Dnevnik 3.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SREDA 3. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22620 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GASIFIKACIJA SVOJEVREMENO KRENULA S PRI^OM DA ]E NAS NAJJEFTINIJE GREJATI

Brzo pro|e bajka o jeftinom gasu

str. 4

POSLE PSOVKI [AMAR?

Ministar digao ruku na novinara str. 14

@ARKO KORA]

Skinuti hipoteku sa Srbije str. 2

Toplije, ali ki{no Foto: R. Hayi}

Najvi{a temperatura 5 °S

Plavi Dunav pobeleo NASLOVI Politika 3 Partijama mese~na kirija 46 dinara!?

SLOBODAN VLADU[I]

Pla{im se sveta bez ~itawa str. 21

Novi Sad

Vojvodina

7 Dvesta upisanih nije kro~ilo u vrti}

11 Jo{ 40 dana za prijavu nelegalnih nekretnina

Ekonomija

Crna

5 Direktori ~vrsto stisli debele koverte

12 ^etiri smrti na pru`nom prelazu

Poqoprivreda 6 Do kraja marta svi u tefteru

Dru{tvo 8 Provera zakupaca ateqea na tvr|avi posle dve decenije

14 Tukli su bejzbol palicama, {tanglama, lancima

KRKOBABI] PRATI ILI OPOMIWE DINKI]A

Ako porastu plate, mora}e i penzije

str. 5

SPORT

VATERPOLO PRAZNIK U NOVOM SADU

str. 15 – 19

PARTIZAN DOMA]IN NEPOBEDIVOJ BARSI

REMI FUDBALERA VO[E S KO[ICAMA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLITIKA

sreda3.februar2010.

DNEVNIK

c m y

DA LI GRA\ANI SRBIJE @ELE DA SE OGRADE OD SREBRENICE

KOSOVO

Unmik ostaje [ef Unmika Lamberto Zanijer izjavio je da }e misija UN na Kosovu nastaviti da funkcioni{e u skladu sa Rezolucijom 1244, zadr`avaju}i statusno neutralan stav prema jednostranom progla{ewu nezavisnosti. On je dodao i da }e kancelarija Unmika na severu Kosova ostati sve dok ne bude prona|eno drugo dugoro~no re{ewe, prihvatqivo za sve zajednice. "Unmikova kancelarija u severnoj Mitrovici je alat koji omogu}ava funkcionisawe lokalne uprave, prihva}ene od stanovni{tva i povezivawe s kosovskim buxetom", rekao je Zanijer, dodaju}i da je ipak "li~no zabrinut zbog severa Kosova", jer, kako je naveo, ose}a da "postoji potencijal za nestabilnost".

Ve`ba Kfora Manevarske snage multinacionalne borbene grupe Sever po~ele su dvodnevnu ve`bu u severnom delu Kosova da bi, kako je saop{tio Glavni {tab Kfora, „potvrdile operativnu sposobnost u novoj formaciji”. Ve`ba pokriva ~itav rejon odgovornosti multinacionalne borbene grupe - severno i ju`no od reke Ibar, kao i grani~na podru~ja. "Ova ve`ba nije odgovor, niti priprema za bilo kakvu trenutnu ili o~ekivanu situaciju unutar Kosova", isti~e Kfor.

Odba~ena strategija Odbornici Skup{tine op{tine Zve~an jednoglasno su odbacili tzv. strategiju za sever Kosova, koju su pripremili Me|unarodna civilna kancelarija koju vodi Piter Fejt i vlasti u Pri{tini. „Odbornici su jasno rekli da Me|unarodna civilna kancelarija na severu Kosova nema {ta da tra`i i weno prisustvo i aktivnost mo`e samo da pogor{a, ionako krhku, bezbednosnu situaciju i stabilnost koja sada vlada, da lokalne samouprave na severu Kosova nisu nikakve paralelne institucije, jer je nelogi~no i nemogu}e da budemo paralelni sami sebi", rekao je predsednik Skup{tine op{tine Zve~an Dobrosav Dobri}.

Kora}: Skinuti hipoteku koju nam je nametnuo Mladi} Po istraìvawu ra|enom za prikazan na TV-u u Srbiji kako potrebe Nacionalnog saveta za Ratko Mladi} kaè: "Kona~no saradwu s Ha{kim tribunalom, sam ovaj grad oslobodio od Turadeklaraciju kojom bi Skup{tina ka i predajem ga srpskom narodu". Srbije osudila zlo~ine u SreNiko nije pitao srpski narod za brenici podràva 20,6 odsto grato, niti je srpski narod ovlastio |ana Srbije, dok je 46,2 odsto za generala Madi}a da to ~ini u weto da parlament usvoji jednu regovo ime. I zato srpski narod i zoluciju kojom bi bili osu|eni treba da pokaè da ne èli da svi zlo~ini u biv{oj Jugoslaviprihvati odgovornost, koja priji. Rezultati su pokazali da ~ak pada zlo~incima koji su zlo~in 55,2 odsto ispitanih gra|ana veplanirali i u~inili. Ovo je treruje da je u Srebrenici po~iwen nutak kada na{a politi~ka elizlo~in „~ije su ta, i to ne samo u razmere na{i nevlasti nego i u Mladi} je rekao: prijateqi i mediopoziciji, mora „Kona~no sam ovaj ji zlonamerno da pokaè zrepreuveli~avali“. lost i u~ini negrad oslobodio od Da li je u sklopu Turaka i predajem ga {to {to je dugotakvog raspoloro~no potrebno i kako }e Srbija, odnosno Skupsrpskom narodu.” èwa gra|ana SrSrbiji i {to }e {tina, reagovati. [to se ti~e bije mogu}e sa~i- Nije ga srpski narod joj svakako pomoprvoga, u presudi Me|unarodnog ovlastio da to ~ini }i da sa sebe ski- suda pravde u Hagu izneta je kvaniti dokument u kojem bi se saglene odgovornost za lifikacija da se radi o genocidala istina o tom tu uàsnu tragedu. To je ~iwenica koja ima stravi~nom masakru, najteèm diju – navodi sagovornik „Dnevogromnu, ne samo pravnu nego i po~iwenom u Evropi posle Drunika”. politi~ku teìnu, jer ju je donegog svetskog rata, kao i na{ odKora}, ina~e, procewuje da u la najvi{a pravna instanca UN nos prema toj tragediji? Srbiji ipak postoji evolucija koja eksplicitno navodi arguLider SDU-a @arko Kora} javnog mwewa kad se govori o mente zbog ~ega se radi o genocibio je svojevremeno inicijator Srebrenici: du. Srbija je suverena dràva i ba{ rezolucije o Srebrenici, – Neposredno posle tog dogamoè da uradi {ta god ho}e, ali ali je nisu prihvatile ni vlast |aja iz leta 1995. godine, kada biako ve} postoji takva presuda, ni opozicija. U izjavi za „Dnevste pomenuli Srebrenicu, odgoako Evropski parlament traì nik“ Kora} obja{wava da je re~ o predlogu grupe nevladinih organizacija i da joj je naziv bio Ko{tunica za rezoluciju o Jasenovcu „Odgovornost Srbije kao dràPredsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunive u odnosu na genocid u Srebreca ocenio je da „niko nema pravo da na Srbiju, Republiku Srpsku nici“. i srpski narod stavi ìg odgovornosti da je u wihovo ime po~i– O~igledno se ne{to u me|uwen zlo~in”. On tako|e tvrdi i da je ovo trenutak kada Srbija, vremenu promenilo. A promeni„umesto {to podriva Republiku Srpsku”, treba upravo s RS da se lo se to {to je usvajawe dokudogovori o zajedni~kom tekstu deklaracije kojom bi se bez razmenta o Srebrenici predloìo like osudili svi zlo~ini na prostoru nekada{we Jugoslavije i {ef dràve Boris Tadi}, {to koja bi istovremeno bila usvojena u Beogradu i Bawaluci. Lije va`na politi~ka ~iwenica. der DSS-a ocenio je "nemoralnom i ne~ove~nom” politiku koja, Me|utim, ne znamo da li koalikako je naveo, „put u Evropu utire preko razdvajawa mrtvih i cija na vlasti ima konsenzus, omalovaàvawa nevinih srpskih `rtava”. "Takav put ne vodi po{to su neki weni delovi, kao nikud osim u poniàvawe sopstvenog naroda. Ako Skup{tina JS Dragana Markovi}a Palme sa Srbije, umesto jedne deklaracije kojom se osu|uju svi ratni zlosvojih nekoliko poslanika, ve} ~ini, treba da donese neku posebnu deklaraciju, onda bi to trenajavila da ne}e glasati – istibalo da bude deklaracija o Jasenovcu, gde je izvr{en genocid nad ~e Kora}. na{im narodom", zakqu~io je Ko{tunica. Po wegovom uverewu, „nema nikakve svrhe glasati za takvu rezoluciju ako qudi misle da je ona nametnuta, ako nedostaje vor bi bio da se tamo ni{ta nije od svih zemaqa ~lanica da bude iskrenost, ve} se to ~ini samo zadesilo. Sada smo do{li do ta~ke uspostavqen komemarativni dan to {to to neko traì“. da qudi prihvataju da je tamo vezan za Srebrenicu, onda se po– Smisao moè biti samo u èu~iwen jedan teàk zlo~in i stavqa pitawe {ta zna~i kada qi da Srbija sa sebe skine hipoostaje da se odgovori na dva pitaSrbija izbegne da to u~ini. Neke teku, jer imate snimak koji je wa: kojeg karaktera je taj zlo~in opozicione stranke, pre svega

DSS, traè da svi zlo~ini budu spomenuti u jednoj rezoluciji, {to je put kojim se izbegava preuzimawe odgovornosti za Srebrenicu – zakqu~uje Kora}. [ef poslani~kog kluba SRS-a Dragan Todorovi} ima druga~ije mi{qewe i isti~e da wegova stranka smatra da je nemogu}e usvojiti ovakvu rezoluciju, insistiraju}i na tome da pre svega treba da se do|e do istine kad je u pitawu Srebrenica i doga|aji vezani za wu. – Da ne bi bilo dileme, {to se SRS-a ti~e, mi osu|ujemo sve zlo~ine, bilo ko da ih je po~inio. I svi koji su ih po~inili treba da budu dostupni pravdi i da odgovaraju – kaè Todorovi} za „Dnevnik“. – Ali, postoje mnoge stvari koje jo{ uvek nisu rasvetqene i traìmo potpune informacije o doga|ajima u Srebrenici. Na pitawe odakle bi se mogle dobiti te informacije, on upu}uje na „nekoliko komisija, izme|u ostalog i komisija RS”, kao i na nekoliko publikacija o tome „{ta se stvarno dogodilo u Srebrenici”. – O~igledno je da se te informacije ne slaù s predstavom koju o nama èle da nametnu da je u Srebrenici po~iwen zlo~in i da bi zbog toga trebalo usvojiti jednostranu deklaraciju koja bi prakti~no dovela srpski narod u poziciju da sam prihvati da je odgovoran za navodni genocid u Srebrenici. I na to ne smemo pristati. Za zlo~in nad muslimanima u Srebrenici jedino je od-

EVROPARLAMENTARCI KA@U DA JE SRBIJA DOBRODO[LA U EU, ALI PRETHODNO MORA ISPUNITI USLOVE

Srpsko dru{tvo mora ra{~istiti s pro{lo{}u

\ELI] I EGERE[I O ZNA^AJU DUNAVSKE STRATEGIJE

Velika {ansa za Srbiju i Vojvodinu

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}, koji u~estvuje na konferenciji o dunavskoj strategiji Evropske unije u Ulmu, izjavio je ju~e da }e ta strategija biti formalno usvojena u prvoj polovini 2011. godine. On je dodao da je "za Srbiju makroregionalna strategija Evrope velika {ansa". – U Ulmu je Srbija prvi put prakti~no tretirana kao punopravna ~lanica EU. Na partnerski na~in na samom po~etku u~estvujemo u izradi va`ne evropske strategije, i to nam daje veliku dozu sigurnosti da }emo uspeti i da kroz kvalitetne projekte dospemo do zna~ajnog finansirawa na{ih prioritetnih ideja –rekao je \eli} i naveo da je prihva}eno da u sklopu izrade dunavske strategije Srbija bude doma}in u dva navrata – u julu, tokom festivala "Egzit", na Dunavskom samitu

mladih, a zatim na jesen u Beogradu, kada se dovr{i tekst strategije. Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i, koji tako|e u~estvuje na konferenciji u Ulmu, istakao je zna~aj uloge gradova i regija kao kqu~nih elemanata za prakti~no funkcionisawe budu}eg dunavskog regiona. On je izrazio zadovoqstvo {to je me|u prioritetima dunavske strategije, kao {to su transport, ekologija, ekonomski razvoj, plovna infrastruktura, posebno nagla{ena razmena i susreti mladih iz podunavskog regiona. Egere{i je s predsednikom parlamenta nema~ke pokrajine Baden-Virtemerg Peterom [traubom ju~e dogovorio da zajedni~ki pripreme sastanak predsednika parlamenata dr`ava i regija podunavskog regiona, koji bi se sredinom oktobra odr`ao u Novom Sadu. B. D. S.

Srbija ima potencijal da ubrza pribliàvawe Evropskoj uniji, ali saradwa s Ha{kim tribunalom ostaje glavna prepreka koju mora da savlada na tom putu, smatraju predstavnici Evropskog parlamenta zaduèni za zemqe Zapadnog Balkana. U razgovoru sa novinarima iz Srbije, izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin podsetio jer na to da }e Savet EU o procesu ratifikacije SSP odlu~ivati tek u junu, nakon novog izve{taja glavnog ha{kog tuìoca Serà Bramerca o saradwi Srbije sa Tribunalom. On je, me|utim, dodao i da bi u slu~aju hap{ewa preostala dva ha{ka optuènika – Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a – taj proces bio brzan. "Postoji politi~ki dogovor da u slu~aju da se pojave Mladi} i Haxi}, Savet ve} na prvo

slede}e zasedawe stavqa na dnevni red pitawe ratifikacije SSP-a", rekao je Kacin. [ef de-

Va`nost dobrih odnosa Eduard Kukan je rekao da Srbija treba da gaji dobre bilateralne odnose sa ~lanicama EU. "Treba da zapamtite da su na kraju ministri i {efovi 27 dr`ava ~lanica ti koji odlu~uju”, naveo je slova~ki poslanik i poru~io Beogradu da bude aktivan. legacije EP za Zapadni Balkan Eduard Kukan ukazao je, pak, da i pored rasprave o zamoru u pro{irewu Unije, generalna atmosfera

pozitivna i da u EP ima mnogo dobre voqe da se ide daqe sa pro{irewem. To je potvrdio i ~lan delegacije Arno Danàn, ali istovremeno ukazuju}i da je za to potrebno ispuniti i uslove. "@elimo pro{irewe, ali ne po svaku cenu. Ako ispunite uslove i postoji politi~ka saglasnost, Srbija moè u}i, nema problema", rekao je francuski poslanik. Kad je re~ o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom, Danàn je istakao da postoji "moralna i politi~ka obaveza" da se prona|e Mladi}, i to ne zbog EU ve} zbog same Srbije. "To nije tehni~ko pitawe... re~ je o sposobnosti srpskog dru{tva da ra{~isti sa pro{lo{}u. Uveren sam da je zato \in|i}a i ubijen... Direktno ili indirektno, on je ubijen zbog Mladi}a", ocenio je Danàn.

govarao Draèn Erdemovi}, Hrvat iz BiH, koji se nagodio s Tuìla{tvom. Ima indicije da je u to ume{ana u francuska obave{tajna slu`ba, a tu je i odgovornost holandskog bataqona – izri~it je Todorovi}. Istori~ar êdomir Anti} navodi da je posebno pitawe {ta se èli posti}i rezolucijom o Srebrenici. – Ako se èli ka`wavawe zlo~ina i ukazivawe na wihovu veli~inu, to je ve} u~iweno. Srpski narod je ve} kolektivno ka`wen, jedino je wemu na Balkanu, kada je re~ o BiH, oduzeto pravo na dràvu. Vo|e srpskog naroda iz tog perioda tako|e su ka`wene, a wihovi protivnici, koji su tako|e vr{ili zlo~ine, ve}inom su oslobo|eni, odnosno nisu ~ak osu|eni ni pro forme – kaè Anti} za na{ list. Po wegovim re~ima, kampawa koja se vodi u proteklih deset godina ~esto je imala politi~ki ciq – kolektivu stigmatizaciju srpskog naroda. Oni koji sprovode tu kampawu, dodaje Anti}, nemaju po{tovawa prema `rtvama, ba{ kao ni oni koji opravdavaju ili relativizuju zlo~ine nad nesrpskim ìvqem BiH. – U Srbiji se i dan-danas milioni evra upotrebqavaju iz fondova EU i SAD da bi se poistovetio srpski narod iz devedestih godina pro{log veka s nema~kim iz ~etrdesetih. S obzirom na to da su i Srbi u BiH, a posebno u Hrvatskoj i na Kosovu, bili velike `rtve tokom ovih ratova, takav stav nije po{ten i prirodno izaziva reakciju velikog dela na{ih gra|ana. Tek, ~itava ova rasprava o rezoluciji u ovom tonu i s neozbiqnim izjavama – koje su klumninirale re~ima Dragana [utanovca da su neki iz sada{we opozicije u Srbiji ispra}ali tenkove na Srebrenicu – vode ka tome da se na neki na~in prihvati kolektivna krivica. A ona bi onda imala i neku vrstu politi~ke implikacije: u BiH ukidawe RS, a u Srbiji – da sada{wa vlast dobije „kredit“ od EU da napravi jo{ jedan korak ka punopravnom ~lanstvu – kaè Anti}. S. Stankovi}

Mora boqe Pokrajinski ombudsman prof. dr Dejan Jan~a i predstavnici 12 nacionalnih saveta saglasili su se ju~e da je upisivawe pripadnika nacionalnih mawina u posebne bira~ke spiskove trebalo da bude jasnije osmi{qeno i koordinisano na svim nivoima, uz aktivnije u~e{}e republi~kih, regionalnih i lokalnih organa uprave. Kqu~ni problem je, kako je oceweno, informisawe pripadnika nacionalnih mawina o tom procesu i wegovom zna~aju. Pored nedovoqne obave{tenosti i skorog isteka roka za upis, problemi su nastali i zbog smawewa buxetskih iznosa za rad nacionalnih saveta i zato {to lokalne samouprave sporo obra|uju zahteve za upis u spiskove, pa je pitawe da li }e ve}ina nacionalnih zajednica uspeti da upi{e potreban broj bira~a.

MINISTAR ^IPLI] OD DANAS OBILAZI NACIONALNE SAVETE

Podr{ka upisu u bira~ke spiskove Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} kre}e danas u seriju poseta nacionalnim savetima mawinskih zajednica u Srbiji, ne bi li promovisao kampawu za upis u posebne bira~ke spiskove. Kako nam je re~eno u Ministarstvu za qudska i mawinska prava, ^ipli} }e s predstavnicima nacionalnih saveta razgovarati o tome kako da do isteka zakonskog roka uspe{no zavr{e upis u posebne bi-

ra~ke spiskove. Podsetimo, osim Nacionalnog saveta Ma|ara, koji u sastavqawu bira~kog spiska nije imao problema, svi ostali saveti se mu~e s odzivom gra|ana. Upis u posebne bira~ke spiskove nacionalnih mawina traje do 9. marta ove godine i organizovan je u svakoj op{tini. Nakon upisa, slede izbori koji se organizuju za 800.000 gra|ana Srbije koji se izja{wavaju kao pripadnici neke od nacionalnih zajed-

nica. Zakon ka`e da sve mawinske zajednice moraju da organizuju izbore po novim pravilima, a predvi|a i priliku za osnivawe novih nacionalnih saveta, koji imaju zna~ajne ingerencije u oblasti kulture, obrazovawa, upotrebe jezika i informisawu. Osim postoje}ih 16 nacionalnih saveta, priliku za wihovo formirawe po odredbama novog zakona iskoristile su jo{ i zajednice Albanaca, A{kalija, ^e-

ha i Slovenaca, a nedavno su interes za formirawe nacionalnog saveta iskazali i Crnogorci. U svakom slu~aju, ministar ^ipli} }e danas i sutra posetiti nacionalne savete Buwevaca, Hrvata i Ma|ara u Subotici, 5. i 8. februara nacionalne savete Nemaca, Rumuna i Ukrajinaca u Novom Sadu, dok su razgovori u nacionalnom savetu Rusina u Ruskom Krsturu najavqeni za 9. februar. P. K.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda3.februar2010.

DEMOKRATSKA STRANKA DANAS OBELE@AVA 20 GODINA OBNOVQENOG RADA

Ideje DS-a pobedi}e ulaskom Srbije u EU Demokratska stranka danas }e uspehe koje je iznedrila Demokratkonvencijom pod nazivom „20 godina ska stranka. DS-a – Srbija na pravom putu“ obe– Zoran \in|i} je na{ao pravi leìti dve decenije od obnavqawa put borbe protiv reìma Slobodarada i povratka na politi~ku scenu. na Milo{evi}a, koji je predstaIstorija stranke po~iwe 1919. govqao simbiozu kriminalne mafijadine, kada je u Sarajevu odràna {ke organizacije i dràvne vlasti osniva~ka konferencija i izabran – izjavio je Stojanovi}. Nekada{wi wen prvi predsednik – Qubomir ambasador Srbije u Holandiji oceDavidovi}, a prete~e DS-a bile su nio je da DS danas uvodi Srbiju u Srpska napredna stranka, koju su predvorje Evropske unije, a da je osnovali mladi konzervativaci zna~ajnu ulogu odigrao u popravqa1881. godine, i kasnije formirana wu imixa dràve na me|unarodnom Samostalna radikalna stranka. Poplanu vo|ewem politike kojom se sle zavr{etka rata i dolaska komubrane interesi zemqe, istovremeno nista na vlast, DS prestaje da radi po{tuju}i prava drugih dràva i jer nije bilo uslova za slobodno de- Jedan od prvih predizbornih plakata Demokratske stranke naroda. lovawe stranaka. Aktuelni potpredsednik DemoNa politi~ku scenu Srbije vratila se u 11. Osniva~ka skup{tina odràna je 3. februakratske stranke Dragan [utanovac izjavio je decembra 1989. godine, kada je grupa od 13 intera 1990. a za prvog predsednika stranke tada je da borba za modernizaciju Srbije, koja je zapolektualaca odràla konferenciju za novinare izabran Dragoqub Mi}unovi}. Narednih go~ela obnavqawem rada pre dve decenije, jo{ u beogradskom Domu omladine i tom prilikom dina DS su vodili i Zoran \in|i}, do ubistva nije zavr{ena, i da }e o kona~noj pobedi demosaop{tila javnosti da DS obnavqa rad. Me|u 2003. godine, kao i Zoran @ivkovi}, do izbora kratske ideje mo}i da se govori po ulasku Srosniva~ima bili su Kosta âvo{ki, Milovan novog predsednika, Borisa Tadi}a, 2004. godibije u EU. Danojli}, Zoran \in|i}, Gojko \ogo, Vladine, koji je i danas na ~elu stranke. Ina~e, po – Srbija jo{ uvek bira izme|u napred i namir Gligorov, Slobodan Ini}, Marko Jankooceni profesora me|unarodnog prava i jednog zad, izme|u Evrope i pro{losti, i mislim da vi}, Vojislav Ko{tunica, Dragoqub Mi}unood osniva~a stranke dr Radoslava StojanoviDemokratska stranka jo{ uvek svoj kona~ni povi}, Borislav Peki}, Miodrag Peri{i}, Ra}a, petooktobarske promene i popravqawe sao nije zavr{ila – poru~io je [utanovac. doslav Stojanovi} i Du{an Vukajlovi}. imixa Srbije u svetu predstavqaju najve}e E. D.

PARTIJE U ZREWANINU ZAKUPQUJU LOKALE PO BAGATELNIM CENAMA

Mese~na kirija 46 dinara!? Politi~ke stranke u Zrewaninu koriste poslovni prostor u vlasni{tvu grada po vi{e nego simboli~nim cenama, a “Dnevnik” saznaje da mese~na kirija za wih iznosi izme|u 46 i 1.410 dinara! Na izdavawe lokala po bagatelnim cenama ponovo je ukazao slu~aj sve~anog otvarawa Gradskog odbora Srpske napredne stranke, koji zvani~no jo{ nije ni oformqen. Napredwaci su se, naime, uselili u atraktivne prostorije u najuèm gradskom jezgru a kancelariju im je obezbedila Gradska uprava. âk se angaòvao i gradona~elnik Mileta Mihajlov i Javnom preduze}u “Poslovni prostor” uputio dopis u kojem je pre-

poru~io da se SNS-u kancelarije dodele neposrednom pogodbom! Stranke, ina~e, zakup pla}aju samo na nivou pet odsto od realne cene, odnosno one koja va`i za ostale korisnike gradskog poslovnog prostora. Partije su ranije bile u jo{ povla{}enijem polo`aju, s obzirom na to da su, odlukom nadle`nih, bile skroz oslobo|ene pla}awa kirije. Nezvani~no saznajemo da trenutno 12 politi~kih partija u Zrewaninu koristi gradske prostorije i pla}a ih od 46 do 1.410 dinara, u zavisnosti od lokacije i povr{ine. Mada je odlukom precizirano da prostorije po simboli~noj ceni mogu koristiti samo stranke

koje imaju odbornike u lokalnom parlamentu ({to je SNS postao prelaskom jednog odbornika iz redova DSS u napredwake), to u ovom trenutku ~ine i one koje ih nemaju. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton ka`e da politi~ke stranke okupqaju zna~ajan procenat stanovni{tva i da treba da imaju dobre uslove za rad. Me|utim, on podse}a na to da partije dobijaju i pristojne pare iz buxeta, zbog ~ega bi trebalo da pla}aju realniju kiriju. – Inicira}u ve} narednih dana sastanak s predstavnicima svih stranaka koje u~estvuju u gradskoj vlasti, da bismo razmotrili pita-

Ne traìmo vlast, ve} izbore Srpska napredna stranka ne traì vlast ve} nove izbore, poru~io je predsednik SNS Tomislav Nikoli} ju~e na po~etku akcije potpisivawa peticije za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. – Mi traìmo da neko pita gra|ane {ta oni danas misle – rekao je Nikoli}, i ocenio da }e SNS uspeti da sakupi milion potpisa, {to }e, po wegovim re~ima, naterati vlasti da se zazmisle. – Potpisi ne ru{e vlast, ve} su na~in izraàvawa voqe gra|ana. Po wegovim re~ima, Srbija je na istorijskoj raskrsnici i moè da bira izme|u sada{we i nove demokratske vlasti. On je dodao da izbori vi{e ne}e biti „referendum“ na kojem se gra|ani opredequju za partije koje su evropski orijentisane i druge. On je kazao da SNS poku{ava da okupi blok progresivnih – narod-

wa~kih stranaka opredeqenih za saradwu s Evropom i celim svetom i koje }e se boriti protiv korupcije i kriminala. Nikoli} je na kraju pozvao sve u opoziciji, ali i

Uz SNS i NS Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski najavila je da }e ta partija sutra zapo~eti akciju prikupqawa potpisa za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Po wenim re~ima, NS }e se na taj na~in pridru`iti akciji koju je pokrenuo SNS, a o~ekuje da }e se prikqu~iti i DSS.

gra|ane druga~ijeg politi~kog opredeqewa, da razmisle o tome da li je ovo {to danas imamo `ivot za koji su se borili i glasali.

PREDLOG ZAKONA O SKUP[TINI DANAS PRED [EFOVIMA POSLANI^KIH KLUBOVA

Parlament o sebi sredinom februara Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da je tekst predloga zakona o Skup{tini priveden kraju i da bi se pred poslanicima mogao na}i na sednici sredinom februara. Ona je za danas najavila sastanak sa {efovima poslani~kih grupa na kojem }e podeliti tekst predloga zakona i razgovarati o dinamici potrebnoj da se s wim upoznaju i

eventualno daju sugestije. Po wenim re~ima, do 15. februara trebalo bi da se sve tehni~ke i su{tinske aktivnosti na tekstu privedu kraju, kako bi nakon toga zakazala sednicu parlamenta. – Taj predlog zakona }e su{tinski obezbediti samostalnost Skup{tine kroz buxet, a done}e i odre|ene novine u samom procesu rada – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

SUKOB SVM-a I DS-a U SUBOTICI NASTAVQEN SAOP[TEWIMA I IZJAVAMA

„DNEVNIK” ISTRA@UJE KO DANAS SAVETUJE VRH VLADE VOJVODINE

Pomo} Pajti}u do{la iz banke U Vladi Vojvodine, kod predsada ombudsman, profesor me|usednika i potpredsednika, anganarodnog prava u penziji. òvano je petoro savetnika. SaNovo lice je Dejan Avdalovetnici predsednika Bojana vi}, postavqen za savetnika Pajti}a su Aleksandra Kolar, u predsednika u oktobru 2009. To wenom drugom mandatu na toj se desilo nekoliko meseci nafunkciji, a odskoro i Dejan Avkon {to je ranija Pajti}eva sadalovi}. Preostala tri savetradnica Tatjana \ukanovi} podnika pri ruci su potpredsedninela ostavku na savetni~ko mecima. sto za me|unarodne odnose, pa su Na{ list je, u nameri da sazna neki u Avdalovi}u videli “nako danas savetuje Vladu Vojvodislednika” wenog resora. U Vlane, od wenog Sekretarijata dodi, pak, tvrde da takvih podela bio informaciju da su to, zapranema, ve} da savetnik „obavqa vo, “pokrajinski slu`benici na studijsko-analiti~ke poslove za rukovode}em radnom mestu”. Inpotrebe predsednika Vlade; po formacija, naàlost, ne sadrì potrebi prima stranke; sara|uje i podatke o savetnicima angaòvanim Savetnik predsednika Vlade ima po ugovoru o delu. One za koje se navodi 92.841,64 dinara da su savetnici postavqa Pokrajinska vlada na period od ~etiri godis pokrajinskim organima radi ne. Na osnovu tog postavqewa, blagovremene izrade materijala obja{weno je, zasnivaju radni za potrebe predsednika, po poodnos u Vladi Vojvodine i danas trebi prisustvuje sastancima tamo imaju neto platu 92.841,64 koje odràva predsednik; obadinara (savetnik predsednika), vqa i druge poslove koje mu poodnosno 91.469,60 (savetnik potvere predsednik, sekretar i predsednika). {ef kabineta Vlade”. Takav deNaknadno nam je potvr|eno da lokrug poslova utvr|en je Praje u savetni~kom timu predsedvilnikom o unutra{woj organinika i daqe glumica Mira Bazaciji i sistematizaciji radnih wac, angaòvana po ugovoru o mesta u Sekretarijatu Vlade. Ipak, Avdalovi} je na{em delu. Mira Bawac je savetnica listu potvrdio da wegov resor za kulturu jo{ iz Pajti}evog jeste me|uregionalna saradwa prvog premijerskog mandata i i ekonomski odnosi. Dolazi iz bila je deo wegovog savetni~kog sveta bankarstva, gde je, kaè, “drim tima”, zajedno s Boìdaproveo 12 godina. Bio je i dirom \eli}em, Aleksandrom Korektor lizing ku}e Kulske lar i direktorom “Danubijusa” banke, koju je 2007. kupio maMiloradom Sredanovi}em. Savetovao ga je i dr Dejan Jan~a, |arski OTP. Kasnije je bio

we dodele lokala, ali i visine kirije. Jer, mislim da bi kiriju trebalo pove}ati – veli Marton. S wim se slaè i direktor JP “Poslovni prostor” Dejan âpo, koji nagla{ava da odluka o visini kirije, ipak, nije do ovog preduze}a, jer ono radi smo stru~ni deo posla. Na{ sagovornik je ukazao i na to da je u ovom trenutku nekoliko javnih preduze}a zaduèno za izdavawe gradskog poslovnog prostora, {to partije znaju da iskoriste. – Neke stranke, poput DSS-a ili SRS-a, za svoje odbore koriste duple prostore, koje izdajemo mi i Direkcija za ure|ewe grada – naveo je âpo. @. Balaban

NIKOLI] POTPISAO PETICIJU NAPREDWAKA

{ef kabineta direktora u OTP banci. – Naravno da sve {to radim, radim u koordinaciji s predsednikom Vlade, ali mesto na kojem sam nije klasi~no savetni~ko. Ne savetujem ja predsedniku Pajti}u {ta bi trebalo da radi, nego preuzimam obaveze za koje on nekada nema vremena ili koje ne zahtevaju visoku formu sastanka – ka`e Avdalovi}. Aleksandra Kolar, dugogodi{wa Pajti}eva savetnica za medije, javnosti je poznata i kao nekada{wa portparolka festivala „Egzit“ u Novom Sadu. U januaru 2009. ponovo je postavqena za Pajplatu ti}evu savetnicu. Ranije je radila u kabinetu biv{eg novosadskog gradona~elnika Borislava Novakovi}a. Predsednik, ina~e, po sistematizaciji radnih mesta ima pravo na tri savetnika, a isto toliko predvi|eno je i za potpredsednike. Na savetni~kom mestu kod potpredsednice Ane TomanoveMakanove je Ildiko Halbvajs, pravnica iz Zrewanina. Wu je pro{log oktobra resorni ministar za mawine imenovao za ~lana Centralne izborne komisije za izbore nacionalnih saveta. Mr Zdravko @ivkovi} je savetnik kod potpredsednika I{tvana Pastora, a s Branislavom Davidovi}, koja je kod vicepremijera Du{ana Jakovqeva, ispuwen je broj sistematizovanih mesta za savetnike potpredsednika Vlade Vojvodine. S. Nikoli}

DSVM novi adut demokrata Predsednik Skup{tine grada Subotice Jene Maglai prekju~e je gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u pismeno predao svoju neopozivu ostavku na funkciju koju je u lokalnoj samoupravi obavqao do 29. januara. U saop{tewu koje je poslao medijima, Maglai kao razlog svoje ostavke navodi najavqenu smenu direktora Direkcije za izgradwu grada Joèfa Jurce ili „utapawe“ ove institucije u Gradsku upravu. U tekstu se navodi da je Vu~ini}, nakon {to mu je predata ostavka, prvo Jurci, a zatim i Maglaiju, rekao da ipak ne}e pokrenuti smenu direktora Direkcije niti }e je, kao instituciju, „utapati“ u Gradsku upravu. Stoga se u tekstu navodi da je ovaj ~in „samo osnaìo” Maglaija da podnese ostavku, jer je, po wemu, s politikom ~iji predstavnici od ~etvrtka do ponedeqka nisu u stawu da odrè svoju re~ – neozbiqno nastaviti daqe.

Jene Maglai

U saop{tewu se zakqu~uje da ovakvi postupci DS-a ukazuju na to da ova stranka zapravo samo `eli da istisne SVM iz tokova odlu~ivawa u Gradskoj ku-

[veler ne}e dati ostavku Iako je na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare Jene Maglai uz svoju, najavio i ostavku sekretara Skup{tine grada, Arpad [veler demantovao je ju~e da }e povu}i takav potez. On je u izjavi za „Dnevnik“ rekao da ne èli da podnosi ostavku jer niko iz SVM-a nije seo s wim i razgovarao na tu temu. Svoje }utawe u petak, kada je i sam bio na konferenciji SVM-a, Arpad [veler pravda „zate~eno{}u“: „Krivo mi je {to izgleda kao da nisu rekli istinu, ali je ~iwenica da ja ni{ta nisam potpisao niti to èlim. Mislim da nema potrebe da napustim ovu funkciju. Ja nisam politi~ar nego profesionalac koji radi svoj posao ”, navodi [veler i kaè da je, iako mu to do sada nije saop{teno, svestan toga da }e biti izba~en iz SVM-a.

}i, te da u ovim nastojawima za partnere ima SPS, BSV i DSS, kao i da je „u taj red“ stala i Demokratska stranka vojvo|anskih Ma|ara s Andra{om Ago{tonom na ~elu. Gradona~elnik Sa{a Vu~ini}, koji je ju~e sazvao prvu sednicu Gradskog ve}a u „novom sastavu“, tj. bez dva ~lana SVM-a, ocenio je navode iz saop{tewa SVM-a, koji se ti~u wegovog, navodnog, povla~ewa odluke o smeni Joèfa Jurce ili „utapawa“ Direkcije u Gradsku upravu, kao – besmislice. Kada je re~ o zapo~etim razgovorima izme|u DS-a i DSVMa, Vu~ini} je rekao da su se, „na wegovu li~nu àlost“, odnosi ove dve stranke sveli na odnose DS-a i SVM-a, koji se u svim razgovorima predstavqao kao jedini predstavnik Ma|arske koalicije. – Tek smo obavili razgovor koji nema neku posebnu politi~ku teìnu, jer smo razgovarali o tome da li uop{te postoji prostor za na{u saradwu. On postoji, {to je dobra vest, ali smo daleko od toga da pri~amo o nekoj koaliciji – rekao je gradona~elnik Ipak, na pitawe da li bi {efu odborni~ke grupe DSVM-a âbi [ep{eiju ponudio mesto predsednika Skup{tine grada, Vu~ini} je kratko odgovorio: „Vrlo rado“, dodaju}i da }e slede}a sednica Skup{tine grada biti odràna najverovatnije sredinom ili krajem slede}e nedeqe. Z. Romi}

EKONOMIJA

sreda3.februar2010.

BLOKADA 66.000 PREDUZE]A TRA@I RE[EWE

Pomo} dr`ave u prebijawu dugova

Saradnici beogradskog Ekonomskog instituta ju~e su preporu~ili da se dr`ava aktivnije ukqu~i u re{avawe problema nelikvidnosti srpske privrede. Po podacima Narodne banke Srbije, blokirane ra~une ima vi{e od 66.000 preduze}a i preduzetni~kih radwi, ~iji su

no ne ispuwava svoje obaveze, koje su ve}e od wihove imovine. On je na predstavqawu novog broja biltena Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije “Makroekonomske analize i trendovi” ukazao na to da u centru ekonomske politike treba da budu mala i

DNEVNIK

DOMA]I PROIZVO\A^I NE ISPUWAVAJU SVETSKE STANDARDE

Srpska roba nije za trgovinske lance Doma}i mali i sredwi proizvo|a~i te{ko mogu postati deo lanca dobavqa~a stranih kompanija jer ne ispuwavaju standarde kvaliteta koje one zahtevaju, zakqu~eno je na prezentaciji Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza odr`anoj u Privrednoj komori Beograda. Potpredsenik Agencije Srbije za promociju ulagawa i izvoza (SIEPA) Bojan Jankovi} je rekao da je tim kompanijama te{ko da uhvate prikqu~ak i primene standarde razvijenih tr`i{ta. – Kada bismo uporedili doma}e industrijsko malo ili sredwe preduze}e s, na primer, ~e{kim, sigurno bi se primetile ogromne razlike – rekao je Jankovi}.

Stru~wak za razvoj lanaca dobavqa~a Xon Varnej je, ipak, istakao da u pojedinim sektorima postoji velika konkurencija, kao i potencijal za daqe unapre|ewe poslovawa. – Potencijal postoji, moraju se izdvojiti kompanije ~ije se poslovawe mo`e unaprediti i prona}i svetski kupci tako da srpske kompanije postanu deo svetskog lanca dobavqa~a – rekao je on. ^lan Upravnog odbora trgovinskog lanca “Metro2 Davor Katalini} je naglasio da se ~esto de{ava da doma}i dobavqa~i ne mogu ispuniti o{tre kriterijume te kompanije. Zbog toga }e, po wegovim re~ima, “Metro” tako|e obu~avati svoje dobavqa-

~e da bi im pomogo da postignu tra`ene standarde. – Danas, na primer, svetska tr`i{ta zahtevaju posedovawe

sertifikata ISF, ali nijedan proizvo|a~ u Srbiji ga nema. To nije zahtev na{e grupe ve} globalni standard – objasnio je on.

GASIFIKACIJA SVOJEVREMENO KRENULA S PRI^OM DA ]E NAS NAJJEFTINIJE GREJATI

Brzo pro|e bajka o jeftinom gasu

Zaobi}i banke Dràva, kako je predloìo Vu~kovi}, moè i zaobi}i bankarski sektor i neposredno pomo}i privredi tako {to }e preduze}ima obezbediti poreski kredit u trajawu od {est do 12 meseci, ako je naplata poreza na dodatu vrednost ve}a od buxetom planirane. To bi zna~ilo, kako je objasnio, da se preduze}a u odre|enom periodu oslobode pla}awa PDV-a da bi izmirila svoje obaveze, a da dràvi vrate drug, s kamatom, kada pove}aju proizvodwu i poboq{aju svoju finansijsku poziciju. dugovi 261 milijardu dinara. Me|u blokiranim firmama je 75 odsto malih i sredwih preduze}a, 20 odsto su velika preduze}a, a pet odsto preduzetnici. U blokadi du`noj od jedne godine je dve tre}ine nelikvidnih preduze}a, a tre}ina ima blokiran ra~un duè od tri godine. Ti podaci, kako je rekao ekonomista Vladimir Vu~kovi}, potvr|uju da oko 22.000 preduze}a prakti~no i ne postoji, a da jo{ 22.000 dugoro~-

sredwa preduze}a koja najvi{e uti~u na porast nelikvidnosti. Vlada je, kako je dodao, do sada sprovela samo jedan program za smawewe nelikvidnosti koji se odnosio na subvencionisane kredite. Dr`ava, po Vu~kovi}evim re~ima, ne sme da se upu{ta u oprost dugova preduze}a nastalih u vi{egodi{wem periodu, ve} da se usmeri na mere koje }e od duga rasteretiti ona preduze}a koja istovremeno imaju i velika potra`ivawa.

„Petrohemija” gubita{ – “Petrohemija” tra`i na~in za rentabilno poslovawe po{to zbog sve ve}e razlike izme|u cene sirovine i gotovog proizvoda pravi gubitke – izjavio je ju~e direktor te pan~eva~ke fabrike Sa{a Pavlov. – Prvi rezulti na{e analize pokazuju da nijedna poslovna celina ne posluje rentabilno. Cena sirovine u posledwe vreme raste, a cene proizvoda stagniraju, {to nam pravi gubitke. Razgovori s Vladom Srbije, koja je ve}inski vlasnik “Petrohemije”, poodmakli su i o~ekujemo ulagawa u najva`nija postrojewa kako bi radila punim kapacitetom.

GASE SE MALA PREDUZE]A U ZREWANINU

Sve vi{e katanaca na radwama – U Zrewaninu se od po~etka godine nedeqno gasi po pet{est ra~una vlasnika malih radwi – upozorio je ju~e predsednik Udruèwa preduzetnika Miroslav \uri}. On je dodao da jo{ nema zvani~nih podataka o broju zatvorenih radwi, i podsetio na to da Zrewanin, po podacima Regionalne privredne komore, ima oko 3.500 malih i sredwih preduze}a, s oko 9.000 zaposlenih, na ~ijim radwama je u posledwih nekoliko meseci sve vi{e katanaca, dok je u bankama sve mawe ra~una. Udruèwe preduzetnika ukazivalo je na te{ko}e u privre|ivawu na savetovawu odrànom krajem pro{le godine, kada je zatraèno smawewe taksi i drugih da`bina grada i dràve, kao i mere za efikasniju naplatu potraìvawa, ~ak i od javnih dràvnih preduze}a.

U Zrewaninu je od po~etka kalendarske godine, uz brojna i nikad ve}a sni`ewa i ogla{avawa u izlozima radwi, na vratima sve vi{e katanaca, {to je uz ekonomsku krizu, posledica primene propisa o obaveznoj evidenciji robe i usluga. Zato i ~elnik zrewaninskih malih preduzetnika, podr`avaju}i borbu protiv sive ekonomije, ukazuje na neophodnost da se da`bine smawe za privrednike koji rade po zakonu.

Gasifikacija Srbije uzela je maha pre nekoliko godina, a da bi se {to vi{e potencijalnih potro{a~a privuklo da po~nu da koriste prirodni gas kao energent za zagrevawe doma}instava presudno je bilo to {to je ovaj energent propagiran kao najekonomi~nije gorivo i energent ~ije kori{}ewe ima najvi{e pozitivnih efekata na o~uvawe ìvotne okoline. To je doprinelo i tome da veliki broj toplana u gradovima, umesto mazuta i ~vrstog goriva, sada kao energent koriste prirodni gas, a u gasifikaciju su uloìla i mnoga doma}instva. Me|utim, od gasa kao jeftinog energenta sada vi{e nema ni{ta, pa je ostalo samo to da on ima najvi{e ekolo{kih prednosti, te su, po svemu sude}i, korisnici prevareni jer je grejawe na gas sve skupqe. Sada{wa cena kubnog metra prirodnog gasa nije se mewala od oktobra 2008. godine, kada je kubik poskupeo oko 60 posto i, bukvalno, potro{a~e, posebno individualne, “ugasio”. Treba re}i da je sada{wa cena formirana onda kad je 1.000 kubika ovog energenta ko{talo oko 500 dolara, a sada je oko 330 dolara (bez transportnih tro{kova). Izme|u tada{we i sada{we cene kupovina 1.000 kubika bila je razli~ita – u prvom kvartalu pro{le godine 440 dolara (bez transportnih tro{kova), u drugom 334, u tre}em 245, a u ~etvrtom kvartalu 273 dolara. I sve to vreme cena gasa na doma}em trì{tu nije se mewala. Naime, generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajatovi} je u vi{e navrata govorio da su, zbog razlike u ceni gasa (tokom pro{le grejne

1.174,53779

sezone) koji se uvozi i one po kojoj se prodaje stvoreni veliki gubici (oko 107 miliona evra), da to neko mora da plati, a da je najlogi~nije da plate oni koji su ga tro{ili, jer JP “Srbijagas” svoje obaveze mora da pla}a na vreme i zbog toga se zadu`uje.

Istovremeno, treba re}i da je sni`ewe cene priodnog gasa bilo o~ekivano u drugoj polovini pro{le godine, da je tako ne{to bilo najavqivano vi{e puta, ali kako je godina izmicala, tako je postajalo sve izvesnije da do toga ne}e do}i. Sada je to, slobodno se mo-

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (685,85

Promet

Zidar GP a.d. , Surdulica

18,42%

450

4.050

Globos osiguranje a.d. , Beograd

14,14%

799

59.925

Naziv kompanije

0,31% )

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,40%

2.750

29.016.852

Agrobanka a.d. , Beograd

1,49%

8.645

1.858.720

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,60%

10.563

1.130.213

Imlek a.d. , Beograd

0,47%

1.500

246.000

Kredi banka a.d. , Kragujevac

7,61%

4.457

374.368

Vital a.d. , Vrbas

2,04%

1.250

37.500

1,49% Promena %

8.645 Cena

1.858.720 Promet

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-4,22%

6.416

70.578

ABS Minel elektrogradnja DV

-11,99%

2.385

21.465

Veterinarski zavod Subotica

0,18%

551

47.394

Kqu~ a.d. , Kladovo

-11,95%

737

Univerzal banka a.d. , Beograd

-0,13%

6.780

13.560

Kin|a Agrar a.d. , Kikinda

-11,86%

275

27.500

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

725

0,00

Autoprevoz Gorwi Milanovac a.d.

-11,67%

280

21.840

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,00

6.704

0,00

-11,67% Promena %

530 Cena

6.890 Promet

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.898

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

832

0,00

Ribokompleks a.d. , Uzdin

-5,66%

5.000

1.795.000

Soja protein, Be~ej

0,00

1.050

0,00

Ogrev a.d. , Zrenjanin

0,00%

121

156.211

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.330

0,00

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,00%

3.450

113.850

Tigar, Pirot

0,00

769

0,00

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

900

113.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Grani~ar a.d. , \ala

0,00%

100

85.500

Agrobanka a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Usluga Novi Sad a.d. , Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

1. 2. 2010.

Zavisni skroz-naskroz Uz sada{we cene gasa na trì{tu izvesnije je odràvawe sada{we cene ili dodatno poskupqewe. Naravno, po{to je Srbija zavisna od uvoza prirodnog gasa (oko 90 odsto potrebnih koli~ina), cena na doma}em trì{tu zavisi od one koja se nudi na svetskoj pijaci. Ipak, te{ko se oteti utisku da ni dràva nije na vreme odradila sve {to je potrebno da se obezbedi dovoqno energenata, pre svega prirodnog gasa, jer je pro{le godine, kada je isporuka gasa potpuno obustavqena zbog sukoba Ukrajine i Rusije, Srbija morala da ga kupuje tamo gde je mogla, bez ikakvih mogu}nosti da uti~e na cenu, a skladi{te u Banatskom Dvoru nije moglo da ponudi odgovaraju}e koli~ine...

è re}i, gotovo nemogu}e jer je cena gasa na trì{tu po~ela da raste, po{to raste i cena sirove nafte, odnosno naftnih derivata koji su presudni za formirawe cene gasa. Tako je sada za zagrevawe prose~nog stana od oko 60 kvadratnih metara i prose~nu potro{wu prirodnog gasa od oko 300 kubnih metara mese~ni ra~un za grejawe oko 12.000 dinara. To je cifra za koju se te{ko moè re}i da je mala, jer je to prakti~no tre}ina prose~ne zarade u Vojvodini. Istovremeno, za stan iste kvadrature koji greje, recimo Novosadska toplana, koja kao energent koristi prirodni gas, potro{a~i po kvadratnom metru pla}aju 61,55 dinara, odnosno uz ura~unat porez na dodatu vrednost oko 67 dinara – dakle mese~no ne{to vi{e od 4.000 dinara. Budu}i da se grejawe u Novom Sadu pla}a cele godine, a stanovi greju {est meseci, prakti~no je mese~ni tro{ak za grejawe oko 8.000 dinara, uz napomenu da toplane imaju mogu}nost da ove godine pove}aju cene oko osam posto i da je gotovo izvesno da }e sve to pravo iskoristiti. Dakle, umesto najekonomi~nijeg grejawa, sada je grejawe na gas prili~no skupo. Naime, grejawe na struju, ma kako ono za dràvu nije dobro, za potro{a~e koji vode ra~una o tarifama (skupoj i jeftinoj struji) je isplativije, a mawe para se potro{i i ako se koriste (kombinuju) ugaq i drva. I tako se, naàlost, mnogi potro{a~i vra}aju godinama unazad, i umesto zaista ekolo{ki najboqeg gasa, opredequju za mawe ekolo{ko, ali gorivo koje lak{e mogu da plate. D. Mla|enovi}

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK SLOVENA^KA KOMPANIJA PREME[TA PROIZVODWU

Deo „Gorewa” seli se u Srbiju “Gorewe” }e krajem marta po~eti preseqewe svoje proizvodwe u Srbiju, a u Sloveniji }e ostaviti samo proizvodwu najskupqih proizvoda. Slovena~ki proizvo|a~ bele tehnike “Gorewe” iz Velewa krajem marta preseli}e proizvodwu aparata za hla|ewe i zamrzavawe u svoju fabriku u Vaqevu, koju je otvorilo 2006. godine. Selidba proizvodwe u Srbiju je u slovena~kim medijima otvorila pita-

U Sloveniji }e se proizvoditi samo najskupqi proizvodi we otpu{tawa radnika u Velewu, na {ta u “Gorewu” jo{ uvek nisu mogli da im odgovore. “Gorewe” zapo{qava ukupno 10.580 radnika, u Sloveniji, Srbiji i ^e{koj, od toga je najve}i PRIVATIZACIJA GOTOVA DO KRAJA GODINE

Gazdama oduzeto 507 firmi

– Privatizacija je u 2009. bila usporena zbog krize i bi}e zavr{ena do kraja 2010. – najavio dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri}, navode}i da je ostalo da se privatizuje oko 100 dru{tvenih preduze}a. ]iri} je rekao da je u proteklih desetak godina privatizovano oko 2.100 preduze}a, a da su s 507 novih vlasnika ugovori raskinuti zbog nepo{tovawa ugovora, dok je prihod od prodaje tri milijarde evra. On je izjavio je privatizacija dosta kasnila u proteklih desetak godina jer tranziciju nije pratila sistemska reforma.

Na{i rade u Bahreinu Srpska kompanija “Multikon in`ewering” saop{tila je ju~e da je ugovorila posao projektovawa i projektnog nadzora poslovno-stambenog i hotelskog kompleksa u Bahreinu. Kako je saop{teno, ukupna vrednost ove investicije je 200 miliona evra, a kompleks u gradu Manami }e ~initi dve kule od 60 i 52 sprata i zauzima}e povr{inu ve}u od 70.000 kvadratnih metara. Ta investicija predstavqa prvu fazu investicionog projekta koji ukqu~uje razli~ite infrastrukturne objekte i objekte visoke gradwe za koje investitori iz Bahreina i Saudijske Arabije planiraju da utro{e oko milijardu evra, dodaje se u saop{tewu.

broj u Sloveniji – 7.700. Po dosada{wim izjavama iz “Gorewa”, bi}e primeweni “meki metodi prilago|avawa broja zaposlenih”, odnosno on }e biti smawen za 350.

sreda3.februar2010.

KRKOBABI] PRATI ILI OPOMIWE DINKI]A

Ako porastu plate, mora}e i penzije Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je da }e i penzije morati da se pove}aju ako od septembra, kako je najavio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, budu odmrznute i pove}ane plate u javnom sektoru. Krkobabi} je za “Em-portal” kazao da }e Partija ujediwenih penzionera Srbije, ~iji je on lider, tra`iti da se penzije odmrznu ako, suprotno odluci Vlade i dogovoru s Me|unarodnim monetarnim fondom, po~etkom septembra budu odmrznute plate u javnom sektoru. – Bez obzira na principijelan dogovor o zamrzavawu plata i u 2009, one su nominalno porasle 7,1 posto, a penzije su ostale iste i nisu ni za dinar pove}ane. Ako bi se to ponovilo i tokom 2010, kategori~an zahtev PUPS-a bi}e da se za pribli`no isti procenat moraju pove}ati i penzije – kazao je on.

Boqe da je zamrznuto – Mislim da plate i penzije u ovoj godini ne bi trebalo pove}avati – rekao je Krkobabi}. On je svoj stav objasnio ~iwenicom da je zamrzavawe najboqi na~in da se za 2011. stvore realne pretpostavke za rast i penzija i zarada.

JAVNA PREDUZE]A NE HAJU ZA PREPORUKU VLADE O LIMITIRAWU PLATA?

Direktori ~vrsto stisli debele koverte Krajem pro{le nedeqe Vlada Srbije usvojila je i zakqu~ak kojim se preporu~uje javnim preduze}ima i javnim agencijama da u svojim godi{wim programima poslovawa, odnosno op{tim aktima kojima se ure|uju zarade direktora i zaposlenih, najvi{i iznos neto zarade utvrde u visini koja ne prelazi {estostruki iznos prose~ne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa koja je ispla}ena u Srbiji za decembar pro{le godine. Zna~ilo bi to, zapravo, da se direktori javnih preduze}a i dràvnih agencija, pod uslovom da èle da poslu{aju preporuku Vlade Srbije, nakon samo mesec dana ponovo vrate na znatno mawe plate, odnosno na one koje su imali dok je vaìo Zakon o privremenom smawewu plata u javnom sektoru. Posle dono{wa pomenutog zakona, ~ija primena je po~ela u aprilu pro{le godine kao jedna od mera {tedwi zbog ekonomske krize, poslanicima, ~lanovima Vlade, funkcionerima, zaposlenima u NBS-u, javnim organizacijama i preduze}ima, organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa posebno su oporezovane mese~ne zarade preko 40.000 dinara, i to s deset, odnosno 15 posto, s tim {to je novac koji je wima uziman upla}ivan u poseban fond za pomo} onima koje je ekonomska kriza najvi{e pogodila. Istim zakonom propisano je i da najve}a zarada moè iznositi {est prose~nih plata u Srbiji, {to je zna~ilo oko 186.000 dinara. U navedeni fond za slilo se 1,2 milijarda dinara. Zakon je bio “oro~en” s 31. decembrom pro{le godine pa

Ministarkina o~ekivawa Ministarka finansija Diana Dragutinovi} obja{wava da se preporuka Vlade Srbije o ograni~ewu zarada odnosi samo na zaposlene u javnim agencijama i javnim preduze}ima, a ne i na plate buxetskih korisnika. Ona isti~e da preporuka ne mora da se po{tuje, ali o~ekuje da }e zaposleni to u~initi! Ako budu usli{ili wena o~ekivawa, zna~i}e to da, po preporuci, maksimalna plata mo`e biti najvi{e {est prose~nih mese~nih zarada na nivou Srbije. su tako svi funkcioneri i direktori javnih preduze}a od prvog dana ove godine vratili svoje velike plate. Direktori javnih preduze}a, predstavnici wihovih upravnih i nadzornih odbora, kao i rukovodioci raznih agencija od Nove godine ponovo su stekli pravo na plate koje su imali pre aprila 2009. godine. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} obja{wava da se usvojeni za-

kqu~ak Vlade Srbije ovoga puta ne odnosi na dràne funkcionere ve} samo na direktore javnih preduze}a i direktore dràvnih agencija. Kako je ovoga puta re~ samo o zakqu~ku, ili, kako ga je nazvala ministarka Dragutinovi}, preporuci, sada je na direktorima javnih preduze}a i dràvnih agencija da dobrovoqno pristanu na to da im plate budu upola mawe. Jer, kad je usvojen zakon,

onda nisu pitani i nisu imali mogu}nosti da se protive, ali kada je u pitawu preporuka, mogu i ovako i onako. Koliko }e im biti te{ko da ispo{tuju preporuku Vlade Srbije najboqe pokazuju plate koje su tek vra}ene a kojih bi sada trebalo da se odreknu. Tako bi direktor “Jat ervejza” morao da se odrekne sada{weg 379.181 dinara i pristane na to da dobija oko 186.000 dinara mese~no. Direktor Telekoma ima platu 354.879, EPS-a 345.779, “Transnafte” 331.163, a “@eleznica Srbije” 202.383 dinara. Vi{e od pola plate morali bi da se odreknu direktor Centralnog registra, koji prima 356.205 dinara, Agencije za privatizaciju – 344.149 ili Agencije za osigurawe depozita, koji prima 322.598 dinara, Korporacije za osigurawe stambenih kredita – 239.830 dinara... U Ministarstvu finansija, ina~e, na kraju pro{le godine nisu imali ni{ta protiv toga da se direktori javnih preduze}a i dr`avnih agencija vrate na plate koje su imali po~etkom pro{le godine, odnosno pre nego {to je usvojen Zakon o privremenom smawewu plata u javnom sektoru. Kako ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavquje kraj recesije i pove}awe plata u drugoj polovini 2010. godine, sva je prilika da }e pune koverte direktora ostatiti netaknute jer {to bi jedan mesec dobijali koliko i pre a ve} slede}i upola mawe pa se opet, ako se obistine Dinki}eve najave, vra}ali na staro. Jednostavnije im je da sve ide po starom. Q. Male{evi}

Kako je istakao, “ne moè jedna kategorija qudi da umire od gladi, a druga, koja ina~e mnogo boqe ìvi, da dobija povi{icu”. – Pogotovo sam protiv toga da se plate pove}avaju u uslovima kada za to nema potrebe, niti ima novca za to. Tako|e je nedopustivo da zaposleni u pojedinim javnim preduze}ima ucewuju dràvu – dodao je Krkobabi}. Podsetio je na to da je Vlada Srbije, prilikom usvajawa buxeta za 2010. godinu, donela i odluku o zamrzavawu penzija i plata u javnom sektoru do kraja godine. Krkobabi} je kazao da je wegov stav da bi ove godine privredu trebalo stabilizovati i “sva sredstva, kako iz doma}ih, tako i stranih izvora, me|unarodnih finansijskih institucija, EBRD-a, EIB-a, EU, Rusije, Kine i poslovnih banaka, treba uloìti da se ubrza ekonomski razvoj”.

DA LI TREBA UVESTI VALUTU EU

Evro jo{ nije za Srbiju Viceguverner Narodne banke Bojan Markovi} rekao je da bi uvo|ewe evra pre nego {to Srbija postane ~lan EU ugrozilo odnose Narodne banke Srbije i evropskih finansijskih institucija kao {to je Centralna evropska banka. – Jednostrano uvo|ewe evra bi ugrozilo odnose NBS-a s Evropskom cen-

tralnom bankom, ali bi i ote`alo put Srbije ka Evropskoj uniji. Jo{ je va`nije da ekonomski to tako|e ne bi bilo dobro re{ewe za Srbiju – naveo je on. Po wegovim re~ima, privreda Srbije je u periodu tranzicije i {okovi koji je poga|aju su razli~iti od {okova koji poga|aju evrozonu, pa je i odgovaraju}a monetarna politika u Srbiji razli~ita od odgovaraju}e monetarne politike u evrozoni. – Uvo|ewem evra izgubili smo mogu}nost da imamo razli~itu monetarnu politiku – ocenio je Markovi}.

PROPALI DOGOVORI O MINIMALNOJ CENI RADA KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,5967

98,5681

100,835

96,301

Australija

dolar

61,0174

62,2627

63,6947

60,8307

Kanada

dolar

65,3298

66,6631

68,1964

65,1298

Danska

kruna

12,9705

13,2352

13,5396

12,9308

Norve{ka

kruna

11,8294

12,0708

12,3484

11,7932

[vedska

kruna

9,5415

9,7362

9,9601

9,5123

[vajcarska

franak

65,5204

66,8576

68,3953

65,3199

V. Britanija

funta

110,586

112,843

115,438

110,247

SAD

dolar

69,3793

70,7952

72,4235

69,1669

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 2. 2010. godine

Ne daju ni 98 dinara ve}i minimalac Socijalni partneri nisu uspeli na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta krajem pro{le nedeqe da utvrde minimalnu cenu radu za zaposlene u prvoj polovini ove godine te }e nova runda pregovora, ali ujedno i posledwa, biti na sednici SES-a za koju se jo{ uvek ne zna kada }e biti. Sindikati nisu `eleli da odustanu od zahteva da minimalna cena radnog sada bude 100 dinara, odnosno da minimalac u prvom polugodi{tu ove godine, umesto sada{wih 15.910 dinara, iznosi 17.400 dinara mese~no, dok poslodavci za to nisu hteli ni da ~uju. Postojala je

mogu}nost i da sindikati “popuste”, odnosno da pristanu na to da minimalna cena rada bude 92 dinara po satu, {to bi zna~ilo da minimalac bude 16.008 dinara, ali ni to nije pro{lo. Dakle, gazde nisu `elele – jer tvrde da bi svako pove}awe bilo neopravdano – da pristanu na to da radnici u prvih {est meseci dobijaju po 98 dinara vi{e! Kad bi pristali na prvobitni predlog sindikata, po kojem bi minimalac iznosio 17.400 dinara, zna~ilo bi to da gazda radniku daje 1.490 dinara vi{e nego dosada. Kako dogovor nije postignut, re{ewe }e se potra`iti na SES-u, mada je malo nade

da se i tamo na|e jer }e za pregovara~ki sto sesti opet isti partneri. Sva je prilika da }e i ovog puta, kao i pro{log, nadvla~ewe da li }e minimalac porasti malo ili nimalo morati da prese~e Vlada Srbije koja, u slu~aju da dogovora nema, donosi odluku o tome kolika }e minimalna zarada u Srbiji biti i objavquje je u “Slu`benom glasniku”. Q. M.

POQOPRIVREDA

sreda3.februar2010.

DNEVNIK

PO^ELA REGISTRACIJA POQOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

Do kraja marta svi u tefteru Prvog dana februara po~eo je upis novih gazdinstava ili obnova registracije ve} postoje}ih i traja}e do 31. marta. Taj posao poqoprivrednici }e mo}i da obave lak{e i jednostavnije nego dosad jer od ove godine prijavquju samo grupe poqoprivrednih kultura koje sade i seju, a od idu}e }e obnavqati registraciju svog gazdinstva samo ako imaju neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u toku prethodne godine, od 2011. godine ne}e vi{e morati da dolaze u Upravu za trezor kao {to je to bio slu~aj prethodnih godina. Registrovana poqoprivredna gazdinstva mogu biti fizi~ka lica, preduzetnici i pravna lica. Registracija se obavqa veoma brzo, a gazdinstva ne pla}aju nikakvu naknadu za upis novog gazdinstva, odnosno obnovu registracije postoje}eg. Da bi se re-

da se upi{u u registar poqoprivrednih gazdinstava, treba da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija, gde }e dobiti sve podatke i formulare koje je neophodno ispuniti.

Od kqu~ne je va`nosti za poqoprivredna gazdinstva da prijave ta~ne podatke u registar, jer u suprotnom mogu izgubiti pravo na pojedine subvencije

gistrovalo poqoprivredno gazdinstvo, neophodno je da ima najmawe 0,5 hektara obradive zemqe.

[TA PAORI ZAMERAJU DR@AVI?

Od subvencija do vodnog doprinosa Zemqoradni~ke zadruge i mala preduze}a koja su registrovana kao poqoprivredna gazdinstva morali bi imati pravo na subvencije po hektaru i na investicije u osnovna sredstva proizvodwe, jedan je od zakqu~aka sa {estog zimskog seminara farmera, odr`anog u organizaciji Kluba 100P plus, kojem su prisustvovali i

goriva za ratarsku proizvodwu na 100 litara i za povrtarsku proizvodwu na 200 litara po hektaru, uzimaju}i u obzir povr{ine prijavqene u registar poqoprivrednih gazdinstava (RPG). Subvencionisati treba samo poqoprivredne ma{ine i opremu koje odgovaraju standardima savremene proizvodwe u EU, kao {to su oru|a za konzervacijsku obradu, sejalice i sadilice, traktori, kombajni... a pogotovo ma{ine za za{titu poqoprivrednih kultura, zakqu~eno je na seminaru. Kada je re~ o aktuelnom problemu visokih vodnih doprinosa koje paori treba da plate, neophodno je, poru~uju iz ovih paorskih organizacija, da se preispita naplata usluga i kamata, ali i da se kanalska mre`a dovede u

Zakup i daqe sporan – Uo~ene su mawkavosti kod izdavawa dràvnog zemqi{ta i zbog toga treba preispitati ove odrednice iz Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu, a pri tome konsultovati na{e predstavnike, poru~ili su predstavnici Kluba 100P plus, “Vojvodina agrara” i ZSV-a, uz poruku da bi, usled objektivnih pote{ko}a u agraru, poqoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a trebalo da vode samo PDV evidenciju, a da sve ostale obaveze pla}aju kao i svi ostali poqoprivredni proizvo|a~i. ~lanovi Asocijacije “Vojvodina agrar” kao i predstavnici Zadru`nog saveza Vojvodine. Ove organizacije sloìle su se i da jednom doneta uredba ne bi smela biti poni{tena na {tetu agrara, a istaknuto je i da bi ubudu}e u izradi zakona i uredbi vezanih za poqoprivrednu problematiku trebalo da se uvaì i mi{qewe Kluba 100P plus, Asocijacije “Vojvodina agrar” i Zadru`nog saveza Vojvodine. Na dràvu je apelovano i da prihvata ra~une za kupovinu mineralnog |ubriva i semena od 1. avgusta prethodne godine kao dokaz za subvenciju za narednu godinu, te da se ubudu}e subvencioni{u poqoprivrednici – potro{a~i mineralnog |ubriva, a ne proizvo|a~i. Tako|e, neophodno je da se pove}a refakcija za nabavku dizel-

broj sto~nog fonda i sli~no, Uprava za agrarna pla}awa }e proveravati po slu`benoj du`nosti u centralnoj bazi koju vodi Uprava za veterinu – rekao je pomo}nik ministra za poqoprivredu Milan Stegi}.

dvosmernu funkciju: odvodwavawe–navodwavawe. ^lanovi Kluba 100P plus, asocijacije “Vojvodina agrar” i Zadru`nog saveza Vojvodine ukazuju na to da se mora sprovesti reregistracija svih sredstava za za{titu biqa kako bi se u biqnu proizvodwu mogli uvesti EU standardi i u tom smislu treba izmeniti Zakon o sredstvima za za{titu biqa. Zakqu~ili su i da vaqa nastaviti istra`ivawa na suzbijawu crvenila kukuruza, te upoznati predstavnike Kluba s izve{tajem FVO misije o krompiru, kao i s akcionim planom koji }e se na osnovu wega pripremiti. Potrebno je i da se donese program monitoringa pesticida u skladu s EU praksom i revidira, u vezi s tim, Instrukcija vezana za izvoz vo}a i povr}a u Rusiju. S. G.

Rast biqne proizvodwe Lane je u Srbiji ostvarena biqna poqoprivredna proizvodwa od 18.989 miliona tona, {to je bio rast od 6,1 posto u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost realizovane proizvodwe je 3,8 milijarde dolara. – U analizi ostvarenih rezultata u biqnoj proizvodwi primewena je klasifikacija biqnih kultura na ìta, industrijsko biqe, povrtarsko biqe, krmno biqe, vo}arsku proizvodwu i vinogradarstvo. Pro{le godine u Srbiji je proizvedeno je 8,98 miliona tona ìta, {to je 1,7 posto iznad proizvodwe ostvarene u 2008. Procewena vrednost ìta je 1,8 milijardu dolara, s u~e{}em od 48,3 odsto u ukupno ostvarenoj vrednosti biqne proizvodwe i rastom od 1,92 posto u odnosu na 2008. – kaè istraìva~saradnik u Centru za nau~noistraìva~ki rad Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}.

Od kqu~ne va`nosti za poqoprivredna gazdinstva je da prijave ta~ne podatke u registar jer u suprotnom mogu izgubiti

pravo na pojedine subvencije, poru~uju iz Ministarstva poqoprivrede. Ukoliko poqoprivrednici ili pravna lica `ele

Kada je re~ o registraciji sto~nog fonda u Registar poqoprivrednih gazdinstava, upisiva}e se samo HID broj (identifikacioni broj farme) i kategorija stoke na farmi. – Sve ostale podatke, neophodne za ostvarivawe prava na subvencije, kao {to su vrsta stoke,

Pro{le godine u registru je bilo prijavqeno oko 370.000 aktivnih gazdinstava, rekao je on, i dodao da bi ove i naredne godine broj gazdinstava trebalo da ostane pribli`no isti s tendencijom blagog pada, “jer se sve vi{e gazdinstava u Srbiji udru`uje”.

UGOVARAWE PROLE]NE SETVE NA VOJVO\ANSKIM POQIMA

Soju i suncokret seju kompenzacione cene Uqare i sojare po~ele su ugovarawe prole}ne setve, a kada su cene u pitawu, sada se znaju samo orijentacione, to jest kompenzacione, i one se kod soje kre}u oko 250 evra po toni, a kod suncokreta oko 230 evra. Kompenzaciona cena nikako ne zna~i da }e paori slede}eg leta toliko dobiti za svoje proizvode, ve} da na osnovu wih uzimaju repromaterijal, to jest seme i |ubrivo... Kona~na cena moè biti i vi{a i nià, a wu }e odrediti situacija na doma}em, ali i regionalnom trì{tu. – Kona~na cenu }e odrediti trì{te i bi}e poznata na dan otkupa, i to u pore|ewu s cenama na berzi u Budimpe{ti – kaè za “Dnevnik” rukovodilac sirovenskog sektora “Viktorija grupe” Velibor Mandi}. On nagla{ava da je “Viktorija” ve} s paorima pod ovim uslovima ugovorila setvu suncokreta na 20.000 hektara i soje na 24.000 hektara. Kukuruz roda 2010. godine, kako smo ~uli od vojvo|anskih paora, vrede}e 92 evra. Ina~e, kako je izjavio sekretar Udruèwa za poqoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran, u ovogodi{woj prole}noj setvi kukuruz }e biti zasejan mo`da ~ak i na 1,3 milion hektara. Po wegovim re~ima, o~ekuje se da }e biti zasejano i izme|u 150.000 i 180.000 hektara suncokretom, izme|u 130.000 i 150.000 hektara sojom i oko 60.000 hektara {e}ernom repom. On je, me|utim, napomenuo da }e veli~ina povr{ina koje }e bi-

P{enici dobro pod snegom Komentari{u}i trenutno stawe jesewih, odnosno ozimih useva, Prostran je rekao da je ono za sada dobro, osim u onim delovima zemqe gde su bili potopqeni. – Generalno, p{enica je u dobrom stawu i dobro je podnela i niske temperature zabele`ene u decembru – rekao je Prostran, podsetiv{i na to da je p{enica u Srbiji zasejana na ukupno 485.000 hektara, i ukazao na to da je sada najva`nije prihrawivawe p{enice mineralnim |ubrivima – ureom i KAN-om, koje }e po~eti ve} u drugoj polovini februara. ti zasejane {e}ernom repom, suncokretom i sojom zavisiti od kvaliteta ugovora koje s poqoprivrednicima budu sklopile industrije uqa, {e}era i za preradu soje. Prostran je dodao da }e povr{ine pod povr}em ovog prole}a zauzeti oko 250.000 hektara. – Srpski ratari }e u predstoje}oj setvi imati vi{e posla ne-

go lane jer je oko 100.000 hektara povr{ina koje se po pravilu seju u jesen, “preneto” na prole}nu setvu. Bi}e potrebna velika ulagawa, za koja se postavqa pitawe da li }e poqoprivredni proizvo|a~i mo}i da do kraja izdr`e – kazao je Prostran, dodaju}i da je setva, pre svega, veliki investicioni posao, koji podrazumeva

ulagawa u orawe, seme, gorivo, rezervne delove, |ubrivo..., pa ukoliko ona budu skromna, mo}i }e da se o~ekuju i skromni rezultati. On je naglasio da se ~eka i usvajawe uredbi iz oblasti poqoprivrede jer je veoma bitno da li }e, i koliko, registrovanih poqoprivrednih gazdinstava dr`ava obuhvatiti merom subvencionisawa od oko 140 evra po hektaru, ali i to koje }e vrste poqoprivredne proizvodwe podsticati u ovoj godini. Vojvo|anski zadrugari prime}uju da su svi usevi na vi{egodi{wim prosecima, jedino je primetan blagi pad povr{ina pod sojom, a na ra~un toga blagi rast onih pod suncokretom, iako su se mnogi proizvo|a~i nakon pro{le godine “zarekli” da vi{e ne}e i}i u proizvodwu suncokreta. Po anketi koju su stru~ne slu`be Zadru`nog saveza Vojvodine sprovele na reprezentativnom uzorku od 36.771 hektara obradivog zemqi{ta (u vlasni{tvu zadruga ili procewena ugovorena proizvodwa), o~ekuje se setvena struktura u kojoj }e soje biti na 3.340 hektara, ili devet odsto, suncokreta na 7.950 hektara, ili 22 odsto, {e}erne repe na 960 hektara, ili tri odsto, kukuruza na 11.295 hektara, ili 31 odsto... U ZSV-u napomiwu da su ovo procene setvenih povr{ina i da su mogu}a odstupawa imaju}i u vidu geografsku lokaciju, i jo{ uvek nedovoqno jasne uslove za predstoje}e ugovarawe proizvodwe. S. Glu{~evi}

Dràvna pomo} za nove ma{ine Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je ju~e da }e svako registrovano poqoprivredno porodi~no gazdinstvo u Srbiji od ove godine mo}i da, pri kupovini nove mehanizacije, ra~una na pomo} dràve. On je kazao da }e dràva subvencionisati 30 odsto cene traktora snage do 160 kowskih sna-

ga, i istakao da je ciq te akcije da se iza|e u susret pre svega onoj seoskoj populaciji koju ~ine porodi~na gazdinstva, ali i da se starost mehanizacije u Srbiji dovede na evropski prosek. Ministar Dragin je podsetio na to da prose~na starost poqoprivredne mehaniza-

cije u Srbiji trenutno iznosi izme|u deset i 15 godina, dodaju}i da je taj prosek pre pet godina iznosio ~ak 30 godina. Izrazio je o~ekivawe da }e starost mehanizacije u Srbiji biti dovedena na evropski prosek u vrlo kratkom roku, odnosno u naredne dve do tri godine.

I traktor mora biti osiguran Osiguravaju}a ku}a DDOR “Novi Sad” saop{tila je da je otvorila celodnevni info-telefon za vlasnike traktora i drugih poqoprivrednih ma{ina putem kojeg se mogu dobiti sve informacije u vezi s novim propisima o obaveznom osigurawu. Zakon o obaveznom osigurawu u saobra}aju, koji je stupio na snagu u oktobru pro{le godine, naime, zabrawuje u~e{}e traktora i druge poqoprivredne mehanizacije u saobra}aju ukoliko nemaju polisu

auto-odgovornosti. To je obavezno osigurawe vozila u slu~aju {tete nanete tre}im licima, podse}a se u saop{tewu te osiguravaju}e ku}e. Nedoumice kod poqoprivrednika je, kako se navodi, izazvala ~iwenica da za wihovu mehanizaciju ne postoji obaveza godi{we registracije, ve} se ona obavqa samo jednom, prilikom kupovine. Prema novim propisima, i ova vozila moraju biti osigurana jer, dokle god se koriste u saobra}aju,

postoji mogu}nost da nanesu {tetu tre}em licu, odnosno da izazovu saobra}ajnu nezgodu. Za vo`wu neosiguranog vozila zakon predvi|a kazne od 10.000 do 300.000 dinara za preduzetnike - vlasnike vozila, kao i od 100.000 do ~ak tri miliona dinara za pravna lica. Kazna je predvi|ena i za voza~e koji upravqaju neosiguranim vozilom, i to od 10.000 do 50.000 dinara. Prema novim propisima, polisu obaveznog osigurawa mora da

ima sva samohodna mehanizacija (poput traktora, kombajna i sli~no) kao i sve vrste prikqu~nih vozila (prikolice i drugo). Cena osigurawa, odnosno premija za traktore odre|uje se na osnovu snage motora u kilovatima, pa tako, na primer, za traktore snage od 33 do 44 kilovata, kakvih je najvi{e u Srbiji, osigurawe ko{ta 1.777 dinara, navodi se u saop{tewu. Procewuje se da u Srbiji ima vi{e od 320.000 traktora.

Zbog leda palo 60 kazni Zbog neo~i{}enog snega i leda sa trotoara komunalna inspekcija je pro{le nedeqe napisala preko 60 zapisnika, a ukoliko ka`weni u roku od osam dana ne plate mandatnu kaznu, zavr{i}e kod sudije za prekr{aje. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za “Dnevnik” da sneg uglavnom nisu ~istili zakupci poslovnih prostora i pojedina preduze}a.

Mandatne kazne za gra|ane koji ne po~iste sneg ispred ku}a i zgrada je 2.500 dinara, a za privatnike je 10.000 dinara. Ukoliko im se napi{e prekr{ajna prijava, kazne su mnogo ve}e. Kazne kod sudije za prekr{aje za gra|ane su od 250 do 25.000 dinara, za preduze}a od 2.500 do 250.000 dinara, dok su za odgovorne osobe u preduze}ima od pet hiqada do pola miliona dinara. Q. Na.

OD 8. FEBRUARA ZAHTEVI ]E SE PRIMATI NA JO[ DESET MESTA

Do legalizacije i preko mesnih zajednica Zahteve za legalizaciju svog bespravno izgra|enog objekta u skladu sa novim Zakonom o planirawu i izgradwi vlasnici }e od 8. februara mo}i da podnesu i u deset mesnih zajednica u Novom Sadu. Referenti }e zahteve primati u mesnim zajednicama u Petrovaradinu,

Novosadska sreda3.februar2010.

Oprez velik kao grad vom talasu gra|ani su se upla{ili ove bolesti, pa su pokupovali sve maske i ostale rekvizite. Gun|ali su {to na{a dr`ava nije odmah kupila vakcine protiv “meksikanca”, kao {to su to u~inile neke druge zemqe. A onda su stigle i vakcine i na{ grad je do sada dobio oko 14.000 doza. Svi su pomislili da }e se ispred ambulanti stvarati reke qudi koji }e ~ekati da se vakcini{u. Me|utim, od gra|ana ni traga ni glasa, jer su mahom mi{qewa da nova vakcina ostavqa posledice.

Poku{ao je da ih razuveri i ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} koji je pred kamerama primio ovu vakcinu. Zatim je najavio da bi bilo dobro da se i deca vakcini{u, kako bi se epidemija, odnosno pandemija stopirala. Ali ni ovo nije uspelo. U prilog tome govori i podatak da se u novosadskoj pedijatriji le~i oko 67.000 dece od 18 godina, a vakcinu je primilo ~itavih devet {kolaraca. O~ito je da roditeqi ne `ele da rizikuju. Nisu, uostalom, vakcinisali sebe, pa je bilo sasvim logi~no da }e decu jo{ mawe. Q. Nato{evi}

U ORGANIZACIJI EKOLO[KOG POKRETA

Predlozi za dodelu „Medaqe ~asti”

Skup{tina Ekolo{kog pokreta prikupqa predloge za dodelu “Medaqe ~asti” osobama koje su najzaslu`nije za za{titu `ivotne sredine i duhovnog nasle|a. Predlozi s obrazlo`ewem mogu se dostavqati do 31. marta na adresu Ekolo{kog pokreta grada, Ulica

Vojvo|anskih brigada 17/1 uz naznaku - Predlog za medaqu ~asti. Ova nagrada se dodequje povodom 22. aprila, Dana planete Zemqe. Ustanovqena nagrada se sastoji od plakete, ukaza o dodeli i nov~anog iznosa, koji se utvr|uje za svaku godinu posebno. I. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 11 ~asova @elezni~ka od 25 do 37, Maksima Gorkog 1A, Sremska od 2 do 4, Trg Carice Milice, od 11.30 do 13.30 Kvanta{ka pijaca, Marka Miqanova 17, pogon “Si partner” u Ulici Marka Miqanova 17. Koviq: od 8.30 do 12 ~asova Proleterska od Vojvo|anskih brigada do kraja, Branka Radi~evi}a i deo Ulice 29. novembra.

V REMEPLOV

Cvetao esperanto Godi{wa skup{tina Dru{tva esperantista “Marko Ne{i}” odr`ana je 3. februara 1952. Na woj je bilo re~i o otvarawu Doma jugoslovenskih esperantista na Jadranu, o pro{irewu novosadske esperantske biblioteke i unapre|ewu wene izdava~ke delatnosti, novim te~ajevima, i posebno o pripremi jugoslovenskog esperantskog kongresa u Novom Sadu. Govorilo se kako i prili~i, na esperantu i srpskom jeziku, a tako su {tampani i dokumenti ove skup{tine. Esperantski pokret u Novom Sadu pojavio se prvih godina 20 veka, a posle Prvog svetskog rata su delovali “Prijateqsko kolo esperantista” i “Udru`ewe radnika esperantista”. I posle Drugog svetskog rata esperantisti su bili sve brojniji, naro~ito

Vlasnici koji su po starom zakonu pokrenuli postupak legalizacije kod Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove trebalo bi o tome da dostave dokaz, odnosno da jave broj predmeta na telefone 4889-115, 4889-124, 4889-117 ili 4808-125, kako bi bio obustavqen postupak. S. T.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Novom Sadu ve} mesecima U vlada dvostruka panika zbog pojave novog gripa. U pr-

Sremskoj Kamenici, Adicama, Klisi, Vidovdanskom Nasequ, Futogu, Veterniku, Ka}u, Jugovi}evu i Telepu, saznali smo ju~e iz Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove. Tako|e, dokumentacija }e se i do 11. marta primati i u prostorijama ove Uprave u Radni~koj ulici 2.

DOK 1.000 MALI[ANA OD JESENAS ^EKA NA MESTO U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Dvesta upisanih nije kro~ilo u vrti} Vaspita~i Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” dostavili su spiskove upisane dece koja u vrti}ima nikada nisu boravila. Od direktora te ustanove Borislava Samarxi}a saznajemo da je u pitawu 200 mali{ana. Zato }e ka`e on ve} do aprila mewati ugovore i pravilnike, a ukoliko se ta deca ne pojave u dogledno vreme u grupama, najverovatnije }e wihova mesta biti popuwena decom koja su na listi ~ekawa. Tako|e u ovoj ustanovi u toku je i priprema za prijem novih radnika. - Prema planu koji nam je odobrila uprava za obrazovawe, kada bude zavr{ena nadogradwa vrti}a, pro{iri}emo se za 33 grupe, pa }e nam trebati i novi radnici. Izra~unali

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Priznawa najvernijim ~lanovima

Tradicionalna manifetacija “Kwiga u srcu”, na kojoj se dodequju priznawa najvernijim ~lanovima De~jeg odeqewa Gradske biblioteke bi}e odr`ana danas u 16.30 ~asova u ^itaonici, Ulica Dunavska 1. Nagrade }e uru~iti novinar Bora Oti}. J. @. DANAS ZBOG VATERPOLO UTAKMICE

Na bazenima smena mawe

Raspored gra|anski smena na bazenima Spensa danas }e biti izmewen zbog utakmice vaterpolo lige {ampiona izme|u “Vojvodine” i “Barselone”. Smene na bazenima danas }e biti od 10.45 do 12.45 i od 13 do 15 ~asova, dok }e smena od 17 do 19 sati otkazana. B. M.

„Novi svet” Darka Malenice u Novom Sadu, ali od {ezdesetih godina prilike u svetu su se ubrzano mewale, pa je ulogu esperanta, kao me|unarodnog jezika, postepeno preuzimao engleski jezik. N. C.

Izlo`ba akademskog slikara Darka Malenice “Novi svet” bi}e otvoren danas u 19 sati u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Govori}e dr Jasna Jovanov, a izlo`ba }e biti otvorena do 22. februara. L. H.

Ukoliko se deca ne pojave u dogledno vreme u grupama, najverovatnije }e wihova mesta biti popuwena

smo da nam je potrebno 103 radnika – kaè Samarxi} i dodaje da }e ovaj predlog poslati gradu 1. marta. Ukoliko grad aminuje zahtev “Radosnog detiwstva”, polovinom odnosno krajem marta moè se o~ekivati konkurs za prijem radnika u stalni radni odnos. Prednost }e imati ve} zaposleni u toj ustanovi koji su primqeni na odre|eno vreme, kao i pripravnici. - Naravno na konkurs se mogu svi prijaviti, a po{to ovde neke vaspita~ice rade na odre|eno dve ili tri godine, sigurn ih ne}emo otpu{tati, jer one imaju veoma dobre preporuke od svojih starihij koleginica – kaè Samarxi} i dodaje sa politika ove ustanove nije da se zaposleni kadar otpu{ta. Q. Na.

IDILA PORED PUTA ZA KAMEWAR

Lepota na belom tepihu ^arobnu sne`nu idilu pokraj puta koji vodi na Kamewar, zabele`io je ju~e i objektivom na{ fotoreporter. Prizor poznat sa slika sala{arskih, pejza`na lepota ravnice. Kowi i tro{na ku}a ispunili su kutak Novog Sada spokojem i lepotom… Davno zaboravqen, ili dugo nevi|en prizor za gradske o~i. Ne{to takvo da se videti ili daleko od grada, ili tu, na wegovom rubu. S. T.

Foto: R. Hayi}

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE UPOZORAVA

So Novosa|anima pumpa pritisak Institut za javno zdravqe Vojvodine prikqu~io se globalnoj akciji “So i zdravqe”, koja }e trajati od 1. do 7. februara. Osnovni ciq delovawa tridesetak udru`enih zemaqa je da se kroz podizawe svesti o {tetnosti prekomernog unosa soli uka`e na potrebu smawewa konzumirawa presoqene hrane. Sude}i po zna~ajnom procentu onih koji pate od visokog krvnog pritiska iz Instituta navode da se opravdano pretpostavqa da stanovni{tvo svakodnevno kioristi kuhiwsku so u koli~ini ve}oj od nutritivnog ciqa, ko-

ji je postavila Svetska zdravstvena organizacija. Epidemiolo{ko istra`ivawe je 2003. godine pokazalo da gotovo polovina Vojvo|ana starijih od 45 godina i 70 odsto Novosa|ana starijih od te dobi pati od povi{enog krvnog pritiska. Postoji uo~qiva povezanost izme|u koli~ine soli i hipertenzije kod onih koji unose vi{e od {est grama ove namirnice dnevno. Velika koli~ina soli u ishrani je i faktor rizika za hroni~nu bubre`nu slabost, osteoporozu i rak `eluca. S. T.

U POZORI[TU „TIGRI] PETAR”

Na sceni „Crvenkapa” Predstava “Crvenkapa” u izvedbi trupe “Pozori{te iz kofera”, igra se ve~eras od 18 sati u pozori{tu “Tigri} Petar” u Ulici Partizanskih baza 22 na Novom Nasequ. Glumci u izvedbi su Emina Vasi}-Mili}, Suzana i Sini{a

Mili}, a muziku je radio Bata Nonin uz vokalnu podr{ku Vi{we Kuli{i}. Dodatne informacije su dostupne na sajtu www.tigricpetar.com. Ulaz na predstavu je 120 dinara. S. T.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda3.februar2010.

c m y

DNEVNIK

DNEVNI BORAVAK SPAS ZA ZIMSKU MUKU BESKU]NI^KU

Sendvi~i i ~aj, pa u hladnu no}

Foto: B. Lu~i}

U O[ „SVETOZAR MARKOVI]” NOVO NASTAVNO SREDSTVO

Znawe sija na elektronskoj tabli U~enici i nastavnici Osnovne {kole "Svezozar Markovi}" dobili su novo moderno nastavno sredstvo: interaktivnu tablu za prezentacije- smart tablu. Uz pomo} ove table koristi se ona standardna da bi se na woj prikazali grafi~ke skice i prilozi, po woj se mo`e pisati, korigovati i jednostavno mewati postavqeno, jer je osetqiva na dodir. Po woj se mo`e pisati elektronskom olovkom, ili prstima. - Uspeli smo da uz firme "Infograg- goti" i Uprave za obrazovawe kupimo ovu smart

tablu i na taj na~in usavr{imo nastavu i omogu}imo da nastavnici i u~enici koriste ovo savremeno sredstvo. Mogu}nosti ove table su velike i zato smo danas organizovali prezentaciju kako bi se upoznali sa radom na woj - objasnio je ju~e direktor {kole Petar Naran~i}. Vrednost ove investicije je 250.000 dinara a u {koli su ve} na sli~an na~in opremili kabinet za biologiju. Plan je da u {koli koja ima 1300 u~enika kupe bar jo{ jednu tablu. A. Vidanovi}

„SOLIDARNOST” PREDLA@E RE[EWE ZA AD „PETAR DRAP[IN”

Imovinu dati Pokrajini - Otpu{teni radnici iz AD "Petar Drap{in" i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin sasta}e se danas da bi sagledali mogu}nost da se otpu{tenima pove`e radni sta` i da kao i ostali zaposleni u|u u socijalni program preduze}a - rekla je predsednica Gradskog odbora sindikata "Solidarnost" Gordana Koji}, ina~e jedna od otpu{tenih radnika. Vasin je, podse}amo, upoznat s problemima otpu{tenih radnika, a zalagawem Pokrajinskog sekretarijata za rad i zapo{qavawe Vlada AP Vojvodine donela je pre tri meseca zakqu~ak da se otpu{tenima vrati radni status vansudskim porav-

nawem. U "Drap{inu", me|utim, nisu postupili po tom predlogu. Koji} je rekla da }e "Solidarnost" danas predo~iti Vasinu da imovinu fabrike treba da preuzme Pokrajina odnosno Razvojna banka Vojvodine, nastala od Metals banke jer je celokupna imovina firme pod hipotekom. Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor s vlasnicima u maju pro{le godine, a otpu{teni radnici su jo{ 2007. godine ukazivali na lo{u vlasni~ku transfomaciju firme. U novembru 2005. godine Vrhovni sud Srbije je poni{tio aukciju preduze}a, ali odluka nije sporvedena. Z. D.

„Legende” sutra na Spensu Tradicionalni februarski koncert grupe "Legende" iz Beograda bi}e odr`an sutra od 20 ~asova u maloj dvorani Spensa. Ulaznice se prodaju na blagajni Spensa svakog dana od 12 do 20 sati po ceni od 900 dinara za tribine i galeriju, i 1.100 dinara za parter. Bli`a obave{tewa mogu se dobiti pozivom na broj telefona slu`be kulturno estradnih programa Centra: 021/ 6613-849 B. P. P.

VESTI Japanska umetnost u Muzeju Vojvodine Izlo`ba "Japanska savremena naivna umetnost" bi}e otvorena danas u 13 ~asova, u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Bi}e predstavqeno 70 autora s isto toliko radova. Pokroviteqi izlo`be su ambasada Japana u Srbiji i Pokrajinski sekretarijat za kulturu. I. D.

Mali{ani iz „Bubamare” na ledu Mali{anima iz vrti}a "Bubamara" obezbe|ena je danas od 9 do 11 sati besplatna obuka na Klizali{tu na Novosadskom sajmu, pod nazivom "Ledeni svet". Instruktori klizawa deci }e pokazati osnovne korake, a na ledu }e im se pridru`iti hokeja{i u opremi, kako bi promovisali sport kao najboqi na~in za pravilan razvoj dece. I. D.

- Najgore je {to zima ne popu{ta – kazao nam je ju~e 59-godi{wi korisnik Prihvatne stanice sa dnevnim boravkom pri Gerantolo{kom centru, koja se nalazi na Bulevaru kraqa Petra Prvog 28 c i radi svakog dana od 7 do 19 sati. @eleo je da ostane anoniman, zbog wemu poznatih ìvotnih okolnosti. Prema wegovim re~ima, sendvi~, ~aj , kupawe i dva-tri sata druèwa u toplom, dovoqni su mu samo da proìvi narednu no}. Negde. Na pitawe da li prati neku od emisija na televiziji u boravku,

svake zime, a leti zara|uje prodajom svojih slika u centru grada, ili radi neke sezonske poslove. Ovogodi{we ledene no}i, trenutno provodi kod druga u ateqeu, ali ne zaboravqa muku besku}ni~ku i lutawe gradom na temperaturama ni`im od minus deset stepeni. - Qudi pronalaze napu{tene ku}e. Borave na @elezni~koj stanici dok ih policija ne otera, pa pre|u na Autobusku i tako u krug. Ima mnogo mla|ih besku}nika. Konstantno se novi pojavquju. Ima i dece – rekao nam je Dobrodolski, dodaju}i da ve}ina mu{ka-

Ne èle trajni sme{taj Da bi stekao pravo na Prihvatili{te za besku}nike u Futogu, korisnik mora da se obrati Centru za socijalni rad koji odlu~uje o tome. Ipak, trajni sme{taj nije uvek idealano re{ewe. Posle nekoliko dana, naspavani i siti, pojedinci se vra}aju na ulicu pa i u Prihvatnu stanicu sa dnevnim boravkom. Za finansirawe Prihvatne stanice sa prihvatili{tem i dnevnim boravkom, koju realizuje Gerantolo{ki centar “Novi Sad”, iz gradskog buxeta ove godine je izdvojeno 17.426.000 dinara. {aqivo je odgovorio da uìvo gleda seriju “Nikada do para ne}u do}i”. Tra~ak nade potraìli smo i pitawem da li mo`da igra neku od igara na sre}u. - Rado bih igrao, ali nemam novca da uplatim listi} – rekao je kratko. Pored wega za stolom, slikar Vladimir Dobrodolski kaè da mu je najbitnije tu{irawe, ali ne zanemaruje ni zna~aj toplog obroka. Dnevni boravak pose}uje

raca ima devojke, pa jedno drugo greju tokom no}i. Razli~ite sudbine kroje `ivot lutalice, o ~emu svedo~e pri~e korisnika dnevnog boravka. Ve}ina wih su mla|i ili sredove~ni mu{karci i me|u onima koji dolaze tek je po koja je `ena, tvrdi socijalna radnica u Prihvatnoj stanici Milosava Nestorovi}. - Najve}i broj korisnika je starosti od 19 do 45 godina.

Socijalna radnica Milosava Nestorovi} i besku}nici iz Prihvatne stanice Foto: S. [u{wevi}

Uglavnom nas pose}uju zimi i ove godine se broj pove}ao, jer imamo jednu od teìh i duìh zima u odnosu na prethodne godine. Samo u januaru je usluèno 604 korisnika, a tokom cele 2009. godine je usluga pruèna oko 6.000 puta. Kada je lep{e vreme, korisnici ~uvaju wive, rade sezonske poslove i re|e dolaze. Najvi{e wih je zavr{ilo osnovnu {kolu, ali ima i onih sa zavr{enom sredwom, pa i vi{om. Poznato mi je da je jedan korisnik stomatolog. Ipak, ~esto su to osobe s socijalnim pona{awem i, u najve}em broju slu~ajeva, sami su izabrali takav na~in ìvota. Ipak, pomo} im je neophodna – tvrdi Nestorovi}eva.

Korisnici se u boravku zadràvaju dva do tri sata. Gledaju televiziju, ~itaju novine, peru i su{e ve{ ili se kupaju i jedu. Posle toga odlaze. Prostor u koji dolaze je prili~no sku~en. Jedna mala prostorija predvi|ena je za sve, pa gu`va ume da bude velika kada je temperatura niska. Usluge pruàju tri negovateqice i jedan negovateq, higijeni~arka, dve socijalne radnice i dva voza~a. Novosa|ani su i do sada pomagali besku}nicima, donose}i garderobu i obu}u, ali zaposleni u boravku kaù da ona i daqe mawka, mahom za mu{ke korisnike. Mo`da takav gest nekome i ìvot spase tokom predstoje}ih februarskih no}i. S. Tanuryi}

KOMISIJA ZA POPIS ATEQEA RADI MUKOTRPAN POSAO

Provera zakupaca posle dve decenije Komisija za popis ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi i wene dve potkomisije do 28. februara ima}e sve podatke ko mo`e da ih koristi. Predsednik komisije i ~lan gradskog ve}a zadu`en za kultutu Andrej Bursa} rekao je za „Dnevnik“ da je potkomisija za popis poslovnog prostora na ~ijem je ~elu na~elnica uprave za kulturu Tijana Pavlov, po~ela da informi{e zakupce o datumu kada }e krenuti u obilazak ateqea. Druga potkomisija ~iji je {ef Dejan Rapaji} po~ela je da prikupqa dokumentaciju od zakupaca. - Zakupci }e morati da dostave svoju dokumentaciju o pravu kori{}ewa ateqea, preduze}e „Poslovni prostor“ svoju, a dokumenta ima i Uprava za kulturu. Kada se

^ITAOCI PI[U SMS

sve to prikupi, dostavi}e se na{oj upravi, a komisija }e da utvrdi da li se dokumenta o zakupu, odnosno kori{}ewu podudaraju. Na osnovu toga zna}e se ko mo`e da ostane u nekom od 90 ateqea – objasnio je Bursa}. Komisija za popis ateqea formirana je 1. seprembra pro{le godine. Zadatak joj nije lak jer su ateqei posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e od 20 godina, pa grad nema podataka o tome ko su korisnici, da li imaju ugovore i pod kojim uslovima. Ni „Poslovni prostor“, preduze}e koje nominalno raspola`e ateqeima, nema u evidenciji ta~ne podatke o tome. Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Kola se igraju u Dunavskom parku Pametna su to razmi{qawa: svi radnici na minimalac, pa }e politi~ka "elita" i tajkuni lak{e do ve}eg profita. 062/418... *** Molio bih gradona~elnika da mi omogu}i zaposlewe u "îsto}i" da radim u Podgra|u, jer i ja jako volim satima da sedim i {aqem poruke {to se da primetiti iz priloènog. Unapred vam hvala. Neradnik 064/5747... *** Poskupela voda, ho}e i struja, iz "Toplane" traè da i grejawe poskupi, porez na imovinu sko~io 40 posto. Jo{ samo da uvedu da narod pla}a i vazduh koji di{e. 060/3000... *** Svako popodne i ve~e mogu se videti parkirana vozila u Dunavskom parku, na stazi od Doma zdravqa, a tragovi u snegu pokazuju kako se okre}u po travwaku. U parku postoji ~uvar, ali verovatno je bespomo}an protiv obesnih kabadahija koji su ve} uspeli da i{~upaju nove korpe za sme}e. Panta pe{ak 064/3456... *** Kakva povika na "Toplanu"! Kako su gra|ani razmaèni!

Za{to se ne objavi da mese~na cena grejawa na gas stana od 90 m2 ko{ta preko 10.000 din? Toplana koristi iskqu~ivo gas. Ko je kriv {to jedni pla}aju ogromnu cenu gasa i ne bune se, a drugi (ve}ina) minimalnu i

lo glasnija muzika kad nam se, daj bo`e, rodi neko dete ka`wava se prekr{ajno?! 064/2446... *** Turijska kobasicijada, a na slici sve sami "gladni" penzi-

bune se? Neka se ve} jednom izjedna~e cene grejawa u Novom Sadu. 064/8242... *** Ba{ me interesuje kako to da se neverovatna buka alarma na automobilma dozvoqena i neka`wiva, iako svake no}i izaziva stres kod dece i odraslih, a ma-

oneri koji nisu u stawu da "kupe" ni hleb, a kamoli bus kartu, ali za kobasice imaju novca. Ima li u tim redovima sirotiwe? 062/1758... *** Molba za KDS! Vratite nam TV Jesewin, pod hitno!!!!! 062/1758...

*** Dok nije donet novi zakon o saobra}aju, telefonirawe voza~a GSP je bilo primetno, a sada je to postala redovna pojava. Nazdravqe! Stari zakon o bezbednosti u saobra}aju smo ispratili u penziju, dobili novi i {ta sad? Ostaje sve po starom, primena zakona je prepu{tena savesti voza~a, a gde je saobra}ajna policija? 064/3456... *** Voqom gradona~elnika da poni{ti svoju odluku o selektivnim povlasticama za penzionere starije od 65 godina u gradskom prevozu, pomislili smo da je time prekinuta diskriminacija. Ali, gle ~uda, mnogi od tih penzionera kao korisnici usluga KDS, dobi{e ovih dana dopis kojim tra`e da im do 28.02. dostavimo: 1. fotokopiju posledweg ~eka od penzije, 2. dokaz o broju ~lanova doma}instva, 3. dokaz o visini primawa svih ~lanova doma}instva. Ovo su uslovi da bi se umawila cena odr`avawa od 10%! A kad sve ovo pribavite, onda vam saop{te da primawa po ~lanu doma}instva ne smeju pre}i 9.000 dinara! Ovo bi mo`da imalo smisla da se radi o potpunom osloba|awu pretplate. 063/1033...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

KOLIKU U[TEDU DONOSI SMAWEWE ZARADA CELOM GRADSKOM VRHU

^elnicima godi{we 10 miliona mawe U pauzi izme|u sve~ane i radne sednice pro{lonedeqne Skup{tine grada Komisija za kadrovska i administrativna pitawa smawila je platu gradona~elniku Igoru Pavli~i}u za 30 odsto a predsedniku Skup{tine grada Aleksandru Jovanovi}u i ~lanovima Gradskog ve}a za 10 procenata. Ovom odlukom }e i direktori javnih preduze}a morati da smawe primawa, jer wihove plate ne}e mo}i da budu ve}e od zarade gradona~elnika a automatski }e mawe zarade od wih imati i savet-

nici, kao i ~lanovi upravnih i nadzornih odbora gradskih preduze}a. Prema procenama, mawe plate ima}e oko 200 zaposlenih. Gradona~elnikova pla-

^lan Gradskog ve}a za buxet i finansije @ivko Makari} ka`e da }e smawivawem plata gradona~elnika, predsednika Skup{tine grada i ~lanova

U{teda na platama zaposlenih u Gradskoj ku}i i}i }e u buyet i za hitne investicije, a javna preduze}a pare }e preusmeravati za kapitalne projekte ta bi tako trebala da bude oko 110, ~lanova Gradskog ve}a oko 90, a predsednika Skup{tine grada oko 105 hiqada dinara.

Gradskog ve}a mese~na u{teda biti oko 350 hiqada, {to bi na godi{wem nivou bilo oko ~etiri miliona i dvesta hiqada

dinara. Ako se ovoj cifri doda i novac od smawenih primawa direktora javnih preduze}a, savetnika i ~lanova upravnih i nadzornih odbora, brojka bi se na godi{wem nivou mogla popeti do deset miliona dinara, {to je zaista zna~ajna u{teda. Po wegovim re~ima javna preduze}a }e u{te|eni novac preusmeravati na kapitalne projekte, dok }e se u{teda od plata zaposlenih u Gradskoj ku}i i}i u buxet i slu`i}e za hitne investicije. B. Markovi}

sreda3.februar2010.

SINDIKAT ZAHTEVA OD GRADA

Zrelo za jeftinije komunalije Dva pregovara~ka tima, Grada i Sindikata zaposlenih u stambeno komunaloj privredi Novog Sada, danas }e se prvi put sastati s miriteqem profesorom beogradskog Pravnog fakulteta @arkom Kuli}em, koji posreduje u sporu nastalom zbog umawewa plata rad-

i do sada, isti, a iznos otpremnine bude republi~ki prosek zarade, tako|e po zadwem statisti~kom podatku - ponovi je Radosavqevi}. ^lan pregovara~kog tima ispred Grada, gradski ministar za finansije @ivko Makari} ka`e da su stavovi gradske vlasti i sin-

nicima u komunalnim preduze}ima. Odluku o umawewe plata od pet do 15 odsto donela je Skup{tina grada u petak pro{le sedmice. Profesor Kuli} }e posredovati ispred Agencije za mirno re{avawe radnih sporova, a prema Zakonu, strane u sporu trebalo bi da se sporazumeju za 30 dana. Ju~e su, pak, pregovara~ki timovi razgovarali o izmenama i dopunama kolektivnog ugovora, ali prema re~ima vo|e pregovara~kog tima sindikata Zorana Radosavqevi} nisu daleko odmakli. Za danas je zakazana nova runda pregovarawa. - Sve {to je predlo`eno na prvom sastanku pro{le sedmice ostalo je i daqe aktuelno. Razgovaramo o koeficijentima, ceni rada i iznosu za otpremnine. Stav sindikata je da cena rada iznosi polovinu republi~kog proseka prema zadwem statisti~kom podatku, da koeficijenti ostanu kao

dikata pribli`no isti, uz neznatne korekcije, ali dok se ne stavi sve na papir nije ni{ta kona~no. Vo|a pregovara~kog tima, ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} rekao je da bi izmene kolektivnog ugovora vaìle oko godinu i po dana, a posle toga ugovor bi se produìo ili bi dve strane pregovarale o novom. - Na{ stav je da koeficiente treba urediti druga~ije, te pregledati vi{e koeficijenata- naveo je \uki}. Sindikat zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti Novog Sada ju~e je prosledio medijima saop{tewe u kojem traì od Grada da smawi komunalne usluge za deset i vi{e procenata, kao {to je Skup{tina grada umawila od pet do 15 odsto plate zaposlenima.Tako bi se, kaè se u saop{tewu stekao utisak da je gradska vlast socijalno odgovorna. Z. Deli}

INSPEKCIJA JU^E PREKONTROLISALA 100 VOZILA

Po~eo lov na divqe taksiste Gradska saobra}ajna inspekcija prekontrolisala je ju~e sto vozila u akciji uklawawa divqih taksista sa novosadskih ulica. Tom prilikom su oduzeta dva automobila, 13 tablica i saobra}ajnih dozvola a napisane su i tri mandatne kazne, saznali smo iz ove gradske inspekcije. A ju~e u ranim jutarwim satima, pre akcije inspekcije, reporteri “Dnevnika” osmotrili su kako divqi taksisti otimaju legalnim prevoznicima putnike za prigradske op{tine, Ba~ku Palanku, Titel, Zrewanin i Rumu. Predsednik pokrajinskog Sindikata saobra}aja Milanko Grbi} rekao je ju~e za na{ list da divqih prevoznika danas ne}e biti, jer }e akcija koja je po~ela da se sprovodi uroditi plodom. Akciju }e sprovoditi timovi sastavqeni od saobra}ajnih, tr`i{nih i inspektora rada, uz pomo} policije. I ~lan gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} potvrdio je za na{ list da }e akcija u Novom Sadu trajati mesec dana od ujutro do uve~e, kako bi se {to pre iskorenio ovaj problem u gradu.

Grbi} isti~e da su prevoznici zbog ovakve prakse za tri godine izgubili oko sedam miliona evra. - Pre tri godine smo sa udru`ewem “Pantrans” pokrenuli akciju protiv sive ekonomije, divqih i linijskih prevoznika, a po statistici je u tom periodu

Oduzeti dva automobila i 13 tablica i saobra}ajnih dozvola, napisane su i tri mandatne kazne. Akcija }e trajati mesec dana Kod bolnice i Futo{ke pijace ju~e pre podne stajali su taksisti za Ba~ku Palanku i Rumu, a od hladwa~e su vozili prema Titelu, @abqu i Zrewaninu. Prevoz autobusom je u proseku skupqi od linijskog taksija za 30 do 40 dinara. - Iz Rume sam, a radim u Novom Sadu i zgodno mi je da idem linijskim taksijem, jer je udobnije, a i vreme mi vi{e odgovara od onog kada bi i{la autobusom.

Ne pamtim kada sam posledwi put sela u bus. Pozovem jednog od taksista sat ranije, on do|e pred ku}u po mene, na stanici pokupimo jo{ troje, a ~esto ima rezervisana sva ~etiri mesta – pri~a Danijela Gruji} iz Rume. Razumqivo, linijski taksisti nisu `eleli da pri~aju za novine, a samo jedan od wih nam je rekao da }e on i daqe svoje stalne mu{terije voziti bez obzira na sve.

izgubqeno oko sedam miliona evra. Niko do sada to nije suzbio, a nadam se da sada ho}e – ka`e na{ sagovornik. Podsetio je da su svojevremeno u Novom Sadu republi~ki inspektori u pratwi policije u okviru jedne takve akcije oduzeli petnaestak vozila, zaplenili tablice pojedinim divqim taksistima i napisali nekoliko prijava, ali se nelegalni linijski taksisti konstantno vra}aju. Q. Nato{evi}

Zima usporila obnovu toaleta Preostalo je jo{ betonirawe spoqnih stepenica na ulazu u javni toalet u Ulici kraqa Aleksandra, kod Gradske ku}e, pa da svi grubi radovi budu gotovi. Kako saznajemo od nadle`nih iz ZIG- a, od prekju~e je uvedena druga smena koja }e biti zadu`ena za monta`u kanala za ventilaciju i postavqawe gips plafona. Foto: N. Stojanovi}

DVE RAMPE ZA STUDENTE SA INVALIDITETOM NA PMF-u

Inicijativa za dru{tveni boqitak Na Prirodno-matemati~kom fakultetu (PMF) u Novom Sadu, sino} su otvorene dve rampe za studente sa invaliditetom. Ovo delo je rezultat akcije “Pristup za sve” u organizaciji novosadskog Rotarakt i Rotari Kluba, i uz pomo} PMF-a, Rotari kluba iz Nori~a i uz podr{ku centra “@iveti uspravno”. Sve~anom otvarawu, pored ~lanova Rotari klubova, prisustvovali su i gradona~elnica Nori~a Evelin Koli{av, predsednik novosadske Skup{tine Aleksandar Jovanovi}, dekan PMF-a Neda Mimica-Duki}, predsednica centra “@iveti uspravno” Milica Mima Ru`i~i}, ~lanovi Dru{tva prija-

teqstva Norfolk Nori~ - Novi Sad, i mnogi drugi. Prisutni su podsetili na neophodnost dru{tvenog angaòvawa zarad unapre|ewa kvaliteta ìvota osoba sa invaliditetom, a gosti iz Velike Britanije su izneli da je zna~aj brige o wima neprocewiv. Zbog toga, kako tvde, u wihovoj zemqi gotovo svaka zgrada ima ovakve prilaze. Na inicijativu Rotarakt kluba, do sada je pored dva prilaza PMF-u obezbe|ena rampa i na ulazu na Fakultet tehni~kih nauka, rekla je predsednica ovog udruèwa Jovana Mr|en. Akcija }e se, kako tvrdi, i u budu}nosti nastaviti. S. Tanuryi}

Vreme se malo prolep{alo pa }e se krenuti u monta`u elektro i ma{inske opreme i sanitarnih ure|aja. Tako|e, privodi se kraju i postavqawe kerami~kih plo~ica. Prema posledwim procenama rekonstrukcija javnog toaleta trebalo bi da bude gotova za mesec dana. B. P. P.

^as engleskog u Ameri~kom kutku Radionica konverzacije engleskog jezika bi}e odr`ana ve~eras u 18.30 ~asova u Amri~kom kutku. Moderator ~asa je Zoran Jozi}. Ameri~ki kutak nalazi se u ulici Petra Drap{ina 3. N. V.

PREDSTAVNICI TOPLANE U POKRETU POTRO[A^A NOVOG SADA

Du`nici hlade radijatore

Primedbe gra|ana koje skoro svakodnevno stiù u Pokret potro{a~a Novog Sada, pored uobi~ajenih àlbi na poskupqewa, naj~e{}e se odnose na kvalitet usluga javnih preduze}a, kazala je na ju~era{woj sednici predsednica Odbora za kvalitet i cene Pokreta prof. dr Desanka Boìda-

za tre}inu ni`u od ekonomske, a skoro 20 odsto potro{a~a ra~une za grejawe ne pla}a redovno. - To su razlozi zbog kojih kvaltet usluga Toplane povremeno oscilira, tako da temperatura u stanovima nije uvek propisanih 20 stepeni Celzijusa - navela je Vujin.

Traè prijem kod Pavli~i}a - Nadle`ne gradske instance prilikom odre|ivawa cena komunalnih usluga ne konsultuju potro{a~e - rekla je predsednica Skup{tine Pokreta potro{a~a Novog Sada Radojka Nikoli}. Stoga je Pokret traìo prijem kod gradona~elnika Igora Pavli~i}a jo{ na po~etku wegovog mandata, ali iz wegovog kabineta nikada nije stigao odgovor. revi}. Pozivu Pokreta potro{a~a odazvali su se predstavnici Novosadske toplane i govorili o nekima od primedbi; ~estim havarijama, hladwikavim radijatorima i “nepravi~noj” naplati isporu~ene toplotne energije. Portparolka Toplane Jelena Vujin kaè da je vrelovod dotrajao i da se u wegovu obnovu ponovo ulaè tek posledwih godina, da je generalno lo{a izolacija stambenih objekata u gradu, ~ak 85 od 90 hiqada korisnika kao stambeni potro{a~i pla}aju cenu grejawa

Potro{a~i }e pla}ati samo koli~inu toplotne energije koju potro{e tek kada za`ivi sistem o~itavawa utro{ka po grejnom telu u svakom stanu, {to }e ko{tati vi{e od 20 miliona evra, a bi}e zavr{eno tek za dve - tri godine. Postavqawe podstanica u svaku zgradu {to }e omogu}iti merewe potro{we toplotne energije i naplatu prema grejanoj kvadraturi svakog stana, trebalo bi da za`ivi ve} naredne grejne sezone, najavili su predstavnici Novosadske toplane. I. Sabado{

IZDAVAWE DOKUMENATA U NOVOSADSKOJ POLICIJI

Beli {engen ne pravi gu`vu Pro{lo je mesec i po dana otkako je Srbija dospela na beli [engen, svojevrsna vizamanija traje, najve}i broj na{ih sugra|ana poku{ava da se otisne bar do Ma|arske, me|utim, u {alter salama Policijske uprave u Novom Sadu posebnih okolnosti nema. Dodu{e, ne moè se re}i da se do biometrijskih paso{a i li~nih karata stiè glatko, ali nema vi{e ni poniàvawa i hvatawa reda no} ranije. Za podno{ewe zahteva trebalo

bi uzeti jedan dan slobodno sa posla ili {kole, dok preuzimawe gotovih dokumenata ide br`e. Li~ne karte se pruzimaju odmah po dolasku, dok se za paso{e ponovo uzima broj (red odvojen od onog za podno{ewe zahteva). U najve}oj {alter sali u gradi, na Bulevaru oslobo|ewa (nekada{wi “Ponte roso”), strankama se preporu~uje da ispred prostorija na Limanu do|u pre po~etka radnog vremena (radnim danom od 7, subotom od

8 sati). Svi koji na vreme do|u dobi}e broj i sti}i na red u toku dana. Podse}amo, zahtevi za dobijawe dokumenata i daqe se mogu predati u sedi{tu Policijske uprave u Novom Sadu, na Bulevaru kraqa Petra, kao i policijskim stanicama na Detelinari, Grbavici, Klisi i Futogu, me|utim, paso{i i li~ne karte preuzimaju se iskqu~ivo na posebnim {alterima u “Ponte rosu”, gde se ponovo staje u red, ali se u wemu ne ~eka du`e od jednog sata.

Trudnice i osobe sa posebnim potrebama dobijaju takozvane privilegovane brojeve i prvi sti`u na red. Na dobijawe novog paso{a ~eka se izme|u dve i tri nedeqe a za one koji imaju hitan poslovni put u inostranstvo postoji mogu}nost dobijawa putne isprave po skra}enom postupku. Dokaz o hitnosti puta treba pokazati de`urnom policajcu u {alter sali i paso{ }e biti gotov za 48 sati. Sala na Limanu zatvara se u 21, sat, a u 16 subotom. D. A.

VOJVODINA

sreda3.februar2010.

PRIZNAWE OP[TINI STARA PAZOVA

Tim i metodologija za primer Mesto za kamp-ku}ice

TISA PRIVLA^NA SLOVENCIMA

Prvi gosti ove sezone

NOVI BEÊJ: Na Sajmu turizma „Turizem in prosti ~as” koji je odràn u Qubqani, na {tandu Turisti~ke organizacije Srbije, op{tina Novi Be~ej je, zajedno sa preko 500 izlaga~a iz 25 zemaqa, prestavila svoje turisti~ke potencijale. Za turisti~ku ponudu op{tine Novi Be~ej, posetioci i tamo{we turisti~ke agencije pokazale su veliko interesovawe. Na {tandu, sa ve} prepoznatqivim maskotma Sose i Lale, ponu|eni su turisti~ki sadràji ove op{tine u sredi{tu Vojvodine, koja je turizam ozna~ila kao zna~ajan potencijal razvoja. -Nadomak Novog Be~eja je Specijalni rezervat prirode Slano kopovo, sredwevekovni manastir Ara~a, ostaci ba~ejske tvr|ave, nekoliko dvoraca, Biserno ostrvo, Stara Tisa, Stari hrast Lu`wak... Sve u okruèwu nezaga|ene priro-

de i reke Tise, koja je zanimqiva za izletnike i qubiteqe boravka na vodi. Jo{ uvek su nedovoqno poznata javnosti, bogata lovi{ta i ribolovnii tereni – rekao je pomo}nik predsednika op{tine Novi Be~ej Sa{a [u}urovi}, zadu`en za turizam. - Ranije smo zapo~eli pregovore sa slovena~kom firmom „Adrija” o postavqawu ku}ica kraj Tise.Taj deo posla zbog krize nije ostvaren, pa smo pozvani da napravimo novi dogovor, koji bi trebalo da se potpi{e na Sajmu turizma u Beogradu.U me|uvremenu, poku{ali smo da, u saradwi sa slovena~kim turisti~kim agencijama i na{im Hotelom „Tiski cvet”, sa~inimo ponudu Novog Be~eja za turiste iz Slovenije. Dogovor smo napravili sa tri agencije, pa o~ekujemo goste iz Slovanije ve} ove sezone. M. Kiseli~ki

STARA PAZOVA: Na zavr{noj konferenciji programa „Exchenge 2”, koju je organizovala Stalna konferencija gradova i op{tina u Beogradu, predstavqeni su najzna~ajniji rezultati programa u kojem je u~estvovalo 20 op{tina iz cele Srbije, koji je bio usmeren na uvo|ewu modela EU u rad lokalnih samouprava una{oj zemqi. Na tom skupu, tim za izradu Strategije odr`ivog razvoja op{tine Stara Pazova predstavio je model koji je primewen u staropazova~koj op{tini, prilikom izrade strate{kog dokumenta. Predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} je na tom skupu primio u ime Op{tine sertifikat za u~e{}e u programu „Exchange 2”, a ~lanovi tima su dobili posebno priznawe za metodologiju koja je progla{ena

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Violeta Jovovi} iz Novog Sada (dve devoj~ice i de~ak), DEVOJÎCE: Daliborka Rodi}, Du{ica Begojev i Dragica Mladenovi} iz Novog Sada, Draàna Aleksi} iz Ba~kog Jarka, Gordana Stan~evi} iz Bukovca, Gordana Bankova~ki iz Petrovaradina, Sintia Ikotin iz Temerina, Marija Lazi} iz ûruga, Nermina Ajvazi iz Beo~ina, Na|a Jovan~evi} iz Veternika i Suada Selmanovi} iz Novih Karlovaca, DEÂKE: Hana Dun|erov i Gordana Boban iz Novog Sada, Natalija Jovanovi} iz Bukovca, Mei Je Jian iz Sonte, Milana \uki}@iki} iz Temerina, Rajka Trifnovi} i Du{ka Kecman iz Ba~ke Palanke i Ivana Gak iz Be{ke.

Uru~ewe sertifikata

za primer dobre prakse. Sertifikat koji je dobila Op{tina Stara Pazova omogu}ava joj u~e{}e u program „Exchenge 3” i podr{ku kod fondova za finansirawe projekata. Koordinator tima Sr|an Stankovi} ka`e da je

DNEVNIK

c m y

VESTI Kancelarija za mlade NOVI KOZARCI: U Novim Kozarcima kod Kikinde otvorena je Kancelarija za mlade koja se nalazi u takozvanoj Vili. Nakon Ba{aida, ovo je druga Kancelarija za mlade koja je, uz pomo} lokalne samouprave, otvorena u selu. -Mladi }e na ovaj na~in, imati prostorije namewene svojim potrebama, a ove kancelarije bi}e u tesnoj vezi sa Kancelarijom za mlade u Kikindi. Za opremawe Kancelarije za mlade u Novim Kozarcima, lokalna samouprava utro{ila je 120 hiqada dinara. Obezbe|ena su tri ra~unara, isto toliko stolova, deset stolica i jedan {tampa~. A. \.

Raspisan konkurs za NVO Igor Mi{~evi} i Sr|an Stankovi}

tim shvatio zna~aj ukqu~ewa gra|ana u ovaj veliki posao, odnosno da gra|ani odlu~uju o svemu bitnom za svoj `ivot. - Radili smo u tri tematske grupe: ekonomija, ekologija i dru{tveni razvoj, a okosnica su bili stru~waci iz op{tinske uprave, javnih preduze}a i ustanova, ali i zainteresovani gra|ani - obja{wava Stankovi}, zadovoqan ~itavim poslom i strate{kim dokumentima, koji je u decembru usvojila SO Stara Pazova, a koji obuhvata i 470 projekata. Iz ovog strate{kog dokumenta, kako nagla{ava Stankovi}, mo`e da proistekne 10 novih strategija, ta~nije strate{ki plan za svako naseqeno mesto u op{tini, jer je Op{tina Stara Pazova sagledana kao celina, ali i sa aspekta svakog mesta posebno. Kada je re~ o ekonomskom razvoju, Stankovi} isti~e da se kao prioritet nametnulo upravqawe gra|evinskim zemqi{tem, zbog ~ega je definisana i potreba formirawa Agencije za upra-

vqawe gra|evinskim zemqi{tem i razvoj, a da se u oblasti dru{tvenog razvoja do{lo do spoznaje da treba boqe organizovati kulturni i sportski ìvot gra|ana, naro~ito mladih, obezbediti objekte u nekim mestima koja ih nemaju, a oìveti one koji postoje. Prioriteti ostaju kanalizacija, zapo~eta pre 10 godina i vodosnabdevawe. Kako pak kaè ~lan tima Igor Mi{~evi}, za kojeg je vi{e puta istaknuto da je bio nosilac nove metodologije u periodu realizacije projekta, od februara do novembra 2009. godine, definisana su 32 kapitalna projekta, a za tri meseca odràno je 10 javnih tribina u svim mesnim zajednicama staropazova~ke op{tine. Strate{ki dokument ima 150 strana, bi}e {tampan u hiqadu primeraka, prati}e ga Akcioni plan za prvih pet godina, bi}e formiran i tim za implementaciju Strategije odrìvog razvoja, a u op{tini se ve} pripremaju projekti za konkurs u programu „Exchenge 3”. A. N.

IN\IJA: Predsednik Op{tine In|ija Goran Je{i} raspisao je konkurs za dodelu sredstava iz buxeta Op{tina In|ija za nevladine organizacije, udruèwa gra|ana i socijalno-humanitarne organizacije. Pravo u~estvovawa imaju sva udruèwa gra|ana, nevladine organizacije, socio-humanitarne organizacije i udruèwa sa teritorije op{tine In|ija, ili koje deluju u op{tini In|ija. Konkurs se raspisuje za projekte, koji se odnose na promociju i razvoj lokalne zajednice, za{titu qudskih prava, sloboda i demokratskih na~ela, promociju i za{titu de~ijih prava, za{titu ìvote sredine i ekolo{ke projekte, promociju me|uetni~kog po{tovawa i saradwe, socio-humanitarne projekte i regionalno povezivawe udruèwa gra|ana i Nevladinih organicija. Traèna sredstva od Op{tine In|ija po pojedina~nom projektu ne mogu biti ve}a od 200 hiqada dinara, a ista organizacija moè podneti najvi{e dve prijave. Prijave na Konkurs podnose se Komisiji za dotacije nevladinim organizacijama Op{tine In|ija do petog marta 2010. godine. S. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda3.februar2010.

OSNIVA SE AGENCIJA BA^KIH OP[TINA

[TRAJK KULSKIH VETERINARA

Lak{e do novca kroz zajedni~ke projekte

Ne `ele nametnutog poverenika

VRBAS: Vrbas sa desetak drugih vojvo|anskih op{tina, u~estvova}e u osnivawu Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u „Oblasna razvojna asocijacija Ba~ka”, organizacije koja }e se baviti stvarawem uslova za izradu zajedni~kih projekata za ekonomski razvoj regiona. Pored Vrbasa, ~lanice DOO „Oblasna razvojna asocijacija Ba~ka” trebalo bi da budu op{tine Ba~ka Palanka, Ba~, Beo~in, Ba~ki Petrovac, Sremski Karlovci, Oxaci, Kula, @abaq, Titel, Srbobran, Sombor, Subotica. Ove op{tine imaju nameru da kroz to telo osmi{qavaju zajedni~ke projekte kojima }e konkurisati kod republi~kih, pokrajinskih i me|unarodnih finansijskih fondova. Prema re~ima predsednika op{tine Vrbas @eqka Vidovi}a ovakva agencija do sada nije postojala i weno osnivawe trebalo bi da bude podstrek br`em razvoju Vojvodine. - Glavni preduslov za konkurisawe kod raznih pretpristup-

nih fondova EU i drugih me|unarodnih fondova je zajedni~ki nastup lokalnih zajednica. Uz ve} izra|ene Strategije ekonomskog razvoja i formirawem Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, uz pristup „Oblasnoj razvojnoj asocijaciji Ba~ka”, op{tina Vrbas sti~e mogu}nost da dobije novac iz raznih fondova, jer je va`no da finansijerima predstavimo kao region, a ne samo kao jedna op{tina - rekao je Vidovi}. On je napomenuo da }e ORAB imati direktora i upravni odbor u kojem }e svaka op{tina ~lanica imati predstavnika. - Na projektima }e raditi provereni ekonomisti i drugi stru~waci, a sara|iva}e se i sa Ekonomskim, Prirodno-matemati~kim i drugim fakultetima. Svaka op{tina polo`i}e kao osniva~ki ulog na ra~un asocijacije po 500 evra, a do trenutka dok se ne po~ne sama finansirati, op{tine }e mese~no za wen rad izdvajati 100 evra - rekao je Vidovi}. N. Perkovi}

POMO] SPORTISTA REKREATIVACA BOLESNOJ DEVOJCI

Turnir za Vawu SOMBOR: Srpsku javnost ve} danima zaokupqa sudbina sredwo{kolke Vawe Pilipovi} iz Sonte, sela koje se dodu{e formalno-pravno nalazi u op{tini Apatin, ali zbog blizine Sombora u kojem Vawa poha|a sredwu {kolu, interesuje i `iteqe ovog grada i wegove okoline. Devoj~ica koja ima te{ku sr~anu manu zbog koje joj srce radi sa svega 15 odsto kapaci-

ali i pored brojnih javnih apela na ra~unu otvorenom za operaciju Vawe prikupqeno je tek ne{to vi{e od 10 hiqada evra. Posledwa u nizu akcija prikupqawa sredstava koja bi Vawi omogu}ila `ivot, jeste organizovawe humanitarnog turnira

Ra~un za donatore Kod NLB „Kontinental banke” otvoren je dinarski i devizni ra~un za novac donatora za transplantaciju srca Vawi Pilipovi}. Broj dinarskog ra~una: 3100210100336655-83 sa naznakom za Vawu Pilipovi}, donacija za transplantaciju srca. Broj deviznog ra~una: 02-3150031209.4 sa istom naznakom kao i kod dinarskog ra~una.

Vawa Pilipovi}

teta, je u te{kom zdravstvenom stawu, trenutno je zbog problema sa disajnim organima sme{tena u somborsku Op{tu bolnicu, a weni drugovi i drugarice, kao i {ira javnost, ~ini sve ne bi li prikupila oko 100 hiqada evra koliko je neophodno, kako bi se Vawi izvr{ila transplantacija srca u [vajcarskoj. Ovoj humanitarnoj akciji prikupqawa sredstava se pridru`io i javni TV servis Srbije,

u fudbalu u Kqaji}evu, selu somborskog atara, na kome su se sportski nadmetale ~ak 32 ekipe u utakmicama koje su trajale po 12 minuta. Inicijator ove akcije, somborska sredwo{kolka Diana Vukovi} zahvalila je svim u~esnicima koji su tokom akcije prikupili 50.000 dinara, ali i rukovodstvu kqaji}eva~ke O[ „Nikola Tesla”, koje je ustupilo termine kori{}ewa fiskulturne sale ove osnovne {kole. Vawa Pilipovi}, koja se i ovih dana bori za `ivot, je kao i Diana, |ak Ekonomske sredwe {kole u Somboru. M. Miqenovi}

U Lugu upis i pre roka BEOÎN: Me{tani sela Luga, Slovaci, wih oko 800, ozbiqno su pristupili upisu u poseban bira~ki spisak nacionalnih mawina, i taj posao }e, po svemu sude}i, zavr{iti pre roka. Upis u bira~ki spisak u Lugu, u Beo~inskoj op{tini, odli~no su organizovali predsednik saveta mesne zajednice Lug Kristijan Urban i ~lan saveta za me|unacionalne odnose iz Luga Jaroslav Rojka. Upravo tim povodom u Beo~inu je odràn sastanak, kome su prisustvovali predstavnici Vlade AP Vojvodine, lokalne samouprave i Mesne zajednice Lug, u kojoj je 98 odsto stanovnika Slovaka, kao i ostalim predstavnicima slova~ke nacionalne mawine u Beo~inskoj op{tini. Predstavnici Slovaka su istakli da nemaju nikakvih problema, da Slovaci u ovoj op{tini imaju dobar poloàj, da je lokalna samouprava uvek, koliko

je to bila u mogu}nosti, izlazila u susret zahtevima Mesne zajednice Lug. Na ovom sastanku posebno se razgovaralo o upisu u poseban bira~ki spisak nacionalnih mawina po odluci Ministarstva za qudska i mawinska prava Srbije, a na osnovu novog zakona. Ministarstvo je propisalo da se upis u ove spiskove obavqa do 9. marta ove godine, ali }e se on i nastaviti posle ovog roka, a zavr{i}e se 15 dana pre izbora za Savet nacionalnih mawina. Kristijan Urban i Jaroslav Rojka su u Lugu anga`ovali predstavnike svih organizacija u mestu, od mesne zajednice, preko udru`ewa, dru{tava i KUD „Mladost”, tako da }e posao upisivawa punoletnih me{tana Luga u Poseban bira~ki spisak nacionalnih mawina biti zavr{en i pre roka koji je odredilo Ministarstvo za qudska i mawinska prava. S. Bojevi}

KULA: Dvadesetak zaposlenih u Veterinarskoj stanici u Kuli, zapo~elo je ju~e {trajk, jer ne `ele da prihvate re{ewe Akcijskog fonda koji je za poverenika dru{tvenog kapitala u toj ustanovi postavio Nedeqka \oki}a, veterinara iz Sombora. Naime, u septembru 2009. godine Agencija za privatizaciju je poni{tila ugovor o prodaji kulske Veterinarske stanice Petru Milisavqevi}u tako da je stanica ponovo u ve}inskom dru{tvenom vlasni{tvu. Prema re~ima veterinara iz stanice u Kuli Stevana Romi}a nakon jednogodi{we ekskurzije u privatnom vlasni{tvu, Veterinarskoj stanici je potreban oporavak, a to se ne}e posti}i dovo|ewem qudi sa strane. - U septembru kada je poni{tena privatizacija, zaposleni su se okupili i dogovorili da }emo poku{ati da izvu~emo stanicu iz finansijskih problema nastalih tokom perioda u kojem je bila u privatnom vlasni{tvu. Iako je biv{i gazda ostavio samo dugove, u pret-

hodnih nekoliko meseci uspeli smo da ispunimo sve obaveze, ~ak i da isplatimo jednu platu i neke putne tro{kove. Stvari su polako krenule naboqe i sada kada postoji {ansa da se izvu~emo name}u nam re{ewe iz Akcijskog fonda pri ~emu su ignorisali na{ zahtev da poverenik Fonda bude neko od zaposlenih - ka`e Romi}. Prema wegovim re~ima, kulski veterinari su imali obe}awe i predsednika op{tine Kula Svetozara Bukvi}a da }e podr`ati wihov predlog, ali je ta podr{ka izostala. - Zaista mi nije jasno da se politika mora ume{ati i u poslove koji su od strate{kog zna~aja, pri ~emu se ne gleda interes zaposlenih i korisnika na{ih usluga ve} se po partijskom kqu~u qudi raspore|uju. Ono {to je indikativno jeste da je postavqeni poverenik biv{i suprug na~elnice Zapadno-ba~kog okruga koja je i sama dolazila na pregovore sa nama kada smo se prvi put pobunili zbog postavqaqa pove-

renika koji nije iz redova zaposlenih - rekao je Romi}. Kako kaè, {trajk je organizovan po zakonu uz po{tovawe minimuma procesa rada, a obustava rada }e trajati sve dok se ne prihvati zahtev radnika. [trajk u Veterinarskoj stanici u Kuli, podrazumeva da }e veterinari intervenisati jedino u slu~aju teìh povreda ìvotiwa, naduto-

U ZREWANINU VI[E OD 5.000 BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Jo{ 40 dana za prijavu nelegalnih nekretnina ZREWANIN: Odeqewe za poslove urbanizma Gradske uprave Zrewanin obavestilo je investitore, odnosno vlasnike bespravno izgra|enih, dogra|enih ili rekonstruisanih stambenih, poslovnih, pomo}nih i sli~nih objekata, da je rok za podno{ewe zahteva za naknadno izdavawe gra|evinske i upotrebne dozvole 11. mart, ukoliko prijave za legalizaciju nisu podneli u skladu sa ranije vaè}im zakonom. Jedan od osnovnih dokumenata koji se prilaè uz zahtev jeste dokaz o pravu svojine na gra|evinskom zemqi{tu, koji se pribavqa u Geodetskom zavodu, ili izvod iz zemqi{ne kwige, koji se moè dobiti u Osnovnom sudu. Odeqewe za poslove urbanizma obja{wava da gra|ani koji su podneli prijavu za legalizaciju po zakonu iz 2003. godine nisu u obavezi to ponovo da rade. Wihove prijave su, naime, preimenovane u zahtev u skladu sa novim zakonom. Tako|e, Gradska uprava }e primati i nepotpune zahteve i svakog podnosioca }e pismeno obavestiti ako ne{to nedostaje od dokumentacije koja je propisana. Lokalna samouprava upozorava da }e, ako investitori ne podnesu zahtev za legalizaciju do 11. marta, gra|evinska inspekcija protiv wih pokrenuti postupak za uklawawe objekata. Ina~e, zahtev za naknadno izdavawe gra|evinske i upotrebne dozvole moè se preuzeti na pisarnici Gradske uprave (soba 53, {alter 6), svakog

VESTI Dozvoqena poseta bolesnicima SREMSKA MITROVICA: Epidemija gripa A H1N1 u Sremu je pro{la, pa je od ju~e u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici ukinuta zabrana poseta bolesnicima. Ova odluka donesena je na osnovu podataka iz populacionog nadzora, po kome su se stekli uslovi za odjavu epidemije sviwskog gripa na podru~ju Srema. U Zavod za javno zdravqe u Sremskoj Mitrovici, ka`u da je do{lo do pada broja obolelih od ovog gripa u prethodne tri nedeqe, pa je Zavod ukinuo vanredno stawe na podru~ju Sremskog okruga. S. B.

Izlo`ba pastela

radnog dana od 8 do 17 ~asova, ili na internet sajtu grada Zrewanina (www.zrenjanin.rs), u delu „Registar formalnih zahteva”. Ovim povodom oglasio se i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton koji je pozvao vlasnike bespravno izgra|enih, dogra|enih i rekonstruisanih objekata da ih legalizuju. - Pozivam gra|anke i gra|ane Zrewanina, investitore, vlasnike i korisnike gra|evinskih objekata da, u skladu sa novim Zakonom o planirawu i izgradwi, tokom narednih 40 dana, legalizuju objekte i time steknu mogu}nost upisa kao vlasnici u evidenciji nepokretnosti i pravima na wima – ka`e se u Martonovom saop{tewu. Nezvani~no se spomiwe da je prema avio snimku u Zrewaninu

registrovano ~ak 28.000 gra|evinskih intervencija bez dozvole, a procewuje se da bi oko 6.000 objekata trebalo da se legalizuje. Ta~nost ove informacije proverili smo kod na~elnice Odeqewa za poslove urbanizma Qiqane Peceq Luburi} koja je za „Dnevnik” izjavila da ne postoje stvarni podaci o tome koliko je u gradu bespravnih gra|evina. - U odnosu na prijave iz 2003. godine bilo je oko 4.000 takvih objekata. Svakog dana dobijamo izme|u pet i deset prijava i ako se nastavi ovakvim tempom o~ekujemo da }e do 11. marta biti jo{ pribli`no 1.000 zahteva, {to zna~i da broj objekata ne}e biti daleko iznad 5.000 – istakla je Peceq Luburi}. @. Balaban

„[E]ERANA” U SREMSKOJ MITROVICI NIJE DOBILA NOVOG VLASNIKA

Odbijena ponuda „Agrogloba” SREMSKA MITROVICA: Ste~ajni upravnik Fabrike {e}era „[e}erana” u Sremskoj Mitrovici, @ivko Raduki} odbio je da „Agroglobu” iz Novog Sada proda neposrednom pogodbom, za 207 miliona dinara, ovu fabriku.Naime, posle tri neuspele javne licitacije za prodaju „[e}e-

sti i kod poro|aja, dok su svi ostali poslovi obustavqeni. Najvi{e posledica u ovakvoj situaciji bi mogli da imaju trgovci stokom koji ne}e mo}i da dobiju potrebnu dokumentaciju za prevoz stoke bez ~ega se ne mo`e izvr{iti transport, ali i svi oni kojima ovih dana budu potrebne usluge Veterinarske slu`be. N. Perkovi}

rane” Sremska Mitrovica u ste~aju, odbor poverilaca doneo je 7. decembra pro{le godine odluku da se ovo pravno lice proda neposrednom pogodbom. Me|utim, odbor poverilaca je ovlastio ste~ajnog upravnika @ivka Raduki}a da obavi prodaju primenom „Nacionalnog standarda broj 5”,

{to zna~i da prodajna cena ne moè biti nià od 50 odsto procewene vrednosti „[e}erane” Sremska Mitrovica, koja iznosi 986,312.590 dinara. Kako je „Agroglob” DOO Novi Sad ponudio 207 miliona dinara, ste~ajni upravnik je morao da odbije ovu ponudu, jer za ovakvu prodaju nema saglasnost odbora poverilaca. Dakle, sudbina Fabrike {e}era u Sremskoj Mitrovici u ste~aju i daqe je neizvesna, jer pored „Agrogloba” niko vi{e se nije prijavio na oglas o prodaji neposrednom pogodbom za ovo pravno lice, pa }e odbor poverilaca morati potraìti nov na~in kako da proda ovu fabriku, da bi poverioci naplatili bar deo svojih potraìvawa. S. Bojevi}

BEÊJ: Posle galerije „Selo” u Novom Be~eju, izlo`ba radova nastalih u tre}em sazivu novobe~ejske Likovne kolonije pastela bi}e prezentirana i u galeriji „Krug” Gradskog pozori{ta Be~ej. Ukupno trideset radova deset stvaralaca u tehnici pastela, koja je, kako navodi selektor kolonije Tibor Na|, neopravdano malo zastupqena me|u likovnim stvaraocima, Be~ejci }e mo}i da vide tokom naredne dve nedeqe. Sve~ano otvarawe izlo`be zakazano je za ve~eras u 19 sati. Tematika pro{logodi{weg saziva Likovne kolonije pastela bila je „Pejsa` vi|en okom autora”, {to je dodatno inspirisalo u~esnike, koji su bili vrlo kreativni. Vaqa naglasiti da }e se ovom prilikom radovima predstaviti Valerija Barna-Koloì iz Ade, Aleksandar Bogdanovi} iz Vr{ca, Vladimir Vlaji} iz Be~mena, Milorad Josimovi} iz Novog Be~eja, Viktor @ubko iz êlareva, Vladimir Kepi} iz Jagodine, Dimitrije Kolarevi} iz Ba~kog Jarka, Nata{a Mijailovi} iz Kova~ice, Tibor Na| iz Novog Be~eja i Viktor [krabaw iz Be~eja. V. J.

Kvartet trombona ZREWANIN: Kvartet trombona „T-boNeS4s” iz Novog Sada nastupi}e u 19 ~asova, u Dvorani klasi~ne umetnosti Narodnog muzeja Zrewanin. Kvartet ~ine: Branislav Aksin, Nikola Milanov, Stevan Draga{ i Branislav Pajti}. Ulaz je besplatan. @. B.

CRNA HRONIKA

sreda3.februar2010.

DNEVNIK

DANAS U APELACIONOM SUDU U NOVOM SADU

Postupak po àlbi Damira Doki}a U Apelacionom sudu u Novom Sadu danas }e po~eti krivi~ni postupak protiv Damira Doki}a zbog ugroàvawa bezbednosti ambasadorke Australije u Srbiji Kler Birgin i nedozvoqenog dràwa oru`ja. U Apelacionom sudu agenciji Beta je re~eno da je postupak po

Damir Doki}

Doki}evoj àlbi na prvostepenu presudu po kojoj je osu|en na 15 meseci zatvora otvoren za javnost i da }e po~eti u 10 sati. Damir Doki}, otac poznate australijske teniserke Jelene Doki}, osu|en je 24. septembra pro{le godine na ponovqenom su|ewu pred Op{tinskim sudom u Rumi zbog ugroàvawa bezbednosti ambasadorke Australije i nedozvoqenog dràwa oru`ja. Doki} je 11. juna osu|en na istu kaznu zbog ugroàvawa bezbednosti, ali je Okru`ni

sud u Sremskoj Mitrovici krajem avgusta poni{tio tu presudu Okru`nog suda u Rumi i naloìo ponovno su|ewe. Advokatica Bosiqka \uki}, koja zastupa Doki}a, izjavila je agenciji Beta uo~i podno{ewa àlbe da je zakon "grubo prekr{en" na {tetu wenog brawenika i da je scenario uo~i su|ewa bio unapred pripremqen. U intervjuu povodom izjave Jelene Doki} o tome da je bila zlostavqana, koju su preneli australijski mediji, Doki} je zapretio da }e zbog, kako je naveo, la`nih optu`bi ubiti ambasadorku Australije. Posle privo|ewa zbog pretwi australijskoj ambasadorki, na Doki}evom imawu prona|eno je oru`je za koje nije imao dozvolu. Postupak protiv Damira Doki}a vodi se u Apelacionom sudu u Novom Sadu zato {to je nakon reorganizacije mreè sudova u Srbiji ta ustanova postala nadle`na za drugostepene àlbene postupke Op{tinskog suda u Rumi. Javna sednica sednica drugostepenog suda – Okruòg suda u Sremskoj Mitrovici, bila je zakazana za 23. decembar po àlbi Damira Doki}a, ali je odloèna na neodre|eno vreme zbog spre~enosti predsednika ve}a sudije Svetlane \uri~i}.

PREVAREN VLASNIK MLINA „ZLATNO ZRNO“ U PE]INCIMA

Bra{no „pla}eno” praznom menicom? Vlasnik mlina „Zlatno zrno“ u Pe}incima bio je zadovoqan kada je krajem pro{le godine beogradskoj firmi „Video-publik“ prodao sto tona bra{na, vrednog 1.782.000 dinara. Kao garanciju da }e „Video-publik“ uredno platiti kupqeno bra{no, vlasnik mlina je dobio menicu. Me|utim, kada je u dogovorenom roku poku{ao da menicom naplati svoje potra`ivawe,

mlinar je shvatio da je prevaren – jer menica koju je izdao „Video-publik“ nije imala pokri}a na ra~unu u banci. Postoji osnovana sumwa da je odgovorno lice „Video-publika“ po~inilo krivi~no delo prevare. Da je re~ o tom krivi~nom delu izjasnio se i zamenik osnovnog javnog tu`ioca iz Sremske Mitrovice kada se upoznao s ovim predmetom. S. B.

ZATVOR U NI[U

Kod posete i heroin Ni{ka policija privela je A. R. zbog osnovane sumwe da je poku{ao da u ni{ki Kazneno-popravni zavod unese heroin, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi u tom gradu. Osumwi~eni je poku{ao da unese 9,20 grama heroina prilikom posete, naveli su u policiji na konferenciji za novinare. Posle saslu{awa, istra`ni sudija Vi{eg suda u Ni{u odredio mu je jednomese~ni pritvor. (Tanjug)

LIDER RADIKALA JU^E U TRIBUNALU NAJAVIO

[e{eq }e tra`iti osloba|awe

HA{KI TRIBUNAL Optuèni Vojislav [e{eq je ju~e najavio pred Ha{kim tribunalom da }e, po{to krajem marta bude okon~ano saslu{avawe svedoka optu`be, zatraìti osloba|awe zato {to tuìoci nisu dokazali wegovu krivicu po ta~kama optu`nice. Lider Srpske radikalne stranke optuèn je za zlo~ine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–93. Po{to je predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti na ju~era{wem zasedawu nagovestio da bi saslu{avawe preostalih svedoka moglo biti okon~ano krajem marta, [e{eq je najavio da }e odmah potom podneti zahtev za osloba|awe.

– Za pripremu tog zahteva treba}e mi dva-tri dana, tako da ne}emo gubiti vreme. Imam nameru da pro|em kroz optu`nicu i pretprocesni podnesak optu`be i da vam skrenem pa`wu na to da tuìlac nije dokazao ni{ta od onoga za {ta me je optuìo – rekao je [e{eq. Po pravilima Tribunala, optuèni ima pravo da na kraju dokaznog postupka optu`be zatraì osloba|awe po ta~kama optu`nice za koje smatra da nisu dokazane. O tom zahtevu zatim odlu~uje sudsko ve}e. Ukoliko zahtev bude odbijen, su|ewe bi trebalo da bude nastavqeno dokaznim postupkom odbrane. [e{eq je ranije nagove{tavao da ne}e izvoditi dokaze ni saslu{avati svedoke odbrane, ali je nedavno dozvolio tu mogu}nost. Do kraja marta pretresno ve}e }e, kako je ju~e nazna~io sudija Antoneti, saslu{ati jo{ ~etiri svedoka koja je samo pozvalo, ali su neki od wih bolesni, zbog ~ega dolazi do odlagawa. (Beta)

PRO[LE NO]I [ESTORO POGINULO U DVE TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E NA PUTEVIMA U SRBIJI

[abac: ^etiri smrti na pru`nom prelazu [aba~ka policija identifikovala je ~etiri `rtve te{ke saobra}ajne nesre}e koja se pro{le no}i dogodila na obele`enom pru`nom prelazu u tom gradu. Kako je re~eno u policiji, u sudaru lokomotive i putni~kog automobila "jugo 55" beogradskih tablica poginuli su Zoran M. (36) iz Obrenovca, Du{ko R. (36) iz Bogdanovaca u op{tini Ub i Slavica R. (41) iz [apca, dok ime dvanae-

gradskom nasequ Majur, a ~etvoro putnika poginulo je na licu mesta. "@eleznice Srbije" saop{tile su da se putni~ko vozilo ni nakon zvu~nog upozorewa ma{inovo|e nije zaustavilo ispred putnog prelaza koji je obezbe|en saobra}ajnim znacima. Utvr|eno je da se voz kretao brzinom mawom od dozvoqene, 59 kilometara na ~as, i to da ma{inovo|a nije bio u alkoholisanom stawu.

Ostaci smrskanog „juga”

Foto: RTS

Rampe na 470 mesta

stogodi{weg de~aka nije navedeno. Nesre}a se dogodila posle pono}i na obele`enom pru`nom prelazu u Ulici Gavrila Principa u {aba~kom pri-

"@eleznice" podse}aju na to da je u toku realizacija dogovora s op{tinom [abac za osiguravawe tri putna prelaza na toj pruzi elektronskom opremom. (Beta)

Na 5.500 kilometara srpskih pruga ima 2.374 prelaza. Rampe postoje na 470 mesta, a ostali su obezbe|eni propisanom signalizacijom. Broj stradalih, na àlost, raste, tako da je pre dve godine poginulo 11 osoba, a teè je povre|eno 31 lice, a pre godinu dana ìvot je izgubilo 15 qudi, dok je teè povre|eno 19 gra|ana. U "@eleznicama" kaù da je 99 odsto slu~ajeva uzrok nesre}e neopreznost onih koji prelaze prugu. Kada je pre dve godine povedena akcija "Nisi brì" s namerom da se upozori sve one koji koriste kru`ne prelaze, te da se s lokalnim zajednicama obezbede oni najkriti~niji, prema podacima "@eleznica Srbije" skoro nijedna op{tina ili grad nisu pokazali interesovawe da u~estvuju u tome. A bilo je predvi|eno da "@eleznicu" podrè s 50 odsto sredstava. Postavqawe savremenih rampi na svim pru`nim prelazima u Srbiji ko{talo bi ~ak oko 350 miliona evra, pa se uz pomo} inostranih donacija rampe postavqaju samo na najkriti~nijim pru`nim prelazima. R. D.

Smederevo: Dvojica stradala u yipu U te{koj saobra}ajnoj nesre}i na autoputu Beograd–Ni{ kod Mihajlovca pro{le no}i su poginule dve osobe. Do udesa je do{lo kada je xip "micubi{i pajero" beogradske registracije sleteo s autoputa, udario u metalni stub, a zatim se prepolovio i zapalio. Voza~ xipa poginuo je na mestu nesre}e, a suvoza~ je preminuo u beogradskom Urgentnom centru od posledica te{kih povreda. Policija jo{ nije saop{tila imena `rtava, a prema prvoj proceni, do udesa je do{lo zbog neprilago|ene brzine i klizavog puta. Prvu medicinsku pomo} povre|enom pru`ila je ekipa Hitne pomo}i koja je se vra}ala u Smederevo s intervencije u Vrbovcu. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda u Smederevu, zamenik osnovnog javnog tu`ioca i policija. Za vreme uvi|aja saobra}aj na autoputu odvijao se normalno. (Beta)

POSLE 26 DANA RE[ENA ENIGMA NESTANKA [TI]ENIKA GERONTOLO[KOG CENTRA „SREM“ U RUMI

Le{ starca na|en 60 kilometara od doma Posle 26 dana tragawa za @ivanom Birovqevim (70) iz In|ije, {ti}enikom Gerontolo{kog centra „Srem“ u Rumi, u ataru sela Kupinovo kod Pe}inaca prona|en je wegov le{. Prema obdukcionom nalazu, na telu nema tragova nasiqa, ali je utvr|eno da je uzrok smrti izliv krvi u mozak, a posle toga je usledilo smrzavawe. @ivan Birovqev je nestao 4. januara ove godine. Iza{ao je iz kruga Gerontolo{kog centra, kao {to je ~esto ~inio, ali se nije vratio. Me|utim, tog 4. januara, kada se do podne nije vratio, osobqu centra, ali i {ti}enicima koji su ga poznavali, to je postalo ~udno, pa je odmah alarmirana policija. Posle objavqivawa da je @ivan Birovqev nestao, Gerontolo{kom centru i policiji javili su se gra|ani koji su rekli da su ~oveka koji odgovara opisu @ivana Birovqeva videli ispred jedne stambene zgrade u Rumi i od tada mu se gubi svaki trag. Pokojnikov unuk Bojan Birovqev iz In|ije ka`e da je i sam sve poku{ao da na|e dedu, ali bez uspeha.

@ivan Birovqev

– Deda je sme{ten u Gerontolo{ki centar u februaru 2004. godine jer je bio teàk bolesnik, imao je mo`dani udar, veoma te{ko je govorio. Sam je izrazio èqu da bude sme{ten u stara~ki dom. Redovno smo mu odlazili u posetu, imao je dobru negu u centru, ali se nije oporavqao od udara. Znam da je izlazio iz centra, odlazio da sebi pone{to kupi. Bio je miran ~ovek, ja nisam mogao poverovati da mu se moè ovako ne-

{to desiti jer mi je obja{wavao da mu je u centru dobro, da ga paze i neguju. Za{to je oti{ao, niko ne zna – kaè nam Bojan Birovqev. U Gerontolo{kom centru „Srem“ kaù da se ve} dugo nije desilo da neko od {ti}enika jednostavno ode i ne vrati se. Dom nije ustanova zatvorenog tipa, a za pokojnog @ivana kaù da je ~esto izlazio izvan kapije centra. – @ivan Birovqev, zbog pretrpqenog mo`danog udara, nije bio sposoban za verbalnu komunikaciju. Bio je miran, a gotovo svako drugo jutro je izlazio iz centra i vra}ao se posle izvesnog vremena. Odlazio je do kioska, u neposrednoj blizini doma, da kupi burek. Tog 4. januara je iza{ao kao i obi~no. Nije se vratio na doru~ak, a kada je do{lo vreme ru~ku a wega nije bilo, slu~aj smo prijavili policiji – kaè nam psiholog u Gerontolo{kom centru Jasmina Bra{anovi}. Policija istraùje kako je ovaj te{ko pokretan ~ovek koji ne moè da govori dospeo od Rume do {ezdesetak kilometara udaqenog Kupinova. S. Bojevi}

OSUMWI^EN MLADI] U SENTI

Na biciklu otimao torbice Pripadnici Policijske stanice u Senti odredili su zadr`avawe za P. K. (1986) iz Sente zbog osnovane sumwe da je po~inio vi{e te{kih kra|a na drzak i bezobziran na~in na {tetu vi{e lica iz Sente. Policija je saop{tila da }e osumwi~eni, uz krivi~nu prijavu, danas biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. Krivi~na prijava ga tereti da je od decembra pro{le do kraja januara

ove godine, voze}i bicikl, prilazio starijim ènama i otimao im torbice. Kako saznajemo, policiji je prijavqeno vi{e od deset kra|a za koje se sumwi~i P. K. "Lete}i" kradqivac je ène u prolazu, voze}i bicikl, presretao u centru kod pijace, ali i drugim delovima grada. Sve vredne stvari koje su bile u torbicama zadràvao je za sebe, a ostalo je bacao u kontejnere. M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda3.februar2010.

DANAS PRED @UPANIJSKIM SUDOM U ZAGREBU

Po~iwe su|ewe za ubistvo vlasnika „Nacionala” Ive Pukani}a Pred @upanijskim sudom u Zagrebu danas bi trebalo da po~ne su|ewe grupi optuènih za u~e{}e u ubistvu novinara hrvatskog lista „Nacional“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a. Po optu`nici koju je hrvatsko tuìla{tvo podiglo krajem oktobra pro{le godine, pred zagreba~ki @upanijski sud danas bi trebalo da budu izvedeni: Luka i Robert Matani}, Amir Mafalani i Slobodan \urovi}. Bilo je predvi|eno da se u odsustvu sudi Bojanu Guduri}u, s obzirom na to da je bio u bekstvu, kao i @eqku Milovanovi}u, zvanom Gavra, protiv koga je u vezi s Pukani}evim ubistvom optu`nicu podiglo i srpsko tuìla{tvo, a koji je u pritvoru u beogradskom CZ-u, gde su i s wim po srpskoj optu`nici saokrivqeni i Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, i Milenko Kzmanovi}. Su|ewe u Zagrebi }e se odvijati uz jake mere bezbednosti, pa }e tako publika u sudnici

Ivo Pukani}

prolaziti tri bezbednosne provere od ulaza u zgradu suda do velike dvorane u kojoj }e se odvijati postupak. Policijsku za{titu ima}e i sudija Ivana Kr{ul. ^etvorica dostupnih optu`enika prvog dana }e se

izjasniti o optu`nici da su se udru`ili u me|unarodnu zlo~ina~ku organizaciju s Joci}em na ~elu, eksplozivnom napravom ubili Pukani}a i Frawi}a, kao i da su nameravali da ubiju jo{ dve osobe na zagre-

ba~kom podru~ju ~ija se imena ne navode. Tuìla{tva u Srbiji i u Hrvatskoj su optu`nice podigli krajem oktobra 2009. godine, terete}i ukupno osam okrivqenih da su na razli~ite na~ine u~estvovali u ubistvu Ive Pukani}a 23. oktobra 2008. godine, kad je u eksploziji na parkingu u dvori{tu zgrade gde je i redakcija “Nacionala”, nastradao i wegov saradnik Nikola Frawi}. Specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi} je povodom podizawa optu`nice protiv Joci}a, Milovanovi}a i Kuzmanovi}a, u saop{tewu naveo da „Tuìla{tvo smatra da su dokazi prikupqeni u toku {estomese~ne istrage potvrdili osnovanu sumwu da su okrivqeni, deluju}i u okviru me|unarodno organizovane kriminalne grupe, ~iji su pripadnici bili dràvqani Srbije, Hrvatske i BiH, organizovali i izvr{ili pomenuta krivi~na dela”. Po optu`nici, „okrivqeni su u duèm periodu pra-

Bojan Guduri} se preksino} predao u Bawaluci Bojan Guduri}, zvani Bajone, S druge strane, sarajevski dràvqanin Srbije za kojim je advokat Bojana Guduri}a, hrvatska policija raspisala Slavko A{}eri} je izjavio da poternicu zbog u~e{}a u ubiwegv klijent pristaje da bude stvu vlasnika hrvatskog neizru~en Hrvatskoj. Kako je deqnika “Nacional” Ive Puprenela Hrvatska televizija, kani}a, predao se bawalu~koj Guduri} pristaje na izru~ewe, policiji, potvr|eno je ju~e u jer smatra da je nevin i da }e Bawaluci. pred hrvatskim sudom imati Na~elnik Centra javne bezbednosti Bawaluka Darko ]ulum rekao je novinarima da se Guduri} predao preksino} oko 20 sati, u pratwi advokata, te da je odbio da da bilo kakvu izjavu. Posle toga preba~en je u ekstradicioni zatvor u Sarajevu. Guduri} je jedini u~esnik u ubistvu Ive Pukani}a i Nike Frawi}a koji je bio u bekstvu. Hrvatski MUP je raspisao nagradu od 100.000 kuna (oko 14.000 evra) za svaku informaciju koja moè dovesti do wegovog hap{ewa. Guduri} je optuèn i za te{ka krivi~na dela pqa~ki po~iwena u Novom Sadu, Bojan Guduri} Somboru i Sremskoj Mitrovipravedno su|ewe. Ni on ni weci. gov advokat nisu se àlili na Ministarka pravde Sneàodluku o pritvoru. na Malovi} najavila je ju~e da Guduri}ev advokat nije è}e zatraìti od Ministarstva leo da naga|a da li Guduri} èpravde Bosne i li na su|ewe u Hercegovine da Zagreb kako izru~i Srbiji Neizvesno je da li }e bi izbegao Bojana Guduri}a Guduri} biti izru~en sluèwe kakako bi u na{oj u Srbiji, Srbiji ili Hrvatskoj zne zemqi izdrào ve} je rekao da ~etvorogodije Guduri} {wu zatvorsku kaznu na koju je, uveren da }e na zagreba~kom zbog vi{e krivi~nih dela, osuùpanijskom sudu imati pra|en pred Osnovnim sudu u Novedno su|ewe. vom Sadu. (Beta - Tanjug) tili Pukani}a i u oktobru 2008. godine pripremili eksplozivnu napravu i postavili je na kupqeni skuter koji su dovezli i ostavili na parking prostor u dvori{tu NCL medija grupe u Zagrebu, u blizini Pukani}evog vozila. Kada je Pukani}, zajedno s Frawi}em, pri{ao vozilu, aktivirali su eksplozivnu napravu tako da su u nastaloj eksploziji wih dvojica smrtno stradali, vi{e qudi je zadobilo telesne povrede, a na vozilima i okolnim objektima pri~iwena je materijalna {teta”, saop{tilo je Tuìla{tvo. I srpska i hrvatska optu`nica terete Sretena Joci}a da je „tokom 2008. godine od za sada nepoznate osobe prihvatio da organizuje Pukani}evo ubistvo, za {ta mu je ta nepoznata osoba navodno isplatila milion i po evra“. Okrivqenog @eqka Milovanovi}a, biv{eg pripadnika JSO-a optu`nica tereti da je kriti~nom prilikom navodno „na parking kraj Pukani}evog automobila ostavio skuter na kojem je bila eksplozivna naprava“. Tokom istrage Sreten Joci} i Milenko Kuzmanovi} su tvrdili da nemaju nikakve veze s ubistvom, a isto su, izjavili i kad su po zamolnici hrvatskih

NA KOSOVU I METOHIJI

Hap{ewa zbog trgovine qudima Kosovska policija saop{tila je da je u akciji “Hladno}a 2010” uhap{eno pet osoba i zatvoren 21 lokal za koje se sumwa da su povezani s trgovinom qudima. Glavna komanda policije saop{tila je da je akciju, pokrenutu preksino} na celoj teritoriji Kosova, pripremila Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno sektor za istragu trgovine qudima. Pored jedinica iz Glavne komande, u akciji su u~estvovale i jedinice regionalnih direkcija policije i jedinice za podr{ku, koje

~ine pripadnici specijalnih jedinica, kao i op{tinski inspektori. Operacija je imala za ciq da se izvr{i kontrola lokala i barova u kojima rade `ene za koje se sumwa da su `rtve trgovine qudima, posebno onih za koje se sumwa da u~estvuju u prostituciji. U policijskoj akciji su tri osobe uhap{ene u regionu Uro{evca, dok je po jedna osoba uhap{ena u regionu Pe}i i Gwilana, navodi se u saop{tewu policije. (Beta)

pravosudnih organa u Beogradu saslu{avani kao svedoci u istra`nom postupku koji je tada vo|en u Zagrebu. Prema pisawu {tampe, @eqko Milovanovi} je odbio da pri~a. Hrvatski mediji spekuli{u o tome da postoji krunski svedok, odnosno osoba koja je u~estvovala u pripremi ubistva i koja te{ko tereti sve optuène. Navodno je na sigurnoj lokaciji, jer je wegova glava ucewena na milion evra. Ina~e, bilo je najava da bi kao jedan od svedoka na su|ewu pred sudom u Zagrebu mogao da biti saslu{an i Joci}. Advokat Veqko Deliba{i}, branilac Sretena Joci}a, izjavio je ju~e za na{ list da }e se Joci}, koji od po~etka tvrdi da nema nikakve veze s Pukani}evim ubistvom, „odazvati ukoliko ga hrvatski sud bude pozvao i da }e svedo~iti “. Deliba{i} kaè da ne zna kada bi Joci}u moglo da bude zakazano su|ewe pred beogradskim Specijalnim sudom. – Verujem u istinitost Joci}evih tvrdwi da nema nikave veze s tim krivi~nim delom i verujem u osloba|aju}u presudu – kaè Deliba{i}. On dodaje da odbrana ne zna za{to su|ewe jo{ uvek nije zakazano, kao ni koji }e sudija postupati u tom predmetu. E. D.

PO@AR U OSTOJI]EVU, KOD ^OKE

Grejalica zapalila ku}u penzionera U poàru u Ostoji}evu kod ôke, koji se dogodio ju~e ujutro, izgoreo je deo ku}e i poku}stva penzionera Ostoje Tati}a (82), koji je tom prilikom lak{e povre|en. Poàr u Ulici mar{ala Tita 28/A oko {est sati prvi je primetio wegov kom{ija Milan Vejinovi}, koji je odmah pozvao ~okanske vatrogasce i zbrinuo nesre}nog starca.

Ku}a u Ostoji}evu o{te}ena u ju~era{wem po`aru

Vatrogasna spasila~ka jedinica iz ^oke je intervenisala s dva vozila, lokalizovala i ugasila vatru, u kojoj je izgorela unutra{wost ku}e s poku}stvom i deo krova. Po`ar je najverovatnije izazvala elektri~na grejalica koju je Tati}, zbog hladno}e, ostavio ukqu~enu i kada je oti{ao na po~inak. M. Mr.

DRU[TVO

sreda3.februar2010.

DNEVNIK

SRBIJA PRVA U EVROPI PO BROJU @ENA OBOLELIH OD RAKA GRLI]A MATERICe

Kod ginekologa tek kad mnogo zaboli DA LI JE MRKOWI] O[AMARIO ILI POMILOVAO IZVE[TA^A U HOLU SKUP[TINE

Ministar digao ruku na novinara Po zavr{etku sednice Odbora Republi~ke skup{tine za saobra}aj i veze, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} rekao je novinarima da nema vremena i po`urio da napusti parlament. Po re~ima izve{ta~a, novinar „Kurira” Milan La|evi} poku{ao je da ipak do|e do wegove izjave, ali mu je Mrkowi} odgovorio: „Ti samo nastavi tako da pi{e{, kako pi{e{”. La|evi} je ne{to prokomentarisao, {to novinari nisu ~uli, pa mu je ministar odvratio psovkama. Novinar „Kurira” mu nije ostao du`an, nakon ~ega je Mrkowi}, uz bujicu psovki, oti{ao iz skup{tinskog zdawa. No, redakcija „Kurira” tvrdi da je Mrkowi} o{amario La|evi}a, isti~u}i da mu on nije dao povod za takav „brutalan gest. Kad ga je, posle {amarawa, upitao za{to je to uradio, Mrkowi} ga je opsovao i odgovorio da je to zato {to na{ kolega, navodno,

spletkari protiv wega. âk i da je to ta~no, a nije, ni ministru niko ne daje pravo da pesnicama traì satisfakciju“, navodi „Kurir“, i najavquje da }e protiv Mrkowi}a preduzeti odgovaraju}e korake pred pravosudnim organima. UNS je zatraìo od MUP-a da hitno podnese prijavu protiv Mrkowi}a jer je La|evi}a o{amario u holu Skup{tine Srbije, dok je razgovarao s poslanicima SNS-a Igorom Be~i}em i Jorgovankom Tabakovi}. Be~i} kaè da je La|evi} pitao Mrkowi}a za{to je bio tih na sednici Odbora i da mu je Mrkowi} uz „blaì {amar ili tapkawe po obrazu odgovorio – ’{ta ho}e{, da pravim skandale’. Meni je delovalo kao da su prijateqi i nisam pomislio da postoji lo{a namera Mrkowi}a u tome, jer navikli smo da se Mrkowi} slobodnije pona{a i da glasno govori“. E. D.

Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju èna obolelih od raka grli}a materice, a u~estalost je ~etiri puta ve}a nego na Starom kontinentu. Me|utim, veliki broj na{ih èna se prvi put javi ginekologu tek kad bolest uzme maha, a le~ewe je neizvesno. Naàlost, oko 500 èna svake godine premine zbog ovog kancera, a ve}ina bi preìvela da je bolest otkrivena na vreme. U Vojvodini se ve} tri i po godine sprovodi skrining program „Decena“ koji ne samo da otkriva ovaj rak ve} i po~etne promene koje mogu dovesti do wegovog nastanka. Pokrajinska vlada uloìla je do sad 65 miliona dinara u taj skrining, koordini{e ga Institut za onkologiju Vojvodine i za uspe{nost ovog projekta nedavno su nagra|eni u Briselu. U 13 pokrajinskih centara do sad je pregledano 6.800 èna – kod 12 je otkriven karcinom, a kod 280 pretkarcinom. – Za „Decenu“ }emo ove godine izdvojiti 4,5 miliona dinara – kaè pokrajinski sekretar za zdrvstvo dr Atila êngeri. – Tako }e biti pregledano jo{ oko 3.500 èna, dakle ukupno 10.000 Vojvodini. – Na{ projekt se od sli~nih razlikuje po tome {to teìmo da otkrijemo patogene viruse najzastupqenije u nastanku tog karcinoma – kaè direktor Instituta

Radije pose}uju frizera nego lekara

U Srbiji od 100.000 `ena 27 oboli od karcinoma grli}a materice, {to je znatno vi{e nego u pojedinim evropskim zemqama. U Finskoj je, recimo, taj procenat gotovo sedam puta mawi za onkologiju prof. dr Du{an Jovanovi}. – Ve} ~etiri godine radimo na pilot-projektu ranog otkrivawa raka debelog creva, a ove godine po~iwemo i pilot-projekat ranog otkrivawa raka dojke. Ovakvi projekti su zna~ajni da bi se timovi stru~waka uigrali i prona{li najboqe skrining metode rada. Za uspeh sprovo|ewa „Decene“ bila je potrebna dobra saradwa

bolnica u Vojvodini i medicinskih stru~waka, ali rezultati nisu izostali. – âk 85 odsto èna od 30 do 55 godina se odazvalo pozivu na pregled – kaè dr Jelka Rajovi} koja je „Decenu“ osmislila i vodila. – No, tek za pet do deset godina mo}i }emo da vidimo prve rezultate u smawewu broja ` obolelih ena od karcinoma grli}a materice. Godi{we u Vojvodini od karcino-

POTRESNA ISPOVEST MIROSLAVA STAMENKOVI]A, BIV[EG ZATVORENIKA ZLOGLASNE SPLITSKE „LORE”

Tukli su nas bejzbol palicama, {tanglama, lancima Iako je ro|en daleko od Ba~ke, Miroslav Stamenkovi} (62) je krov nad glavom na{ao u apatinskom Domu za stare. Oronulog je zdravqa, a sve to je, kako kaè, posledica toga {to, mada nije okrvavio ruke u Tre}em balkanskom ratu, vi{e od tri godine robijao i pretrpeo nevi|ene torture. Sada je, kaè dobro, me|utim, nedostaju mu sin Ivan, k}erka Zorica i supruga @ivkica koje besuspe{no traì punih 17 godina.

Mu~ili{te kraj obale more

– @iveo sam u Ka{tel Luk{i}u, a porodicu izdr`avao rade}i u brodogradwi. Kada sam video da se sprema veliko zlo, poku{ao sam da se preselim u Srbiju, ali

me je kod Knina mobilisala JNA – pri~a Stamenkovi}. Protiv svoje voqe, a imao je tada ve} 45 godina, postaje rezervista Vojske Republike

Stamenkovi}a je prisilno mobilisala vojska RSK, a kad su ga hrvatske trupe zarobile, preìveo je golgotu u {ibenskom zatvoru: ~uvari su mu izbili zube i slomili nos dr{kom za metle i na wega hu{kali pse Srpske Krajine i obavqa za wu mnoge poslove, ali oru`je nikada nije uzimao u ruke. Sticajem okolnosti, ba{ na Svetog Jovana 1994, uhapsile su ga hrvatske jedinice i u wihovom zarobqeni{tvu bio je naredne gotovo ~etiri godine. – Dok sam dràn u {ibenskom zatvoru, izbili su mi zube dr{kom za metle i slomili nos. Tukli su nas bezbol palicama, hu{kali pse na nas i na sve mogu}e na~ine nas poniàvali. Bio sam kriv bez su|ewa i imao status agresora, a presuda mi je izre~ena u zatvorskoj prosto-

Pred qudima se i mo~vare povla~e Pod sloganom „Briga preporu~uje se da priza mo~vare – odgovor na mewuju uputstva konklimatske promene“ juvencije o odrìvom ~e je i u na{oj zemqi kori{}ewu mo~vara i obeleèn Svetski dan promovi{u ulogu momo~varnih podru~ja. ~vara u zadràvawu Proslava se podudara s ugqenika, ublaàva2010, Me|unarodnom gowu poplava, snabdevadinom biodiverziteta, wu vodom i ublaàvakoju su proglasile UN. wu uticaja pove}anog Konvencija o za{titi nivoa mora. Pretpomo~varnih podru~ja od stavqa se da je zbog me|unarodnog zna~aja, qudskih aktivnosti za naro~ito kao stani{ta posledwih 50 godina ptica mo~varica, poznaizgubqena polovina tija kao Ramsarska, mo~varnih podru~ja u usvojena je 1971. u iransvetu. skom gradu Ramsaru. Da- I Koviqsko-petrovaradinski rit u svetskoj eliti U Pokrajinskom zanas ima 154 ugovornih strana i blizu 1.800 vla`nih vodu za za{titu prirode ju~e je predstavqena nopodru~ja od me|unarodnog zna~aja na listi. minacija Koviqsko-petrovaradinskog rita za Srbija je od 1992. ~lan Konvencije i ima devet Ramsarsko podru~je i turisti~ke karte za{ti}etakvih mo~varnih podru~ja. Uz ovogodi{wi moto, nih prirodnih dobara „Obedska bara i „Jegri~zemqama ~lanicama i razli~itim organizacijama ka“. A. B.

riji u prisustvu samo dva straàra, bez sudije i advokata – s mukom se prise}a Stamenkovi}. Nakon presude preba~en je u zloglasnu splitsku „Loru“ gde je mu~ewe i poniàvawe nastavqeno u jo{ gorem obliku. – Po ceo dan bi nas dràli u buradima s morskom vodom i tukli {tanglama, gajtanima, lancima... Predstavnicima MeBezbroj oìqaka na telu i du{i |unarodnog Crvenog krsta morali smo govoriti da smo se Ubrzo se obreo u Apatinu, sami povredili – pri~a Stagde stalno misli na svoju poromenkovi} dok nam pokazuje bezdicu koju nije video jo{ od broj oìqaka na glavi. 1992. Traìo ih je preko mnoDodaje da mu je ìvot spasao jegih doma}ih i me|unarodnih dan strani posmatra~ kom je, skuorganizacija ali odgovora nepiv{i hrabrost, ispri~ao istima. nu o zlostavqawima u „Lori“. I – Nadam se da su ìvi i zdradanas mu se neprestano zahvaquje vi. U Hrvatsku ne}u i}i da ih {to ga on i prevodilac nisu odatraìm jer tamo, jednostavno, li. Ispitivali su ~uvari logoru ne smem da odem. Znam da nikoko ih je prijavio, pretili da }e me nisam u~inio ni{ta naào, pobiti sve zato~ene, ali su mu~eali se}awa na ono {to sam prewa ubrzo prestala. Krajem 1997. ìveo su prejaka – turobno zarazmewen je i s jo{ 12 sapatnika kqu~uje Stamenkovi}. na{ao se na slobodi. J. Prel~ec

Mirovni karavan na turneji po Vojvodini Kroz Vojvodine uskoro kre}e Mirovni karavan “Glasno” da bi promovisao mir i antifa{izam kao najvi{e dru{tvene vrednosti. Turneja po~iwe 20. februara u Pan~evu, zavr{ava u Novom Sadu 24. i 25. aprila, a u me|uvremenu }e obi}i Kikindu, Be~ej, Vr{ac, Zrewanin, Suboticu, Ba~ku Palanku, Sremsku Mitrovica i Sombor. Kako ka`e Nata{a Rako{ iz karlova~kog Udru`ewa gra|ana za proizvodwu pozitivne energije “Pogon”, koje je nosilac projekta, svakog vikenda u nekom gradu odvija}e se program sastavqen od izlo`bi, predavawa i rok koncerata. Na tribinama }e o antimilitarizmu i antifa{izmu govoriti poznate li~nosti iz politike i sveta umetnosti, a na zavr-

{noj manifestaciju u Novom Sadu pojavi}e se svi u~esnici karavana. – Vrednosti kao {to su mir, kultura nenasiqa i antifa{isti~ki anga`man, na`alost, jo{ nisu dovoqno ukorewene u qudskoj zajednici. A one su sastavni deo na{e istorije i uslov budu}nosti. Aktuelni trenutak Vojvodine i Srbije bitno odre|uju narastaju}i fa{izam i nedopustiva tolerancije prema wegovim tendencijama. Dru{tvo suo~eno s dubokom ekonomskom i vi{edecenijskom krizom vrednosti sve je spremnije da opravda, pa i prihvati fa{isti~ku ideologiju. Va`no je nau~iti prepoznati fa{izam u svim wegovim aspektima da bismo mu se umeli suprotstaviti – zakqu~uje Nata{a Rako{. Z. Ml.

ma grli}a materice oboli oko 280 èna, a vi{e od polovine ih umre. U Srbiji na 100.000 èna 27 oboli od karcinoma grli}a materice, {to je daleko vi{e nego u pojedinim evropskim zemqama. U Finskoj, na primer, na 100.000 èna obole 4,2 ène. U svetu se mnogo govori, a u pojedinim zemqama i primewuje, vakcina protiv karcinoma grli}a materice. Ova primarno preventivna mera predvi|ena je za devojke koje nisu bile seksualno aktivne. – Vakcina {titi samo od infekcije humanim papiloma virusom koji je odgovoran za ~ak 70 odsto slu~ajeva raka grli}a materice, ali ipak ne prestaje potreba za redovnim godi{wim pregledom kod ginekologa. U Srbiji jo{ stru~waci nisu usaglasili stavove o ovoj vakcinaciji – kaè dr Rajovi}. Anketa sprovedena me|u ènama obuhva}enim skriningom pokazala je da su informisane o potrebi redovnog odlaska na pregled, a kao razlog neredovnog odlaska kod ginekologa navode da se ose}aju dobro i nemaju nikakvih simptoma koji bi ukazivali na potrebu da se obrate lekaru. Rak grli}a materice se razvija sporo, od dve do deset godina, u po~etku bez ikakvih simptoma, a po pravilu mu prethodi pretkancerozno stawe. J. Barbuzan

VESTI Ministar brutalno otpu{ta prosvetare Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije tvrdi da je projekt „racionalizacija bez otpu{tawa“ potpuno propao zbog neozbiqnosti Ministarstva prosvete i dr @arka Obradovi}a. „Pozivamo ministra Obradovi}a da objasni za{to se wegov projekt sveo samo na 37 nastavnika, kojima su otkazi uru~eni brutalno, po{tom na ku}ne adrese“, navodi USPRS, i poziva Obradovi}a da te nastavnike vrati u sistem dok se „ceo program ne osmisli“ i ne stvore jednaki uslovi za sve. „Iako izja{wavawe zainteresovanih za socijalni program traje do 5. februara, ve} sad je izvesno da je program propao i da }e broj prijavqenih biti zanemarqiv. Uslovi su zbuwuju}i, jer jedno pi{e u slu`benom dopisu, a drugo govori ministar“. Unija navodi da su uslovi za uspe{nu racionalizaciju zaustavqawe nekontrolisanog zapo{qavawa, promena nadle`nog Zakona ili dono{ewe novog, ka`wavawe svih koji su neopravdano zapo{qavali nove qude, smawivawe prevelikih ovla{}ewa direktora {kola i ukidawe mnogih bespotrebnih predmeta kroz ozbiqnu reformu. Isti~e da je neophodno skroz depolitizovati obrazovni sistem i obezbediti posebna sredstva za socijalu.

Dotacije za „Glas ti{ine” i „Govor ruku” Pokrajinska vicepremijerka i sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova potpisala je ugovore sa sekretarima Saveza gluvih i nagluvih i Saveza slepih i slabovidih Vojvodine Jovicom Despotom i An|elkom Ru`in, po kojima }e za finasirawe wihovih glasila biti mese~no izdavjano oko 800.000 dinara. Planirana je dotacija od 291.000 dinara za novine „Glas ti{ine“ i pro{ireno izdawe „Govor ruku“, kao i za prevo|ewe informativnih emisija na TV stanicama na gestovni govor. Savezu slepih i slabovidih Vojvodine nameweno je 495.000 dinara mese~no za objavqivawe 12 zvu~nih izdawa ~asopisa „De~ji odjek“, „Odjek“, „Vishang“ i „Svet `ene“, te {est brojeva ~asopisa na Brajevom pismu. S. N.

c m y

DNEVNIK

SPORT

sreda3.februar2010.

EVROLIGA: VOJVODINA DANAS DO^EKUJE BARSELONETU

Ne pobe|uju uvek favoriti Vaterpolisti Vojvodine ve~eras u ~etvrtom kolu A grupe Evrolige do~ekuju {panskog {ampiona Barselonetu. Debitanti u najelitnijem klupskom takmi~ewu su do sada pretrpeli tri poraza. Pora`eni su od Mladosti u Novom Sadu (2:7), Jadrana u Herceg Novom (6:13) i Barselonete u Barseloni (9:14). Za razliku od prve utakmice u kojoj je Mladost dominirala, Vojvodi-

predstavu. Na{a grupa je najneizvesnija, dok su se u ostelim ve} izdvojile po dve ekipe, u na{oj tri tima pretenduju na prolaz daqe. Zato ko kiksne u Novom Sadu gubi priliku za prolaz u daqe takmi~ewe. Moramo da pokaèmo da ~etiri na{a igra~a na {irem spisku reprezentacije nije slu~ajnost, ve} rezultat rada - istakao je Stanojevi}. Delimo karte Kapiten Uro{ KaZa ve~era{wi vaterpolo lini} istako je da jsu me~ „Dnevnik“ }e podeliti shvatili gde su grepet puta po dve karte za na{ili u me~u u Barese{e ~itaoce koji se prvi jaloni. ve od 12 do 12.10 na broj te- Gledali smo snimlefona (021) 4806-828. ke i u~ili gre{ke i proba}emo da ih isna je u preostale dve gotovo ~ipravimo. U Barseloni tav me~ parirala iskusnijim i smo odigrali tri ~esna`nijim rivalima. No, bilo tvrtine egal, ali su je dovoqno da Jadran i Barsenas u jednoj zato razbiloneta jednu deonicu odigraju li, pa je usledio ubedobro i da Novosa|ani zabeledqiv poraz. Ukoliko è poraz. smawimo gre{ke o~eUro{ Kalini}, kapiten Vojvodine Foto: F. Baki} - Utakmica sa Barselonetom kujem veoma zanimqiv je zna~ajna za nas, ne toliko respremna ekipa protiv koje smo odigramo boqe nego u Barseloduel. Za nas je susret sa rivazultatski, koliko zato {to su do sada igrali. Imaju osam, deni - rekao je trener Vojvodine lom kao {to je Barseloneta momci kona~no sazreli da se vet reprezentativaca, koji su Dejan Stanojevi} i pozvao pudovoqan motiv. @eqa nam je da nose sa najja~im rivalima. Provice prvaci sveta, a ekipa koja bliku da u {to ve}em broju do|e ovogodi{we takmi~ewe u {le godine nismo u tome uspeli pobedi Jadran, koji pretenduje i podrì igra~e. Evroligi ne zavr{imo bez bou duelu sa Segedom, ali sada smo na najvi{i plasman i remizira Bi}e to lepa prilika da pudova, nego da nekome od rivala spremni. Barseloneta je, uz u Zagrebu sa Mlado{}u, zaslublika vidi jednu od najboqih otkinemo bar bod. Da}emo sve Partizan, najboqe pliva~ki ùje respekt. Na{ zadatak je da evropskih ekipa, reprezentaciod sebe da tako i bude, a navijaju [panije u malom i da Novi ~e pozivamo da nam pomognu Sad pokaè da je sportski grad. rekao je Kalini}. Dana{wi program - Krenu}emo agresivno, moraUtakmica izme|u Vojvodine A grupa: Vojvodina - Barseloneta (19), Jadran - Mladost (17). mo presingom da pokaèmo da i Barselonete igra se ve~eras B grupa: Primorac - Va{a{ (18), Jug - Panionios (18). se ne bojimo. I u odbrani morau 19 ~asova na bazenu Spensa, C grupa: Budva - Honved (17.30), Olimpijakos - Partizan (18). mo biti agresivni i maksimalna ~ijoj blagajni se mogu kipiD grupa: [turm 2002 - Sintez (16), Eger - Pro Reko (19). no skoncentrisani. O~ekujem ti karte po ceni od 200 dinara. pune tribine i lepu vaterpolo G. Malenovi}

@ivko Goci}

PARTIZAN GOSTUJE OLIMPIJAKOSU

Sledi `estok okr{aj Vaterpolisti Partizana u 4. kolu Evrolige ve~eras u Atini gostuju Olimpijakosu (20). Crno-beli su namerni da savaladaju doma}ina i time definitivno overe prvo mesto u grupi.Za Atiwane ovaj me~ je od presudnog zna~aja, jer u slu~aju neuspeha ispadaju iz trke za plasman u ~etvrtfinale, pa se o~ekuje `estok okr{aj. Trener srpskog {ampiona Igor Milanovi} o~ekuje jo{ jednu dobru partiju svojih izabranika. - Za nas je duel u Atini jo{ jedna provera za ono {to nas tek o~ekuje.Sve je podre|eno plasmanu na fajnal-for. Olimpijakos je dobra ekipa, s tim {to }e biti optere}ena time da mora da nas

pobedi, {to bi vaqalo da iskoristimo.Pre svega `elim da na{a odbrana bude neprobojna a da u napadu poku{amo da odigramo jo{ boqe nego u dosada{wim duelima, mada sa do sada ostvarenim sam zadovoqan - rekao je Milanovi}. @ivko Goci} o~ekuje da Partizan nastavi seriju pobeda. - Olimpijakos je to prakti~no gr~ka reprezentacija sa mnogo iskusnih igra~a, me|utim mi odlazimo potpuno rastere}eni, ne}emo kalkulisati, idemo da pobedimo i time da re{imo sve dileme oko osvajawa prvog mesta u grupi - istakao je jedan od najiskusnijih vaterpolista na{eg {ampiona. S. Anti}

ZAVR[EN [AMPIONAT MEDITERANA U MA^EVAWU

Srbiji dve bronze U Zrewaninu je odrLeona Kamras i Dijana Tanasiàn 7. {ampionat Mejevi}, kadet Nikola Bundalo i diterana u ma~evawu juniorke Renata Gregovi} i za kadete i juniore, Branislava Karavidin u ma~u, tokom kojeg se za medaqe nadmekadeti Stefan Muc, Nikola talo vi{e od 200 takmi~ara iz Tom{i} i Nikola Petrovi} i 15 dràva. Ovo takmi~ewe prvi junior Miqan Kova~evi} u put je odràno u Srbiji, u tehfloretu. ni~koj organizaciji MK Omladinac, a mladi ma~evaoci takmi~ili su se u novoj hali sportova u sve tri discipline - ma~u, sabqi i floretu i na trinaest plan{i. Dominirali su Francuzi i Italijani. U pojedina~nom nadmetawu, u mu{koj i ènskoj konkurenciji, Italija je osvojila 26 od ukupno 48 medaqa, dok su obe zlatne medaqe u ekipnoj konkurenciji osvojili Francuzi. Srbija je imala 24 takmi~ara, koji su osvojili dve bronzane medaqe u floretu u konkurenciji kadeta. Medaqe za Srbiju osvojili su Qubica Brankovi} iz Beograda i Zrewani- Detaq s takmi~ewa u Zrewaninu Predsednik Mediteranske nac Stefan Muc. To je veliki ma~evala~ke konfederacije uspeh, pogotovo ako se zna da je Lionere del Maskino pohvaSrbija na dosada{wih {est prlio je Ma~evala~ki klub venstava Mediterana osvojila Omladinac za uspe{nu organisamo jednu bronzu (Aleksandra zaciju {ampionata, kao i grad Jevremovi}). Za na{u reprezenZrewanin za uslove i sme{taja taciju nastupilo je i devet ~latakmi~ara i gostiju. nova Omladinca: kadetkiwe

- Sve ~estitke za organizaciju takmi~ewa i popularizaciju ma~evawa – rekao je del Maskino. Predsednik Omladinca Milan Gavrilovi} kazao je da doma}i takmi~ari imaju razloga da budu zadovoqni.

- Osvojili smo dve medaqe i to je na{ najboqi rezultat na ovom takmi~ewu do sada. Me|unarodna takmi~ewa zna~ajno doprinose popularizaciji ma~evawasa – istakao je Gavrilovi}. @. Balaban

TOP 24 ZA JUNIORE

TOP 24 ZA JUNIORKE

Dalea pobednik

Holokova najboqa

Na juniorskom Top 24 u Zrewaninu titulu najboqeg poneo je stonoteniser Kristijan Delea. Od Zrewaninaca odli~ne plasmane su izborili ~lanovi Stenesa Sr|an Kaman (~etvrti) i Ilija Majstorovi} (sedmi). Plasman: 1. Dalea, 2. Popov, 3. Mihailovi}, 4. Kaman, 5. Fi{er, 6. Na|nemedi, 7. Majstorovi}, 8. Konstatinovi}, 9. Suboti}, 10. Markovi}. N. J.

Na turniru Top 24 za stonoteniserke juniorke u Senti ~lanica STK Banat Dijana Holok je zabeleìla odli~an rezultat. Ona je u finalu pobedila talentovanu Evu Tot sa 3:1 i na taj na~in zauzela prvo mesto. Pored wih dve na Top 12 su se jo{ plasirale: Maksuti, \ur~ik, Radowi}, Fewve{i, Trumìnski, Kormawo{, Adamovi}, Rati}, Turkoa i Gràqa. N. J.

SPORT

sreda3.februar2010.

VE^ERAS (20.45, RTS 2) EVROLIGA[KI SPEKTAKL U PIONIRU

PRVA A @ENSKA LIGA

Vojvo|anke dele megdan Ko{arka{ice Vojvodine NIS }e i suboti~kog Spartaka dele megdan u 16. kolu doma}eg prvenstva. Do pro{le sezone me~evi Novosa|anki i Suboti~anki imali su epitet derbija, {to sada nije slu~aj, jer su suboti~ke golubice, uprkos solidnim igrama, lo{e plasirane i nalaze se na devetom mestu. Obema ekipama ovaj me~ je od velikog zna~aja, Vojvodinu ostavqa u trci za prva ~etiri mesta i zvawe nosioca u plej-ofu, dok se devojke sa severa Ba~ke trenutno jedno mesto ispod crte za doigravawe. - U Subotici smo dosta lagano slavili, ali ta ~iwenica nas nikako ne sme opustiti. Na{e rivalke su u pro{lom kolu odigrale neizvestan me~ s ekipom "Radivoj Kora}", Marija Kova~i} je veoma dobra pod ko{evima i fizi~ki je

Aleksandra ^abarkapa

dominantna, a uz wu solidno igraju Ajdukovi} i Orozovi}. Na{a snaga u odnosu na Suboti~anke je u du`oj klupi, jer kod wih prakti~no sav posao odra|uje prva petorka. Najva`nije je da utakmici pristupio maksimalno ozbiqno od po~etka i da {to pre nametnemo stil igre koji nam odgovara. U tom slu~aju }e na{ kvalitet do}i do izra`aja - rekao je pomo}ni trener Vojvodine NIS Dragan Ogwenovi}. Utakmica Vojvodina NIS Spartak igra se u maloj sali Spensa od 15.30 ~asova. M. R.

DNEVNIK

c m y

Partizan na crti nepobedivoj Barsi Navikli su sportsku javnost u Srbiji ko{arka{i Partizana na spektakle u Evroligi. Pro{le godine dva puta su crno-beli punili Beogradsku Arenu (u utakmicama s Panatinaikosom i CSKA), usput postaviv{i rekord po broju gledalaca na jednoj utakmici najja~eg evropskog klupskog takmi~ewa (22.567). Naviku na{ {ampion ne mewa, pa }e Beograd ve~eras (20.45, RTS 2) biti popri{te novog duela za istoriju, po{to u goste Partizanu stiè velika, mo}na i do sada, u ovogodi{wem ciklusu Evrolige, neporaèna Barselona. Naàlost, utakmica se ne igra u Areni (zbog zauzetosti ovog sportskog objekta Fed kup me~om Srbija - Rusija), ali }e sigurno rekord hale Pionir biti ozbiqno ugroèn. Ulaznice za utakmicu odavno su rasprodate i sasvim je sigurno da }e Partizanovi navija~i ponovo napraviti atmosferu za nezaborav. Upravo su simpatizeri beogradskog tima jedno od wegovih oru`ja, po{to nije nikakva tajna da svojom energijom prosto nose u~enike trenerskog maestra Du-

Raspored Danas

E GRUPA: Partizan – Barselona (20.45, RTS 2). F GRUPA: Efes Pilsen – Montepaski (19.15). G GRUPA: @algiris – CSKA (18.45), Unikaha – Prokom (20.45). H GRUPA: Olimpijakos – Himki (20).

Sutra

E GRUPA: Marusi – Panatinaikos (20.45). F GRUPA: Makabi – Real (20). H GRUPA: Cibona – Kaha Laboral (18.30). Zajedno tra`e put do senzacije: ko{arka{i i navija~i Partizana

{ka Vujo{evi}a. Ne kriju to ni ko{arka{i Partizana, koji su, izme|u ostalog, zahvaquju}i i navija~ima ponovo najprijatnije iznena|ewe Evrolige i tim koji ~ak i najmo}niji evropski sastavi izuzetno respektuju. Ni Barselona po tome, to smemo da tvrdimo, ne}e biti izuzetak, iako je tim iz Katalonije veliki favorit – i po dosada-

{wim rezultatima i po sastavu kojim raspolaè. - Nemamo pravo da pretimo gostima, jer uloga favorita je na wihovoj strani – rezon je kapitena Partizana Petra Boì}a. – Ipak, na{e je pravo i obaveza da u ve~era{woj utakmici pruìmo i vi{e od maksimuma, jer samo na taj na~in moèmo da pariramo gostima. Zna-

Sastavi ve~era{wih rivala PARTIZAN: 4. Lorens Roberts (krilo, 206 cm), 5. Stefan Sinovec (bek, 195), 6. Bo Mekejleb (bek, 183), 7. Du{an Kecman (krilo/bek, 197), 8. Strahiwa Milo{evi} (krilo, 203), 10. Aleksandar Ra{i} (bek, 195), 19. Aleksandar Mitrovi} (krilo, 201), 20. Petar Bo`i} (bek, 197), 24. Jan Veseli (krilo, 210), 31. Branislav \eki} (krilo, 206), 33. Slavko Vrane{ (centar, 229), 55. Stevan Milo{evi} (centar, 210). Trener: Du{ko Vujo{evi}.

BARSELONA: 5. \anluka Bazile (bek, 192), 8. @ordi Trijas (krilo, 206), 9. Riki Rubio (bek, 192), 10. Jaka Lakovi~ (bek, 186), 11. Huan Karlos Navaro (bek, 191), 13. Lubo{ Barton (krilo, 200), 17. Fran Vaskez (centar, 209), 21. Bonifejs N’Dong (centar, 213), 23. Terens Moris (krilo, 207), 25. Erazem Lorbek (krilni centar, 208), Pit Mikael (krilo, 197), Roxer Grimau (bek, 196). Trener: Havijer Paskval.

mo da }emo imati sjajnu podr{ku s tribina i poku{a}emo da pozitivnu energiju navija~a kanali{emo u snagu na{eg tima. Uspemo li da nadma{imo sebe, mo`emo da se nadamo jo{ jednom iznena|ewu. Goste iz Barselone predvodi nekada{wi NBA igra~ i {panski reprezentativac Huan Karlos Navaro, koji je pokreta~ ovog tima. Me|utim, trener Paskval lidere ima i u jo{ jednom {panskom reprezentativcu , sjajnom mladom plejmejkeru Rikiju Rubiju, a ako wih dvojica zaka`u, tu su iskusni Slovenac Jaka Lakovi~ i Italijan \anluka Bazile. Uz wih, ogromnu snagu pod ko{em predstavqaju slovena~ki reprezentativac Erazem Lorbek, Bonifejs N’Dong, pa Fran Vaskez i Amerikanci Pit Mikael i Terens Moris. Mo`da Katalonci nemaju tako zvu~an sastav kao, recimo, Panatinaikos ili konkurentski Real, ali imaju sjajnu igru i rezultate

koji kod svakog rivala moraju da izazovu (straho)po{tovawe. U posledwem kolu ACB {panske lige, po mnogima najja~em nacionalnom {ampionatu na Starom kontinentu, Barselona je prosto pregazila Gran Kanariju (105:55), {to najboqe svedo~i o formi ove ekipe. Sigurno je i to da Navaro i dru{tvo u Beograd dolaze s namerom da pobede, ali svesni da }e se nameriti na mlad i poletan tim, koji ne priznaje ni jednog favorita. Zbog toga vaqa o~ekivati sjajnu utakmicu, atmosferu za pam}ewe i, ako bude sportske sre}e, {ansu crno-belih da na zemqu spuste jo{ jednu evropsku veli~inu. Ipak, realnost nala`e da priznamo kako su [panci veliki favoriti i kako bi eventualni trijumf Partizana bio ravan sportskoj senzaciji, jednako velikoj kakva je bila pobeda {ampiona Srbije u Atini nad Panatinaikosom. A. Predojevi}

PRED FED KUPA ME^: SRBIJA–RUSIJA

Jelena dolazi? Ostalo je jo{ tri dana do po~etka me~a prvog kola Svetske A grupe Fed kupa, u kojem }e snage odmeriti teniske selekcije Srbije i Rusije. Ovaj susret }e biti odigran u beogradskoj Areni 6. i 7. februara, a pobednik }e se plasirati u polufinale Svetske grupe. Srpski tim jo{ uvek nije kompletiran. Na okupu su trenutno svi osim prvog reketa Jelene Jankovi}. - êkamo Jelenu, nadamo se da }e ipak do}i. Iako je povre|ena, samo weno prisustvo ovde sa nama je od ogromnog zna~aja. Wena povreda nije bezazlena, u pitawu su le|a, niko ne moè da traì od we da igra u takvom stawu, sa povredom koja jo{ nije sanirana, ali verujem da }e nam se pridruìti i poznaju}i wu, verujem da }e i zaigrati, jer ona je borac koji nikad ne odustaje. Jelena je najiskusnija igra~ica u timu, iza we stoji 35 reprezentativnih nastupa, ona je od svoje 15. godine u Fed kup reprezentaciji, a to sve govori. Sa Jelenom je sve lak{e, bez we mnogo mnogo te{ko. Nebrojano puta pokazala je kako se bori za dres sa dràvnim grbom – kaè selektor srpskog tima Dejan Vrane{. U Areni ve} nekoliko dana vredno rade i pripremaju se za duel sa ruskiwama Ana Ivanovi}, Bojana Jovanovski, Ana Jovanovi} i Aleksandra Kruni}. - Ostatak tima je na okupu. Ana Ivanovi} je ve} pet dana u Beogradu i sve te dane provela je treniraju}i. Devojke vredno rade, motivisane su, èle pobedu u Areni nad Ruskiwama, ma koliko na{ protivnik bio jak i imao iza sebe prebogatu istoriju – zakqu~io je Vrane{. Tre}i reket Srbije, osamnaestogodi{wa Bojana Jovanovski vredno radi i priprema se za me~. - Drago mi je da }u debitovati u ovom takmi~ewu ba{ u ovako velikom i va`nom me~u. Za to mesto su se izborile moje starije koleginice proteklih godina, ~estitam im na tome, na svemu {to ~ine za srpski Fed kup tim i nadam se da }u i ja u bu-

Bojana Jovanovski

du}nosti biti od pomo}i i zajedno sa wima graditi lepu budu}nost srpske reprezentacije. Pred nama je susret sa Rusijom, najteìm mogu}im protivnikom, ali to je motiv vi{e, da najboqe porazite ve} na po~etku i to pred doma}om publikom, koja }e verujem ispuniti Arenu. Mi obe}avamo beskompromisnu borbu i pozivamo publiku da do|e i podrì nas u ovom ovako va`nom i te{kom me~u – kaè Bojana.

Kuzwecova u Beogradu Nekada druga teniserka sveta i gren slem {ampionka Svetlana Kuzwecova najavila je da }e doputovati u Beograd i igrati za Rusiju. - Sve smo re{ili, tako da }u igrati za reprezentaciju u FED kupu. Prethodni dani bili su veoma stresni, ali se sve dobro zavr{ilo i vi{e }u re}i kasnije. Srbija }e biti veoma te`ak rival. Nadam se da }emo pobediti - izjavila je Kuzwecova, ~etvrta teniserka sveta.

SPORT

DNEVNIK IZ KULSKOG SUPERLIGA[A

Kekezovi} i Kasalica za lep{e prole}e Ono {to se retko kada apostrofira u jeku prelaznog roka, kada su u prvom planu dolasci i odlasci igra~a, jesu i takozvane „unutra{we rezerve“ i te kako zna~ajne za jedan klub. Te „unutra{we rezerve“ su oni igra~i koji su iz raznoraznih razloga nisu dali doprinos klupskom

od prvog dana zimskih priprema je sa nama. Iako na po~etku priprema nije teklo sve kako smo o~ekivali vidqiv je napredak i verujem da }emo Kekezovi}a imati u punoj takmi~arskoj formi od starta polusezone - ka`e mladi trener Hajduka Sr|an Kova~evi}.

@arko Soldo, trener Hajduka

u~inku, ali su na najboqem putu da to u~ine. I superliga{ Hajduk iz Kule ima takve igra~e. Iskusni Dejan Kekezovi} je po~eo u najja~em sastavu Hajduka u jesewem delu prvenstva, ali povreda ga je odvojila od terena. - Mnogo nam je jesenas nedostajao igra~ kalibra Dejana Kekezovi}a, ali smo jednostavno bili dovedeni u situaciju da se li{imo wegove pomo}i i tako ga sa~uvamo, ili da ga potpuno izgubimo. Odlu~ili smo se da ga sa~uvamo, te zato nije igrao u dobrom delu jeseweg dela prvenstva. Na na{u radost,

Mladi crnogorski reprezentativac Filip Kasalica je zbog povrede prepona propustio ~itavu jesen. Kasalica se, kao i Kekezovi}, od prvog dana ukqu~io u pripreme, a zna se da su on i @ivanovi} tandem centarforova koje bi svaki tim po`eleo. Iskustvo, upornost, nesporan kvalitet i razoran {ut iz slobodnih udaraca su karakteristike Kekezovi}a, a mladost, brzina i prodornost krase Kasalicu i oni }e sigurno u prole}nom delu prvenstva doprineti da igra Hajduka bude pitkija i efikasnija. \. Bojani}

Bilbija iz kornera (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) Vojvodina - Ko{ice 1:1 (1:1)

iskusni strateg Milorad Kosanovi}. Novu funkciju dobio je i Du{an Savi}, koji je iz trenerske {kole prekomandovan na mesto direktora mla|ih selekcija. - @elimo da idemo napred, neophodna su nam bila nova re{ewa, agilni i ambiciozni stru~waci koji treba da sa puno entuzijazma osmisle i jedinstven nacionalni plan za razvoj fudNa novom zadatku: Milorad Kosanovi} bala. Verujem da smo ovakavim potezima krenuli prapored Radomira Anti}a (A) i vim putem- konstatovao je predRatomira Dujkovi}a (mlada) sednik FSS Tomislav Karaxi}. brigu o ostalim selekcijama Kompletirana je i lista vodi}e : Aleksandar Stanojesvih selektora u FSS. Dakle, vi} (ispod 19), Bane Vuka{inovi} (ispod 17), Tomislav Sivi} (generacija 92) i Milovan \ori} (generacija 94) koFIFA je posle sastanka potpredsendnika FSS Ivana ]urkoji odlazi u penziju, ali }e sa vi}a i predsednika FIFA Sepa Blatera u Cirihu odobrila da wim biti sklopqen poseban baza na{e reprezenatcije u Ju`noj Africi bude hotel „Saniugovor o delu. Aca Kova~evi} sajd“ u Johanesburgu. predvodi}e futsal reprezen- Dobili smo ono {to smo tra`ili i mislim da igra~i ne}e taciju, a Suzana Stanojevi} osetiti razliku u odnosu na druge hotele u kojima su boravili. `enski tim Srbije. Preostaje jo{ formalni deo, Imamo sve potrebne uslove u „Sanisajdu“, a baza je stacioniraverifikacija ovih odluka od na u bezbednom delu grada. Pored hotela na jednom uglu se nalastrane Izvr{nog odbora FSS, zi bolnica, a na drugom policija. To dovoqno govori o stepenu ~ija sednica }e biti na prograsigurnosti u ovom delu grada- objasnio je generalni sekeratr mu sredinom februara. FSS Zoran Lakovi}. Z. Rangelov

GAVRAN^I] ODLETEO U KINU: Gavran nije sleteo me|u Jagodince, ve} u Kinu. Goran Gavran~i} pregovarao je sa Jagodinom, ali ga je put odveo u Kinu. Na sajtu tre}eplasiranog tima pro{log prvenstva Kine Henan Konstrak{na objavqena je vest o pregovorima sa nekada{wim reprezentativcem Srbije i Crne Gore, koji je do ovog januara igrao za Partizan. Henan, u~esnik azijske Lige {ampiona, bi}e peti klub u Gavran~i}evoj (31) karijeri. Pre jednogodi{weg boravka u Partizanu, Gavran~i} je kratko nastupao za PAOK, sedam sezona proveo je u Dinamu iz Kijeva, u koji je 2001. godine stigao iz ^ukari~kog.

nom [pancu u redovima slova~kog tima Geritu odbranio stopostotnu {ansu. Do izjedna~uju}eg gola oba tima su propustila po jednu priliku (Mr|a za Vojvodinu, a Novak za Ko{ice), da bi u 42. minutu biv{i igra~ ~a~anskog Borca \okovi} neome-

ANTALIJA: Sportje pred wom lepa perpektiva. U ski centar Arkadija, 23. minutu mladi Bawalu~anin me~ igran bez prisuNemawa Bilbija pokazao je zbog stva gledalaca, sudija: ~ega je anga`ovan ove zime, iz Zeki}akar (Turska). Strelci: kornera je pogodio ra{qe iza Bilbija u 23. za Vojvodinu, a \ogolmana Fernandeza. Neoposiva kovi} u 42. minutu za Ko{ice. VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, \uri{i}, Nestorovi}, Medojevi}, Mito{evi}, Novakovi}, Adams, Mr|a, Bilbija. Igrali su jo{: Kesi}, Smiqani}, Karan, Lovri}, Haber, A|uru, Tumbasevi}, \urovski, Tadi}, Mudrinski i Katai. KO[ICE: Fernandez, Kolbas, \okovi}, Ciciman, Juhor, Gerit, Va{~ak, Vjazenko, Milinkovi}, Novak, Negijas. Igrali su jo{: Repiski, Dobijas, ^onka, Hovan~ik, Kuzma, Kara{, [kut- Detaq s treninga fudbalera Vojvodine u Antaliji ka i Paunovi}. je bila wegova radost zbog prtan, posle kornera, glavom saU prvoj prijateqskoj utakmivenca u crveno-belom dresu, a vladao Brki}a. ci na pripremama u Antaliji drugovi su mu ~estitali na U drugom poluvremenu trener fudbaleri Vojvodine su remiziistinskom majstorstvu. Babi} izveo je potpuno novi rali sa slova~kom ekipom KoSamo tri minuta kasnije motim, dok je srpski trenerski {ice. Vojvodina je prikazala glo je da bude 2:0 za Vojvodinu, tandem na klupi Ko{ica, Goran boqu igru, stvorili vi{e {anBilbija je izveo korner a \uMilojevi} - @arko \urovi}, si, koje nisu realizovali weni ri{i} odli~no tukao glavom, prvo na~inio pet izmena, a pomladi igra~i naro~ito u drugom no ovoga puta golman slova~ke tom je postepeno ubacivao u poluvremenu.Utisak je ohrabruekipe je bravurozno interveniigru jo{ nekoliko fudbalera. ju}i, naro~ito zbog ~iwenice da sao. U 31. minutu istakao se i Drugo poluvreme apsolutno je je Vo{ina mladost pokazala da @eqko Brki} kada je jo{ jedpripalo Novosa|anima, koji su

Tumbakovi}u struka, Kosanovi}u {kola, Savi} direktor

Bezbedna baza

VOJVODINA REMIZIRALA U PRVOJ PRIJATEQSKOJ UTAKMICI U TURSKOJ

ODBOR ZA HITNA PITAWA FSS NAPRAVIO KADROVSKI REZ

U nacionalnoj ku}i fudbala, a na talasu uspeha orlova koji su se plasirali na Mondijal, re{ili su da oja~aju sve strukture FSS. Na sednici Odbora za hitna pitawa doneto je nekoliko va`nih kadrovskih odluka, koje treba da obezbede prosperitet popularnog sporta, pre svega na stru~nom poqu, uz formirawe jedinstvene strategije. Delikatan zadatak dobio je Qubi{a Tumbakovi}, kao novi predsednik Stru~nog odbora, tela koje u proteklom periodu nije funkcionisalo u skladu sa svojom funkcijom. Vide}emo na koji na~in }e struka biti renovirana, ko }e dobiti priliku da u~estvuje u radu ovog organa koji u proteklih godinu dana nije zvani~no ni postojao. Promene su o~igledno bile neminovne i na kormilu [kole za trenere,kojom }e rukovoditi

sreda3.februar2010.

stvorili pet stopostotnih {ansi ali lopta jednostavno nije htela u gol. U izglednim situacijama nalazila su se deca pristigla iz podmlatka, Katai, Mudrinski i [u{war. - Zadovoqan sam kako su igrali na{i mladi igra~i. Pokaza-

li su da na nekolicinu wih mo`emo ozbiqno da ra~unamo. Jo{ je rano za detaqnije ocene, ali je svakako {teta {to na{u boqu igru nismo krunisali pobedom - istakao je direktor novosadskog superliga{a Miodrag Panteli}. Slede}u proveru fudbaleri Vojvodine ima}e 5. februara sa ~e{kom Sigmom iz Olomouca. S. Savi}

VO[INE NADE U TURSKOJ: ALEKSANDAR KATAI

Ni{ta ne moè da ga iznervira (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Jedan od mladi}a iz Vo{ine fudbalske {kole, koji je u decembru potpisao ~etvorogodi{wi profesionalni ugovor, je i 19-godi{wi Aleksandar Katai. îwenicu da je pozvan na pripreme u Turskiu prihvatio je kao priznawe, pa se svojski trudi da se nametne {efu stru~nog {taba Branku Babi}u. Wegova pozicija je ofanzivni vezni po levoj strani, ili, ako je navija~ima Vojvodine lak{e, Katai igra na mestu koje je u prvoj postavi “rezervisano” za Du{ana Tadi}a. - Ovo su moje prve prave pripreme, jer sam do sada s omladincima Vojvodine u zimskim danima i{ao samo u Igalo i na neka okupqawa s kadetsko-omladinskom reprezentacijom Srbije. Ne moè da se poredi rad u mla|im kategorijama s ovim {to se radi u prvom timu. Bilo mi je ba{ te{ko dok smo bazi~ni deo imali po hladno}i u Novom Sadu, a sada je svakim danom sve lak{e – veli Katai. Kao i wegov vr{wak Ogwen Mudrinski i Katai je iz Srbobrana, a ne propu{ta da pomene i Srbobranca Nemawu Stanojeva, tako|e Vo{ino godinu dana starije dete, koji je morao na kalewe u drugu sredinu. - Kao klinac po~eo sam u Elanu, a onda sam pre{ao u {kolu prof. Radivoja Mike Radosava i pod nadzorom Miroslava Smaji}a do~ekao da pre|em u Vojvodi- Aleksandar Katai Ne uzbu|uje ga ni provokativno pitawe -da li se nu. Bio sam {toper i zadwi vezni ali me je trener mo`da sprema negde na pozajmicu? Rajko Aleksi} prekomandovao na mesto koje mi - O tome za sada ne razmi{qam. Ima nas 25 i tolinajvi{e odgovara – veli Katai, ne propustiv{i da ko je igra~a sigurno potrebno za polusezonu. Ne istakne da su ga u Vojvodini trenirali jo{ Boà znam ho}e li klub angaòvati jo{ neko poja~awe, Panteli}, Nikola Meselxija, Zlatomir Zagorali mi je dovoqno to {to sam jesewi deo odigrao u ~i} i Jovo [ar~evi}. Za wega saigra~i i treneri kaù da je flegmatiPali}u, gde sam u 11 utakmica postigao tri gola i ~an, da ni{ta ne moè da ga iznervira. imao nekoliko asistencija – podse}a Katai, u kome - Ta~no je to i mislim da je to dobra osobina. bi Vojvodina u dogledno vreme mogla da ima dostojnu Zbog ~ega bih se uop{te nervirao za svaku sitnizamenu za Tadi}a, kada se mladi reprezentativac cu – pita se Katai. otisne u inostranstvo. S. Savi}

Joksimovi} opet aktuelan Ju~e je jedna od glavnih tema bio odlazak mladog fudbalera novosadskog Proletera Nemawe ^ovi}a u Parmu. - Nije smelo da nam se dogodi da nam takav igra~ ispred

nosa ode u Italiju – priznaje direktor Miodrag Panteli}. Vaqda od bojazni da im jo{ jedan pik ne promakne, Novosa|ani ozbiqno razmi{qaju da u svoje redove dovedu levog bo~nog igra~a prvoliga{a

In|ije Joksimovi}a, o kojem je ve} bilo re~i dok je ekipa trenirala u Veterniku. Rado bi Vojvodina anga`ovala i igra~a po desnom boku, ali za sada takvog nema na na{em tr`i{tu.

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda3.februar2010.

PRVENSTVO BEOGRADA

Uspeh Govedarice Na pojedina~nom prvenstvu Beograda, koje je ujedno bilo i kvalifikacionog karaktera, neo~ekivani pobednik je intermajstor Radovan Govedarica koji je postigao svoj najve}i uspeh u dugogodi{woj karijeri plasirav{i se za finale Prvenstva Srbije. Pored wega za prvenstvo se plasirao i intermajstor Branko Tadi} koji je u uzbudqivoj partiji posledweg kola pobedio velemajstora Miroslava To{i}a. Plasman: 1-2. Govedarica, Tadi} 7,5, 3-5. To{i}, Abramovi}, Brkqa~a 7, 6-13. Radlova~ki, \oki}, âbrilo, Cerovi}, D. Nestorovi}, S. ârni}, Stevanovi}, Stamatovi} 6,5, 14-20. D. In|i}, ]erti}, S. @ivkovi}, S. Jovanovi}, [piri}, ôqu{kina, Dra{kovi} 6, itd. U~estvovalo je 122 igra~a. Na ènskom prvenstvu ubedqivo je pobedila intermajstor Qiqa Drqevi} sa 8,5 poena iz devet partija. Na drugom mestu je talentovana Lena Miladinovi} sa 6,5 poena. Wih dve su se plasirale za [ampionat Srbije. Plasman: 1. Drqevi} 8,5, 2. Miladinovi} 6,5, 3. Mladenovi} 6, 4-5. Nonkovi}, @arkovi} 5, itd. U~estvovalo je 14 {ahistkiwa. OTVORENO PRVENSTVO SENTE

Farka{ se izdvojio Na otvoremom prvenstvu Sente odigrano je pet kola. Intermajstor Tibor Farka{ iz Kawi`e neumoqivo grabi ka ciqu. U posledwa dva kola pobedio je konkerente Vrani}a i Na|meqkutija pa sada vodi sa poenom prednosti ispred grupe od sedam igra~a. Plasman posle petog kola: 1. Farka{ 5, 2-8. Na|meqkuti, \urovi}, Ago{ton, Kajari, [imowi, Jur~ak, Kasa{ 4, 9-11. Vrani}, A. N. Na|, Petrovi} 3,5, 12-23. Savin, Domaw, L. [aki}, Po{a, K. Tot, B. Juhas, Mrzi}, Aleksi}, Molnar, Novak, Davidovi}, [arwai 3...itd. L. Novak SVETOSAVSKI TURNIR

Novosadski |aci prvaci U organizaciji [ahovskog saveza Vojvodine, povodom Svetog Save – {kolske slave, na Spensu je odr`an trome~ selekcija u~enika osnovnih {kola Ba~ke, Banata i Novog Sada. Na`alost, ekipa u~enika iz Srema nije doputovala na takmi~iwe. Igralo se na osam tabli a svaku ekipu je sa~iwavalo po {est u~enika i po dve u~enice. Tempo igre bio je 30 minuta po igra~u. Sudio je Petar Mili~evi}. Rezultati: Ba~ka – Novi Sad 4:4, Banat – Ba~ka 5:3, Novi Sad – Banat 4,5:3,5. Plasman: 1. Novi Sad 4 boda (8,5 poena), 2. Banat 3 (8,5), 3. Ba~ka 1 (7). PROBLEM BR. 270

Beli daje mat u dva poteza P. Orlimon „[ah“ 1933. (Nagradni zadatak)

Potrebno je na dopisnici, razglednici ili u koverti napisati prvi potez belog i poslati na adresu: “Dnevnik-Vojvodina pres” Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81 (Sportska redakcija - {ah), najkasnije do 12. februara). Nagrade su dve kwige “Nau~ite {ah uz svoje dete”. Re{ewe problema br. 269 (Darko [aqi}, Beograd ) sa pozicijom: beli – Kb4, Tb8, Tc4, Ld4, pe{aci: a4, d5; crni – Ka6, pe{aci: a7, b7; je 1.Lb6! Na 1...K:b6 sledi 2.Tc6 mat. Na 1...a:b6 sledi 2.Ta8 mat.

SUPER TURNIR KORUS U VAJK AN ZEU

Karlsenu rulet zavr{nica Magnus Karlsen (Norve{ka) je pobedio na jo{ jednom super turniru, u Vajk an Zeu, sa osvojenih 8,5 poena iz 13 partija. U posledwem kolu Karlsen je “pre`iveo” slabiju zavr{nicu sa Karuanom i tako ostao na ~elu tabele pola poena ispred Vladimira Kramnika i Alekseja [irova, koji su tako|e remizirali u posledwem kolu. U prethodnom kolu, do tada vode}i, Kramnik je izgubio partiju protiv Ananda i prepustio vo|stvo Karlsenu. “Ja zapravo kvarim tu|e

turnire”, rekao je Anand na konferenciji za novinare, po{to je pre toga “skinuo” i [irova sa vode}e pozicije. To su mu i jedine dve pobede na turniru. Svetski {ampion mo`e na}i utehu u tome da je jedini u~esnik Korusa 2010. koji nije do`iveo poraz. Kona~an plasman: 1. Karlsen 8,5, 2-3. Kramnik, [irov 8, 4-5. Anand, Nakamura 7,5, 6-7. Karjakin, Ivan~uk 7, 8-9. Leko, Domingez 6,5, 10. Karuana 5,5, 11-12. [ort, Van Veli 5, 13-14. Tivjakov, Smits 4,5 poena.

Minula sezona u znaku Norve`anina Ovogodi{wi pobednik Korusa, velemajstor Magnus Karlsen (Norve{ka, 1990.), prvi na svetskoj rejting rang listi, brzopotezni prvak sveta, godinama prvi na lestvici svetskih omladinaca, nastavqa fantasti~nu seriju iz pro{le godine. Napomiwemo da su turniri na kojima je igrao u pro{loj godini skoro svi bili XXI kategorije FIDE. Nijedan igra~ ekstra klase nije imao takve impozantne rezultate. Karlsen je zapa`en kada mu je bilo samo 15 godina, a wegovi nedavni uspesi nisu vi{e nikome iznena|ewe. Od pro{le godine konsultativni trener mu je Gari Kasparov, posledewi {ahista sa harizmom nekada{wih asova, sa aurom zbog koje su protivnici igrali ispod svojih mogu}nosti. “Dana{wi velemajstori se previ{e oslawaju na kompjuter. Izuzetak je jedino Kar-

lsen. On ima potencijal svetskog prvaka, ali je osetqive psihe i sam je sebi glavni protivnik”, rekao je nedavno Qubojevi} za Magnusa. Rezultati Karlsena u 2009. godini: Linares ([panija, februar-mart): 1. Gri{~uk 8, 2. Ivan~uk 8, 3. Karlsen 7,5 (4.Anand 7). Amber (Nica, mart) naslepo: 1. Kramnik 7, 2. Karlsen 7, 3. Arowan 7, (4. Anand 6,5, 7. Topalov 5,5,). Mtel masters (Sofija, maj): 1. [irov 6,5, 2. Karlsen 6, 3. Topalov 6. ^es miting (Dortmund, jul): 1. Kramnik 6,5, 2. Leko 5,5, 3. Karlsen 5,5. Perl Spring (Nanxing, oktobar): 1. Karslen 8 (!), 2. Topalov 5,5, 3. Ju Vang 4,5. Memorijal Mihaila Taqa (Moskva, novembar): 1. Kramnik 6, 2. Ivan~uk 5,5, 3. Karlsen 5,5, (5. Anand 5). Svetski brzopotezni {ampionat (Moskva, novembar): 1. Karlsen 31, 2. Anand 28, 3. Karjakin 25 (4. Kramnik 24,5).

Magnus Karlsen

U B grupi pobedio je velemajstor Ani{ Giri (16 godina), nova nada holandskog {aha. Naredne godine igra}e na A turniru. Plasman: 1. Giri 9, 2. Najdi~ 8,5, 3. Ni 8, 4-5. L’Ami, Vesli So 7,5, 6-7. Harikri{na, Negi 6,5, 8-9. Hauel, Sutovski 6, 10-11. A. Muzi~uk, Nisipeanu 5,5 5,5, 12-13. Rajnderman, Nibak 5 5, 14. Akobjan 4,5 poena. U C grupi, Kinez ^ao Li (21 godina), igra~ sa najvi{im rejtingom tog turnira, opravdao je ulogu favorita i ubedqivo pobedio sa 1,5 poenom prednosti ispred vr{waka Gupte iz Indije. Li se plasirao za B grupu Korusa 2011. Amerikanci su o~ekivali boqi plasman od deobe petog mesta za svoju novu nadu Reja Robsona (16 godina). Plasman: 1. Li 10, 2. Gupta 8,5, 3-4. Van Kampen, Vokaturo 8, 5-6. Robson, Svinkels 7,5, 7. Bok 7, 8-10. Grandelius, Kujpers, M. Muzi~uk 6, 11. Lie 5,5, 12. Peng 5, 13-14. Plukel, Soumia 3 poena.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA: NAU^ITE [AH UZ SVOJE DETE (5)

[ahovske minijature Za minijature su svi ~uli. To su male slike, pri~e ili muzi~ke ta~ke, a uop{teno, predstavqaju ne{to malo ili umaweno. Na primer, mali automobil igra~ka je minijatura putni~kog automobila kojim se ~ovek prevozi, elektri~ni vozi} kojim se deca igraju je minijatura voza kojim qudi putuju i sli~no. [ta je {ahovska minijatura? [ahovska minijatura je {ahovska partija zavr{ena u malom broju poteza. U {ahovskoj teoriji zabele`en je veliki broj minijatura, a kod nas je najpoznatija Kosti}eva minijatura.

Zbog svega ovoga, ne preporu~ujem tre}i potez crnog Sd4, jer ne sme se igrati {ahovska partija razmi{qaju}i o tome kako }e protivnik upasti u klopku. Igrajte samo “prirodne” poteze i ne brinite da }ete izgubiti u minijaturi. Dobro. Videli smo poznatu minijaturu u kojoj je velemajstor pobedio amatera. To se u istoriji {aha ~esto doga|alo. Ali, kad velemajstor natera svog kolegu po tituli da preda u svega 10 poteza, onda to zaista vredi videti.

Milok–Kosti} (Keln, 1912)

1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 d:e4 4.S:e4 Sf6 5.Dd3!? Teorija preporu~uje 5.S:f6+ sa kvarewem pe{ake strukture crnog. Na na{u sre}u i sre}u zaqubqenika ove igre {irom sveta, kojoj se kombinaciji u ovoj partiji dive skoro 100 godina, Rihard Reti nije odigrao najja~i potez. 5…e5?! Sumwiv potez, zasnovan na motivu osloba|awa igre i otvarawa oba lovca. Trebalo je igrati 5…S:e4 uz manevar drugog kowa Sb8-d7-f6. 6.d:e5 Da5+ 7.Ld2 D:e5 Crni je verovatno bio prezadovoqan svojom pozicijom. Preti da uzme belog skaka~a i jedina odbrana je 8.f3, gde posle 8…Lf5, u svim nastavcima “pada” beli pe{ak. 8.0–0–0 S:e4?

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Sd4 4.S:e5 Dg5 5.S:f7 Na 5.L:f7+ crni igra 5…Ke7 6.L:g8 D:g2 7.Tf1 D:e4+ kao u partiji, dok na 5.Sg4 crni igra d5 i osvaja figuru. 5…D:g2 6.Tf1 D:e4+ 7.Le2 Sf3 mat. Crni skaka~ je napao belog kraqa, a lovac na e2 ne mo`e da ga pojede jer je “maskiran” od bele dame. I ovaj mat mo`e da se nazove “ugu{enim”.

Beli je, naravno, mogao boqe da igra. Posle po~etnih poteza: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Sd4 beli je mogao odigrati ili 4.S:d4 posle ~ega bi i{lo 4…e:d4 5.d3 i beli ima ne{to boqu poziciju jer je boqe “razvijen”. Boqi je potez 4.c3 posle kog bi i{lo 4…S:f3+ 5.D:f3 sa boqom pozicijom za belog. Crni je odigrao ~ak tri poteza kowem uzastopno! Rezultat je taj {to je beli razvio damu i lovca, a uz to i pripremio zauzimawe centra putem d4.

Reti–Tartakover (Be~, 1910)

Verovatno je velika rokada belog izazvala {ok kod velemajstora Tartakovera. On je video da 8…D:e4 ne ide zbog 9.Te1 i beli osvaja damu. Taj potez topom je i sada o~ekivao, ali… 9.Dd8+! Grom iz vedra neba! Kakav je {ok do`iveo crni, mo`emo samo da pretpostavqamo. Verovatno potupno van sebe, nije predao ve} je uzeo “`rtvovanu” damu. 9…K:d8 10.Lg5++ Crni je predao, jer na 10…Ke8 sledi 11.Td8+ mat, dok na 10…Kc7, beli matira sa 11.Ld8. Ovo je sigurno jedna od najlep{ih minijatura u istoriji {aha! Postoji jo{ jedna poznata minijatura sa istom poentom: `rtvuje se dama, a onda kraq biva matiran posle dvostrukog {aha. Sli~an motiv je vi|en u partiji Vukovi} - Doj~ (Zagreb 1920).

13.Dd8+!! To je onaj “grom iz vedra neba” od pre 10 godina! 13…K:d8 14.Lg5++ Ke8 15.Td8+ Kf7 16.e6+! Fantasti~na saradwa belih figura. Pe{ak, koji je sve ovo “posmatrao sa strane”, zadaje odlu~uju}i udarac! Oslobo|eno je poqe e5 i mat je “na vidiku”. 16…K:e6 Na 16…Kg6, sledi 17.Sf4 mat. 17.Sf4+ Kf7 18.Se5 mat. Kolosalno! Komentar: @. Medar Obrada: B. Dankovi}

Gde moète nabaviti kwigu Najnovije, peto, izdawe kwige “Nau~ite {ah uz svoje dete” moè se nabaviti u novosadskim kwiàrama: “Mala velika kwiga”, “Nublu” i “Orfelin” po redovnoj ceni, kao i kod autora @eqka Medara (064/170 43 59) i u Novosadskom {ahovskom klubu (021/452 632), po promotivnoj ceni.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Partija ìvota U devetom kolu turnira Korus u Vajk an Zeu, Vladimir Kramnik je posle o{tre borbe pobedio Magnusa Karlsena i preuzeo vo|stvo na tabeli. Karlsen je u {ali na svom fejsbuku napisao da }e “zgwe~iti Kramnika kao stenicu”. Mo`da ba{ zbog te izjave oba igra~a su se upustila u beskompromisnu borbu u kojoj je Kramnik `rtvovao pe{aka a zatim kvalitet. Karlsen se na{ao pred problemima koje nije uspeo da re{i pa se predao u 38. potezu. “Karlsenov prvi potez 1. d4, mislim, da je bio pogre{an izbor. On je trebalo da izbegne katalonku, varijantu u kojoj ja imam sjajan rezultat bilo da je igram kao beli ili kao crni”, rekao je raspoloèni Kramnik novinarima posle partije. I zaista, ~inilo se da je Kramnik vi{e upoznat sa varijantom od svog protivnika. Karlsen je oslabio svoju poziciju ozbiqnom gre{kom u komplikovanoj sredi{wici u 23. potezu koriste}i ve}i deo svog preostalog vremena kako da se vrati u borbu ali je poraèn po{to je Kramnik uspeo nezaustavqivo da pokrene pe{ake na daminoj strani. Po re~ima samog Kramnika ova partija je verovatno najboqa koju je ikada odigrao.

Karlsen – Kramnik Katalonsko otvarawe 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3 Zanimqiv i hrabar izbor protiv Kramnika kome je ovaj potez omiqeno oru`je u Katalonskoj odbrani. 4…d:c4 5.Lg2 Lb4+ 6.Ld2 a5 7.Sc3 0–0 8.a3 Le7 9.Da4 c6 10.D:c4 b5 11.Db3 La6 12.Lg5 Sbd7 13.L:f6 g:f6 14.Dc2 b4 15.Sa4 Tc8 16.0–0 c5 17.d5 Zanimqiva `rtva pe{aka. 17…e:d5 18.Lh3 Lb5 19.a:b4 a:b4 20.Tfd1 d4 21.Lf5 Se5 22.L:h7+ Kg7 23.S:e5 f:e5 24.Lf5 Tc6 25.De4 Th8 26.D:e5+ Lf6 27.De4 Te8 28.Dg4+ Kf8 29.Le4

29…c4!? Verovatno je ja~e bilo 29…Tc7 ali Kramnik se odlu~io za napredovawe pe{akom. 30.L:c6 L:c6 U tom trenutku Karlsen je imao dva minuta, plus dodatno bonus vreme, {to je svakako malo u bilo kojoj poziciji. 31.Dh5 Te5 32.Dh6+ Ke7 33.e4 d3 34.De3 I sad, kada mu preti i pad zastavice (znam da na digitalnom satu nema zastavice, ali tako se kaè u àrgonu) svetski blic {ampion reìra horor gre{ku. 34…L:e4 35.Sb6?? i pada figura posle: 35…Lb7 36.Df4 D:b6 37.D:c4 Te2 38.Tf1 0–1

Povratak Karlsena Posle ove sjajne pobede Kramnik je u naredna dva kola remizirao svoje partije dok je wegov glavni rival Karlsen, u me|uvremenu, postigao dve pobede pa su se ponovo izjedna~ili u broju osvojenih poena. Naro~ito je bila va`na Magnusova pobeda protiv Kubanca Domingeza. Za ovu pobedu Karlsen je dobio nagradu od 500 evra, kao najboqu partiju 11. kola. Ipak, Karlsen nije bio zadovoqan svojom igrom pa je, posle partije, izjavio da je imao

sre}e i da je Domingez imao prednost kada je u oskudici vremena pogre{io. “U svakom slu~aju sre}an sam jer sam pobedio. Na ovom turniru sam mogao pro}i boqe, ali sam mogao pro}i i gore. Ipak, na kraju mogu ~ak da pobedim na turniru”, rekao je Karlsen.

Karlsen – Domingez 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3 dxc4 6.Dxc4 0–0 7.e4 a6 8.e5 b5 9.Db3 Sfd7 10.Sg5 Sb6 11.Le3 Sc6 12.Td1 Lf5 13.Le2 Sa5 14.Db4 Sac4 15.0–0 f6 16.Sf3 Sxe3 17.fxe3 fxe5 18.dxe5 De8 19.Dc5 Tc8 20.a4 Sxa4 21.Sxa4 bxa4 22.Sd4 Tb8 23.g4 Le4 24.Se6 Txf1+ 25.Lxf1 c6 26.Sg5 Ld5 27.e4 Lb3 28.Lc4+ e6 29.Sxe6 Lxc4 30.Dxc4 Kh8 31.Sxg7 Kxg7 32.e6 Tb7 33.Dc3+ Kg8 34.Td6 Te7 35.Txc6 Df8 36.Tc8 Te8 37.Txe8 Dxe8 38.Df6 Dc8 39.Kg2 Dc2+ 40.Kh3 Dc5 41.Kh4 Db4 42.Df7+ Kh8 43.e7 De1+ 44.Kg5 De3+ 45.Df4

Crni predaje jer na 45...h6 ide 46.K:g6 D:f4 47.e8D! ili 46…Db6+ 47.Df6+!

Prvenac Anand–[irov [panska partija 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 b5 6.Lb3 Lc5 7.a4 Tb8 8.c3 d6 9.d4 Lb6 10.a5 Anand je izbegao razorno-o{tar potez 10.a:b5 a:b5 11.Sa3 koji je ovde ve} vi|en u partiji Ivan~uk – [irov. Ta partija se zavr{ila remijem u 29 poteza. 10...La7 11.h3 0–0 12.Le3 Ta8 13.Sbd2 Lb7 14.Te1 Te8 15.Sg5 Te7 16.d5 Sb8 17.L:a7 T:a7 18.Sf1 c6 19.Se3 c:d5 20.e:d5 h6 21.Sf3 Tc7 22.Sd2 Sbd7 23.c4 Sc5 24.Lc2 b4 25.Sdf1 Lc8 26.Sg3 g6 27.b3 Sh7 28.Se4 f5 29.S:c5 T:c5 30.Dd2 Tb7 31.Ld3 f4 32.Sc2 Dg5 33.Ta4 L:h3 34.Lf1 Sf6 35.f3 e4 36.f:e4 Te7 37.Sd4 S:e4 38.Dd3 Lf5 39.Se6??

39...T:e6?? Propu{tena je zlatna prilika. Kad se na okupu na|u svetske {ahovske veli~ine nedopustivo je da se propusti pravi potez. Crni je mogao da dobije sa 39...Sg3! pa na 40.S:g5 igra 40...T:e1, dok na potez damom uzima na e6, na primer: 40.Dd4 L:e6 41.d:e6 f3, itd. 40.d:e6 I partija se sad okre}e za 180 stepeni. Beli dobija. 40...Te5 41.T:b4 Dd8 42.Dd4 f3 43.g:f3 Sg5 44.T:e5 S:f3+ 45.Kf2 S:e5 46.Tb6 L:e6 47.Le2 Df6+ 48.Ke3 Dg5+ 49.Df4 Dg1+ 50.Kd2 Da1 51.T:d6 D:a5+ 52.Kd1 g5 53.Dd4 Kf7 54.Td5 L:d5 55.D:e5 1–0 Anandu je ovo bila prva pobeda na turniru posle devet remija a [irov je, posle sjajnog starta, i posle ovog poraza, prepustio prvo mesto Kramniku. [ah-mat lista Obrada: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

Vo{a doma}in finalnog turnira Kupa Srbije? Ju~e do 14 ~asova bio je krajwi rok za prijavu doma}instva finalnog turnira odbojka{kog Kupa Srbije. Prema re~ima direktora takmi~ewa Dragana Tadi}a novosadska NIS Vojvodina jedini je kandidat kod mu{karaca. Ipak, zvani~nu informaciju o organizatoru finalnog turnira (27. i 28. februar) Odbojka{ki savez Srbije objavi}e sutra u podne kada je i `rebawe parova polufinala. - Do 14 ~asova imali smo samo prijavu NIS Vojvodine za organizatora finalnog turnira

Kupa Srbije za odbojka{e, ali }emo zvani~nu inforamciju objaviti tek sutra. Za organizatora u konkurenciji odbojka{ica za sada nema prijavqenih, ali je tu situacija specifi~na, jer nije odigran posledwa utakmica ~etvrtfinala (Klek - Spartak), pa ako po prolazku na finalni turnir jedan od ova dva kluba prihvati doma}instvo bi}e prihva}eno, u protivnom OSS }e organizovati turnir - rekao je Tadi}. Titulu kod odbojka{a brani Crvena zvezda. M. R.

IZ FORMULE JEDAN

Barikelo poru~uje Rozbergu da beì iz cirkusa Upitan {ta bi mogao da poru~i novom timskom kolegi Mihaela [umahera u Mercedesu Niku Rozbergu, Rubens Barikelo je dao ekspresan odgovor. - Neka beì odatle, to je jedino {to mogu da mu kaèm - rekao je uz osmeh Brazilac - Kada se pogleda {ta ja sve znam i po{to sam video koliko je Mihael brz na po~etku testirawa, ima}e teàk posao. @elim mu sve najboqe jer mislim da je talentovan momak koji moè da bude svetski {ampion. Barikelo, koji je proveo {est godina pored [umahera u Ferariju, pre prelaska u Hondu i ostanka u timu kada ga je otkupio Ros Bron, ove godine po~iwe iz po~etka u Vilijamsu, za koji je do kraja pro{le sezone vozio upravo Rozberg. - Oduvek sam imao san da vozim za Vilijams, ali sada nisam do{ao zbog tog sna. Do{ao sam jer sam imao razloge za to, jer verujem da moèmo da napravimo dobar rezultat. Samo se nadam da se snovi ostvaruju - istakao je Barikelo. Brazilac je pro{le godine trijumfovao dva puta i otkrio

Rubens Barikelo (Vilijms)

je da je dobio ponudu Meklarena pre nego {to se britanska ekipa odlu~ila da dovede Xensona Batona na mesto timskog kolege Luisa Hamiltona.

- Nekoliko puta su me zvali da vide da li sam slobodan. Ako su zvali mene siguran sam da su u isto vreme zvali i Xensona, ali i ne samo nas, kada Kimi Raikonen vi{e nije bio jedna od opcija - dodao je Barikelo. Pro{le sezone Barikelo je bio najstariji voza~ u {ampionatu, ali ove godine ne}e biti takav slu~aj jer su i [umaher (41) i voza~ Zaubera Pedro de la Rosa (39) stariji od wega. - Jo{ uvek sam mlad, ose}am to. Formula 1 je prili~no bizarna. Pre pet godina je bila pri~a kako je Raikonen bio previ{e mlad kada je do{ao i kako Formula 1 tra`i nove voza~e stalno. Sa Kubicom je bilo isto, a sada, bez testirawa, stariji voza~i su na ceni - dodao je 37-godi{wi Brazilac.

sreda3.februar2010.

SLOGA IZ TEMERINA OSTALA BEZ ODLI^NOG DEFANZIVCA

Vukoje za katedrom Gojko Vukoje (27), glavni igra~ u odbrambenom bedemu srpskoliga{a Sloge iz Temerina, odlu~io je da stavi ta~ku na igra~ku karijeru i posveti se sticawu zvawa doktora ekonomskih nauka. Nije bilo lako povu}i ovakav potez, beskompromisni {toper se na{ao na ìvotnom raskr{}u i morao je da se opredeli izme|u dve qubavi. - Dve godine sam proveo u dresu Sloge, dobre igre su me preporu~ile prvoliga{kim klubovima, ali obrazovawe sam stavio na prvo mesto i zahvalio se na ponudama. Magistrirao sam, po~eo sam da radim kao asistent na fakultetu i prioritet mi je da u {to kra}em roku steknem zvawe doktora ekonomskih nauka. Maksimalno sam se posvetio nauci, nije mi ostalo mnogo vremena za fudbalske obaveze, a srpskoliga{ki karavan ne trpi improvizacije. Zbog brojnih obaveza, smatram da ne bih mogao da dostignem èqeni nivo forme i adekvatno pomognem Slogi u realizaciji postavqenih ciqeva, pa sam odlu~io da se posvetim izazovima za katedrom â&#x20AC;&#x201C; kaè Gojko Vukoje. Fudbal je {po~eo da igra u [koli fudbala Vojvodina RMR,

Gojko Vukoje

kod prof. Radivoja Mike Radosava, a posle tri leta sleteo je u jato kanarinaca. - Na Detelinari sam odradio pionirski, kadetski i omladinski sta`. Posle potpisivawa stipendijskog ugovora, oti{ao sam na kaqewe u Tatru iz Kisa~a, {to mi je bila odsko~na daska za tre}eliga{ki rang. Proveo sam u [ajka{u iz Koviqa pet nezaboravnih godina, a u tom periodu nastupao sam i za Novi Sad, na ~ijem kormilu je

bio Zoran Mari}. Slede}a stanica je bila temerinska Sloga, drago mi je da sam pomogao u stvarawu stabilnog srpskoliga{a. Mogu slobodno da kaèm da su Koviq i Temerin najlep{i deo mog spomenara i toga perioda }u se uvek rado se}ati â&#x20AC;&#x201C; nagla{ava Vukoje. Ne}e biti lako stru~nom {tabu da prona|e adekvatnu zamenu za defanzivca ve{tog i u ispuwavawu realizatorskih zadataka. Zbog odli~nog snalaèwa u vazdu{nim duelima, ~esto se upisivao u listu strelaca i bio glavni adut za najzahtevnije poduhvate. - Temerinci imaju sastav za respekt, vrlo dobrog trenera Cviji}a i zasluùju podr{ku. Najve}e blago Sloge je ostanak predsednika Milorada Tomi}a na ~elu kluba i imenovawe nekada{weg kapitena Neboj{e Tomi}a za sportskog direktora. Odlazak prvog operativca, sekretara Ozrena Duki}a u novosadski Proleter, bi}e te{ko nadoknaditi, ostavio je neizbrisiv trag. Crveno-belima èlim uspe{ne bitke na svim frontovima, po kvalitetu mesto im je me|u pet najboqih ekipa u ligi â&#x20AC;&#x201C; rekao je Vukoje. M. Meni}anin

PRIPREME KAWI[KOG POTISJA

Poja~awa za popravqawe plasmana Fudbaleri kawi{kog Potisja pripreme za nastavak prvenstva u Suboti~koj podru~noj ligi po~eli su 23.januara, a trener Fan|o Vajda zadovoqan je odzivom igra~a na treninzima, koji se svakodnevno sprovode na terenu prekrivenim snegom, dok

iz okoline izrazili su `equ da do|u u redove Potisja, ali wihov dolazak jo{ nije siguran. Nakon odslu`ewa vojnog ekipi su se prikqu~ili Sa{a Si~ i Levente Apro. - Trebalo bi da za prole}ni deo prvenstva budemo ja~i nego

sle nisu svi mogli redovno da treniraju, do{le su i povrede, pa je bilo i perioda slabijih igara. Mnogo boqe smo igrali na gostovawima nago pred svojom publikom i mo`da smo mogli osvojiti nekoliko bodova vi{e, ali potrudi}emo se da

Trening fudbalera Potisja u Kawi`i

se dva puta nedeqno koriste i potencijali Bawe Kawi`a. Vajda na spisku ima 31 igra~a, ali prema wegovim re~ima taj broj }e se do po~etka prole}nog dela prvenstva svesti na 25. U zimskoj pauzi od prvotimaca niko nije oti{ao, ali je stiglo vi{e prinova: Fujkin, Niki~i} i T. Vajda (Tisa, Adorjan), Rado{evi} (Hajduk, Podlokaw) i Jan~i} (Jedinstvo, Srpski Krstur). Jo{ dva-tri igra~a

{to smo bili jesenas - smatra trener Vajda. Kawi`ani su jesewi deo prvenstva zavr{ili na 10.mestu sa osvojenih 20 bodova, a trener Vajda isti~e da je ciq da se polo`aj popravi i ekipa bude me|u prvih osam. - Dok je ekipa zajedno radila, dok su na okupu bili igra~i koji su kasnije odsustvovali zbog obaveza na fakultetu, bili smo me|u prvih pet-{est ekipa. Po-

CUGER N[K-a

u~inak popravimo u nastavku prvenstva - nada se Vajda. Trener Potisja o~ekuje da }e se za ~elnu poziciju na tabeli nadmetati AFK iz Ade, Tisa iz Adorjana i ^antavir, ali da }e, uz ve} otpisani Randi~ki Gladiolus iz Torwo{a, na za~equ biti burno jer ekipe Krivaje, E|{ega, Jadrana, Tavankuta i Baj{e imaju ujedna~en bodovni saldo iz jeseweg dela prvenstva. M. Mitrovi}

CUGER BUBAMARE

Ubedqivi [ari}

Dragojlovi} prvi

Na januarskom brzopoteznom turniru N[K-a ubedqivo je pobedio novi intermajstor Sini{a [ari} koji je protivnicima u 11 kola prepustio samo pola poena. Drugo i tre}e mesto podelili su inter An|elko Dragojlovi} i velemajstor Miroqub Lazi}. ^etvrti, mk Du{an Mladenovi}, potvrdio je da se na wega mora uvek ra~unati kad je u pitawu cuger. Prva osmorica su osvojili i nov~ane nagrade. Sudio je Krasoje Notaro{. Plasman: 1. [ari} 10,5, 2-3. Dragojlovi}, Lazi} 9,5, 4. D. Mladenovi} 8, 5. Milenkovi} 7, 6-7. Jevti}, M. ^abarkapa 6,5, 8-13. Dimitrijevi}, K. Tadi}, Medar, Ne}ak, Banovi}, A. Mladenovi} 6, 1420. M. Ilij}, Ni{avi}, Radin, Stani{i}, Mandi}, D. Petrovi}, N. Vrani} 5,5, 21-25. Cveti}, Karli~i}, Sudi}, Mikala~ki, Vu~kovi} 5, 26-29. Kostadinovski, D. Ilij}, N. Jovanovi}, Gara{anin 4, 30. Pjetlovi}3,5, 31-32. Joki}, Koji} 3, 33. Borba{ 2,5, 34. Kisi} 2 poena.

Na januarskom cugeru Bubamare, sa samo dva nere{ena rezultata iz devet kola, intermajstor An|elko Dragojlovi} bio je superioran nad konkurentima, isto kao i drugi nosioci me|unarodnih titula nad ostalim igra~ima. Retko se kad de{ava da su igra~i na kraju turnira pore|ani po zvawu i znawu, kao ovog puta. Prva ~etvorica osvojila su skromne nov~ane nagrade, a najboqi igra~ Bubamare, mk Bogoqub Dankovi}, specijalnu. Sudio je Vladimir Ujfalu{i. Plasman: 1. An|elko Dragojlovi} 8, 2-3. Sini{a [ari}, Miodrag Jevti} 7, 4. Milan Ilij} 6,5, 5-6. Sini{a Remecki, Bogoqub Dankovi} 5,5, 7-10. Zoran Milenkovi}, Nenad Dimitrijevi}, Milorad Obradovi}, Qubi{a Kuzmanovi} 5, 11-13. Milan Miladinov, Ivan Banovi}, Marko Joci} 4,5, 14-18. Miroslav ^abarkapa, Bo`idar Karli~i}, Svetlana Stojadinov, Lazar @ivkov, Petar Borba{ 4, 19-21. Dragan Cveti}, Ivan Gara{anin, Strahiwa \urni} 3,5, 22. Du{an Joki} 2, 23. Zlatko Bucuqevi} 1,5, 24. Nemawa Truji} 1 poen.

KULTURA

sreda3.februar2010.

DNEVNIK

ODABRANI FILMOVI KOJI ]E SE NADMETATI ZA PRESTI@NU NAGRADU OSKAR

NA DVA KONCERTA S BEOGRADSKOM FILHARMONIJOM

„Avatar” i „The Hurt Locker” po devet nominacija

Ponovo gostuje Zubin Mehta

Nau~nofantasti~na saga „Avatar“ i triler o ratu u Iraku „The Hurt Locker“ dobili su po devet nominacija za Oskara, saop{tila je ju~e ameri~ka akademija za film. Re`iseri ta dva filma, biv{i supru`nici Xejms Kameron i Ketrin Bigelou, nominovani su za Oskara za re`iju. Pored „Avatara“ i „The Hurt Locker“, u trci za Oskara za najboqi film su i „Distrikt 9“, animirana komedija „Do neba“, pri~a o Drugom svetskom ratu „Prokletnici“, drama o ameri~kom fudbalu „The Blind Side“, pri~a o recesiji „U

vazduhu“, drama „Ozbiqan ~ovek“ i tinejxerske pri~e „An Education“ i „Precious“.Ove godine, za Oskara za najboqi film prvi put se nadme}e deset filmova. Do sada je u toj kategoriji birano pet ostvarewa.

Pored Kamerona i Ketrin Bigelou, za Oskara za re`iju nominovani su i Kventin Tarantino za „Prokletnike“, Li Danijels za „Precious“ i Xejson Rajtman za film „U vazduhu“. Za Oskara za najboqu glumicu nadmeta}e se Sandra Bulok, za film „The Blind Side“, Helen Miren za „Posledwu stanicu“, Keri Maligan za „An Education“, Gabore Sidibe za „Precious“ i Meril Strip za „Xuli i Xulija“. Nominacije za Oskara za najboqeg glumca dobili su Xef Brixiz za „Crazy

Heart“, Xorx Kluni za „U vazduhu“, Kolin Fert, za „A Single Man“, Morgan Friman za „Nepobedive“ i Xeremi Rener za „The Hurt Locker“. Petorica glumaca u trci za Oskara za najboqu mu{ku epizodnu ulogu su Met Dej-

mon, za „Nepobedive“, Vudi Harelson za „The Messenger“, Kristofer Plamer za „Posledwu stanicu“, Stenli Tu~i za „Divne kosti“ i Kristof Valc za „Prokletnike“. Nominacije u kategoriji najboqa `enska epizodna uloga pripale su Penelopi Kruz za „Devet“, Veri Farmigi za „U vazduhu“, Megi Xilenhal za „Crazy Heart“, Ani Kendrik za „U vazduhu“ i Mo’Nik za „Precious“. Za Oskara za najboqi strani film nadmeta}e se ostvarewa „Prorok“ iz Francuske, „Bela traka“ iz Nema~ke, „Mleko tuge“ iz Argentine, „Ajami“ iz Izraela i „Fausta“ iz Perua. Nominacije za najboqi animirani film dobili su „Koralina i tajanstveni svet“, „Fantasti~ni gospodin Foks“, „Princeza i `abac“, „Do neba“ i „The Secret of Kells“. Sve~ana 82. dodela Oskara zakazana je za 7. mart u Kodak teatru u Los An|elesu. Doma}ini ceremonije bi}e Stiv Martin i Alek Boldvin.

NADMETAWE ZA NAJGORI FILM

„Transformersima” sedam „Zlatnih malina” Filmovi „Transformersi: Osveta poraènog“ i „Land of the Lost“ dobili su po sedam nominacija za nagradu „Zlatna malina“, koja se dodequje najgorim ostvarewima u protekloj godini. Ta dva filma su, pored ostalih, nominovana u kategorijama najgori film i najgori glumci, gde su se „istakli“ Megan Foks i Vil Ferel. Za nagradu za najgori film konkuri{u i qubavna pri~a „Sve o Stivu“ sa Sandrom Bulok, akcioni film „Xi Aj Xo: Uspon kobre“ i komedija „Matori xukci“ sa Robinom Vilijamsom i Xonom Travoltom. „Transformersi“ su dobili nominacije za najgori film, reìju, glumicu, scenario, ènsku epizodnu ulogu, filmski par i nastavak/rimejk. Za ulogu u filmu „Sve o Stivu“, Sandra Bulok je nominovana u kategoriji najgora glumica. Procewuje se da }e ona dobiti i nominaciju za Oskara za najboqu glumicu, za dramu „The Blind Side“.

„Mogla bi da postane prva osoba ikada koja je istog vikenda dobila Zlatnu malinu i Oskara“, kazao je Xon Vilson, koji je ustanovio nagrade Zlatna malina. Imena dobitnika tih nagrada bi}e saop{tena 6. marta, dan pred dodelu Oskara. U kategoriji najgori film u protekloj deceniji nominovana su ostvarewa „Battlefield Earth“ sa Xonom Travoltom, „Freddy Got Fingered“ Toma

vao je u wujor{koj Metropoliten operi, Be~koj dràvnoj operi, Kraqevskoj operi u Kovent gardenu, milanskoj Skali, operskim ku}ama Montreala, îkaga i Firence, kao i na festivalu u Salcburgu. Zubin Mehta je doìvotni direktor Izraelske filharmonije, umetni~ki direktor Min-

henske opere, {ef dirigent Firentinskog muzi~kog festivala i gost dirigent mnogih svetskih orkestara, Prvi put je nastupao u Beogradu pre 50 godina, na samom po~etku svoje karijere, a tako|e je bio prvi me|u svetskim velikanima muzike koji je, posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, nastupao u Beogradu. Francuski predsednik @ak [irak je 2001. godine, Zubinu mehti dodelio titulu viteza Legije ~asti, a Lea Rabin mu je 1999. godine uru~ila nagradu Ujediwenih nacija za `ivotni doprinos miru i toleranciji.

FILMSKI FESTIVAL U KANU

Tim Barton predsedava ìrijem Ameri~ki sineasta Tim Barton bi}e predsednik ìrija me|unarodnog filmskog festivala u Kanu, saop{tili su organizatori smotre. Reìser filmova „Edvard makazoruki“, „ârli i fabrika ~okolade“ i „Svini Tod: pakleni berberin iz Ulice Flit“, izjavio je da je predsedavawe kanskim ìrijem „velika ~ast“.

„Po{to sam u mladosti gledao po tri igrana filma za redom i 48-~asovne maratone horor filmova, sad sam zaista spreman za ovo“, navodi se u Bartonom saop{tewu koje citiraju agencije. Kanski festival, 63. po redu, ove godine bi}e odr`an od 12. do 23. maja. Imena osam ostalih ~lanova `irija bi}e saop{tena u aprilu.

SVE SPREMNO ZA POVRATNI^KI ALBUM „[ADE“

Kraqica za vojsku qubavi

Vil Ferel

Sandra Bulok, prva koja je nominovana i za Malinu i za Oskara

Dirigent Zubin Mehta nastupi}e sa Beogradskom filharmonijom 21. februara na dva koncerta u Velikoj sali Kolar~eve zadu`bine u Beogradu, saop{teno je iz Beogradske filharmonije.U saop{tewu se navodi da }e Zubin Mehta u Kolar~evoj zadu`bini dirigovati Prvu i êtvrtu Bramsovu simfoniju. „Dirigent Zubin Mehta se odrekao honorara za te koncerte sa Beogradskom filharmonijom, u korist Fondacije Beogradske filharmonije, ~iji je on po~asni predsednik posledwih pet godina“, pi{e u saop{tewu. Tokom boravka u Beogradu, Zubin Mehta }e promovisati svoju autobiografiju, pod naslovom „Partitura mog ìvota“, ~iji je srpski prevod objavqen u izdawu Beogradske filharmonije. „Gotovo celu deceniju meastro Mehta odràva posebne veze sa Beogradskom filharminijom, a prilikom posledweg boravka u Beogradu, 2005. godine, proslavqeni dirigent je u okviru Fondacije Filharmonije osnovao fond za nabavku instrumenata koji nosi wegovo ime, a pro{le godine je podrào Filharmoniju u wenoj borbi da odbrani visoke standarde u vremenu ekonomske krize“, pi{e u saop{tewu. Zubin Mehta je ro|en u Mumbaju (Indija) 1936. godine, a sa 18 godina je oti{ao u Be~ na studije kompozicije i dirigovawa. Svetsku karijeru zapo~eo je pobedom na Me|unarodnom takmi~ewu dirigenata u Liverpulu 1958. godine, da bi od tada godi{we drào vi{e od 180 koncerata u najve}im koncertnim i operskim salama sveta. Dirigo-

Grina, „Gigli“ sa Benom Aflekom i Xenifer Lopez, „I Know Who Killed Me“ sa Lindsi Lohan i „Swept Away“ Gaja Ri~ija sa Madonom. Aflek i Travolta nadmeta}e se za titulu najgoreg glumca decenije, zajedno sa Edijem Marfijem, Majkom Majersom i Robom [najderom. U kategoriji najgora glumica decenije na{le su se Lindsi Lohan, Xenifer Lopez, Madona, Maraja Keri i Paris Hilton. Majli Sajrus nominovana je za najgoru glumicu 2009, a wen otac za najgoru mu{ku epizodnu ulogu, za film „Hana Montana“. Trojica bra}e Xonas dobila su nominacije za najgoreg glumca, sa film „The Jonas Brothers: The 3-D Concert Experience“. Robert Patinson u konkurenciji je za nagradu za najgoru mu{ku epizodnu ulogu, za „Mlad mesec“, a sa koleginicom iz tog filma Kristen Stjuart nadme}e se u kategoriji najgori filmski par. Pored Ferela i bra}e Xonas, u trci za Zlatnu malinu za najgoreg glumca su i Stiv Martin, za „Pink Pantera 2“, Edi Marfi za „Imagine That“ i Travolta za „Matore xukce“. Pored Sandre Bulok, Majli Sajrus i Megan Foks, nominacije za najgoru glumicu dobile su Bijonse Noulz, za „Obsessed“ i Sara Xesika Parker, za film „Da li ste ~uli za Morganove“.

„Jo{ uvek ~ekam qubav/ sve da preokrene“ (Still Waiting for Love to Come/ to turn the things around), posledwi su stihovi prvog singla „Soldier of Love“ s istoimenog povratni~kog albuma sastava „[ade“, koji predvodi najuspe{nija umetnica engleske imperije. Sigurno da [ade Adu i ovaj put ne peva o obi~noj (ordinary) qubavi, a da bude sve u znaku najcewenije „ko-zna-{ta-je“, podesili su producenti iz Sonija, koji su zgodno radili na albumu skoro sve do Dana zaqubqenih. „Soldier of Love“ bi}e prvo izdawe nakon deset godina pauze i albuma „Lovers of Rock“. U karijeri ukupno dugoj 25 godina, „[ade“ broji pet studijskih albuma i bezbroj hitova od kojih su najpoznatiji „Smooth Operater“, „Your Love is King“, pomenuta „No ordinary Love“... Ono po ~emu je [ade jo{ poznatija je izgled i glas koje duguje nigerijskom poreklu, a koje nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim. Posebnu harizmu [ade odaje svojom tihom i skromnom pojavom koju obja{wava time da nikad nije `elela da bude pop zvezda, nego da joj se to desilo. Tako|e, pauza nije planirana, nego se desila, jer po vlastitom svedo~ewu koje zaqubqenici mogu prona}i na internet adresi www.sade.com, [ade nikad nije `elela da prizvodi, nego

iskqu~ivo da stvara. U ~etvrt veka, koliko postoji, bend je do sada prodao preko 50 miliona kopija svojih izdawa {to [ade i ~ini najuspe{nijom vokalnom umetnicom na tlu Velike Britanije, a jo{ jedan kuriozitet wene karijere je to {to su joj svi albumi do sada bili me|u deset najprodavanijih u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Bi}e veoma zanimqivo pratiti uspeh albuma „Soldier of Love“, jer muzi~kim tr`i{tem Britanije, SAD, pa tako i sveta, prosto vlada niz ultra-

mega-giga popularnih vokalnih diva. Za prave zaqubqenike [ade }e uvek biti ve}a, jer iza we ne stoji armija kompozitora, aran`era i producenata, nego „samo“ ona i wen verni bend koji ~ine basista Pol Denman, gitarista i saksofonista Stjuart Metjumen i klavijaturista Endrju Hejl. Da sumwe u uspeh bude mawe, treba dodati i podatak da je wihov {esti album, „Soldier of Love“, sniman u renomiranom „Real World“ studiju Pitera Gebrijela. I. Buri}

KULTURA

DNEVNIK NOVA VERZIJA MJUZIKLA „KOSA” VE^ERAS U ATEQEU 212

Sa~uvan duh pobune Nova verzija ~uvenog mjuzikla "Kosa" de{ava se u 2010. godini, ali }e iz stare kultne predstave zadr`ati su{tinu, a to je duh pobune, naglasio je autor adaptacije i rediteq Kokan Mladenovi}, upravnik Ateqea 212, u kojem }e predstava ve~eras premijerno biti izvedena.Tekst Xejmsa Radoa i Xeroma Ragnija, "tu fantasti~nu pri~u o svom vremenu, pobuni protiv rata u Vijetnamu, hladnog rata, borbi za slobodu govora i tela, o seksualnoj revoluciji, bilo bi danas, kada se konstrukcija sveta toliko promenila, nemogu}e napraviti istu kao nekada, a da ne bude anahro-

da ona u sebi sadrì upravo taj plamen pobune koji je imala ona ~uvena predstava", dodao je rediteq, koji je i prepevao songove. Komad je preveo Jovan ]irilov, jo{ za prvu verziju u Ateqeu, 1969. godine, u reìji Zorana Ratkovi}a i Mire Trailovi}. Za novu "Kosu" vlada izuzetno interesovawe, pa su za premijeru, gala predstavu 4. februara (uz koktel i druèwe sa glumcima, po ceni od 10.000 dinara) i jo{ osam izvo|ewa ovog meseca, sve karte rasprodate, a ve} se pravi lista ~ekawa za mart. Redovne ulaznice ko{taju 1.200 i 1.500 dinara. Koreografiju je na muziku

INTERVJU

Galta Makdermota kreirala go{}a iz Slovenije Mojca Horvat, a aran`mane je uradio Marko Grumi} iz grupe "Vrum" koja u`ivo svira u predstavi. Uloge Bergera i Kloda igraju bra}a Sergej i Branislav Trifunovi}. U ansamblu su Gordan Ki~i} (Vof), Ivan Jevtovi} (Hud), Jelena Gavrilovi} ([ila), Katarina @uti} (Xeni), kao i Dara Xoki}, Fe|a Stojanovi}, Tawa Bo{kovi}, Nenad ]iri}, Gorica Popovi}, Mladen Andrejevi}, uz mlade izvo|a~e odabrane na audiciji.Scenograf je Marija Kalabi}, kostimograf Maja Mirkovi}, dramaturzi Gordana Gonci} i Jelena Mijovi}. Projekat je omogu}ila "Ni{ art fondacija", ~iji je umetni~ki direktor Lale \uri} istakao da je ta institucija u~inila koliko je mogla da obezbedi autorska prava, ali da velika zasluga pripada divnom ansamblu i tehnici Ateqea. (Tanjug)

Pla{im se sveta bez ~itawa Krajem februara na sve~anosti u Beogradu Slobodanu Vladu{i}u }e biti uru~ena nagrada “Zlatni suncokret” ~iji je darodavac “Vital”, odnosno kompanija “Invej”. Priznawe je stiglo za wegov roman-prvenac “Forward” (Stubovi kulture, 2009), koji je jo{ u sinopsisu dobio nagradu “Borislav Peki}”. @iri je u Vladu{i}evoj prozi video “plodonosnu etiku pripovedawa, sna`nu pripoveda~ku kulturu i umetni~ki odgovorno posmatrawe na{eg aktuelnog sveta”. Izvesno je da }e mnogi qubiteqi kvalitetne, moderne, urbane proze forvardovati ovaj roman prijateqima, uz dobre preporuke. Kroz me{avinu formi krimi, antiutopijskog i nau~no-fantasti~nog romana, autor predo~ava tranzicijsku zbiqu i nagove{tava budu}nost u kanxama tehnolo{kih manipulacija.

qe dobijati nagrade - na spisateqskom po~etku ili u zrelom stvarala~kom dobu? - “Forward” jeste moj prvi roman, ali ne treba zaboraviti jednu mawe poznatu ~iwenicu: ja sam ipak stvarao skoro deset godina- obja{wava na{ sagovornik - Pre toga sam imao nekih dvadesetak pri~a koje su bile uglavnom lo{e i sre}a je {to ih nisam {tampao. Dakle, “Forward” je nastao nakon ogromnih, a za spoqa{we oko nevidqivih priprema. Obe nagrade, i “Vitalovu” i “Peki}evu”, razumem otuda kao jednu, pre svega, intimnu ~iwenicu. Naime, ne do`ivqavam ih kao rezultat takmi~ewa sa kolegama ili koleginicama, ve} pre svega kao ishod borbe sa samim sobom. z Koliko vam je kriti~arsko iskustvo pomoglo, a koliko je bilo smetwa za nastanak romana “Forward”?

z Neki smatraju da su profesije kwièvnog kriti~ara i kwièvnika u sukobu interesa, ako se rade uporedo. Da li ste se vi opredelili? -Da je to najve}i sukob interesa u ovoj zemqi slobodno bismo mogli da kriti~arima dozvolimo da pi{u, a piscima da kritikuju. [to se mene ti~e, ja tu povlasticu ne traìm. Dugo godina sam pisao kwièvne kritke. Intenzivno sam pratio savremenu srpsku prozu, pritom se odre|uju}i i prema vrednostima i prema bezvrednostima. Ta vrsta kwièvnog poleta je sada u meni istro{ena. Razume se, nastavi}u da pratim savremenu srpsku kwièvnost, ali vi{e ne}u pisati o woj kao kriti~ar, odnosno kao onaj koji vrednuje recentnu produkciju. Dakle, moè se re}i da sam opredelio - zakqu~uje na{ sagovornik. Slobodan Vladu{i} (1973) je esejista, romanopisac i profesor univerziteta. @ivi u Subotici, a zaposlen je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Godinama se bavio kwièvnom kritikom, ali kaè da je ta vrsta kwièvnog poleta sada istro{ena. z Va{ prvi roman dobio je ugledno kwièvno priznawe, kao i sinopsis. [ta vam zna~i ta nagrada? Kada je bo-

- Kriti~arsko iskustvo jeste opasnost za pisca, ali ~itala~ko iskustvo nije. Ovo potowe mu je neophodno za pisawe. Verovatno ne postoji ni jedan ozbiqan pisac koji nije i ozbiqan ~italac. âk i oni pisci koji smatraju da opisuju ~ist, sirov ìvot, ipak }e se pozvati na neke sli~ne pisce iz istorije nacionalne ili svetske kwièvnosti. I tako vidimo da to {to oni zovu sirovim ìvotom,

jeste jedna kwièvna konstrukcija zasnovana ne samo na takozvanom ~istom ìvotnom iskustvu, ve} i na drugim sli~nim kwièvnim konstrukcijama, dakle na ~itawu kwièvnosti. z Koristili ste podànrove kriminalisti~kog i nau~no - fantasti~nog romana. Da li su to forme kroz koje se najlak{e kwièvno uobli~ava ovda{wa tranzicija i ono {to nas ~eka u bliskoj budu}nosti? - Kako gledamo na svet oko sebe? Meni se ~ini da ga gledamo kroz o~i razli~itih ànrova, a da toga nismo ni svesni. Filmovi koje gledamo, novine koje ~itamo, vesti kojima nas bombarduju, sve to je oblikuje na{u sliku sveta kroz niz ànrova. Pred na{im o~ima se vrte pri~e o velikim qubavima poznatih li~nosti, epski sudari velikih svetskih fudbalskih klubova, hiqade zlo~ina preko televizijskih ekrana u kojima istraìteq uvek prona|e krivca, a dobro na kraju uvek trijumfuje. Drugim re~ima, stvarnost nam se predstavqa kao me{avina qubavnog romana, epske fantastike i krimi romana. Zato pisac koji ne èli da okrene glavu od sveta, mora da bude

POZORI[TA U VOJVODINI IMA]E MAWE NOVCA ZA PROGRAME

Skromnija sezona i siroma{nija produkcija Novosadska pozori{ta i zvani~no su od osniva~a Grada Novog Sada dobila obave{tewe da }e za programe u ovoj godini dobiti upola mawe para nego pro{le, tako da sad sva razmi{qaju o tome kako }e se to odraziti na ve} odavno utvr|en repertoar. I ostala vojvo|anska pozori{ta se mahom suo~avaju s istim najavama o smawivawu buxeta. U vrlo neprijatnoj situaciji na{lo se i zrewaninsko pozori{te "To{a Jovanovi}" jer }e dobiti tri puta mawe novca za produkciju nego dosad, ali, kako kaè operativna direktorka Ivana Kukoq Solarov, to nije ~udno, jer je poznato da je ceo grad u krizi i jo{ letos im je to najavqeno. Zato tada nije mogla da se planira cela sezona, ~ak ni wen po~etak koji je zbog toga trebalo da pro|e bez premijere. Ali, ovo pozori{te je ipak uspelo da sezonu otvori s novom predstavom - Nu{i}evim "Pokojnikom" u reìji Predraga [trpca. - Sada se izbor projekata svodi na to koliko }e oni ko{tati, jer sve zavisi od toga, ali ovih dana bi ipak trebalo kona~no da odredimo {ta }emo raditi do kraja ove sezone - kaè Ivana Kukoq Solarov. - Posledica mawka novca je svakako siroma{nija produkcija, {to zna~i ne samo mawe predstava, nego i to da one treba da ko{taju {to mawe. Ipak nastojimo da se to ne odrazi na kvalitet. Trudimo se da angaùjemo

dobre rediteqe i ostale saradnike. I ovo pozori{te mora da vodi ra~una o dve scene - dramskoj i lutkarskoj, i obi~no je i na jednoj i na drugoj u ovo vreme bilo priprema za premijere u februaru i martu, ali sada je jo{ nepoznanica {ta }e se raditi. Jer, i u ovakvim uslovi-

krize najpre li{ava kulture, pa re|e ide u pozori{te. Na sve to se na po~etku ove ~udne sezone nadovezala i epidemija gripa. Za razliku od Zrewanina, Narodno pozori{te u Kikindi }e tek ne{to mawe para dobiti od uobi~ajenog iznosa za jednu sezonu. Umesto 3.200.000, kikindsko

Pozori{te „Kostolawi De`e” zaslu`ilo novi prostor, uprkos krizi

ma treba da bude zadovoqeno nekoliko stvari, a to su, kako navodi Ivana Kukoq, da predstave odgovoraju kvalitetom, da istovremeno uposle gluma~ki ansambl, kao i da zadovoqe publiku. To jeste va`no, jer, kako prime}uje na{a sagovornica, i publika se u vreme

SLOBODAN VLADU[I], DOBITNIK KWI@EVNE NAGRADE „ZLATNI SUNCOKRET”

Vi{e ne}u pisati kao kriti~ar nizam, ili istorijski spomenik", rekao je on. "Mene su vi{e zanimali duh, sr`, zbog ~ega je ta predstava napravqena. Grade}i novu predstavu mi smo iz pazla zajedni~kih ideja i improvizacija na probama poku{ali da obuhvatimo probleme sveta koji danas ìvimo", rekao je Mladenovi} na konferenciji za novinare na kojoj je bio ceo veliki ansambl od 50-ak glumaca, peva~a i igra~a. On je kazao da "vi{e nema rata kao ideolo{kog sukoba, ali ima rata kao tu`nog finala multikorporativnog interesa, dok su se svi stubovi dru{tva za koje smo o~ekivali da budu ne{to drugo, izrodili u svoje suprotnosti". "Crkva, dràva, {kolstvo, sudstvo, vojska, temeqi na kojima po~iva dru{tvo, ne samo na{e, jako su ugroèni. O svemu tome poku{avamo da govorimo kroz ovu predstavu prili~no hrabro i prili~no bezobrazno, sa ciqem

sreda3.februar2010.

pozori{te mo`e da ra~una na tri miliona, na koliko je, po re~ima direktora ovog pozori{ta Braneta Marijanovi}a, projektovan buxet za projekte u ovoj sezoni. - ^etiri premijere bi trebalo da imamo u ovoj sezoni, bez obzira na smawewe na{eg buxeta. Zasad

planiramo dramsku premijeru 27. marta, radi se u predstavi "[ta je sobar video" Xoa Ortona, koju }e reìrati na{ glumac Dragan Ostoji}. U aprilu }emo pripremati novu predstavu na maloj sceni, kao i na de~joj - navodi Marijanovi}. - S jeseni obeleàvamo {est decenija postojawa, i za taj jubilej bi trebalo da pripremimo veliku ansambl predstavu, kao i monografiju. Od prihoda na blagajni bi te{ko mogli da budu pokriveni svi tro{kovi, no na to ne treba previ{e ra~unati, smatra Marijanovi}, i podse}a da su ve} u pro{loj sezoni dve premijere realizovali zahvaquju}i sponzorima, pa na takav na~in rada ra~unaju i sada. Ovo pozori{te, ina~e, u martu ide na gostovawe u Ceqe gde }e u Qudskom gledali{~u 14. marta zatvoriti Dane komedije s predstavom "Ti ludi tenori" u reìji Jureta Rudolfa, koju }e dan kasnije izvesti u Kopru. U Somboru je, mada nije zvani~no najavqeno, vrlo izvesno da }e biti smawen buxet za programe Narodnog pozori{ta. Ono {to predstavqa dodatni problem je nepredvidqivost dotoka novca u pozori{te, uprkos odre|enoj dinamici, zbog ~ega je te{ko bilo {ta planirati. Ali, ipak je izvesno da }e 19. februara biti premijere Ibzenove "Nore" u reìji Predraga [trpca, kako je i planirano, a ne odustaje se ni od Gogoqeve "@enidbe" u nastavku se-

zone. Narodno pozori{te / Kazali{te / Nepsinhaz u Subotici ima dva osniva~a - Grad i Pokrajinu, ali po re~ima direktorke Qubice Ristovski, zasad jo{ nema nagove{taja od wih kakva }e im biti ova sezona u finansijskom smislu. Mada, kako ona dodaje, moglo bi se i o~ekivati mawe para, jer je i pro{le godine bio umawen buxet. Me|utim, ipak su i tada izveli planirani broj premijera, pa Qubica Ristovski izraàva nadu da }e tako biti i ove godine. Tako se ovih dana uveliko sprema nova predstava "Banovi} Strahiwa" u reìji Andra{a Urbana, koja }e premijerno biti izvedena 12. februara. S druge strane, rekonstrukcija zgrade ovog pozori{ta nije prekinuta, gradi se, kako dodaje Qubica Ristovski, mada malo sporije zbog vremenskih uslova. Bar je Pozori{te "Kostolawi Deè" iz Subotice preseqeno u novi prostor pre previrawa u tamo{woj lokalnoj samoupravi, i nagove{taja da }e i ove godine biti mawe novca za programe. [to se ti~e tro{kova za opremawe nove zgrade, kao i novca za same predstave, ~ak i da toga bude mawe nego {to treba, ovom pozori{tu to ne bi trebalo da donese posebne promene u na~inu rada, jer su navikli da improvizaciju, domi{qatost i oslawawe na svoje snage, {to opet, ne zna~i da im zato novac mawe treba nego ostalima. N.Pej~i}

svestan uloge ànrova u na{em doìvqaju stvarnosti, ~ak i onda kada ne pi{e ànrovske romane. z Kakva je sudbina ~itawa kwiga me|u koricama? Postoje li uop{te relevantni pokazateqi koliko mladi qudi (ne) ~itaju? -Niko ne moè da zna da li }e kwièvnost postojati za, recimo, pedeset godina, ali sam prili~no siguran da wen nestanak ne}e u~initi ovaj svet boqim nego {to jeste. Ja sam, me|utim, i daqe uveren da se kwige ~itaju, samo je pitawe kako se ~itaju. Da li je kwièvnost jo{ ne{to osim puke ma{ine za zabavu? Ako nije, za{to bismo onda oplakivali wen nestanak. Li~no, mislim da ~itawe, osim {to zabavqa, predstavqa i jedan ìvotni stav, ili stil ìvota, ili sistem vrednosti, kako god, koji u jo{ uvek moè da se nasluti prilikom gledawa filmova, ali se kod video igara potpuno gubi. Ako ~itawe nestane, to je onda simptom jedne potpune promene koncepcije ~oveka. Koliko sam radoznao da vidim svet bez ~itawa, toliko ga se, moram priznati, i pla{im. Radmila Lotina PRIZNAWE FONDA ARS LONGA

Nagrade Danilovu i Zivlaku Fond Ars Longa za o~uvawe lepih umetnosti dodelio je nagradu "Dimitrije Mitrinovi}" za 2009. Draganu Jovanovi}u Danilovu za roman "Otac ledenih brda" (Arhipelag, Beograd, 2009) i Jovanu Zivlaku za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i o~uvawu lepih umetnosti... @iri koji je doneo ovu odluku radio je u sastavu Radivoj [ajtinac, Ugqe{a Raj~evi} i Vasilije Domazet. Po oceni ìrija, Zivlak predstavqa nezaobilaznu li~nost u srpskoj kwièvnosti posledwih 40 godina, bilo da ga tretiramo kao izuzetnog pesnika, mislioca, esejistu, besednika, izdava~a, predsednika Dru{tva kwièvnika Vojvodine, dogogodi{weg urednika kwièvnih ~asopisa "Poqa" i "Zlatna greda" ili, pak, kao idejnog tvorca Novosadskih me|unarodnih susreta pisaca. Dragan Jovanovi} Danilov, jedan od najprevo|enijih i najnagra|ivanijih pesnika posledwih 20 godina, ipak nagradu "Dimitrije Mitrinovi}" dobiva za svoj tre}i roman "Otac ledenih brda" koji se karakteri{e izuzetno zanimqivom i dramati~nom fabulom sa povremenim ve} danilovqevski prepoznatqivim poetizovanim i esejiziranim pasaìma...

SVET

sreda3.februar2010.

Neuspela simulacija napada iz Irana VA[INGTON: Poku{aj SAD da obore balisti~ku raketu kojom su simulirale eventualni napad iz Irana nije uspeo, jer radar "X-band" nije obavio svoju funkciju kako je bilo o~ekivano, saop{tilo je ameri~ko Ministarstvo odbrane. Agencija za raketnu odbranu saop{tila je da su oba projektila - raketa ispaqena iz Kvaxelejna na Mar{alskim ostrvima i presreta~ ispaqen iz vazdu{ne baze Vandenberg u Kaliforniji - ispunile svoju predvi|enu funkciju u skladu sa testom, koji, me|utim, nije uspeo, zbog problema s radarom. Radar,

postavqen na pokretnoj platformi u okeanu, trebalo je da registruje eventualni raketni napad i odredi koordinate za rakete presreta~e, prenele su agencije. Ovo je prvi put da su SAD izvele test odbrane od simuliranog napada iz Irana. U sli~nom prethodnom testu, SAD su simulirale put rakete iz Severne Koreje, jo{ jedne zemqe sa kojom se spore zbog razvoja nuklearnog programa, preneo je Rojters.Stru~waci porede ovakvu imitaciju napada sa metkom koji treba da pogodi drugi metak negde u prostoru. (Tanjug)

DNEVNIK

Mongoli bez hrane na minus 50 stepeni ULAN BATOR: Hiqadama mongolskih nomadskih porodica preti nedostatak hrane i ozbiqno sirom{tvo, po{to je zbog o{tre zime uginulo najmawe 1,7 miliona ìvotiwa, saop{tile su ju~e Ujediwene nacije. Hladna zima, sa veoma niskim temperaturama koje su prethodnih sedmica dostizale ~ak minus 50 stepeni Celzijusa, usledila je posle dugog, su{nog leta, koje je mongolskim poqoprivrednicima ostavilo premalo sto~ne hrane, navedeno je u izve{taju Organizacije UN za ishranu i poqopruvredu. Da bi ìvotiwe - ovce, goveda, kamile... preìvele zimu, potrebno je izdvojiti oko {est miliona dolara kratkoro~ne pomo}i, prema procenama UN i mongolske vlade.

Nov~ana pomo} bi bila iskori{}ena za hranu i veterinarsku brigu za slabe `ivotiwe do prole}a, kao i za zapo{qavawe onih koji

SUSRET OBAME I DALAJ-LAME UGROZIO BI ODNOSE S PEKINGOM

UKRATKO

Poku{aj pomirewa Kine i Tibeta

Ubijen prijateq Karzaija KANDAHAR: Plemenski vo|a i prijateq avganistanskog predsednika Hamida Karzaija ubijen je danas u Kandaharu, rekao je agenciji Frans pres Karzaijev brat. "Ubili su ga", rekao je agenciji AFP Ahmed Vali Karzai, navode}i samo da je re~ o Mohamedu (35) koji je iz istog plemena kao i porodica Karzai. Prema re~ima Valija Karzaija, dva mu{karca na motoru otvorila su vatru na Mohamedovo vozilo i tada su ubijeni jo{ voza~ i brat tog plemenskog vo|e. "On je bio veoma blizak prijateq" predsednika dr`ave, rekao je Vali Karzai koji nije, me|utim, mogao da ka`e ko stoji iza ju~era{weg ubistva. Talibani u Kandaharu bore se ve} osam godina protiv vlade Hamida Karzaija i me|unarodnih snaga u Avganistanu. (Beta-AFP)

PEKING, DARAMSALA: Kina je ju~e upozorila Va{inton da bi eventualni susret ameri~kog predsednika Baraka Obame i tibetanskog duhovnog vo|e dalaj-lame "ozbiqno ugrozio" odnose

aguju}i na ovu izjavu, tibetanska vlada u egzilu saop{tila je da "nema razloga" da se strahuje od takve posete. "Prema na{em mi{qewu, uloga SAD je da olak{a po{ten dijalog

Yory Bu{ i dalaj-lama

Italija `eli Izrael u EU

SAD i Kine, dok je tibetanska vlada u egzilu odbacila stav kineskih vlasti. â&#x20AC;&#x17E;^vrsto smo protivâ&#x20AC;? tog susreta, izjavio je za kineske medije neimenovani kineski zvani~nik. Re-

JERUSALIM: Italijanski premijer Silvio Berluskoni rekao je ju~e na po~etku trodnevne posete Izraelu da se nada da }e uvesti jevrejsku dràvu u Evropsku uniju. "Moja je najve}a èqa, od kako u~estvujem u politici, da dovedem Izrael u EU", rekao je Berluskoni izraelskom premijeru Bewaminu Netawahuu. Berluskoni je sa osam ministara doputovao na zajedni~ki sastanak vlade sa izraelskim kolegama predvo|enim premijerom Bewaminom Netawahuom. Iako Izrael ima bliske trgovinske veze sa EU, on nije do sada insistirao na tome da se pridruì Uniji. Italija je najve}i trgovinski partner Irana u EU. Italija }e, uprkos ogromnom interesu italijanskih kompanija u Iranu, "postupiti odgovorno" ukoliko Teheranu budu uvedene nove sankcije. (Beta-AP)

izaslanika dalaj-lame i predstavnika kineskih vlasti", rekao je portparol tibetanske vlade u egzilu, Tubten Samphel. Dajal-lama bi od 16. februara trebalo da boravi 10 dana u SAD.

Nije zvani~no potvr|eno da je tokom posete planiran susret sa ameri~kim predsednikom. Izaslanici dalaj lame izjavili su ju~e da su Kini, na radnoj konferenciji o Tibetu, odrànoj pro{le sedmice, predloìli zajedni~ku analizu situacije na Tibetu, uz obrazloèwe da bi to moglo doprineti prevazilaèwu razlika u stavovima. Izaslanici su izjavili Rojtersu da se stav Pekinga u su{tini nije promenio, ali da su kineski zvani~nici ovog puta bili spremniji da saslu{aju mi{qewe Tibeta. "Predloìli smo da zajedni~ki razmotrimo kakva je stvarno situacija na Tibetu da bismo je boqe shvatili i da bismo prevazi{li neslagawa", rekao je jedan od izaslanika. Razgovori Kine i Tibeta, koji su po~eli 2002. godine, prekinuti su 2008. godine. Kina tvrdi da je dalaj-lama, koji je dobitnik Nobelove nagrade za mir, separatista sklon nasiqu, dok on kaè da samo èli da wegova domovina dobije istinsku autonomiju. (Beta-AFP-Tanjug)

Iran najavio nova pogubqewa TEHERAN: Iran je saop{tio ju~e da }e uskoro pogubiti jo{ devet pobuwenika, osu|enih u vezi sa nemirima koji su buknuli posle predsedni~kih izbora odr`anih u junu pro{le godine, izjavio je Ebrahim Raisi, visoki pravosudni zvani~nik. "Uskoro }e biti obe{ena jo{ devetorica. Wih devetoro kao i ona dvojica obe{enih u pro{li ~etvrtak su uhap{eni u nedavnim nemirima i povezani su s antirevolucionarnim grupama". Iranski opozicioni lider Mirhusein Musavi je izjavio ju~e da su politi~ki motivisana hap{ewa i ve{awa demonstranata nezakonita i da treba promeniti ustav, kako bi se obezbedilo po{tovawe

qudskih prava. Iranski opozicioni lider precizirao je da }e nastaviti da se bori za prava svog naroda, iako ekstremisti vr{e pritisak da se ne organizuju protesti protiv vlade, objavqeno je na wegovom veb sajtu Kalemeh. "Zeleni pokret ne}e odustati od mirne borbe sve dok se prava qudi ne budu po{tovala", rekao je on. "Iranci imaju pravo na mirne proteste", poru~io je Musavi. On je pozvao pristalice da 11. februara do|u na skup povodom obele`avawa 31. godi{wice iranske islamske revolucije, preneo je Rojters. (Tanjug)

su izgubili ve}i deo svojih stada, prenela je agencija Rojters. Ukoliko ne dobiju pomo}, Mongoli }e, verovatno, biti primorani da se presele u gradove, usled ekstremnih vremenskih uslova. Ranije migracije u gradove, koje podrazumevaju borbu za posao, zdravstvenu negu i obrazovawe, ~esto su bile veoma traumati~ne za porodice sa stadima. Od 21 mongolske provincije, oko dve tre}ine su ozbiqno pogo|ene posledicama o{tre zime, a zabele`ene temperature su najni`e u posledwe tri decenije. Mongolija je ju~e dobila od Kine pomo} u vrednosti 1,47 miliona dolara. (Tanjug)

Zabrinutost zbog hap{ewa opozicije VA[INGTON: Ameri~ki Stejt department saop{tio je ju~e da su SAD zabrinute zbog nedavnog hap{ewa opozicionih aktivista u Moskvi, ocewuju}i da to predstavqa udarac za slobodu govora i okupqawa u Rusiji. "SAD su zabrinute zbog izve{taja da su vlasti u Moskvi 31. januara ponovo razbile mirne demonstracije ruskih gra|ana", naveo je u saop{tewu portparol Stejt departmenta Gordon Dugid.

Policija u Moskvi razbila je u nedequ demonstracije odr`ane u znak protesta zbog zabrane okupqawa opozicionih aktivista. Tada je uhap{eno 100, od oko 300, demonstranata, me|u kojima i istaknuti lider opozicije Boris Nemcov, podsetio je Rojters. Dugid je istakao da hap{ewa opozicionih aktivista predstavqa "jo{ jedan udarac protiv slobode govora i okupqawa, {to su univerzalna i osnovna prava koja zaslu`uju da budu za{ti}ena i unapre|ena". (Tanjug)

Polemika o kupovini CD o utajiva~ima poreza BERLIN: U redovima vladaju}eg demohri{}anskog bloka kancelarke Angele Merkel vladaju nemir i moralna dilema o kupovini CD-a s podacima o ''poreskim gre{nicima", pi{e ju~e nema~ka {tampa. Eksperti iz te partije upozoravaju da bi u sudskom procesu primena tih informacija mogla biti beskorisna. Merkelova i ministar finansija Volfgang [ojble, prema ocenama {tampe, u sopstvenim redovima imaju otpor za kupovinu ilegalno sakupqenih informacija o onim Nemcima koji su porez utajili u [vajcarskoj, a ~ijim bi gowewem u dr`avnu kasu moglo da se slije oko 100 miliona evra. ''Prema mojim procenama, podaci o ra~unima poreskih gre{nika u jednom sudskom procesu mogli bi da budu neupotrebqivi'', ocenio je predsednik pravne komisije nema~kog Bundestaga Zigfrid Kauder. Merkelova i [ojble su za kupovinu CD-a dobili i podr{ku od dowosaksonskog ministra finansija Hartmuta Melringa koji je, kako prenose mediji, rekao da }e to, dodu{e, biti komplikovano, ali da je interes gra|ana vi{i, nego za{tita podataka. ''Nema osnova da bilo gde u Evropi postoji poreska oaza'', smatra Merling. Kupiti ili ne kupiti disk sa ilegalno sakupqenim

podacima, moralna je dilema koja je podelila nema~ke politi~are, prenose nema~ki mediji, navode}i da je [vajcarska apelovala na strane vlade da ne kupuje takve podatke, jer bi to zna~ilo da sara|uju sa kriminalcima. Vlada Merkelove je nagovestila da je spremna da plati za kompjuterski disk, koji sadr`i podatke o 1.500 Nemaca koji, kako se navodi, kriju novac u [vajcarskoj, da bi izbegli pla}awe poreza. [tampa pi{e da je taj CD, po ceni od 2,5 miliona evra, vladi ponudio jedan mladi}, stru~wak za kompjutere, koji je svojevremeno radio za banku HSBC u @enevi. Poreska afera sa Nemcima i wihovim parama u [vajcarskoj dogodila se dve godine posle slu~aja ''Lihten{tajn'', kada je nema~ka vlada platila izvesnu sumu, {to joj je omogu}ilo gowewe mnogih utajiva~a poreza, me|u kojima je bio i i biv{i {ef nema~ke po{te Klasu Cumvinkel. [tampa pi{e i da po{tenim gra|anima koji uredno pla}aju svoj porez ne bi moglo da se objasni za{to su veliki utajiva~i po{te|eni. Mediji ocewuju i da bi odustajawe od kupovine CD-a moglo izgledati kao potpomagawe onima koji kr{e pravo, ali i da je potrebno tu oblast precizno zakonski definisati. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FELIPE KALDERON Predsednik Meksika Felipe Kalderon izjavio je ju~r u Tokiju da je nasiqe me|u pripadnicima narkokartela u wegovoj zemqi odraz velike potra`we droge u susednim Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i dostupnosti oru`ja."Mi smo sused najve}eg potro{a~a narokotika u svetu. Pored toga, SAD beskrupulozno prodaju na{oj zemqi svaku mogu}u vrstu oru`ja", rekao je Kalderon.

BIL KLINTON Predstavnik UN za Haiti, biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton bi}e imenovan za me|unarodnog koordinatora za pomo} toj zemqi razorenoj zemqotresom, saop{tili su ju~e UN. Zvani~no imenovawe Klintona za koordinatora bi}e objavqeno tokom ove nedeqe, a wegova zvani~na titula bi}e "predstavnik UN na strate{kom nivou", sa zadatkom da koordini{e humanitarnu pomo}.

KRISTEN BEL Ameri~ka glumica Kristen Bel verila se sa glumcem Daksom [epardom. Glumi~in predstavnik za {tampu Marsel Parizo potvrdio je da se par verio, ali nije izneo detaqe. Kristen Bel (29) i 35-godi{wi [epard igraju u romanti~noj komediji "When in Rome". Ameri~ka glumica bila je me|u slavnim li~nostima koje su u nedequ u Los An|elesu uru~ivale nagrade Gremi.

Severni pol beì iz Kanade u Sibir PRAG: U protekloj godini magnetni Severni pol se pomakao za rekordna 64 kilometara, prakti~no je "pobegao" iz Kanade prema Sibiru, i time zadao nau~nicima jo{ jednu glavoboqu. Magnetni polovi i Zemqino magnetno poqe stalno se pomeraju, ali ovoliko kretawe nije zabeleèno od kada se ta kretawa prate, ~ak ni u posledwih 200 godina, koliko traju ekstremna, ~ak i hirovita zbivawa na tom poqu. Kretawe magnetnog poqa Zemqe svakako zavisi od doga|aja u wenom jezgru, ali te promene nije lako protuma~iti. Jedno je jasno: severni (magnetni) pol se od 1800. do 1900. godine pomerao za petnaestak kilometara godi{we, potom je polako ubrzavao dok 80-ih nije ubrzao na 55 do 60 kilometara godi{we i tako stigao do pro{logodi{weg rekorda. Istovremeno je uz druge poreme}aje poqa zabeleèno i zna~ajno slabqewe magnet-

nog poqa Zemqe. Prema izve{taju koji je objavqen u magazinu "Geosajens", koji je preneo radio "Slobodna Evropa" danski nau~nici iz Centra za svemirska istra`ivawa do{li su do zakqu~ka da su za to kriva kretawa u teku}em delu Zemqinog jezgra i veruju da sve to ozna~ava po~etak okretawa magnetnog poqa - naopako. To zna~i da bi magnetizovawe sada{weg severnog magnetnog poqa pre{lo na ju`ni geografski pol i obrnuto. "Varijacije u magnetnom poqu su sasvim nepredvidqive i na nekim delovima Zemqe naro~ito uo~qive", zakqu~ak je danskih nau~nika. Na primer, 2003. godine su promene bile vrlo izra`ene u Australiji, 2004. pojavile su se i u Ju`noj Africi. Posledwih meseci se i nad Brazilom otvorila "rupa" gde je magnetno poqe znatno slabije. Sve to bi moglo zna~iti po~etak izokretawa magnetnog poqa Zemqe. Okretawe magnetnog

poqa Zemqe ne zna~i kraj sveta, ve} je u pitawu normalni proces kroz koji je planeta pro{la ve} vi{e desetina puta. [tavi{e, u Zemqinoj istroji magnetni polovi su mewali polo`aj svakih 600.000 godina, pa posqedwa promena kasni - od prethodne je pro{lo ve} 750.000 godina. Ipak, niko ne zna ni koliko taj proces traje, niti, u skladu sa tim, kakve to ta~no ima posledice. Jer,

ako promena traje stotinama ili hiqadama godina, slabqewe Zemqinog magnetizma koje je prati moè imati lo{e posledice, jer nas on {titi od kosmi~kog i sun~evog zra~ewa. Tako|e je mogu}e da magnetne anomalije, ako se umnoè, poremete rad satelita, letove aviona, celog sastava GPS-a - pa i ìvot mnogih ìvotiwskih vrsta, kao {to su p~ele ili ptice selice koje se ravnaju prema "unutra{wim kompasima". Magnetni sever, mesto prema kome pokazju igle kompasa, nalazi se blizu, ali ne i ta~no na mestu geografskog Severnog pola. Trenutno se magnetni sever nalazi na obalama ostrva Elsmer. Pomorci su koristili magnetni sever vekovima za navigaciju, i iako je kompas u plovidbi danas uveliko zamewen GPS-om, kompasi se jo{ uvek koriste za podvodnu i podzemnu orijentaciju, navodi radio "Slobodna Evropa".

BALKAN

DNEVNIK

AKCIJA POLICIJE REPUBLIKE SRPSKE

Uhap{eno vi{e od 100 kriminalaca BAWALUKA: Direktor policije Republike Srpske Uro{ Pena saop{tio je ju~e da je u akciji izvedenoj na celom prostoru RS i distriktu Br~ko pod nazivom „Mre`a 2010“ uhap{eno vi{e od 100 qudi zbog sumwi da su po~inili krivi~no dela iz oblasti op{teg kriminaliteta i zloupotreba droga, kod kojih je prona|ena i zaplewena droga, ilegalne cigarete i ve}a koli~ina oru`ja i municije, i vozila. Oduzet je jedan pu{komitraqez, 17 komada pu{aka, od kojih po jedan snajper, hekler, „tompson“, i pet komada pi{toqa razli~itog kalibra, kao i osam bombi, ve}a koli~ina muinicije razli~itog kalibra, rekao je Pena na vanrednoj konferenciji za novinare u Bawaluci i preci-

zirao da je akcija po~ela jutros. On je dodao da je oduzeto 1.279 grama marihuane, 754 grama spida, 44,2 grama heroina, 50 grama kokaina, 339 komada tableta za koje se sumwa da sadr`e psihotropne supstance, i dve digitalne vage sa tragovima opojne droge. Policija je zaplenila i 200 boksova cigareta marke „bond“, koji su predmet nedozvoqene trgovine. Zapleweno je i osam vozila, koja su Uro{ Pena predmet krivi~nog dela te{ke kra|e ili krivi~prave, sedam motora putni~nog dela falsifikovawa iskih motornih vozila i vi{e

komada auto delova i registarskih tablica, za koje se sumwa da poti~u iz krivi~nog dela te{ke kra|e ili krivi~nog dejela falsifikovawa isprave. „U akciji je prona|en i specijalni alat za kra|e putni~kih motornih vozila i ve}i broj predmeta koji poti~u iz krivi~nog dela provalnih kra|a i to televizor, digitalne kamere i drugo“, naveo je Pena. On je rekao da je u policijskoj akciji na podru~ju RS i distrikta Br~ko bilo anga`ovano 540 MUP RS i policije distrikta Br~ko. „Tokom ovih aktivnosti razre{eno je vi{e krivi~nih dela razbojni{tva i te{kih kra|a iz ranijeg perioda“, rekao je Pena i dodao da je 10 osoba predato nadle`nim tu`ila{tvima. (Tanjug)

Privedeno vi{e od deset vehabija BAWALUKA: Oko 600 pripadnika dràvnih i entitetskih bezbednosnih agencija ju~e su blokirali selo Gorwa Mao~a, na podru~ju distrikta Br~ko, u kojoj ìvi najbrojnija vehabijska zajednica u Bosni i Hercegovini. Na podru~ju Gorwe Mao~e kod Br~kog, priveli su na informativni razgovor vi{e od deset pripadnika vehabijske zajednice, me|u kojima su i ène, koji se sumwi~e za ugro`vawe terotorijne celine i napad na ustavni poredak BiH, prenose elektronski mediji. U pretresu objekata prona|ena je ve}a koli~ina oru`ja, a uhap{eno je {est osoba, me|u kojima su, kako prenosi Federalna TV, Nusret Ima-

movi} (1971), Eldin Imamovi} (1976) i Xemal Kazaferovi} (1985). Oduzeta je znatna

[kole kao u Jordanu Gorwa Mao~a, kako javqa federalana televizija, je potpuno izolovano mesto u kome do sada nisu va`ili zakoni BiH, a deca u~e po nastavnom planu i programu - Jordana. Put koji vodi do sela je gotovo potpuno neprohodan, a svi putokazi prema selu su na arapskom jeziku.Na ve}ini ku}a su crne, islamske zastave.

DRUGI PI[U

Nema vi{e kratkovidih politi~ara BEOGRAD: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} izjavio je da se srpsko-hrvatski odnosi mogu razvijati samo u uzlaznom trendu i da ne veruje da bi bilo ko, u Hrvatskoj ili u Srbiji, mogao biti tako politi~ki kratkovid da bilo {ta predspostavi interesu napredovawa tih odnosa.

Stjepan Mesi}

„I kada spomiwem interes, govorim kako o interesu na{e dve zemqe, tako i o interesu regiona, a kroz to i Evrope“, rekao je Mesi} u razgvoru za magazin Objektiv. On je dodao da pove}ane tenzije izme|u Srbije i Hrvatske samo prolazna i nepotrebna faza, uveren da wihovo izvori{te nije u wegovim izjavama.

Komentari{u}i ~vrsto opredeqewe EU da zavr{i proces integracije balkanskih zemaqa i da se stavi ta~ka na balkanski nacionalizam, Mesi} je ocenio da je nacionalizam ìlava bolest. „Iskreno se nadam da }e mu biti, kako se to kaè, izmaknuto tlo pod nogama kada svi budemo pod zajedni~kim evropskim krovom“, rekao je on. Odgovoraju}i na optu`be da je ratni hu{ka~, rekao je da je on godinama umesto nacionalnog pomirewa nudio drugi recept: „individualizovawe krivice i odgovornosti za po~iwene ratne zlo~ine, {to uklawa svaku mogu}nost uspostavqawa kolektivne krivice“. Sam pojam „nacionalno pomirewe“ ne ~ini se prikladnim, jer nisu se sva|ali narodi, niti su zlo~ine ~inili narodi, napomenuo je Mesi}. „Svedimo stvari na one koji su odgovorni i suo~imo se sa onim {to je doista bilo - i kod nas i kod drugih. A kada to u~inimo vide}e se da i oni koji me optuùju kao ratnog hu{ka~a govore gluposti“, rekao je Mesi}. (FoNet)

koli~ina oru`ja, CD-ova i dokumentacije. Ju~era{wa akcija je sprovedena na osnovu naredbi Tu`ila{tva i Suda BiH, radi otkrivawa i krivi~nog procesuirawa osoba osumwi~enih za krivi~na dela ugro`avawe teritorijalne celine BiH, napad na ustavni poredak BiH i izazivawe nacionalne, rasne ili verske mr`we, razdo-

ra i netrpeqivosti. U akciji u~estvuju pripadnici Obave{tajno bezbednosne agencije, policijski slu`benici Grani~ne policije, Slu`be za poslove sa strancima, Dr`avne agencije za istrage i za{titu, MUP-a RS-a, Policije Distrikta Br~ko, Federalne uprave policije, uprava policija kantonalnih MUP-ova i predstavnici Misije EUPM-a u BiH. Akcijom koordiniraju i rukovode Zajedni~ki {tab policijskih agencija u okviru akcije „Svetlost“ sa sedi{tem u Br~kom. Selo Gorwa Mao~a nalazi se na granici izme|u Tuzlanskog kantona i distrikta Br~ko i to selo je u potpunosti naseqeno pripadnicima vehabijskog pokreta u BiH. Selo je odavno pod nadzorom doma}ih i stranih obave{tajnih agencija, zbog operativnih saznawa da se u wemu sprovode aktivnosti koje mogu ugroziti bezbednost BiH. (Tanjug-Beta)

[trajk lokalnih slu`benika Rumunije BUKURE[T: Oko 40.000 zaposlenih u lokalnim administracijama u Rumuniji ju~e je obustavilo rad na dva sata zbog snièwa plata i otpu{tawa, a sindikati su najavili generalni {trajk ukoliko vlada u Bukure{tu ne udovoqi wihovim zahtevima. U dvosatnom {trajku u~estvovalo je oko 44.000 od 50.000 javnih slu`benika u gradskim upravama i opstinama u Bukure{tu, drugim velikim i malim gradovima. Rad je obustavqen u oko 200 lokalnih uprava i ùpanijskih saveta. Do {trajka je do{lo jer je za ovu godinu najavqeno zamrzavawe plata, otpu{tawe oko 17.000 zaposlenih u administraciji i ukidawe nekih bonusa, a pregovori za predstavnicima Vlade pokazali su se neuspe{nim. Sindikati javnih slu`benika u lokalnim upravama i savetima traè pove}awe niskih plata, o~uvawe radnih mesta, po{tovawe prava lokalnih vlasti da sa-

sreda3.februar2010.

GR^KA

Pirati oslobodili gr~ki teretwak MOGADI[: Somalski gusari oslobodili su, posle ispla}enog otkupa, gr~ki teretni brod „Filica“ sa 22 ~lana posade, koji je je otet u novembru pro{le godine, saop{tili su ju~e pomorski zvani~nici i pirati. Koordinator Isto~noafri~kog programa za pomo} moreplovcima, sa sedi{tem u Keniji, Endrju Mvangura izjavio je da je piratima dogovorena suma ba~ena iz helikoptera na brod, ali nije precizirao o kojoj je sumi re~. Mvangura je dodao da su svi ~lanovi posade - tri Grka i ostalo Filipinci - bezbedni.

Ranije su pirati saop{tili da o~ekuju da }e dobiti tri miliona dolara, preneo je Rojters. Brod je iz Kuvajta krenuo za Durban, a otet je na oko 800 kilometara severoisto~no od Sej{ela. U januaru pro{le godine je za naftni tanker „Sirijus star“ piratima ispla}eno tri miliona dolara i to je najve}a ispla}ena otkupnina za neki oteti brod. Napadi pirata {irom sveta pove}ani su pro{le godine 40 odsto. Od toga, vi{e od polovine od 406 prijavqenih otmica, izveli su somalski gusari. (Tanjug)

Ostvarqiv plan buyetske {tedwe BRISEL, ATINA: Plan mera buxetske {tedwe, koji je za re{avawe svoje nepovoqne finansijske situacije predlaìla Gr~ka, jeste ambiciozan, ali se moè realizovati, izjavio je ju~e komesar Evropske Unije za privredna i monetarna pitawa Hoakin Almunija. On je agenciji Rojters izjavio da gr~ki „program stabilnosti postavqa ambiciozne ciqeve i zadatke, koje EU podràva u potpunosti“, ali i naglasio da je „apsolutno neophodno da se ti ciqevi ispune u naredne tri godine, odnosno do kraja 2012“.

„Na putu dostizawa tih ciqeva ne}emo uva`iti nikakva ka{wewa. Uvek kada budemo uo~ili zaka{wewa... zahteva}emo dodatne mere“, rekao je on. Evropski komesar je svoj komentar u vezi sa planiranim merama Gr~ke obznanio u situaciji kada je kqu~ni statisti~ki indikator pokazao da je industrijska aktivnost te zemqe u januaru zna~ajno opala, dospev{i na najni`i nivo za osam meseci. Atina ne samo da mora da obezbedi brzi pad deficita, ve} istovremeno mora da poku{a da

Hoakin Almunija

„Ti ciqevi se mogu dosti}i“, dodao je Almunija, upozoravaju}i, me|utim, da to donosi i ~itav niz rizika. EU bi trebalo danas da usvoji preporuke u vezi s gr~kim predlogom mera buxetske {tedwe. Almunija je napomenuo da }e Brisel pa`qivo pratiti napredak gr~kih reformi i da }e, ukoliko to bude bilo neophodno, zahtevati i dopunske mere.

vrati poverewe investitora, prenose agencije. Finansijski problemi Gr~ke su postali izvor bojazni da }e ta po{ast da se pro{iri i u druge zemqe evrozone, koje spadaju me|u „slabije“ ~lanice zajedni~kog valutnog bloka od 16 dr`ava ~lanica.Osim Gr~ke, to se pre svega odnosi na Portugaliju, [paniju i Italiju, koje spadaju me|u znatno zadu`ene zemqe. (Tanjug)

Prihod od turizma mawi i ove godine

Sebastijan Vladesku

me odlu~uju o bonusima za zaposlene i o broju radnih mesta. Javni slu`benici u}i }e 12. februara u generalni {trajk na neodre|eno vreme ako Vlada ne udovoqi wihovim zahtevima. Ministar finansija Sebastijan Vladesku dao je ju~e kratku izjavu da je pove}awe plata nemogu}e, jer to buxet ne dozvoqava. (Beta)

ATINA: Gr~ka }e ove godine imati vi{e turista, ali }e prihod na ovom sektoru nastaviti da opada, procenili su istra`iva~i turisti~kih trendova u toj zemqi. Priliv turista u Gr~ku u 2010. }e se pove}ati za dva do tri odsto, ali }e prihodi od turizma nastaviti negativan

cewuje na 250 milijardi evra. U prvih deset meseci 2009. Grci su registrovali smawewe broja turista za 7,8 odsto, a veruje se da su rezultati za celu pro{lu godinu jo{ slabiji. Najve}e smawewe broja turista registrovano je u Atini i na popularnim ostrvima Mikonos i Santorini.

trend koji je po~eo 2008. godine, navodi se u saop{tewu istra`iva~a ITEP-a. To }e ote`ati napore Gr~ke da se izbori sa prvom recesijom u posledwih 16 godina, prenosi Rojters. Otprilike svaki peti Grk je zaposlen u turizmu, koji ima udeo od oko 20 odsto u tamo{woj privredi, ~ija se vrednost pro-

Gr~ki prihod od turizma je izme|u januara i septembra pro{le godine smawen za 11,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a najvi{e je smawena zarada hotela. Gr~ku, koja je jedna od omiqenih evropskih turisti~kih destinacija, svake godine pose}uje oko 15 miliona gostiju. (Tanjug)

I bosanski Hrvati pripremaju referendum MOSTAR: Predsednik hrvatske nevladine organizacije „Kroacija libertas“ Leo Plo~kini} izjavio je ju~e da hrvatske politi~ke partije pripremaju odràvawe referenduma za razduìvawe od Bo{waka u Federaciji Bosne i Hercegovine. „Do referenduma ne}e do}i samo u slu~aju ukoliko Bo{waci prihvate mirnu podelu Federacije BiH na dva entiteta“, rekao je Plo~kini}. On je dodao da je dokument o mirnom razduìvawu Hrvata sa Bo{wacima spreman i da }e biti objavqen krajem marta na hrvatskom saboru, koji }e se odràti u Mostaru. (Tanjug)

MRE@A

sreda3.februar2010.

Robot pomo}nik u kupovini apanci su zapo~eli s eksperimentalnom primenom robota kao pomaga~a prilikom kupovine u trgova~kim centrima. Modifikovana verzija robota nazvanog Roboviea II razvijenog od strane japanskog instituta Advanced Telecommunications Research Institute International (ATR) postavqena je u trgova~kom centru Apita-Sejkadai u Kjotu. Robot }e tamo biti do marta, a trebalo bi da pomogne kupcima u izboru i kupovini namirnica. Robot moè beì~nim putem da primi listu namirnica koje je korisnik ranije odabrao, da nosi korpu za kupovinu i preporu~i korisniku {ta da kupi. Primena Roboviea II u trgova~kim centrima je deo eksperimenta kojim nau~nici èle da

Poja~ava se kontrola softvera u Srbiji

oreska uprava u 2010. godini po~iwe poja~anu kontrolu legalnosti softvera. Do sada su poreski inspektori kontrolisali da li firme poseduju legalni softver u 15 odsto poseta, a u 2010. godini to }e ~initi u 50 odsto poseta. Poreska uprava je od januara do oktobra 2009. godine izvr{ila 2011 kontrola. U posledwe dve godine podnete su 144 prijave za privredne prestupe. U ciqu pove}awa efikasnosti borbe protiv piraterije, od 21. do 28. decembra 2009. godine odr`ana je serija treninga za poreske inspektore u organizaciji Poreske uprave Republike Srbije, a pod pokroviteqstvom Ameri~ke privredne komore u Srbiji (AmCham). U ~etiri regionalna centra za obuku Poreske uprave u

ispitaju mogu}nost kori{}ewa robota u svakodnevnim situacijama.

DNEVNIK

Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu obuku je pro{lo oko 400 inspektora slu`be terenske kontrole i Poreske policije. Tokom obuke su obra|ene teme koje ukazuju na negativne uticaje upotrebe nelegalnog softvera na dr`avu i dru{tvo u celini, zatim kwigovodstveni tretman softverskih proizvoda kao i konkretna uputstva za prepoznavawe nelegalnog softvera razli~itih proizvo|a~a. Tokom treninga su razmewena konkretna iskustva u oblasti primene Zakona o posebnim ovla{}ewima radi efikasne za{tite autorskog i srodnog prava i izneti predlozi za unapre|ewe postoje}ih procedura za kontrolu poreskih obveznika i zakonske regulative. Pored pred-

stavnika BSA (Business Software Alliance), obuke su predvodili predstavnici proizvo|a~a softvera koji su na na{em trì{tu najvi{e pogo|eni problemom softverske piraterije; to su svakako Microsoft kao proizvo|a~ operativnih sistema i softverskih paketa za kancelarijsko poslovawe, kao i lideri u oblasti softvera za ra~unarsku grafiku i projektovawe uz pomo} ra~unara, Adobe i Autodesk. Pomenute obuke su podràne od strane softverske grupe u okviru Odbora za za{titu prava intelektualne svojine AmChama, a u ciqu podr{ke dràvnim organima u efikasnoj primeni zakonske regulative u praksi sa direktnim uticajem na stvarawe pogodne klime za poslovawe i privla~ewe stranih ulagawa.

BLACKBERRY BOLD 9700

Pametni telefon gubi korak posledwih godinu i po dana segment mobilnih telefona je po svom razvoju prevazi{ao gotove sve prognoze i o~ekivawa. BlackBerry ime je na{iroko poznato, ali kako RIM nije gigant u pore|ewu sa kompanijama Gugl, Epl, Nokija, pa ~ak i HTC, pitawe je kako su se brojne promene uticale na ovu kanadsku kompaniju. Ako posmatramo telefone iz neutralnog op{teg ugla, u vreme prvog „bolda“ android OS fakti~ki nije ni postojao, “Epl” jo{ uvek nije „ispeglao“ iPhone OS niti je AppStore bio wegov osnovni adut, Nokija je bila uporna sa sve mawe konkurentnim Simbijan sistemom... Hardverski telefoni nisu bili preterano boqi od bolda, ako su uop{te to i bili. Danas je situacija potpuno druga~ija. “Epl” iPhone sada, vrlo mogu}e, ima najboqi mobilni OS - a i sama platforma je, uz ponudu aplikacija nekako najkompletnija i najatraktivnija generalnoj populaciji. Windows Mobile, usu|ujemo se da ka`emo, najvi{e zbog HTC-a (HD2) do`ivqava

pravu renesansu, a pristupa~nost i brzina razvoja androida su za svaku pohvalu. Ne smemo ni na Nokiju da zaboravimo, koja sada pored Simbijana za {iru publiku daje i Maemo. Veli~ina ekrana mobilnih

telefona se zna~ajno pove}ala, a raspon multimedijalnog i onog {to se o~ekuje od jednog „pametnog mobilnog telefona“ je podignut za jo{ jedan stepenik. âk i u vreme najve}e ekonomske krize posle one iz 1929. godine, mobilni telefoni su imali stabilan, siguran i obiman rast i razvoj. Iako smo prema BlackBerry telefonima uvek imali simpatije, posle testova HTC HD2 i Nokie N900, pitawe je kako }emo prihvatiti novi bold. Istina je da Bold 9700 nije klasa ovih telefona, niti ciqa na istu grupu kupaca, ali ~iwenica je da BlackBerry oteàno drào korak sa konkurencijom u posledwem periodu. To ne mora da zna~i da se de{ava ne{to lo{e, niti da }e se i{ta {to bi tako opisali i desiti, jer je ciq svake kompanije da pre svega sa~uva svoju klijentelu, pa da tek onda proba da na|e novi tip korisnika i obrati se wima. Nema sumwe da }e novi BB bold 9700 biti veoma interesantan svim vernim BlackBerry korisnicima, ali je pitawe moè li ovaj telefon da u}ari i ne{to sa strane. Benchmark

Mobilni radi na koka-kolu uwa~i za baterije mobilnih telefona kakve ih danas poznajemo uskoro bi mogli da postanu stvar pro{losti, jer na pomolu su nam mobilni telefoni koji rade na bezalkoholna pi}a. Daizi @eng, apsolventkiwa na britanskom fakultetu Central

Saint Martins, za svoj je diplomski rad dizajnirala ekolo{ki telefon koji radi na kokakolu. Rad je napravila u saradwi s finskom “Nokijom”, dodav{i da bi mobilni na koka-kolu mogao da radi i do ~etiri puta du`e od onoga koji pokre}e litijumska baterija. Ovaj telefon

Kineska bela lista stranica renutno kineske vlasti u kontroli pristupa internetu koriste crnu listu na koju stavqaju sve stranice s nedozvoqenim sadr`ajima ~im ih otkriju. Kina je izdala nove propise za kontrolu pristupa internetu, me|u kojima je i poku{aj da se kreira bela lista odobrenih stranica. Naime, kao deo trenutno aktuelnog akcijonog plana za borbu protiv pornografije kinesko regulatorsko telo izdalo je propise u kojima se zahteva da se domenima koji nisu registrovani u odgovaraju}oj listi odobrenih stranica onemogu}i pristup. Time bi se osigurala znatno ve}a kontrola i onemogu}io pristup stranicama sa sadr`ajima koje kineske vlasti smatraju {tetnim, ali istovremeno }e se blokirati i milioni potpuno „nevinih“ stranica. Za sada nije jasno da li se ova pravila odnose i na stranice izvan Kine, ali lokalni mediji ve} upozoravaju na potencijalnu opasnost od primene ovih mera jer je te{ko o~ekivati da }e sve potpuno legalne stranice izvan Kine zahtevati registraciju kod kineskih regulatorskih tela.

je u potpunosti biorazgradiv i nije {tetan za okolinu kao aktuelni mobilni telefoni. @engin „zeleni mobilni“ pokre}e baterija koja elektri~ni napon stvara kori{}ewem enzima koji katalizuju {e}er u pi}u. Kada baterija oslabi, sve {to u woj ostane su voda i kiseonik. Naàlost, “Nokija” u bliskoj budu}nosti ne planira da proizvede ovakav telefon. - “Nokija” je od mene traìla proizvod koji bi za dve godine mogli da plasiraju na trì{te. Ovo {to sam ja napravila za wih je bilo previ{e futuristi~ki - rekla je @eng, dodav{i da velike kompanije ipak rade na ekolo{kim baterijama koje bi se u idu}ih nekoliko godina mogle na}i na trì{tu.

Ejserov tablet na jesen? rema pisawu na Blumbergu, korejski Ejser u ovoj godini namerava da ans po~asti i sopstvenim tabletom, koji je prema istom izvoru ve} du`e vreme u izradi. Za sada nisu poznati nikakvi podrobniji tehni~ki detaqi, a izlazak finaliziranog proizvoda mogu}e je o~ekivati na jesen. Prema priznawu iz Ejsera, ~ekaju da vide kako }e izgledati “Eplov” tablet pre nego predstave svoj, smatraju}i da im dodatna inspiracija sigurno ne mo`e {koditi.

Pored tableta, Ejser je za po~etak leta najavio i izlazak sopstvenog ~ita~a e-kwiga, dijagonale ekrana od (samo) 6 in~a i koji }e biti prvenstveno ciqan na evropsko tr`i{te, a za jesen o~ekuje izlazak netbuka baziranog na Chrome OS-u. Navodno }e se raditi o ure|aju s dvojnim operativnim sistemom – Windows i Chrome OS-om koji bi trebalo da bude dostupan u verziji 1.0 tek u zadwem kvartalu, ako je verovati Guglovim predvi|awima.

TOP DESET

Vodi virtuelni fudbal 1. Football Manager 2010 (sportska simulacija) 2. The Sims 3 (simulacija) 3. The Sims 3: World Adventures (simulacija) 4. Call of Duty: Modern Warfare 2 (FPS) 5. Left 4 Dead 2 (FPS) 6. Dragon Age: Origins (RPG) 7. Empire: Total War (RTS) 8. World of Warcraft: Wrath of Lich King (MMORPG) 9. Championship Manager 2010 (sportska simulacija) 10. Fallout 3: Game of The Year Edition (RPG) 11. Borderlands (FPS/RPG) 12. James Cameron’s Avatar: The Game (akcija) 13. Warhammer 40,000: Dawn of War II (RTS) 14. Grand Theft Auto IV (akcija) 15. Spore (simulacija)

Ograni~ite vreme kori{}ewa neta ahtevi za kontrolom vremena koje deca provode u radu sa ra~unarima postaju sve u~estaliji. To je prepoznao i Majkrosoft pa je u svoje operativne sisteme ugradio odre|ene funkcionalnosti kojima mo`ete kontrolisati rad dece na ra~unaru. Generalno gledano, to su samo osnovne opcije koje se ti~u kontrole sadr`aja koji se prikazuje. Sa druge strane, Romaco Timeout je besplatna aplikacija koja se razlikuje od klasi~ne Windows „parental“ kontrole zbog toga {to akcenat nije na

filtrirawu veb sadràja ili kontroli igrawa nasilnih igrica. On jednostavno ograni~ava vreme kori{}ewa PC ra~unara i to na nekoliko na~ina. Prva opcija je dnevna kvota, kada defini{ete maksimalno vreme rada koje korisnik moè da provede na kompjuteru tokom jednog dana, zatim maksimalno vreme sesije, kada defini{ete koliko vremena korisnik moè da provede u kontinuitetu tokom rada sa ra~unarom od momenta kada se loguje u Windows OS. Jednostavnije re~eno, de-

fini{e se koliko vremena odjednom moè da provede na ra~unaru. Ograni~ewe kori{}ewa Interneta je opcija gde moète da defini{e maksimalno vreme rada na internetu pre nego {to se internet pretraìva~ za-

kqu~a i onemogu}i daqi rad na netu. Ukoliko tokom rada ne koristite internet u kontinuitetu, mo`ete ugasiti internet pretra`iva~ i tada vam se ne}e ra~unati vreme, odnosno kvota }e biti pauzirana do slede}eg startovawa brauzera.

Ukoliko vam se ovaj program u~ini zanimqivim, savet je da skinete Beta verziju, jer raspolaè sa par novih i korisnih opcija, a tako|e je i o~i{}ena od par nedostataka. Program moè da bude veoma koristan ukoliko èlite da kontroli{ete vreme koje deca provode u radu sa kompjuterom ili èlite da ograni~ite vreme rada terminala za javnu upotrebu. Softver moète besplatno preuzeti sa stranice http://sites.google.com/site/theubuntuguy/timeout.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Amerikanci ne poznaju islam Glas Amerike ompanija za istra`ivawe javnog mnewa Galup objavila je anketu o verskim stavovima Amerikanaca. Ona pokazuje da barem dve tre}ine Amerikanaca malo ili gotovo ni{ta ne zna o islamu. A vi{e od pola ih tako|e iskazuje negativne ose}aje prema qudima muslimanske vere. Prema istra`ivawu Galupovog Centra za islamske studije, ~ak dva puta vi{e Amerikanaca iskazuje negativno mi{qewe prema muslimanima nego {to takva mi{qewa iskazuju prema

hri{}anima, Jevrejima i budistima. Vi{e od 40 posto Amerikanaca, prema ovoj anketi, kaè da ose}a – ‘nekakvu predrasudu’ prema qudima islamske vere. Prema pripadnicima drugih ve}ih vera predrasude gaji mawe od 20 posto Amerikanaca – pokazuje anketa Galupa. Dalija Mogahed kaè da je istraìvawe ukazalo i na jedan, za wu, iznena|uju}i trend: „êsto se misli da su qudi koji su vrlo religiozni i netolerantniji prema pripadnicima drugih vera. Me|utim, ova je anketa pokazala upravo suprotno“. Istraìvawe je, naime, pokazalo da qudi koji idu na versku

slu`bu vi{e od jedanput nedeqno, iskazuju znatno mawe predrasuda prema muslimanima. Iako je prema ovom istraìvawu ve}ina Amerikanaca iskazala neku vrstu negativnog mi{qewa ili ose}aja prema muslimanima, Dalija Mogahed kaè da se situacija popravqa, ako se rezultati usporede s anketama iz pro{lih godina. Ona tako|e kaè da se rapoloèwe prema Americi popravqa u nizu islamskih zemaqa, {to je posledica napora predsednika Baraka Obame da se oja~a dijalog izme|u kultura i vera. Ibrahim Kuper iz Centra za ameri~ko-islamske odnose u Va{ingtonu kaè da je wegova organizacija po~ela da sistemski podu~ava ameri~ku javnost o islamu: „Kuran je temeqni tekst islama. Ako ga qudi uzmu u ruke, ako ne{to pro~itaju iz wega, onda }e biti mawe dezinformacija o nama…“ Centar za ameri~ko-islamske odnose odlu~io je da po{aqe 100.000 primeraka Kurana na adrese raznih javnih slu`benika u Va{ingtonu, kao i na lokalnom nivou, u svih 50 saveznih dràva. Ibrahim Kuper se nada da }e i ta akcija pridoneti smawewu predrasuda prema islamskoj veri. Bob Mekenzi

sreda3.februar2010.

Britanija protiv prodaje slonova~e Independent ritanija }e glasati protiv predloène prodaje uskladi{tene slonova~e iz Tanzanije i Zambije, zbog ~ega konzervacionisti strahuju da }e ova odluka dovesti do daqeg pokoqa afri~kih slonova. Posle poziva portparola opozicije u britanskom parlamentu na eksplicitnu izjavu o poloàju Velike Britanije, ministar za{tite ìvotne sredine Hilari Ben je nedvosmisleno izjavio da se Velika Britanija protivi predloènoj prodaji, o ~emu }e se glasati na na narednom sastanku Konvencije o me|unarodnoj trgovini ugroènih vrsta u Kataru u martu. Ako dobije odobrewe, prodaja Tanzanija-Zambija bi}e tre}a aukcija takve vrste, jo{ otkako je prodaja slonova~e zabrawena pre dvadeset godina, kako bi se zaustavilo katastrofalno istrebqewe afri~kog slona, koga su ubijali lovci na slonova~u. Iako je zabrana uspe{no zaustavila pad broja afri~kih slonova, konzervacionisti smatraju da su dve aukcije slonova~e iz ~etiri afri~ke zemqe - prva u 1997, druga u 2008 - znatno oslabile zabranu trgovine slonova~om. Druga prodaja slonova~e, iz Ju`ne Afrike, Namibije, Bocvane i Zimbabvea, izazvala je zna~ajan porast ilegalne trgovine slono-

va~e, pra}en porastom krivolova tokom protekle godine. U nekoliko zemaqa zapadne Afrike, poput Senegala, slonovska vrsta je na granici izumirawa. „Na sastanku CITES u martu Velika Britanija }e glasati protiv predloga iz Tanzanije i Zambije da prodaju zalihe slonova~e, i mi apelujemo na druge zemqe da glasaju protiv takve prodaje”, rekao je gospodin Ben. Me|utim, on je ostavio otvorena vrata za budu}e aukcije, dodav{i: „Godine 2008, ~lanovi CITES-a su se slo`ili oko jednokratne prodaje uskladi{tenih zaliha slonova~e iz zemaqa sa stabilnim rastom populacije slonova, a ciq joj je smawewe potra`we za ilegalnom slonova~om. I konzervativci i liberalni demokrati pozvali su ministra

da se razjasni protivqewe Vlade predlogu prodaje, ~emu se tako|e protive brojne afri~ke zemqe, predvo|ene Kenijom i Malijem, ~iji su predstavnici ove nedeqe u Briselu poku{ali da lobiraju u Evropskoj uniji da glasa protiv ove aukcije.. Na konferenciji za novinare u glavnom gradu Belgije, kenijski ministar za {umarstvo dr Noa Uekesa, rekao je: „Dok krivolov slonova dostiè obim kakav nije decenijama vi|en, a koli~ina krijum~arene slonova~e dostiè neverovatne razmere, Koalicija za afri~ke slonove, koja predstavqa ve}inuafri~kih dràva koje imaju slonove, apeluje na Evropsku uniju da preduzme hitne i neposredne mere da spre~i daqi pokoq slonova {irom Afrike”.

Nova terapija – hemijska kastracija Bi-Bi-Si emijska kastracija, ili antilibidinalni tretman, kako glasi pravilna nau~na definicija ove terapije, povratni je proces koji ukqu~uje kori{}ewe lekova koji potiskuju seksualni nagon kod qudi. Krajem pro{log meseca predsednik Poqske je, naime, potpisao zakon kojim se odre|ene kategorije seksualnih prestupnika onih koji su osu|eni za silovawe maloletnika i incest - obavezno podvrgavaju ovakvoj vrsti tretmana. Time je Poqska postala jedina evropska zemqa sa ovakvom praksom, dok se u nekim zemqama hemijska kastracija sprovodi na dobrovoqnoj bazi. Jedna od takvih zemaqa je Kanada. BBC je nedavno razgovarao sa jednim od osu|enih prestupnika, tridesetogodi{wakom koji je zbog za{tite onih koji su mu bili `rtve oslovqavan izmi{qenim imenom Xesi. „Godine 2004. sam osu|en za seksualni napad i posedovawe de~ije pornografije. U zatvoru sam proveo oko sedamnaest meseci, a istovremeno sam bio u savetovali{tu, gde sam od drugih zatvorenika ~uo za tu vrstu leka. Tretman je dobi-

jawe injekcije u lokalnoj bolnici na svakih mesec do mesec i po dana. Nakon {est sedmica, lek postaje potpuno efikasan - u osnovi potpuno elimini{e seksualnu èqu“, kaè Xesi za BBC. „Po~eo sam sa tretmanom oko Boì}a i primetio sam da su devijantne misli prestajale do ta~ke kada ih vi{e nije bilo. Pomislio sam da stvar o~ito funkcioni{e, i odlu~io sam da nastavim sa tretmanom i po izlasku iz zatvora. To je bilo pre pet godina, i drago mi je da vi{e ne mislim na takav na~in. Lekovi su iz korena promenili moj ìvot. Ja vi{e nisam ista osoba. Ta osoba je umrla i vi{e se ne vra}a.“ “Sada dolazim na sastanke grupe qudi koji su imali sli~ne probleme u pro{losti. Ima nas tridesetak i sastajemo se jednom nedeqno. Sastanke vodi lekar koji je apsolutno briliantan na ovom poqu. Ako ne{to èlim da pitam, to slobodno mogu da u~inim pred drugima“, kaè Xesi. „Mislim da primoravawe bilo koga na bilo kakav tretman stvara gnevnu osobu, i to moè biti prepreka odgovaraju}em tretmanu. Da sam bio primoran na tretman, ishod bi mo`da bio isti ali bi moja psiha bila druga~ija. Ali, mislim da svako zasluùje drugu {ansu. Modeli poput

ameri~kog, gde qude bace u zatvor i na wih zaborave ne funkcioni{u, jer oni }e iz wega pre ili kasnije iza}i. Ako stvari ne budu

ranije. To je dodatna motivacija. Ako bih ponovo ne{to napravio, sigurno bih dobio do`ivotni zatvor. Ali ne vra}am se natrag. To

tekle po planu, ponovo }u po~eti da uzimam lek. Ali verujem da }u uspeti. U posledwih par godina `ivim daleko kvalitetnije, i sada bih izgubio mnogo vi{e nego

se ne}e dogoditi“, navodi u svojoj ispovesti tridesetogodi{wi Kana|anin. @an-Pjer Duboa je predsednik Lige za za{titu qudskih prava

Kanade, gde je u parlamentu pro{log meseca nedavno vo|ena rasprava o obaveznoj hemijskoj kastraciji. On se protivi ovakvoj praksi, a za BBC obja{wava i za{to: „Zato {to taj tretman daje rezultate samo ako psiholo{ki aspekt funkcioni{e. Ako se on ili ona silom primoraju na tretman, ima}ete fizi~ke posledice, ali u svesti takve osobe ne}ete promeniti ni{ta. Sam termin hemijska kastracija tako|e nije potreban. Politi~ari se slu`e wegovim sna`nim simboli~nim efektom. U Francuskoj je povedena debata o hemijskoj kastraciji, a onda je ministar pravde pomenuo i fizi~ku kastraciju, koju Savet Evrope osu|uje kao saka}ewe i kr{ewe Evropske konvecije o qudskim pravima. A potom se javio politi~ar iz jedne ultradesni~arske stranke koji je zatra`io da se kastriraju razum i du{e takvih qudi - eto dokle neke re~i mogu da dovedu! Osnovna stvar je u tome da su posredi qudska bi}a. Ako ne uzmete u obzir wihovu psihu, nema smisla tretirarti ih kao neke ma{ine koje mogu da se poprave fizi~kim ili hemijskim sredstvom.“ S druge strane, doktor Donald Fimlejter, koji radi pri Fonda-

ciji za za{titu dece Lusi Fejtful i vodi wen centar za pomo} osobama koje su optuène za seksualno napastvovawe, smatra da u na~inu na koji dru{tvo i mediji pristupaju ovom problemu ~esto postoji aspekt osvetoqubive èqe za kaznom: „Treba vratiti osnovnom pitawu - {ta je efikasno i {ta daje rezultate? Hemikalije treba uzeti u obzir u okviru drugih oblika tretmana, ali treba imati na umu i wihovu lo{u stranu - one imaju fizi~ki, ali ne i emotivni efekat. Prestupnik je u stawu da napadne dete i ako nema erekciju. Postoji procena da takav tretman moè biti efikasan za deset do petnaest procenata prestupnika, ali ne i za ve}inu. Zbog toga mora biti preduzet {iri tretman. Ima qudi koji su toliko opasni da moraju da budu doìvotno u zatvoru - sa ili bez kastracije. Ve}ina ne treba da bude na robiji, i takve qude je mogu}e uklopiti u dru{tvo - u ~emu, za neke od wih, lekovi imaju ulogu... Ali najva`nije je da svima treba pomo}i da po~nu da ìve kvalitetan ìvot, kao {to smo ~uli u primeru ovog Kana|anina, i onda `rtve ne}e ispa{tati“, kaè dr Fimlejter za BBC.

„Wujork tajms” uvodi internet pretplatu Radio Slobodna Evropa Od slede}e godine „Wujork tajms” planira uvo|ewe pretplate za svoje veb stranice, ~ime pravi veliki iskorak kako bi preìveli krizno vreme i pad zarade od marketinga na vebu. „Tajms” }e koristiti model brojeva, ~ime }e posle ~itawa izvesnog broja ~lanaka na kraju meseca slati korisnicima ra~un. Oni koji su pretpla}eni na {tampano izdawe „Wujork tajmsa” ima}e besplatan pristup veb izdawu. “Ovaj proces preina~ewa na{e delatnosti je u~iwen iz èqe da dostignemo dodatni prihod, ~ime }emo biti mawe osetqivi u ovom nezaobilaznom ekonomskom vrtlogu”, kaè, izvr{na direktorica „Wujork tajmsa” Xenet Robinson. Tajms se time ukqu~io u sredi{te debate o izdava~koj delatnosti – da

li nastaviti objavqivawe va`nih vesti i izve{taja besplatno na internetu ili po~eti sa naplatom uz rizik gubqewa korisnika. „Wujork tajms” je ve} eksperimentisao sa ispostavom ra~una za veb sadràje, ali smatraju predloèni plan neizbe`nim. U sli~noj formi koristi ga i „Fajnen{l tajms”. Debata da li novine treba da traè naplatu za kori{}ewe svojih sadràja i na internetu vodi se ve} godinama. Postala je intezivnija u vreme globalne krize koja nije mimoi{la ni velike izdava~ke ku}e. Suo~avaju}i se sa finansijskim problemima, „Wujork tajms” je morao da smawi broj novinara. Pro{le godine je pretila opasnost zatvarawa Boston globa, kako su isticali u sindikatima, zbog milionskih gubitaka. Glavno pitawe je da li }e uvo|ewe naplate oterati korisnike, koji }e negde drugo potraìti besplatne

vesti. Svaki potez zaustavqawa besplatnih izvora vesti ili wihovih ograni~avawa moè odneti sa sobom veliki broj internet posetilaca. „Wujork tajms” }e smatrati ovu promenu uspe{nom ako dobije 250.000 internet pretplatnika do kraja prve godine od wenog uvo|ewa. Istraìvawa kaù da oni danas imaju oko 20 miliona jedinstvenih posetilaca mese~no. Samo mali broj ameri~kih novina, ukqu~uju}i News Corp`s Wall Street Journal, napla}uju kori{tewe svojih sadràja na internetu. WSJ.com ima vi{e od milion pretplatnika. Prvo uvo|ewe naplate samo nekih sadràja u „Wujork tajmsu” zavr{ilo je wenim ukidawem posle dve godine. Obrazloèwe je bilo krako i jednostavno: „Nismo privukli dovoqan broj korisnika, tj. pretplatnika.“ Dinka Jurkovi}

GLOBUS

sreda3.februar2010.

La`na prostitutka uhapsila la`nog policajca [ ta se dogodi kada je detektiv na tajnom zadatku, a kriminalac koji glumi policajca krene da ga hapsi? Detektivka iz Detroita je na tajnom zadatku morala da se pretvara da je prostitutka. Dok je „obijala” ulice, zaustavio ju je policajac, tra`io isprave, a onda po~eo da vi~e na wu i preti uzvikivawem ~lanova kojima joj je obja{wavao da se skloni sa ulice. Dok je vikao da se razi|e, detektivka mu je pokazala svoje isprave i objasnila da je na tajnom zadatku, ali umesto da se okrene, izvini i ode, policajac je pobegao. Kasnijom istragom je utvr|eno da je „policajac” koji je pobegao zapravo kriminalac iz Detrota koji se neko vreme la`no predstavqao kao pripadnik reda i zakona. Uhap{en je, a kod wega su prona|eni zna~ka, pi{toq i uniforma.

Albanska formula 1 od mermera o`da su se prethodne generacije Albanaca zadovoqavale anti~kim bogiwama ili komunisti~kim liderima isklesanim od kamena, ali trojica bra}e iz jednog albanskog sela postala su evropska senzacija po{to su predstavila bolid isklesan od kamena. Bra}a \ini koji se bave klesarstvom po~eli su ovaj neobi~ni projekat kao poklon za ro|aka, a sve se pretvorilo u pravo otkri}e u jednoj od najsiroma{nijih zemaqa u Evropi koja ima veliki broj oboàvateqa Formule 1. „Kad sam po~eo da radim na bolidu, nikome nisam hteo da kaèm jer nisam bio siguran kako }e na kraju izgledati. Nisam bio sto posto siguran {ta }u uraditi, ali obe}ao sam ro|aku da }u mu pokloniti ne{to lepo. Na{ao sam sliku ferarija na internetu, stavio je na prozor i ona mi je bila vodiqa”, rekao je 24-godi{wi Alfred, najmla|i od bra}e. Alfredu je ideja da iskle{e bolid od kamena pala na pamet kad je wegov ro|ak po~eo da traì ne{to neobi~no {to bi mogao da izloì u svojoj prodavnici automobilskih delova koju ima u sklopu benzinske stanice. Dok je ure|ivao bolid zadwa tri meseca, me{tani su dolazili da ga gledaju kako radi, a mnogi su i sumwali u ishod. Zapaweni novinari prvi put su ~uli za bra}u \ini kad su prolazili kroz Tre{ na putu za Skadar. Karoserija automobila izra|ena je od crvenog mermera i nazvana je Rosso Albania (crvena Albanija). Stakla, auspuh i cev za go-

Hoda po uètu na Alpima ustrijanac Hajnc Zak iz [arnica zabavqa se hodaju}i po uètu nategnutom izme|u dve stene u nema~kim Alpima. Sve {to ga deli od smrti su pogre{an korak i dva i po centimetra poliesterskog konopca. Na visini od 1.746 metara Zak se pro{etao po uètu pokraj Cug{pica, vrha najvi{e planine u Nema~koj. Neustra{ivi Hajnc pionir je novog sporta ~ija popularnost svakim danom sve vi{e raste. Radi se o hodawu po uètu na velikim visinama. Ovaj neobi~an ekstremni sport razlikuje se od uobi~ajenog hodawa po konopcu jer se nikada ne moè odvijati u strogo kontrolisanim uslovima, a i sam konopac nije

~vrsto zategnut, nego ga napiwe hoda~eva teìna. Uè }e zato poskakivati pri svakom koraku. Hajnc je tri puta prehodao dvadesetak metara duga~ak konopac nategnut kod Cug{pica, a jednom i bez sigurnosnog uè-

ovozelandski policajci koji su kasno uve~e zaustavili pretovareni automobil u Krajst~ur~u, jer se doslovce vozio na felnama’, bili su {okirani kada su u wemu prona{li vi{e od hiqadu ukradenih boca piva.

Dvojica mladi}a u dvadesetim godinama optu`ena su za kra|u 91 sanduka piva iz obli`weg skladi{ta. U svakom sanduku bilo je 12 boca. Sve su to nagurali, ukqu~uju}i i sebe, u mazdu 323, saop{tila je novozelandska policija. Scena koja je izgledala kao da je s neke zabavne fotografije, nije ipak preterano zabavila policajce.

ta. Posle osam godina tra`ewa savr{enog mesta za praktikovawe svoje ume{nosti, ~ini se da se odlu~io za nema~ke Alpe. Prema wegovim re~ima, ne radi se o adrenalinu niti o slavi, ve} o pronala`ewu unutra{weg mira.

Ru`i~asti sneg u Bafalu

U „mazdi” hiqadu boca piva

ra|ani su bili zaprepa{}eni ru`i~astim nanosima snega u Bafalu, u dr`avi Wujork. Neobi~ni sneg nastao je zbog oblaka obojene pra{ine, koji je oslobo|en tokom ru{ewa obli`we fabrike boje za hranu. Jedan od radnika koji je u~estvovao u ru{ewu fabrike objasnio je da je cev sa oko tri kilograma crvene prehrambene boje pukla, i da je iz we

DNEVNIK

prah odneo vetar. Zapaweni roditeqi gledali su decu kako se grudvaju roze snegom, vlasnici ku}nih qubimaca kako wihovi psi odu{evqeno tr~e i vaqaju se, a niko nije znao zbog ~ega. Zvani~nici dr`avnih, zdravstvenih i ustanova za o~uvawe okoline analizirali su uzorke snega i zakqu~ili da nije opasan po `ivot ili okolinu.

rivo izra|eni su od belog, a gume od mutnozelenog kamena. \ini, koji pote~u iz katoli~ke porodice, uglavnom su dosad izra|ivali vrela, ukrase i oltare za crkve, ukqu~uju}i i jednu „Posledwu ve~eru”. „Automobil je uneo puno poverewa u na{e klijente. Pre Bo`i}a smo dobili sedam naruxbina kamina”, rekao je \onarin \ini (27).

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda3.februar2010.

Preminuo je na{ VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96763 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 96944

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 96794

EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 96844 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/44426-18, 066/512-86-35. 97602 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Tel.: 065/44436-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 97601 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/656-19-57, 061/24-24-533. 97370 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 97076 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon:6618-846 i 063/84-85-495. 96703 DRVA - stovari{te: bukva, cer, hrast, bagrem 2700, metrice, izrezano 2.900 sa prevozom. Telefoni: 064/9552103, 062/9647170. 97207 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 97600

Perica Popovi} Neka Bog pomogne wegovoj umornoj i napa}enoj du{i. Sin Du{ko, unuke Nina i Sara i snaja Nata{a. 97686

Zatvorila se `ivotna kwiga na 84. strani

Posledwi pozdrav mom voqenom i nikad pre`aqenom suprugu

Milutina Radmanovi}a Milutinca ~ista i neokaqana kwiga dostojna Svetog Jevan|eqa.

Branku Jela~i 1935 - 2010.

Ve~no }e `iveti u srcima: wegovih sinovaca Milorada i Lazara sa porodicama. 97660

Posledwi pozdrav dragoj

Za{to si me ostavio a zna{ da si mi uvek bio potreban, a sada si mi najpotrebniji.

Neute{na supruga Grozda.

97681

Ka}i

Rosa Vidovi}

Tata moj,

na{oj izuzetnoj saradnici u Narodnoj tehnici. Posledwi pozdrav od porodice Milo{evi}.

Miroslav Torbica, Mane Mandi} i Dragan Ga}e{a.

97673

97685

Sa tugom se opra{tamo od

Posledwi pozdrav te~i

Branko Jela~a

Perici Popovi}u

PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije 063/47-57-65. 97549

prvi put sam ja tebe ~ekala ali te nisam do~ekala, qubila sam ti o~i, ali nisi progledao. Hteo si ne{to nasmejan re}i, ali glasa nije bilo. Volim te najvi{e na svetu, i uvek }u biti sa tobom.

Zorana Lazi}a

od: Mije, Stojke, Dragana, Vesne, Vlade i Milana.

Vesna, Miki i Mina.

Tvoja }erka Qiqana sa porodicom.

97684

97670

97682

Posledwi pozdrav na{em drugu i prijatequ HITNO prodajem stan 44m2, Ulica Mi~urinova. Telefon: 063/472-176. 97567

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je dana 1. februara 2010. godine, iznenada, u 75. god. preminuo na{ voqeni otac, suprug, deda i tast

BEO^IN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/31437-14. 97575

Jovi Nikola{evu PRODAJEM Reno 19, 1, 4, iz 1995. godine u dobrom stawu registrovan do 20. 11. 2010. godine. Telefon: 021/400669 i 064/135-2012. 97526

Nikada te ne}emo zaboraviti. Isa i Bisa Bajac.

GRAFI^ARI hitno prodajem roland 202, dve boje i rotaciju gossuborman. Telefon 063/472-176. 97569

Branko Jela~a 1935 - 2010. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 4. februara 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena porodica.

97683

97679

^ITUQE z POMENI

sreda3.februar2010.

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. februara 2010. godine iznenada preminula na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Perica Popovi}

Katarina Tresiglavi}

1936 - 2010.

ro|. 1939. godine

Danici \isalov od porodica Filipa{ev i Nikoli}.

DNEVNIK

Sahrana }e se obaviti dana 3. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu, na ^eneju. O`alo{}ena porodica.

ro|. Berewi Sahrana je danas, 3. 2. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Sin \urka.

97636

97514

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj

Posledwi pozdrav dragom dedi

Sabo Marta

Posledwi ispra}aj do wene ve~ne ku}e je u ~etvrtak, 4. februara 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Milan, }erke Mirjana i Qiqana, unu~ad Katarina, Karolina, Kristina, Georg i zet Zoran.

97674

97671

Tu`nim srcem javqam da je preminula moja majka

Posledwi pozdrav dragoj

Tu`nim srcem javqamo da je preminula na{a draga sestra

dr Hristini Do{en infektologu

Kosti Jakotinu Kom{ije iz Ul. Dragi{e Bra{ovana 14.

Po~ivaj u miru uz na{eg tatu.

Opra{tamo se od na{eg uva`enog ~lana Upravnog odbora

Posledwi sestri

pozdrav

ro|. Berewi

od porodice ^akarevi}.

Sahrana je danas, 3. 2. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Sestre Ilonka i Valika i brat E~ika sa porodicama.

97634

97638

97513

dragoj

Danas, 3. februara 2010. godine navr{ava se pet godina od kada je preminuo na{ dragi

Pavle Tomi}

dr Pavle Tomi}

Tvoje unuke Tawa i Sandra sa mamom. 97654

Sabo Marta

Katarini Tresiglavi}

Katarini Tresiglavi} ro|. Bartek

dr Miroslava Bolinovskog Upravni odbor, Nadzorni odbor i kolektiv Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

Draga sestro, oti{la si bez pozdrava na put bez povratka i ostavila nas da tugujemo za tobom. O`alo{}eni: sestra Verica, sestri}i Dragana i @eqko i zet Dragan Jasi}.

329/P

Miroslavu Bolinovskom

Tvoji: Jelena, Qupka i Sima.

15000/P

97645

Posledwi pozdrav dragom bratu

Evi

od porodice Pavli~i}.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji Ra{a i Smiqa.

Posledwi pozdrav

Eve [inagl upu}ujemo joj posledwi pozdrav i veliko po{tovawe.

S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene.

97647

97650

Duboko potreseni iznenadnim odlaskom u ve~nost na{e drage

Posledwi pozdrav

Pro{lo je pet godina, a se}awa na tebe nisu izbledela.

Perici Popovi}u

i hvala joj za divno dru`ewe.

od brata Vuka{ina i snaje Dragice.

Wene kom{ije iz Ul. Drage Spasi} br. 9.

Olgica i Radovan.

97640

97642

Posledwi pozdrav dragom ro|i

97644

Posledwi pozdrav dragom stricu

Lazar A~anski Perici Popovi}u

iz Temerina preminuo je u 60. godini. Sahrana je danas, 3. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na grobqu, Staro \ur|evo.

Perici Popovi}u

od porodica Popovi} i Skenderija iz Republike Srpske.

od: bratanica Bo`ane, Dragane i Nade sa porodicama.

O`alo{}ena porodica. 97651

97641

97643

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

sreda3.februar2010.

^ETRNAESTOGODI[WI POMEN

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog kolege u penziji,

Milorad Peji}

dr Miroslava Bolinovskog

1996 - 2010.

dragoj

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Kosti Jakotinu

Wegov lik i delo osta}e zauvek u toplom se}awu kolega iz Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe.

od: porodica Vidakovi}, Brzak i Gusman.

od porodice Bajovi}.

330/P

97664

97630

97653

Posledwi pozdrav

pozdrav

Dani \isalov

Wegovoj porodici izjavqujemo najdubqe sau~e{}e.

O`alo{}ene porodice Peji} i [ija~i}.

Posledwi kom{inici

Vesna, iskreno saose}am u tvom bolu za preminulim ocem

Dana 1. februara 2010. godine posle kratke i te{ke bolesti preminuo je u 66. godini na{ dragi sin, suprug, otac i deda

Dragan Krga iz @abqa

Neboj{a Nikoli} Katici Tresiglavi}

dr Miroslavom Bolinovskim

od Qiqaninih kumova - porodice ]irak.

Mladen.

^ovek dva puta `ivi i dva puta umire. @ivi kada se rodi i kada voli. Umire onda kada nestane sa lica zemqe i kada ga svi zaborave. Ja ne}u dozvoliti da drugi put umre{. Ponosna sam {to sam bila tvoja.

Kosta Jakotin

Dragane, danas je tvoj ro|endan. Znao si da te volimo ali ne zna{ koliko patimo.

Sahrana je u ~etvrtak, 4. februara 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji: tata, mama, sestra i brat Jovica.

Majka Qubica, supruga Draga, }erka Qubica i unuka Kristina. 97629

97508

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Ceca.

97662

97665

97649

\or|e Prekoga~i} 3. 2. 2009 - 3. 2. 2010. Dragi na{ deko, pro|e godina, mislimo na tebe i misli}emo dok smo `ivi. Mnogo nam nedostaje{.

Ponosni smo {to si bio na{.

dr Miroslavu Bolinovskom

Vole te: tvoje unuke Sne`ana i Kristina, sin Svetozar, supruga Milana i snaja Violeta.

od porodice Pavi}.

97618

97511

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminula na{a draga mama, baka i svekrva

Vera Stoj{i} ro|. Milak

Ne{i

Dr Miroslav Bolinovski

Ostavio si nezaboravnu tugu i ose}awa u na{em `ivotu.

hirurg 1936 - 2010.

Marija i \ura.

Sahrana je u ~etvrtak, 4. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Stojan, snaja Nada, unuka Tijana i unuk Sr|an. 97617

97603

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i ta{ti

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u sredu, 3. februara 2010. godine, u 15.30 ~asova.

Tvoji: Sofija, Vesna, Petar, Miroslav, Andrej, Stefan i Bojan.

Lazaru A~anskom od kumova Tica i Eremija iz Temerina.

97614 97652

Veri Stoj{i} O`alo{}eni: }erka Dragana, unuci Ana i Vladimir i zet Lazar.

97616

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00

Jutarwi program Izlog strasti Paideja Bajko kviz Vesti Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vesti Vinarije Vesti Signali Vesti Egzit 2009 Sredina Vesti Trag tigrice, film 1. deo TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strast Razglednice Vaterpolo: Vojvodina - Barseloneta, prenos Zabavni program Igra Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Brevijar Gruvawe Trag tigrice, film 1. deo

VATERPOLO

Vojvodina – Barseloneta (RTV 1, 18.55)

07.00 07.25 08.45 09.15 09.35 10.35 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.47 23.30

TV PROGRAM

sreda3.februar2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Izbliza Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane Hajde sa mnom u obdani{te Doktor @ivago TV ba{tina Bajko kviz Kultura i tradicija (rom) Muzi~ki program (ma|) Su~eqavawe (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Doktor @ivago Tarzan

08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 14.50 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Prepodnevni program U ogledalu Vrele gume Hedonist Reportaà Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti U ogledalu Svet divqine, svet ìvotiwa Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Kako su uspeli ûvaj me Vojvo|anske vesti Multietnik

Veronika San~ez

Kamaron

06.15 07.39 08.04 08.09 08.13 08.39 08.41 08.46 09.13 09.19 09.47 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.40 12.57 14.00 16.00 16.35 16.46 17.13 17.39 17.55

DNEVNIK

Koncert za dobro jutro Ru`no pa~e Majmunoqupci Adi u qudskom telu Tri medveda Ozi bu-pingvini Adi u qudskom telu Klinika vet Adi u qudskom telu Neverovatne `ivotiwe Adi u qudskom telu Interfejs TV mre`a Eko menayer Preci i potomci Ve~e Stravinskog, 2. deo Verski kalendar Trezor Sudija Mastran|elo, film Ovo je Srbija Iza naslova Filozofija i... Eko recept Enciklopedija Vaterpolo - Len evro liga: Olimpijakos - Partizan, prenos

Ova biografska muzi~ka drama prati ìvot Kamarona de la Isle, legendarnog {panskog flamenko peva~a, od wegovih po~etaka pa sve do smrti. Vide}emo mnoge bitne susrete koje je tokom karijere imao sa ~uvenim gitaristima... Uloge: Oskar Janeda, Veronika San~ez, Raul Rokamora Reìja: Jaim âvari (RTS 1, 01.08) 10.00 Hrana i vino 11.10 S vetrom u le|a 12.00 Evo nas kod vas - Dan grada 13.00 Objektiv 13.10 Karmelita 14.05 Buntovnici 15.00 Objektiv 15.30 Katapultura 16.10 Novosa|anka 16.45 Objektiv (slov) 17.00 Objektiv 17.10 S vetrom u le|a 18.00 Objektiv 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 20.00 Sprint 20.30 Vitra` 21.00 Buntovnici 21.45 Neon siti 22.00 Objektiv 22.30 Karmelita 23.20 Istraga 23.45 S vetrom u le|a

10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 15.45 16.00 17.30 19.15 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 01.45 03.30

Pregled Serije A Fudbal mondijal magazin Belgijska liga [kotska liga Portugalska liga Francuska liga CH TV: Barnli – êlsi NBA uìvo NHL: Montreal – Vankuver FA kup: Kristal Palas - Volvs NBA uìvo Holandska liga: PSV - Utreht Belgijska liga: Anderleht - Klub Briy FA Kup: Leds - Totenham Kup del Rej 1/2 finale: Seviqa - Hetafe Evroliga: Efes - Montepa{i Kup Italije 1/2 finale: Inter - Fjorentina Evroliga: Zalgiris - CSKA

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.05 08.00 09.06 09.22 09.37 10.05 10.31 11.05 12.00 12.13 12.15 12.30 12.45 13.30 14.15 14.30 15.08 15.10 16.04 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.09 21.03 21.10 22.12 23.09 00.00 00.23 01.08

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mesto zlo~ina: Las Vegas Vi i Mira Adawa Polak Kulinarski letopis Mansarda 2 Na{ auto na{im gledaocima 48 sati – svadba Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Na{ auto na{im gledaocima Svedok 48 sati – svadba Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Jedinica No}ni bioskop: Kamaron, film

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Ratnik oluje Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Slatka prevara Survajver Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Autoput uni{tewa

06.00 07.00 10.00 10.35 11.35 12.00 12.05 12.30 13.30 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Dokumentarni filmovi: Memento i Paulin dvor Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Potraga - specijal Replika Vesti B92 Film: Sitna riba Moje drage kom{ije

Dinosaur king (Hepi, 13.00)

KO[ARKA - EVROLIGA

Partizan – Barselona

(RTS 2, 20.27)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.15 22.30 23.30 01.00 02.45 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti kids Danijela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Balkan parti VIP Veliki brat - uìvo Siti Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik VIP Veliki brat - pregled Ami Yi {ou Trenutak istine VIP Veliki brat - uìvo Film: Granica straha Siti Film: Pak sa |avolom

Beokult Ru`no pa~e U svetu Ko{arka - Evroliga: Partizan - Barselona, prenos 22.35 Bostonski advokati 23.23 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak (Program zavisi od trajawa snimka iz Haga) 23.23 Uvek suvi{an, film 01.07 Muzika na struju 01.59 Sudija Mastran|elo, film 03.38 Trezor 04.40 Ko{arka - Evro liga: Partizan - Barselona

05.00 07.00 07.45 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 11.00 10.22 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 14.35

Muzika Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Lude godine Yem Konan Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Do neba Mra~no proro~anstvo

15.00 15.45 17.30 18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.10 23.00 23.55 00.05 00.10 01.00 02.00 03.00 04.55

Amor latino @ivot je lep Imperija Kin Kviz brzotrz Telemaster Rekord Audicija za zvezde Imperija Kin Telemaster Strava emisija Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Nije lako biti ja Zakleti na }utawe Sponzoru{e Dok. program Vremenska prognoza

19.05 19.30 20.00 20.27

Mirka Vasiqevi}

Ami Yi {ou 06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Danijel i na{e ma~ke Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Medved i losos Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Zabava bez prestanka Film: êtiri izuzetne ène Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Zabava bez prestanka Film: êtiri izuzetne ène

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.30 Reklame, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud. 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 08.40 Bukvar akciona{tva, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazovi istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska Galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Talk {ou.

Ove srede o qubavi pri~aju: Mirka Vasiqevi}, Leontina, Filip Pat i Ivana Peters Urednik i voditeq: Ogwen Amiyi} (Pink, 21.15)

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda3.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 12

Pi{e: Vera Jovanovi}

Glorija Ruben

SERIJA

Nestali Upkos prigovorima nadre|enih iz FBI-a, agentikiwa Bruk Haslet odlazi u Indijanu da istra`i nestanak Evelin Grant . Iako je nedostatak dokaza doveo do toga da je FBI prestao da smatra Evelininog verenika, senatora SADa, osumwi~enim, Bruk je uverena da je on nekako povezan s wenim nestankom... Uloge: Glorija Ruben, Ketrina Skorsone, Yastina Ma~ado, Din Mekdermot Autor: Glen Dejvis (Nova TV, 23.15) 08.15 09.40 10.25 11.25 12.25 12.55 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.15 00.15 00.45 01.45 02.45

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Nestali Sajnfild Dokaz zlo~ina Vidoviti Milan Princeza i marinac, film

08.00 Rimske misterije 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Gospodari rata 11.00 Ubistvo Abrahama Linkolna 12.30 Svet novca: Male prqave tajne 13.00 Tajni ratovi 14.00 U potrazi za mitovima i herojima 15.00 Pravi Kazino rojal 16.00 Moj dnevnik 16.30 Zaboravqeni bogovi 17.00 Drevna otkri}a 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 Berlinski vazdu{ni most 20.00 Ma~ 21.00 Lovci na naciste 22.00 Tajm tim godina 10. 23.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 00.00 Moj dnevnik 00.30 Zaboravqeni bogovi 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Prvi skok Va{ar zlo~ina Ona je ta Tako }e i cela zemqa Upitaj prah Ni{ta bez mame Erotski film

06.00 07.50 09.35 11.00 12.45 14.20 15.50 17.35 18.05

Najboqi dani na{ih `ivota Uhvati Smarta Sobar Zrno utehe Dobro jutro, tugo Jedanaesti ~as Na samom dnu okeana Holivud na snimawu Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Putovawe u sredi{te zemqe Kalifornikacija Prava krv Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit Invazija

20.05 21.35 22.05 23.05 01.00

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.25 Tera Iks: Hefestovi rudnici - Visoka tehnologija bakrenog doba, dok. serija 11.10 Na vodenom putu 2, dok. serija 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.23 TV kalendar 14.35 Re~ i `ivot 15.35 Osmeh, dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu 21.00 U potrazi za Svetim Vlahom, dok.film 21.25 Proces 22.00 Otvoreno 23.30 e-Hrvatska 00.25 Zvezdane staze 01.10 Nevini 02.00 Osmeh

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 12.00 13.25 14.00 14.30 14.50 15.05 15.15 16.00 17.00 19.25 20.10 22.15 23.05 21.05

Deksterova laboratorija Pri~a o Trejsi Beker Gem Vip Muzi~ki klub Festa sv. Vlaha, prenos Prenos sednice Hrvatskog sabora Vip Muzi~ki klub Koga briga? TV vrti} ^arobna plo~a 2 Kod Ane Zvezdane staze e-Hrvatska Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. me~a Doktor Hu Sve zbog Vin-Diksija, film Nevini Tenis, Zagreb Indors, snimak 2. me~a Naj naj trenuci ZOI, snimak

Ana Sofija Rob

Sve zbog Vin-Diksija Opal Buloni je bistra, povu~ena i }utqiva desetogodi{wakiwa, k}erka baptisti~kog sve{tenika Bulonija, samohranog oca koji se seli iz jednog gradi}a u drugi. Sad su u mestu Naomi na Floridi, slikovitom gradi}u u kojem je Opal nedavno krenula u {kolu. Zbog ~estih selidbi te{ko se privikava na nove sredine... Uloge: Ana Sofija Rob, Yef Denijels, Sisli Tajson, Dejv Metjuz, Eva Meri Seint, Kortni Yins Re`ija: Vejn Vong (HRT 2, 20.10)

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Iza zakqu~anih vrata Moja slatka debequca Marfijev zakon @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Nulta ta~ka obru{avawa Dr Finli Strah u srcu @ene fudbalera Manipulator

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Danteov vrh Lovci na blago Tihi beg Ratni~ka klasa @aoka Vorlok Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Danteov vrh Krvavi trag Lov na mu{karce 2 Lov na mu{karce 1

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Selin Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Gu{}e od vode Sudija Ejmi Yordan Medijum Dobra `ena Gu{}e od vode Yek

Kristijan Slejter

SERIJA

Najgori neprijateq Edvard Olbrajt je ~ovek koji ìvi dva ìvota. Dok radi kao nemilosrdni i cini~ni tajni agent organizacije Janus, ima i alter ego porodi~nog ~oveka Henrija Spajvija. To je deo eksperimentalnog programa koji za ciq ima da odeli ìvot agenta od ìvota kompjuterski stvorenog aliasa, tako da jedan za drugog ne znaju... Uloge: Kristijan Slejter, Majk O’ Mejli, Safron Barous, Alfre Vudard, Omid Abtahi, Tejlor Loutner, Bela Torn, Yejms Kromvel Reìja: Dejvid Semel (RTL, 22.25) 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.55 19.05 20.00 20.55 21.40 22.25 23.20 23.30 01.05

Malkolm u sredini Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist L.A. Dragnet Najgori neprijateq Vesti Zakon bra}e 40 dana bez komada, film

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako stvari rade Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako to rade? Pre`ivqavawe Velika trka Aqaske Uni{tavawe! Divqe i bez cenzure Generalka Bra}a Ludolf

08.30 08.45 10.30 11.00 12.30 13.30 15.00 17.15 19.00 19.10 21.00 21.10 22.15 23.45 23.50 23.55 00.00 00.30

Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi Nordijsko skijawe Atletika Skija{ki skokovi Bilijar Kuglawe Skija{ki skokovi Fudbal Atletika Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Olimpijske igre Skija{ki skokovi

Nabavka na razne na~ine

oà Joksimovi} je tvrdio da Beqanski do nu „@ena“, koju je iskusni znalac Moma StevanoDrugog svetskog rata u na{oj zemqi nije vi} smatrao vajarevim remek-delom. Za vreme rani prodavao ni zamewivao dela strane ta u Beqanskovu zbirku u{ao je i „Enterijer“ umetnosti. To mu se ~inilo nedostojnim wegove Marka êlebonovi}a. Kada je Bijeli} 1929. izloprofesije. U toku rata kupovao je slike Aralice, ìo „Kupa~icu“, svi su se iznenadili. To se desiTabakovi}a, Bijeli}a, Lubarde, Zore Petrovi} i lo i sa slikom „Devojka s kwigom“. Beqanski je dr. Posle rata je neka dela strane umetnosti, pobio odu{evqen i zainteresovao se za wega. Ne{to sredstvom Joce Novakovi}a, prodao kolekcionaru kasnije, nabavio je sliku „Primorje“ iz 1932. Ali, dr Branku Ili}u iz Novog Sada, a Beqanskom je one dve stvari bile su u privatnom vlasni{tvu preprodavac Borislav Jovan~evi}, novinar iz Beporodice sina rektora Beogradskog univerziteta ograda, prodao 17 slika. dr Bogdana Gavrilovi}a. No, po{to je, krajem raBeqanski je najradije odlazio u ateqee umetnita, porodici bio neophodan novac, sliku „Kupa~ika, s wima provodio vreme, razgovarao o likovca“ ponudili su Narodnom muzeju. Muzej nije bio nim kretawima, pregledao najnovija ostvarewa, zainteresovan za kupovinu, pa je platno stajalo u pa i kupovao. Kod Ivana Tabakovi}a odlazio je hodniku duè od dva meseca. To je Moma Stevano~e{}e, te u toku rata nabavio slike „Zima na Sevi}, zaposlen u Narodnom muzeju, javio Beqanwaku“, „Mrtva priroda“ i „Alati“. Od Mila Milunovi}a kupio je sliku „Na Sewaku“, s motivom ku}e u kojoj je Milo s porodicom stanovao, a od direktora Dràvne kovnice novca Kova~evi}a sliku „Crkva sv. Vlaha“ Petra Lubarde. Od preprodavca Paligori}a uzeo je portret „Ksenija“ Nade`de Petrovi}. Kod Qubinkovi}a je, na primer, kupio „Limune“ i „Pasuq i proju“ Ivana Tabakovi}a, te slike Stojana Aralice i dr. Od Bijeli}a, iako su se dobro poznavali, nije neposredno kupio nijednu sliku. Ali, jednog dana, neki ~ovek je do{ao i Nikoli Graovcu doneo dve mawe slike i prodao mu ih, svaku po 100 Nedi}evih dinara, {to je bilo gotovo xabe. Jedna od wih dve bio je „Akt“ Koste Mili~evi}a. Kad ju je pokazao Beqanskom, on je hteo odmah da je po- U Zorinom ateqeu {to-poto kupi. Graovac nije hteo da je proda nego skom, a o tome obavestio i porodicu Gavrilovi}, da mu pokloni, po{to ju je jeftino dobio. Pavle koja je na to odmah pristala. Zasewen remek-denije voleo poklone. Da mu se oduì, doneo mu je lom, Pavle Beqanski je u gotovom isplatio Tadikle{ta za natezawe platna na blind-ramove. Ona ji Gavrilovi}u traènu sumu, 20.000 Nedi}evih su mu dugo godina odli~no posluìla, a Beqanski dinara. Posle nekog vremena, Beqanski pozove u je sliku prikqu~io svojoj zbirci. svoj stan Bijeli}a i pokaè mu „Kupa~icu“. SliDo tada o slikarstvu Zore Petrovi} nije visokar je pomno pogledao, pa samokriti~ki rekao: „Ja ko mislio. A onda je sve ~e{}e dolazio kod we. sam u ìvotu mnogo slikao. Ali, ~ini mi se da sam Pozivao je, kad{to, i Gvozdenovi}a. S tih seansi naslikao svega dvadesetak dobrih slika. I to je ona je naslikala veliko platno „U ateqeu“ 1941. jedna od tih dvadeset ...“. A Beqanski ju je toliko godine, na kojem su figure wih troje (Zora, Necenio, da je, prilikom stalne postavke Spomendeqko i Pavle), te sede}u zbirke 1961. godine, zahfiguru „Pavle Beqantevao da se izloì izdvoski“ i „Seqanka iz Crne Beqanski je toliko cenio Bijeli}evu jeno, na {tafelaju. Trave“, za koju joj je, u naU stanu Pavla Beqan„Kupa~icu” da je prilikom stalne rodnoj no{wi, pozirala skog, u koji su nastavili postavke Spomen-zbirke slikarka Liza Kriàni}. da dolaze umetnici, diSve tri slike nalaze se u 1961. godine zahtevao da se izloì skutovalo se, kao u nekom Spomen-zbirci Pavla Begalerijskom salonu, o Miizdvojeno, na {tafelaju qanskog. Za sliku „U atelovoj „Mrtvoj prirodi“, qeu“ uradila je i vrlo doTartaqinom „Mladom dibru skicu u akvarelu, koja je ostala u vlasni{tvu plomati“, Hakmanovom „Pariskom predgra|u“, Pavlovih naslednika. Po{to su se veoma sprija[umanovi}evoj mrtvoj prirodi „Jabuke i gro`|e“ teqili, Zora se ponadala da bi tu moglo biti i i „Vo}waku“, o Pe|inim i drugim slikama. Bebliìh kontakata. Ali, to su bili qudi sasvim qanski im je prire|ivao male izlo`be, prijatna razli~itih, moglo bi se re}i opre~nih temperaiznena|ewa. Ali, pri ù~nim raspravama svakad menata, no istodobno dva velika posve}enika lije samo }utao i slu{ao. O nekim umetnicima je rakovnoj umetnosti. Godinama su jedno drugom pomado pri~ao, o nekim nikako. O nabavkama, kad nije gali: ona wemu da do|e do dobrih likovnih dela, a èleo da govori, bio je kratak. Na moja zapitkion woj sugeri{u}i pojedine motive i radi zajedvawa, odgovarao bi: „Na razne na~ine“. Beqanski ni~kog odbira wenih najkvalitetnijih slika. Rije bio uveren da su niti koje su ga povezivale s westo Stijovi} mi je rekao da Zora nikom nije verogovom zbirkom poticale iz dubina te da su raciovala, niti je priznavala druge kriti~are osim wenalno neobja{wive. Najve}i deo ìvota uloìo ga i Beqanskog. je sabiraju}i umetni~ka ostvarewa, a ona mu se na Pavle Beqanski je dolazio i u porodi~nu ku}u dostojan na~in oduìla, spasav{i mu ìvot za vajara Sretena Stojanovi}a u Profesorskoj kolovreme okupacije. Nalazila su se ispod ugqa u poniji (Osmana \iki}a 10). Tada je nabavio figuridrumu Gospodar Jevremove 33.

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda3.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ove srede ste veoma razlo`ni i skloni kompromisima, a sve zbog toga {to uvi|ate tu|u slabost i nepostojanost, pa imate potrebu da dovedete odnose i poslove u red. Ne dr`i vas mesto.

BIK 20.4-20.5.

Va{a Venera je nesta{na i znati`eqna u vazdu{nom znaku Vodolije, pa ste romanti~ni i skloni avanturama. Prijatno provodite vreme u dru{tvu van svog doma ili vam neko dolazi. Potrebna vam je qubav.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

3. februar 2010.

Ovo je vreme sazrevawa na li~nom planu. Moète biti nesigurni, neodlu~ni i nervozni povodom nekih stvari koje ne sagledavate dovoqno jasno. U svakom slu~aju, oslonite se na sebe, dugoro~no. Mesec je uplovio u znak Vage, pa ste spremni na saradwu i kompromise. U poslu nalazite zajedni~ke interese s klijentima. Prijateqstvo i qubav su, izgleda, jedno te isto. Poslu{ajte savet partnera. Veoma ste uporni, neumoqivi, {to odraàva fazu borbe, ali na defanzivan na~in. Usredsre|eni ste na li~ne ciqeve, istrajni, iako su trenutno okolnosti veoma te{ke i komplikovane. Dugoro~ni ciqevi. Na poslu moète biti izuzetno angaòvani, trude}i se da ostvarite saradwu, sklopite uspe{an ugovor. Mnogo radite iza zatvorenih vrata. Vi{e se {etajte, opustite i odmarajte u krugu porodice.

VAGA 23.9- 23.10.

S dru{tvom imate harmoni~ne odnose, {to vam potpuno prija. Danas Mesec plovi kroz va{ znak, pa ste neodlu~ni i pod uticajima drugih, partnera tako|e. Bitna vam je ona intelektualna i dru{tvena sfera.

[KORPION 24.10- 23.11.

Nemojte danas o~ekivati spektakularne okolnosti ve} se prepustite partnerovoj inicijativi i `eqama. Mo`da ne{to i nau~ite. Vi{e se koncentri{ite na zajedni{tvo nego na sebe i svoje potrebe.

STRELAC 24.11- 21.12.

Poslovne i finansisjke pote{ko}e vam stvaraju utisak da ste se zablokirali, ali niste. Jupiter vam otvara nove mogu}nosti za kontakte i saradwu. Odustanite od la`nih obe}awa i neizvesnosti.

JARAC 22.12-20.1.

U partnerskom odnosu, pa i kroz svakodnevne situacije, na li~nom planu, imate toliko toga neizvesnog, zanimqivog, da }ete te{ko organizovati svoje vreme i obaveze. Samo opu{teno i polako!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna situacija i nove mogu}nosti doprinose va{em entuzijazmu i promenqivom raspolo`ewu. Niste zadovoqni partnerovim pona{awem? Vi{e osoba je u igri, to i sami znate. Dru`ewe.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte se pecati za razne udice ve} nestanite u nepoznatom pravcu. Vreme vam izmi~e, poput peska iz pe{~anog sata, a vi preuzimate mnogo obaveza na sebe. Kasnite? Samo bez panike! Qubav!

TRI^-TRA^

Madona nije normalna

TOPLIJE,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

ALI KI { NO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Ujutru umeren mraz. Tokom dana malo toplije nego ju~e uz Rim naobla~ewe, koje po podne moè usloviti kratkotrajnu ki{u ili susneìcu, a tokom no}i slab sneg. Vetar umeren jugozapadni. Pritisak u padu. London Temperatura od -8 ujutru do 4 stepena po podne. VOJVODINA: Ujutru umeren i jak mraz, a tokom dana toplije uz naoCirih bla~ewe, a ponegde i ki{u i susneìcu. Vetar umeren ju`ni i jugozapadni. Berlin Pritisak u padu. Temperatura od -11 do 5 stepeni. SRBIJA: Ujutru umeren i jak mraz. Pre podne sun~ani intervali. ToBe~ kom dana malo toplije nego u utorak, uz naobla~ewe. Po podne i uve~e je mogu}a pojava slabe ki{e ili susneìce, a na planinama sneg. Vetar umeren Var{ava ju`ni i jugozapadni. Pritisak oko normale na severu i iznad normale na juKijev gu i bi}e u padu. Minimalna temperatura -15, a maksimalna 6 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak prete`no suvo Moskva uz slab vetar. U petak po~iwe da duva ko{ava u Pomoravqu i Podunavqu Oslo uz malo toplije vreme i naobla~ewe koje dolazi sa jugozapada i donosi ki{u krajem dana. U subotu obla~no sa ki{om i susneìcom, a u nedequ i sa St. Peterburg snegom uz hladnije vreme. Na severu Srbije u nedequ prestanak padavina. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e se nepovoqno odra`avati na reumati~are i cerebro-vaskularne bolesnike. Oprez je potreban osobame sa visokim krvnim pritiskom. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa i neraspolo`eqe.

Madonin biv{i suprug Gaj Ri~i izjavio je da je peva~ica egocentri~na i povr{na, te da je tokom seksa sa wom morao da slu{a wene pesme. - Ona ima ~udne seksualne navike. Umi{qena je, a za vreme seksa sam morao da slu{am samo wenu muziku. Morali smo to da ~inimo na posebnoj foteqi opremqenoj audio sistemom, {to je zna~ilo da sam za vreme vrlo neudobnog seksa morao da slu{am i wene glasne pesme, i to uvek iste, „Vogue” i „Holiday”. Nije normalna. Znam sve wene pesme napamet - rekao je Gaj Ri~i. Iako ve} imaju vi{emese~ni sta` kao razveden par, prqav ve{ iz braka Madone i Gaja Ri~ija ~esto iza|e na povr{inu.

VIC DANA

6 3

Dr`e se slon i slonica za surle. Slonica odjednom upita slona: - Dragi, voli{ li ti mene, ili me samo vu~e{ za nos?

1 3 -2 -4

SUDOKU

-1 -7 -5 10

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-3

7 7 6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

54 (-4)

Slankamen

234 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

110 (-3)

Zemun

312 (-15)

Bogojevo

103 (-4)

Pan~evo

332 (-10)

Smederevo

494 (-6)

Ba~. Palanka 120 (-7) Novi Sad

139 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

236 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

286 (-18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

326 (2)

Tendencija opadawa

Titel

238 (-15)

NERA

Hetin

130 (4)

TISA

112 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 284 (-18) Beograd

Kusi}

5 9

158 (-20)

2 5

64 (0)

5 3

6 2

7 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 8

Re{ewe iz pro{log broja