио 30 милиона динара. Одлука Фонда је обновљена пре две недеље. Небојша Маленковић, в.д. директор Фонда за капитална улагања и Петар Ћурчин, председник Савета МЗ Војка потписали су протокол о сарадњи на изградњи прве фазе месног водовода у Војки. - У протекле четири године у 55 насеља широм Војводине изградили смо или реконструисали 428 километара водоводне мреже, и када употпунимо пројектно-техничку документацију радови ће почети и у Војки, најдаље за месец дана - рекао је Маленковић. У првој фази ће се градити један бунар на изворишту (Вашариште) и 4,2 км водоводне мреже до центра села и у околним улицама, док ће друга фаза обухватити остатак насеља. Задовољство што се коначно креће у изградњу водовода у Војки изразили су и председник општине Горан Јовић и Душан Инђић, посланик у Скупштини Војводине, родом из Војке. Још се не зна колико ће коштати прикључак, али је мештанима обећано да ће моћи да га плате у 24 рате. А. Мали

у Војводини доделио је око 50 диплома заслужним културним посленицима, глумцима и позоришним активистима. Р. Ј.

Зо на и у Но вом Жед ни ку

СУ БО ТИ ЦА: У Су бо ти ци је пот пи сан спо ра зум о на ме ра ма из ме ђу гра да Су бо ти це и ДОО „Јо ва но вић и си но ви”, ко ји се од но си на из град њу при вред ног су бјек та у ин ду стриј ској зо ни Но ви Жед ник. Гра до на чел ник Су бо ти це Са ша Ву чи нић је ре као да се, по ред Ин ду стриј ске зо не у Ма лом Бај мо ку, отва ра слич на и у Но вом Жед ни ку, а иде ја је да се отво ри и јед на на Па ли ћу. Ву чи нић об ја шња ва да је град стао иза ове ин ве сти ци је, кроз по бољ ша ње по сто је ће ин фра струк ту ре у ин ду стриј ској зо ни у Но вом Жед ни ку, као и из град њом при ступ них са о бра ћај ни ца. Вред ност ин ве сти ци је је 4,17 ми ли о на евра, 70 од сто је обез бе ди ла ком па ни ја „Јо ва но вић и си но ви” и би ће из гра ђен са вре ме ни про из вод ни обје кат, по вр ши не око 2.500 ква драт них ме та ра, за пре ра ду и из воз ме са од ћур ки, плов ки и гу са ка. Пр во ће се за по сли ти око 150 рад ни ка, а за три го ди не, још то ли ко. - Оче ку је мо да ће мо гра ђе вин ску до зво лу до би ти нај ка сни је до 10. ма ја и ову ин ве сти ци ју ће мо си гур но за по че ти у овој го ди ни - ис та као је ди рек тор ком па ни је „Јо ва но вић и си но ви” Јо ван Јо ва но вић. С. И.

БЕЧЕЈ: Представници „Двери - Покрет за живот Србије” одржали су у Бечеју промоцију иако овај нови политички покрет није предао листу за локалне изборе у овој општини. - Двери постоје од 1999. године, али су нови политички покрет, који није основала домаћа или страна тајна служба, већ народ. Двери су покрет у којем су отворена врата свима којима се смучила политичка сцена Србије, који желе промене, али не у виду преокрета, већ преобраћења - истакао је повереник

Двери за Бачку Александар Стојичић. Повереник Двери у Бечеју Дејан Шкобић говорио је о проблемима са којима су се суочили на почетку деловања у овој средини, а истакнути бечејски пољопривредник Александар Грчић Бата је изнео своје разлоге што се политички преобратио и сада даје пуну подршку Дверима. Пуно емоција било је и обраћање бечејске сликарке и песникиње Милице Мирић, а присутнима се обратио и координатор Двери за Бачку Иван Костић. В. Ј.

СНС представила кандидате

ЗРЕЊАНИН: Кандидат Српске напредне странке за зрењанинског градоначелника Горан Кнежевић рекао је да је власт дуго времена пласирала приче како СНС нема квалитетне људе и нема програм. Он је представио листу на којој су: професор информатике Душко Радишић (40), дипломирана инжењерка текстилства Златана Анкић (40), дипломирани инжењер машинства Горан Краварушић (37), дипломирани туризмолог Весна Бугарин (37), дипломирани економиста Маријана Вуј-

чин (36), дипломирани графички дизајнер Вук Вешовић (33), дипломирани дефектолог Милица Малић (32), дипломирани економиста Александар Мартинов (31), дипломирани грађевински инжењер Немања Милинковић (27), струковни инжењер машинства Слободан Маровац (27), дипломирана менаџерка пословних комуникација Соња Николић (25), мастер информационих технологија Данијела Тубин (25) и менаџер пословних комуникација Давид Новак (24). Ж. Б.

RePORTA@e

sreda2.maj2012.

dnevnik

c m y

u „PE TRO LEND”, NAJ VE ]I BAL KAN SKI AKVA PARK, SLO VA^ KA FIR MA uLA @E 22 MI LI O NA EVRA

De~ ji ku tak u „Pi rat skom zam ku”

Sve je mo der ni je ne go na Pal mi noj pla `i

Fo to: R. Hayi}

Vi si na ku pa ~a od re |u je ce nu ula zni ce amo dan nakon {to je najmoderniji akvapark na Balkanu, „Petrolend” u Ba~kom Petrovcu, zvani~no otvorio kapije, gra|ane je ~astio „danom otvorenih vrata”, kada je wih oko 3.500 besplatno uìvalo u provodu na vodi. Me|utim, ~im je red do{ao na novinare, urotilo se vreme; hladna ki{a i temperatura jedva iznad desetog podeoka zna~ili su da }emo umesto kupa~a videti samo - spasioce. Na{ doma}in, generalni menaxer „Petrolenda” Stanislav [tefanik, s pravom je bio zadovoqan, tvrdi kako ovaj akvapark nema konkurenciju u Srbiji i ~itavom regionu. Istina, projekat je ve}i i moderniji od daleko hvaqene jagodinske oaze. Na dvadeset hektara, privatna firma iz Slova~ke do sada je uloìla 8,5 miliona evra kako bi se narod ju`noba~ki, a i kom{ije, dobro proveli kada zvezda uprì. U drugoj i tre}oj fazi radova planirano je da se zavr{e dva olimpijska bazena, otvoreni i zatvoreni, ~etvrta toboganska kula, te hotel, kamp i apartmansko naseqe, {to }e cifru uloènog podi}i na respektabilnih 22 miliona omiqene srpske valute. Srce kompleksa ~ini geotermalni izvor tople vode dubok 800 metara. Odatle stiè dragocena te~nost

S ku la se hra bri stro po {ta ju u vo du

PRE^ANSKA LEKSIKA

o da je sa svim (bar me ni) ne ra zu mqi va. Gom ba, ukras na ~i wen od krat ko {i {a ne vu ne, lop tast, isto vre me no ne àn i ko ~o pe ran, mo è se sa da vi de ti vr lo ret ko, a ne ta ko dav no kra sio je sva ku ka pi cu i ze pi cu be ba, ski ja {ke ka pe, go to vo sve ru ka vi ce, ~ak i kow ske ogla vi ne i ce va ni ce pred wih no gu. Gom ba se jo{ zo ve i boj ta, ki }an ka, pom pon, re |e re sa, pa i ki ta. Pra vi se vr lo jed no stav no, pa se go to vo ne mo è za mi sli ti ni {ta ta ko le po a da je ta ko la ko za “pro iz vod wu”. Iz re è se ko lut po lu tvr dog kar to na, kao ne ki ko la ~i} s ru pom u sre di ni. Na we ga se na mo ta vu ne, obi la to, po ivi ci ma weg kru ga se za teg ne, ve è, ista ta vu na ili ne {to ja ~e, pa se ma ka zi ca ma ise ~e vu ni ca po ivi ci ve }eg kru ga, kar ton iz va di i – go to vo je. Osta je da se pa ì qi vo o{i {a po ne ka du à vlat vu ne, do te ra fri zu ra no vog ukra sa. Gom ba se pra vi od vu ni ce ili kon ca iste bo je, mo gu da se me {a ju dve far be ili vi {e, a ve {ti gom ba ri na ~i ne po lo vi nu lop te, re ci mo, be lu a dru gu cr nu ili cr ve nu, ve} pre ma to me za ko ga }e de te {to mu je ukras na me wen na vi ja ti ka da na ra ste. Gom be naj ~e {}e pra ve ba ke unu ~a di ma, ali je ovaj la ki ru~ ni rad zgo dan i za uvo |e we u taj ne i le po te do ma }e ra di no sti za bu du }e {tri ker ke, ve zi qe, uop {te, za ma mac u lo vu na èn sku ~e qad ko ju mo è{ ne ~e mu na u ~i ti, pre ne go {to ih sa svim oku pi ra {ko la, igran ka, kor zo i dru ge zgu bi dan ske na vi ke. Za gom bu ne tre ba mno go ni ma te ri ja la a ni no va ca. Ma lo vu ne ili pu ni jeg kon ca, ne kog le pog fu la, kar ton ~i}, ma ka ze i do ba vo qa. Do bro oko se pod ra zu me va, a mla di ma to ne fa li. Ba ke pra ve

40 stepeni Celzijusa vrela, {to obe}ava dobru zabavu i tokom hladnijih meseci. Za weno hla|ewe stara se tehnologija, zadu`ena i za glavnicu ponude modernog akvaparka tri kule sa toboganima - wih ukupno 20. Kada radi punom parom, „Petrolend” mo`e da primi izme|u deset i petnaest hiqada posetilaca, koji }e se zabaviti u jednom od {est bazena: za relaksaciju, s ve{ta~ki pravqenim talasima, a tu i je i „brza reka” za one koji vole da ih nosi struja.

To bo gan za si mul ta ni pro vod

Po pust za Petrov~ane Goste verovatno najvi{e zanimaju cene i ono {to se za pla}eno dobija. Na besplatnom parkingu, ~iji zavr{eni deo ne deluje spreman za 15.000 qudi, „Petrolend”, ipak, ne odgovara za vozila. Deca do 90 centimetara visine ne pla}aju ulaz, dok ona od 90 do 140 pla}aju karte od 200 (poludnevna radnim danom) do 400 dinara (celodnevna vikendom i praznicima). Ova tarifa vaì i za osobe sa invaliditetom i trudnice. Deca, pak, vi{a od 140, |aci, studenti do 26 godina i penzioneri moraju izdvojiti od 350 do 700, dok su cene za odrasle od 500 do 900 dinara. Porodi~na ulaznica ko{ta od 1.100 do 2.000 dinara za troje, odnosno od 1.200 do 2.200 za ~etvoro. Ovo sve ukoliko je dete niè od 140 centimetara. Posetiocima je omogu}eno da kupe sedmodnevne, mese~ne i sezonske ulaznice, kao i one prenosive na vi{e lica. Stanovnici Petrovca imaju popust od 20 do 30 posto. Depozit za ormari}e je 150 dinara, malo pivo ko{ta 120, a „koka-kola” 135. Leàqke i suncobrani su besplatni. Akvapark radi od 12 do 21 ~as radnim danom, a vikendom od 10 do 19. Poludnevna ulaznica vaì za posledwa ~etiri radna ~asa i sve karte vaè za jedan ulazak.

„Petrolenda”, razumqivo, radi najvi{e ~uvara. Po{to se u javnosti ve} spekuli{e o razlo`nosti „visinske tarife”, nadle`ni u „Petrolendu” obja{wavaju da je visina posetilaca kqu~na prilikom kori{}ewa sadr`aja akvaparka. Tako }e deca ni`eg rasta morati da se zadovoqe mawe uzbudqivim vo`wama, shodno bezbednosnim propisima, zbog ~ega i pla}aju mawe. Me|utim, pravila pona{awa nisu maksimalno po{tovana ve} prvog, gratis dana, kada je crni saldo brojao polomqenu nogu i i{~a{eno rame. Dakle, pamet u glavu i juri{ niz tobogan! Igor Mi ha qe vi}

NO STAL GI JA u DVO RI [Tu POT PRED SED NI KA KO Mu NI STI^ KE PAR TI JE ZRE wA NI NA

Ti to u ma lom ra ju kraj de po ni je

Gom ba ili {ta se ne mo è lak {e a lep {e na pra vi ti gom be mal te ne na pa met, sko ro kao ka da {tri ka ju a isto vre me no gle da ju te le vi zi ju. Gom be su u pro {lim vre me ni ma bi le ba{ po pu lar ne, vaq da za to {to su mo gle da se na pra ve kod ku }e, da kle bi le jef ti ne, ali i za to {to je ru~ ni rad bio nor mal ni ji, ras pro stra we ni ji. Gom bi ce su kra si le ka pu ti }e, ka pi ce, ze pi ce be ba a i ma lo ve }e de ce. Cr ve ne gom be su upli ta ne u gri ve naj lep {ih ko wa, na ro ~i to vra na ca, jer te bo je idu za jed no. Bi lo je to le po za gle da we, ali i svr sis hod no, jer se ve ro va lo da }e ti ukra si sa ~u va ti |o ga te od uro ka. Iste bo je gom be su ve zi va ne i za gor wi deo kamyija, pa rad nih bi ~e va, onih {to su vi jo ri le na vr hu mor sko va ~a, ople te nih mor skih tr ski, ko ji ma se {vi} ka lo da se ko wi na ve du na kas ali i pri vu ~e pa `wa. Ne ka da su i mom ci no si li pli {a ne ka pu te s gom bar skim, {tr ka nim dug ma di ma, a bi lo je i gom bar skih ~ar {a va, po kri va ~a za de~ je kre ve ce, sve po kri ve ne pri {i ve nim gom bi ca ma. Gom ba ra je vr sta de te li ne, ga je na pre lu cer ke. Od we je ma we rod na, ali da le ko lep {a. sa cve tom u ob li ku pra vil ne gom bi ce, cr ven ka sta i plav ka sta isto vre me no, jo{ uvek pra vi de li ka tes za sve kra ve na pa {i, ka ù – jo{ ne pre va zi |e na hra na za mle ku qe. Pa vle Ma le {ev (Naj no vi ja kwi ga ovog auto ra “Tri red ri ba pli va” mo è se ku pi ti u no vo sad skim kwi à ra ma „Most” i „Ma la ve li ka kwi ga”

Najekstremniji tobogan za pumpawe adrenalina je „Kamikaza”, visok 35 metara, dok je „Black Hole” (Crna rupa) rezervisan za vo`wu iznena|ewa u mraku, dodu{e sa svetlosnim efektima. Ne preporu~ujemo klaustrofobi~nima. Zarad takmi~arskog duha, vremena silaska kroz tobogane digitalno se mere. Kutak za decu je posebna pri~a. „Piratski zamak„, plitki bazeni, trampoline i dvorac na naduvavawe tu su da se roditeqi odmore, jer na ovom delu

Dra gan Aj der se Bro za ne od ri ~e

esto se kolokvijalno neka daleka, obavezno suncem obasjana i morskim plavetnilom okruèna mesta progla{avaju rajem na zemqi. Da se do tamo dopre ovda{wem ìvqu treba dosta vremena, ali, bogami, jo{ vi{e para. Opet, i kome uspe da ode tamo daleko, na sedmicudve, svestan je da to nije wegov dom, onaj mali deo svemira koji pripada samo wemu, pa }e ubrzo morati da se vrati. Zato je potpredsednik Komunisti~ke partije Zrewanina, penzioner Dragan Ajder, odlu~io da pod okriqem svoga doma ustanovi privatni Eden. Pa`wu privla~i ve} sama tabla “Ajderov mali raj” na ulazu u neobi~ni park, pokraj dvori{ta, na obodu Zrewanina, tik uz industrijsku zonu Bagqa{. Gazdin mini letwikovac u ~ijem centru je bunar (fontana je u izgradwi), ukra{en je sa bezbroj starinskih predmeta. Tu su i zastave biv{e Jugoslavija, dràve za koju je nepopravqivo nostalgi~no vezan, kao i za wenog utemeqiva~a. O Josipu Brozu drug Ajder i istomi{qenici mu govore samo u superlativima i s puno uvaàvawa.

Lo zin ka: Aj de, kom {i ja, da be se di mo

- Dolazi sve vi{e qudi koji èle da vide ovu oazu i simbole koji podse}aju na vremena kada se ìvelo mnogo boqe, spokojnije, sigurnije - kazuje Ajder. – Neke privla~e simboli SFRJ, a drugi starinskim predmetima i objektima gra|enim u tom duhu. Mnogi do|u samo da bi se pokonili pred Titovom bistom. Sve ve}e interesovawe za wegov mali raj, {to Ajdera podsti~e da prostor, koji je trenutno “pod kqu~em”, potpuno zaokruì i otvori za posetioce. @eli da mladi ne tako davnu, a prebrzo zaboravqenu i prepravqenu istoriju, ne u~e samo iz kwiga. - Kada sam po~eo da ure|ujem ovaj prostor, hteo sam dokazati da se ne{to lepo moè stvoriti, bez obzira na mnogo prepreka. Preko puta je otpad, a nedaleko odavde ima i divqih deponija. Zato je “Ajderov mali raj” pravo iznena|ewe za sve koji nai|u – zbori na{ sagovornik.

JA PAN SKA TRE [WA BR @A I OD MR KO WI ]A: Sa ku re, ne `ni cve to vi ja pan skih tre {a wa, ko ji u {in to i sti~ koj kul tu ri, sim bo li zu ju sre }u i bla go sta we, ba{ su se do bro pri mi le u glav nom par ku Sen te, is pred Grad ske ku }e. Da ura mi oko li nu no ve fon ta ne, ko ja od pre ne ko li ko da na `u bo ri, i sad ni ce je po klo ni la lo kal na fi li ja la du van ske kom pa ni je „Ja pan to ba ko in ter ne {nel” a one su za mi ra sa le na kon sa mo dve sed mi ce. Ta kvu eks pe di tiv nost ne bi mo gao da od svo jih ne i ma ra o~e ku je ni mi ni star Mi lu tin Mr ko wi}. M. Mi tro vi}

Pre dve godine po~eo je da prikupqaju}i razne artefakte za svoju zbirku. Danas se ovde mogu videti poqoprivredne alatke, kao {to su {parta~ za kukuruz, sa drvenim to~kom, izra|en pre stotinak godina, pa ne{to “noviji” model iste naprave. Tu je i starinski plug, koji je Ajder doneo iz Kraji{nika, kao nasle|e od oca, a pre vi{e decenija je iskovan u Banatskom Vi{wi}evu. Pa bunar sa |ermom nad kojim se vijori crvena zastava KP, a malo daqe, starinska vaga, pa kosa doneta iz Srpskog Itebeja, stari bakra~ za kuvawe i kamin na otvorenom, dok je nad nedovr{enom fontanom postavqena Titova bista... Sitnije stvar~ice, kao {to su starinski predmeti za doma}instvo, mlinci za biber i kafu, pegle, feweri, vage, stari umivaonik sa lavorom, sto~i} za sedewe, i jo{ mnogo toga, Ajder planira da stavi pod krov ve} osmi{qenog muzeja. A na ulazu je ispisana poruka koja }e biti i lozinka – Ajde kom{ija da besedimo. @. Ba la ban

dru[tvo

dnevnik

VE LI KA NA U^ NOPO PU LAR NA MA NI FE STA CI JA

Maj me sec ma te ma ti ke

To kom ma ja ot ku ca 2.678.400 se kun di. Za to vre me na Ze mqi se ro di 10.713.600 be ba. U ze mqu uda ri vi {e od 200.000.000 gro mo va, ali tek oko 1.000 wih po go di ~o ve ka. U me |u vre me nu, i{ ~e zne 5.000 `i vih vr sta ne gde u sve tu, u 9.739 ku ti ja spa ku ju se dve sa svim raz li ~i te ci pe le. Po gre {no se po sta vi 9.000 pejs mej ke ra, a 99.200 qu di se po vre di u to a le tu. Za isto vre me, ~o vek 83.721 pu ta uje de ~o ve ka, qu di na pla ne ti iz go vo re vi {e od 1.000.000.000.000.000 re ~i,

od ko jih se ve }i na po no vi mno go pu ta. Pro se~ na oso ba za to vre me oko se be ra se je vi {e od ~e ti ri sto ti ne mi li o na ko ma di }a ko `e, a u we nim usti ma se ukup no

lar nu ma ni fe sta ci ju Maj – me sec ma te ma ti ke. U okvi ru ove ak ci je to kom ovog ma ja u pet na est me sta Sr bi je, me |u ko ji ma su Su bo ti ca, Sen ta, No vi Sad, Pan ~e vo i Tu ri ja, or ga ni zo van je ra zno vr stan pro gram ko jim ma te ma ti ka iz la zi na uli ce, tr go ve i re~ ne oba le, osva ja ga le ri je, mu ze je i dru ge jav ne pro sto re. U Sr bi ju po vo dom ove ma ni fe sta ci je do la zi vi {e ugled nih ma te ma ti ~a ra iz Evro pe, a sr` pro gra ma ~i ni vi {e go stu ju }ih ma te ma ti~ kih iz lo `bi, ali i broj ni in ter ak tiv ni ma te ma ti~ ki eks po na ti ko ji su raz vi je ni u Sr bi ji. Sva ko ga da na, u vi {e pro sto ra, or ga ni zo va }e se ra di o ni ce za sve za in te re so va ne po se ti o ce, kao i ra di o ni ce ko je su pri la go |e ne |a ci ma, tak mi ~e wa, kvi zo vi, po pu lar na pre da va wa i de ba te. – Ovo go di {we is tra `i va we Cen tra za pro mo ci ju na u ke na re pre zen ta tiv nom uzor ku is pi ta ni ka svih uz ra sta po ka zu je da 53 od sto gra |a na Sr bi je ne vo li ma te ma ti ku, {to ve o ma za bri wa va, na ro ~i to ka da zna mo da je ra ci o nal no mi {qe we ko jem nas ma te ma ti ka u~i u osno vi zdra vog ra su |i va wa, ka ko po je din ca,

U okviru ove akcije tokom maja u petnaest mesta Srbije, me|u kojima su Subotica, Senta, Novi Sad, Pan~evo i Turija, organizovan je raznovrstan program kojim matematika izlazi na ulice pro iz ve de 27 li ta ra pqu va~ ke. U me |u vre me nu, {i rom sve ta is pe ~e se mi li jar du pi ca i po je de 33.000 to na ko ki ca. To kom ma ja, kao i bi lo ko jeg dru gog me se ca od ve li kog pra ska do da nas, ma te ma ti ka bro ji bez pre ki da i pro `i ma sva ko dne vi cu. Da bi pred sta vi li we na mno ga li ca, Cen tar za pro mo ci ju na u ke i Ma te ma ti~ ki in sti tut SA NU, uz po dr {ku Ne ma~ kog ma te ma ti~ kog dru {tva i pod po kro vi teq stvom pred sed ni ka SA NU Nikole Hajdina, za jed no s broj nim part ne ri ma, po kro vi te qi ma i spon zo ri ma, po kre nu li su na ci o nal nu na u~ no po pu -

ta ko i dru {tva u ce li ni – ka `e di rek tor ka Cen tra za pro mo ci ju na u ke Aleksandra Drecun, ob ja {wa va ju }i mo ti ve za po kre ta we „Ma ja – me se ca ma te ma ti ke“, ko ji pred sta vqa naj ve }u do sad or ga ni zo va nu ma ni fe sta ci ju za pro mo ci ju ma te ma ti ke u Sr bi ji. – Pro gra mi su za po se ti o ce svih uz ra sta, bez ob zi ra na for mal no obra zo va we. Ma te ma ti ~a ri i en tu zi ja sti iz ze mqe i ino stran stva po ka za }e da je ma te ma ti ka svu da oko nas, u pri ro di, u ko smo su, u sve tu ko ji je ~o vek stvo rio. I da je ~e sto zna mo i bo qe ne go {to mi sli mo da je zna mo. D. D.

SUN Ê VO ZRA Ê WE SVE Ê []E NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

âk i pro le} no sun~awe opa sno Iz go di ne u go di nu s kli ni ka za ko `ne bo le sti sti ù upo zo re wa da je sve vi {e qu di ko ji se ja vqa ju s pro me na ma na ko ì za ko je se sum wa da su me la no mi, od no sno da se ra di o kar ci no mu. Uzro ci ovih pro me na mo gu bi ti broj ni, ali kao naj ~e {}i raz log na vo di se pre te ra no iz la ga we sun cu. Svet ski po da ci go vo re da go di {we vi {e od 50.000 qu di u sve tu umre od raz li ~i tih ti po va ra ka ko è. Upo zo ra -

va~ ra ka tog or ga na – ka è der ma to log dr Zvonko Timotijevi}. – Do tih pro me na mo è do }i na }e li ja ma bi lo ko jeg de la ko è, a po seb no na mla de ì ma. Sun ~a we pod sti ~e stva ra we no vih mla de à, a kad se zna da je sva ki od wih po ten ci jal na opa snost od tu mo ra ko è, ne ~u di {to se oni ma ko ji ima ju vi {e od 20 mla de à na te lu, a uz to i sve tlu ko su, o~i i be lu ko ù, sa ve tu je ve li ki oprez sa

[to je ve }i in deks, ve }a i opa snost Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, iako je pro le }e, tre ba re dov no pra ti ti iz ve {ta je o UV-in dek su i, u za vi sno sti od we ga, iz la ga ti se Sun ~e vim zra ci ma ma we ili vi {e ili ga ~ak pot pu no iz be ga va ti. UV-in deks je ko li ~i na ul tra vi o let nog zra ~e wa ko je je o~e ki va no da stig ne na Ze mqi nu po vr {i nu u vre me ka da je Sun ce na ne bu naj ve }e. [to je ve }i in deks, mo gu }a su ve }a o{te }e wa ko è i o~i ju. Sma tra se da je UV-in deks od nu la do dva mi ni ma lan, od tri do ~e ti ri ma li, od pet do {est ume ren, od se dam do de vet vi sok, a vi {e od de set ve o ma vi sok. va se na to da sun ~a we do pri no si zdra vqu sa mo ako je ume re no, ako se sun ~a mo naj ka sni je do 10 sa ti pre pod ne i od 17 ~a so va. Sun ~a we u po dnev nim sa ti ma mo è do ne ti sa mo {te te po zdra vqe, a jed na od naj dra sti~ ni jih je rak ko è. U pro le }e Sun ce jo{ ne pr ì, ali mo è da bu de pod mu kli je i opa sni je od jul skog i av gu stov skog. Za to {to je pri jat no se de ti na we mu, de lu je mno go na iv ni je i be za zle ni je, ~o vek i ne po mi {qa da tre ba da se ~u va. Po sle zim skog pe ri o da ko à je pot pu no ne pri pre mqe na da ap sor bu je ~ak i ma we ko li ~i ne ul tra vi o let nog zra ~e wa. – Uzro ku ju }i pro me ne u }e li ja ma ko è, Sun ce mo è bi ti iza zi -

sun ~a wem. Tim oso ba ma se sa ve tu je da ko li ko je to mo gu }e iz be ga va ju iz la ga we Sun cu i pri li kom {et wi, od la ska na po sao ili pi ja cu. Slam na ti {e {ir vi {e ni je pi ta we sa mo mo de ve} uz tam ne na o ~a re pred sta vqa vid za {ti te od Sun ca. Kre ma za sun ~a we je ta ko |e oba ve zna, a za oso be sve tle pu ti ona se sa ve tu je i pri li kom iz la ska u grad ili na pi ja cu. Uti caj Sun ca na qud ski or ga ni zam je ku mu la ti van, {to zna ~i da se po sle di ce pre ko mer nog sun ~a wa u de tiw stvu i mla do sti od ra `a va ju tek u sta ri jim go di na ma. Mno gi qu di pri me svo ju naj ve }u „do zu„ Sun ca do 20. go di ne, a o{te }e we osta je za ceo `i vot. J. Bar bu zan

sreda2.maj2012.

PI SA ZA DA CI PRED \A CI MA U SR BI JI

Sa mo tre ba ukqu ~i ti mo zak i – pla ti ti ra ~u ne PI SA te sti ra we, naj ve }e me |u na rod no is tra ì va we u obla sti obra zo va wa, odr à no je pro {le ne de qe u vi {e od 20 {ko la u Sr bi ji, a do 18. ma ja tre ba lo bi da bu de za vr {e no. Me |u pr vim {ko la ma u ko ji ma je ove go di ne or ga ni zo va no PI SA te sti ra we je i no vo sad ska Elek tro teh ni~ ka {ko la “Mi haj lo Pu pin”. Me |u na rod ne te sto ve u woj je pro {le ne de qe ra di lo 35 pr va ka, iza bra nih i s tro go di {wih i sa ~e tvo ro go di {wih sme ro va u ovoj {ko li. – Za da ci ni su bi li na ro ~i to te {ki i za dva sa ta mi slim da sam do bro ura dio sve, a to je ne {to vi {e od 60 – re kao nam je po sle te sti ra wa Boris Varadi, vr lo do bar u~e nik pr vog raz re da Sme ra ener ge ti ke u {ko li “Mi haj lo Pu pin”. – To su uglav nom la ki lo gi~ ki za da ci, a re {a va we je olak {a va la i do zvo qe na upo tre ba di gi tro na. Me ni su naj in te re sant ni ji bi li za da ci za ko je je bi lo po treb no i zna we iz ma te ma ti ke. I bu du }em elek tro teh ni ~a ru ener ge ti ke Nedeqku Ranisovi}u ovo go di {wi za da ci iz PI SA te sto va ni su pred sta vqa li te {ko }u jer, ka ko ka è, tre ba lo je sa mo ukqu ~i ti mo zak i raz mi {qa ti vi {e ne go na ~a so vi ma. – Ovi za da ci me pod se }a ju na one ko je smo ima li pro {le go di ne na za vr {nom is pi tu po sle osmog raz re da – ka è Uro{ Jov~i}, ta ko |e iz raz re da u ko jem se |a ci {ko lu ju za elek tro teh ni ~a re ener ge ti ke. – Na ~a so vi ma ne ra di mo ~e sto ta kve za dat ke, ne go se vi {e od nas tra ì bu kval no po na vqa we onog {to u~i mo u {ko li, dok se ov de to

zna we upo tre bqa va na dru ga ~i ji na ~in. In te re sant no je da su u ovoj no vo sad skoj {ko li te sti ra ni sa mo de ~a ci, {to ipak ni je neo bi~ no jer u woj de voj ~i ca ima

jek tu, u ko jem je ne mer qi va po mo} „Te le nor fon da ci je„ ko ja je obez be di la 70 lap to pa za {ko le ko je ni su do voq no opre mqe ne, ve} pr ve ne de qe po ja vi li su se i pro ble mi. Na i me, u

Re zul ta ti u de cem bru sle de }e go di ne PI SA te sti ra we u Sr bi ji po mo glo je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke, a re a li zu je ga In sti tut za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du. Re zul ta ti ovo go di {weg te sti ra wa bi }e sa op {te ni na ni vou OECD-a u svim ze mqa ma ko je u~e stvu ju u te sti ra wu, u de cem bru na red ne go di ne. ve o ma ma lo. I ma da je po oce ni ko or di na tor ke PI SA te sti ra wa u Sr bi ji Dragice Pavlovi}Babi} ovo go di {wa no vi na PI SA te sto va or ga ni zo va we elek tron skog te sti ra wa za oko 40 od sto u~e sni ka, ve li ki iza zov za sve ko ji u~e stvu ju u ovom pro -

{ko li “Mi haj lo Pu pin” pro {le ne de qe 14 u~e ni ka iza bra nih za elek tron sko te sti ra we u ovoj {ko li ni su mo gli na kom pju te ri ma da ra de te sto ve jer je {ko li, zbog ne pla }e nih ra ~u na, ba{ na dan te sti ra wa, is kqu ~en in ter net, pa }e ovaj deo

PI SA te sta ra di ti po sle pra zni ka. Do ovog pro ble ma, po re ~i ma di rek to ra {ko le Milana Vukobrata, do {lo je jer lo kal na sa mo u pra va, ko ja je nad le `na za fi nan si ra we te ku }ih tro {ko va, ni je {ko li upla ti la no vac za pla }a we ra ~u na. Ipak, po pro {lo ne deq noj oce ni Dra gi ce Pa vlo vi}-Ba bi}, ovo go di {we is tra ì va we pro ti ~e u ve o ma do broj at mos fe ri, u~e ni ci su za we ga iz u zet no mo ti vi sa ni, a {ko le do bro or ga ni zo va ne. Osim to ga, bar u {ko la ma u ko ji ma je pro {le ne de qe odr àn i elek tron ski deo te sti ra wa, u~e ni ci su ga oce ni li kao za ni mqiv, di na mi ~an i ko ri stan. Kao i u 73 dru ge ze mqe sve ta, za jed no s oko po la mi li o na svo jih vr {wa ka u sve tu, u Sr bi ji }e pro ble me u okvi ru ovog te sti ra wa re {a va ti 5.500 pet na e sto go di {wa ka u 160 {ko la. Me |u na rod ni pro gram pro ce ne u~e ni~ kih po stig nu }a PI SA je naj ve }e me |u na rod no is tra ì va we u obla sti obra zo va wa. Re a li zu je se u or ga ni za ci ji OECDa od 1997. go di ne sva ke tri go di ne, a osnov ni ciq mu je da se omo gu }i ze mqa ma u~e sni ca ma da do no se stra te {ke od lu ke u obra zo va wu, na osno vu em pi rij skih po da ta ka o po stig nu }i ma u~e ni ka, to jest na osno vu wi ho ve ~i ta la~ ke, ma te ma ti~ ke i na u~ ne pi sme no sti, s na po me nom da je ter min „pi sme nost„, ko ji se ko ri sti u ovom is tra ì va wu, naj bli ì na {em ter mi nu „zna we„. Na {a ze mqa na ovom te sti ra wu u~e stvu je od 2003. go di ne, ali se do sa da {wim re zul ta ti ma ba{ ne mo è mo po hva li ti. D. De ve ~er ski

BEZ BED NO PRE KO PRU @NIH PRE LA ZA

Zre wa nin ski |a ci u la vi rint ogra di „@e le zni ce Sr bi je” na sta vi le su da spro vo de ak ci ju “Oprez! Iza be ri ì vot!” me |u u~e ni ci ma ni ìh raz re da osnov nih {ko la, ko ja je po sve }e na bez bed no sti na put nim pre la zi ma. Me di ja cen tar “@e le zni ca Sr bi je” za po ~eo je 10. no vem bra pro {le go di ne no vu se zo nu edu ka tiv ne kam pa we o bez bed nom pre la sku pre ko put nih pre la za, a pre da va wa su do sa da odr à na u be o- grad skim osnov nim {ko la ma, u op {ti na ma Ze mun, û ka ri ca, Pa li lu la, Sav ski ve nac, kao i u {ko la ma na te ri to ri ji op {ti ne Pan ~e vo, Vr {ac, Ali bu nar i Ko va ~i ca. Za ne {to ma we od dve go di ne ova edu ka tiv na kam pa wa na me we na mla |im osnov ci ma or ga ni zo va na je u tri de se tak gra do va u Sr bi ji, u 90 osnov nih {ko la. In ter ak tiv nu kam pa wu mul ti me di jal nog ka rak te ra do sa da je vi de lo ne {to vi {e od 15.000 |a ka. - “@e le zni ce Sr bi je” ukqu ~i le su se 22. ju na 2010. go di ne u kam pa wu o bez bed nom pre la sku,

ka da je obe le èn Me |u na rod ni dan bez bed no sti na put nim pre la zi ma. Ak ci ja “Oprez! Iza be ri ì vot!” srp skih è le zni ca deo je me |u na rod ne kam pa we o po di za wu sve sti svih u~e sni ka u sa o bra }a ju pri pre la sku pre ko pru ge – ka ù u Me di ja cen tru. U~e ni ci ma to kom pre da va wa pri ka zu ju se mul ti me di jal ne pre zen ta ci je edu ka tiv no - za bav nog ka rak te ra ~i ji je ciq da na od go va ra ju }i na ~in uka ù na opa sno sti i upo zna ju |a ke s pra vil nim u~e stvo va wem u sa o bra }a ju pre ko put nih pre la za. Pre da va wa su in ter ak tiv nog ka rak te ra ka ko bi se ostva ri la po treb na ko mu ni ka ci ja s u~e ni ci ma i po sti gao od go va ra ju }i efe kat. O bez bed no sti pri li kom pre la ska pru ge u Zre wa ni nu je na ro ~i to bi lo re ~i ka da su gra |a ni upo zo ra va li da pru `ni pre laz ko ji spa ja zre wa nin ska na se qa “Bol ni ca – Ber ber sko” i “Put ni ko vo” pred sta vqa opa snost po jav ni sa o bra }aj. [i ne

sva ko dnev no pre la zi ve li ki broj de ce i me {ta na ovih grad skih na se qa, a bez bed nost im je bi la ugro `e na. Sto ga je lo kal na sa mo u pra va, kao je dan od pri o ri tet nih za da ta ka, iz dvo ji la iz grad wu pe {a~ ke sta ze na ovom me stu. Pe {a ci se da nas usme ra ju

kroz ta ko zva nu la vi rint ogra du, {to zna ~i da ne mo gu di rekt no da idu na pre laz, ve} mo ra ju da obi |u ogra du da bi pre {li pre ko pru ge. Sa mim tim su u pri li ci da vi de kre ta we vo zo va i auto mo bi la. @. Ba la ban

So ci jal na po ve qa za po li ci ju

}e part ner ski od no si bi ti usme re ni na za {ti tu za jed ni~ kih in te re sa. Ti in te re si su, do dao je on, da se osi gu ra ni vo ra da MUP ko ji }e omo gu }i ti vi sok ste pen bez bed no sti u Sr bi ji, a da, isto v re m e n o, kroz so c i j al n i di ja log, za po sle ni u MUP ima ju kva li tet ni ji i bo qi po lo `aj. Pre ma mi {qe wu mi ni stra, do sad u~i we no na so ci jal nom di ja lo gu i ko lek tiv ni ugo vor ko jim su po li caj ci, po pr vi put u no vi joj isto ri ji, iz jed na ~e ni sa osta lim za po sle nim po svo jim pra vi ma, tre ba da osta ne i po sle do la ska no ve Vla de i „ne sme da bu de ugro `en ste pen onog {to je za jed ni~ ki po stig nu to pro te klih go di na”.

VESTI Pr vo maj ski pro test sin di ka ta Pred stav ni ci Udru è nog sin di ka ta Sr bi je Slo ga, No vog sin di ka ta zdrav stva i Po li cij skog sin di ka ta Sr bi je or ga ni zo va li su ju ~e u cen tru Be o gra da pro test nu po vor ku ne za do voq nih po lo à jem za po sle nih u Sr bi ji. Oko 150 pred stav ni ka ta tri sin di ka ta po lo ì lo je cve }e na spo me nik so ci ja li sti~ kog pr va ka s po o ~et ka 20. ve ka Di mi tri ju Tu co vi }u na Sla vi ji, a za tim su u pro test noj po vor ci pro {li cen trom Be o gra da. - Rad ni~ ka kla sa i in du stri ja ne po sto je, do no se se za ko ni u slu `bi ka pi ta la i in te re snih

gru pa – iz ja vio je pot pred sed nik sin di ka ta Slo ga Zlatko Beki}. On je po zvao na so li dar nost i bor bu, jer, ka ko je pod se tio, 1. maj, Me |u na rod ni pra znik ra da, i je ste dan bor be. - U dr `a vi su rad ni ci oma lo va `a va ni, u sve tu nas pred sta vqa ju kao jef ti nu rad nu sna gu. Po {te ne za ra de, pri sto jan rad i so ci jal na si gur nost su mi ni mum ko ji o~e ku ju za po sle ni, po ru ~io je Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je po vo dom Me |u na rod nog da na ra da. - Zah te va mo da se is pla }u je ono {to je za ra |e no, da se su zbi je rad na cr no, po {tu ju pra vi la o bez bed no sti i zdra vqu na ra du, sma wi dis kri mi na ci ja pri li kom za po {qa va wa i na rad nom me stu - pi {e u sa op {te wu.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivica Da~i} pot pi sao je sim bo li~ no, na Me |u na rod ni pra znik ra da, So ci jal nu po ve qu sa pred stav ni ci ma de vet sin di ka ta, ko ji de lu ju u tom mi ni star stvu, a wo me se pred vi |a da qi za jed ni~ ki rad na pri me ni ko lek tiv nog ugo vo ra i po boq {a wu ma te ri jal nih i rad noprav nih uslo va za po sle nih. On je, po sle pot pi si va wa, is ta kao da je Po ve qom iz ra `e no opre de qe we da }e na ~in bu du }e sa rad we po slo dav ca i sin di ka ta bi ti so ci jal ni di ja log, usme ren na za {ti tu pra va za po sle nih, a da

sreda2.maj2012.

c m y

dnevnik

crna hronika

dnevnik U ATARU ALEKSANDROVA^KIH SALA[A, KOD SUBOTICE

Pa ki sta nac po gi nuo u ob ra ~u nu imi gra na ta U no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka u jed nom na pu {te nom sa la {u u oko li ni Su bo ti ce do {lo je tu ~e iz me |u imi gra na ta u ko ji je je dan na li cu me sta pre mi nuo, a dru gi se bo ri za ì vot. Su bo ti~ ka po li ci ja in ten ziv no tra ga za po ~i ni o cem ovog ubi stva. Tu ~a je iz bi la iz me |u dr à vqa na Pa ki sta na i Av ga ni sta na ko ji bo ra ve ile gal no u Su bo ti ci. Dr à vqa nin Pa ki sta na H. J. iz bo den je na smrt, a we gov su na rod nik se bo ri za ì vot. Na kon uka za ne

ko ji u Su bo ti ci bo ra ve po ku {a va ju }i da pre |u gra ni cu u ze mqe Evrop ske uni je. Ma sov na tu ~a iz me |u imi gra na ta pre ma na {im sa zna wi ma, pro is te kla je iz ne dav nog su ko ba iz me |u Av ga ni sta na ca i Pa ki sta na ca i u osvet ni~ koj tu ~i pa la je i pr va `r tva. Ile gal ni imi gran ti u Su bo ti ci su pro blem od ju la pro {le go di ne. U ovom gra du na se ve ru Ba~ ke uvek ih je i bi lo, ali ni ka da ni su, kao sa da, vi dqiv pro blem.

sreda2.maj2012.

MESEC DANA NAKON [TO JE U NOVOSADSKOJ DISKOTECI POGINULO [ESTORO MLADIH

Okri vqe ni ma za po àr u „Kon tra stu” pro du èn pri tvor ê tvo ri ci okri vqe nih za po àr u dis ko te ci „Kon trast” pro du èn je pri tvor za jo{ dva me se ca, iz ja vi la je port pa rol ka Vi {eg su da u No vom Sa du Svetlana Tomi}-Joki}. Vla sni ku lo ka la Alojzu G. (68), za kup ci ma Slavi{i S. (48) iz No vog Sa da i Dejanu R. (36) iz Be o gra da, pri tvor je pro du èn ka ko ne bi bi li u mo gu} no sti da uti ~u na sve do ke, kao i zbog to ga {to su okri vqe ni za te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti, a u ve zi sa iza zi va wem op {te opa sno sti, re kla je agen ci ji Ta njug Sve tla na To mi}–Jo ki}. Elek tri ~ar Miroslav P. (50) iz Go spo |i na ca, ko ji je od 2006. go di ne odr à vao elek tri~ ne in sta la ci je u „Kon tra stu”, a ko me

je ta ko |e pro du èn pri tvor za jo{ dva me se ca, okri vqen je da je sa i zvr {i lac u kri vi~ nom de lu iza zi va wa op {te opa sno sti. U no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast”, 1. apri la, oko dva sa ta po sle po no }i, iz bio je po àr, u ko me se ugu {i lo {e sto ro mla dih qu di, dok je ~e tvo ro lak {e po vre |e no. Ta da su, da pod se ti mo, stra da li naj mla |i dok tor he mi je na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu u No vom sa du Mi le na Dal ma ci ja (28) iz Fu to ga, no vi nar ka Ra dio-te le vi zi je „Del ta” iz No vog Sa da Ta ma ra Mi la di no vi} (25), Ma ri na Ani ~i} (25) iz û ru ga, Re na to Vu ko vi} (21) iz Ki kin de, Mar ko Pa vlo vi} (29) iz Kra gu jev ca i Zo ran Ig wa to vi} (28) iz Gac kog u BiH.

PRIVATNI SUDSKI IZVR[ITEQI NASTUPAJU 18. MAJA

Atar aleksandrova~kih sala{a

le kar ske po mo }i u Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci od mah je pre ba ~en na grud no ode qe we u Srem sku Ka me ni cu. Ka ko sa zna je mo, i on je no èm za do bio te {ke te le sne po vre de u pre de lu grud nog ko {a. U sa op {te wu ko je je po sla la su bo ti~ ka po li ci ja na vo di se da je u ata ru alek sa dro va~ kih sa la {a, ne da le ko od Su bo ti ce, u tu ~i je na li cu me sta pre mi nuo Pa ki sta nac. H.J., a jo{ je dan Pa ki sta nac je te {ko po vre |en. Uvi |aj iz vr {i li is tra `ni su di ja Vi {eg su da i za me nik tu ì o ca Vi {eg tu ì la {tva u Su bo ti ci. Oba vqe ni su i in for ma tiv ni raz go vo ri s ve }im bro jem li ca. Pre ma na {im sa zna wi ma is pi ta no je oko 15 Av ga ni sta na ca i Pa ki sta na ca, ali pro blem je je zik i {to se ni jed na pri ~a od is pi ta nih ne po kla pa. Ve ru je se da je re~ o pri vat nom ob ra ~u nu iz me |u ile gal nih imi gra na ta,

Pre par me se ci, do {lo je do tu ~e iz me |u imi gra na ta i rad ni ka Ci gla ne, obi~ no su kra li vo }e iz vo} wa ka, ali pro ble ma ni je bi lo. Naj ve }i strah Su bo ti ~a na je da su tra ne ko od wih ne bu de `r tva. Tre nut no u Su bo ti ci ima iz me |u 100 i 200 Av ga ni sta na ca, Pa ki sta na ca, Tu ni {a na i dru gih dr à vqa na s Is to ka, ko ji Sr bi ju i Su bo ti cu ko ri ste kao tran zit ne de sti na ci je u è qi da pre |u u ze mqe Evrop ske uni je. Mno gi od wih su u Su bo ti ci i ne ko li ko me se ci dok ne „pre beg nu” pre ko Ma |ar ske gra ni ce i uglav nom ì ve na de po ni ja ma, u na pu {te nim ku }a ma, sa la {i ma... Iako Su bo ti ~a ni me se ci ma stra hu ju da ne bu du na pad nu ti, u vre me van red ne si tu a ci je to kom zi me imi gran ti su bi li sme {te ni u ne ka da {wi re sto ran „Fon ta na” na Pa li }u. S. Ir{evi}

DVOJICA ZREWANINACA OPTU@ENA ZA KRA\U

O~e ru pa na lo ko mo ti va Zbog sum we da su po ~i ni li dva kri vi~ na de la te {ke kra |e, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Jano{ika ]. (35) i Xemaqa A. (24), obo ji ca iz Zre wa ni na. U op tu `ni ci se na vo di da su okri vqe ni, po pret hod nom do go vo ru, od 12. do 14. ja nu a ra 2011. go di ne, na `e le zni~ koj sta ni ci u Zre wa ni nu, ci glom na sil no otvo ri li ma ga cin ko ji je u vla sni {tvu JP “@e le zni ce Sr bi je”. Kroz otvor ko ji su na ~i ni li u{li su u unu tra {wost ma ga ci na oda kle su od ne li sta tor i ro tor elek tro mo to ra i raz ne me tal ne de lo ve od lo -

ko mo ti ve, ukup ne vred no sti 90.373 di na ra. A, 16. ja nu a ra 2011. go di ne, dvo ji ca okri vqe nih se te re te da su u pre po dnev nim ~a so vi ma, u Uli ci dr Va se Sa vi }a bb, do {li do ma ga ci na u vla sni {tvu “@e le zni ca Sr bi je”. Ja no {ik ]. je po de snim pred me tom otvo rio ula zna vra ta ma ga ci na, kroz ko ji su obo ji ca u{li u unu tra {wost objek ta, gde su uze li tu ~a nu pe}, boj ler, ram s neo n skim si ja li ca ma i jo{ ne ke pred me te, u ukup noj vred no sti od 90.000 di na ra. Na i la skom rad ni ka obez be |e wa spre ~e ni su u na me ri da te stva ri i od ne su. @. B.

U SELU RSOVAC, KOD ALEKSINCA

Pri ve den osum wi ~e ni za ubi stvo maj ke Po li ci ja je pri ve la i od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti R. V. (46) iz se la Rso vac, op {ti na Alek si nac, zbog sum we da je ubio svo ju maj ku V. V. (68), sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Ni {u. Pre ma na vo di ma ni {ke po li ci je, ubi stvo je iz vr {e no prek si no} oko 22 ~a sa u Rsov cu u po ro di~ noj ku }i. Osum wi ~e ni }e po sle is te ka me re za dr `a va wa bi ti spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Ni {u. Ovo je dru gi slu ~aj da je sin osum wi ~en za ubi stvo maj ke u po sled wih 15 da na. Po lo vi nom apri la je, ka ko se sum wa, sin ubio maj ku u Za plaw skoj To po ni ci. (Tanjug)

Za bo qu na pla tu du go va ne do sta je jo{ pro fe si o na la ca Pr vi put u Sr bi ji 18. ma ja po ~e }e rad pri vat ni sud ski iz vr {i te qi, i to ta ko {to }e na 25.000 sta nov ni ka po na lo gu su da ra di ti je dan. Za kon na la è da iz vr {i teq ima sta tus slu `be nog li ca, a wi ho vo an ga ò va we u na {oj prak si do pri ne }e ras te re }e wu su do va. Kon kurs Mi ni star stva prav de za pri vat ne sud ske iz vr {i te qe je za vr {en i na we ga se pri ja vi lo sa mo 56 kan di da ta ko ji su po lo ì li iz vr {i teq ski is pit. Po {to je pro ce we no da dva mi li o na sud skih pred me ta u Sr bi ji ~e ka na iz vr {e wa, o~e ki va lo se da }e za ras te re }e we su do va bi ti pri ja vqe no vi {e od po treb nih 330 pri vat nih iz vr {i te qa. No, s ob zi rom na to da se ja vi lo {est pu ta ma we kan di da ta, o~e ku je se da Mi ni star stvo prav de na red nih da na ob ja vi jo{ je dan jav ni po ziv za pri ja vqi va we kan di da ta ko ji bi ima li do voq no hra bro sti da se upu ste u ovaj po sao. U Mi ni star stvu ve ru ju da je ma li broj pri ja vqe nih, za raz li ku od jav nih be le `ni ka gde ima mno go vi {e onih ko ji to è le to da po sta nu, po sle di ca to ga {to se u jav no sti ve ru je da su oni ute ri va ~i du go va, {to za pra vo ni su. Po mo} nik mi ni sta ra prav de Vojkan Simi}, na i me, ob ja {wa va da pro fe si o nal ni sud ski iz vr {i te qi ima ju ista ovla {}e wa kao i su do vi,

la ri ja. Oni }e mo }i da oba vqa ju de lat nost kao pred u zet ni ci ili ~la no vi or ta~ kog dru {tva a ime no va }e ih mi ni star prav de za pod ru~ je Vi {eg i Pri vred nog su da. Pro fe si o nal ni iz vr {i te qi ne }e sme ti pre ko re da da uzi ma ju pred me te u rad, ni ti da bi ra ju ko je }e od wih da iz vr {e a ne }e mo }i ni da oba vqa ju ni jed nu dru gu jav nu funk ci ju ko ja je ne spo ji va s wi ho vom. Na {i prav ni stru~ wa ci is ti ~u da ta kva prak sa ve} po sto ji u ne kim raz vi je nim ze mqa ma i da je to jed na od stva ri ko je je tre ba lo ura di ti da bi srp sko pra vo su |e bi lo efi ka sni je. Dru gim re ~i ma, uvo |e we pro fe si o nal skih sud skih iz {to zna ~i da se, uko li ko po sto ji po tre ba za pri me nu pri nu de u po stup ku iz vr {e wa, ona pri me wu je is kqu ~i vo uz asi sten ci ju po li ci je, kao {to ra de i sud ski iz vr {i te qi. Za pri ja vqe ne i iza bra ne pri vat ne sud ske iz vr {i te qe Mi ni star stvo prav de or ga ni zu je osnov nu obu ku, a ka sni je }e to ~i ni ti Ko mo ra iz vr {i te qa, ko ja }e ujed no kon tro li sa ti i wi hov rad. Ina ~e, uslov da ne ko po sta ne pro fe si o nal ni pri vat ni sud ski iz vr {i teq je da ima za vr {en Prav ni fa kul tet i rad no is ku stvo od tri go di ne. Test, ko ji je spro ve lo Mi ni star stvo prav de, po lo `i -

Na izvr{ewe ~eka dva miliona predmeta Ve} na sa mom po ~et ku ra da pro fe si o nal nih sud skih iz vr {i te qa do ~e ka }e ih go mi ra pred me ta ko ji ve} go di na ma ~e ka ju na iz vr {e we. Na i me, ve} po sto ji dva mi li o na pred me ta ko ji su iz vr {ni ali iz vr {e wa jo{ ne ma. Od tog bro ja 1,6 mi li o na ~e ka iz vr {e we u Be o gra du. Ve }i na se od no si na ne iz mi re ne du go ve za ko mu nal ne uslu ge. “ Pro fe si o nal ci” }e bi ti nad le `ni za sve vr ste iz vr {e wa, kao i su do vi, ali }e u wi ho voj is kqu ~i voj nad le `no sti bi ti pri nud no iz vr {e we ko mu nal nih du go va. Oni ne }e mo }i da u~e stvu ju sa mo u iz vr {e wu od lu ka iz po ro di~ nih i rad nih spo ro va ko ji se od no se na vra }a we za po sle nog na po sao.

Zarada izme|u dve i tri hiqade evra U Mi ni star stvu prav de su iz ne na |e ni ma lim bro jem za in tre so va nih prav ni ka za po sao pri vat nog sud skog iz vr {i te qa iako za ra da ni je ma la. Na i me, u dr `a vi u ko joj ima ne ko li ko hi qa da ne za po sle nih prav ni ka po ka za lo je da je ma lo wih sprem no da oba vqa po sao ko ji ime mo `e do ne ti me se~ nu za ra du od dve do tri hi qa de evra. Jer, po za ko nu, oni }e ima ti fik snu pla tu od no sno za ga ran to va ni deo za ra de kao i pla }e ne tro {ko ve ra da i je di no }e va ri ja bi la za vi si ti is kqu ~i vo od u~in ka od no sno od wi ho vog uspe ha u na pla ti du go va. lo je 70 kan di da ta, {to zna ~i da se ~ak ni svi oni ni su pri ja vi li na ras pi sa ni jav ni po ziv. Po za ko nu, pri vat ni iz vr {i teq }e ubu du }e mo }i da utvr |u je iden ti tet stran ke u po stup ku iz vr {e wa, spro vo di ise qe we, pri ku pqa po dat ke o imo vin skom sta wu du `ni ka, pro ce wu je vred nost po kret ne i ne po kret ne imo vi ne, a po po tre bi je ple ni i pro da je, spro vo di ise qe we, pri ku pqa po dat ke o imo vin skom sta wu du `ni ka... Mo }i }e o svom tro {ku i na svo ju od go vor nost da po ve ra va ju tre }im li ci ma pro da ju te imo vi ne. Pri vat ni iz vr {i te qi }e mo ra ti da obez be de i kan ce la rij ske pro sto ri je, pe ~at i {tam biq. U Mi ni star stvu prav de ve ru ju da }e ban ke po nu di ti po slo ve kre di te za otva ra we iz vr {i teq skih kan ce -

vr {i te qa }e ras te re ti ti dr à vu i su do vi }e bi ti efi ka sni je. Ina ~e, pri vat ni sud ski iz vr {i te qi, po put ovih ko ji }e kod nas po ~e ti s ra dom u dru goj po lo vi ni ma ja, ve} po sto je u Ho lan di ji, Ma |ar skoj, Bu gar skoj ... Sr bi ji, ko ja ima naj ve }i pro blem pred Su dom za qud ska pra va u Stra zbu ru upra vo zbog du go go di {wih su |e wa, ve} odav no tre ba ju pro fe si o nal ci u ovoj obla sti. S dru ge stra ne i pri vre da tr pi gu bit ke zbog to ga {to go di na ma ne mo è da na pla ti po tra ì va wa i to vo di mno ge fir me u ste ~aj. Spo rost u iz vr {e wu u ve li koj me ri obes hra bru je i stra ne in ve sti to re jer kad oni do |u u Sr bi ju pr vo {to ih za ni ma je ste ko li ko }e tra ja ti sud ski po stu pak u slu ~a ju bi lo ka kvog spo ra. Q. Male{evi}

VISOKI SAVET SUDSTVA NIJE RAZRE[IO DU@NOSTI GORDANU VIDOJKOVI]

Su di ja u nad le `no sti di sci plin skog tu `i o ca Vi so ki sa vet sud stva ni je raz r e { io du ` no s ti su d i j u Osnov nog su da u Po `a rev cu Gordanu Vidojkovi}, ko ja je su di la Marku Milo{evi}u u pr vo ste pe nom po stup ku po tu `bi za pre bi ja we „ot po ra {a” Neboj{e Sokolovi}a 2000. go di ne. - Pred VSS ni je po kre nut po stu pak za raz re {e we su di je Vi doj ko vi}, ni ti je do ne ta od lu k a o pre s tan k u su d ij s ke funk ci je - re kla je Ta nju gu pred sed ni ca tog Sa ve ta Nata Mesarovi}.

Me |u tim, di sci plin ski tu ì lac VSS raz ma tra da li ima osno va za po kre ta w e di s ci plin skog po stup ka pro tiv su di je Vi doj ko vi}. - Di sci plin skom tu ì o cu pro sle |e na je ini ci ja ti va za raz re {e we su di je Gor da ne Vi doj ko vi} i u to ku je pri ku pqa we po da ta ka i in for ma ci ja da li je bi lo pro pu sta u we nom ra du i da li ima osno va za po kre ta we po stup ka - re kla je Ta nju gu di sci plin ski tu ì lac Mirjana Ili}. Uko li ko se utvr di da su is pu we ni uslo vi, di sci plin ski tu -

`i lac }e pod ne ti Di sci plin skoj ko mi si ji pred log za vo |e we di sci plin skog po stup ka. Su di ja Vi doj ko vi} je do ne la pre su du ko jom se zbog za sta re lo s ti od b i j a tu ` ba pro t iv Mar ka Mi lo {e vi }a za pre bi ja we pri pad ni ka „Ot po ra” Ne boj {e So ko lo vi }a u Po `a rev cu 2. ma ja 2000. go di ne, a ne dav no je tu od lu ku po tvr dio Ape la ci o ni sud u Be o gra du. Po stu pak za na pad na „ot po ra {a” Mom~ila Veqkovi}a je za sta reo ra ni je, jer je za do bio la ke te le sne po vre de, a Ra doj -

ko Lu k o v i}, ko j i je ta k o | e imao te {ke po vre de, u me |u vre me nu je po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i. Ini ci ja ti vu za raz re {e we su di je Vi doj ko vi} Vi so kom sa ve tu su pod ne li pre bi je ni „ot po ra {i”, a po dr `a lo je i Mi ni star stvo prav de zbog ne do pu sti vo sti da pro ce si za sta re va ju na kon spro ve de ne re for me u pra vo su |u. U Za ko nu o su di ja ma na ve de no je da je za sta re va we po stup ka je dan od di sci piln skih pre kr {a ja ko ji su raz log za po kre ta we raz re {e wa su di je.

SPORT

sreda2.maj2012.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA U SU BO TI CI

NA [E OD BOJ KA [I CE DA NAS KRE ]U U PO HOD KA LON DO NU

Re mi na otva ra wu ba ze na

Na star tu s Ho lan |an ka ma

Sr bi ja - Ma |ar ska 5:5 (2:1, 3:4) Utak mi com dve sjaj ne re pre zen ta ci je, Sr bi je i Ma |ar ske, sve ~a no je otvo ren no vi ba zen “Pro ziv ka” u Su bo ti ci. Pred pu nim tri bi na ma, vi |e na je eg zi bi -

Va wa Udo vi ~i}

ci o na igra u dve ~e tvr ti ne, ko li ko je igra no. Na kra ju je re zul tat bio 5:5 (2:1, 3:4). Strel ci za na {u se lek ci ju bi li su Avra mo vi} (2), Ubo vi}, Ma to vi} i Man di}, a za Ma |a re To rok, Va mos, Ka to na{, G. Ki{ i Ha rai. Vi |e no je i ne ko li ko eg zi bi ci o nih po te za, a pu bli ka, ko ja je u mul ti et ni~ koj Su bo ti ci bi la po de qe na na dva ta bo ra, u`i va la je u ~a ri ma ove igre. Se lek to ri De jan Udo vi ~i} i De ne{ Ke me wi bi li su pre za do voq ni po sle ovog re vi jal nog me ~a.

FI NAL NI TUR NIR ABA LI GE U TEL AVI VU

Ma ka bi {am pion Ma ka bi - Ce de vi ta 87:77 (27:11, 12:12, 25:24, 23:30) Bo ga toj ri zni ci tro fe ja ko {ar ka {ki „po nos Izra e la” do dao je i po bed ni~ ki pe har Ja dran ske ABA li ge. Ma ka bi je ru tin ski re {io u svo ju ko rist fi nal ni me~ faj nal-fo ra s Ce de vi tom u pu noj No kia are ni. Par ti zan MTS je sa da biv {i a Ma ka bi no vi vla dar Ja dran ske li ge. Pre ma o~e ki va wi ma, tim iz Tel Avi va, ko ji je sa mom do de lom or ga ni za ci je za vr {nog tur ni ra fa vo ri zo van od stra ne ~el ni ka tak mi ~e wa, la ko je pred svo jom pu bli kom sti gao do pr vog tro fe ja iz dru gog po ku {a ja u ABA li gi.Is hod ve ro vat no ne bi bio dru ga ~i ji i da se faj nal-for odr `ao na bi lo ko jem dru gom te re nu. Ma ka bi je ove se zo ne za kla su i vi {e bio bo qi od svih osta lih u~e sni ka re gi o nal nog tak mi ~e wa. Ni za gre ba~ ka Ce de vi ta, ko ja je dva pu -

ta ove se zo ne te sno gu bi la od Izra e la ca, u fi na lu ni je ima la ni ka kve {an se, izra el ski {am pion je po be dio sa 87:77 (27:11, 12:12, 25:24, 23:30).Me~ je prak ti~ no bio re {en u pr voj ~e tvr ti ni, po sle ko je je Ma ka bi imao ~ak 16 po e na pred no sti (27:11). U svim osta lim de o ni ca ma vi |e na je iz jed na ~e na igra, a po sled wa je pri pa la Hr va ti ma. Naj bo qi kod Ma ka bi ja bio je i MVP tur ni ra Kit Leng ford s 21 po e nom, Hen driks je uba cio 16, uz se dam sko ko va. U hr vat skoj eki pi is ta kli su se Kris Vo ren s 24 i Vu ku {i} sa 14 ko {e va. Do mi na ci ja srp ske ko {ar ke u Ja dran skoj li gi pre ki nu ta je po sle osam go di na. Se ri ju je za po ~eo Re fleks (FMP), a s pet uza stop nih ti tu la za vr {io Par ti zan. Iz me |u dve ti tu le FMP-a, pr ste nom se oki tio i He mo farm iz Vr {ca.

dnevnik

c m y

Od boj ka {i ce Sr bi je da nas igra ju pr vi me~ na kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre u Lon do nu s re pre zen ta ci jom Ho lan di je. U kon ku ren ci ji Ho lan di je, Ru si je i Poq ske, ak tu el ne pr va ki we Evro pe mo ra }e è sto ko da se po mu ~e da bi iz bo ri le me sto me |u naj bo qe ~e ti ri na tur ni ru, a za tim i da ga osvo je jer sa mo pr vi iz An ka re obez be |u je vi zu za Lon don. Tur nir u Tur skoj ekvi va len tan je po kva li te tu ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva, jer se za me sto na Olim pi ja di bo ri od boj ka {ki krem Sta rog kon ti nen ta, iz u zev se lek ci je Ita li je ko ja je kroz Svet ski kup iz bo ri la olim pij sku vi zu. Na {e la vi ce }e se naj pre sa sta ti sa Ho lan di jom, pa sa Ru si jom i u po sled wem me ~u u gru pi s Poq skom, a svi me ~e vi se igra ju od 13 ~a so va (di rekt ni pre no si na RTS 2). - Osva ja we pr vog me sta na tur ni ru u An ka ri za nas je jed na ko osva ja wu ti tu le na Evrop skom pr ven stvu, jer su ov de sve naj ja ~e eki pe. Ni smo ima li ba{ sre }e na `re bu, ali sva ka kao mo ra mo da bu de mo naj bo qi ka ko bi smo ostva ri li na {e è qe i za mi sli. Ho lan di ja nam je pr vi pro tiv nik, zvu ~i kao naj lak {i, ali je to da le ko od isti ne. Ho lan |an ke su se pre par go di na po no vo vra ti le u svet ski od boj ka {ki vrh, a o Ru ski wa ma i Po qa ki wa ma ne tre ba tro {i ti re ~i. Od li~ no po zna je mo sve ri va le i na dam se da }e mo us pe ti da odr ì mo ni vo iga ra ko je è li mo i ko ji bi nam even ta ul no bio do vo qan da iz pr vog po ku {a ja obez be di mo u~e {}e na Olim pi ja di – re kao je se lek tor Zo ran Ter zi}.

Pr vi teh ni ~ar re pre zen ta ci je Ma ja Og we no vi}

Pre ma Ter zi }e vim re ~i ma, Ru ski we su glav ne fa vo rit ki we za pr vo me sto, ali }e sve se lek ci je, iz u zev na {e, igra ti pod pri ti skom. Sr bi je, ako se ne pla si ra u Lon don iz An ka re, ima }e jo{ jed nu {an su za Olim pi ja du na tur ni ru u Ja pa nu za de se tak da na. - Ako ne bi smo pro {li na Olim pi ja du iz Tur ske, si gu ran sam da nas o~e ku je mno go lak {i po sao u Ja pa nu. Pre sve ga, kva li tet }e bi ti sla bi ji ne go {to je ov de, idu tri eki pe na Olim pij ske igre, pa za to u An ka ri ne }e mo ima ti pri ti sak fa vo ri ta. Ov de pro la zi sa mo je dan tim, igra se u Tur skoj,

svi `e le to me sto, a da bi smo bi li pr vi mo ra mo da igra mo kao pre ne ko li ko me se ci u Be o gra du. Ne }e nam po sao bi ti la gan ni u Ja pa nu, ali sam si gu ran da }e mo iz ove dve {an se si gur no iz bo ri ti pla sman u Lon don – is ta kao je Ter zi}. Osla bqe na je na {a re pre zen ta ci ja za ne i gra we Je le ne Ni ko li}, Ste fa ne Veq ko vi} i Sa we Ma la gur ski, {to ne obes hra bru je na {e de voj ke za nad me ta we u Tur skoj. - S Je le nom i Sa wom u sa sta vu smo us pe li da se pop ne mo na vrh Evro pe i bi }e si gur no mno go kom pli ko va ni je bez wih, ali smo to mo ra li da pri -

Da nas

Su tra

Pe tak

B gru pa

Sr bi ja - Ho lan di ja Ru si ja - Poq ska

(13) (15.30)

A gru pa Tur ska - Hr vat ska

(18)

Sr bi ja - Ru si ja

(13)

A gru pa Bu gar ska - Hr vat ska Ne ma~ ka - Tur ska

(15.30) (18)

Sr bi ja - Poq ska Ru si ja - Ho lan di ja

hva ti mo. Ulog je ve li ki, ciq nam je pla sman na Olim pij du i pro ba }e mo ve} da is ko ri sti mo pr vu {an su. De voj ke }e si gur no pru `i ti mak si mum i ne ma raz lo ga da iz o stan ke po je di nih igra ~i ca sma tra mo tra gi~ nim. Ka kva je si tu a ci ja kod nas, ta kva je i u osta lim se lek ci ja ma, pa je sa da na{ naj va `ni ji za da tak da da na {wi su sret s Ho lan di jom od i gra mo naj bo qe mo gu }e, da tri jum fal no za po~ ne mo tur nir i da naj pre iz bo ri mo po lu fi na le, a za da qe }e mo da vi di mo – re kla je teh ni ~ar ka Ma ja Og we no vi}. M. Ri sti}

Su bo ta (13) (18)

Po lu fi na le A1 - B2 B1 - A2

Ne de qa

A gru pa Ne ma~ ka - Bu gar ska

13.30 i 16.30

(15.30)

Fi na le (16.30)

TUR NIR GRAD SKIH OMLA DIN SKIH RE PRE ZEN TA CI JA KO [AR KA [I CE RU ME 92 PI O NIR SKE PR VA KI WE SR BI JE: Pi o nir ke Ru me 92 no ve su ko {ar ka {ke {am pi on ke Sr bi je. One su u fi nal nom me ~u u Sme de rev skoj Pa lan ci po be di le Vr bas Me de lu sa 87:64 (22:12, 18:15, 19:13, 28:24).Ti tu lu naj ko ri sni jeg igra ~a po ne la je Na ta li ja Spa i} iz Vo `dov ca, ko ja je ujed no i naj bo qi stre lac za vr {nog tur ni ra. U du el u za tre }e me sto ko {ar ka {i ce Ja se ni ce bi le su bo qe od pi o nir ki Vo `dov ca – 67:60 (17:15, 24:12, 14:14, 12:19).

FI NAL NI TUR NIR KA DET SKOG PR VEN STVA U ^A^ KU

Par ti zan naj bo qi

Ka de ti Par ti za na MTS tri jum fo va li su u fi nal nom me ~u za vr {nog tur ni ra ABS Elek tro ko {ar ka {ke li ge u ^a~ ku i sa svim za slu `e no po sta li pr va ci Sr bi je. Cr no-be li su po sle ve li ke bor be i dra ma ti~ ne za vr {ni ce sa vla da li eki pu Ni bak iz Ni {a sa 71:68 (15:23, 20:12, 18:14, 18:19).U me ~u za tre }e me sto Ze mun je ube dqi vo po be dio Fle{ sa 75:47 (16:7, 19:15, 18:13, 22:12). Za naj ko ri sni jeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Va si li je Pu {i ca iz Ze mu na, dok je naj bo qi stre lac An dri ja Si mo vi} iz ni {kog Ni ba ka.

PRED SVET SKI KUP U BE O GRA DU

Ili} od re dio sa stav Se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili} od re dio je sa stav re pre zen ta ci je ko ja }e nas pred sta vqa ti na Pr vom svet skom ku pu u na {em glav nom gra du, od 3. do 6. ma ja. Bo je dr `av nog ti ma bra ni }e: ~e tve rac bez kor mi la ra (Ra do je \e ri}, Ni ko la Sto ji}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}), dvo jac bez kor mi la ra (Jo van Po po vi}, Ne nad Be |ik), dubl skul (Mi lo{ Va si}, Mar ko Maj raj no vi}) i ski fo vi Iva Ob ra do vi} i Iva na Fi li po vi}. Kva li fi ka ci je su u pe tak, 4. ma ja, a re pa sa `i, po lu fi na la i fi na la u su bo tu i ne de qu. Na Adi Ci glan li ji o~e ku je se u~e {}e oko 1.500 po sa da iz ce log sve ta, me |u

Se lek tor Ne boj {a Ili}

ko ji ma }e bi ti mno gi ve sla ~i ko ji }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Re pre zen ta ci ja Sr bi je za vr {ne pri pre me za naj ve }i i na zna ~aj ni ji ve sla~ ki do ga |aj u isto ri ji ovog spor ta kod nas spro vo di na Sre br nom je ze ru.

Ti tu le No vom Sa du i Be o gra du U fan ta sti~ noj at mos fe ri pu ne eograd ske dvo ra ne Sport Eko, za vr {en je 47. me |u na rod ni tur nir grad skih omla din skih re pre zen ta ci ja(Tro fej Be o gra da) u od boj ci tri jum fom omla din ki Be o gra da i omla di na ca No vog Sa da. Pred sed nik OSB Dra go qub Mi lo {e vi} uru ~io je po bed ni~ ke pe ha re Ma ji Si mi} i Raj ku Stru ga ru, ka pi te ni ma Be o gra da i No vog Sa da. Alek san dra \or |e vi} i Alek san dar Gmi tro vi} pro gla {e ni su za naj bo qe igra ~e tur ni ra. Lu ci ja Bo ja wac iz Za gre ba i Raj ko Stru ga ru iz No vog Sa da naj bo qi su teh ni ~a ri, Ma ri ja Po po vi} iz Be o gra da i La zar Ko la ri} iz No vog Sa da su naj bo qi li be ri, Alek san dar Ko ~o ski iz Be o gra da i Si ni {a Re qi} iz No vog Sa da pro gla {e ni su za naj bo qe tre ne re. Re zul ta ti, omladinke - finale: Be o grad – Za - Mla di od boj ka {i iz No vog Sa da s po bed ni~ kim pe ha rom greb 3:0, za 3. me s to: Osi jek – Srem ska Mi tro vi ca Kam nik – La za re vac 2:0, za 13. grad 3:2,za 3. me sto: Kra qe vo – 2:0, za 5. me sto: No vi Sad – Pre - me sto: Pan ~e vo – Sko pqe 2:1, za Obre no vac 2:1, za 5. me sto: Pod va qe 2:1, za 7. me sto: Va qe vo – 15. me s to: Sta r i Ba n ov c i – go ri ca – U`i ce 2:0, za 7. me sto: Qu bqa na 2:1, za 9. me sto: Vra we Alek s i n ac 2:0. Omladin ci - Ma ri bor – Lu ~a ni 2:1, za 9. me – Pod go ri ca 2:0, za 11. me sto: fi nale: No vi Sad – Be o - sto: Osi jek – Kam nik 2:1, za 11.

me sto: Kraw – Ob u do vac 2:0, za 13. me sto: Za greb – Qig 2:1, za 15. me sto: Bu dva – Pe la gi }e vo 2:0, za 17. me sto: Alek si nac – [a bac 2:0.

SPORT

c m y

dnevnik

SASTANAK PREDSTAVNIKA BEOGRADSKIH KLUBOVA S PREDSTAVNICIMA UEFA

Zve zdi pro du `en rok Fud ba le ri Par ti za na si gur no }e se tak mi ~i ti u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na, dok wi ho ve ko le ge iz Cr ve ne zve zde mo gu sa znat no vi {e op ti mi zma da se na da ju na stu pu u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. To je epi log odvo je nih sa sta na ka, ko je su sa

Ste fa no vi} je na sa sta nak od neo i ga ran ci je po je di nih ba na ka, {to je sve uti ca lo da UEFA omo gu }i cr ve no-be li ma do dat nih 25 da na da iz mi re du go ve pre ma ne ka da {wim funk ci o ne ri ma, igra ~i ma i tre ne ri ma. Re~ je o su mi od 900.000 evra, od ne ka da {wa tri mi li o na, od no sno 1,7 mi li o na, ko li ki je bio ukup ni iz nos ne iz mi re nih po tra ì va wa po ~et kom 2012. go di ne. Za raz li ku od kom {i ja, Par ti zan je u Ni o nu do bio sa mo pac ke zbog sim bo li~ nog du ga pre ma ne ma~ kom Ko blen cu. Ma da iz Hum ske 1 ni su to sa op {ti li, pret po stav ka je da dug po ti ~e od le ta 2009. go di ne, ka da je iz po me nu tog klu ba vra }en Mar ko Lo mi}. - Ka `we ni smo s 30.000 evra zbog ma weg pre kr {a Dar ko Gru bor i \or |e Ste fa no vi} ja, od no sno, zbog ka {we wa pred stav ni ci ma UEFA u Ni on u is pla te du ga pre ma Ko blen cu. Ta odr à li Dar ko Gru bor i \or |e ko |e, ka `we ni smo uslov no istom Ste fa no vi}, ge ne ral ni se kre ta ri tom su mom uko li ko nam se sli ~an naj ve }ih srp skih klu bo va. pre kr {aj do go di u na red ne tri go Ka ko sa zna je Mon do, cr ve no-be di ne - pre neo je port pa rol Par ti li ma je pre i na ~e na ve} do ne se na za na Ne nad Da ni lo vi} ve sti iz od lu ka o bez u slov noj su spen zi ji na Ni o na. go di nu da na, ~i me je UEFA na pra Po me nu tom in ter ven ci jom dr vi la pra vi pre se dan. Do pre o kre à ve, vi so ku nov ~a nu ka znu zbog ta je do {lo u po sled wa 24 sa ta, ka fi nan sij ske ne di sci pli ne svo jih da se evrop skoj Ku }i fud ba la klu bo va je iz be gao i Fud bal ski obra ti la dr à va Sr bi ja i obe }a sa vez Sr bi je. Pre ma sa zna wi ma la da }e se ukqu ~i ti u re {a va we Mon da, FSS je tre ba lo da upla ti pro ble ma. 300.000 evra u ka su UEFA.

UZ PORAZ KUQANA U NOVOM PAZARU

mla dim ti mom, a {to bo dov no ni smo re zul ti ra li splet je ra zno ra znih okol no sti - is ti ~e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi slav Si vi}. Stra teg Ku qa na je na po me nuo da je we gov tim iz gu bio utak mi cu, ali je do bio ne ko li ko mla dih igra ~a. - Var ga je od i grao od li~ nu utak mi cu i na sre di ni te re na sa ô vi lom bio ve o ma za pa èn. La li} je ta ko |e od i grao do bro, Bo {ko vi} dok je igrao bio je na vi si ni za dat ka. Po sle du go vre me na, na kon po vre da u ti mu su se po ja vi li Ki{ i Ko va ~e vi}, ta ko da za i sta mo gu da ka èm da je Haj du ko va mla dost po lo ì la is pit u No vom Pa za ru i to je sva ka ko do bi tak za nas - is ta kao je Si vi}. \. Bojani}

ZVEZDINO DOBRO IZDAWE U ME^U S JAGODINOM

Sle di der bi s kom {i ja ma Zve zda je na pra vi la le pu uver ti ru pred na red ni ve ~i ti der bi. U so lid noj par ti ji cr ve no- be li su sa vla da li Ja go di nu(1:0), ko ja je i na Ma ra ka ni de mon stri ra la za vi dan kva li tet. po be da je mo gla da bu de i da le ko ube dqi vi ja. - Bi lo je va `no da na kon sla be par ti je na Ka ra bur mi od i gra mo do bar me~. U to me smo us pe li. Stva ra li smo {an se, sve vre me k o n t r o l i s a l i igru pro tiv Ja go di ne, ko ja se ni je bra ni la i mo `da smo sa mo mo gli da da mo jo{ ne ki gol. Za slu `e no smo po be di li tim ko ji je hit pro le }a i ko ji se bo ri za iz la zak na evrop sku sce nu. Bi lo je do sta cen tar {u te va, a po sle jed ne ta kve si tu a ci je smo po sti gli i gol – pro ko men ta ri sao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki. Na kon br ze i osmi {qe ne ak ci je Mi lo{ Di mi tri je vi} je

sjaj nim go lom ma ti rao od li~ nog [i mi }a. - Pro ce nio sam u de li }u se kun de da tre ba dri blin gom pri pre mi ti po zi ci ju za {ut. Sve je is pa lo ka ko tre ba, po go dio sam mre ù. Bi lo je jo{ pri li ka za uver qi vi ju po be du, ali i ova ko mo ra mo bi ti za do voq ni - sma tra Di mi tri je vi}. Di m i t ri j e v i} ni je skri vao ra dost zbog pr ven ca u Zve zdi nom dre su, na ko ji je ~e kao pu na 24 me ~a. - Sre }an sam zbog go la, a do ì vqa vam ga kao na gra du za ulo è ni rad i trud na tre nin zi ma. Po be da nam pu no zna ~i ka ko bi u do brom ras po lo è wu do ~e ka li der bi. Sve sni smo da je tr ka go to va, ali je uvek bit no bi ti bo qi od kom {i ja. Us pe li smo dva pu ta u Ku pu, za {to i tre }i po ku {aj ne bi bio za vr {en u na {u ko rist - po ru ~io je Di mi tri je vi}. Z. Rangelov

RATKO BUTOROVI], PREDSEDNIK UO FK VOJVODINA

Po mi lo va ni ka `we ni igra ~i Po sle po ra za (0:2) u Sme de re vu od isto i me nog su per li ga {a, fud ba le ri Voj vo di ne ozbiq no su do ve li u pi ta we pla sman u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe. Do kra ja se zo ne osta la su jo{ tri pr ven stve na ko la i u wi ma }e cr ve no-be li mo ra ti da ulo è mak si mum zna wa, na po ra, ali i hra bro sti i od lu~ no sti, ka ko bi za cr ta ni ciq ostva ri li. No vo sa |a ni naj pre do ~e ku ju BSK iz Bor ~e, po tom pu tu ju u â ~ak na meg dan Bor cu, a u po sled wem ko lu bi }e do ma }i ni Cr ve noj zve zdi. Zbog spe ci fi~ no sti tre nut ka, ju ~e su pred sed nik Uprav nog od bo ra Rat ko Bu to ro vi} i pot pre sed nik Du {an Va lo vi} odr à li sa sta nak s igra ~i ma. - Na{ ciq osta je da se pla si ra mo za Evro pu i u~i ni }e mo mak si ma lan na por da se to i do go di - re kao je za „Dnev nik” pr vi ~o vek FK Voj vo di na. - U fi ni{ se zo ne ula zi mo s naj ja ~im sna ga ma, {to zna ~i da su po mi lo va ni igra ~i ko ji su pla ti li ceh po sle utak mi ce sa Spar ta kom u Su bo ti ci. Su pi}, Traj ko vi}, Moj sov i Ka tai su Po vra tak u eki pu: Ka tai, Traj ko vi}, Su pi} i Moj sov pri kqu ~e ni pr vom ti mu i na stru~ nom {ta bu je da pro ce ni ho }e li i ko na to da je po sle eli mi na ci je FK Vojvodina li ko oni igra ti u pre o sta lim utak mi ca ma. u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je od Bor ca iz â~ U me di ji ma je ak tu e li zo va na pri ~a o ka u{ao u svla ~i o ni cu i, iz me |u osta log, Butorovi}evom sta tu su u klu bu, s ob zi rom re kao igra ~i ma da ne ma ju pred sed ni ka.

Mla dost po lo `i la is pit Fud ba le ri Haj du ka na go sto va wu u No vom Pa za ru ni su osvo ji li bo do ve ( 2:1), no ako se zna da su u su sret u{li de set ko va ni, bez stan dard nih Pa u qe vi }a, Muj dra gi }a, Nov ko vi }a (pa u zi ra li zbog kar to na), Ve se li no vi }a i Mak si mo vi }a (po vre |e ni), on da je po raz bio i o~e ki van. Upr kos po ra zu, u ta bo ru Haj du ka ni su ne za do voq ni iz da wem u No vom Pa za ru. - U fe no me nal nom am bi jen tu od i gra li smo ba{ do bru utak mi cu. Po ve li smo go lom Bu ba la, po tom ima li ~ist zi ce ra da udvo stru ~i mo pred nost i ko zna u kom sme ru bi ta da oti {la utak mi ca. Na `a lost, zi cer ni smo is ko ri sti li, do ma }in je iz jed na ~io iz pe na la, pa za tim po sti gao i dru gi gol. Upr kos vo| stvu Pa za ra ca mi smo na sta vi li da igra mo do bro sa

sreda2.maj2012.

Fo to: O. Ade mov ski

- Ta~ no je da sam to re kao - ka te go ri ~an je bio Bu to ro vi}. - Ali, tre ba da se zna i to da sam sa da uz klub, igra ~e i Uprav ni od bor naj ja ~e do sa da! A. P.

PARTIZAN OSVOJIO NOVU [AMPIONSKU TITULU

Pe to go di {wa do mi na ci ja Po be dom u ^a~ ku fud ba le ri Par ti za na osvo ji li su 24. ti tu lu {am pi o na, pe tu uza stop nu, {to je re kord na ovim pro sto ri ma. - Za nas je pre sve ga va `no da smo po be di li. Iz gle da lo je la ko, ali je bi lo te {ko jer smo igra li pro tiv ti ma ko ji se vr lo do bro bo rio. Jo{ va `ni je je da smo osvo i ji li {am pi on sku ti tu lu, ve za li 10. po be du u ni zu i na sta vi li da da je mo go lo ve – re kao je tre ner Avram Grant. Put ka ti tu li Ste fan Ba bo vi} je vi deo ova ko: - Bi lo je do sta osci la ci ja u igri, bi lo je i te {kih tre nu ta ka, me |u tim, po no vo smo pr va ci,

Ste fan Ba bo vi}

pe ti put za re dom. Bi lo je i è qa da nas ski nu sa tro na, ali ni su us pe li. Naj bo qi smo na ovim pro sto ri ma, mo `da ne i u Evro pi, ali ov de gde ì vi mo je smo. Bio je stra ho vit pri ti sak, to li ko ve li ki da ~o vek ne mo è te da po ve ru je. Ovi mla |i igra ~i se su sre }u sa ti me i te {ko im je, ali ja sam to li ko du go pri su tan ov de da sam se ve} na vi kao. Sle di ve ~i ti der bi. - Der bi je va àn i ja sno je da è li mo da ga do bi je mo. U Ku pu ni smo ima li sre }e, pro pu sti li smo mno go {an si, sa da je vre me da to na pla ti mo. Ba bo vi} je na ja vio od la zak iz Hum ske.

- I da qe sto jim pri to me. Uko li ko bu dem za do vo qan po nu da ma od la zim. Vo leo bih po no vo da za i gram u ino stran stvu, ma da ne }u `a li ti i ako osta nem u Par ti za nu - na gla sio je Ba bo vi}. Za pr vi tim de bi to vao je Ni ko la Ak sen ti je vi}. - Mo ja pr va ti tu la, na dam se da ne }e bi ti i po sled wa. Se zo na za me ne je fe no me nal na, sla vi mo ti tu lu, a na dam se da }e sla vqe bi ti kom plet ni je uz po be du u pred sto je }em der bi ju. Pre sre }an sam zbog sve ga, a ja }u se tru di ti da igram jo{ bo qe – re kao je Ak sen ti je vi}. I. Lazarevi}

SER ALEKS FERGUSON NEMA DILEMU

Si ti }e bi ti {am pion Ne ve ro va tan sce na rio de {a va se u fi ni {u en gle ske Pre mi jer li ge. Man ~e ster ju naj ted imao je po ~et kom apri la osam bo do va pred no sti u od no su na Si ti, a on da iz gu bio od Vi ga na, od i grao ne re {e no s Ever to nom i po no vo iz gu bio od Si ti ja.\a vo li su ni zom ne u spe ha sa mi se bi za kom pli ko va li sud bi nu i omo gu }i li grad skom ri va lu da po sled wa dva ko la pr ven stva do ~e ka na ~el noj po zi ci ji, zbog bo qe gol raz li ke. Po sle drugog ovosezonskog poraza od Sitija, trener Junajteda ser Aleks Ferguson bio je qut na svoje igra~e. - Nismo stvorili nikakav posao wihovom golmanu. Po~eli smo dobro, igrali kako smo se dogovorili i dominirali u prvih 15 minuta, ali smo potom ~ekali pauzu i primili gol u nezgodnom momentu - rekao je Ferguson posle utakmice. Sjajna markacija Karlosa Teveza i uigrana akcija doma}ih krajem prvog poluvremena, nakon koje je Vensan Kompani ostao usamqen na par metara od gola De Hee, ko{tala je Junajted prvog mesta, a mo`da i

titule. \avoli potom nisu uspeli da do|u do svoje igre, pa prakti~no tokom cele utakmice nisu stvorili ni jednu priliku. - Nemam pravo da se `alim na rezultat. Vi{e su pretili iz kontranapada i do{li do rezultata koji nama ne odgovara. Sitiju su sada neophodne samo dve pobede i osvoji}e titulu, jednostavno je dodao je {kotski stru~wak. Upitan za sukob s Roberto Man}ini i ser Aleks Ferguson Robertom Man}inijem zbog o{trog starta Najxela De Jonga na - Dosa|ivao je glavnom i ~etvrtom sudiji Daniju Velbeku, Ferguson je rekao da se od po~etka do kraja. Cele nedeqe kuka zbog Italijan sve vreme `alio na su|ewe, kao i sudija, iako nema pravo na to - zavr{io je uvek. Ferguson.

ROBERTO MAN]INI ODGOVORIO FERGUSONU

Raz u mem ga i ne za me ram mu Me na xer Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni po `a lio se na re~ nik sta ri jeg ko le ge ser Alek sa Fer gu so na iz Man ~e ster ju naj te da, ali i do dao da mu zbog to ga ne za me ra pre vi {e. Si ti je do bio premijerliga{ku utakmicu sezone (1:0) i vratio se na ~elo tabele, uprkos ~iwenici da je 8. aprila zaosta-

jao za Junajtedom osam bodova. Ako Siti u preostala dva kola ostvari maksimalan u~inak posta}e prvaci Engleske posle 44 godine. - Znamo da ima jo{ mnogo da se igra. Ipak, kada smo ve} podarili navija~ima dve pobede nad Man~ester junajtedom, moramo rivala da dotu~emo.

Nadam se da }emo u dve naredne utakmice pokazati da smo {ampionska ekipa - izjavio je Man}ini. Italijanski stru~wak u{ao je tokom me~a u `ustar verbalni duel s Fergusonom, koji ga je na konferenciji za novinare optu`io zbog „vr{ewa pritiska na sudije”.

- Ser Aleks mi je rekao ne{to {to mu ne prili~i, ali mogu da ga razumem, jer je napetost u tom trenutku bila na visokom nivou - rekao je Man}ini. Siti do kraja sezone gostuje u Wukaslu i do~ekuje Kvins Park Renxers, a Junajted ~eka Svonsi i putuje u Sanderlend 13.

S PORT

sreda2.maj2012.

dnevnik

VoJ Vo \an Ska li ga – iS tok

pr Ven StVo Sr bi Je Za mu [kar Ce

Alek si} za pri kqu ~ak

Iva ni {e vi }ev pre skok

oFk ko lo ni ja – pro le ter (bk) 3:4 (0:1) KO V IN: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca: 350. Sudija: Petro vi} (Kni }a nin), strelci: Biì} u 59, Boìn u 75, Anti} u 88. za OFK Koloniju, a Aleksi} u 30, 60 i 73, Raki} u 69. minutu za Proleter. @uti kartoni: N. Lakovi} (OFK Kolonija), Raki}, ê~ari}, Tomi}, Ili}, Karakli} (Proleter). OFK KO LO NI JA: \okovi}7, D. Lakovi} 6, @ivi} 6 (Majstorovi} 6), N. Lakovi} 6, Pu{ica 6, Ma|arov 6, Anti} 6, Vel~anovi} 6 (Ki{ 6), Maksimovi} 6, Delibla~anin 6 (Biì} 7), Boìn 7. PRO LE TER: Krivoku}a 7, Ili} 6, [uljagi} 6, Mikovi} 6 (Rosi} 6), Nastanovi} 7, Tomi} 7, \or|evi} 6, Mo{esku 6 (ê~ari} 6), Aleksi} 9, Ivanovi} 6 ( Raki} 7), Karakli} 7. U derbiju kola u prvom poluvremenu gosti iz Banatskog Kar lov ca po ve li su go lom Aleksi}a koji je u nastavku sa jo{ dva pogotka prakti~no sam re{io pobednika na ovom me~u. Najlep{i momenat bio je u 73. minutu kada je [uljagi} centrirao, a Aleksi} bio na pravom mestu i postigao ~etvrti pogodak za goste. b. St.

Di na mo – ba~ ka (p) 1:0 (1:0) PAN ^E VO: Stadion Dinama, gle da la ca: 300, su u di ja: Davidovi} (@iti{te). Strelac: Pe{terac u 31minutu. DI NA MO: Haxi} -, Teofanov 7, Kra~unov 7, Popovi} 7, ]irka 7, Savanovi} 7, Andonovski 7 (Arbutina 7), Pe{terac 8, [alipurovi} 7, Kova~evi} 7, Sari} 7 (Spaskovski 7). BA^ KA: Halas 6, V. Vadasi 6, Kitanovi} 6, Milenkovi} 6, Prole 6 (Belak 6), Bedekovi} 6 (D.Vadasi 6), Tatalovi} 6, Mi lo ra do vi} 6, [i car 6, Ikra` 6, Pe tro vi} 6 (Mi klo{ 6). Sigurna igra brzog voza i osvojena su tri boda protiv gostiju iz Pa~ira koji su do{li sa namerom da {to mawe golova prime. Jedini pogodak postigao je Filip Pe{terac ka da je po sle so lo pro do ra sna`no {utirao sa nekih 25 metara i savladao gostuju}eg golmana Halasa. b. St.

Voj vo di na - rad ni~ ki (b) 0:3 (0:2) NO VO MI LO [E VO: Stadion Voj vo di ne, gle da la ca 150, sudija Jelena Baweglav (Ba~ka Topola), strelci: Bogunovi} u 10. Jawi} u 30. Tomi} u 70. minutu. @uti kartoni: Arsenov, Balog (Vojvodina). VOJ VO DI NA: Bartanovi} 6, Balog 6, Dodi} 5 (Cuci} 5), Ru`i} 5 (Rakozav 5), Bala` 6, Parabucki 7, Na| 5 (Ba{tovanov 6), Arsenov 6, Tomi} 6, Gruji} 5, Terzin 6. RAD NI^ KI: Sekuli} -, Lazi} 7, Vu~kovi} 7, Tatalovi} 7, Kowovi} 7, Bogunovi} 8, Jawi} 7, Kopunovi} 8, Tomi} 8 (Babi} 7), Vukovi} 7 (Quboj~i} 7), Ba~i} 7 (Ke~a 7). Fudbaleri Radni~kog i ovoga puta su dokazali da su najboqi u ligi, iako su igrali bez petorice standardnih prvotimaca lako su pobedili Vojvodinu. S. St.

bo rac – rad ni~ ki (Z) 1:0 (1:0) STAR ^E VO: Stadion Borca, gledalaca 300, sudija: Kowevi} (Vr{ac). Strelac: Babi} u 45 minutu. @uti karton: Grubi{a (Radni~ki). BO RAC: [arac 7, Jovanovi} 7, Guran 7, ]irkovi} 7, Poljak 7 , Krsti} 7, Petkovi} 7, Makarun 7(Stanisavljevi} 7), Perovanovi} 7 (Bjeli} 7), Babi} 8 (@ivkovi} -), Arsenijevi} 7. RAD N I^ K I: Stoj kov 7, Stankovi} 6, Na| 6, Miji} 6, Radulovi} 7, Vidi} 6, Studen 6, Grubi{a 6, Tapaji 6, Tasi} 6, Ili} 6.

Gol odluke postigao je u samoj zavr{nici prvog poluvremena Babi} kada je posle proigravawa Petkovi}a rutinski savladao Stojkova. U drugih 45 minuta doma}i igra~i imali su nekoliko prilika, ali promene rezultata nije bilo. b. St.

ba~ ka 1901. - bu du} nost 3:0 (0:0) SU BO TI CA: Stadion kraj Somborske kapije, gledalaca 200, sudija Mikala~ki (Zrewanin), strelci: Kozo{ u 55. i 60. Bursa} u 75. minutu. @uti kartoni: N. Markovi}, Luka} (Ba~ ka), Po pov, Mom ~i lov, Antin (Budu}nost). BA^ KA: Gorjanac 7, \ereg 7 (Rajkova}a -), Bator 7 (Vi{wi} -), S. Markovi} 8, Vasi} 8, Koprivica 8, Kozo{ 9 (Godar -), N. Markovi} 8, Bursa} 8, Luka} 7, Nikutovi} 7. BU DU] NOST: ]irkovi} 6, Grban 6, Vasiqevi} 6, Antin 6, \ukanovi} 7, Manojlovi} 6 (Perin 6), Ili} 6, Mom~ilovi} 7, Popov 7, Radi{i} 7, Radin 6. Iako su mre`e mirovale u prvom poluvremenu u nastavku Suboti~ani su igrali sve boqe i ve} u 55. minutu na asistenciju Slobodana Markovi}a Kozo{ poga|a gorwi levi ugao. Na kon de se tak mi nu ta isti igra~ {a qe lop tu na isto mesto iz slobodnog udarca. Gosti su poku{avali da iz kontri ne{to u~ine, ali u tome nisu uspeli. S. St.

ko za ra - aFk 5:0 (4:0) BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Stadion Kozare, gledalaca 400, sudija: Gligor (Subotica). Strelci: M. Buni} u 5. Pepi} u 9. D. Kitanovi} u 35. Reqi} u 37. i 53. minutu. @uti kartoni: Anu{i} i D. Kitanovi} (Kozara), a Sazi i Peko (AFK). KO Z A R A: Atla gi}, Anu {i} 8 (Vaì} 8), Labus 8, M. Buni} 8, D. Kitanovi} 8, B. Buni} 8, Reqi} 9, V. Kitanovi} 8, Pepi} 8, Veqkovi} 8 (Gakovi} 8), Mar~eta 8 (Utrèn 8). AFK: Rona~ak 5, Va{ 5, Golubovi} 6, T. Latak 5, [epet 5, Ko{ 6 (A. Latak 5), Peko 6, Mandi} 6, Jovi} 6 (Na|pal 5), Mihalek 5, Sazi 6 (]eran 6). Pra va re vi ja go lo va. Ve} u 5. mi nu tu mre ù gol ma na A|a na na ~eo je M. Bu ni}, a ~e ti ri mi nu ta ka sni je us pe {an je bio Pe pi}. U li stu stre la ca upi sao se u 35. mi nu tu i Da mir Ki ta no vi} ko ji je po sle slo bod nog udar ca gla vom lop tu sme stio u pro tiv ni~ ku mre ù. Mla di Re qi} po sti gao je u 37. mi nu tu svoj pr vi po go dak od ukup no dva. U 53. mi nu tu bi lo je ve} 5:0. Gol man Ko za re \or |e Atla gi} svih 90 mi nu ta igre bio je bes po slen. m. S.

Slo bo da - Je din stvo (nb) 4:2 (1:1) NO V I KO Z AR C I: Sta dion „Ilija Panteli}„, gledalaca oko 400, sudija: Milanovi} (Pan~evo). Strelci: Gavrilovi} u 7. i 62. Fu~ak u 69. Markovi} u 90. za Slobodu, a Male{ u 28. i Radi{i} u 83. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kartoni: Lani{tanin (Sloboda), a [tefti} (Jedinstvo). SLO BO DA: Ribakov 7, Lani{tanin 7, Ostoji} 7, Petrovi} 8, Markovi} 8 (Merdan), Tri fu nac 8, Ga vri lo vi} 8, Grubor 7 (Dimitri} 7), Proti} 7 (Mono{tori 8), Fu~ak 8, Aramba{i} 7. JE D IN S TVO: Nem ~ev 6, [tefki} 6, Stoisavqevi} 6, Nikoli} 7, Stankovi} 8, Drqa~a 7, Male{ 8, [ijanovi} 7, Vijoglavin 6 (Rigo 6), Radi{i} 7, Milosavqev 7. Oba protivnika u ovaj susret u{li su bez optere}ewa, jer su ve} unapred obezbedili opstanak. Mre`u golmana Jedinstva na~eo je Gavrilovi} u 7. minutu, nakon {to je odbijenu loptu iz blizine smestio

BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Obi li} (No vi Kne è vac) 8:1, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - AFK (Ada) 5:0, PAN Ê VO: Di na mo - Ba~ ka (Pa ~ir) 1:0, STAR Ê VO: Bo rac Rad ni~ ki (Zre wa nin) 1:0, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901. - Bu du} nost (Spr ska Cr wa) 3:0, NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na - Rad ni~ ki (Baj mok) 0:3, KO VIN: Ko lo ni ja Pro le ter (Ba nat ski Kar lo vac) 3:4, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da Je din stvo (No vi Be ~ej) 4:2. 1. Rad. (B) 24 2. Pro le ter 24 3. Di na mo 24 4. Ba~ ka 1901. 24 5. Jed.(NB) 24 6. Bo rac 24 7. Bu du} nost 24 8. Ko za ra 24 9. Slo bo da 24 10. Ko lo ni ja(-1) 24 11. Jed.(BK) 24 12. AFK 24 13. Ba~ ka(P) 24 14. Rad.(ZR) 24 15. Obi li}(-1) 24 16. Voj vo di na 24

18 16 16 15 12 12 11 11 11 9 8 7 5 3 3 2

2 4 6 2 4 4 6 3 5 7 4 8 5 8 5 8 3 10 6 9 5 11 5 12 2 17 8 13 0 21 0 22

55:30 56 57:25 54 75:18 52 62:15 51 55:38 41 47:43 40 49:35 38 32:23 38 32:33 36 46:36 32 40:43 29 30:47 26 38:57 17 21:52 17 20:103 8 16:75 6

iza le|a protivni~kog golmana. Izjedna~io je Male{. Najlep{i pogodak postigao je Fu~ak u 69. minutu, kada je jakim udarcem sa oko 30 metara po go dio mre `u gol ma na Nem~eva. U 83. minutu preko Radi{i}a gosti su smawili rezultat,a pobedu doma}inima osigurao je Ilija Markovi} u fini{u susreta. m. S.

Je din stvo (bk) - obi li} 8:1 (2:0)

BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Vu~kovi} (Pali}), strelci: \akovi} u 14. 80. Ml. Novak u 21. Martinovi} u 46. Ajdari} u 54. i 75. Bicok u 62. Milakovi} u 86. za Jedinstvo, [e}erov u 68. minutu za Obili}. @uti karton: Rado{evi} (Obili}). JE D IN S TVO: Me di} -, Markov 7 (Bicok 7), Deli} 7, Milakovi} 7, Dap~evi} 7 (Ajdari} 8), Martinovi} 8, \akovi} 8, Ninkovi} 7, Ma. Novak 7, Ml. Novak 8, Babi} 7 (Popovi} 7). OBI LI]: Pantelin 6, [okolova~ki 6, Malucko 6, Jan~i} 6, Feher 6, Zivlak 6, Bo`anin 6, [e}erov 7, Rado{evi} 7 ([urbatovi} 6), R. Jefti} 6, Radulovi} 7 (J. Jefti} -). Fud bal ska rap so di ja za ~i we na go le a dom do ma }i na pro tiv ne do ra slih go sti ju iz No vog Kne `ev ca. U 14. mi nu tu odi ~an cen tar {ut is ko ri stio je Mla den \a ko vi} i gla vom do neo pred nost do ma }i ma, da bi po sle do bre ak ci je u 21. mi nu tu stvo ri la gu `va, a Mla den No vak po sta vio re zul tat po lu vre me na. Sa mo {to se kre nu lo sa cen tra Sa vo Mi lo {e vi} {u tem sa vi {e od 20 me ta ra po go dio sa me ra {qe go stu ju }eg gol ma na i na ja vio uvod u ka ta stro fu go sti ju.

graD Ska li ga Zre Wa nin – iS tok ZRE WA NIN: @FK Ba nat Ba gqa{ - Rad ni~ ki (Su tje ska) 2:1, ZRE WA NIN: Pro le ter 2006. - Slo ga (Jar ko vac) 3:1, ZLA TI CA: Zla ti ca - Pro le ter (Ne u zi na) 0:2, slo bo dan je bio Rad ni~ ki iz Ja {e To mi }a. 1. Rad.S) 14 10 2. Ba nat 15 10 3. Rad.(JT) 14 8 4. Pro le ter (ZR)15 6 5. Zla ti ca 14 4 6. Pro le ter(N) 15 3 7. Slo ga 15 1

2 2 1 4 4 2 5 4 2 8 3 9 1 13

37:11 27:11 40:12 27:29 25:24 17:34 10:61

32 31 28 23 14 12 4

graD Ska li ga Zre Wa nin – Za paD MI HAJ LO VO: MSK - Le hel (Mu `qa) 1:2, E^ KA: Je din stvo - Mla dost (Be lo Bla to) 4:1, ^EN TA: Ba nat - Ta mi{ (Far ka `din) 6:1, slo bod na je bi la eki pa Omla din ca iz Bo to {a. 1. Le hel 2. Omla di nac 3. MSK 4. Je din stvo 5. Ba nat 6. Ta mi{ 7. Mla dost

14 14 15 15 14 15 15

11 10 6 7 6 3 2

2 1 1 3 5 4 1 7 1 7 1 11 1 12

36:6 36:12 22:14 29:25 19:27 18:36 13:52

35 31 23 22 19 10 7

U hotelu „Zvezda„ u Vrwa~koj Bawi, odigrano je {esto i sedmo kolo pojedina~nog prvenstva Srbije u {ahu za mu{karce. U {estom kolu beleìmo prvi remi Markovi}a. U sedmom kolu beleìmo prvi poraz Damqanovi}a. @rtvovao je Branko ~ist kvalitet, imao je inicijativu, podvezivao protivni~ke figure i ~inilo se da }e to biti lepotica {ampionata ali zameweni red poteza i jedan “zalutali” {ah topom preokrenuli su stawe na tabli. Tako je Ivani{evi} novom pobedom, ovog puta protiv Pikule, ponovo pretekao Damqanovi}a i preuzeo vo|stvo. Aktuelni {ampion je svoj pritisak na poziciju crnog postepeno pove}avao a u samoj zavr{nici crni kow je sa ivice table bespomo}no traìo slobodno poqe za spas kojeg, zbog poloàja bele dame, nije bilo.

Rezultati 6. kola: Pikula – Markovi} remi, Sedlak – Bodiroga 1:0, Milanovi} - Damqanovi} 0:1, Miladinovi} - Abramovi} remi, Popovi} - Per unovi} remi, Bogosavqevi} - In|i} remi, Marku{ - Ivani{evi} remi. Rezultati 7. kola: Ivani{evi} - Pikula 1:0, In|i} - Marku{ 0:1, Perunovi} - Bogosavqevi} remi, Abramovi} - Popovi} remi, Damqanovi} - Miladinovi} 0:1, Bodiroga - Milanovi} 0:1, Markovi} - Sedlak remi. Plasman: 1. Ivani{evi} 5,5, 2. Damqanovi} 5, 3-4. Marku{, Perunovi} 4,5, 5-6. Bogosavqevi}, Popovi} 4, 7-9. Sedlak, In|i}, Abramovi} 3,5, 10-11. Miladinovi}, Milanovi} 3, 12. Pikula 2,5, 12-13. Bodiroga 1,5, 14. Markovi} 1. Partije se mogu pratiti u`ivo preko interneta na www.serbiachess.net od 15.30 ~asova. b. Dankovi}

poD ru^ na li ga Som bor

La ko do bo do va omla di nac - Cr ven ka 0:4 (0:3) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 150, sudija: Mitrovi} (Oxaci). Strelci: Kon~ar u 10. ^iko{ u 41. \ur|evi} u 45. i Martinovi} u 74. minutu. @uti kartoni: Si. \ur|ev, Leri}, Mra~ina (Omladinac), a Suboti} (Crvenka). OMLA DI NAC: Dubravac, Pa~irski (Leri}), M. Halas, Sl. \ur|ev, Mra~ina, Dujmovi}, Miji}, Vlaisavqevi} (Komu{anac), Jovanovi}, Hocieslavski, R. Halas (Si. \ur|ev). CR VEN KA: Vrbqanac, Kon~ar, Dragovi}, [u{ilovi}, Latinovi}, Sviti}, Martinovi} (Popovi}), Suboti}, \ur|evi}, Male{ (Radulovi}), ^iko{ (Vidari}). U sudaru lidera i fewera{a razlika u klasi je bila evidentna. Gosti su iskoristili gre{ke doma}ina i lako do{li do ~itavog plena, mada su igrali sa pola gasa.

ku la – gra ni ~ar (g) 3:0 (2:0) KU LA: Igrali{te na Gederu, gledalaca 50. Sudija: Pan~i} (Karavukovo). Strelci: Stoj~i} u 30. Vuja~i} u 45. i Milo{evi} u 90. minutu. @uti kartoni: An|elkovi}, Lacko, Na|, Dursum i Vuja~i} ( Kula), a ]upurdija, \or|evi}, Sekis, Toma{ev i Zori} (Grani~ar). Crveni kartoni: [arac (Kula) u 71. minutu i ]upurdija (Grani~ar) u 20. minutu. KU LA: Vuki~evi} 7, Poli} 6, Stoj~i} 7 (od 65. Bodi{ 7), [arac 6, Kuli} 7, Na| 7, Vuja~i} 8, Lacko 7 (od 77. Dursum 7), Bukejlovi} 7, Kukoq 7 i An|elkovi} 6 (od 46. Milo{evi} 7). GRA NI ^AR: Milovi} 6, Dubaji} 6, Prekajac 6, Toma{ev 6, Se-

kis 7, Stoji~i} 6, Vujinovi} 7, Timar 6 (od 46. Marinkovi} 6), O`bolt 6 ( od 74. Zori} 6), ]upurdija -, i \or|evi} 6. Poveli su Kuqani u 30. minutu kada je nakon kornera Stoj~i} nekoliko metara zakucao loptu u mreù. Potom, u posledwem minutu prvog dela Igor Vuja~i} je iz slobodonog udarca pogodio mreù, da bi i u posledwem minutu susreta, nakon odlu~nog {uta Dursuma, Milo{evi} loptu odbijenu od pre~ke sa par metara glavom ubacio u mreù. \. bo ja ni}

bSk - Slo ga 3:2 (2:1) BA^ KI BRE STO VAC: Igrali{te BSK-a, gledalaca 100, sudija: Desnica (Apatin). Strelci: ûqak u 21. i 24. Popovi} u 83. (iz penala) za BSK, a Dragi~evi} u 36. i 60. minutu za Slogu. @uti kartoni: Boì} (BSK), a Pustaji}, Vejin, Drezgi} (Sloga). Crveni karton: Vejin (Sloga). BSK: Keki} 7, Bagi} 7, Lon~ar 7, Popovi} 8, Milo{evi} 7, Mitrovi} 7, Kora} 7 (Divjak), Boì} 7, Milanovi} 8, D. Stani} 8, ûqak 8 (S. Stani}). SLO GA: Smoqanovi} 8, Vejin 6, Lovri} 7, Mari~i} 7, Drezgi} 7 (Baki} 6), Kova~ 7, Ninkovi} 7 (Jezdi} 6), V. Berlekovi} 7, Ran~i} 7, Dragi~evi} 8 (S. Berlekovi}), Pustaji} 7. Ekipa BSK-a osvojila je bodove protiv vrlo dobrih gostiju iz ônopqe. Kod doma}ih istakao se dvostruki strelac ûqak. a. î ~i}

gra ni ~ar (r) - Haj duk 1:2 (1:2) RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija: Mi-

BA^ KI BRE STO VAC: BSK Slo ga (ô no pqa) 3:2, KU LA: Ku la - Gra ni ~ar (Ga ko vo) 3:0, BU KO VAC: Omla di nac - Cr ven ka 0:4, BA^ KI GRA ÂC: Bo rac @AK (Som bor) 3:0, RI \I CA: Gra ni ~ar - Haj duk (Sta par) 1:2, DE RO WE: Omla di nac - Po let (Ka ra vu ko vo) 1:1, KQA JI ]E VO: Kor dun - Pri gre vi ca 6:2, KRU [Î]: Mla dost - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 1:1. 1. Cr ven ka 22 16 2. BSK 22 15 3. Pri gre vi ca 22 11 4. Haj duk 22 10 5. Kor dun 22 11 6. Slo ga 22 10 7. Omlad. (D) 22 10 8. Mla dost 22 9 9. Gra ni ~ar (R)22 9 10. Ku la 22 9 11. Po let 22 9 12. Za dru gar 22 6 13. Bo rac 22 7 14. @AK 22 5 15. Gra ni . (G) (-1)22 6 16. Omlad. (B) 22 5

1 5 3 4 4 7 6 6 1 10 4 8 2 10 4 9 3 10 3 10 2 11 7 9 1 14 6 11 4 12 5 12

54:28 48:29 37:29 37:29 46:32 30:29 28:35 30:33 39:34 31:32 38:39 27:30 30:58 30:33 28:48 29:44

49 48 37 36 34 34 32 31 30 30 29 25 22 21 21 20

lankov (Sombor). Strelci: Vidi} u 43. za Grani~ar, a Luki} u 21. i 45. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Oluji}, Mi{kovi}, Mom~ilovi}, Ne. Koùl, Brala i [kori} (Grani~ar), a Stoj{i} i Pelengi} (Hajduk). GRA NI ÂR: Pavasovi}, Brala, Mi{kovi}, Oluji}, Lali} (Ni. Koùl), Mom~ilovi}, Ne. Koùl, Simi}, [veqo, Gwatovi} ([kori}), Baqak (Vidi}). HAJ DUK: Stojanovi}, Stani~kov (Jusufi), Te{i}, Pelengi}, Pekez, Puri}, Lazi} (Vuki~evi}), Tubi}, Stoj{i}, Luki}, Ben~i}. U dinami~noj i do kraja neizvesnoj utakmici gosti su slavili zasluènu pobedu, prikazali su zreliju i efikasniju igru i to je bilo odlu~uju}e. J. D.

op [tin Ska li ga ti tel–@a baQ

Od lu ka u pr vom de lu ti tel - mi le ti} 3:2 (3:2) TI TEL: Sportski centar, gledalaca 100, sudija M. Ili} (Gardinovci), strelci: Jelin u 6. Miladinovi} u 18. i 23. za Titel, a Rogi} u 28. i \or|ijevski u 39. minutu za Mileti}. @uti kartoni: Kuqa, Mra~ajac (Titel), Petrovi} (Mileti}). ^U RUG: Haj duk - @SK (@a baq) 0:4, TI TEL:Ti tel - Mi le ti} (Mo {o rin) 3:2, LOK: Slo ga - Je din stvo (Go spo |in ci) 3:1, slo bo da na je bi la eki pa Obi li }a iz Vi lo va. 1. @SK 18 17 2. Ti tel 18 14 3. Mi le ti} 18 12 4. Je din stvo(-3)18 7 5. Obi li} 18 5 6. Slo ga(-1) 18 5 7. Haj duk 18 4

0 1 0 4 0 6 0 10 0 3 0 13 0 14

85:9 59:25 60:34 39:61 22:56 21:66 19:69

51 42 36 18 15 14 11

TI TEL: Plav{a 6, [oli} 6 (Kosti} -), Mar~ajac 6, Kuqa 6, Nastasi} 7, [u{a 6, Lo~ki 6, Jelin 6 (M. Paji} -), Miladinovi} 7, Tot 6, Hucki 6. MI LE TI]: Slavni} 5, Bawac 5 (Petrovi} 5), Trivunovi} 6, Ruli} 6, Li{i} 6, Kozarev 6, Klaji} 6, Rogi} 6, Pavlov 5 (Jovanovi} -), Doroslova~ki 6, \or|ijevksi 6.

U tvrdoj i otvorenoj utakmici bez nekog ve}eg rezultatskog zna~aja za obe ekipe pobeda je pripala Titeqanima koji su ve} u prvom delu susreta obezbedili minimalnu pobeda. Sve {to je kada su akteri me~a postigli pet lepih golova. U nastavku je ponestalo snage, splasnuo je tempo igre, bilo je jo{ nekoliko {ansi ali se rezultat nije promenuo. @. mar ko vi}

Haj duk (^) - @Sk 0:4 (0:0)

^U RUG: Stadion Hajduka, gledalaca oko 100, sudija: ]ulum ([ajka{). Strelci: Havim u 63. 76. i 90. i Popadi} u 75. minutu. @uti karton: Horwak (@SK). HAJ DUK: Stanivukovi} 6, Suvajac 6, Suva~arev 6, Jockov 6, Maj ski 6, Mak si mo vi} 6, Mitrovi} 6, Zec 6, Sre}kov 6, [ari} 6, Dobanova~ki 6 (Jak{i}). @SK: Dovedan, Topi} 7, Tanasi} 7 (Osatkovski), Horwak 8, Stojanovi} 7, Zagorac 7 (Medi}), Radanovi} 7, Popadi} 7, Havim 8, Mr|en 7, Goli} 7 (Bukvi}).

Vi{e od sat vremena ûruàni su odolevali @abaqcima. Mreù doma}ina na~eo je Nino Havim, koji je nakon gola kapitena gostiju Gorana Popadi}a jo{ se dva puta upisao u listu strelaca. p. bun da lo

Som bor Ska me \u op [tin Ska li ga OYA CI: Oya ci - Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 0:2, LI PAR: Li par - Alek sa [an ti} 2:1, SON TA: Di na mo - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 1:3, APA TIN: Mla dost - Pa no ni ja 4:0, RAS TI NA: Ras ti na - Te re kve{ (Svi lo je vo) 1:3, SOM BOR: Me ta lac [i ka ra (Som bor) 2:3, RI BA RE VO: Je din stvo - Ru sin (Ru ski Kr stur) 0:5. 1. Apa tin 19 16 2. Rad ni~ ki 19 15 3. Li par 19 14 4. Te re kve{ 19 9 5. Ru sin 19 8 6. Pa no ni ja (-1)19 8 7. [i ka ra 19 7 8. Du nav 19 8 9. A. [an ti} 19 7 10. Oya ci 19 6 11. Me ta lac 19 6 12. Ras ti na 19 5 13. Di na mo 19 4 14. Je din stvo (-1)191

3 0 1 3 1 4 3 7 6 5 3 8 4 8 1 10 2 10 4 9 3 10 5 9 2 13 0 18

61:6 52:18 44:23 42:23 29:27 28:33 24:26 30:50 27:38 20:31 33:35 23:31 19:39 8:60

51 46 43 30 30 26 25 25 23 22 21 20 14 2

SPORT

c m y

dnevnik

DRUGA SREMSKA LIGA

Sko ru pan za po be du Radni~ki (SM) - Stani{i} 3:2 (1:2)

Budu}nost - Dowi Petrovci 2:0 (1:0)

OFK Bresta~ - Borac (S) 1:0 (0:0)

BRE STA^: Igrali{te OFK Bresta~a, gledalaca 70, sudija Cveti~anin (Ruma). Strelac: Jovi} u 63. minutu. @uti kartoni: @. Jovi~i} (OFK Bresta~), M. Stankovi} (Borac). OFK BRE STA^: M. Jovi~i}, Beli}, Kne`evi}, ^ejovi}, D. Glu{ac, Savi} (Mihajlovi}), Jovi}, @. Jovi~i}, Kova~evi}, Srzi} (Matanovi}), Petkovi} Vu~kovi}). BO RAC: Z. Stankovi}, @. Paunovi}, Skopqak, Gruba~, Lep{anovi}, V. Paunovi}, Mar~eti}, M. Stankovi}, Jezdi}, Tep{i}, Maksimovi}. Doma}in je iskoristio svoju jedinu {ansu i osvojio tri boda. Jovi} je odbijenu loptu prihvatio na 18 metara i preciznim {utem savladao Stankovi}a. M. Subotin

Podunavac - Grani~ar (K) 2:0 (1:0) BE LE GI[: Stadion Podunavca, gledalaca 200, sudija Miji} (Prhovo). Strelci. Jovanovi} u 30. i Gradi} u 65. minutu. PO DU NA VAC: Tarbuk 7, \ukanovi} 7, Luki} 7, B. Gojkovi} 8 (Babi} 7), Simi} 7, I. Gojkovi} 7 (Gradi} 8), ]irkovi} 7 (Ra{i} 7), Pejinovi} 7, Jovanovi} 8, Stefanovi} 8, Krivo{ija 7. GRA NI ^AR: Stevi} 7, Danilovi} 7, Rudi} 7, Veselinovi} 6, Milinkovi} 7, Pe~enica 7, Bogosavqevi} 7 (Simi} 6), Vukovi} 6, Adamovi} 7, Vukadinovi} 6, Drmanovi} 6. Kuzminci su bili ravnopravan protivnik. Jovi} je lobovao Stevi}a sa 25 metara, a Gradi} je odbijenu loptu sa desetak metara ugurao u mre`u gostiju. M. Radakovi}

Jedinstvo - Popinci 2:2 (1:1) PLA TI ^E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 300, sudija Bazi} (Be{ka). Strelci: Kuli} u 17. i Zuber u 48. za Jedinstvo, Opa~i} u 30. (iz penala) i @ivkovi} u 60. minutu za Popince. @uti karton: \or|i} (Jedinstvo). JE DIN STVO: \or|i} 6, G. Petrovi} 7, Stoji} 7 (Stojanovi} 6), Trumi} 7, Maxar 7, D. Petrovi} 7, Crnkovi} 7, Raji} 7 (Vu~kovi} 6), Simi} 7 (@akula 6), Zuber 7, Kuli} 7. PO PIN CI: Mandi} 6, Nedimovi} 7, Peji} 7, Popovi} 7, Tica 7 (Jovanovi} 7), Banova~ki 6 (Erceg 6), Opa~i} 7, Novi} 7, Pejovi} 7, Trajkovi} 7, @ivkovi} 7. Plati~evci su iznenadili favorizovane goste. Dva puta su vodili, ali iskusni gosti uspeli su, na jedvite jade, da is~upaju bod. S. Brankovi}

BE LE GI[: Po du na vac-Gra ni ~ar (K) 2:0, PLA TI ^E VO: Je din stvo-Po pin ci 2:2, BRE STA^: OFK Bre sta~- Bo rac (S) 1:0, IN \I JA: @e le zni ~arBo rac (M) 3:0, HRT KOV CI: Hrt kov ci-Qu ko vo 2:1, GRA BOV CI: Gra ni ~ar-Slo ven 0:0, SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost-Do wi Pe trov ci 2:0. 1. D. Pe trov ci19 11 2. Po du na vac 19 11 3. Po pin ci 19 10 4. Qu ko vo 19 10 5. Slo ven 19 10 6. Hrt kov ci 19 10 7. Bu du} nost 19 9 8. Bo rac (M) 19 9 9. Gra ni ~ar (G)19 7 10. Gra ni ~ar (K)19 6 11. Je din stvo 19 6 12. @e lezn. (-1)19 5 13. Bo rac (S) (-1)19 4 14. Bre sta~ 19 3

VOJVO\ANSKA LIGA - ZAPAD

Li der za us ta vqen SA LA[ NO ]AJ SKI: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 300, sudija Radivojevi} (Ba~inci). Strelci: M. \uki} u 43. i Simeunovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Pani} (Budu}nost), Luka~, N. Oparu{i}, Sirixanski (Dowi Petrovci). BU DU] NOST: D. ûpi} 8, Jeserti} 8, Radosavqevi} 8, Mihailovi} 8 (\onli} 8), S. ûpi} 8, Rogo 8 (Markovi} 8), M. \uki} 8 (B. \uki} 8), Simi} 8, Tufegxi} 8, Pani} 8, Simeunovi} 9. DO WI PE TROV CI: Deli} 8, \ali} 7, B. Oparu{i} 6 (Nikoli} 7), Se~anski 6, Ga{parevi} 6 (N. Oparu{i} 7), Sirixanski 6, Mudri} 7 (Luka~ 7), ^vorkov 5, Devrwa 6, [a{a 6, Mati} 7. Doma}in je pruìo najboqu partiju ovog prole}a, a lider je bio slabiji, nego obi~no kada igra kao gost. I to je odlu~ilo pobednika. M. Simi}

sreda2.maj2012.

3 5 3 5 4 5 4 5 4 5 2 7 3 7 2 8 5 7 5 8 5 8 1 13 1 14 2 14

33:16 28:24 37:22 33:18 29:17 28:23 32:22 30:31 30:21 22:32 22:37 18:31 23:46 17:42

36 36 34 34 34 32 30 29 26 23 23 15 12 11

@elezni~ar - Borac (M) 3:0 (2:0) IN \I JA: SRC Leje, gledalaca 150, sudija Miti} (Stara Pazova). Strelci: Rakar u 30. i 42. (iz penala) i Paji} u 82. minu tu. @u ti kar to ni: Va si} (@e le zni ~ar), Ra do sa vqe vi} (Borac). @E LE ZNI ^AR: Strajni} 9, Bulatovi} 9, Batalo 9, Paji} 9, Pa{i} 9, Do{en 9, Milovanovi} 9 (Vasi}), Rakar 9, Golubovi} 9 (Vukobrat 9), Ma~ak 9 (Crnomarkovi}), Krqi} 9. BO RAC: Jandri} 8, [ar~evi} 8, Panti} 8, [umarski 8, Radosavqevi} 8, @ili} 8, R. Male{evi} 8, Joveli} 8, Latinovi} 8 (Jovi}), Talirovi} 8 (@uni}), M. Male{evi} 8. Dobra utakmica, a doma}in iskoristio svoje {anse. Prvi gol Rakar je postigao iz slobodnog udarca s 17 metara. Kona~an rezultat postavio je Paji}. Posle kornera bio je najvi{i i glavom je matirao Jandri}a. \. Baraw

Hrtkovci - Qukovo 2:1 (2:0) HRT KOV CI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 250, sudija Xombi} (Stara Pazova). Strelci: Manojlovi} u 5. i Savi} u 13. za Hrtkovce, Bursa} u 71. (iz penala) za Qukovo. @uti kartoni: Mandi}, Me|ed (Hrtkovci), Lrka~, Vra~ar (Qukovo). HRT KOV CI: ^i~a, Mandi}, Brkqa~a (Mitrovi}), [opalovi}, Vukmanovi}, Radovi}, Manojlovi}, Me|ed, Nikoli} (Krwaji}), Savi} (Ugr~i}), Novak. QU KO VO: Majki}, Tomi}, Luka~, Miladinovi}, Milanovi}, \ilas, Bursa}, Bitarih, Jovi~i}, Ra{i}, Vra~ar. Hrtkov~ani su bili boqu u prvom, a gosti u drugom poluvremenu. Manojlovi} je postigao gol glavom i ta sa nekih 16 metara. Savi} je bio precizan iz slobodnog udarca s 20 metara, a Bursa} je sigurno izv eo penal. Pre toga Manojlovi} je igrao rukom. N. Ugr~i}

Grani~ar (G) - Sloven 0:0 GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Miji} (Stara Pazova). GRA NI ÂR: Nov~i} 6, Kosti} 7, \.Samarxi} 7, Jovi} 6 (Mileti} 6), Marjanovi} 6, Jovanovi} 7, Karda{ 7, \or|i} 7, Miki} 7, Rahar 7, Milovanovi} 7. SLO VEN: Ko{uti} 6, îki} 6 (Maì} 6), Peri{i} 7 (D. Mitrovi} 6), Gruji} 7, Vukin 7, Kari} 7, Markovi} 6, Radosavqevi} 6, Bosan~i} 6 (Nikoli} 6), Mihi} 7, N. Mitrovi} 7. U zanimqivoj i borbenoj igri nedostajali su samo golovi. Ipak, bliì pobedi bili su doma}ini. D. Samaryi}

SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 200, sudija Kantar (Ba~ka Palanka). Strelci: Ninkovi} u 36, Proki} u 57. i Skorupan u 86. za Radni~ki, Cveti~anin u 42. i 43. minutu (iz penala) za Stani{i}. @uti kartoni: Proki} (Radni~ki), [ari}, An|elko Jagodi} Kurixa (Stani{i}). RAD NI^ KI: [ivoqicki 5, Stevi} 6, Miji} 6, Ivi} 6 (Ga~i} 5), Radovanovi} 7, Ninkovi} 6, Risti} 5, Bosan~i} 5 (Cvjeti}), Draji} 6 (Vasiqevi}), Skorupan 7, Proki} 7. STA NI [I]: Batak 6, Vra~ari} 5 (Terzija 5), Muni`aba 6, [ari} 6, Goran Jagodi} Kurixa 6 (Xepina), Jawi} 6, Petrovi} 6, An|elko Jagodi} Kurixa 6, Miji} 5 (Cveti~anin 7), Kne`evi} 6, Kurixa 7. Lider je do{ao u vo|stvo u 36.minutu kada se posle kornera, u petercu, gostiju najboqe sna{ao Ninkovi}. Za samo dva minuta gosti su preokrenuli rezultat. Rezervista Cveti~anin je prvo {utirao sa nekih 16 metara, a [ivoqicki je slabo intervenisao. U slede}em minutu Radovanovi} je nepropisno zaustavio Cveti~anina u svom kaznenom prostoru. Cveti~ani je bio siguran realizator sa bele ta~ke. B. Rokni}

ra{evi} je postigao sjan gol {utem s 16 metara pod samu pre~ku. Za goste golove je postigao iskusni Svrkota. Prvi iz penala, a drugi posle uspele kontre. J. \or|e

Mladost - Omladinac 3:3 (1:1)

TU RI JA: Stadion Mladosti, gledalaca: 150, Sudija: @ari} (Kula). Strelci: [ija~i} 16, 55, i ]uk 81. za Mladost, a. Xepina 39. i M. Vidakovi} u 48. i 72. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Stankov S., Filipovi} (Mladost). Mirosavqevi} (Omladinac). Crveni kartoni: Dudvarski, Ranki} (Mladost) i Cvijanovi} (Omladinac). MLA DOST: Om~ikus, Gavrilov, D. Vidakovi}, Ranki}, [ija~i}, B. Krivokapi} (M. Stankov), S. Stankov, Beri} (Kozomara),

7), Kne`evi} 8, Radevi} 7, Stupar 7, Mari} 7, Pono}ko 7, M. Smiqani} 7, M. Radanovi} 7, Pej~inovski 7 (N. Radanovi} 7). IN DEKS: B. Smiqani} 6, Staki} 6, Topoli} 5, Powevi} 6, Saveqi} 5 (Veqkovi} 6), Savkai 6 (Stani} 6). Bojovi} 6, Pervaz 6, Klaji} 6, Zlatkovi} 5 (Guberini} 6), Vujanovi} 6. D. Zori}

Crvena zvezda - Sloga 2:0 (2:0) NO VI SAD: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 200, sudija Zeqkovi} (Crvenka), strelci: Vuk~evi} u 36. i Ratkovi} u 41. minutu. @uti kartoni: Radovanovi}, Jovanovi} (Crvena zvezda), Kova~evi}, Zec (Sloga). CR VE NA ZVE ZDA: Vuki} 8, Okiqevi} 7, Radovanovi} 7, Jo-

1. Radn. (SM) 24 15 2. Je din stvo 24 11 3. C. zve zda 24 12 4. In deks 24 10 5. Mla dost (BP)24 9 6. Omla di nac 24 9 7. Bu du} nost 24 10 8. Slo ga 24 10 9. Mla dost (T) 24 8 10. Pr vi maj 24 10 11. Bo rac 24 9 12. Sta ni {i} 24 7 13. Po let 24 6 14. Ju go vi} 24 6 15. Ba~ ka 24 4 16. Obi li} (-1) 24 3

6 3 9 4 3 9 9 5 9 6 9 6 5 9 5 9 9 7 2 12 5 10 7 10 8 10 8 10 6 14 6 15

48:19 30:15 37:29 25:18 34:24 27:23 32:24 37:31 36:34 29:35 29:36 32:36 30:35 30:42 17:47 16:50

51 42 39 39 36 36 35 35 33 32 32 28 26 26 18 14

bro uradio ali je lopta pro{la tik pored desne stative. Isti igra~ je u 41. minutu bio precizniji sa {esnaest metara malo iskoso sa leve strane pored dvojice protivni~kih igra~a skinuo je pau~inu iz levog gorweg ugla. U 56. minutu Jovanovi} je sru{io Pova`ana a sudija Zeqkovi} pokazao je na belu ta~ku. I ovoga puta golman Vuki} je bio spretniji od Bojani}a. D. Ivani}

Borac (NS) - Jedinstvo 0:0

Prvi maj - Polet 5:2 (2:1) RU MA: Igrali{te Prvog maja, gledalaca 100, sudija Igwatovi} (Novi Sad). Strelci: Milanovi} u 11, 28. (iz penala), 46. i 75. i \ura{evi} u 81. za Prvi maj, Svrkota u 13. (iz penala) i 62. minutu. @uti kartoni: Jovanovi}, Alempi} (Prvi maj), Dobrijevi} (Polet). Crveni karton: Bakovi} (Polet). PR VI MAJ: Drobac 8, Putica 7, Alempi} 7, Kne`evi} 8, Lazi} 8, An|i} 8, Kolarevi} 7, Jovanovi} 8, Je` 7 (\ura{evi} 8), Novakovi} 8 (Vila 7), Milanovi} 9 (Markovi} 7). PO LET: @ivkovi} 7, Pejanovi} 6, Dobrojevi} 6, Bakovi} 7, Rako~evi} 5, Josovi} 6, Perovi} 6, [egan 6,Malacko 7 (Vuka{inovi} 6), Zejak 6 (Lon~ar), Svrkota 8. Dileme oko pobednika re{io je Milanovi} sa dva veoma lepa gola iz akcija, penala i iz slobodnog udarca sa oko 25 metara. Prebacio je loptu majstrorski preko `ivog zida gostiju. I \u-

MLA DE NO VO: Bu du} nostObi li} 7:0, TU RI JA: Mla dostOmla di nac 3:3, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki-Sta ni {i} 3:2, RU MA: Pr vi maj-Po let 5:2, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka-In deks 2:0, NO VI SAD: Bo rac-Je din stvo 0:0, Cr ve na zve zda-Slo ga 2:0, KA]: Ju go vi}-Mla dost (BP) 1:4.

Rat ko vi} po sti `e dru gi gol na Vi dov dan skom na se qu

]uk , Bojovi} (R. Glavardanoc) , Filipovi}. OMLA DI NAC : Jagodi}, Luki}, Ili},Mirosavqevi}, Cvijanovi}, Jeli} (Milovanovi}), Haka~ (M. Vidakovi}), Xepina, ]ur~in, Kova~evi}, ]eran (\okovi}). S. Srdanov

Ba~ka – Indeks 2:0 (1:0) BA^ KA PA LAN KA. Stadion „Slavko Maletin – Vava”, gledalaca oko 100. Sudija: Markovi} (Stara Pazova). Strelci: Ninkovi} u 34. i Kne`evi} u 66. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Kolar (Ba~ka), Staki}, Topoli}, Powevi} (Indeks). BA^ KA: \urkovi} 8, Jankovi} 7 (Rubin 7), Ninkovi} 8 (Kolar

Fo to: D. Iva ni}

vanovi} 7, Baji} 7, Tadi} 7, Puli} 7, Ra|en 7 (Kara~ 7), Ivkovi} 7, Ratkovi} 8 (Tri{i} -), Vu~kovi} 8 (Tomi} -). SLO GA: Savi} 6, Milo{evi} 6, Jovanovi} 6, ôbanovi} 6, Milkovi} 7, Rai~kovi} 6, Kova~evi} 6 (Ivkovi} 7), \or|evi} 7, Simeunovi} 6, Povaàn 7 (Vasi} 6), Bojani} 5 (Zec 6). Fini{ prvog poluvremena bio je najuzbudqiviji deo utakmice. U 33. minutu posle odli~ne povratne lopte Povaàna Bojani} je sa desetak metara ga|ao desni gorwi ugao, Vuki} je odli~nom intervencijom spre~io vo|stvo gostiju. Tri minuta kasnije odbrana Sloge poklonila je loptu Vu~kovi}u koji je sa 16 metara bio precizan. Minut kasnije mla|ani Ratkovi} izbio je sam pred gol gostiju, sve je do-

NO VI SAD: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija: î~i} (Oxaci). @uti kartoni: A. Papri}, Gostoji}, Maksimovi} (Borac), a Dragin, Nagli} (Jedinstvo). BO RAC: Romi} 7, Ikoni} 8, S. Papri} 7 (Kukoq 7), Miri} 7 (Ili}), A. Papri} 7, Gostoji} 7, Maksimovi} 7, Dobriwac 7, Tomqanovi} 8, [uwka 7, \akovi} 7. JE DIN STVO: Jovi{i} 8, Luki} 7, [estovi} 7, Vuj~i} 7, Jovi{i} 7, @akula 5, Dragin 7, Kneèvi} 7, Pej~inovi} 7 (Gu{a), Kukoq 7, Nagli} 7 (Erceg). Tokom ve}eg dela utakmice lopta je bila vi{e u posedu doma}ina, me|utim nisu uspeli da pogode mreù. Ali, i ovaj bod u susretu sa pretedentom za vi{i rang je zna~aj uspeh momaka trenera Jeli}a. Od nekoliko poluprilika najpovoqniju je u nastavku utakmice propustio Gostoji}, na{ao se neometan na pet metara od gola Jovi{i}a, oklevao je pa je odbrana Staropazov~ana otklonila opasnost. M. Popovi}

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Odli~no drugo poluvreme Tavankut - Panonija 2:1 (0:0) TA VAN KUT: Stadion Tavankuta, gledalaca 200, sudija Simendi}(Mol), strelci: B. Peri} u 60. I. Skenderovi} u 75. za Tavankut, Kuzmanovi} u 80. minutu za Panoniju. @uti kartoni: Vizin, Mihajlovi} (Tavankut), Ruskovski, Dejak (Panonija). Crveni karton: Sekere{ (Panonija). TA VAN KUT: Vukovi} 7, Babijanovi} -, G. Skenderovi} 8, I. Skenderovi} 8, Ruski 7, Mihaqevi} 7, Pr~i} 7, Peri} 8 (Hubert -), Vizin 8, Poqakovi} 7, [imi} 8, [ar~evi} 7 (Pletikosi} 7). PA NO NI JA: Sabo 7, Zeli} 7 (Dejak 7), Sekere{ 6, Ruskovski 7, Pavlovi} 7, ^eh 7, Na| 6, Kuzmanovi} 8, Serdar 7, Cveti}anin 7, Vukovi} 7 (Bo{kovi} -). Doma}i su napadali od samog po~etka. Gosti su se gr~evito branili i vrebali iz kontre da postignu gol ali u tome nisu uspeli. U drugom delu igre Tavanku}ani su dodali gas. S. St.

Potisje - Jadran 4:1 (2:1) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 150. Sudija: Lazi} (Bajmok). Strelci: Niki~i} u

24. i 59. Husta u 42. i Bjelica u 47. minutu za Potisje, a Radulovi} u 12. minutu za Jadran. PO TI SJE: Nedeqkovi} 7, Barjaktarovi} 7, Terzin 7, Papdan~o 7, Vesleinov 7, Tesli} 7, Apro 7, Bjelica 8 (Balgo -), Husat 7 (Buza 7), Niki~i} 8 (âwiga -). JA DRAN: Gajda{evi} 6, Ambramovi} 5 (@muki} 5), Stani{i} 6, ]etkovi} 6, Vojni} Tuni} 6, Martinovi} 6, Marunovi} 6, \or|evi} 5 (Radovanovi} 6), Milanovi} 6, Stojanovi} 6, Radulovi} 7. Gosti iz Feketi}a su u 12.minutu preko Radulovi}a uspeli da iznenade odbranu doma}ih i povedu, ali je potom do{lo do preokreta. U 24.minutu iskusni Niki~i} donosi izjedna~ewe, a u fini{u prvog dela mladi Husta postiè drugi pogodak za Potisje. Drugo poluvreme pripalo je Kawiànima koji su pogocima Bjelice i Niki~i}a ukwiìli ubedqivu pobedu. M. Mitrovi}

ântavir - Ba~ka (M) 4:1 (3:0) ÂN TA VIR: Stadion ântavira, gledalaca 300, sudija

Belecan (Ba~ak Topola), strelci: ^. Kelemen u 3. Mikita u 20. F. Sabo u 38. i Majoro{ u 65. za ^antavir, a Kora} u 47. minutu za Ba~ku. ^AN TA VIR: Malba{i} 7, Ke~enovi} 7 (Majoro{ 8), A. Sabo 7, F. Sabo 8, Laslo 7, Sz. Kelemen 7, Mikita 8, Papdi 7, Lazinica 7, Kozma 7 (Bakurek 7), ^s. Kelemen 8, Zubeli} 7. BA^ KA: Matkovi} 6, Dongo 6 (Savi} 6), Krznan 6 (Stra`me{terov 6), Jak{i} 6, Krasi} 6, Jeli} 6, Barta 6, Matkovi} 6, Besewi 6, Seren~e 6, Kora} 7. Sve je re{eno u prvom poluvremenu kada su doma}ini poveli sa 3:1. S. St.

Baj{a - Proleter 2:0 (1:0)

BAJ [A: Stadion Baj{e, gleda la ca 300, su di ja Cvet ko vi} (Bajmok), strelci: Nerac u 43. i Z. Rekecki u 89. minutu. BAJ [A: Lacko 7, Tanka 7, Latak 7, R. Rekecki 7, Z. Rekecki 8, Nerac 8 (Duqahi 7), Dra{kovi} 8, Milutin 7, @emberi 7, O~ena{ 7.

ân ta vir - Ba~ ka (M) 4:1, Po ti sje Ja dran 4:1, Ta van kut - Pa no ni ja 2:1, Slo bo da - Ti sa 1:2, ô ka - Vi no gra dar 1:1, Baj {a - Pro le ter 2:0, We go{ Kri va ja 0:1, Su bo ti ca - Pre po rod 1:1. 1. Kri va ja 23 16 4 3 51:22 52 2. Pro le ter 23 15 2 6 52:32 47 3. We go{ 23 12 4 7 41:34 40 4. Ba~ ka 23 11 5 7 51:36 38 5. Vi no gra dar 23 10 8 5 34:27 38 6. Pa no ni ja 23 11 3 9 40:27 36 7. Pre po rod 23 11 3 9 46:36 36 8. Ti sa 23 10 5 8 34:30 35 9. ô ka 23 10 5 8 27:36 35 10. Baj {a 23 9 6 8 34:27 33 11. Ta van kut 23 9 4 10 38:29 31 12. ân ta vir 22 8 1 13 32:32 25 13. Po ti sje 22 7 3 12 32:49 24 14. Ja dran 23 6 5 12 31:42 23 15. Su bo ti ca 23 3 4 16 21:52 13 16. Slo bo da 23 3 2 18 22:75 11

PRO LE TER: Gvozdenovi} 7, ]ulibrk 7, ^eh 7, \isalov 6, Gavri} 6, Jokanovi} 7, Davidovi} 7, ^voro 6, Perovi} 7, Stani} 7, Gu{i} 6. Bilo je dosta {ansi na obe strani u dosta domini}noj utakmici. Doma}ini dolaze u vo|stvo dva minuta pre kraja prvog poluvremena peko Neracina. U nastavku Baj{ani stvorili su nekoliko {ansi i do pogotka su do{li minut pred kraj susreta preko Z. Rekeckog. S. St.

SPORT

sreda2.maj2012.

PR VA JU @NO BA NA T SKA LI GA

Go le a da u na stav ku Slo ga (P) – Slo ga (BNS) 5:0 (0:0) PLAN DI [TE: Mesno igrali{te, gledalaca 200, sudija Paunovi} (Crvena Crkva), strelci: Stefanovi} u 48. 61. Stefanovski u 53. Vukomanovi} u 64. Petrovski u 85. minutu. @uti karton: [arac (Sloga BNS). SLO GA (P): Bogo{ –, Jankovi} 7, Bala} 7, [elni} 7, TrenVR [AC: Vr {ac ju naj ted – BAK (Be la Cr kva) 0:0, PLAN DI [TE: Slo ga – Slo ga (Ba nat sko No vo Se lo) 5:0, GAJ: Par ti zan – Rad ni~ ki (Ko vin) 2:0, GRE BE NAC: Vul tu rul – Par ti zan (Uq ma) 2:3, BA RAN DA: Rad ni~ ki – Spar tak (De be qa ~a) 5:1, SA KU LE: Bo rac – Tem po (Sef ke rin) 2:2, JA BU KA: Ju go sla vi ja – Sla vi ja (Ko va ~i ca) 3:1, IZ BI [TE: Po let – Mla dost (Omo qi ca) 3:1. 1. Rad.(K) 22 14 6 2 58:21 48 2. Bo rac 22 12 5 5 44:22 41 3. Rad.(B) 22 10 6 6 44:23 36 4. Vr {ac j. 22 10 5 7 25:19 35 5. Ju go sla vi ja 22 9 8 5 36:32 35 6. Mla dost 22 10 3 9 44:36 33 7. Sla vi ja 22 9 5 8 36:38 32 8. Vul tu rul 22 9 4 9 28:23 31 9. Slo ga(P) 22 9 4 9 28:29 31 10. Po let 22 8 5 9 27:36 29 11. Tem po 22 8 5 9 22:35 29 12. BAK 22 7 7 8 32:27 28 13. Slo ga(BNS) 22 7 4 11 29:37 25 14. Par ti zan(U)22 6 5 11 29:40 23 15. Par ti zan(G)22 7 1 14 26:36 22 16. Spar tak(–1)22 3 3 16 16:70 11

kovski 8, Stefanovi} 8, Stanojlovi} 7, ^abilovski 7 (Radovi} 7), Vukomanovi} 8 (Petrovski 7), Cvetkovi} 7 (Ilijevski –), Stefanovski 8. SLO GA (BNS): M. Milanovi} 6, Jovi} 6, Lazarevi} 6, Milovac 6, [arac 7, Kalkan 7, Obradovi} 6, Jak{i} 7, Vu~kovi} 6 (Crnomarkovi} 6), Drini} 6, D. Milanovi} 7. U prvom poluvremenu doma}i su se mu~ili, ali bez rezultata. U 48. minutu lepu akciju doma}ih Stefanovi} je pretvorio u vo|stvo, da bi u 53. minutu Stefanovski pogodio ra{qe. Do kraja utakmice doma}i su overili zaslu`en trijumf.

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – IS TOK GU DU RI CA: Vi no gra dar – Bo rac (Vra ~ev Gaj) 3:2, VLAJ KO VAC: Je din stvo – Cr ve na zve zda (Pa vli{) 0:1, KU [TIQ: Ka ra{ – Ra tar (Kru {~i ca) 3:2, DU PQA JA: Ba nat – Bu du} nost (Ali bu nar) 1:6, POT PO RAW: Pot po raw – Do bri ca 0:0, JA SE NO VO: Ka ra{ – [e vac (Ku si}) 1:1, BA NAT SKA PA LAN KA: Du nav – Bo rac (Ve li ko Sre di {te) 0:5, slo bod ne su bi le eki pe Haj du ka iz [u {a re i Haj du ~i ca. 1. Do bri ca 22 16 4 2 57:15 52 2. Je din stvo 21 14 2 5 40:19 44 3. C. zve zda 22 12 6 4 60:27 42 4. Bu du} nost 20 12 2 6 57:31 38 5. Bo rac(VG) 21 9 2 10 42:39 29 6. Ra tar 22 8 5 9 35:32 29 7. Ka ra{(K) 20 8 5 7 30:31 29 8. Haj duk 21 8 4 9 27:39 28 9. Haj du ~i ca 21 7 6 8 26:31 27 10. [e vac 21 7 6 8 24:31 27 11. Bo rac (VS) 20 7 5 8 37:29 26 12. Ka ra{ (J) 21 7 5 9 35:46 26 13. Vi no gra dar 21 7 4 10 43:47 25 14. Pot po raw 21 6 3 12 31:49 21 15. Du nav 21 6 3 12 36:59 21 16. Ba nat 21 2 2 17 20:86 8

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – ZA PAD PAN ^E VO: @e le zni ~ar – Je din stvo Ste vi} (Ka ~a re vo) 1:3, MRA MO RAK: Pro le ter – Omla di nac (De li bla to) 1:7, PLO ^I CA: Bo rac – BSK (Ba va ni {te) 3:4, SKO RE NO VAC: Pla vi Du nav – Stre la (Iva no vo) 5:1, VOJ LO VI CA: Mla dost – Glo gow 1:2, CRE PA JA: Voj vo di na – Do lo vo 4:0, UZDIN: Uni rea – Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 0:5, slo bod na je bi la eki pa Po be de iz Sa mo {a. 1. Bu du} nost 20 16 2 2 60:13 50 2. Voj vo di na 21 14 3 3 60:15 45 3. @e le zni ~. 21 14 1 6 65:27 43 4. Jed. Ste vi} 21 11 7 3 79:30 40 5. Omal di nac 21 12 3 6 49:28 39 6. Mla dost 20 11 5 4 41:17 38 7. Pl. Du nav 21 10 3 8 32:35 33 8. Uni rea 20 8 3 9 44:39 27 9. Glo gow 20 8 3 9 43:46 27 10. BSK(–1) 21 7 3 11 39:54 23 11. Bo rac 21 7 0 14 28:61 21 12. Do lo vo 20 5 3 12 28:57 18 13. Stre la 21 4 3 14 20:62 15 14. Pro le ter 21 3 2 16 27:78 11 15. Po be da 20 2 3 15 19:79 9

dnevnik

POD RU^NA LI GA ZRE wA NIN

NO VO SAD SKA LI GA

Ka no na da De spo tov ~a na No vo sa |a ni sil ni Mla dost (BD) – Po ti sje 8:1 (2:0) BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Igrali{te „S.D. Mladost”, gledalaca 200, sudija Krsti} (Zrewanin), strelci: Gavrani} u 40. 59. 83. Smiqani} u 42. Kravaru{i} u 53. i 58. Topalovi} u 64. Krivo{ija u 71. za Mladost, a Marinkovi} u 80. minutu za Potisje. @uti kartoni: B. Piva~ (Mladost). Crveni karton: Zari} (Potisje). MLA DOST: S. Piva} 7, B. Piva} 7, Mitri} 7, Mijatovi} 7, Erceg 7, Topalovi} 7 (^izma{ 7), Smiqani} 7, Kravaru{i} 8, Xemajlovski 7 (Krovo{ija 7), Gavrani} 9, Ko~i} 7. PO TI SJE: Kurte{an 5, Stojanovi} 5 (Anti} –), Dimitrijevi} 5, Petrovi} 6, Bala` 6, Mihajlovi} 6, Marinkovi} 7, Stojkovi} 7, Zari} 5, Ili} 6, Stankovi} 6 (Milovac 6). Sudija je prestrogo iskqu~io Zari}a i to je odlu~ilo me~. Prvi gol je postigao Nemawa Gavrani} sa 25 metara. Dva minuta kasnije Gavrani} je {utirao, loptu je golman ispustio, {to je Smiqani} iskoristio. U nastavku doma}i su bili boqi i do vrha napunili mre`u golmana Potisja.

Cr ve na zve zda – Grad nu li ca 5:1 (0:0) RU SKO SE LO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 300, sudija: Zekowa (Kikinda). Strelci: êki} u 47. Klasni} u 63. Mujki} u 68. Kneèvi} u 79. i ûdanov u 89. za Crvenu zvezdu, a Novakov u 86. minutu (iz penala) za Gradnulicu. @uti kartoni: Marjanovi}, Nikoli} (Crvena zvezda), a Vukovi}, Kneèvi} i Zizak (Gradnulica). CR VE NA ZVE ZDA: Mitrovi} 7, êki} 8, Krxalin 7 ([}epan~evi}), Uzelac 7 (ûdanov 7), Marjanovi} 7, Novakovi} 7, Mujki} 8, [}epanovi} 7, Nikoli} 7, Kewalo 7 (Kneèvi} 7), Klasni} 7. GRAD NU LI CA: Palfi 6, Munzi} 6, Obradovi} 7, Naranxi} 7, Stoisavqevi} 6, Milo{ev 6, Turinski 5, Novakov 5, Vukovi} 6, Tadi} 6, Kneèvi} 6 (Zizik). Momci trenera Jar~evi}a teksu u drugom poluvremenu uspeli da slome otpor gostiju. Gradnulioca je posle odli~ne igre u prvom poluvremenu prosto stala. Vo|stvo Crvenoj zvezdi doneo je najboqi igra~ na terenu Armando êki}. Kona~an rezultat postavio je talentovani mladi ûdanov. M. Ra ~i}

Kra ji na – Naf ta gas (E) 0:1 (0:1) KRA JI [NIK: Igrali{te Krajine, gledalaca 150, sudija Si~ (@iti{te), strelac Stepanov u 34. minutu. @uti kartoni: M. Novakovi}, Grmu{a, Stoji} (Krajina), Mandi} (Naftagas). KRA JI NA: Poznanovi} 6, M. Novakovi} 6, Kosanovi} 6, Kova~evi} 6 (Xakula 6), Grmu{a 7, Stojisavqevi} 7, \. Novakovi} 6 (@. Karanovi} –), [kori} 6, Berdovi} 6, Stoji} 6 (\. Karanovi} 6), Stojakovi} 6. NAF TA GAS: Radulovi} 7, Manger 7, Barawi 6 (D. Dabi} –), Grabunxija 8, Skuban 6 (Kurtovi} 7), Titin 6, R. Dabi} 7, Stepanov 8, Topalov 7, Kosanovi} 7 (Mandi} –), Mi{~evi} 7. Doma}i su se mu~ili, a gosti su bili konkretni i iz brze akcije u

34. minutu Stepanov je doneo prednost Elemircima. U 50. minutu Topalov je uzdrmao pre~ku, a do kraja susreta nije bilo ozbiqnijih prilika.

Cr ve na zve zda (VS) – Be gej 1:0 (0:0) VOJ VO DA STE PA: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 150, sudija Krstovi} (Zlatica), strelac: Lukin u 69. minutu. @uti kartoni: Lukin (Crvena zvezda), Glu{ac (Begej). CR VE NA ZVE ZDA: Gli{i} 7, Kosti} 7 (Miqu{ –), Popovi} 7, Deriku~ka 6, Lukin 7, Radin 7, Tomas 6, ]ur~i} 7, Karanovi} 7, \uri} 7, \or|evi} 6. BE GEJ: Biki} 8, Kapur 6 (Markov –), Daqevi} 7, Sirar 6, Kova~evi} 6, Erdeqan 5 (Radakovi} –), Nikoli} 6, Suxukovi} 7, ]ulafi} 7, Grbi} 6, Glu{ac 6. U korektnoj igri bilo je prilika sa obe strane a u 60. minutu {ut ]ur~i}a sa bele ta~ke Biki} je odbranio, da bi u 69. minutu Jovica Lukin iza{ao sam ispred Biki}a i rutinski doneo trijumf Step~anima.

Ru san da – Bo rac (A) 5:1 (4:1) ME LEN CI: Igrali{te „kraj Bawe”, gledalaca 200, sudija Krsti} (Kumane), strelci: Cveti} u 12. Radi{i} u 16. Zaki} u 27. Lon~arski u 36. M. Kuru~ev u 88. za Rusandu, a Gruji} u 5. minutu za Borac. @uti kartoni: Medi}, \uri} (Borac). RU SAN DA: Nem~ev 7, N. Kuru~ev 7, [argin 7, Mi{kovi} 8, Milo{evi} 7, Stankovi} 7, Zaki} 8, Radojev 7, Lon~arski 7 (M. Kuru~ev 7), Radi{i} 7 (Eremi} –), Cveti} 9 (Marinac –). BO RAC: Medi} 7, Puti} 6, Z. Opa~i} 7, D. Opa~i} 6, Gruji} 8, Samolovac 7, To{kov 6, \uri} 7, Vujani} 6, Stepanovi} 7 (Lavrwa 6), Brakus 7. Efikasna i odli~na igra Melen~ana, ali gosti su poveli evro golom Gruji}a sa 30 metara. Ubrzo su doma}i izjedna~ili, centar{ut na prvoj stativi Cveti} nije realizovao, da bi isti igra~ odigrao povratnu loptu do Radi{i}a koji je doneo prednost doma}ima. U 27. minutu posle centar{uta Radojeva, Zaki} je pogodio suprotan ugao. Posle dobre akcije Lon~arski je potavio rezultat poluvremena. U nastavku tempo je opao da bi u fini{u susreta Marko Kuru~ev postavio kona~an rezultat.

OFK Klek – Naf ta gas (B) 3:1 (1:1) KLEK: Igrali{te „\. Vu~urevi}”, gledalca 150, sudija Milin (@iti{te), strelci: Vu~eti} u 23. (iz penala), Boki} u 47. Pudar u 80. za OFK Klek, a Dologu{in u 13. minutu za Naftagas. @uti kartoni: Kova~evi} (OFK Klek), Lazar (Naftagas). OFK KLEK: Tarana 7 (Kordi} –), I. Grkini} 6, Milankov 6 (Petkovi} –), ^ubra 6, Bogdanovi} 7, Perovi} 7, Boki} 7, G. Grkini} 6, Vu~eti} 7, Kova~evi} 6 (Bogdanov –), Pudar 7. NAF TA GAS: Markov 7, Fodor 5, Dologu{in 6, Ka{lik 5, Nestorov 6, Dragi} 6, @eraji} 5, Vu~eti} 5 (Kulik 6), Tri{i} 5, Ara|anski 5 (Pilip –), \uri} 5 (Lazar –).

BA NAT SKI DE PO TO VAC: Mla dost – Po ti sje (Kni }a nin) 8:1, SE ^AW: Bi le }a nin – Mla dost (Lu ki }e vo) 4:3, VOJ VO DA STE PA: Cr ve na zve zda – Be gej (@i ti {te) 1:0, RU SKO SE LO: Cr ve na zve zda – OFK Grad nu li ca (Zre wa nin) 5:1, KLEK: OFK Klek – Naf ta gas (Bo ka) 3:1, ME LEN CI: Ru san da – Bo rac (Alek san dro vo) 5:1, KRA JI [NIK: Kra ji na – Naf ta gas (Ele mir) 0:1, PER LEZ: Voj vo di na – Bo rac (Zre wa nin) 0:0. 1. Bi le }a nin 22 17 1 4 61:28 52 2. C. zv. (RS) 22 15 3 4 63:17 48 3. Bo rac(A) 22 12 4 6 37:21 40 4. Naf t. (E) 22 12 4 6 31:21 40 5. Kra ji na 22 12 2 8 45:27 38 6. Bo rac (ZR) 22 11 4 7 37:29 37 7. Be gej 22 10 4 8 49:21 34 8. Grad nu l. 22 10 3 9 31:28 33 9. C. zv.(VS) 22 8 2 12 28:45 26 10. Mla d.(BD) 22 8 1 13 27:40 25 11. Voj vo di na 22 7 3 12 20:31 24 12. Ru san da 22 7 3 12 28:46 24 13. Po ti sje 22 6 4 12 32:58 22 14. Naf t.(B) 22 6 3 13 25:43 21 15. OFK Klek 22 6 3 13 34:68 21 16. Mla d. (L) 22 4 6 12 27:54 18

Marko Dologu{in je u `ivonm zidu prona{ao pukotinu i doneo vo|stvo Bokincima, da bi Vu~eti} iz penala izjedna~io rezultat. U 47. minutu kontra doma}ih i Boki} na drugoj stativi bio precizan. I tre}i pogodak doma}ih je bio sli~an vode}em golu, a strelac je bio Qubi{a Pudar.

Bi le }a nin – Mla dost (L) 4:3 (1:2) SE ÂW: Igrali{te „kod Tami{a”, gledalaca 300, sudija Rankov (Kikinda), strelci: G. Papi} u 37. (iz penala), Luki} u 47. 60. i 66. za Bile}anin, a Marinanovi} u 12. Palana~ki u 43. Joksimovi} u 80. minutu za Mladost. @uti kartoni: G. Papi}, Todorovi} (Bile}anin), Kandi}, @uà, Mati}, Mi{i} (Mladost). BI LE ]A NIN: Radovanovi} 6, Dragi} 7, Gruba~i} 7 (Vukoje 7), G. Papi} 7, Rogan 7, Juhas 7 (Markovi} 6), Lazi} 6, Todorovi} 7 (M. Papi} –), Martinovi} 6, Vu~kovi} 7, Luki} 8. MLA DOST: Kandi} 7, Grubor 6, Pajevi} 6, Brkqa 7 (Adamovi} –), Marijanovi} 7, Stani} 6 (Joksimovi} –), Stani{i} 6, Mati} 6 (Mi{i} –), @uà 7, Palana~ki 6, Maksimovi} 6. . Posle dve kontre u prvom delu gosti su poveli a doma}i su preko kapitena sa bele ta~ke smawili rezultat. U nastavku susreta razigrani Veqko Luki} je iskoristio odli~an centar{uta Dragi}a i glavom efektno izjedna~io, da bi potom sa dva pogotka doneo prednost doma}ima.

Voj vo di na – Bo rac (ZR) 0:0

PER LEZ: Igrali{te „ispod Mlina”, gledalaca 200, sudija Risti} (Luki}evo). @uti kartoni: Srdanov, Malba{ki (Vojvodina), Gruji} (Borac). VOJ VO DI NA: Ra|enovi} –, Milovac 6, Lazarevi} 7, Golubovi} 7, Brajkov 7, Je{i} 7, Srdanov 6, Amixi} 7, Markovski – (Krbawevi} 6), Malba{ki 7, Rudi} – (Kalajxija 6, Jovanovi} –). BO RAC: \or|evi} 9, A. Stana}ev 6, Po{tin 7, Mikala~ki 7, Mijatov 7, Jeli} 6, Lazi} 6, Ruì} 6, Pavlovi} 6, Gruji} 6, P. Stana}ev 6 (Savi~i} –). Doma}i su bili bliì trijumfu ali se ispre~io \or|evi} koji je odli~no ~uvao svoju mreù. Pri pre mio: S. M. Pe tro vi}

MFL KI KIN DA – NO VI BE ^EJ

PO TI SKA LI GA

Osmi ca u Bo ~a ru

\A LA: Gra ni ~ar – Tro me |a (Maj dan) 4:0, POD LO KAW: Haj duk – Slo ga (Osto ji }e vo) 0:0, B A N A T S K O ARAN \E LO VO: Sla vi ja – [am pion Olim pi ja (Orom) 2:1, SRP SKI KR STUR: Je din stvo – Radn~ki Gla di o lus (Tor wo{) 3:2, PA DEJ: Ti sa – Hor go{ Hi glo (Hor go{) 3:0.

Je din stvo – Na pre dak 8:0 (5:0) BO ÂR: Stadion Jedinstva, gledalaca oko 100, sudija @ivkovi} (Kikinda), strelci: Mijakov u 7. Luki} u 12. i 25. He|e{i u 24. i 44. Adamovi} u 48. Vuji} u 80. Rockov u 88. minutu. JE DIN STVO: ôrkovi}, Mirkov (Male{), Do{en, Penavski, Ko{ni~ar, Pilipovi} (Adamovi}), Vuji}, Berbakov, Rockov, He|e{i, Luki} (ûbrilo). NA PRE DAK: Barta, Iv. Feher, Vojnovi}, Petrovi}, Ba{tovanov, Pe}anac (Vuka{inovi}), Mr|an (Nikoli}), Dragi}, Male{, Vuka{inovi}, Tintor.

BO ^AR: Je din stvo – Na pre dak (Ba nat ska To po la) 8:0, NA KO VO: Po let – 2. ok to bar (Ku ma ne) 4:2, I\O[: Bo rac – @AK (Ki kin da) 2:3, BA [AID: Vo vjo di na – De li ja (Mo krin) 1:0. 1. Je din stvo 15 14 0 1 59:8 42 2. Po let 15 14 0 1 58:17 42 3. Bo rac 15 5 3 7 31:50 18 4. Voj vo di na 15 4 5 6 17:23 17 5. @AK 15 4 4 7 18:23 16 6. De li ja 15 3 4 8 17:23 13 7. 2. ok to bar 15 3 2 10 16:37 11 8. Na pre dak 15 2 4 9 18:53 10

Prava serija golova lidera Jedinstva u mre`i gostuju}eg golmana iz Banatske Topole. M. S.

1. Ti sa 13 9 2. Gra ni ~ar 13 10 3. Slo ga 13 8 4. Hor go{ H. 13 5 5. Je din stvo 13 4 6. Tro me |a 13 5 7. Rad ni~ ki G. 13 3 8. Sla vi ja (–1) 13 3 9. [am. O. (–2)13 3 10. Haj duk (–2) 13 2

4 1 4 2 4 0 4 3 1 3

0 2 1 6 5 8 6 7 9 8

37:5 32:12 21:8 30:25 20:22 18:43 30:32 17:27 12:31 12:30

31 31 28 17 16 15 13 11 8 7

u fi ni {u Ba~ ka – Mla dost 3:5 (1:1)

BE GE^: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 100, sudija Vukadino vi} (No vi Sad), strel ci: ]ur~i} u 10. Radowi} u 53. i Melvinger u 57. za Ba~ku, a Stani{i} u 24. Kajfez u 83. i 91. Staji} u 90. i Samarxija u 92. minutu za Mladost. @uti kartoni: ]ur~i}, Xini}, Pibas (Ba~ka). Crveni karton: Gajdobranski (Ba~ka). BA^ KA: Mili~kovi} 5, Sofrani} 6, Panijan 6, ]ur~i} 7, Boromac 6, Xini} 6 (Pibas 6), Pavlovi} 6 (Rakita –), Peri{i} 7 (Jurki} –), Melvinger 7, Radowi} 7, Gajdobranski 7. MLA DOST: Ivani{evi} 6, Paro{ki 7, Vu~kovi} 6 (Ka`i} –), Bawanin 6, Staji} 7, Mitrovi} 6 (Brki} 6), Papi} 7, Kajfez 7, Hajdukovi} 6, Vuk~evi} 6, Stani{i} 6 (Samarxija 7). Neobi~na goleada u Bege~u. Doma}i su poveli u 10. minutu. Bili su nadmo}niji tokom celog poluvremena, iako su od 24. minuta imali igra~a mawe. Posle izjedna~uju}eg gola gostiju Gajdobranski je preterao pa mu je sudija Vukadinovi} pokazao crveni karton. I u nastavku Bege~ani su krenuli silovito i za ~etiri minuta poveli sa 3:1. Izlaskom Peri{i}a u 80. minutu doma}i su stali, gosti su to iskoristili i za deset minuta postigli ~etiri gola. D. Iva ni}

@e le zni ~ar – Fu tog 1:2 (0:0) NO V I SAD: Igra li {te @elezni~ara, gledalaca 50, sudija Erbez (Novi Sad), strelci: Ostojin u 90. (iz penala) za @elezni~ar, a Stani{i} u 65. i 84. minutu za Futog. @uti kar to ni: Osto jin, Re ka no vi} (@elezni~ar), Latinovi} (Futog). @E LE ZNI ^AR: Bali}evi}, Gvo zde no vi}, Ra di} (Ja ni}), Soji}i}, Ostojin, Rekanovi}, Ra ki}, Ada mo vi}, Bje lo vi}, Avramnovi}, Kartaji. FU T OG: Ri bi}, Qu bi ~i}–Miji}, Topoli}, Liwa~ki, Latinovi}, Vorkapi}, Radovi} (So ko lo vi}), To mi}, Sta ni {i}, Kosi}, Stojanovi}. U dosta solidnoj igri doma}i su propustili priliku da stignu do barem boda, igrali su puno anga`ovanije nego u pret-

Si rig – Par ti zan 3:1, @e le zni ~ar – Fu tog 1:2, ^e nej – Vi no gra dar 0:3, Di na mo – Fru {ko gor ski par ti zan 2:1, Bo rac – TSK 0:9, Ta tra – Fru {ko go rac 0:0, Ba~ ka – Mla dost 3:5. 1. TSK 23 20 1 2 93:8 61 2. Mla dost 23 18 2 3 55:21 56 3. Fu tog 23 14 2 7 55:28 44 4. Si rig 23 13 5 5 51:27 44 5. Fr. par t. 23 13 3 7 40:29 42 6. Fru {. (–1) 23 10 4 9 43:32 33 7. Ba~ ka 23 11 0 12 45:48 33 8. Di na mo (–2)23 9 4 10 38:37 29 9. Vi no gr. (–3) 23 9 5 9 36:37 29 10. Par ti zan 23 9 2 12 41:50 29 11. ^e nej 23 8 3 12 27:55 27 12. Ta tra 23 6 8 9 31:34 26 13. @e le zn 23 7 4 12 23:44 25 14. Pro le t.(–2) 22 6 1 15 31:67 17 15. Sre mac 22 4 4 14 26:54 16 16. Bo rac (–4) 23 1 2 20 20:84 1

hodnim sustetima ali to nije bilo dovoqno da stignu do boda. Naime, raspoloèni centarfor Futoàna Jovica Stani{i} dva puta je bio na visini zadatka i doneo prednost gostima. U posledwem minutu doma}i su uspeli da realizuju najstroù kaznu. M. Po.

ê nej – Vi no gra dar 0:3 (0:2) Ê NEJ: Igrali{te êneja, gle da la ca 50, su di ja [a vi ja (Veternik), strelci: Maleti} u 9. (autogol), Milenkovi} u 13. Gavri} u 69. minutu. @uti karton: Brzak (ênej). Ê NEJ: Prijovi} 6 (Daradan –), ]ur~i} 6, Maleti} 6, Brzak 6, Pra{talo 6, Kova~evi} 6 (Konstantinov 6), Kuburi} 6, Vilotijevi} 6 (Kuzmanovi} 6), Dragin 6, Ja}imovski 6, Mojsilovi} 6. VI NO GRA DAR: Stojanovi} 7, Jovanovi} 7, Gala{evi} 7, Radi{i} 7, Erbez 8, Vu~i} 6, Salki} 6, ]eli} 6 (Gavri} 7), Milenovi} 7 (Srdi} 6), Gazivoda 6, [ari} 7 (Topalovi} 6). Ekipa iz Ledinaca boqe se sna{la po jakom vetru. Ve} u 9. minutu nakon kornera Maleti} je nespretno zahvatio loptu i poslao je u mreù. Vo|stvo je pove}ao brzonogi Milenkovi}. U nastavku ne{to boqa igra doma}ih nije dala rezultata, jer su iz nekoliko prilika bili neprecizni. U 69. minutu rezervista Gavri} na{ao se na pravom mestu nakon odbijene lopte i smestio je iza le|a Prijovi}a. M. Po.

MFL BE ^EJ–VR BAS–SR BO BRAN

Gra di {tan ci pre u ze li vrh Voj vo di na – Pro le ter 3:0 (1:0) BA^ K O GRA D I [ TE: Igrali{te u SRC „\or|e Tapavica Xoja“. Gledalaca: 400. Sudija: Dejan Pivarski (Vrbas). Strelci: Petrov u 36 (iz jedanasterca) i 62, Bubawa u 71. mi nu tu. @u ti kar to ni: Markov i Mom~i}evi} (Vojvodi na), a Pu zi ga }a, Zo ri} i Siv~evi} (Proleter). Crveni kar ton: Zo ri} u 50. mi nu tu (Proleter). VOJ VO DI NA: Vla{kalin –, Stani} 8, Biro 7, Makaj 7, Mom~i}evi} 7 (Ili} –), Rajevi} 8, Sekuli} 7, Kova~evi} 7, Petrov 8 (Mraki} –), Markov 7 (Velimirov 7), Bubawa 8. PRO L E T ER: Mi ric ki 5, Puziga}a 6, Zori} 5, Dabi} 6, Siv~evi} 6, Gruji} 6, Jefti} 6 (Ra i ~e vi} 6), No vi }e vi} 6, Plav{i} 6 (Osmajli} 6), Koji~i} 6, Ne{kovi} 6 (Jovanovi} 6) Ba~kogradi{tanci su se, zahva qu ju }i ube dqi voj po be di od 3:0 u derbiju protiv Ravnoselaca, vratili na vrh tabele. U tome im je, umnogome, pomogao rival, koji je imao dva tragi~ara u svom timu. Zori} je prvo skrivio prekr{aj za jedanasterac, koji je

Voj vo di na – Pro le ter 3:0, Na pre dak – Mla dost Ra dost 2:0, Mla dost – Bu du} nost 0:4, Je din stvo – Be ~ej (od lo `e no za 3. maj). Slo bod na je bi la Iskra. 1. Voj vo di na 19 15 0 4 56:21 45 2. Pro le ter 20 14 2 4 50:25 44 3. Na pre dak 19 13 1 5 39:22 40 4. Mla dost R. 20 12 1 7 55:21 37 5. Be ~ej 19 11 3 5 46:33 36 6. Bu du} nost 19 9 2 8 48:32 29 7. Iskra 19 5 0 14 31:62 15 8. Mla dost 20 1 2 17 8:60 5 9. Je din stvo 19 1 1 17 11:68 4

Vawa Petrov pretvorio u pogodak, a onda je u 50 minutu na sredini terena igrao rukom i dobio drugi `uti karton, ~ime je ostavi saigra~e broj~ano desetkovane. Drugi tragi~ar je golman Miricki, jer je katastrofalno pogre{io u 62. minutu i Petrov je „poklon loptu“ smestio u mre`u. Kana~nih 3:0 bilo je u 71. minutu, kada je Mra ki} uba cio lop tu pred gol gostiju, Kova~evi} nije stigao da je zahvati, ali zato jeste Bubawa i ta~nim udarcem krunisao svoju i saigra~a dobru igru. Gosti su pokazali zavidnu borbenost na sredini terena, ali su bili bezopasni. V. Jan kov

SPORT

c m y

dnevnik

sreda2.maj2012.

SREMSKA LIGA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Ube dqi vi Be{ ~a ni

Ne ve ro va tan pre o kret Ba~ka 1923 - Borac 3:4 (2:1)

Zeka Buquba{a - Hajduk (B) 2:4 (0:3)

RAV WE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 100, sudija ^an~ar (Nova Pazova). Strelci: \onli} u 79. (iz penala) i Ban~evi} u 90. za Zeku Buquba{u, Muti} u 20. i 85, @. Mitrovi} u 25. i Bujenovi} u 31. za Hajduk. @uti karton: A. Ivi} (Zeka Buquba{a). ZE K A BU Q U B A [ A: R. Ivi} 7, Kowevi} 6, Vasi} 6 (Samarxi}), Ban~evi} 7, Simi} 6, Stankovi} 6, \onli} 7, Savinovi} 8, Kuki} 7 (Drqa~a), A. Ivi} 8, Belovukovi} 6. HAJ DUK: Simonovi} 8, Jovanov 8, Trtica 7 (Dimitrijevi}), Subotin 9, Brki} 8, Poqak 7 (Todorovi}), @. Mitrovi} 8, Peji} 8, M. Mitrovi} 8, Muti} 9 (^ukanovi}), Bujenovi} 7. Da su gostuju}i strelci bili malo ozbiqniji, kona~an rezultat bi bio daleko ubedqiviji. Be{~ani su igrali kako dolikuje lideru, a doma}ini iz kola u kolo igraju sve slabije. P. Radakovi}

Hajduk (V) - LSK 2:1 (2:0) VI [ WI ] E V O: Sta dion Hajduka, gledalaca 400, sudija Qubinkovi} (Ruma). Strelci: Mladenovi} u 11. i Gruji~i} u 20. za Hajduk, Raji} u 49. minutu za LSK. @uti kartoni: Jankovi}, Veteha, Gruji~i}, Zari}, Toma{evi}, Mladenovi}, Stevanovi} (Hajduk), Bosan~i}, ^orak, Radulovi}, Aleksi} (LSK). HAJ D UK: To ma {e vi} 8, Jankovi} 7 (Runti} 7), [apri} 7, Veteha 7, Bakajli} 7, Vasili} 7, Mladenovi} 8, Stani{i} 7 (Stevanovi} 7), Raki} 7, Zari} 7 (Vejnovi} 7), Gruji~i} 8. LSK: Aleksi} 8, Jovanovi} 6, Plav{i} 6, Papi} 6, La|evac 7, Bosan~i} 6, Jovani} 7, Radulovi} 6 (^orak 6), Raji} 7, Boji} 7, Savi} 7 (Andri} 6). Lako su doma}ini poveli, igrali sigurno i stvorili su jo{ nekoliko dobrih prilika, ali strelci su bili nepecizni. U nastavku boqa igra La}araca, ali nedovoqna za neki preokret. Z. Raki}

Radni~ki (I) - Mladost 1:0 (0:0) IRIG: Igrali{te Radni~kog, gledalaca 100, sudija Teo Softi} (Ba~inci). Strelac: Guzina u 77. @uti kartoni: Stan ko vi}, [e vi} (Rad ni~ ki), \uri~i}, Mrkaji}, Svilar, Vuji~i}, Naumov (Mladost). RAD NI^ KI: Vidanovi} 8, Urban 7 (Mati}), Stankovi} 7, Ka}anski 8, Guzina 9, Borojevi} 8, \okanovi} 7 (Lazi} 7), Vuji} 7 (Bakaji), Grubje{i} 7, Marinkovi} 8, [evi} 7. MLA DOST: Travica 7, Seqimi 6, Isailovi} 6, Baqak 7, Nedeqkovi} 7, \uri~i} 6, Rado{evi} 6, Mrkaji} 6, Svilar 6 (Vuji~i}), Trajkovi} 7, Naumov 6. Igralo se borbeno, ~vrsto na sre di ni te re na, sa ma lo {ansi. Marko Guzina iskoristio je gre{ku odbrane gostiju, nisu ga na vreme izblokirali, a on je lukavo {utnuo loptu sa nekih 18 metara, a golman Travica nije uspeo ni da trepne. M. Jovi~i}

Hajduk ([) - Sremac 1:1 (1:0) [I M A N OV C I: Igra li {te Hajduka, gledalaca 200, su di ja Sto ja nov (In |i ja). Strelci: \or|evi} u 39. za Hajduk, Kolarov u 55. minutu za Sremac. @uti kartoni. Kelebuda, Kresojevi}, Balaban (Hajduk), Rankov, Kova~evi} (Sremac). HAJ DUK: Tabak 6, Kne`evi} 6, Grba~i} 6, \or|evi} 7, Kelebuda 6, Mijatovi} 6, Qu-

bin ko vi} 6, Kre so je vi} 6 (Kliska 6), Rai~evi} 7, âvi} 6, Balaban 6. SRE MAC: Uzelac 6, Kova~evi} 6, Rosi} 6, Skopqak 6, Rankov 6, ôrtanova~ki 6, Rajak 6, Gruji} 6, Kolarov 7 (Glamo~ak), Grujin 7 (Radivojevi} 6), Radosavqevi} 6 (Abaxija 7). Neo~ekivano gosti iz Vojke osvojili su bod. Po igri i zasluìli su, jer su u svojim redovima imali raspoloènog Vladimira Kolarova, koji je bio nere{iva enigma za doma}ine. Z. Muji}

Sloga - Grani~ar 2:0 (0:0) KR W E [ EV C I: Igra li {te Sloge, gledalaca 50, sudija Dobri} (Jarak). Strelci: Lazi} u 56. i Pejovi} u 58. minutu (iz penala). @uti kartoni: Draì}, Keki} (Sloga), Trlaji} (Grani~ar). SLO GA: Kuqa 7, Simonovi} 7, Mar ~e ti} 6, Dra ì} 6, Skrobi} 7 (Hric~ervenski 7), Igwatovi} 7, Keki} 6 (Mitrovi} 6), Kamberi 7 (M. Vuj~i} 6), Lazi} 7, B. Vuj~i} 7, Pejovi} 6. GRA NI ÂR: Ili} 7, Markovi} 6, Keki} 6, Skakavac 7, Vukmir 6, Kon~ar 6, M. Erak 7, Trlaji} 6, Mali} 6, Kosanovi} 7, D. Erak 6. Tek u nastavku doma}in je slavio i tako osvojio zna~ajne bodove u gr~evitoj borbi za opstanak. Prvo je Lazi} iskoristio nesmotrenost Vukmira koji je vra}ao kratku loptu, a Pejovi} je bio siguran sa penala. Pre toga Kamberi je fauliran u kaznenom prostoru gostiju. D. Trifunovi}

Rudar - Jadran 2:1 (2:1) VRD NIK: Igrali{te Ruda ra, gle da la ca 200, su di ja Surla (In|ija). Strelci: Peri} u 23. i 29. za Rudar, Vukajlovi} u 25. minutu (iz penala) za Jadran. @uti kartoni: Ivanu{i}, Boji}, Gruji} (Rudar), Kova~evi} (Jadran). RU DAR: Ivanu{i} 8, Mitrovi} 7, Santra} 7, Boji} 7, Mrvi~in 8, Le`akov 8, Gruji} 8, Petrovi} 7 ([mit 7), Peri} 9, Gerbec 7 (Bradi} 7), Stri~evi} 8 (Bre~ko 7). JA DRAN: Vidovi} 6, Bobi} 7 (Koj~inovi} 6), Vukajlovi} 8, Brankovi} 7, Bulatovi} 7, Radenkov 6, Milakovi} 7, Samac 6, Peki} 6 (Pavlovi} 6), Kova~evi} 6. Naj bo qi ak ter utak mi ce bio je Peri}, strelac dva gola. On je oba puta, sam iza{ao ispred golmana Vidovi}a, i oba puta ga lako iz blzine matirao. Gol za goste postigao je Vukajlovi} iz opravdano dosu|e nog pe na la. Pred ho dio je faul golmana Ivanu{i}a nad Milakovi}em. S. Krsti}

Partizan - [umar 3:0 (1:0) VI TO JEV CI: Igrali{te Partizana, gledalaca 150, sudija Jovan~evi} ([id). Strelci: Markovi} u 32. i 63. i Ivkovi} u 83. minutu. @uti kartoni: Milinkovi}, Markovi}, Petkovi} (Partizan), Lozi}, Kresojevi} ([umar). PAR T I Z AN: Bo {ko vi}-, Milinkovi} 7, Bo{wa~i} 7 (Petkovi}), Zelinac 8, Bogdanovi} 7, Mili} 7, Petrovi} 7, Sr bi nov ski 7 (Iv ko vi} 7), Tripi} 7, Radovi} 7, Markovi} 9 ([a}irovi} 7). [U MAR: Rogi} 7, Z. Mili~evi} 6 (Teodorovi} ), Kresojevi} 7, Kova~evi} 6, Bajlovi} 6, Jovi} 7, Dragojevi} 7, Lozi} 6, Obradovi} 6 (Dra`i} 6), Vra ~e vi} 6, G.Mi li ~e vi} 6 (Novakovi} 6). Fud ba le ri Par ti za na na stavili su uspe{nu seriju pobeda. Vitojev~ani su savladali borbenu i ambicioznu eki-

VI[WI]EVO: Hajduk-LSK 2:1, IRIG: Radni~ki-Mladost 1:0, RUMA: Sloven-Podriwe 5:0, RAVWE: Zeka Buquba{a-Hajduk (B) 2:4, KRWE[EVCI: Sloga-Grani~ar 2:0, VRDNIK: Rudar-Jadran 2:1, [IMANOVCI: Hajduk-Sremac 1:1, VITOJEVCI: Partizan-[umar 3:0. 1. Hajduk (B) 22 2. Sloven 22 3. Grani~ar 22 4. Mladost 22 5. Hajduk (V) 22 6. Partizan 22 7. Rudar 22 8. Podriwe 22 9. Jadran 22 10. LSK 22 11. [umar 22 12. Sremac 22 13. Hajduk ([) 22 14. Radn. (I) (-1) 22 15. Sloga 22 16. Z. Buquba{a 22

14 13 14 12 11 9 9 8 8 8 8 7 6 6 5 5

6 2 3 6 0 8 5 5 3 8 5 8 5 8 6 8 5 9 3 11 3 11 4 11 4 12 4 12 6 11 5 12

53:19 54:20 42:21 38:22 33:27 38:25 27:29 32:42 27:28 27:32 34:41 25:36 29:41 22:47 32:62 27:48

48 42 42 40 36 32 32 30 29 27 27 25 22 21 21 20

pu iz Ogara, koja se predstavila kao kvalitetna ekipa, ali slaba u realizaciji. Najlep{i trenutak na utakmici je bio dupli pas Petrovi}a i Markovi}a. Petrovi} je omogu}io Markovi}u da sam iza|e isapred golmana Rogi}a i lobuje ga sa penaltika, i tako postigne drugi gol. M. Latkovi}

\UR \E VO: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 500, sudija: Bosin (Novi Sad). Strelci: Ruì} u 30. Erdeqan u 36. i Luki} u 57. za Ba~ku 1923, a Ne. Stanojevi} u 23. i 67. [vedi} u 59. i Nikoli} u 70. minutu za Borac. @uti kartoni: Luki}, Kalajxi}, S. Trivunovi}, Ruì}, Vujovi}, Leti} (Ba~ka 1923), a Ze~evi}, [vedi}, Ni. Stanojevi} (Borac). Crveni karton: Ni. Stanojevi} (Borac). BA^ KA 1923: Mari} 7, Todi} 6 (\urin 6), Jankovi} 7, Vujovi} 7, Kalajxi} 7, Erdeqan 7, S. Trivunovi} 7, Luki} 8 (Leti} 6), Ruì} 8, D. Trivunovi} 7 (Mu{icki 6), Panti} 7. BO RAC: [ovqanski 7, D. Ris 7, Nikoli} 8 (Vidovi}), Ni. Stanojevi} 7, Radi} 7, B. Ris 7, Ne. Stanojevi} 8 (\uri} 6), M. Ris 7, Veselinovi} 6 ([vedi} 8), Ze~evi} 7, Rogi} 6. Nakon rezultatskog preokreta [ajka{ani su stigli do zlata vrednih bodova. Prvi su se radovali igra~i Borca, po{to je Nemawa Stanojevi} bio siguran. Nije vo|stvo zbunilo doma}e koji su uspeli da golovima Ruì}a, a potom i Erdeqana preokrenu rezultat i na odmor odu sa golom prednosti. Po~etak drugog poluvremena pripao je momcima tre-

Petrovaradin - Sutjeska 0:0 PE TRO VA RA DIN: Igrali{te Petrovaradina, gledalaca 100, sudija Minakovi} (Novi Sad). PE TRO VA RA DIN: Plav{i}, Tati} ([arac), \or|evi}, Krsmani} (Radulovi}), Kerkez, Ivezi}, Belu`i}, Novkovi}, Spaji}, Cvjeti}anin (Prlina), Lali}. SU TJE SKA: Ga{ovi}, Obradovi} (Jaki}), @ugi}, Drin~i}, Kosti}, Tadi}, Peji}, Cicmil, Mirkovi} (@i`i}), Tom~i}, Gagovi} ([ibali}). U otvorenoj igri, nedostajali su samo golovi. M. Po.

Srbobran - [ajka{ 4:1 (1:0) SR BO BRAN: Igrali{te Srbobrana, gledalaca 200, sudija: Mati} (Novi Sad). Strelci: Novakovi} u 23. i 64. Hodonicki u 66. (iz penala) i Vujovi} u 79. za Srbobran, a Igra~ev u 70. minutu za [ajka{. @uti karton: Igra~ev ([ajka{). SR BO BRAN: Jovanovi} 6, Torbica 6 (Konotar), Srdanov 6, Hodonicki 7, Popovi} 8, Ivanovi} 6, Vujovi} 7, Brankov 8, No-

VRBAS: Vrbas - Ba~ka 1923. 0:0, SRBOBRAN: Srbobran - [ajka{ 4:1, BA^KA PALANKA: Stari grad - Omladinac 1:1, PETROVARADIN: Petrovaradin - Sutjeska 0:0, GAJDOBRA: Hercegovac - Kabel 0:1, RUMENKA: Jedinstvo - Vrbas 1:1, \UR\EVO: Ba~ka 1923. - Borac 3:4, PIVNICE: Slavija Slavija (Novi Sad) 2:1, slobodna je bila ekipa Metalca. 1. Srbobran 21 2. Borac 22 3. Vrbas 22 4. Kabel 22 5. Jedinstvo 21 6. Sutjeska 22 7. Slavija(NS)22 8. Petrovarad. 21 9. Hercegovac 21 10. Ba~ka 21 11. Omladinac 22 12. Stari grad 21 13. Metalac AV 21 14. [ajka{ 22 15. Slavija(P) 21

14 13 10 11 9 9 7 7 7 7 5 6 5 6 4

4 3 5 4 6 6 3 8 7 5 5 8 8 7 7 7 7 7 6 8 9 8 5 10 7 9 2 14 1 16

52:21 35:24 38:19 37:27 35:25 20:20 27:31 29:31 23:25 34:25 28:35 26:28 17:29 28:51 23:61

46 44 36 36 34 32 29 29 28 27 24 23 22 20 13

U nastavku je trio doma}ih Brankov, Novakovi} i Romi}, na veliki ispit stavio goste, pa je u 64. minutu najboqi akter Novakovi} me~a pove}ao rezultat, a dva minuta kasnije Hodonicki je bio siguran realizator najstro`e kazne. Malo opu{tawe doma}ih iskoristio je Igra~ev da smawi rezultat, ali je Vujovi} lepim golom doneo nedosti`nu prednost. M. Po.

Sloven - Podriwe 5:0 (3:0)

Jedinstvo - Vrbas 1:1 (1:0)

RU M A: Sta dion Slo ve na, gledalaca 50, sudija Ota{evi} (In|ija). Strelci: Milovanovi} u 17, Milojevi} u 36, Spasojevi} u 45. i Boì} u 73. i 79. minutu. SLO V EN: Ba {i}-, Mi li ~i} 7, Milo{evi} 7, Milovanovi} 7, Boì} 8, ûpeqi} 7 (Do sta ni} 7), Spa so je vi} 8, Vi da ko vi} 7, Mi lo je vi} 7 (Gre~), Be ro wa 7 (û gaq), Stupar 7. POD RI WE: Mihajlovi} 5, Jovanovi} 5, Pr{i} 6, Jeremi} 6, Vu~i} 6, Pepeq~evi} 5, Trivkovi} 6 (Krsti} ), Vitorovi} 5, Simi} 5 (Vladisavqevi} ), Todorovi} 5, Stani} 5. Goleada je otvorena posle cen tar {u ta Spa so je vi }a, a Milovanovi} je spretno glavom postigao gol sa desetak metara. Berowa je zasluàn za slede}a dva pogotka. Milojevi}u i Spasojevi}u nije bilo te{ko da sa pet metara matiraju Mihajlovi}a. U 73. minutu Spasojevi} je izvanredno nabacioe loptu, a Boì} je sa nekoliko metara glavom prevario odbranu gostiju. Goleadu je za tvo rio Bo ì} so lo prodorom. B. R.

RU MEN KA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija Kexa (Novi Sad), strelci: Lalovi} u 38. za Jedinstvo, a Baj}eti u 73. minutu za Vrbas. @uti kartoni: Vuleti}, [otra (Jedinstvo), Ju{kovi} (Vrbas). JE DIN STVO: \uri} 7, \eki} 7, Lisica 7, Lalovi} 7, Saveqev 7, Vuleti} 6, Mar~ok 6 (Baki} -), [otra 6, Uzurov 6 ([ar~evi} 6), Male{evi} 7, Pastor 7. VR BAS: Jovi~i} 7, Eri 7, Tepav~evi} 6, Stjepovi} 6, S. Vasiqvi} 7, Mr|an 7, Baj}eti} 7, Ju{kovi} 7, Maravi} 7 (Jovanovi} 7), Ma}i`enski 6, D. Vasiqevi} 7 (Bodowi -). Propustila ~eta iz Rumenke da pobedi solidnu ekipu iz Vrbasa. Poveli su doma}i nakon uigrane kombinacije iz slobodnog udarca koga je izveo Saveqev, uposlio je [otru a ovaj povratnom loptom Lalovi}a koji je bio neumoqiv. Do kraja poluvremena gosti su propustili priliku da izjedna~e. Imali su tri „zicega” koji nisu uspeli da realizuju. U nastavku se igra odvijala na sredini terena uz nekoliko kontri Vrba{ana, pa je nakon jedne akcije i kornera Baj~eti} natr~ao na odbijenu loptu i izjedna~io rezultat. U nadoknadi vremena mnogo bure izazvao je poni{ten gol doma}inu. Saveqev je izveo aut na drugoj stativi se na{ao Lisica, uspeo je da pogodi mre`u ali je sudija Kexa poni{tio pogodak. M. Po.

GRADSKA LIGA SUBOTICE \ur|in - Lokomotiva 2:1, Elektrovojvodina - Bratstvo 4:0, Poqoprivrednik - Udarnik 1:2, Hajduk - @ednik 1:1, Zriwski 1932. - Du{an Silni 1:5, Mala Bosna - Solid 0:1. 1. @ednik 16 13 2. Udarnik 16 11 3. Hajduk 16 10 4. Elektrov. 16 9 5. Lokomotiva16 8 6. D. Silni 16 7 7. \ur|in 16 5 8. Solid 16 6 9. M. Bosna 16 4 10. Bratstvo 16 4 11. Zriwski 16 3 12. Poqopriv. 16 2

1 2 1 4 1 5 2 5 2 6 1 8 6 5 3 7 3 9 2 10 3 10 3 11

66:18 44:21 40:30 29:13 29:27 30:32 32:31 22:32 17:38 25:51 22:50 24:37

40 34 31 29 26 22 21 21 15 14 12 9

Gol man Pe tro va ra di na Plav {i} in ter ve ni {e is pred Cic mi la Foto: N. Stojanovi} (Su tje ska)

nera [arabe, po{to je na dodavawe Du{ana Trivunovi}a, Luki} savladao [ovqanskog. Potom sledi potpuno neverovatan pad u igri doma}ih, a tome je sigurno doprinelo ulazak iskusnog [vedi}a, koji je najzaslu`niji za preokret. Prvo je [vedi} smawio rezultat, da bi Nemawa Stanojevi} drugim golom izjedna~io, a onda je u 70. minutu nakon kontre iskusni [vedi}, ~ini se, odigrao loptu rukom, a u gu`vi se najboqe sna{ao Nikoli} i postavio kona~an rezultat. M. Po.

vakovi} 8 (Perendi} 6), Romi} 7, Ivanovi} 6 (Vujovi} 7). [AJ KA[: Subi} 7, Maquri} 6, Zaov 6, [imulija 6, Halavawa 6, Lazi} 7, Radoj~i} 7, Distol 6 (Kova~evi}), Samarxija 6, Igra~ev 7, Radivojevi} 6 (Subotin). Ekipa iz Koviqa koja se bori za opstanak bila je lak zalogaj za lidera. Poveli su Srbobranci golom odli~nog Novakovi}a. Potom je Perendi} imao priliku da iz kaznenog udarca pove}a rezultat. Me|utim golman Subi} je odbranio wegov {ut.

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

Li der ~u va vrh Krila Krajine – Tvr|ava 0:3 (0:2) BA^ KA PA LAN KA: Stadion SRC „Tikvara“, gledalaca 80, sudija Mudrini} (Ba~ka Palanka), strelci, Spasi} u 4, Krsti} u 43 i Vlaji} u 59. minutu, ùti karton: âxi} (Krila Krajine). KRI LA KRA JI NE: @ori} 6 (Paripovi} 5), Ranisavqevi} 6, Bubalo 6, âxi} 6, Erak 6, Boì} 6, In|i} 5 (Radi} 6), Maletin 5 (Kneèvi} 5), Koji} 6, Beqanski 6, Majki} 7. TVR \ A V A: Vu~ ko vi} 7, [omo{i 6, \enadija 7, KajgaMFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED BA^KA PALANKA: Krila Krajine – Tvr|ava (Ba~) 0:3, KULPIN: Kulpin – Budu}nost (Gloàn) 1:2, OBROVAC: Borac – Proleter (Kara|or|evo) 1:1, NOVA GAJDOBRA: Soko – Magli} (Magli}) 3:1, SELENÂ: Krivaw – Budu}nost (Parage) 3:0, TOVARI[EVO: Vojvodina – Ba~ka (Despotovo) 3:0. 1. Tvr|ava 17 14 2 1 55:6 44 2. Budu}. (G) 17 12 3 2 45:13 39 3. Vojvodina 17 11 5 1 51:21 38 4. K. Krajine 17 8 4 5 31:18 28 5. Budu}. (P) 17 7 5 5 29:24 26 6. Kulpin 17 6 4 7 23:29 22 7. Krivaw 17 6 3 8 22:29 21 8. Borac 17 5 4 8 23:34 19 9. Soko 17 4 4 9 18:27 16 10. Magli} 17 4 1 12 18:41 13 11. Proleter 17 3 2 12 14:57 11 12. Ba~ka 17 2 3 12 14:45 9

ni} 7 (Tvrtkovi} -), Zelin~evi} 7, Mile{evi} 7, Kuveqi} 7 (Vukojev -), Spasi} 8, Krsti} 7, Vlaji} 8, Doro{ki 6 (Rosi} -). Ba~koplana~ani su stvarali prilike, a gosti su postizali golove. Bio bi to najkra}i rezime sa utakmice u kojoj su gosti iz Ba~a uspeli da ostvare ubedqivu pobedu, mada su prema prikazanoj igri Ba~kopalan~ani mogli znatno boqe pro}i. U prvom poluvremenu te`e se povredio golman doma}ih @ori}, {to je gostima jo{ vi{e olak{alo put do pobede. M. \. Kremenovi} MFL BA^KA PALANKA – DRUGI RAZRED SILBA[: Na{a zvezda – Sloga (Plavna) 4:1, BO\ANI: Slavija – Borac (Vizi}) 5:1, VAJSKA: Labudwa~a – Mladost (Mali Ba~) 4:1, BA^KO NOVO SELO: Ba~ki Hajduk – Ne{tin (Ne{tin) 2:0. 1. B. Hajduk 12 9 1 2 34:16 28 2. Slavija 12 7 2 3 25:16 23 3. Mladost 12 5 2 5 22:21 17 4. Labudwa~a 12 4 4 4 23:18 16 5. Borac 12 5 0 7 20:26 15 6. Ne{tin 12 3 4 5 11:20 13 7. Sloga 12 3 2 7 17:25 11 8. N. zvezda (-1)12 3 3 6 16:26 11

MFL @ITI[TE – NOVA CRWA NOVI ITABEJ: Bega - Omladinac (Ravni Topolovac) 5:3, ME\A: Proleter - Budu}nost (Banatski Dvor) 3:4, SRPSKI TABEJ: 1. oktobar - Terekve{ (Hetin) 2:1, NOVA CRWA: Roham - Polet (Banatski Vi{wi}evo) 3:1, ^ESTEREG: Napredak - Olimpija (Torda) 3:2, 1. Napredak 12 11 1 0 52:13 34 2. Proleter 12 8 2 2 44:22 26 3. Terekve{ 12 5 3 4 30:31 18 4. Olimpija 12 5 1 6 29:28 16 5. 1. oktobar 12 4 3 5 30:26 15 6. Budu}nost 12 4 3 5 20:25 15 7. Roham 12 4 3 5 14:20 15 8. Omladinac 12 4 1 7 31:32 13 9. Bega 12 3 2 7 16:29 11 10. Polet 12 2 1 9 12:56 7

OFL VR[AC – BELA CRKVA PARTA: Pobeda - Jedinstvo (Ore{ac) 7:3, CRVENA CRKVA: Vojvodina Vitorul (Stra`a) 3:1, ZAGAJICA: Omladinac - Partizan (Kajtasovo) 0:2. 1. Partizan 2. Vitorul 3. Vojvodina 4. Jedinstvo 5. Pobeda 6. Omlad.

7 7 7 7 7 7

6 5 4 2 1 1

1 1 1 0 1 0

0 1 2 5 5 6

21:5 19 25:7 16 18:16 13 16:29 6 17:24 4 8:24 3

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda2.maj2012.

PRO BLEM SKI [AH

VOJ VO \AN SKE LI GE

Iz vu ~e ni tak mi ~ar ski bro je vi U pro sto ri ja ma [S Voj vo di ne iz vu ~e ni su tak mi ~ar ski bro je vi za sve tri gru pe voj vo |an skih li ga. BA^KA: 1. Sen ta, 2. Pa no ni ja, 3. Adi ce (No vi Sad), 4. Voj vo di na (No vi Sad), 5. Sr bo bran, 6. Her ce go vac (Gaj do bra), 7. Rad ni~ ki (Baj mok), 8. Omla di nac (Ku cu ra), 9. Ba~ ka Pa lan ka, 10. Vul kan Pro tek tor (Apa tin), 11. BT[K (Ba~ ka To po la), 12. Pri gre vi ca. Pa r o v i 1. ko l a: Sen t a – Pri g re v i c a, Pa n o n i j a BT[K, Adi ce - Vul kan Pro tek t or, Voj v o d i n a - Ba~ k a Pa lan ka, Sr bo bran – Omla di nac, Her ce go vac - Rad ni~ ki BA NAT: 1. Ali b u n ar, 2. PA[K (Pan ~e vo), 3. Ko va ~i ca, 4. Slo ga (Plan di {te), 5. Ru san da (Me len ci), 6. Naf ta gas 2 (Ele mir), 7. Na pre dak (^e ste reg), 8. “Bo ra Iv kov” (Ba n at s ko No v o Se l o), 9. “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac), 10. “Ba t a ]o s i|” (Opo v o), 11. Bi le }a nin (Se ~aw), 12. Pro le ter (^o ka). Pa ro vi 1. ko la: Ali bu nar – Pro le ter, PA[K - Bi le }a nin, Ko va ~i ca - “Ba ta ]o si|”, Slo ga - . “Bo ra Ko sti}”, Ru san da - “Bo ra Iv kov”, Naf ta gas 2 – Na pre dak. SREM: 1. Bo r ac (Ve l i k i Ra d in c i), 2. Ce m ent (Be o ~in), 3. Slo g a (In | i j a), 4. Haj duk (Be {ka), 5. Ba no {tor, 6. LSK (La }a rak), 7. Sre mac (Voj ka), 8. Rad ni~ ki ([id), 9. Sta ra Pa zo va 2, 10. Ba nov ci Du nav, 11. “Ste vi ca Pu zi}” (Irig), 12. “Car Uro{“ (Ja zak). Pa r o v i 1. ko l a: Bo r ac “Car Uro{“, Ce ment - “Ste vi ca Pu zi}”, Slo ga - Ba nov ci Du nav, Haj duk - Sta ra Pa zo va 2, Ba no {tor - Rad ni~ ki, LSK – Sre mac. Tak mi ~e wa po ~i wu u ne de qu 13. ma ja u 10 ~a so va. SU BO TI^ KO PRO LE ]E

Bez ba lo va U Su bo ti ci je za vr {en me |u na rod ni tur nir ~e tvr te ka te go ri je “Su bo ti~ ko {a hov sko pro l e } e 2012” ko j i se igrao sa de set u~e sni ka. Iako je ~ak se dam igra ~a bi lo u pri li ci da osvo ji bal za in ter na co nal nog maj sto ra ni ko to ni je us peo jer je tur nir bio isu vi {e mi ro qu biv. Od 45 od i g ra n ih par t i j a ~ak 30 je za vr {e no ne re {e nim re zul ta tom. Ovo me tre ba do da ti da su od ~e ti ri stra na igra ~a dvo ji ca ima la iz ra zi to slab rej ting i zbog to ga je nor ma bi la vi so ka. Su di li su Rat ko Pi `u ri ca i Mi lo rad Ma ra vi}. Ko na ~an pla sman: 1-2. Di nev i \o ki} po 5,5, 3-5. Tan ~ik, ^a bar ka pa, Na| He |e {i 5, 6-8. Ar de le a nu, Som bor ski i Va sov ski po 4,5, 9. Ku mi} 4, 10. Si klo van 1,5 poen. PRO BLEM BR. 387

Be li da je mat u dva po te za Vla di mir Alek san drov Ku de~ nik, 1991.

Re {e we pro ble ma br. 386 (Char les An stey, Ot ta wa Ci ti zen, 1892.) sa po zi ci jom: be li – Kb5, Dg6, Sf8; cr ni – Kd5, pe {a ci: b7, d4, e5; je 1.Dc2! Na 1...Kd6 (e4) sle di 2.Dc5 mat. Na 1...b6 sle di 2.Dc6 mat. Na 1...d3 sle di 2.D:d3 mat.

Sr bi ja na kro vu Evro pe Na Evrop skom pr ven stvu u re {a va wu {a hov skih pro ble ma ko je je odr `a lo u Ki je vu (Ukra ji na) eki pa Sr bi je osvo ji la je pr vo me sto. Ovaj ve li ki uspeh za srp ski {ah po sti gli su Vla di mir Po di ni}, Bo jan Vu~ ko vi} i Mar jan Ko va ~e vi}. Uspeh je tim ve }i ka da se zna da je eki pa na stu pi la bez re zer ve (~i ji bi se re zul tat ra ~u nao u sva kom ko lu ako bi ko jim slu ~a jem bio bo qi od bi lo ~i jeg od go re na ve de nih re {a va ~a). Ovo je osma me da qa na {ih re {a va ~a (~e ti ri zla ta, jed na sre br na i tri bron za ne me da qe) na isto to li ko odr `a nih {am pi o na ta Evro pe. Za 36 go di na svet skih pr ven sta va i osam go di na evrop skih, srp ski pro ble mi sti su ~e sto pod vi zi ma nad ma {i va li uslo ve u ko ji ma ra de, ali sa da se pr vi put do go di lo da jed na eki pa bez re zer ve osvo ji me da qu na ova kvom me |u na rod nom tak mi ~e wu - i to zlat nu! Glav ni fa vo ri ti, dru go pla si ra na Poq ska i tre }e pla si ra na Ru si ja, ima li su u eki pa ma po dva svet ska pr va ka, isto kao i Fin ska, a Bri ta ni ja jed nog. Po di ni} je bio dru gi u po je di na~ noj kon ku ren ci ji i ostva rio

Vla di mir Po di ni}, Bo jan Vu~ ko vi} i Mar jan Ko va ~e vi}

je svoj do sa da naj ve }i uspeh, a tre }i Vu~ ko vi} je kom ple ti rao me da qe i vi so ke pla sma ne na evrop skim pr ven stvi ma, gde je ve} bio pr vi, dru gi, ~e tvr ti i pe ti, a ne do sta ja la mu je sa mo bron za na me da qa! Ko na ~an pla sman – ekip no: 1. Sr bi ja 190,25, 2. Poq ska 189,25, 3. Ru s i j a 177,50, 4. Ukra j i n a 176,25, 5. Azer bej xan 168, 6. Li tva ni ja 154, 7. Ve li ka Bri ta ni ja 148,75, 8. Fin ska 148,50, 9. Slo va~ ka 143,50, 10. Ukra ji na B 141,75, 11. Be lo ru si ja 134,75, 12.

FI NA LE KU PA VOJ VO DI NE

Gaj do bra ni sla ve Fi na le ku pa Voj vo di ne odr à no je pro te klog vi ken da u mo te lu „Omo ri ka“ u Ka }u. Naj ma sov ni je do sa da odr à no kup tak mi ~e we u Voj vo di ni, uz ma li broj ko la (5) i ve li ki broj ujed n a ~ e n ih eki p a, ima l o je dra ma ti ku i ne iz ve snost oko re do sle da pla sma na do po sled weg me ~a. Fa vo ri zo va na eki pa Sta re Pa zo ve (Uro{ Pe ta kov, Bran ko Sta no je vi}, Dra gan Ko va ~e vi}, Mi lan Sko ko i Ti gran Okiq) tek po sled wom svo jom par ti jom u me ~u sa Voj vo di nom iz No vog Sa da us pe la je da ove ri pra vo na fi nal no tak mi ~e we Sr bi je ko je }e se odr à ti od 14-20. ma ja u ho te lu „[u ma ri ce“ u Kra gu jev cu. Pre wih us pe le su to i eki pe Her ce gov ca iz Gaj do bre i Ba nov ci Du nav ko je su u me |u sob nom su sre tu od i- gra le mi ro qu bi vo za do voq ni raz vo jem do ta da {wih re zul ta ta.

ka de kod Pan ~e va da bi sti gli na tak mi ~e we, na de o bi ~e tvr tog me sta za o bi {la i Sr bo bran za dva po e na. U to me su us pe li Ne nad Ro buq, Dra go qub Jok si mo vi}, Slav ko Cvet ko vi} i Go ran Vlaj ko vi}. Od osta lih eki pa tre ba spo me n u ti stan dard n o so l id n u eki pu Sr bo bra na na pe tom me stu i lep uspeh Zma jev ~a na ko ji su osvo ji li vi so ku sed mu po zi ci ju. Po let iz Ras ti ne, pro {lo go di {wi fi na li sta ku pa Sr bi je, ni je us peo da po no vi uspeh, a vi {e se o~e ki va lo i od omla di na ca iz Siv ca (Ku mi}, De sni ca, So ki} i Osto ji}). Ovo tak mi ~e we ko je je or ga ni zo vao [S Voj vo di ne pro te klo je u le poj i sport skoj at mos fe ri a za to su za slu `ni, pre sve ga, igra ~i i wi ho vi ka pi te ni, kao i su di je Bo go qub Dan ko vi}, Pe tar Mi li ~e vi} i Rat ko Pi `u ri ca. Na za tva ra wu

Slo ve ni ja 120,50, 13. Ru mu ni ja 113,50, 14. Iz rael 83,25. Ko na ~an pla sman – po je di na~ no: 1. Mur |a (Poq ska) 70,75, 2. Po di n i} (Sr b i j a) 70,5, 3. Vu~ ko vi} (Sr bi ja) 65, 4. Jev se jev (Ru s i j a) 64,5, 5. Pjo r un (Polj ska) 62,25, 6. Is kan da rov (Azer bej xan) 62, 7. [i vi} (Slo ve n i j a) 59,50, 8. Po g o r e l ov (Ukra j i n a) 58, 9. Fi l i p o vi} (Hr vat ska) 57,50, 10. Li mon tas (Li tva ni ja) 57,50 po e na, itd. 17. Ko va ~e vi} 54,75 po e na (67 tak mi ~a ra). [K PO DU NA VAC IZ BE LE GI [A

Obe le è ne 32 go di ne ra da Pro {lo je 32 go di na od osni va wa [K Po du nav ca iz Be le gi {a, a svi zna ~a ni ji re zul ta ti i ostva re wa ve zu ju se za ime jed nog ~o ve ka, a to je al fa i ome ga ovog klu ba Mi lan Ve ren ~e vi}. Ne se bi~ no i ne ret ko i svoj no vac je ~e sto da vao da bi se odr ào ne ki tur nir. Ugo stio je mno ge ve li ka ne ove drev ne igre. Uvek u ulo zi do brog do ma }i na ne na me tqi vo, na o ru àn str pqe wem, ba{ ka kav je i za {a hov skom ta blom, Ve ren ~e vi} se i ovom pri li kom, po vo dom obe le à va wa go di {wi ce, is ka zao kao qu ba zan do ma }in. Na à lost, u op {toj bes pa ri ci, ovaj put je na go di {wi cu osni va wa klu ba mo gao je da po zo ve na sla vqe ni~ ki tur nir sa mo lo kal ne {a hi ste. Svi ko ji su mo gli do {li su. Mo `da naj zvu~ ni je ime, i no vo pe ~e ni se ni or ski re pre zen ta ti vac, skrom ni mla di} Alek san dar Aca In |i}, oda zvao se i po ko zna ko ji put ube dqi vo po be dio. Iza we ga pla si rao se Ivan Zo be ni ca, a na tre }em me stu do ma }in Mi lan Ve ren ~e vi}. Sva ka ~ast! Na kra ju tur ni ra, po sle do de le na gra da, za sve je or ga ni zo van ri bqi ko tli} gde su se {a hi sti u pri jat noj at mos fe ri dru ì li do ka snih sa ti. M. Stan ko vi} „DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (20)

Izo lo van pe {ak Eki pa Her ce gov ca sa funk ci o ne ri ma [SV

Her ce gov ci ima ju raz lo ga da sla ve po bed ni~ ki pe har i zlat ne me da qe jer su u svom stan dard nom du go go di {wem sa sta vu, ko ji kra si tim ski duh i za jed ni {tvo, pre ovog me ~a ve} iz bo ri li ~e ti ri ekip ne po be de, me |u wi ma i od lu ~u ju }u pro tiv Sta re Pa zo ve. Za eki pu su igra li Mi lo je Bra ji}, Ne deq ko Pe c eq, Zo r an Po p o vi}, @ar ko De di jer i Ne deq ko Haj der. Gaj do bra ni ma ovo ni je pr vo u~e {}e u fi na lu ovim re zul ta tom lep uspeh po sti gla je i eki pa Ba nov ci Du nav osva ja wem bron za ne me da qe i pe ha ra za tre }e me sto. Za 15-go di {wi cu po sto ja wa klu ba is pi sa na je jo{ jed na le pa stra ni ca, a wu su is pi sa li Slav ko Aza ri}, Mi haj lo Vu ja si no vi}, Mi ro slav Jo va no vi} i Dra gan Mol do va no vi}. ^e tvr ti put nik za Kra gu je vac je eki pa „Ba ta ]o si}“ iz Opo va ko ja je, po red to ga {to je uspe {no za o bi {la ba ri -

ove us pe le ma ni fe sta ci je, pe ha re i me da qe naj u spe {ni jim eki pa ma po de lio je pred sed nik [S Voj vo di ne, Mi ro slav Ko pa wa. Ko na ~an pla sman: 1. Her ce go vac (Gaj do bra) 13 (12,5), 2. Sta ra Pa zo va 12 (13,5), 3. Ba nov ci Du nav 11 (13), 4. „Ba ta ]o si}” (Opo vo) 10 (14), 5. Sr bo bran 10 (12), 6. Voj vo di na (No vi Sad) 9 (12,5), 7. Zma je vo 9 (9,5), 8. Po l et (Ras ti n a) 8 (12,5), 9. Si vac (1) 8 (10,5), 10. Na pre dak (^e ste reg) 8 (10), 11. An pa san (No vi Sad) 7 (11), 12. Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 7 (9,5), 13. Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) 7 (9), 14. Ce ment (Be o- ~in) 6 (8,5), 15. Omla di nac (Ku cu ra) 5 (10), 16. Mla dost (No va Pa zo va) 5 (9), 17. Ba~ 5 (8,5), 1820. Slo ga (In |i ja), Mla de no vo, Sre mac (Voj ka) 4 (8,5), 21. LSK (La }a rak) 4 (6,5), 22. Elek tro voj vo di na 2 (Su bo ti ca) 3 (4,5), 23. Si vac (2) 0 (1).

Bar ca – Go lom bek, Bu dim pe {ta, 1952. Di ja gram (be li: Kd3, pe {a ci: a2, b2, e2, f2, g3, h2; cr ni: Kc7, pe {a ci: a6, b7, d5, f5, g7, h7) Be li na po te zu – do bi tak. 1.Ke3! Be li ima ja snu po zi ci o nu pred nost. Pro tiv ni~ ki kraq po red to ga {to mo ra da bra ni izo lo va nog pe {a ka d5 mo ra i da bra ni po qa ula ska e5 i c5. U par ti ji je sle di lo: 1.Kd4? Kd6 2.b4 b6 3.h4 h5 4.a4 a5! Cr ni tra `i kon tra i gru 5.b:a5 b:a5 6.f4 g6 7.e3. Na sta la je po zi ci ja iz nu di ce, cr ni mo ra da pro pu sti pro tiv ni~ kog kra qa u svoj ta bor, no bor ba jo{ ni je za vr {e na. 7...Kc6 8.Ke5 Kc5 9.Kf6 Kc4! Cr ni je do {ao do kon tra i gre. 10.K:g6 Kd3 11.K:f5 K:e3 12.Kg5 d4 13.f5 d3 14.f6 d2 15.f7 d1D 16.f8D D:a4 17.Df5 Db4 18.K:h5 a4 19.g4 a3 20.g5 Db2 21.g6 a2 22.Dg5+ Ke4 23.Dg4+ Ke3 24.Dg5+ Ke4 25.g7 a1D 26.Dg6+ Kf4 27.g8D Dh8+ 28.Dh6+ D:h6+ 29.K:h6 Df6+ 30.Kh5 Ke5 31.Dg5+ i ov de je sklo pqen re mi. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Za bo ra vqe ni tre ning me~ U Ci ri hu ([vaj car ska) od 21-29. apri la od i gran je, po ma lo za bo ra vqen, pri ja teq ski tre n ing me~ iz m e } u Aro wa na (2820) i Kram ni ka (2801). Ovo je, su de }i po rej tin gu, u isto ri ji {a ha naj ja ~i od i gra ni me~ do sa da. Me~ se igrao u {est par ti ja, rej tin go van je, a sva ki od igra ~a do bio je po jed nu par ti ju dok su ~e ti ri za vr {e ne ne re {e nim re zul ta ti ma. Me~ se igrao u sklo pu tre nin ga za Tur nir kan di da ta ~i ji je ter min od i gra va wa u me | u v re m e n u pre m e {ten za na red nu go di nu. Me |u tim, iako pri ja teq ski, igra ~i su ozbiq no shva ti li me~ i obo ji ci ve le maj sto ra po slu `i }e kao do bre pri pre me za na red na tak mi ~e wa. U pri lo gu da je mo tre }u par ti ju me ~a.

Kram nik–Aro wan Igra ~etiri skaka~a (C47) 1.e4 Si gur no je da su oba igra ~a kao iz ne na |e we pro tiv n i k u oda b ra l i za pr v i po tez e4! Kram nik je igrao taj po tez i ra ni je ali u po sled we vre me ni je. 1...e5 2.Sf3 Sc6 3.Sc3 Sf6 4.d4! Ovo se zo ve iz ne na |e we zbog to ga i znak us kli ka. Kram nik ga ni kad ni je od i grao u ka ri je ri! Mo to me ~a iz gle da da je bio “o~e ki va we neo ~e ki va nog”! 4...e:d4 Ovaj Aro wa nov po tez da ti ra jo{ iz 2003. ka da je imao 19 go di na i rej ting 2581. 5.S:d4 Lc5 (5...Lb4 6.S:c6 b:c6 7.Ld3 je ras po red fi gu ra iz glav n e va r i j an t e [kot s ke par t i j e. Po s le par ti je Aro wan je iz ja vio da je ovim po te zom igrao na po be du! 6.Le3 Lb6 7.Dd2 Za i s ta “o~e ki va we neo ~e ki va nog”! Ova va ri jan ta je igra na sa mo dva pu t a od igra ~ a pre k o 2500. 7...0–0 8.0–0–0 Te8 9.f3 d5 Kao {to je i Kram nik re kao, ovo je je di ni na ~in da se pa ri ra pret hod noj igri cr nog. 10.e:d5 10...S:d5 11.Lg5 S:c3 Ov de se Aro wan od lu ~io na `r tvu da me. Ume sto to g a mo g ao je da igra 11…Sde7 12.S:c6 D:d2+ 13.T:d2 S:c6. 12.L:d8 12...S:d1! (12...L:d4 13.Te1 S:a2+ 14.Kb1 T:d8 15.K:a2 Le6+ 16.T:e6! f:e6 je ja sno bo qe za be log.) 13.L:c7 (13.Lh4 S:d4 14.D:d1 Sf5 15.Lg5 h6 Cr ni ima do voq nu kom pen za ci ju za da mu.) 13...L:c7 14.S:c6 Be li ima zna ~aj nu pred nost u ma te ri ja lu, ali i cr ni ima kon tra i gru. Pr vo, ima lo va~ ki par ko ji mu da ju pred nost na cr nim po qi ma. Ta ko |e, pre o sta le cr ne fi gu re }e vr lo br zo za ple sa ti po ta bli. 14...Se3

15.Lb5! Kram nik je po tro {io mno go vre me na za ovaj po tez. Gle da ju }i una zad taj po t ez ni j e bio u op c i j i. (15.Sd4?! Lf4 osta vqa be log u ve l i k im pro b le m i m a. Osmo tri mo sa mo ovaj po tez

u na stav ku: 16.Lb5 (stvar no naj bo qe!) 16...Sf1! i cr ni po sti `e mno go vi {e za `r tvu svo je da me. 15...b:c6 (15...Lf5?! 16.Sd4 Lf4 17.L:e8 S:g2 18.D:f4 S:f4 19.L:f7+ K:f7 20.S:f5) 16.L:c6 Sc4 17.Dd4 (17.Db4!? Kram ni ko va na po me na po sle par ti je je da je ovaj po tez bio ve ro vat no bo qi.) 18.L:a8 Lb6! Pro blem eks tra pe {a ka je kad `e li te sa wim u na pad on da mo ra te i da ga po kre ne te. 19.Dd3 (19.De4 19...Le3+ 20.Kd1 (20.Kb1?? Sd2+–+) 20...S:b2+ (20...Td8+!? 21.Ke1 Lb6 Aro wan mi sli da bi ovu po zi ci ju do bio. Za to su po treb ne mno go du bqe ana li ze.) 21.Ke1 Ld7 i cr ni je u naj ma wu ru ku OK u svim va ri jan ta ma.) 19...T:a8 20.Te1 Na rav no, sva ki ama ter }e vam re }i da su tri fi gu re vred ni je od da me. Me |u tim, tre ba uze ti u ob z ir i spe c i f i~ n o s ti. Be li ta ko |e ima i dva pe {a ka, a je dan od wih pu tu je! 20...Td8 21.De4 g5 Ovo je neo bi ~an po tez. Cr ni pra vi se bi ne po treb ne po te {ko }e. 22.c3 (22.b3 Lc5 23.Db7 La3+ 24.Kb1 Sd2+ 25.Ka1) 22...Lc5 23.Te2 h6 24.g3 Fi gu re su, za sad, pod kon tro lom, a do la zi i pe {ak f4-f5 u bor bu. 24...a5 25.f4 a4 26.f5 Ld5 27.Dd3!

For si ra no, ali ko ri sno. (27.Dg4? a3 28.b3 Se3! i po zi ci ja se pre o kre nu la! 27...Lb6 28.b3! a:b3 29.a:b3 Sa5 30.Te8+ Ra zum na od lu ka. Kram n ik eli m i n i { e ne k e fi gu re ko je sme ta ju za pro laz we go vom pe {a ku. 30.Db5! je iz ne na |u ju }e br zo pro na {ao kom p ju t er. Me | u t im, ve le maj sto ri su po ne kad pod vre m en s kim pri t i s kom pa im ni je la ko sve da iz ra ~u na ju. 30...S:b3+ 31.Kc2 Lc5 32.Te5+- Cr n i vi { e ne m a ni ka kvu kon tra i gru. 30...T:e8 31.D:d5 Ma t e r i jal cr nog je pri li~ no re du ci ran pa ne ma vi {e mo gu} no sti da kre i ra ozbiq ni ju pret wu be lom kra qu. 31...Td8 32.Db5 Td6 33.Kc2 (33.De5! je bi lo mno go pre ci zni je da se spre ~i ma li ma ne var cr nog: Ld8-f6. 33...Kg7 (33...Ld8! Aro wa nu je pre o s ta l o ne k o l i k o po sled wih mi nu ta na ~a sov ni ku pa mu je zbog to ga ovaj po tez bio te {ko uo~ qiv.) 34.b4 Sb7 35.c4 Sad je sve go to vo. Cr ne fi gu re ne ma ju sin hro ni za ci ju i ma lo je na de da mo è da da jed nu fi gu ru za oba be la pe {a ka. 35...Tf6 36.g4 Sd8 37.c5 Lc7 38.Dd7 Sc6 39.b5 Sa7 40.D:c7 S:b5 41.De5 (41.Dd7! Hva ta ska ka ~a u klop ku) 41...Sa7 3601 42.Kd3 Kraq mar {i ra a ska ka~ ne mo è da po mog ne to pu. Vr lo uz bu dqi va par ti ja u ko joj je Aro wan mo `da su vi {e op ti mi sti~ ki od i grao ce lu par ti ju. Ipak, ak te ri sun am omo gu }i li da uì va mo u spek ta klu! 1:0 Komentar: A. Ra mi rez Pripremio: B. Dan ko vi}

e–mail adre sa sport ske ru bri ke „Dnev ni ka” je: sport@dnevnik.rs

c m y

dnevnik

sreda2.maj2012.

kULTURA

sreda2.maj2012.

dnevnik

ЗАВРШНИ КОНЦЕРТИ НОМУСA 2012.

ОД СУТРА ДО 9. МАЈА ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА У РИЈЕЦИ

Од Битлса до Дебисија

„Отац на службеном путу” на отварању

После низа концерата посвећених делима аутора деветнаестог и двадесетог века, као и балетских представа на музику португалског фадоа и британског рока, наступом француског гудачког квартета „Ебен“ и звуцима џеза у потпуности је заокружен широки жанровски дијапазон овогодишњег Номуса, у шароликој разнородности каква није одликовала претходне фестивале. Претпоследње вече Новосадских музичких свечаности обележио је несвакидашњи концерт поменутог гудачког квартета, чији су се чланови појавили на бини мале сале СНП заједно са бубњаром, а електронски појачани звук њихових ин-

лични музичари, који су притом вични и импровизацији, а њихов програм обухватио је занимљив избор нумера, од џез стандарда Мајлса Дејвиса, Чаплинове песме „Осмех“, вратоломно брзих извођења тема са етно-призвуком, попут познатог инструментала из „Петпарачких прича“, до ефектне обраде песме „Битлса“ , „Co me to get her”, све до Спрингстинове теме „Улице Филаделфије“, коју је сасвим коректно отпевао виолиста Матие Херцог. Било је то једно опуштено вече сјајног и жестоког музицирања овог необичног квартета, чији топли и прозрачни камерни звук показује да би они има-

оркестарских звучних боја и преплету динамичких сенчења, сугестивно уобличавајући ову импресионистичку тонску игру, сву од слутњи и наговештаја. Нарочиту пажњу привукло је потом представљање јединственог, раног Дебисијевог опуса, Фантазије за клавир и оркестар, написане 1890. године, које је међутим задуго остало непознато и занемарено, због чињенице да сам аутор за живота није желео да се оно изводи. Тако је и овај завршни концерт Номуса носио својеврсну ноту трагалаштва, представљајући новосадској публици ово веома занимљиво и чак и добрим познаваоцима Дебисијевог стваралаштва мање познато дело. Као што се већ и на основу њеног наслова може закључити, Дебисијева Фантазија, упркос троставачне фактуре није писана као концерт за клавир и оркестар, већ је клавир у овом делу третиран на исти начин као и оркестарски инструменти. У извођењу Војвођанског симфонијског оркестра и маестра Хесуса Медине, ово дело импресивних тонских размера, слојевите тонске структуре и етеричне музичке атмосфере зазвучало је снажно и експресивно, развијено на непрестаном, живом дијалогу клавирске деонице и звучних епизода деоница дувачких и гудачких инструмената. Особено грађени и захтевни клавирски парт у префињеном, деликатном и ангажованом тумачењу Рите Кинке, на тренутке стопљен са монументалном звучношћу оркестра, а повремено, јасно истакнут у први план, ипак је све време доминирао овим извођењем, дајући му елеганцију и нарочиту ноту тајанства и племенитости, типичну за Дебисијев пијанистички стил. У другом делу концерта, „симфоничари“ и расположени диригент Хесус Медина представили су се још бурном и темпераментно, екстатично наглашеном интерпретацијом Друге концертне свите из балета „Жар птица“ Игора Стравинског, овим драматичним финалом закључујући завршни концерт Номуса 2012. Б. Хложан

Фото: С. Дорошки

2012.

струмената контролисао је инжињер звука, који је тако, заправо био шести члан ове атипичне поставе. Неодређена најава овог музичког догађаја, која је фестивалској публици сугерисала да је овде реч о квартету усмереном ка трагању за новим камерним звуком, чији је програм притом био описан само једном речи: „Фикција“, очекивања посетилаца заправо и није одвела у погрешном смеру. Премда енергични и неконвенционални наступ квартета „Ебен“ није био „класично“ вече камерног звука, присутним гледаоцима то никако није сметало, пружајући им за узврат један необичан и снажан музички доживљај. Као што је то показало и њихово спонтано и виртуозно музицирање, квартет „Ебен“ чине од-

ли шта да покажу и изводећи класични репертоар. У понедељак увече у Синагоги је одржан концерт Војвођанског симфонијског оркестра са солисткињом, нашом врсном пијанисткињом Ритом Кинком, гостујућим диригентом Хесусом Медином из Мексика, којим се Номус на свом завршетку вратио симфонијском звуку и репертоару који је карактерисао и сам почетак овогодишњег фестивала. Први део наступа био је посвећен делима Клода Дебисија, чија се сто педесета годишњица рођења обележава ове године, тако да је публика имала прилике да чује извођење чувене симфонијске поеме „Поподне једног фауна“, донете у богатој, складно издиференцираној палети племенитих

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

МАЈ

151. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ ПЕТАК 4.

Карл Орф: КАРМИНА

БУРАНА

СУБОТА 5.

Марјан Нећак: МИЛЕВА

УТОРАК 8.

Ђоакино Росини: СЕВИЉСКИ

ЧЕТВРТАК 10. СУБОТА 12. НЕДЕЉА 13. ЧЕТВРТАК 17. СУБОТА 19. НЕДЕЉА 20. УТОРАК 22. СРЕДА 23. ЧЕТВРТАК 24. ПЕТАК 25. ЧЕТВРТАК 31.

19.00

сценска кантата

АЈНШТАЈН

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић

БЕРБЕРИН

комична опера

МОДНА РЕВИЈА „MARIJANA CLASS“ – ФЛОРА Ђузепе Верди – Ирена Поповић: ДАМА

Концерт дива

20.00

С КАМЕЛИЈАМА

балет

ТЕРЕЗА КЕСОВИЈА, ГАБИ НОВАК, МЕРИ ЦЕТИНИЋ

Марјан Нећак: МИЛЕВА НОЋ МУЗЕЈА

Круно Ципци: ПИПИ

АЈНШТАЈН

ДУГА ЧАРАПА

ГОРАН КАРАН солистички концерт Лудвиг Минкус: ДОН

КИХОТ

Лудвиг Минкус: ДОН

КИХОТ

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

25. мај – 2. јун

(www.pozorje.оrg.rs)

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

Сцена „Пера Добриновић“ ЧЕТВРТАК 3. ПЕТАК 4. СУБОТА 5. ПОНЕДЕЉАК 7.

Милена Марковић: БРОД

Џим Картрајт: ПУТ

ЗА ЛУТКЕ

/ ROAD

Михаил Булгаков: ЗОЈКИН

УЈКИН САН

Мирослав Антић: ПАРАСТОС

СРЕДА 9.

Агата Кристи: НАЈАВЉЕНО

Еден фон Хорват: ПРИЧЕ Режија: Ива Милошевић

ПЕТАК 18.

Луц Хибнер: ГРЕТА,

ПОНЕДЕЉАК 21. УТОРАК 22. СРЕДА 23.

комедија

У БЕЛОМ

Копродукција: Центар ВРБАК и СНП

ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма

СТРАНИЦА 89

НОЋ МУЗЕЈА

Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА Еден фон Хорват: ПРИЧЕ

ТРАГЕДИЈА

ЧЕТВРТАК 24.

Еден фон Хорват: ПРИЧЕ

ЧЕТВРТАК 3.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

(откупљена представа)

комедија; копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

19.00

драма

ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

драма

ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма

Камерна сцена ПЕТАК 4. СУБОТА 5. СРЕДА 9.

Јелена Ђорђевић: КОМЕ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

ВЕРУЈЕТЕ?

Николај Кољада: ЉУБАВНА

драма

ПРИЧА

(18. пут)

Енда Волш: ДИСКО

УТОРАК 15.

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

СВИЊЕ

ПЕТАК 18. ПОНЕДЕЉАК 21.

УТОРАК 22.

20.30

21.00

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

Копродукција СНП и КЦНС

ЧЕТВРТАК 17.

21.00

Алберт Лорцинг: ПРОБА ЗА ОПЕРУ комична опера Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште

СУБОТА 12.

СРЕДА 16.

20.30

21.00

трагикомедија

Културни центар Нови Сад

21.00

Хинтербина

20.00

Ана Вујановић и Саша Асентић: COMMUNITAS NA ISPITU Продукција Per. Art и TkH (Теорија која хода) у копродукцији са СНП

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

Бранко Димитријевић: ГОДО

21.00

НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

20.30

Ђ. Б. Перголези: СЛУЖАВКА ГОСПОДАРИЦА В. А. Моцарт: БАСТИЈЕН И БАСТИЈЕНА Оперски студио Академије уметности Редитељ: Милан Плетел; диригент: Жељка Милановић Серж Булије: МОРЕ

НА ВИДИКУ

представа за децу; гостовање из Француске

20.00

17.00

19. мај – НОЋ МУЗЕЈА – улазнице важе за представе и изложбу у СНП-у БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

Беренис Бежо као домаћица Француска глумица Беренис Бежо, позната по улози у немом филму „Глумац”, рекла је да је узбуђена и помало нервозна што ће бити домаћица филмског фестивала у Кану који се одржава од 16. до 27. маја. „Када су ми то понудили нисам знала шта то значи, а сада разумем да то уопште није једноставно. Треба да се појавите пред много људи, њих 4.000, од којих многи не говоре француски”, рекла је добитница „Цезара“ о својој новој улози. Бежо је још рекла да ће потрудити да буде што је могуће једноставнија и искренија. Пре ње, домаћице фестивала биле су, између осталих, Кристин Скот Томас, Моника Белучи и Дајана Кругер.

Говорећи о популарности која је уследила после „Глумца”, Бежо, која је удата за режисера фил-

ма Мишела Азанавицијуса, каже да се глумом дуго бави и да није била неприпремљена. „Немам више 20 година тако да све узимам уз дозу шале и задовољства. Знам да ће догодине неко други бити звезда.Чињени-

ца да сам добила „Цезара“ наводи ме да се осећам као део породице, али сада треба остати у тој породици”, рекла је она. У жирију 65. Канског фестивала наћи модни креатор Жан Пол Готје, шкотски глумац Јуан Мекгрегор, немачка глумица Дајана Кругер и њена француска колегиница Емануел Девос, као и двојица редитеља, Хаићанин Раул Пек и Американац Александер Пејн. Комплетна листа с именима чланова жирија, којим ће председавати италијански глумац и редитељ Нани Морети, биће накнадно саопштена. У званичној селекцији се за главну награду, „Златну палму“, такмичи 22 остварења, међу којима и филмови Дејвида Кроненберга, Волтера Саљеса, Михаела Ханекеа и Кена Лоуча. (Танјуг)

Међу остварењима на фестивалу наћи ће се и словачки филм „Ci ga ret tes and Songs”, бугарски „Fa ith, Lo ve and Whi skey”, филмски омнибус „Do Not For get Me, Is tan bu” у којем је једну од прича режирао српски редитељ Стефан Арсенијевић, као и турско остварење „Fu tur Lasts Fo re ver” који ће затворити фестивал. Овај фестивал се организује седму годину за редом и промовише културну разноликост југоисточне Европе приказивањем филмова из региона као и одржавањем конференција и ретроспектива. (Танјуг)

Изложба фотографија Горана Вејводе

ПРЕМИЈЕРА

ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма

Милош Црњански: СЕОБЕ Вида Огњеновић: ЈЕ

позоришна игра

НА КАНСКОМ ФЕСТИВАЛУ ОД 16. ДО 27. МАЈА

ОД 7. МАЈА У ФРАНЦУСКОМ ИНСТИТУТУ У БЕОГРАДУ

УБИСТВО драма

Бранислав Нушић: УЈЕЖ комедија

СРЕДА 16.

СУБОТА 19.

19.30

драма

по новели Ф. М. Достојевског

УТОРАК 8.

ЧЕТВРТАК 10.

20.30

Позориште „Промена“ АУНС

СТАН

дис функ ци о нал не по ро ди це под при ти ском дру штве них, по ли тич ких и со ци јал них им пе ра ти ва.

На овогодишњем Фестивалу југоисточно европског филма који се одржава од сутра до 7. маја у Лос Анђелесу, биће приказана 33 остварења из овог региона., међу којима и два из Србије. Смотру ће у четвртак увече отворити румунска романтична комедија „Hel lo! How Are You?” (Bu na! Ce fa ci?), а пре пројекције биће приказан вишенаграђивани српски анимирани филм „Сваких пет минута” Војина Васовића. Током фестивала биће представљен и српски филм „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем” редитеља Бојана Вулетића.

ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ (ВИВА ЛА МАМА) комична опера

балет

57. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Из представе која отвара фестивал

Ате љеа 212 „Отац на слу жбе ном пу ту„ Аб ду ла ха Си дра на у ре жи ји Оли ве ра Фр љи ћа.

Пред ста ва Ате љеа 212, кроз суд би ну јед не по ро ди це по ка зу је по ли тич ки и мо рал ни рас пад јед ног дру штва и ства ра ње то та ли тар не др жа ве у ко јој је опа с но има т и дру г а ч и ј е ми шље ње. Пред ста ва се, због огром ног ин те ре со ва ња пу бли ке игра два пу та на сце ни ХКД у Су ша ку. Се лек тор ка фе сти ва ла Жељ ка Тур чи но вић ис та кла је да фе сти вал по сво јој де фи ни ци ји тра жи ка мер не пред ста ве, од но сно оне ко је „уки да ју по зо ри шну рам пу и оства ру ју не по сред ну ко му ни ка ци ју с пу бли ком„. „Глав н е те м е ово го д и ш њег фе сти ва ла су по ро ди ца, по тра га за иден ти те том и кри ти ка то та ли тар них ре жи ма, а ра ди се о вр ло мо дер ним пред ста ва ма с на гла ше ним до ку мен та ри змом„, ре кла је Жељ ка Тур чи но вић. У фе сти вал ском жи ри ју на ла зе се за гре бач ка ре ди тељ ка Сње жа на Ба но вић, бе о град ска драм ска глу ми ца Ду шан ка Сто ја но вић Глид и ри јеч ки драм ски глу мац Да мир Ор лић. (Танјуг)

Два филма из Србије

18.00

20.00

балет

Гаетано Доницети: ПОЗОРИШНЕ

На овом 19. фе сти ва лу, би ће из ве де но осам пред ста ва из Хр ват ске, Ср би је, Сло ве ни је, Пољ ске и Ли тва ни је, ко је по ве зу је те ма ти ка

НА ФЕСТИВАЛУ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ

20.30

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић балет

Ме ђу на род ни фе сти вал ма лих сце на у Ри је ци, ко ји по чи ње су тра и тра је до 9. ма ја, отво ри ће култ на пред ста ва бе о град ског

Изложба под називом „Кроз уши света” мултимедијалног уметника Горана Вејводе, који живи и страва у Француској, биће отворена у понедељак 7. маја у Француском институту у Београду. Изложба у Француском институту састоји се од фотографија великог формата из издања „A Squ a- re of Si len ce” објављеног 2008. с циљем да посматрачу приближе јединствени уметников универзум. Фотографије великог формата из те књиге биће представљене уз Вејводине звучне инсталације и видео пројекције. Вејвода је рођен 1956.у Лондону, а у Београду је 80 - их година почео да сарађује са Бејби Дол, „Идолима“, „Шарлом Акробатом“, „Електричним оргазмом“, Рамбом Амадеусом... Писао је за музичке часописе, а бавио се и фотографијом. У Париз се сели 1985, где ради на визуелној уметности и експе-

рименталној музици. Сарађивао је са Енкијем Билалом и компоновао музику за његове филмове „Тико Мун” и „Бесмртна”. Са кореографом Анделином Прељоца-

јем сарађивао је на представама „Парк” и „Казанова” у Париској опери. Изложба ће трајати до 9. јуна. (Танјуг)

SveT

dnevnik

sreda2.maj2012.

HR VAT SKA OBE LE @A VA GO DI [WI CU OPE RA CI JE „BQE SAK”

CRNA GORA

Iz o sta li pr vo maj ski uran ci POD GO RI CA: U Crnoj Gori Me|unarodni praznik rada obeleèn je bez prvomajskih uranaka, izostala su i sindikalna protestna okupqawa, ali su socijalni protesti najavqeni nakon praznika. Dok su iz Saveza sindikata Crne Gore uputili prvomajski proglas u kojem su od vlade zatraìli da se posveti poboq{awu poloàja radnika, u Uniji samostalnih sindikata su za 5. maj najavili novi protest u Podgorici, zbog te{kog socijalno-ekonomskog stawa u Crnoj Gori. Pozvano je ~lanstvo da, umesto na tradicionalnu Prvomajsku protestnu {etwu, do|u na gra|anski protestni skup, kako bi se zajedno izborili da ìve dostojanstveno od svog rada. Unija samostalnih sindikata, Mreà za afirmaciju nevladinog sektora i Studentska unija organizova}e 5. maja tre}i protest u Podgorici, na kojem }e traìti ostavku vlade Crne Gore, jer, kako su naveli, premijer Igor Luk{i} i ~lanovi wegovog kabineta ne rade svoj posao u javnom interesu.

S druge strane, Savez sindikata Crne Gore je u prvomajskom proglasu ukazao na ogromno raslojavawe na bogate i siroma{ne u Crnoj Gori, uz stagnaciju ekonomije. Zbog toga, traì energi~ne i sistemske akcije vlade Crne Gore na pokretawu privrede, ja~awu pravne dràve, za{titi radnika od svih oblika diskriminacije i ravnomernom podno{ewu tereta ekonomske krize. Od izvr{ne vlasti je zatraèna i efikasnija borba protiv sive ekonomije. Vlada Crne Gore ocenila je da uspe{no ispuwava kqu~ne spoqnopoliti~ke prioritete, obezbe|uje socijalno-ekonomsku stabilnost i redovno izmirivawe buxetskih obaveza.Sprovodimo odgovorne mere smawivawa buxetske potro{we, nastoje}i da {to ravnomernije rasporedimo teret krize. S druge strane, najja~a opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija (SNP) ocenila je da radnici 1. maj do~ekuju potpuno obespravqeni, zbog ~ega su Crnoj Gori potrebne radikalne promene. (Ta njug)

O rat nim zlo ~i ni ma nad Sr bi ma ni re ~ ZA GREB: U Oku~anima u zapadnoj Slavoniji, u prisustvu visokih zvani~nika, ju~e je odràna centralna manifestacija povodom obeleàvawa 17 godina od operacije „Bqesak” koja je prouzrokovala egzodus 15.000 Srba koji su napustili Hrvatsku, o ~emu kao i zlo~inima hrvatskih snaga nad Srbima nije bilo ni re~i. „Bqesak, Oluja i reintegracija hrvatskog Podunavqa potporni su stubovi dana{we hrvatske dràve”, rekao je u Oku~anima predsednik Hrvatskog sabora Boris [prem. On je istakao da su „visoka profesionalnost hrvatskih branilaca i doslednost hrvatskih gra|ana u o~uvawu mira, slobode, demokratije i osnovnih qudskih prava i bili hrvatska ulaznica, najpre u NATO, a onda i u EU”. Zbog toga je obaveza svih hrvatskih gra|ana da ~uvaju dostojanstvo rata 90-ih i hrvatskih branilaca i da nikada nikom ne dozvole da wima manipuli{u, rekao je [prem. On je rekao da je Bqesak, „zato {to je bila pravedna, oslobodila~ka i odbrambe-

MAKEDONIJA

Uhap {e no 20 ra di kal nih isla mi sta SKO PQE: U policijskoj akciji „Monstrum” uhap{eno je 20 radikalnih islamista koji se dovode u vezu sa petostrukim ubistvom u Makedoniji, kod Smiqkovskog jezera 13. aprila,

Gor da na Jan ku lov ska

gurnosti i straha kod stanovni{tva, pri ~emu `rtve nisu direktno povezane sa po~iniocima ovog monstruoznog ubistva. U akciji je u~esvovalo 800 policajaca, a uhap{eni su na bazi

Smiq kov sko je ze ro

a pretpostavqa se da su me|u wima i po~inioci tog zlodela.Kako je saop{tila mnistarka unutra{nih poslova Gordana Jankulovska oni se terete za krivi~no delo terorizam i prema infomacijama policije pripadnici su radikalnih islamisti~kih grupa, a neki od wih su bili na boji{timu Avganistanu i Pakistanu. Kako je rekla Jankulovska na konferenciji za novinare, motiv zlo~ina je izazivawe nesi-

materijalnih dokaza koji su sakupqeni. Najve}i deo grupe koja stoji iza ubistva su iz Makeodnije, a Jankulovska je zatra`ila vreme od 24 sata da bi se podnele odgovaraju}e krivi~ne prije protiv uhap{enih nakon ~ega }e biti objavqena i wihova imena. Pri pretresu u selima i naseqima u Skopqu i okolini prona|ena je velika koli~ina oru`ja i u toku su ve{ta~ewa da bi se utvrdilo da li je neko od wih kori{}eno direktno u pe-

tostrukom ubistvu. Na novinarsko pitawe da li je mogu}e da je ubistvo povezano sa u~e{}em Makeodnije u me|unarodnoj misiji u Avganistanu, Jankulovska je rekla da je Makedonija deo globalne koalicije za mir i da je zemqa koja je prema broju stanovnika peti u~esnik u toj misiji I da nije ~udo da je na listi zemaqa koji su potencijalni ciq radikalnih islamista. Ona nije mogla da ka`e da li je ova grupa koja stoji iza ubistva povezana sa nekom ve}om radikalnom islamisti~kom grupom u svetu. Zatra`ila je od medija i gra|ana jo{ neko vreme da bi se mozaik sklopio isti~u}i da je bezbendosno stawe u zemqi stabilno i da se prati i da ono {to je najva`nije da je MUP otkrio po~inioce ubistva na bazi materijalnih dokaza. Jankulovska se zahvalila svim gra|anima koji su dali korisne informacije putem telefonske linije koju je otvorio MUP za ovaj slu~aj. (Ta njug)

Eg zo dus 15.000 Sr ba u BiH

na operacija, bila osu|ena na uspeh”. „Bqesak je ujedno bio I prelomna ta~ka Domovinskog rata, koja je uverila me|unarodnu zajednicu u pravednost i legitimnost hrvatskih ciqeva, kao i svu pogubnost Milo{evi}eve agresorske politike”, rekao je {ef Sabora. On je bio i jedini iz dr`avnog vrha jer su predsednik Hrvatske

Ivo Josipovi} i premijer Zoran Milanovi} poslali svoje izaslanike na~elnika Glavnog {taba Hrvatske vojske Dragu Lovri}a i ministra odbrane Antu Kotromanovi}a. S wima su u Spomen parku hrvatskih vitezova, vence polo`ili i potpredsednici Sabora iz HDZ-a, biv{a premijerka Jadranka Kosor i biv{i {ef Sabora Vladimir [eks. Hrvatski mediji isti~u da je 1. i 2. maja za samo 36 ~asova zauzeto 500 kvadratnih kilometarauz gubitke od 42 mrtva i 162 rawena, ~ime je uspostavqena kontrola nad autoputem Zagreb - Beograd i `elezni~kom prugom prema istoku Hr-

vatske. Ni prekju~e, kad je Josipovi} primio u~esnike operacije, ni ju~e niko iz vlasti ili medija nije rekao ni re~ o zlo~inima nad Srbima za vreme i nakon te operacije koji su, uz egzodus 15.000 Srba u BiH, od kojih se mali broj vratio, drasti~no izmenili etni~ku sliku tog dela zemqe. Hrvatski helsin{ki odbor u izve{taju iz 2003. isti~e da su ubijena 83 srpska civila - 30 u napadima na izbegli~ke kolone, pre svega u {umi Pra{nik, a 53 u svojim ku}ama. Dokumentacionoinformativni centar Veritas govori da je ubijeno ili nestalo 283 qudi, od ~ega 57 `ena i devetoro dece. Za ratne zlo~ine nad Srbima do sada niko nije odgovarao. Zbog toga su nevladina udru`ewa Dokumenta, Centar za mir, nenasiqe i qudska prava Osijek i Gra|anski odbor za qudska prava podsetili da su ve} 1. maja 1995. u selu Medari, tada op{tina Nova Gradi{ka, hrvatski vojnici, na svirep na~in pobili 22 civila od wih 24 koliko ih se tada zateklo u selu. (Ta njug)

Kri ti ka sla wa voj ni ka na Ko so vo BER LIN: Opunomo}enik Bundestaga za pitawe odbrane Helmut Kenigshaus kritikovao je slawe nema~kih vojnika na Kosovo, pi{e magazin „[pigel”, navode}i da o planiranom smawewu broja vojnika nema vi{e govora i da u Bundesveru ne ra~unaju sa smirivawem situacije. Kenigshaus, politi~ar liberala, je u jednom pismu na tri strane, upu}enom Bundestagu, napisao da je optere}ewe vojnika, poslatih na Kosovo preveliko jer je jedan deo wih neprekidno anga`ovan oko godinu i po dana. Veliki deo jedinica je kroz novu misiju bataqona rezervnih snaga na Balkanu poslat po tre}i put za godinu i po dana, kritikuje Kenigshaus, a „[pigel” ocewuje da je krtika do{la u problemati~no vreme, jer je Berlin krajem pro{le sedmice odobrio slawe 550 vojnika na Kosovo. Magazin podse}a na istorijat doga|aja na Kosovu i stuaciju pred odluku o slawu vojnika pred srpske izbore i pi{e da je u jednom poverqivom izve{taju komande za inostrane anga`mane ukazano na opasnost od eskalacije na Kosovu i da je Bundesver smatrao da slawe dodatnih vojnika nema alternativu. (Ta njug)

Dra ma u se lu Ri je ka Mar se ni }a

U CR NO GOR SKOM SE LU RI JE KA MAR SE NI ]A

ê tvo ro mr tvih u po ro di~ noj sva |i POD GO RI CA: êtvoro mrtvih i jedna rawena osoba epilog je te{ke porodi~ne drame koja se dogodila u selu Rijeka Marseni}a, izme|u Berana i Andrijevice, saop{tila je crnogorska policija. Kako se navodi, biv{i policajac Slavko Milovi} iz Andrijevice upao je u ku}u svoje tazbine Otovi} i posle sva|e, pi{toqem ubio tasta Sloba, ta{tu Danicu i {uru Zorana. Drugog {uru @eqka je ranio, ali wemu ìvot nije ugroèn i zbrinut je u beranskoj bolnici.Nakon {to je izvr{io stravi~ni zlo~in, Mi-

lovi} se dao u bekstvo, ali je vrlo brzo nai{ao na policijsku patrolu. Milovi} je, kako se navodi, potom izvr{io samoubi stvo, ak ti vi rawem ru~ ne bombe. Netrpeqivost izme|u Milovi}a i wegove tazbine datira ve} godinu dana, nakon {to je wegova supruga Milica izvr{ila samoubistvo, ostavqaju}i za sobom dvoje maloletne dece.Milovi} je dugo radio kao slu`benik Ministarszvba unutra{wih poslova, a nedavno je ostao bez posla. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MA RIN LE PEN Liderka ekstremno-desni~arskog Nacionalnog fronta Marin Lepen (43), rekla je da 6. maja, u drugom krugu izbora za predsednika Francuske, ne}e podr`ati ni Nikolu Sarkozija ni socijalistu Fransoa Olanda, sugeri{u}i svojim pristalicama da predaju prazne listi}e.Toj dvojici kandidata ne}u dati ni svoje poverewe niti mandat, rekla je Lepenova na mitingu u Parizu.

HI LA RI KLIN TON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave veoma zabrinute zbog tretmana prema lideru opozicije i biv{oj premijerki Ukrajine Juliji Timo{enko koja se nalazi u zatvoru na osnovu spornih optu`bi. Kako je izjavila, SAD si zabrinute i zbog tretmana zato~enih ~lanova wene biv{e vlade.

INA KI UR DAN GA RIN Zet {panskog kraqa Inaki Urdangarin, optu`en za korupciju, poku{ava da se nagodi na sudu kako bi izbegao zatvor zbog pronevere, pi{e{panska {tampa. Ovaj nekada{wi proslavqeni rukometa{ i wegov biv{i partner Diego Tores, spremni su da se izjasne krivim ukoliko bi bili po{te|eni zatvora, navodi list „El pais”.

AME RI KA I KI NA OBA ZRI VE U DA VA WU IZ JA VA

O sle pom di si den tu bez ko men ta ra VA [ING TON, PE KING: Ameri~ka dràvana sekretarka Hilari Klinton otputovala je u Peking u trenutku kada slu~aj slepog disidenta koji je, kako se veruje, potraìo uto~i{te u ameri~koj ambasadi, preti da baci senku na susrete najvi{ih zvani~nika dve zemqe. Uo~i va`nih strate{kih i ekonomskih razgovora koji po~iwu u ~etvrtak, i Va{ington i Peking pa`qivo izbegavaju da daju bilo kakvo zvani~no saop{tewe o disidentu ênu Guang~engu, a nijedna od dve vlade nije potvrdila da se on nalazi pod ameri~kom za{titom. Ameri~ki predsednik Barak Obama je odbio da govori o ovom slu~aju. -Svestan sam medijskih izve{taja o situaciji u Kini, ali ne}u davati izjave o ovom pitawu rekao je Obama na konferenciji za novinare u Beloj ku}i posle su-

^en Gu ang ~eng

Ame ri~ ka am ba sa da

sreta sa japanskim premijerom Joshihikom Nodom. Umesto toga Obama je uop{teno pozvao Kinu da popravi situaciju na planu qudskih prava, rekav{i da }e odnosi dve zemqe „biti mnogo sna`niji, a Kina prosperitetnija ukoliko do|e do poboq{awa u tom domenu”.Ovo je politi~ki delikatan period za obe zemqe. U predizbornoj godini Obama `eli

da izbegne da republikancima, koji ga ve} optu`ju da je „previ{e mek prema Kini”, da dodatnu politi~ku municiju, navode agencije. U Pekingu, vladaju}a komunisti~ka partija se sprema za promenu rukovodstva kasnije tokom godine, a prestonicu je ve} uzdrmao pad visokog funkcionera Bo Silaja u skandalu vezanom za smrt jednog britanskog biznismena. Susreti

visokih zvani~nika su i prilika da Va{ington dobije podr{ku Kine za me|unarodna pitawa, poput pritiska na Iran ili Severnu Koreju zbog nuklearnog progama ili zaustavqawa represije u Siriji. Prema re~ima wegovih pomaga~a, ên ne planira da traì politi~ki azil u bilo kojoj zemqi ve} èli da ostane u Kini i nastavi da se bori za reforme. ên je vodio kampawu protiv prinudnih abortusa u okviru planirawa porodice. On je u septembru 2010. iz zatvora preba~en u ku}ni pritvor u rodnom selu u provinciji [andong. Analiti~ari wegovo smelo bekstvo iz dobro ~uvanog ku}nog pritvora opisuju kao „~udo” planirawa i istrajnosti. (Ta njug)

de^Ji dnevnik

sreda2.maj2012.

Ivan Albert, VII-2, O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

Zubi Qudi piju kolu i jedu slatki{e, A ne misle da zuba ne}e biti vi{e. Na stolu kola~i, ispod klupe `vake, A zubi kao kod bake.

Za doru~ak ~okolade, Za ve~eru marmelade, Da ti zube ~e{}e vade. Izbacite slatke stvari Da vam zubi budu pravi. Selena Neme{ev, IV-1 O[ „Stan~i} Milan U~a” Kumane

Spo me nar

o{ sa mo jed no pro le }e i osnov na {ko la }e za me ne po sta ti uspo me na. Otva ra se jed na va `na fi o ka u mom se }a wu. Za pra vo, to je sa da tek sve ska... ili mo `da sa mo je dan wen list. Ne {to {to jo{ uvek no sim sa so bom. Ne {to po ~e mu i da qe pi {em i bri {em. Ka ko vre me bu de pro la zi lo, ti li sto vi }e se spa ja ti, po wi ma }u le pi ti sli ke i jed no ga da na - za u ze }e ~i ta vo jed no ve li ko me sto u mo jim mi sli ma i ose }a wi ma. Ko li ko je sa mo to „ju ~e” u ve li koj pred no sti. Sva ko „su tra” i „da nas” ima svo je vre me i rok tra ja wa. Sa mo „ju ~e” ne ù ri nig de. Ono zna da si gur no do la zi i na do me {ta sve osta lo. Gle dam fo to gra fi je ko je smo, kra jem sva kog ma ja, pra vi li u {kol skom dvo ri {tu. Isti de kor. Ne ko li ko oli sta lih sta ba la, dve klu pe i ni ska be ton ska ogra da. A mi... kao u ne kom stri pu. Se dam fo to gra fi ja raz re da, po stro je nog uvek na isti na ~in. Ka da bi ~o vek mo gao do voq no br zo po gle dom da pre le ti pre ko svih sli ka, imao bi uti sak kao da se cvet otva ra. U toj se kun di ili dve, de ca pla {qi vog po gle da, ta da pr va ci, iz ra sli bi u ma le qu de, sprem ne da za ko ra ~e u ì vot. Sa ko li ko li }u de ce na sta vi ti da se dru ìm? Sa Ta ma rom i Je le nom si gur no. Mo `da sa Ka ta ri nom. Gde li }e jed nog da na bi ti Ne ve na i Fi lip? Mo `da }e mi sa mo ove fo to gra fi je i spo me nar po mo }i da ih se se tim. I ta man ka da sam na to po mi sli la, shva tam da ga za pra vo ve} du go ne mam. One ro kov ni ke, tvr do uko ri ~e ne sve ske, blo ko ve {a re nih ko ri ca, ko je smo ne ka da ta ko ve {to, sa ne {to ma lo sve tlu ca vih ukra sa, pre tva ra li u na {e pr ve li~ ne dra go ce no sti, odav no smo sklo ni li u stra nu. Ka ko se to do go di lo?

Bo je u mom kra ju

Dra ga na Ig wi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Ve ro vat no je to bi lo pr vog da na u ko jem nas je ne ko za va rao ilu zi jom da ne po sto ji vre me, a sa wim ni se }a we. Re kli su nam ne {to kao - od sa da je sve uvek tu i sve je za u vek. Klik ne{ dva tri pu ta po ta sta tu ri i do bi je{ sve {to ti tre ba. Pri li ku da raz go va ra{ sa dru ga ri ca ma, dok isto vre me no sva ka u svo joj |a~ koj so bi ra di ne {to sa svim de se to. Mo gu} nost da sa zna{ sve o sve mu. Pri li ku da se na sme je{, da ne {to vi di{... da ot pu tu je{ ~ak na kraj sve ta, bez ijed nog je di nog ko ra ka. Zar vam tre ba i{ta vi {e od tog in ter ne ta? Tre ba! Na la zim svoj spo me nar iz tre }eg raz re da. A u we mu list bre ze iz Du nav skog par ka. Obli `wa li pa, bi la je pr vo dr vo sa ko jeg sam pa la u ì vo tu. Ka ko se sa mo Dra ga na sme ja la. To je ona, ta da pe ga va de voj ~i ca, ko ja mi je na pi sa la stih na tre }oj stra ni spo me na ra. Dok ga li stam, sa we ga ot pa da ju mi ri si na {ih {kol skih tor bi, {a re nih gu mi ca, upa ko va nih uì na ko je smo gu ra li me |u {kol ske sve ske. Pr ve su ze, kra ste na ko le nu, ne prav de i za kli wa wa da }e sve bi ti dru ga ~i je jed nog da na, ka da se mi bu de mo pi ta li. Se dim za ra ~u na rom. Sve ga tu ima... ali naj va ì jeg ne ma. Ne ma pr vog su mra ka ko ji nas je u par ku opo mi wao da kre ne mo ku }i. Ne ma zvu ko va u ko ji ma se na {a de ~i ja vi ka me {a s gla so vi ma od ra slih. Ne ma po zi va na dru gar sku ver nost, ko ja }e tra ja ti ve~ no. Ko li ko ce la {kol ska go di na i jo{ du è. Shva tam da mi je ovo po sled wa pri li ka da na pra vim jo{ je dan spo me nar. Da mi pri ~a jed nog da na. Da me mi ri som i zvu kom, pod se ti na vre me u ko jem je „ju ~e” jo{ uvek bi lo „da nas”. Ma ja Tu ci}, VI II-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Neo stva re na `e qa

va ko ima ne ku è qu, ne ko le pu, ne ko sna `nu... ko ja mu se ni je ostva ri la i po sta la je neo stva re na. Ima jed na è qa ko ja mi se ni je ostva ri la. Da le tim avi o nom! Od ma le na è lim da le tim avi o nom po red ve drih pla vih obla ka i ma lih, slat kih pti ~i ca. Le te ti avi o nom je pra vo uì va we.

Avi o nom se vo zim u sno vi ma i to krat ko tra je. Vo le la bih avi o nom da se vo zim u ja vi. Kad bih se vo zi la avi o nom, vo le la bih da sa mnom bu de ta ta. @e qe su ve li ki baj ni sno vi ko ji od le te u ne bo i bu du neo stva re ni! Dra ga na Sto jiq ko vi}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Omi qe na igra~ ka

o ja igra~ ka je slon. Kad smo M kre nu li u {ko lu, do bio sam ga od „La far `a”. Igram se s wim `mur ke. Ja ko ga vo lim i ja ko, ja ko je lep. Zo ran Ste va no vi}, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

k to bar ske bo je su kao sne `ne i me ke pa hu qi ce. Bo je su {a re ne i le pe. Ok to bar ska zlat na je kao kra qi ci na kru na. @ta i na ran ya sta su si vo i tru lo li {}e. Sme |a i braon su hra pa va ko ra dr ve ta. Si va je tmur no ne bo i tmur ni obla ci. Sa da su pti ce na ju gu, a ne vi {e kod nas. Sa da se sa mo ~u je se ~a dr va, fi juk ve tro ve pe sme i {u {ka we {a re nog li {}a. ^u ju se i gla so vi de ~i ce ko ja idu u {ko lu. Mi ri si pe ~e ne pa pri ke i ku va nog pa ra daj za nas ~i ne se} nim. Ka da sam i{la u {ko lu pa la je gu sta i te {ka ma gla ko ja se mo gla se }i ma ka za ma. Da ni su ki {ni i hlad ni. Iz oya ka ve} vi ri ta man dim. Dok sku pqam li {}e ~u jem puc ke ta we va tre. Ne ki qu di su tu `ni, jer se bri nu za svo je use ve. Ne ki qu di su sre} ni, jer im do la zi sne `na i be la zi ma. Dr ve }e je ogo le lo, a li {}e po la ko tru li. U ovo do ba go di ne je naj bo qe je sti ku va ne spe ci ja li te te iz ma mi ne ku hi we. Ma me i ba ke sa da spre ma ju zim ni cu. Spre ma ju vo }e i po vr }e slat ko i ki se lo. Ne ke `i vo ti we su oti {le da spa va ju. Cve }e se po la ko su {i i to ne u du bo ki san. Je sen je ki {na pa je ma lo vo lim, a ma lo ne.

dnevnik

c m y

Mila Kragi}, II-2, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica

Neo bi ~an san

ed ne no }i u snu sam bio astro na ut. Astro na u ti iz u ~a va ju pla ne te, gle da ju ko li ko su uda qe ne od Sun ca i po za ba ve se zve zda ma. Ta ko sam i ja seo u ra ke tu i kre nuo na put ka zve zda ma. Sti gao sam i do me ni ne po zna tih pla ne ta. Jed na pla ne ta bi la je po seb na jer je ima la pr sten oko se be.To je bio Sa turn. Naj lep {e mi je bi lo me |u zve zda ma. Bi lo je ra znih zve zda, ve li kih i ma lih. Vi -

deo sam i zve zdu pa da li cu, ko ja pad ne na ze mqu. Vo zio sam to li ko br zo, da sam ve ro vat no uda rio u ne ku pla ne tu. Ta ko sam se pro bu dio u svom kre ve tu na mo joj pla ne ti ze mqi. Pu to va we je bi lo krat ko i le po, ali sam sve jed no bio se }an kad sam se pro bu dio.

Igor Pal, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Prole}e u mojoj ulici Nema zime, nema snega, sunce viri iza brega.

Adriana Kosti}, V-d, O[ „Maj{anski put”, Subotica

[a re no ~u do

Sunce sija, zrake {iri, lete laste i leptiri.

ad ma ma ku va, ce la ku hi wa o`i vi mi ri si ma sa svih stra na. To ma ma pra vi ko la ~e. Ma lo mle ka, ma lo ~o ko la de, {e }e ra i mar me la de. Pa me si to, pa pe ~e, pa po no vo mi ri {e i kraj, ma ma ih iz vu ~e. On da {e }er nim pra hom po spe i ob lik im na pra vi. Mle ka ugre je i na spe i ise ~e ko la ~e. A ukus im je lep {i ne go mi ris, uku si ~o ko la de, {e }e ra i mle ka. Wi hov ob lik ve o ma pri vla ~i, to je ne ki ~i ~a, pa jel ka, lop ta, tro u gli}, auti} i ta ko da qe. Bo je su im raz ne - braon, `u ta, cr na. I vi ti tre ba lo da pro ba te i vi di te i po mi ri {i te, ta ko le pa uku sna i {a re na ~u da. Mak sim Mi ro {wi kov, V-v O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Trava zeleni, pupi drve}e, nama i pticama stiglo je prole}e.

@ivana Brankovi}, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Nemawa Ordina~ev, IV-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

sreda2.maj2012.

AKA DE MI JA UMET NO STI PRO SLA VI LA SVOJ DAN

„Ma li princ” za tro je naj bo qih stu de na ta Dan Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du (za o kru `i la je 38 go di na), obe le `en je pro {log ~e tvrt ka ra zno vr snim do ga |a ji ma i umet ni~ kim pro gra mom u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je, ka da su pro gla {e ni i la u re a ti Fon da „Ma li princ„. Od 2004. go di ne Fond „Ma li princ“ na gra |u je po jed nog, naj bo qeg sa sva kog od svo ja tri de part ma na, li kov nih, dram skih i mu zi~ ke umet no sti, za po stig nu te vr hun ske re zul ta te u obla sti umet no sti. Sva ki stu dent do bi ja i nov ~a nu na gra du od 1.500 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti. Ovo go di {wi do bit ni ci ove pre sti `ne na gra de su stu dent ki wa ma ster stu di ja De part ma -

na li kov nih umet no sti Alek san dra Ob ra do vi}, te Je le na \ul ve zan i Mi lan Mi la nov sa ~e tvr te go di ne osnov nih aka dem skih stu di ja de part ma na dram skih, od no sno mu zi~ ke umet no sti. U ~ast na gra |e nih od i gra na je pred sta va „Ga leb“ A. P. ^e ho va u re `i ji pro fe so ra Qu bo sla va Ma je re i iz vo |e wu we go vih stu de na ta tre }e go di ne glu me na srp skom je zi ku. Aka de mi ja umet no sti se na sve ~a no sti za hva li la svom do na to ru, Vla di Ja pa na, ko ja je 2010. go di ne do ni ra la Aka de mi ji dva kla vi ra, osam se t o v a ~e k i } a za ser v i s i r a w e po stoje}ih kla v i r a i pe t o o k t av n u ma r im b u „Yama ha„. A. Va.

Jasmina, Sne`ana, Ivana, Mila i Angela

EKI PA FTN-a PO BE DI LA NA PI-AR TAK MI ^E WU PR O MO VI SAN „BA DI NE TVORK”

Vo lon ter ski po ma ù stra nim ko le ga ma Pro mo ci ja pro gra ma „Ba di ne tvork” ko ji or ga ni zu je Kan ce la ri ja za mo bil nost stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, odr à na je pro {le ne de qe u stu dent skom gra du. Ovaj pro je kat po sto ji ve} dve go di ne i ciq mu je da olak {a stu di ra we i sna la è we po gra du stran ci ma ko ji su do {li u No vi Sad na stu dent sku raz me nu. Na fa kul te ti ma u ovom gra du ima 46 stu de na ta iz ino stran stva, a ka ko je ob ja {wa va stru~ na sa rad ni ca za mo bil nost stu de na ta UNS-a Iva na \o kvu ~i}, upo zna va we gra da, sna la è we u kam pu su ili iz bor me sta za pro vod bi li bi im kom pli ko va ni ji da ni su tu wi ho vi ba di ji - do ma }i stu den ti ko ji im u sva kom tre nut ku po ma ù i pru à ju po dr {ku. – „Ba di ne tvork” je mre à do ma }ih stu de na ta vo lon te ra ko ji pru à ju po dr {ku stra nim stu den ti ma ko ji stu di ra ju u No vom Sa du. To ukqu ~u je po dr {ku pri li kom upo zna va wa kam pu sa, gra da, kao i mo ral nu po dr {ku – ka za la je \o kvu ~i}. Po we nim re ~i ma, da bi ne ko po stao ~lan ove mre è, po treb no je da bu de ko mu ni ka ti van, da do -

Pro jek to va le se na tron Pi-ar tak mi ~e we stu de na ta Voj vo di ne „PRi mer 2012” za vr {e no je mi nu log ~e tvrt ka na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du. Pr vo me sto osvo ji la je eki pa „Pro jek tuj se!”, ko ju su ~i ni le stu dent ki we Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du: An ge la Sla di}, Sne `a na Mi lo vi}, Ja smi na Do bri lo vi}, Iva na Pe ta ko vi} i Mi la Mun }an. Dru gi su bi li „Ma li ze le ni” s Fa kul te ta za me nax ment u Srem skim Kar lov ci ma i Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du, dok je tre }e me sto

osvo ji la eki pa „Pri ja te qi” s Fa kul te ta za prav ne i po slov ne stu di je u No vom Sa du. ^e tvr to me sto pri pa lo je eki pi „Kra va mu za ra”, u ko joj su na stu pi li stu den ti Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci, dok je pe to me sto u fi na lu osvo ji la eki pa „Oti sak” stu de na ta Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du. Za sve u~e sni ke fi na la obez be |e ni su pri god ni po klo ni, svi ~la no vi pr vo pla si ra nog ti ma na gra |e ni su di gi tal nim fo to a pa ra ti ma, a do bi li su i me sec da na prak se u Eg zitovom pi-ar ti mu i

ra da u pres-cen tru to kom ovo go di {weg fe sti va la. Dru go pla si ra na eki pa osvo ji la je kom plet ula zni ca za „Eg zit„ fe sti val, a tre }e pla si ra na u~e {}e na me |u na rod noj Pi-Ar kon fe ren ci ji. Svi u~e sni ci za vr {ni ce na gra |e ni su stru~ nom li te ra tu rom iz obla sti od no sa s jav no {}u. Na tre }e pi-ar tak mi ~e we stu de na ta Voj vo di ne, „PRi mer 2012„ pri ja vi la se 31 eki pa sa 132 tak mi ~a ra, s ukup no 11 dr `av nih i pri vat nih vi so ko o bra zov nih in sti tu ci ja u No vom Sa du i oko li ni. A. Va.

[EST FA KUL TE TA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA NE MA RI ZA PRE PO RU KU

bro go vo ri en gle ski kao i da po sve ti vre me stra nom ko le gi i bu de mu na ras po la ga wu {to je vi {e mo gu }e, na ro ~i to na po ~et ku raz me ne. Bu du }i da se broj stra nih stu de na ta ko ji do la ze u No vi Sad iz go di ne u go di nu po ve }a va, isto ta ko ra ste i broj vo lon te ra, ko jih je ove go di ne 26. Do ma }i stu den ti iz vi {e raz lo ga od lu ~u ju da po sta nu deo ove mre `e, a jed na od wih, Bo ja na Do bran, ob ja {wa va da su joj glav ni raz lo zi bi li sti ca we no vih pri ja teq sta va, upo zna va we kul tu re dru gih

ze ma qa i usa vr {a va we en gle skog je zi ka. Iva na \o kvu ~i} je na ja vi la da }e usko ro bi ti or ga ni zo van kon kurs za pri jem no vih ~la no va ove mre è i da se mo è o~e kva ti ve} u ma ju. – Mo gu se pri ja vi ti stu den ti osnov nih, ma ster ili dok tor skih stu di ja na ne kom od no vo sad skih fa kul te ta. Neo p hod no je do bro po zna va we en gle skog i ra da na ra ~u na ru. Kan di dat mo ra bi ti spre man da odvo ji vre me za stu den ta ko ji je na raz me ni – ka è sa go vor ni ca. A. J.

Tra è ve }e {ko la ri ne Upr kos pre po ru ci Mi ni star stva pro sve te, {est od 31 fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du pred lo ì lo je ve }e {ko la ri ne za ovo go di {wi upis, dok su tri od u sta la od po sku pqe wa. Naj ve }e po sku pqe we pred lo ìo je Elek tro teh ni~ ki fa kul tet, ko ji tra ì da {ko la ri na na pro gra mu soft ver skog in è wer stva ume sto 183.000 bu de 204.000 di na ra. Ve ro vat no }e bi ti sku pqe stu di je i na Od se ku elek tro teh ni ke i ra ~u nar stva, s 81.000 na 90.000. Upra va Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa pla ni ra da sa 147.000 di na ra po ve }a {ko la ri nu na 163.500.

Po ve }a we je za tra `io i [u mar ski fa kul tet, i to za 5.000 di na ra, pa }e stu di je ko {ta ti 65.000 di na ra, dok je Fa kul tet po li ti~ kih na u ka pred lo `io jed na ku {ko la ri nu na sva ~e ti ri pro gra ma na osnov nim aka dem skim stu di ja ma – 98.000 di na ra. Ne ki wi ho vi pro gra mi pro {le go di ne su ko {ta li 90.000 di na ra. Za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te na Prav nom fa kul te tu, uko li ko re sor no mi ni star stvo to odo bri, bi }e po treb na 91.000 di na ra, ume sto 85.000. Teh no lo {ko-me ta lur {ki, Fa kul tet or ga niza ci o nih na u ka i U~i teq ski fa kul tet od u sta li su od po ve }a wa.

ON LAJN IZ DA WE ZA PO MO] PE DA GO ZI MA I U^E NI CI MA

Vo di~ za dram ske kre a tiv ce „Vo di~ kroz kre a tiv ni dram ski pro ces” je pr vi pri ru~ nik te vr ste u Sr bi ji, ~i ji je ciq da dram skim pe da go zi ma pri bli `i osnov ne pret po stav ke, me to do lo gi ju i teh ni ke kre a tiv ne dra me, re ~e no je na pro mo ci ji ovog de la ko ja je odr `a na na Aka de mi ji umet no sti. Ka ko je na ve la ured ni ca „Vo di ~a” i me na xer ka pro jek ta IDEAL u okvi ru ko jeg je on stvo ren, Sun ~i ca Mi lo sa vqe vi}, de lo je stvo re no zbog dve po tre be: za qu de ko ji ra de u po zo ri {tu, {ko la ma i dru gim in sti tu ci ja ma s oni ma ko ji ko ri ste dram ske teh ni ke i da bi se re {i la pi ta wa ko ja se ti ~u spo sob no sti mla dih da se su o ~e s raz li ~i to {}u. – Vo di~ re {a va pi ta wa dram skih pe da go ga ka ko da ra de s gru -

pa ma mla dih, ka ko da pot po mog nu wi ho vo obra zo va we i u~e stvu ju u de mo kra ti za ci ji dru {tva. Dra ma ima ne sa mo umet ni~ ki ve} i da le ko {i ri ciq – ko he zi ju u dru {tvu i pre va zi la `e we dis kri mi na ci je – na ve la je Sun ~i ca Mi lo sa vqe vi}. Ovo de lo plod je te o rij skih pro mi {qa wa i prak ti~ nih is ku sta va na po qu kre a tiv ne dra me. Po re ~i ma ured ni ce Ma ri ne Mi lo je vi}-Ma xa rev, sva ko po gla vqe za mi {qe no je kao od go vor na jed no od pi ta wa s ko jim se su sre }e pe da gog to kom vo | e w a kre a tiv n og dram s kog pro ce sa. – „Vo di~” je or ga ni zo van ta ko da se mo `e ~i ta ti od po ~et ka do kra ja, ali i di ja go nal no – u za vi sno sti od tre nut nih po -

tre ba i in te re so va wa. Bi }e za ni mqiv svim po ten c i j al n im u~e sni ci ma u kre a tiv nom pro ce su jer ana li zi ra sve we go ve fa ze – od to ga za {to se opre de li ti za ovaj na ~in ra da, ka ko sku pi ti gru pu, ka ko je vo di ti, ka ko do }i do te me, ka ko ide je re a li zo va ti i na pra vi ti pred sta vu i ka ko pre zen to va ti rad za jed ni ci – ob ja sni la je Ma ri na Mi lo je vi}-Ma xa rev. U~e sni ci pro mo ci je slo ì li su se u to me da je kre a tiv na dra ma naj ne po sred ni ji na ~in ko jim pe da gog mo è u~e ni ci ma da pri bli ì na stav no gra di vo. – Kroz dram sko stva ra la {tvo u~e ni ci raz vi ja ju ma {tu, spon ta nost, in ven tiv nost, in te li gen ci ju, emo tiv nost, a pre sve ga em pa ti ju. Kre a tiv na dra ma

osna ù je mla dog ~o ve ka za pred u zi ma we ini ci ja ti ve, pri pre ma ga da bu de ak ti van u~e snik u ob li ko va wu sop stve nog ì vot nog okru è wa i do pri no si kul tu ri di ja lo ga – za kqu ~i la je Sun ~i ca Mi lo sa qe vi}, do da ju }i da se na da da }e kre a tiv na dra ma usko ro ste }i svo je me sto u obra zov nom si ste mu u Sr bi ji. „Vo di~” je deo pro jek ta „Dram ska edu ka ci ja za in ter kul tur no u~e we„, ko ji fi nan si ra EU kroz pro gram „Po dr {ka ci vil nom dru {tvu”. U pro jek tu je u~e stvova lo {est srp skih i jed na fran cu ska or ga ni za ci ja: „Ba za art„ iz Be o gra da, „Tvr |a va te a tar„ i Omla din sko po zo ri {te PA TOS iz Sme de re va, Cen tar za kre a tiv no od ra sta we i mul ti kul tu ral nu sa rad wu CE KOM i

S promocije jedinstvenog priru~nika u Srbiji

Me |u op {tin sko dru {tvo za stra ne je zi ke i kwi `ev nost iz Zre wa ni na i Cen tar za raz voj ci vil nih re sur sa iz Ni {a. Fran cu ski part ner je or ga ni za -

ci ja „Ru del„ iz Kar ka so na. Ovo de lo ob ja vqe no je u elek tron skoj for mi i mo `e se bes plat no pre u ze ti na saj tu www.bazaart.org.rs. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

sreda2.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZ DA JEM le po na me {ten jed no i po so ban stan u Uli ci No vo sad skog saj ma 7. Te le fon 060/044-2714. 52047

PRO DA JEM plac 30 a Zla ti bor - So meg wo vo, mo `e za me na za kom bi 8+1, plus do pla ta. Te le fon 061/2699945. 52003

VO D O I N S TA L A T ER pru ` a sve uslu g e u de l at n o s ti: od g u {e w a od m ah, vr { i m o emaj l i ra w e ka d a, lajs n e oko ka d e. I van gra d a. Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51973

KU P U J EM do b ro o~u v a n e kwi ge: be le tri sti ku, en ci klo pe di je, re~ ni ke i stru~ nu li te ra tu ru. Te le fon 064/99-45002. Mi le. 51723

3 Iz gu bi li smo na {eg do brog pri ja te qa, div nog ~o ve ka, bra ta na {e sna he Sa we.

Ni ko la No `i ni} in`. po qo pri vre de Sa u ~e stvu je mo u ve li kom bo lu po ro di ce No `i ni}. Pri ja Mi le va Bor |o {ki sa de com. 52145

Po sled wi po zdrav ple me ni tom bra tu

Slo bo da nu Vuj ko vu od bra ta Mla de na sa po ro di com.

52142

Po sled wi po zdrav stri cu

Du {a nu Pet ko vi }u od bra ta na ca: Dra ga na i @i ke sa po ro di ca ma.

52144

P O M E N

Ana Po pr èn Maj ~i ce na {a, po sto ji ne {to {to ne umire, a to su qu bav i se }a we na te be, ono }e ì ve ti dok ì vi mo i mi. Ti si na{ po nos i zve zda na ne bu ko ja se ni ka da ne }e uga si ti. û vaj nam ta tu. Tvo ja de ca: Mil ka, Mi ro slav i Dra ga na. 51960

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ naj dra `i

Mi }i

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

Ve le mi ru Si mi nu La li

Mi lo van Ma rin ko vi} od ku mo va Br bo ri} iz Ste pa no vi }e va.

Po sled wi po zdrav mo me dru gu, pri ja te qu i ko le gi

sreda2.maj2012.

na {em

Ve le mi ru Si mi nu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga maj ka, ba ka i pra ba ka

Zor ka Ga lo vi} Sa hra na je da nas, 2. 5. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

1934 - 2012. Sa hra na je da nas, 2. 5. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

52179

od Zdrav ka Alek si }a.

od po ro di ce Ko la rov.

52159

52160

O`a lo {}e ni: sin Mi lan, }er ke Smi qa i Na da, unu ci i pra u nu ci. 52180

Po sled wi po zdrav na {oj

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 29. 4. 2012. go di ne pre mi nuo na{ dra gi

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, uja ku i pa {e no gu

O`a lo {}e ne }er ke: Alek san dra i Ve sna sa po ro di ca ma.

52178

P O M E N

Mi le ni Vu kaj lo vi}

na {im dra gim ro di te qi ma.

Ve le mir Si min

De din De ja nu

Sa hra na je da nas, 2. 5. 2012. go di ne u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

od: stri ~e va Slo bo da na i \u ra |a Vu kaj lo vi }a sa po ro di ca ma.

od se stre Mi re sa po ro di com.

O`a lo {}e ni: su pru ga So fi ja i de ca Dra ga na i Dra gan sa po ro di ca ma. 52181

52158

52185

Po sled wi po zdrav vo qe noj

Vin ka I~in

Po sled wi po zdrav dra gom ocu i sve kru

Po sled wi po zdrav na {oj du go go di {woj ko le gi ni ci

na {em

Po sled wi po zdrav na {em dra gom ocu, ta stu i de ki

2007 - 2012.

Mi le ni

Ve le mi ru Si mi nu

Mi len ko I~in 2001 - 2012.

od Mi {e.

Mno go nam ne do sta je te. S tu gom i qu ba vqu ~u va mo vas od za bo ra va.

Mi li ci Pan te li} la bo ran tu u pen zi ji

Ve le mi ru Si mi nu

Sin Dra gan i sna ja Sr |a na.

K}er ka Dra ga na, zet Sa {a, unu ka Awa i unuk Ne ma wa.

52161

52162

Va {i Jo vi ca i Zo ri ca. 52184

S tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

52037

Iskre no sa u ~e stvu je mo u bo lu na {eg Vo je po vo dom smr ti we go vog oca

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Jo sip Pi ri

\or |e @i va nov

1931 - 2012.

1955 - 2012.

Sa hra wen je 1. ma ja 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Sa hra na je da nas, 2. 5. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

O`a lo {}e na Cu ka.

52156

52157

Ko lek tiv In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne, Srem ska Ka me ni ca.

59803-P

Mi le na Vu kaj lo vi} Sa hra na je 2. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Mi la na Jan ko vi }a Dru ga ri iz â&#x20AC;&#x17E;EX-aâ&#x20AC;?.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 30. 4. 2012. go di ne pre mi nuo na{ vo qe ni su prug i otac

O`a lo {}e ne po ro di ce: Vu kaj lo vi}, Du fek i Ki raq. 52183

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

52168

Po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu

Se }a mo se sa qu ba vqu i po {to va wem na {e ma me

S tu gom ja vqa mo rod bi ni i pri ja te qi ma da je u 64. go di ni pre mi nu la na {a dra ga i vo qe na maj ka, ta {ta i ba ka

Pa ve Si mo no vi}

Da rin ka \or |e vi}

De jan De din 1932 - 2012. Sa hra na }e se odr `a ti u ~e tvr tak, 3. 5. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Sta na Po po vi} 1922 - 2012.

Ve le mi ru Si mi nu

3. 5. 1992 - 3. 5. 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 3. 5. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. od po ro di ce La ti no vi}.

Ve~ no o`a lo {}e ne: su pru ga Se ki ca i }er ka Mi ki ca.

O`a lo {}e na po ro di ca. 52186

52163

52176

Sa hra we na je 1. 5. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu. ]er ke: Do da, Be ba i Bi ba sa po ro di ca ma. 52147

O`a lo {}e ne }er ke: Qi qa na i Da ni je la sa po ro di ca ma. 52153

Повратак на село РТВ екипа четврту емисију из ове серије снимила је у Ченеју, надомак Новог Сада, у домаћинству брачног пара Летић. И они су прилично лагодно живели у граду, а онда су дошла „тешка времена“ и Летићи су се преселили у родитељску викендицу... Аутор: Радомир Грујић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.35 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.35 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 22.50

23.05 23.30 00.20 00.45

07.00 08.00 08.25 08.55 09.20 10.15 10.40 11.35 12.00 12.30 13.00 13.10 14.45

15.00 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.05 23.30

tv program

sreda2.maj2012.

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Знање: Мозаик-Адитиви Вести Гимназијалци Кухињица Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника Вести Под истим кровом Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Биографија познатих Све о животињама Мој први глас, први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Документ Повратак на село Војвођански дневник Избори 2012, представљање покрајинских листа: Двериза српску Војводину Избори 2012, представљање покрајинских листа: Све заједно: БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, словачка странка - Ласло Рац Сабо Злогласни атентати Поаро Један на један Документ

Концерт групе Ођила Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Академац Колико се познајемо Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Центар света Македонско сонце Цртани филм Са друге стране живота, филм Избори 2012., представљање покрајинских листа: Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор5 Избори 2012., представљање покрајинских листа: Покренимо Војводину - Томислав Николић Цртани филм Добро вече Војводино (ром) Винарије у Егеру, емисија (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Мој први глас, први пут на гласање Секс и последице, филм Плави круг ТВ баштине

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Аналија Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

За корак испред (Панонија, 19.00)

08.00 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.25 17.30 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Концерт Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Прст у око Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Глава на главу Док. програм Личности и догађаји Објектив Док. програм Ево нас код вас Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Барса ТВ: Валекано – Барселона 11.45 Ајакс ТВ 12.00 Преглед Премијер лиге 13.00 Фудбал мондијал магазин 13.30 Преглед АТП Барселона 14.30 Евролига Магазин 15.30 Украјинска лига: Металург – Днипро 18.00 Украјинска лига: Зорја – Динамо Кијев 20.45 Премијер лига: Челси – Њукасл 22.45 Најава ФА куп 23.15 Холандска лига: Ајакс – Венло

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.05 11.55 12.10 12.55 14.23 14.57 15.15 16.00 16.48 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 21.10 22.09 23.55 00.10 00.16 01.05 01.52 03.30 04.00 04.46 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Грлом у јагоде Вести Траг Мој херој Острво орангутана Дневник Место злочина: Њујорк Одбојка (ж): Квалификације за ЛОИ: Холандија-Србија, пренос Задња кућа Србије 2 Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Да, можда, не Султани југа, филм Дневник Евронет Место злочина: Њујорк Ружна Бети Продавци 2, филм Грлом у јагоде Вести (05.00) Село гори, а баба се чешља Верски календар

ОДБОЈКА (Ж): КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ

Холандија–Србија (РТС 1, 12.55)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 21.10 22.05 23.10 01.00 01.30 02.00 02.30

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Филм: Тесна кожа 3 Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Сурвајвер Филм: Плавуша узвраћа ударац Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Сузан Сарандон

Фатална несаница Џон Летур је био добар човек, али у погрешном послу. Усамљеник, бивши наркоман, дилер дроге али за клијентелу у високом друштву Њујорка. Почињу да га муче моралне дилеме због посла којим се бави... Кроз живот се смуцао без циља и плана. Улоге: Виљем Дефо, Сузан Сарандон, Дејна Делани, Џејн Адамс Режија: Пол Шредер (РТС 2, 22.51) 07.30 07.37 07.41 07.52 08.02 08.13 08.25 08.50 09.24 09.40 09.55 10.00 10.30 10.55 11.25 11.32 12.00 12.32 12.52 14.00 14.25 14.56 15.12 15.27 16.01 16.05 16.49 17.23 18.0 18.11 18.22 18.32 18.43 18.58 19.31 20.00 20.35 21.10 21.45 22.20 22.51 00.44 01.55

Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Успон идеје Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Знакови времена Детаљ Вече јапанске музике Либела Трезор Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Ја, ми и други Успон идеје Ви и Мира Адања Полак Линк Београдски џез фестивал Ози Бу Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле У свету Беокулт Избори 2012.: Борис Тадић Избор за бољи живот Избори 2012.: Проф. др Зоран Драгишић - Покрет радника и сељака Избори 2012.: Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор Избори 2012.: Комунистичка партија - Јосип Броз Избори 2012.: Коалиција Албанаца прешевске долине Фатална несаница, филм Артур Хонегер Трезор

07.00 Маратон 07.55 Двоугао 08.00 Здравље и ви 08.30 Филм: Дневник увреда 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 Љубав у залеђу 14.30 Доктор Хаус 15.30 Филм: Око за око 18.00 Вести 18.30 Обични људи 19.30 Филм: Жута 21.00 Филм: Лака врлина 23.00 Ред и закон 00.00 Филм: Сезона смрти 01.30 Доктор Хаус 02.30 Љубав у залеђу

dnevnik

c m y

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 20.05 21.00 23.20 00.00 01.00 02.55 03.45 04.10

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Мортал Комбат Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Увод у анатомију Филм: Све за лову Вести Режи ме Филм: Уживо из Багдада Увод у анатомију Саут Парк Филм: Потпуно истините авантуре, тобожње тексашке маме убице навијачица 05.50 Укључење у Б92 Инфо

Лили Тејлор

Сиви камион црвене боје Последњи дани мира у Југославији. Ратко, момак из Босне, потпуни далтониста из забаве краде камион. Сузана, девојка из Београда сазнаје да је у другом стању и одлучује да оде у Дубровник на неколико дана да заради новац за побачај. Улоге: Срђан Тодоровић, Александра Балмазовић, Богдан Диклић, Милутин Караџић Режија: Срђан Кољевић (Хепи, 01.00) 08.35 Метеор и моћни камиони 09.00 Боба и Биба 09.40 Телешоп 10.00 Ешли 10.40 Тајни свет меде Бенџамина 11.00 Генератор Рекс 11.25 Моји џепни љубимци 11.55 Кунг фу мајстори Зодијака 12.15 Винкс 12.40 Квизић 13.20 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Изгубљене године 15.15 Телешоп 15.30 Вести 15.55 Граница 17.30 Насловна страна – квиз 17.55 Телемастер 18.35 Јелена 19.35 Црни Груја 20.20 Једна жеља, једна песма 22.00 Долина вукова 23.10 Изгубљене године 00.30 Црни Груја 01.00 Сиви камион црвене боје, филм

Уживо из Багдада Тим новинара стиже у Багдад 1991. године да извештава о дешавањима на терену током Заливског рата. Свој посао обављају под будним оком ирачких цензора, у непрестаном сукобу са Садамовом моћном пропагандном машином... Улоге: Мајкл Китон, Хелена Бонам-Картер, Џошуа Леонард, Лили Тејлор Режија: Мик Џексон (Б92, 01.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 22.30 00.00 00.45 02.45 03.30 04.15 05.00

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне- живо Гранд шоу Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Холивудски фризер Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda2.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 09.30 Највећи губитник 10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

08.00 Прави Хамлет 09.00 Како је уметност створила свет 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 12.00 Дикенсова Енглеска 13.00 Дан после дуге ноћи 14.00 Ловци на нацисте 15.00 Апсолутна нула 16.00 Туберкулоза. бела смрт 17.00 Црна смрт 18.00 Путовања и открића 19.00 Дневник Ане Франк 21.00 Рутка – Дневник Холокауста 22.00 Синатра – мрачна звезда 23.00 Апсолутна нула 00.00 Туберкулоза. бела смрт 01.00 Црна смрт

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.04 Лугарница 10.11 Из птичје перспективе, док. серија 11.07 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.41 Индекс 15.14 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.46 ТВ календар 17.25 Хрватска уживо 18.22 8. спрат, ток-шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Мисија 21.05 Паралеле 21.40 Отворено 22.25 Дневник 3 23.05 Други формат 23.55 Путем европских фондова 00.11 Време је за џез 01.01 Ин медијас рес 01.47 Трацарица 02.27 Закон и ред 03.07 Скица за портрет

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Џек Хантер и небеска звезда 23.20 Филм: Моби Дик

08.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

08.00 Моји џепни љубимци 08.15 Кобра 11 10.05 Ексклузив таблоид 10.28 Кувар и по 10.30 Галилео 11.20 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер 22.45 ЦСИ Њујорк 00.30 РТЛ вести 00.45 Јавне тајне: 10 најсекси Хрватица 01.25 Менталист 02.10 Астро шоу 03.10 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју 08.00 Жена која је одгајила медведа 08.30 Змај из тунела 09.30 Ускршња бајка 11.00 Паника у ваздуху 13.15 Матине 16.00 Краљ 18.00 Заоставштина беса 20.00 Заштитник 22.00 Заклон 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

За клон Пре ва рант Чар ли Ми лер, хлад но крв на за вод ни ца Ти фа ни и оштро о ки кар та рош Вер нон чи не трио ва ра ли ца ко ји се на ме ра чио да на ме сти нај ве ћу пар ти ју ка ра та у гра ду и да од ше та са пле ном... Уло ге: Ге бри јел Брн, Тен ди Њутн, Џеј ми Фокс, Ме ла ни Гри фит, Сил ве стер Ста ло не Ре жи ја: Де ми јен Ни мен (Си не ма ни ја, 22.00)

Стив Ме квин

Па пи лон По гре шно ухап шен и оп ту жен због уби ства ко је ни је по чи нио, Фран цуз Хен ри зва ни Леп тир 1931. осу ђен је на до жи вот ну ка зну те шког ра да у ка жње нич кој ко ло ни ји Ст. Ло рен на Ђа во љем остр ву у Фран цу ској Гва ја ни... Уло ге: Стив Ме квин, Да стин Хоф ман, Вик тор Џо ри, Дон Гор дон Ре жи ја: Френ клин Шаф нер (ХРТ 2, 20.49) 07.44 08.13 08.42 09.10 10.00 13.26 15.08 15.30 15.54 16.39 17.09 18.00 18.20 18.30 19.13 19.41 20.00 20.49 23.19 00.05 00.47 01.08 01.29 02.10

06.00 07.30 09.00 10.00

Тен ди Њутн

06.00 Пирати са Кариба: На чудним плимама 08.10 Златокоса и разбојник 09.50 Поштена игра 11.35 Викинг Вики 13.00 Вечера за глупане 14.55 Огледало са два лица 17.00 Вини Пу 18.00 Васпитање за почетнике ИИ 18.25 Срећно до краја живота 20.05 Компликовано је 22.05 Девојке 22.40 Спартак. Освета 23.35 Бладворт 01.10 Узвратни ударац 01.55 Клетва 3 03.25 Центурион 05.00 Мис Пластике - Лепота скалпела

11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Истраге Младог Месеца Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Бег: Људски терет, филм Деграси Нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Музика, музика... Ин медијас рес Папилон, филм Трачарица Закон и ред У уреду Симпсонови Родитељи и деца Којак

Погрешан човек Смрт у породици Биографија - Џим Кери Бекство са десет милиона долара Основне ствари Биографија - Бред Пит Крађа вредног уметничког дела Опсада алкатраза Биографија - Џим Кери Прва забрањена љубав Биографија - Бред Пит Војникова прича Бес и част Узбуна: Рубиконова завера

06.00 Стигмата 08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 10.00 Ејс Вентура, зов природе 12.00 Дивља вожња 14.00 Сањала сам праву љубав 16.00 Последњи Мохиканац 18.00 Септембар 20.00 Ухвати Картера 22.00 Бронсон 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

На кон спон та ног по ба ча ја, Ме ред ти с Де ре ком по се ти оп сте ти ча ра, ко ји ће им ре ћи ло ше ве сти. За то вре ме, у бол ни цу до ла зе жр тве те шке не сре ће ко је хит но тре ба да бу ду опе ри са не... Уло ге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Џа стин Чејм берс, Чан дра Вил сон, Са ра Ра ми рез, Че рил Ли Ре жи ја: Шон да Рајмс (РТЛ, 20.50)

Че рил Ли

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Мајстори за пиво Полицајци на задатку Пен и Телер – Лаж или истина У потрази за забавом Разоткривање митова Мајстори за пиво Полицајци на задатку

08.30 08.45 09.30 14.00 15.00 18.30 18.35 19.35 19.40 20.20 20.25 20.35 23.00 23.30 01.15

Фитнес Сви спортови Билијар Фудбал Билијар Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Билијар Олимпијске игре Билијар Фудбал

Ре про гра ми ра ње пу шта њем кр ви

а на шња тр жи шта у на ста ја њу те шко се хи по те кар них зај мо ва, про да ван по мно го ни жој мо гу по хва ли ти ти ме да су из ми сли ла се - це ни у од но су на оче ки ва ну вред ност бу ду ћих от риј ске прест на ке от пла те ду го ва. Шпан ски пла та. Ула га чи су ис прав но ве ро ва ли да, ако ус пе пре стан ци пла ћа ња пред ста ваљ ју још нео бо ре ни ју да из ву ку но вац, мо гу оства ри ти мно го ви ше ре корд. Та зе мља је ус пе ла да се дам пу та пре ста - при но се дру где у при вре ди ако би би ли спрем ни не да от пла ћу је ду го ве са мо у 19. ве ку, на кон што да ку пе не ли квид ну имо ви ну с ви со ким ри зи ком. је то учи ни ла шест пу та у про те кла три ве ка. Би ли су у пра ву. Упра во је ула га ње у ри зич ну, не Због ни за пре ста на ка от пла те ду го ва у 19. ве ку Шпа ни ја је пре у зе ла во де ће ме сто од Фран цу ске, ко ја је осам пу та по ни шти ла сво је ду го ве од 1500. до 1800. По што су фран цу ски мо нар си то ком тих епи зо да раз ви ли на ви ку да по гу бе глав не до ма ће зај мо дав це (ра ни и нео по зи ви об лик „ре про гра ми ра ња ду га„) ста нов ни штво је по че ло да те епи зо де на зи ва „пу шта њем кр ви„. Фран цу ски ми ни стар фи нан си ја Те ре, ко ји је на по зи ци ји био од 1768. до 1774, чак је и сма трао да вла де тре ба да пре ста ну да от пла ћу ју ду го ве ба рем јед ном у сто го ди на да би по вра ти ле рав но те жу. Ипак, за чу ђу је да је Фран цу ска ус пе ла да пре ва зи ђе ста тус зе мље ко ја се риј ски пре ста је да вра ћа ду го ве упр кос тра у ма ма ко је су до не ле Фран цу ска ре во лу ци ја и На по ле о но ви ра то ви. Она ни ка да ни је пре ста ла да от пла ћу је ду го ве ни у 19. ни у 20. ве ку, а за са да ни у 21. Због то га се Фран цу ска мо же сма тра ти јед ном од пр вих зе ма ља ко је су пре ра сле се риј ске пре стан ке от пла те ду го ва. Аустри ја и Пор ту гал са мо су јед ном пре ста ле да вра ћа ју ду го ве до 1800, али су за тим то учи ни ле не ко ли ко пу та то ком 19. ве ка. Две ста го ди на по што је Ен гле ска пре ста ла да от пла ћу је ду го ве под Едвар дом iii, краљ Хен ри Viii за по чео је знат но сма ње ње вред но сти ко ва Оса мо ста ље ње до ве ло „ај ку ле” и ду го ве ног нов ца и та ко је прак тич но пре стао да от пла ћу је све уну тра шње ду го ве Кру не. Шта ви ше, за - ли квид ну имо ви ну пред ста вља ло кључ успе ха пле нио је све зе мљи шне по се де Ка то лич ке цр кве, (све до кра ја 2010) упра вља ња сме лим ка пи та лом ко ји су би ли ве о ма ве ли ки. Ма да се та кве за пле не и при ват ним фон до ви ма ка пи та ла, а да не по ми не мо гу баш сма тра ти пре стан ком от пла те ду го ва, ње мо упра вља ње уни вер зи тет ским за ду жби на ма. оне су ипак не сум њи во мо гу ока рак те ри са ти као На су прот то ме, ре про гра ми ра ње ду го ва, ко је ре не при зна ва ње јав них оба ве за, ма да не и ме ђу на - зул ту је ка мат ним сто па ма ко је су ни же од тр жи род ног ду га. шних, зај мо дав це из ла же ри зи ку без ијед не по зи По чев ши од 19. ве ка ком би на ци ја раз во ја ме ђу - тив не стра не ко ју има, на при мер, сме ли ка пи тал. на род них тр жи шта ка пи та ла и на ста нак од ре ђе - Сто га, не по сто ји оштра раз ли ка из ме ђу ре про ног бро ја но вих на ци о нал них гра ми ра ња ду га и ди рект ног др жа ва до ве ла је до екс пло пре стан ка от пла те ду го ва, ко Ула га ње у ри зич ну имо ви ну зив ног ра ста бро ја ме ђу на род ји се обич но за вр ша ва ју де ли них пре ста на ка от пла те ду го - пред ста вља ло је кључ успе ха мич ном от пла том. ва. С те о риј ског ста но ви шта, Пре стан ци от пла те ду го ва упра вља ња сме лим ре про гра ми ра ње ду го ва пред гру пи са ни су на ре ги о нал ном ка пи та лом и при ват ним ста вља де ли ми чан и уго во рен и ме ђу на род ном ни воу. При фон до ви ма ка пи та ла, пре ста нак пла ћа ња ду га. По мет но је да је ви ше европ ских сто је два раз ло га за то. Пр ви је зе ма ља пре ста ло да от пла ћу је а да не по ми ње мо тај што ре про гра ми ра ње ду га упра вља ње уни вер зи тет ским ду го ве то ком, или од мах на че с то под р а зу м е ва сма њ е њ е кон На по ле о но вих ра то ва, док за д у ж би н а м а ка мат них сто па, а по тен ци јал су мно ге зе м ље Ла т ин с ке но и глав ни це. Дру ги, мо жда Аме ри ке (као и њи хо ва ма ва жни ји, је што ре про гра ми ра ње ме ђу на род них тич на зе мља Шпа ни ја) пре ста ле да от пла ћу ју ду ду го ва обич но оста вља ула га че с не ли квид ним го ве то ком два де се тих го ди на 19. ве ка. Ве ћи на сред стви ма, за ко је ће мо жда про ћи де це ни је пре тих пре ста на ка по ве за на је с ла ти но а ме рич ким не го што се ис пла те. Та не ли квид ност пред ста - ра то ви ма за не за ви сност. Не стал на, ха о тич на вља ве ли ки тро шак за ула га че јер их при мо ра ва европ ска фи нан сиј ска тр жи шта то ком На по ле о на то да др же ри зич ну имо ви ну, за ко ју је на кна - но вих ра то ва при ми ри ла су се до ра них два де се да мно го че сто ни жа од тр жи шне це не ри зи ка. тих го ди на 19. ве ка. Шпа ни ја је у крат ком ро ку Исти на, ула га чи ко ји су до во љан број го ди на др - из гу би ла сво је ко ло ни је у Ју жној Аме ри ци, због жа ли јав ни дуг, на кра ју су че сто оства ри ли при - че га су ле ген дар ни руд ни ци сре бра и зла та у Но но се слич не они ма ко је би оства ри ли да су уло - вом све ту по ста ли при ма мљив плен. Ве чи то за о жи ли у ре ла тив но без ри зич не об ве зни це ко је из - ку пље не по тра гом за ви шим при но си ма, лон дон да ју фи нан сиј ски цен три то ком истог пе ри о да ске бан ка ре и ула га че об у зе ла је сре бр на гро зни (Ве ли ка Бри та ни ја и ка сни је САД). ца. Ве ли ка по тра жња у Евро пи за мо гућ но сти ма Иако је слич ност ових при хо да за ни мљи ва, ула га ња у Ла тин ску Аме ри ку, ком би но ва на с та бит но је ис та ћи да је пра ви лан ре пер при нос на мо шњим но вим во ђа ма ко ји ма су очај нич ки би ле ви со ко ри зич ну не ли квид ну имо ви ну, а не на ве о - по треб не па ре да би по др жа ли про цес гра ђе ња ма ли квид ну имо ви ну с ни ским ри зи ком. Ни је др жа ве, ство ри ла су ве ли ко по ве ћа ње зај мо ва, ве слу чај но што је не пр во ра зред ни дуг, на кон што је ћи ном из Лон до на, ма да ће све те зе мље од 1826 2007. на сту пи ла аме рич ка кри за не пр во ра зред них до 1828. пре ста ти да пла ћа ју стра не ду го ве. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda2.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Мо жда ће те се тек да нас ствар но од мо ри ти. По бољ шај те сво је здрав стве но ста ње ја чом и ра зно вр сни јом ис хра ном. Ан га жу је те се и тро ши те на ви ше стра на исто вре ме но па и при хо ди сти жу че шће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

2. maj 2012.

Без об зи ра на то што се зва нич но не ра ди, ви увек има те шта да ра ди те. По го то во уко ли ко има те при ва тан по сао. При то ме, ко му ни ка ци ја је ве о ма ва жна. Тро ши те но вац на ле пе ства ри и ужит ке.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Сре да је сред њи дан у рад ној сед ми ци, Мер ку ров дан, ваш дан. Да кле, ди на мич не си ту а ци је до ла зе до из ра жа ја. Мо же те се од ва жи ти на кра ће пу то ва ње или из лет, пе ша че ње, тр ча ње...

Ме сец је у зе мља ном зна ку Де ви це, што вас упу ћу је на сва ко днев не и прак тич не, ру тин ске ства ри и оба ве зе. Од ко ри сти сте фа ми ли ји и се би. Бу ди те па жљи ви и при себ ни у са о бра ћа ју. Без нер во зе.

По вољ не окол но сти вам до ла зе од стра не од ко је их ни сте оче ки ва ли, или на на чин ко ји је по ма ло остра шћен, на пет, бу ран. Би ло ка ко би ло, па зи те где ула же те сво је вре ме и по сло ве. За во дљи ви сте.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња, у окол но сти ма ко је ла ко мо же те пре у- сме ри ти у би ло ко јем прав цу. Стра сти су на гла ше не па их по зи тив но ка на ли ши те у прав цу ро ман тич не љу бав не ат мос фе ре или по сла.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ће те по су ста ти ни од у ста ти од оног прав ца ко јим иде те. У љу бав ном од но су по ка зу је те ви ше ин те ре со ва ња и сна ге, лич не од луч но сти. Кон тро ли ши те пр во сво је ми сли, а за тим и по на ша ње.

Ле по вам је, и то је то. Не ма те раз ло га да би ло шта ме ња те док сте са ми по се би оп ти ми ста ко ји зна шта ра ди. Љу бав не зго де и не зго де, за го нет ке и за вр зла ме до но се вам за ни мљи ве при че.

Са мо опу ште но, али и ве се ло, ако мо же! Дру ги дан пра зни ка, или је дан у ни зу, уко ли ко про ду жи те до кра ја ви кен да, има свој сми сао и са др жај. На у чи те да се рас те ре ти те. Тај не љу бав не стра сти?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уско ро ће те се по кре ну ти на дру га чи ји на чин од тре нут не си ту а ци је. Ко ли ко већ су тра, ка да рад ни љу ди поч ну да ра де. Бар они ко ји бу ду при сут ни. А да нас на док на ди те из гу бље ну енер ги ју.

Ин те ре су је вас оно што вас ин те ре су је, а љу бав не при че и су сре ти по себ но. Има те низ иде ја, го то во ег зо тич них, али је пи та ње ко ли ко је парт нер за ин те ре со ван за то. При јао би вам кра ћи пут.

Из ле жа вај те се и гле дај те фил мо ве, ако же ли те. Ле по вре ме ће вас из ма ми ти на по ље па се ше тај те, бу ди те кре а тив ни, фо то гра фи ши те, слу шај те му зи ку, чи ни те ка ко вам па ше у да том тре нут ку. Без жур бе.

VIC DANA

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Во лим секс

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 31 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и вр ло то пло, уз по по днев ни ло кал ни раз вој обла ка. Ве тар слаб ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 32 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло за ово до ба го ди не уз по по днев ни раз вој обла ка. На ју го за па ду и за па ду Ср би је су ка сни је по под не мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви са гр мља ви ном. Ве тар слаб ју го и- сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак око нор ма ле, с тен ден ци јом опа да ња. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так и пе так не ста бил ни је с по вре ме ним пљу ско ви ма и уз по сте пен пад тем пе ра ту ре. За ви кенд ве ћи ном сун ча но и при јат но то пло вре ме. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због ре ла тив но не по вољ не би о ме те о ро ло шке си ту а ци је свим хро нич ним бо ле сни ци ма пре по ру чу је се при др жа ва ње са ве та ле ка ра, као и уме ре не фи зич ке ак тив но сти. Гла во бо ља, не са ни ца и бо ло ви у ми ши ћи ма мо гу ће су ме те о ро пат ске ре ак ци је. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ве ћа на па жња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ше рил Кол, која је проглашавана најсексепилнијом женом на свету, признала је да јој недостаје интимност, да јој је симпатичан британски принц Хе ри, као и да је опседнута децом. - Ја сам жена која воли секс и тешко ми је што немам дечка - изјавила је бивша супруга Ашли ја Ко ла и истакла да је луда за децом. - Обожавам децу, опседнута сам бебама. Знам да сам завршила на Земљи како бих била мајка - рекла је једна од најлепших жена на свету и открила да гаји симпатије према британском принцу Харију. - Мислим да је он диван и кул - изјавила је 28-годишња Шерил, додавши да би, да је у вези с њим, испала да је кугуар девојка, иако је само годину дана старија од принца.

SUDOKU

До шао ту ри ста из Аме ри ке и из нај мио так си сту Ла лу да га ма ло про во за Но вим Са дом. Про ла зе они по ред Спенса и Аме ри ка нац упи та: - Шта вам је ово? - То нам је јед на ве ли ка згра да у ко јој има кли за ли ште, ба зен... - А, то ни је ни шта. У на шој Аме ри ци ми би смо то са гра ди ли за три да на, али мно го ве ће. Про ла зе по ред Сај ма и Аме ри ка нац по но во пи та шта је то. Так си ста се по хва ли да ту до ла зе сви тр гов ци из це ле Евро пе да пре зен ту ју своје про из воде. - У на шој Аме ри ци ми би смо то за не де љу да на са гра ди ли и та мо би до ла зи ли тр гов ци из це лог све та. Већ ја ко бе сан, так си ста во зи да ље. Про ђу по ред Пе тро ва ра дин ске твр ђа ве, а Аме ри ка нац упи та ра до зна ло: - А шта је ово? - Хммм... Не знам! - Ка ко не знаш?! - Кад сам ју трос ову да про ла зио, то ни је би ло ту!

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

146 (13)

Slankamen

329 (0)

Apatin

202 (8)

Zemun

393 (-3)

Tendencija opadawa

Senta

373 (0)

Bogojevo

172 (2)

Panчevo

398 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

201 (0)

Smederevo

530 (-6)

Titel

348 (2)

NERA

Novi Sad

241 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

172 (-40) N. Kneжevac

SAVA

102 (-2)

Tendencija stagnacije

358 (-1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 377 (-23) Beograd

Kusiћ

342 (-4)

100 (-8)

Reшeњe iz proшlog broja