Dnevnik 3.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 3. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23637 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE ZO RAN RA DO MAN

Vojvodina prinu|ena na privremeno finansirawe

str. 3

PRI VA TI ZA CI JA ZA TVO RI LA FA BRI KE I DE SET KO VA LA BROJ ZA PO S LE NIH

Novosadska industrija skoro potpuno uni{tena

Susne`ica i sneg Najvi{a temperatura 3 °S

str. 5

DI REK TO RI ZRE WA NIN SKE FA BRI KE LE KO VA SME WU JU SE KAO NA TRA CI

„Jugoremediji” nema spasa ni od „spasioca”

str. 4

MI RO SLAV MI [KO VI] DA NAS NA SA SLU [A WU

Delta: Nismo radili s dr`avom PRI ME NA ZA KO NA O AM NE STI JI

Dva od pet osu|enih Temerinaca na slobodi str. 13

POSLEDWI JESEWI PEJZA@I: Fru {ka gora je, ka ù me te or o lo zi, ovih da na pri ka za la po sled we ovo go di {we je se we pej za è. Na sre }u i za du go pam }e we za be le ì la ih je ka me ra „Dnev ni ko vog“ fo to re por te ra Ra di vo ja Hayi}a, a ve} od ju tros sle de nam su sne ì ca i sneg, i sa svim dru gi, zim ski pre de li, osli ka ni be lo.

NASLOVI

Politika 3 Posledwi Mohikanac u Zrewaninu, a pretposledwi u Apatinu 3 URS na prole}e stranka

Ekonomija

Novi Sad 9 Mensin test polo`ilo 1.000 Novosa|ana

Dru{tvo

13 Spre~en {verc 13 kilograma skanka

Kultura

Vojvodina 10 U Zrewaninu pqu{te `albe na poreska re{ewa

4 Teretwaci }e tutwati i gradom i tunelom 4 Dr`ava nema para za traktore

6 Predstoje nabavka opreme i obuka kadrova za „Kemenicu 2”

Reporta`e

12 [umadinci na „Vajn festu” ponovo kolonizovali Vojvodinu 12 U Ba~koj Palanci skija{ki letovi iznad Dunava

21 Ksenija Jovanovi}: Odlazak posledwe velike tragetkiwe

Crna 10 Krov Vinarije „Zvonko Bogdan” najlep{i

13 Golobradi olako pote`u no` u obra~unima

SPORT

n SUTRA STARTUJE EP ZA RUKOMETA[E n VO[A BLISTALA NA MARAKANI

21 Strip scena Srbije predstavqena u Be~u

str. 14 – 18

n SPEKTAKL U SPENSU ZA 3.000 GLEDALACA

POLiTikA

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik

Pre mi jer Sr bi je su tra sa Ta ~i jem na rad noj ve ~e ri kod E{to no ve Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i raz go va ra }e u uto rak uve ~e u Bri se lu o in te gri sa noj kon tro li pre la za, po tvr |e no je Ta nju gu u di plo mat skim iz vo ri ma u Bri se lu. Ma da no va run da di ja lo ga pod po kro vi teq stvom vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton jo{ ni je zva ni~ no na ja vqe na u Bri se lu, ne slu `be no se mo `e

sa zna ti da }e se di ja log vo di ti to kom rad ne ve ~e re, kao i to kom pret hod nog su sre ta u no vem bru. Glav na te ma raz go vo ra bi }e spo ra zum o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma na ad mi ni stra tiv noj li ni ji, ~i ja prob na pri me na tre ba da po~ ne 10. de cem bra na pre la zi ma Ja ri we, Mer da re i Kon ~uq. Spo ra zum je po stig nut to kom teh ni~ kog di ja lo ga u mar tu ove go di ne, a we go vu pri me nu su do -

sad usa gla {a va li pred stav ni ci rad nih gru pa u se ri ji odvo je nih sa sta na ka. Pre ne go {to Da ~i} i Ta ~i do pu tu ju u Bri sel, da nas }e bi ti odr `a na jo{ jed na run da teh ni~ kog di ja lo ga, to kom ko ga }e Be o grad za stu pa ti De jan Pa vi }e vi}, a Pri {ti nu Edi ta Ta hi ri. Ka ko je Pa vi }e vi} ra ni je re kao Ta nju gu, jo{ ni je po stig nu ta sa gla snost oko ulo ge ko sov skih ca ri ni ka, ko ji pre ma sta vu Be o -

gra da tre ba da bu du pre vas hod no po sma tra ~i, dok bi iz vr {nu ulo gu ima li ca ri ni ci Eulek sa. Po red to ga, po sto ji zah tev ko sov skih Sr ba da no vac od na pla }e ne ca ri ne ne ide Pri {ti ni, ve} srp skim op {ti na ma na se ve ru Ko so va. Uko li ko rad ne gru pe da nas ne us pe ju da se do go vo re oko ovih pi ta wa, ona }e se re {a va ti na red ne ve ~e ri to kom su sre ta dva pre mi je ra sa {e fom evrop ske di plo ma ti je.

DA NAS U EVROP SKOM PAR LA MEN TU O NA CR TU SRP SKE I KO SOV SKE RE ZO LU CI JE

Sr bi ji uz uslo ve {to pre da tum pre go vo ra ^la no vi Spoq no po li ti~ kog od bo ra Evrop skog par la men ta ras pra vqa }e da nas po pod ne o na cr tu dve re zo lu ci je u ko ji ma se iz ra à va sna `na po dr {ka evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je i Ko so va. U na cr tu re zo lu ci je o Sr bi ji, ko ju je pri pre mio iz ve sti lac EP Jel ko Ka cin, Evrop ski sa vet se po zi va da {to pre od re di da tum po ~et ka pre go vo ra o pri dru ì va wu pod uslo vom da srp ske vla sti za do vo qe kqu~ ne kri te ri ju me i na sta ve re for me. Od srp skih vla sti tra ì se da is tra ju u re for ma ma i raz vo ju re gi o nal ne sa rad we. U pred lo gu re zo lu ci je, ko ja u stva ri pred sta vqa go di {wi iz ve {taj EP o na pret ku Sr bi je ka ~lan stvu u EU, srp ske vla sti se ohra bru ju da na sta ve bor bu pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la i da do kra ja is pi ta ju 24 spor ne pri va ti za ci je na ko je je Par la ment ra ni je upo zo ra vao. „Par la ment se na da da }e pro ak tiv na ulo ga pr vog pot pred sed ni ka vla de (Alek san dra Vu ~i }a) na ovom po -

qu bi ti plo do no sna”, pi {e u na cr tu u ko ji je Ta njug imao uvid. Ovo go di {wi iz ve {taj sa dr ì i kri ti~ ke to no ve, po seb no u ve zi sa za bra nom ok to bar ske Pa ra de po no sa, po lo à jem me di ja, i iz ja va ma po je di nih zva ni~ ni ka ko ji ma se ne gi ra ju rat ni zlo ~i ni iz de ve de se tih. Ka da je re~ o Ko so vu, na crt re zo lu ci je po zi va EU da na sta vi sa pri pre ma ma za pot pi si va we SSPa, iako u sa moj Uni ji ne po sto ji kon sen zus o pri zna va wu ne za vi sno sti Ko so va. Evrop ska ko mi si ja je ra ni je ove go di ne po ~e la sa iz ra dom Stu di je o iz vo dqi vo sti, uz obra zlo è we da even tu al no pot pi si va we SSP-a ne bi pre ju di ci ra lo sta tus Ko so va. Kao i ra ni jih go di na, pet ze ma qa EU ko je jo{ ni su pri zna le Ko so vo se u na cr tu re zo lu ci je po zi va ju da to u~i ne, uz po zi va we na mi {qe we Me |u na rod nog su da

Da ~i}: Mek si ko nas po dr à va Mek si ko pru à po dr {ku Sr bi ji ka da je re~ o we nim na ci o nal nim i dr àv nim in ter si ma, iz ja vio je ju ~e pre mi jer Ivi ca Da ~i} na kon ina u gu ra ci je no vog pred sed ni ka te ze mqe En ri ke Pe wa Ni je te. - Mek si ko je ve li ka ze mqa Ame ri ke ko ja ni je pri zna la jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, {to je od ve li ke va `no sti za dru ge ze mqe ko je gle da ju ka ko }e Mek si ko re a go va ti po pi ta wu Ko so va - ka zao je Da ~i}. - Sr bi ja ima po seb nog in te re sa za po li ti~ ke ve ze sa Ame ri kom, bi lo da je u pi ta wu Sred wa ili Ju `na Ame ri ka, i shod no to me mi -

slim da te ì {te na {e spoq no po li ti~ ke ak tiv no sti u na red nom pe ri o du tre ba da bu de ne go va we ve} iz gra |e nih pri ja teq skih od no sa iz me |u Sr bi je i Mek si ka i ~i ta vog ni za dru gih La ti no a me ri~ kih i Se ver no a me ri~ kih dr à va to kom po sled wih de ce ni ja - is ta kao je pre mi jer. Ka ko je na veo, ina u gu ra ci ja Ni je te bi la je pri li ka za raz go vo re i sa do sa da {wim pred sed ni kom Fe li pe om Kal de ro nom. Pre mi jer je is ta kao da je raz go va rao i sa ve li kim bro jem stra nih dr àv ni ka, po ~ev od ame ri~ kog pot pred sed ni ka Xo ze fa Baj de na...

prav de da jed no stra nim pro gla {e wem ne za vi sno sti ni je pre kr {e no me |u na rod no pra vo. U do ku men tu se od lu~ no od ba cu je mo gu} nost po de le Ko so va, ali se pri {tin ske vla sti po zi va ju da „pre du zmu da qe ko ra ke ka ko bi se pri bli ì le srp skoj ma wi ni, na ro ~i to na se ve ru i po boq {a ju sa rad wu sa svim ko sov skim Sr bi ma.” Isto vre me no, EP po zi va na de mon ti ra we „pa ra lel nih in sti tu ci ja na se ve ru ko je odr à va dr à va Sr bi ja, a po seb no bez bed no snih i pra vo sud nih or ga na”, dok se za fi nan si ra we {ko la i bol ni ca tra ì da bu de tran spa rent no „u skla du sa Ah ti sa ri je vim pla nom”.

U iz ve {ta ju se ve o ma o{tro kri ti ku je ne do sta tak na pret ka u iz grad wi prav ne dr à ve i su zbi ja wu or ga ni zo va nog kri mi na la, a kon sta tu je se i da na Ko so vu ne po sto ji funk ci o na lan pro gram za {ti te sve do ka. „Po zi va mo ko sov ske vla sti da is ka ù po li ti~ ku vo qu i hra brost da se ob ra ~u na ju sa ko rup ci jom na vi so kom ni vou”, ka è se u na cr tu re zo lu ci je u ko ji je Ta njug imao uvid. U oba do ku men ta EP po hva qu je po ~e tak po li ti~ kog di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, a dve stra ne se po zi va ju da na tom pu tu is tra ju. Na kon da na {we ras pra ve, o~e ku je se da po sla ni ci pod ne su amand ma ne na pred lo è ne na cr te, o ~e mu }e se u EP po no vo ras pra vqa ti po ~et kom sle de }e go di ne. Iako re zo lu ci je EP ne ma ju oba ve zu ju }u sna gu, o~e ku je se da Evrop ski sa vet, ko ji }e na sa mi tu 13. i 14. de cem bra raz ma tra ti na pre dak ze ma qa Za pad nog Bal ka na u pro ce su pro {i re wa, uzme u ob zir oba ova do ku men ta.

NA ROD NA SKUP [TI NA DA NAS NA STA VQA RAD

Na red sti gao i za kon o jav nim pred u ze }i ma Skup {ti na Sr bi je ras pra vqa }e da nas o se tu fi nan sij skih za ko na, me |u ko ji ma je i pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, pre ma ko me }e se di rek to ri jav nih pred u ze }a ubu du }e bi ra ti na jav nim kon kur si ma. Su {tin ska iz me na u od no su na do sa da {wa re {e wa je uvo |e we oba ve znog jav nog kon kur sa na osno vu ko ga }e se ime no va ti di rek tor, kao i uslo va ko je oso ba mo ra da is pu wa va da bi bi la di rek tor. Me |u tim uslo vi ma je i da bu du }i di rek tor ne mo `e bi ti ~lan ni jed ne po li ti~ ke stran ke, od no sno da mu je od re |e no mi ro va we u vr {e wu funk ci je u or ga nu po li ti~ ke stran ke. Bu du }i di rek to ri jav nih pred u ze }a, ~i ji su osni va ~i Re pu bli ka ili Po kra ji na mo ra ju i da bu du stru~ wa ci u jed noj ili vi {e obla sti iz ko je je de lat nost od op {teg in te re sa za ~i je oba vqa we je osno va no jav no pred u ze }e, da ima ju naj ma we se dam go di na rad nog is ku -

stva iz te obla sti, da ni su osu |i va ni za kri vi~ no de lo pro tiv pri vre de i prav nog sa o bra }a ja, da im ni je iz re ~e na me ra za bra ne oba vqa wa de lat no sti ko ja je pre te `na de lat nost jav nog pred u ze }a... Kon kur se spro vo di ne za vi sna stru~ na ko mi si ja po ja snoj pro ce du ri, u pot pu no sti kon tro li sa noj od jav no sti. Uve den je i in sti tut su spen zi je di rek to ra, a no vo re {e we, ka da je u pi ta wu in stu tut vr {i o ca du `no sti, je ste da je pe riod na ko ji se on mo è po sta vi ti skra }en na {est me se ci, uz even tu al nu mo gu} nost pro du è wa na jo{ {est me se ci. Pred lo è ni za kon pred vi |a uki da we uprav nih od bo ra, a upra vqa we u jav nim pred u ze }i ma or ga ni zu je se na dva na ~i na - jed no dom no, gde po sto je nad zor ni od bor i di rek tor, i dvo dom no, gde su nad zor ni od bor, iz vr {ni od bor, ko je ~i ne di rek tor i iz vr {ni di rek to ri, i di rek tor pred u ze }a.

LDP: Stop prak si par tij skog ple na LDP sma tra da }e usva ja we Pred lo ga za ko na o jav nim pred u ze }i ma bi ti osnov za {i re we ko rup ci je i na sta vak vla da vi ne par tij ske dr `a ve. Ka ko se na vo di u sa op {te wu LDP-a, stran ke ko je su u kam pa wi obe }a va le de par ti za ci ju i pro fe si o na li za ci ju da nas na ja vqa ju da se u wi ho vom man da tu ne }e pre ki nu ti sa prak som po de le jav nih pred u ze }a kao par tij skog ple na. „Ovaj za kon je lo gi ~an na sta vak or ga ni zo va nog ob ra ~u na ko ji se u ze mqi me se ci ma vo di ka ko bi se sru {i le lo kal ne sa mo u pra ve ko je ni su bi le sprem ne da slu `e in te re si ma vla da ju }e ko a li ci je”, sma tra ju u ovoj stran ci i do da ju da su „sa da na re du re pu bli~ ka i lo kal na jav na pred u ze }a”.

LDP na vo di da su po seb no spor ne od red be za ko na ko je do pu {ta ju da osu |e ni za pri ma we ili da va we mi ta, zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, bu du le gi tim ni kan di da ti za me sto di rek to ra i sma tra da }e za kon pro du bi ti ste pen ko rup ci je jer da je pre ve li ka ovla {}e wa oni ma ko ji su na vla sti. Ka ko is ti ~u li be ra li, iz bor oko 700 di rek to ra jav nih ili dr `av nih pred u ze }a is kqu ~i vo za vi si od ko mi si ja u ko ji ma }e ve }i nu po si li za ko na ima ti re pu bli~ ka ili lo kal na vla da ju }a ko a li ci ja. „Ta ko }e mo do }i u si tu a ci ju da za di rek to ra re pu bli~ kog ili lo kal nog jav nog pred u ze }a ne }e mo }i da bu de iz bra na ni jed na oso ba ko ja ni je re zul tat do go vo ra onih ko ji su na vla sti”, po ru ~u je LDP.

Qa ji}: Tra ì }e mo da ha{ki osu |e ni ci budu u Sr bi ji Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom Ra sim Qa ji} iz ja vio je da }e Sr bi ja po no vo po kre nu ti ini ci ja ti vu pred Ha {kim su dom i Uje di we nim na ci ja ma da we ni dr à vqa ni ko ji su osu |e ni u Ha gu iz dr à va ju ka znu u Sr bi ji. - Ovo je mo me nat da se to ura di, ali na à lost, lop ta ni je u na {em dvo ri {tu - re kao je Qa ji}. On je ob ja snio da for mal nu od lu ku mo ra da do ne se SB UN-a, ko ji je osno vao Ha {ki sud, ali i da Tri bu nal mo ra da pru ì svo je mi {qe we. - To pi ta we je u po sled wih ne ko li ko go di na kon stant na te ma svih na {ih raz go vo ra sa pred -

stav ni ci ma Ha {kog tri bu na la, i su da i tu ì la {tva - re kao je Qa ji}, pod se }a ju }i da je ge ne ral ni se kre tar UN-a 1993. go di ne do neo pre po ru ku pre ma ko joj osu |e ni ci ne tre ba da iz dr à va ju ka zne za tvo ra u ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je, za to {to je rat tra jao. - To je do ne kle bi lo i lo gi~ no i u po sle rat nom pe ri o du, zbog jo{ sve ìh po sle di ca - oce nio je Qa ji}. On je,

me |u tim, do dao da je Sa vet ne ko li ko pu ta pi sao Ban Ki mu nu i tra ìo da se i Sr bi ja upi {e na spi sak 17 ze ma qa ko je ima ju spo ra zum sa Ha {kim tri bu na lom o iz dr à va wu ka zni. - Do sko ra, ka da su ne ki od ha {kih be gu na ca bi li na slo bo di, od go vor je bio - pr vo mo ra te da uhap si te Rat ka Mla di }a i Ra do va na Ka ra xi }a. Ka da je ovo pi ta we po kre nu to po sle wi ho vog hap {e wa, sti gao je no vi od go vor: osu |e ni ci bi u Sr bi ji bi li tre ti ra ni kao he ro ji i iz dr à va li bi ka zne u po vla {}e nim uslo vi ma pre neo je Qa ji}, na po mi wu }i da }e Sr bi ja po no vo tra ì ti da we ni dr à vqa ni osu |e ni u Ha gu ka znu slu è u Sr bi ji.

TVIT CRTICA Ko se (ni je) po tru dio Re pu bli~ ki bu xet za na red nu go di nu je usvo jen, a na adre su re sor nog mi ni stra Mla |a na Din ki }a i da qe sti ù pi ta wa. Ta ko Vla du Da ni lo vi }a in te re su je: „Za {to se od bi li pred log LDP-a da DRI kon tro li {e tro {e we bu xet skih pa ra na me we nih Ko so vu?„ Din ki} ob ja {wa va: „DRI vr {i re vi zi ju kom plet nog bu xe ta, pa i tih pa ra. Iskre no, ni sam ni pri me tio taj amand man. A ni ê da ni je bio u skup {ti ni„. S dru ge stra ne, Da ni lo vi} upo zo ra va: „Ali je taj amand man bio. Mi slim da je kon tro la tog nov ca bit na i u pro ce su {ted we i u pro ce su bor be pro tiv ko rup ci je„. Mi ni star ne od u sta je od svo je ar gu men ta ci je: „To li ko im je bio bi tan, da se ni su ~e sti to ni po tru di li da ga obra zlo è u skup {ti ni. Ne bi ga ni za pa zi li da ni je bi lo B92„.

Pa {}e grad? U va zdu hu ve} da ni ma vi si di le ma da li }e op sta ti be o grad ska vlast na ~e lu sa li de rom DS-a Dra ga nom \i la som. [ef od bor ni~ ke gru pe SNS-

a u Be o gra du Alek san dar Jo vi ~i} po ru ~u je ta ko da sva ko mo `e da raz u me za vi sno - od ak cen ta: „Vre men ska prog no za za de cem bar: Pa {}e grad!„

Mek si~ ka ve za Pred se da va ju }i Ge ne ral nom skup {ti nom UN-a Vuk Je re mi} oba ve stio je fa no ve: „No vi pred sed nik Mek si ka En ri ke Pe wa upra vo po lo ìo za kle tvu u par la men tu. Vi va Me xi co!„ Na pi ta we Ne boj {e Mar ja no vi }a: „Da li je to onaj tvoj naj bo qi dru gar?„, Je re mi} ka è: „Du go se zna mo, sja jan tip. A moj naj bo qi drug sa Har var da mu je de sna ru ka. Da nas je sa wim po lo ìo za kle tvu, kao ~lan no ve vla de„. Ujed no Je re mi} sa op {ta va sa kim je bio u dru {tvu na ina u gu ra ci ji: „Se dim sa Baj de nom i Kar lo som Sli mom„. Tvi te ra {i ma ni kad do sta raz go vo ra: „Do bro, fa la. Ne go, Je re mi }u, ko ji je tvoj sta tus u ozla glo {e noj DS„. Je re mi} po na vqa: „Na rod ni po sla nik, i kao ta kav i ~lan Glav nog od bo ra„.

@i vot (ni)je jed na `e na Eks mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ne od stu pa od tvrd we da je u tom mi ni star -

stvu mno go ura |e no u vre me we go vog man da ta. „No va uni for ma, no va pu {ka, no vi avion, no va ba za JUG, no vi ma ga ci ni... ni je da se ba{ ne vi di. A sta no vi se i sad de le...„ LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} mu od go va ra: „Ono {to si ura dio u re for mi voj ske je za po {to va we. No, pri znaj, da si se pla {io hra bri je i}i ka NA TO...”[u ta no vac }e kroz pe smu svog ta sta Mi ro sla va Ili }a: „Po znat sam kao stra {qiv... :-) Zna{ pe smu ’Ni je ì vot jed na è na’?” U raz go vor se ukqu ~u je i Ne nad ê la re vi}: „Ja sam za NA TO, mi slim da ni je mo glo vi {e od ura |e nog, je l’ mo è ne ka VIP kar ta za Mi ro sla va?„ Ali [u ta no vac je „ne mo }an„: „Iako si ve ~e ras naj du ho vi ti ji, ka ra ta vi {e ne ma ni za je dan dan. Ako pri hva ti da pe va i ~e tvr ti kon cert, ima{ kar te od me ne„.

Gla sa la, pa sta sa la Po ru ke sti `u i na laj nu li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a: „Vu ~e, Vu ~e, ve ~i to si se pra vio pa me tan, a ko li ko si pa me tan to se vi di bro jem gla so va na iz bo ri ma„. Vuk }e „skrom no„: „Da Sr bi ja ni je gla sa la ka ko je gla sa la, Sr bi je po be da bi sta sa la„.

Na u ~i, Vu ~i }u ^lan IO DSS-a @i vo ta Star ~e vi} po ru ~u je pr vom pot pred sed ni ku Vla de: „Vu ~i }u, ne mo è se bez qu ba vi i og wi {ta, a ne bez EU! Po slu {aj i na u ~i. Mo ra i mo è da se ì vi i ka da se, ne daj bo è, osta ne bez bli `weg, a ka mo li bez Evrop ske uni je. E, moj Vu ~i }u, ta ko ne {to ni Ta di} ni je iz ja vio…„

Crta na crtu Kad si republi~ki ombudsmani ima{ posla preko glave, pa nije ni ~udo kad ti se potkrade gre{ka: „Zaneo se i ispeglao farmerke na ivicu, a danas mi se ba{ nose. Nemoj da se neko smeje...:)„, priznao je Sa{a Jankovi} na lajni.

Kad Goca zamesi Pop peva~ica Goca Tr`an imala je nedoumicu nakon {to je pratila vesti: „Pa {ta sad da radim, da kupim Fidelinkino bra{no ili ne?! Hamletovska dilema„. Poslanik SPS-a Dejan Radenkovi} poku{ava da joj „pomogne„: „Iskqu~ivo tip 500„. S. St.

politika

dnevnik

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE ZORAN RADOMAN

Voj vo di na pri nu |e na na pri vre me no fi nan si ra we Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zoran Radoman iz ja vio je da je Vla da Voj vo di ne na kon usva ja wa re pu bli~ kog bu xe ta za 2013. go di nu i pro me na u Za ko nu bu xet skom si ste mu pri nu |e na da pred lo `i re `im pri vre me nog fi na si ra wa, ume sto bu xe ta APV-a za na red nu go di nu. Ra do man je u iz ja vi za „Dnev nik“ re kao da ni je mo gu }e da Po kra ji na usva ja bu xet ko ji bi se za sni vao na „pro tiv u stav nim od red ba ma re pu bli~ kog Za ko na i bu xe tu i Za ko na o bu xet skom si ste mu“, jer bi ta ko i po kra jin ska vlast pre kr {i la Ustav. - Pri nu |e ni smo da ide mo na pri vre me no fi nan si ra we, jer bi pred la ga we bu xe ta bi lo pro tiv no ustav noj od red bi po ko joj voj vo |an ski bu xet iz no si naj ma we se dam pro ce na ta re pu bli~ kog, i po ko joj tri sed mi ne po kra jin skog bu xe ta mo ra bi ti pla si ra no u ka pi tal ne in ve sti ci je. Ta ustav na od red ba ni je is po {to va na u re pu bli~ kom par la men tu usva ja wem Za ko na bu xe tu za 2013. go di nu, a pret hod no je na ru {e na i iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu ka da je sma we na osno vi ca za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta – ka zao je Ra do man. On je do dao da }e po kra jin ska ad mi ni stra ci ja pre do no {e wa bu xe ta za na red nu go di nu za to „mo ra ti da sa ~e ka od lu ku Ustav nog su da o ustav no sti Za ko na o bux tskom si ste mu, a ve ro vat no i o ustav no sti Za ko na o bu xe tu za 2013. go di nu“. Na i me, Vla da Voj vo di ne je pret hod no upu ti la zah -

tev Ustav nom su du za oce nu ustav no sti tog pro pi sa, dok je po kra jin ski pre mi jer Bojan Pajti} na ja vio da }e se i „bu xet na }i pred Ustav nim su dom uko li ko u re pu bli~ kom par la men tu ne pro |u voj vo |an ski amand ma ni“. Da Ba no vi na pla ni ra po kre ta we jo{ jed nog po stup ka pred Ustav nim su dom po tvr dio nam je i po kra jisnki se kre tar za fi nan si je. Re pu bli~ ki par la ment od bio je u su bo tu pred log iz me na Za ko na bu xet skom si ste mu, kao i amand ma ne na Za kon o bu xe tu ko je je upu ti la Skup {ti na Voj vo di ne. Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ovim za kon skim ini ci ja ti va ma tra `i la je da se voj vo |an skih „se dam po sto“ ra ~u na od ukup nih pri ho da pla ni ra nih u re pu bli~ kom bu xe tu, a ne sa mo od po re skih pri ho da ka ko je to pred vi |e no na kon iz me na Za ko na o bu xet -

skom si ste mu. Uz to, Po kra ji na je za tra ì la i da se iz voj vo |asnkog bu xe ta is kqu ~e tran sfe ri na me we ni za pla te za po sle nih u obra zo va wu i lo kal nim sa mo u pra va ma s te ri to ri je APV-a, jer je re~ o nad le `no sti am Re pu bli ke a ne Po kra ji ne. Ovi tran sfe ri, ka ko tvr di Zo ran Ra do man, iz no se ~ak 66 od sto bu xe ta APVa, zbog ~e ga ni je mo gu }e is po {to va ti ustav nu od red bu po ko joj tri sed mi ne sred sta va iz po kra jin ske ka se mo ra bi ti pla si ra no u ka pi tal ne pro jek te. Sto ga su, ka ko tvr di, pred lo ì li da se Po kra ji ni, ume sto ovih tran sfe ra ko ji su pla ni ra ni u iz no su od 32 mi li jar de di na ra, ustu pi 43 po sto od ak ci za ubra nih u Voj vo di ni. - Na ve de ni tran sfe ri ~i ne sko ro dve tre }i ne po kra jin skog bu xe ta i to je no vac ko jim mi ne ras po la è mo, ni ti je na me wen za fi nan si ra we nad le `no sti Po kra ji ne. Prak ti~ no, ras po la è mo tek sa tre }i nom na {eg bu xe ta, {to ni je u skla du sa Usta vom ko ji na la è da pre ko 40 od sto sred sta va usme ri mo u ka pi tal na ula ga wa. Ta sred stva ne ma mo i za to smo tra ì li da nam se ustu pi deo pri ho da od ak ci za ko je se ubi ru Voj vo di ni – is ta kao je Ra do man. On je iz ra zio uve re we da Po kra ji na ne }e bi ti u re ì mu pri vre me nog fi nan si ra wa du è od tri me se ca, jer, ka ko je re kao, ve ru je da }e se Ustav ni sud u tom pe ri o du od re di ti o ovom „spo ru“ iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je. O~e ku je i da }e

na kon od lu ke Ustav nog su da do }i do re ba lan sa re pu bli~ kog bu xe ta, ko ji }e „omo gu }i ti ustav no fi na ni sra we Po kra ji ne“. Pod se ti mo, po kra jin ski bu xet za ovu godn na kon re ba lan sa iz gla sa nog u ok to bru, pla ni ran je u iz no su od oko 62 mi li jar de di na ra. Uko li ko se Po kra ji na od lu ~i na pri vre me no fi nan si ra we za pr va tri me se ca u 2013. go di ni, na ras po la ga wu }e joj bi ti ~e tvr ti na tog iz no sa u ko ji su ukqu ~e ni i tran sfe ri za obra zo va we i lo kal ne sa mo u pra ve. O toj od lu ci po kra jin ski po sla ni ci iz ja sni }e se do sre di ne de cem bra. Pro ble mi u fi nan si ra wu Voj vo di ne iza zva li su po li ti~ ku kri zu u od no si ma iz me |u Be o gra da i No vog Sa da na kon pro me ne vla sti na re pu bli~ kom ni vou, ko ja tra je ve} ne ko li ko me se ci a zbog raz li ~i tih ra ~u ni ca Ba no vi ne i mi ni stra fi nan si ja Mla|ana Dinki}a. Oni su, me |u tim, po sto ja li u pret hod nom man da tu kad su iste stran ke vo di le i re pu bli~ ku i po kra jin sku ad mi ni stra ci ju, a po seb no su bi li iz ra `e ni to kom po sled we dve go di ne i to zbog za ki da wa sred sta va na me we nih za ka pi tal na ula ga wa u Voj vo di ni. ^el ni ci Sa ve za vo vjo |an skih Ma |a ra bi li su naj gla sni ji kri ti ~a ri ta da {we re pu bli~ ke vla sti, a tvr di li su i da je zbog kr {e wa ustav nih pra va Voj vo di ne za po sled wih pet go di na po kra jin ska ka sa us kra }e na za oko 70 mi lij ra di di na ra, od no sno ceo jed no go di {wi bu xet. B. D. Savi}

I ZREWANINSKI LORDMER I POSLANIK SE TE[KO ODVAJA OD FUNKCIJA

Po sled wi Moh ika nac u Zre wa ni nu, a pret po sled wi u Apa ti nu - Dok me Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je iz ri ~i to ne oba ve è, tru di }u se da za dr ìm obe funk ci je – i gra do na ~el ni ka i po kra jin skog po sla ni ka, jer mi slim da je na ko rist Zre wa ni na ca da na {e po tre be i pro ble me mo gu ne po sred no da pre zen tu jem u Skup {ti ni Voj vo di ne – po ru ~io je zre w a n in s ki lord mer Ivan Bo{wak iz Srp ske na pred ne stran ke, ali ni je pre ci zi rao ka kve su kon kret ne ko ri sti me {ta ni naj ve }eg ba nat skog gra da do sa da ima li od to ga {to oba vqa dve funk ci je. Agen ci ja je ra ni je od bi la Bo {wa kov zah tev za da va we sa gla sno sti za vr {e we obe funk ci je zbog, ka ko je na ve de no, wi ho ve ne spo ji vo sti, ujed no ga oba ve zu ju }i da pre sta ne sa isto v re m e n im vr { e w em ovih funk ci ja. Me |u tim, Bo {wak se à lio na ovo re {e we, ali od go vor na àl bu ne sti è ve} du è vre me.

Bo {wa ku je Smi qa ni} pri mer da su du ple funk ci je ipak mo gu }e

- Za sa da sam u `al be nom po stup ku i ~im do bi jem dru go re { e w e od Agen c i j e, opre de li }u se u skla du sa za ko nom. Za kon tu ni je do voq no do r e ~ en. Po k ra j in s ka skup {ti na se nig de ne na vo di kao za ko no dav ni or gan, a mo `da }e i Za kon o su ko bu in te re sa do `i ve ti pro me nu. U tom prav cu idu i pri med be ko j e se for m u l i { u unu t ar Stal ne kon fe ren ci je gra do -

va i op {ti na, a i u po sled wem su sre tu sa pre mi je rom Ivicom Da~i}em do {li smo do za jed ni~ kih sta vo va da je u dru gim ze mqa ma u Evro pi mo g u } e da gra d o n a ~ el n i c i oba vqa ju jo{ jed nu funk ci ju. Ima mo pri me ra i u na {oj ze mqi kao {to je to u slu ~a ju pred s ed n i k a op { ti n e Apa tin – re kao je Bo {wak i pod se tio da je po ve re we gra |a n a do b io u tri iz b or n a

kru g a na po k ra j in s kim iz bori ma. Za to vre me, opo zi ci ja u Zre wa ni nu o{tro kri ti ku je od lu ku funk ci o ne ra SNS-a da za dr `i obe funk ci je. Dok ga u De m o k rat s koj stran ci zbog to ga na zi va ju po sled wim Mo hi kan cem, u Li gi so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne is ti ~u da je di nu ko rist od ovo ga ima sam Bo {wak jer pri ma dve pla te. “We go va me se~ na pri ma wa, kao gra do na ~el ni ka i po sla ni k a, pre l a z e ci f ru od 200.000 di na ra. Pod se }a mo ga da je pro se~ na za ra da u Zre wa ni nu 39.000 di na ra, za sve one ko ji su do voq no sre} ni da je uop {te i pri ma ju, a ka mo li da je ona re dov na. Pi ta mo ga zbog ~e ga sma tra da je we gov rad vi {e od pet pu ta te `i od ra da gra |a na Zre wa ni na i zbog ~e ga mi sli da je to li ko nat pro se ~an”, upi ta li su zre wa nin ski li ga {i. @. Balaban

ponedeqak3.decembar2012.

UPRAVA UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE JU^E ODLU^ILA, A DINKI] NAJAVIO:

URS na pro le }e stran ka Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po tvr di li su ju ~e na me ru da iz po kre ta re gi o nal nih i lo kal nih stra na ka i gru pa gra |a na pre ra stu u je din stve nu po li ti~ ku stran ku. Pred sed nik po kre ta Mla|an Dinki} na ja vio je, na sed ni ci Upra ve URS-a, iz bor nu skup {ti nu za pro le }e, ali i ga -

ma lih stra na ka, za dr à ti or ga ni za ci o ne spe ci fi~ no sti, a do bar mo del je, po we go vim re ~i ma, or ga ni za ci ja Hri {}an sko-de mo krat ske uni je u Ne ma~ koj. - Mo ra mo bi ti spe ci fi~ ni i po to me {to }e mo da uva à va mo sva ku kon struk tiv nu kri ti ku, jer mo è se de si ti da ne {to za bo ra vi mo ili pre vi di mo - ob ja snio je Din ki}, do dav {i da po li ti ~a ri u Sr bi ji mo ra ju na u ~i ti da pri zna ju gre {ke. - Bu da la je onaj ko se pla {i kri ti ke. Pa me tan ~o vek mo è u pr vom ~a su bi ti po go |en kri ti kom, ali kad pre no }i bo qe je da pri zna {e we sto èr ne stran ke tog po gre {ku ne go da dr à vu po ve de u kre ta - G17 plus. am bis, ka ko su ra di li ne ki li de Din ki} je ob ja snio da je G17 ri na na {oj po li ti~ koj sce ni. plus od i grao svo ju isto rij sku Pre ma we go vim re ~i ma, vla da ulo gu, i da we go vi ~la no vi i u ko joj je URS funk ci o ni {e bo funk ci o ne ri svu ener gi ju sa da qe od bi lo ko je vla de u pro te mo ra ju da ulo è klih 12 go di na, i to u stva ra we no ve je raz log zbog ko jeg G17 plus od i grao stran ke. On je se ne sme pro pu sti pred lo ìo da svo ju isto rij sku ulo gu ti pri li ka da se pred sed nik Po pre du zmu sve o bu (Mla |an Din ki}) li ti~ kog sa ve ta hvat ni re form ski no ve stran ke bu ko ra ci u dru {tvu. de Predrag Markovi}, je dan od URS su 16. ma ja 2010. go di ne osni va ~a G17 plus, a to te lo }e, for mi ra li G17 plus, Za jed no ka ko je do dao, pri pre mi ti plat za [u ma di ju, Na rod na par ti ja for mu za no vi po li ti~ ki pro i ne ko li ko dru gih re gi o nal nih gram ko ji }e po ~i va ti na so ci par ti ja i or ga ni za ci ja. G17 je

Dinki}: Nema skrivawa iza partijske kwiìce Din ki} je iz ja vio da URS po dr à va bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, da sma tra da ona ne sme bi ti se lek tiv na i da ne sme bi ti za kla wa wa iza par tij skih kwi ì ca. - Ja se ni ka da ni sam za kla wao. Sve {to sam ura dio, ura dio sam sa svo jih de set pr sti ju i ni ka da ni sam ni od ko ga tra ìo da me {ti ti. To isto o~e ku jem i od vas. Vo di te ra ~u na {ta ra di te ako vo di te gra do ve ili op {ti ne, jer od za ko na ni ko ni ko ga ne sme da za {ti ti - po ru ~io je on na sed ni ci Upra ve URS-a. jal no od go vor noj tr ì {noj eko no mi ji, de cen tra li za ci ji i re gi o na li za ci ji, kao i mo der ni za ci ji svih va `nih dru {tve nih de lat no sti. Bu du }a stran ka }e, zbog ve li kog bro ja ugled nih po je di na ca i

for mi ra na kra jem de ve de se tih go di na kao NVO, da bi de cem bra 2002. pre ra sla u po stran ku. Din ki} je je dan od osni va ~a G17, a sep tem bra 2006. pre u zeo je ru ko vo de }u funk ci ju u stran ci.

U NOVOM SADU POTPISIVAN PROGLAS „SRBIJA JE UGRO@ENA”

Ali gru di}: Po sled we zvo no za uz bu nu Grad ski od bor De mo krat ske stran ke Sr bi je or ga ni zo vao je ju ~e u cen tru No vog Sa da pot pi si va we pro gla sa „Sr bi ja je ugro `e na”, ko jem je pri su stvo vao i

gla sa je po sled we zvo no za uz bu nu, jer }e smer ko ji smo ima li pret hod nih go di na od ve sti Sr bi ju u ap so lut nu smrt - iz ja vio je Ali gru di}.

REKLI SU \i las: Ne ma kom pro mi sa Be o gra du

Ili}: Na rod u Be o gra du od bra nio mo sto ve

Ha li mi: Ne `e lim da bu dem de kor

Pred sed nik DS-a i be o grad ski gra do na ~el nik Dragan \ilas iz ja vio je da oko vla sti u glav nom gra du ne }e pra vi ti kom pro mi se. - Vi {e pu ta sam re kao da po {tu jem Alek san dra Vu ~i }a {to se po vu kao iz grad skog par la men ta i ti me ja sno po ru ~io da ne }e kroz raz ne kom bi na to ri ke po ku {a ti da po sta ne gra do na ~el nik. Da li }e se ne ko kroz ne ku po li ti~ ku ma te ma ti ku, kom bi na to ri ku, usu di ti da me wa vo qu Be o gra |a na - ne znam. Ali znam da }e se i te ka ko po tru di ti da i me ne i qu de oko me ne pri ka `u kri mi nal ci ma, lopo vi ma, mi li jar de ri ma. To je ce na ko ju mo ra te da pla ti te, ali ja kom pro mi se oko Be o gra da pra vi ti ne }u - re kao je \i las u in ter vjuu ju ~e ra {woj „Po li ti ci”. Na pi ta we o po slov nom od no su s Miroslavom Mi{kovi}em, \i las je od go vo rio kon tra pi ta wem da li je za ~e ti ri go di ne bi lo ko od qu di ko ji se na zi va ju pred stav ni ci ma krup nog ka pi ta la, a ne ki i taj ku ni ma, u Be o gra du na pra vio bi lo ka kav po sao.

- U No vom Sa du su u bom b ar d o v a w u bi l i po ru {e ni svi mo sto vi, a da ni je bi lo naro da ko ji je u Be o gra du {ti t io mo s to v e, i oni bi bi li po ru {e ni - iz ja vio je ju ~e mi n istar gra | e v i n e Velimir Ili}, ko ji je go sto vao u emi siji „Stav Sr bi je” na Pr voj srp skoj TV. Go vo re }i o iz grad wi pu te va u Sr bi ji, Ve li mir Ili} je re kao da je tokom we g o v og man d a t a kom p let n o re k on s tru i s a n o 4.500 ki l o m e t a r a pute va. Mi ni star gra |e vi ne je na gla sio da po iz grad wi pu te va Sr bi ja ne mo `e bi t i upo r e | i v a n a sa su s ed n im ze mqama i dr `a va ma u re gi o nu. Jer, po we go vim re ~i ma, ni jed na od wih ni je bi la bom bar do va na.

Po sla nik Riza Halimi iz ja vio je da se ne }e sa sta ti sa pred sed ni kom Ko or di na ci o nog te la za jug Sr bi je Zoranom Stankovi}em u Pre {e vu, jer „ne è li da bu de sa mo de kor za sli ka we„. - Ako se stvar no è li da se raz go va ra o pro ble mi ma ko ji po sto je ov de, ni su po treb ne ka me re da nas sli ka ju - ob ja snio je Ha li mi. On sma tra da je Ko or di na ci o no te lo de gra di ra no, po {to pred sed nik ni je deo Vla de, pa „ima jo{ ma wi zna ~aj ne go kod pret hod nih vla da”. - Pri ime no va wu Stan ko vi }a ni ko ni je kon sul to vao Al ban ce sa ju ga - do dao je on i pod se tio da Sr bi na Ko so vu ima ju „po zi ci je, za me ni ka pre mi je ra i mi ni stre u tri mi ni star stva”. - Mi ni smo tra ì li ni ka kvo mi ni star stvo, jer bi to bi lo ilu zor no s ob zi rom na pro ce nat Al ba na ca u ukup nom bro ju sta nov ni ka, ali je lo gi~ no da na ma pri pad ne jed na od va `ni jih funk ci ja u Ko or di na ci o nom te lu - re kao je on.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pred sed nik Grad skog od bo ra re pu bli~ ki po sla nik i pot pred sed nik te stran ke Milo{ Ali- DSS-a i za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Borko Ili} na veo je grudi}. On je re kao da Sr bi ja ide u po - da je re {e we no va po li ti ka ko ja gre {nom prav cu i da qu di ko ji su je }e Srbi ju, ume sto Evrop ske uni je, vo di li do sa da ni su ni {ta ura di li sta vi ti u cen tar. da ze mqa „sta ne na - Sr bi ja bi tre no ge”, kao i da je ba la da bu de li der Sram ne pre su de raz log za or ga ni zo u re gi o nu, ka ko u Ha {kog tri bu na la va we ova kve ak ci je po li ti~ kom, ta ko sram na pre su da Ha - po ka za le su po ko zna i u kul tur nom i {kog tri bu na la. ko ji put sta vo ve EU eko nom skom smi - Pre su de su sa slu, {to ona, na (Bor ko Ili}) mo jo{ jed nom po à lost, tre nut no ka za le da na {a dr ni je - re kao je à va ide stran pu ti com i to da Ili}. - Sram ne pre su de Ha {kog me |u na rod na za jed ni ca i Evrop - tri bu na la po ka za le su po ko zna ska uni ja ni ka ko ne è le do bro ko ji put sta vo ve Evrop ske uni je i Sr bi ji. Za to mi slim da je pro ces me |u na rod ne za jed ni ce. Zlo ~in ci pri bli à va wa i ula ska u EU pot - su pre ko no }i po sta li he ro ji, a `r pu no ne ra zu man. Iz da va we pro - tve su pot pu no za bo ra vqe ne. G. ^.

ekonomija

ponedeqak3.decembar2012.

DI REK TO RI ZRE WA NIN SKE FA BRI KE LE KO VA SME WU JU SE KAO NA TRA CI

NI [TA OD SUB VEN CI JA ZA ME HA NI ZA CI JU

„Jugoremediji” nema spasa ni od „spasioca”

Dr`ava nema para za traktore

Program subvencionisawa poqoprivredne mehanizacije je prekinut jer nema sredstava, izjavio je dràvni sekretar Ministarstva finansija Alek san dar Qu bi}. Dràvni sekretar Qubi} je za Tanjug kazao da je „program, koji je bio namewen svim proizvo|a~ima poqo mehanizacije, prekinut budètom za 2013. zato {to nema

sredstava „, kao i da je wegov efekat posledwih godina po~eo da opada. Qubi} je u osvrtu na navode predstavnika Industrije motora Rakovica (IMR) i Industrije ma{ina i traktora (IMT) da }e se ukidawe podsticaja negativno odraziti na wihovo poslovawe, rekao da se o~ekuje da ta preduze}a tokom 2013. budu privatizovana. „IMT i IMR su u postupku restrukturiranuja. O~ekujemo da za wih bude na|en partner, za kompletnu imovinu ili wen deo i da na taj na~in okon~aju svoj postupak privatizacije, jer u obliku u kom danas funkcioni{u, ona nisu odrìva”, naveo je Qubi}. Qubi} je napomenuo, osvrnuv{i se na trenutnu situaciju u proizvodwi traktora u fabrikama IMT i IMR, da svaki proizvod moè imati trì{te, ali da je pitawe kolika je wegova cena i ko }e je platiti. Kako je naveo, u slu~aju ta dva preduze}a poja~ano interesovawe za wihove proizvode pla}a dràva. „Ima mnogo kompanija u Srbiji, kao i proizvoda. Ukoliko bi dràva po~ela da kreira tra`wu na trì{tu tako {to pla}a i subvencioni{e proizvode, to nas nigde ne bi odvelo”,ocenio je Qubi}. Dràvni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede je naglasio da je subvencionisawe proizvodwe i prodaje kratkoro~na mera koja preduze}u treba da pomogne da prevazi|e kriznu situaciju i nastavi da funkcioni{e trì{no i normalno

Elektronska naplata putarine Modernizovana naplatna stanica „Be{ka” bi}e od danas ponovo u funkciji na autoputu od Beograda do Novog Sada, najavili su Putevi Srbije. Po red mo der ni zo vanog iz gleda, na naplatnoj stani ci „Be{ka” omogu}ena je i elektron ska naplata putari ne ETC. Taj vid pla}awa putarine }e olak{ati prolazak i doprineti spre~avawu gu`vi na naplatnoj stanici, navedeno je u saop{tewu.

dnevnik

Bord direktora u zrewaninskoj odborom je postigao dogovor da ku- dino mogu}e re{ewe za izlazak iz Fabrici lekova “Jugoremedija” pi “Jugoremediju”, da uloì tri krize. Na wegovo mesto, me|utim, smenio je sa mesta generalnog di- miliona evra u pokretawe proiz- sada je do{la diplomirana ekonorektora Du {a na Da vi da Mla de na vodwe, da reprogramira dugove i mistkiwa Je le na Jo va nov i pitakoji je na to mesto postavqen nada radnicima isplati zaostale we je koliko }e osoba koja ima tek kon hap{ewa Zdrav ka De u ri }a, plate. Od toga ni{ta nije ura|eno, 29 godina, sa slabim iskustvom u osumwi~enog da je zloupotrebom a blokada ra~una trenutno iznosi menadèrstvu, biti sposobna da se slu`benog poloàja o{tetio ovu blizu 700 miliona dinara. uhvati u ko{tac sa problemima. A farmaceutsku kuda je ~eka la}u za vi{e stotina vovska borba Bord direktora u zrewaninskoj Fabrici lekova hiqada evra. Sada pokazuje i to da „Jugoremedija” smenio je s mesta generalnog je i onima koji su je fabrika ve} direktora Du{ana Davida Mladena, a na wegovo zagovarali dolamesecima bez zak Davida Mladete le fon skih mesto postavio Jelenu Jovanov na jasno da ovaj naveza, bez struje vodni veliki ameje od 16. novemri~ki investitor ne}e izvu}i “Ju- On je glumio nekog direktora bra, a nema ni informacija o tome goremediju” iz izuzetno te{ke po- koji jednostavno ni{ta konkretno kakva sudbina ~eka preko 400 radslovne situacije u koju je zapala. nije preduzimao u pravcu pokretanika koji ve} godinu dana nisu Deuri}, koji ga je prethodno pred- wa proizvodwe. Sve mi to li~i na primili plate. stavqao kao spasonosno re{ewe, i{~ekivawe da “Jugoremedija” Tako|e, umesto ukqu~ewa sada tvrdi da investitor iz Ame- ode u ste~aj – kazao je Deuri}. struje, {to je najavqivala nova rike nije ni{ta uradio na poboqOdluku da Davida Mladena po- direktorica, ovih dana u “Jugo{awu trenutne situacije. Po re- stave na ~elo nekada uzorne a da- remediji” je po~elo pra`wewe ~ima Deuri}a, David Mladen je u nas propale fabrike, menad`ment sistema za recirkulaciju vode i ovda{wu fabriku do{ao u funk- “Jugoremedije” je pravdao time da za grejawe, kako bi se smawila ciji investitora i sa Upravnim se u tom trenutku ponudio kao je- {teta koja od hladno}e u zim-

Je dan od rad ni~ kih pro te sta zbog upro pa {}a va wa fir me

skom periodu preti postrojewima, opremi i zalihama lekova. - Od kada je fabrika ostala bez struje ne rade ni klima ure|aji, a ako bude mrazeva prvo }e stradati te~ne forme, odnosno lekovi u ampulama – upozorio je in`ewer

NO VA SA O BRA ]AJ NI CA PRE KO FRU [KE GO RE ^E KA PRO JEK TE I IZA ZI VA NE DO U MI CE

Teretwaci }e tutwati i gradom i tunelom Pokrajinska i republui~ke vlasti saglasne su da treba graditi autoput i tunelom kroz Fru{ku goru, ali je neizvesno kada bi mogla da po~ne izgradwa nove saobra}ajnice, jer jo{ uvek nema projektne dokumentacije. Bi qa na Vuk sa no vi} iz JP „Putevi Srbije” kaè da je izra|en idejni projekat za deonicu od Rume do [apca. „Putevi” su finansirali i izradu glavnog projekta na toj deonici, ali ona ~eka usvajawe idejnog projekta. Za ostale deonice, na àlost, nije ura|ena potrebna tehni~ka dokumentacija, ve} je na nivou idejnog i glavnog proejkta. Iako se spajawe reke Save kod [apca i autoputa Beograd Zagreb kod Rume tuma~i kao prvorazredni infrastrukturni projekat za ova dva , ~ije se industrijske zone naslawaju na raskrsnice va`nih putnih pravaca, kao veliki problem je pitawe teretnog saobra}aja kroz Novi Sad, tim pre ako se zna da je on gotovo jednakog obima kao na autoputu od glavnog vojvo|anskog grada do Beograda. Projektant u penziji Slo bo dan Jo va {e vi}, koji se projektovawem bavio 40 godina i ve}inu radnog veka proveo u Centru za puteve Vojvodine kaè za na{ list da nije dobro da se sav teretni saobra}aj vu~e kroz grad,

Do 30.000 vo zi la vi ken dom Stru~waci ka`u da je sada{wi put M-21 u vrhu saobra}ajnog optere}ewa u Srbiji. Prose~an godi{wi dnevni saobra}aj na deonici oko Iriga koja je najoptere}enija kre}e se oko 8.600 vozila, a mo`e da dostigne i 20.000 do 30.000, posebno sredom i vikendom. Saobra}aj }e se ubudu}e dodatno pove}avati, po nekim prora~unima bi}e prose~no dnevno i do 24.000 vozila, {to je dobar razlog da se svi zapitaju kako }e kroz grad i}i teretni saobra}aj. ve} bi morao da se izmesti. To bi mogao da bude spoj autoputa ili magistralnog puta M-22.2 Novi Sad - Beograd s Rumom preko Putinaca, {to je davno i predlagano. Izgradwa ne bi previ-

{e stajala, jer se radi o autoputu uravnici, ~iji kilometar se ceni oko dva miliona evra. Ukoliko se krene u izgradwu nove saobra}ajnice preko Fru{ke gore i tunela, Jova{evi}

upozorava na ogromne tro{kove zbog ru{ewa brojnih objekata u naseqenim mestima Paragovo, Sremska Kamenica i Petrovaradin. Osim toga, treba}e, kaè, re{iti i problem ukr{tawa s gradskim saobra}ajnicama, {to }e poskupeti izgradwu, pa da ne bude kasnije da se nije znalo. Beogradski Institut za puteve davno je izradio generalni projekat magistrale preko Fru{ke gore od Novog Sada do Rume, [apca i Loznice s prethod nom stu di jom iz vo dqi vo sti. Predloène su tri varijante: prva se odnosi na rekonstrukciju postoje}eg puta uz ispravqawe svih krivina, druga podrazumeva da se blizu koridora postoje}eg puta napravi novi put kroz tunel, dug oko 2.500 metara, a Jova{evi} se zalaè za upola kra}i tunel. Tre}a varijanta predvi|a da se iskoristi deo puta od oko pet kilometara od autoputa Novi Sad - Beograd do Maradika, koji je izgra|en jo{ u vreme kada se nameravao graditi autoput preko Fru{ke gore. Taj put je mogu}e sada nastaviti do Rume, koji bi daqe vodio za [abac, uz izgradwu oko 15 - 20 kilometara novog autoputa. R. Da u to vi}

odr`avawa Alek san dar Bo siq ko, podse}aju}i da se u “Jugoremediji” nalaze zna~ajne zalihe lekova koji su, kao i celokupna imovina, pod hipotekom raznih banaka ili pripadaju Fondu robnih rezervi. @. Ba la ban PRI VRE DA I IN TE LEK TU AL NA SVO JI NA U SR BI JI I VOJ VO DI NI

Jo{ je slabo vrednovawe znawa U Srbiji je na niskom nivou svest o zna~aju i vrednovawu intelektualnog kapitala istaknuto je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu. Na promociji monografije ,,Efikasnost intelektualnog kapitala privrede Vojvodine’’ sekretar Odbora PKS za inovacije Da ni ca Mi }a no vi} kazala je da ,,u zemqama u tranziciji, kao {to je Srbija, pravo intelektualne svojine ima dodatnu funkciju - privla~ewa stranih direktnih investicija. „Delotvoran sistem za{tite intelektualne svojine predstavqa sastavni deo poslovnog okruèwa, koje povoqno uti~e na razvoj doma}e ekonomije zasnovane na znawu’’, kazala je sekretar Mi}anovi} povodom monografije ~iji su autori Bi ser ka Kom ne ni} i Da ni lo To mi}. Tomi} je rekao da su ciqevi studije vi{estruki jer je to pru à we kva li ta tiv nih i kvantitativnih informacija o sposobnosti privrede Vojvodine da stvara dodatu vrednost na osnovu efikasnog kori{}ewa svih strate{kih faktora proizvodwe. Krajwi i osnovni ciq i o~ekivani ishod je podizawe svesti o nu`nosti usmerewa doma}e privrede prema stvarawu dodate vrednosti i sve ve}em zna~aju neopipqivih resursa u izgradwi odrìve konkurentske prednosti, dodao je Tomi}.

NO VI RAST IN DEK SA NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

110,3850

112,6378

115,2285

110,0471

Australija

dolar

88,5489

90,3560

92,4342

88,2778

Kanada

dolar

85,4638

87,2080

89,2138

85,2022

Danska

kruna

14,7950

15,0969

15,4441

14,7497

Norve{ka

kruna

14,9462

15,2512

15,6020

14,9004

[vedska

kruna

12,7498

13,0100

13,3092

12,7108

[vajcarska

franak

91,6211

93,4909

95,6412

91,3406

V. Britanija

funta

136,2273

139,0075

142,2047

135,8103

SAD

dolar

84,9181

86,6511

88,6441

84,6581

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 11. 2012. godine

NIS opet presko~io granicu od 700 dinara I prethodnu sedmicu je obeleìo optmizam ulaga~a na doma}em trì{tu akcija uz pove}ani obim prometa. Ne{to ve}a aktivnost investitora donela je ukupan promet od 4,5 miliona evra {to je najve}a sedmi~na realizacija jo{ od septembra. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 porastao je 1,8 odsto na 474,3 poena {to je wegov najvi{i nivo od sredine maja. Ova korpa najlikvidnijih akcija na trì{tu od po~etka godine nosi minus od nepunih pet procenata. Najprometnija hartija na trì{tu bila je ni{ka AIK banka sa prometom od skoro 60 miliona dinara, a ve}i deo ove realizacije je ostvaren na nivoima od oko 1.550 dinara. AIK je sedmicu okon~ao na koti od 1.545 dinara i od po~etka godine nosi minus od 6,3 odsto pre svega kao posledica nepovere-

wa ulaga~a u bankarski sektor. AIK je u prvih devet meseci zabeleìo bruto dobit od tri milijarde dinara (rast od 47 odsto), dok je na kraju septembra sa aktivom od 152,4 milijarde dinara zauzimao 5,4 odsto bankarskog trì{ta. Po posledwoj ceni od 1.545 dinara trì{na kapitalizacija ove banke

iznosi 13,7 milijardi dinara (121,5 miliona evra). Solidan promet od 14,4 miliona dinara registrovale su protekle sedmice i prioritetne akcije ovog emitenta na ceni od 720 dinara, na kojoj je dividendni prinos ove akcije 15,8 odsto. Ostale bankarske akcije nisu bele`ile ve}e promete. Komerci-

jalna banka se krajem sedmice domogla nivoa od 1.059 dinara uz skok od 4,1 odsto, ali uz neveliki promet. Akcije novosadske Razvojne banke Vojvodine pale su 6,3 odsto na 675 dinara u turbulentoj sedmici za ovu bankarsku ustanovu u kojoj su dolazile opre~ne informacije o wenoj daqoj budu}nosti. Prvi put od sredine marta, akcije Naftne industrije Srbije okon~ale su sedmicu iznad psiholo{ke granice od 700 dinara. NIS je nedequ zavr{io na nivou od 703 dinara uz rast od 1,9 odsto i dobar promet od 48,9 miliona dinara. Na kraju trgova~ke nedeqe stigla je informacija da je ova kompanija pobedila na tenderu za kupovinu OMV-ovih stanica u BiH {to }e svakako doprineti uveravawu ulaga~a da je NIS na dobrom putu da ostvari ambiciozne ciqeve.

ekOnOMiJA

dnevnik PO DR [KA SVET SKE BAN KE

Me wa ti Za ko n o jav nim pred u ze }i ma Svetska banka (SB) je zadovoqna rezultatima koje su timovi Ministarstva finansija i privrede i SB postigli u pri-

premama programa strukturnih reformi u dràvnom sektoru i sektoru javnih preduze}a (JP), saop{teno je danas iz Ministarstva. Kako se navodi u pismu koje je ministru finansija i privrede Mla |a nu Din ki }u uputio {ef kancelarije SB u Beogradu Lu Bre for, novi nacrt Zakona o javnim preduze}ima }e doneti zna~ajna poboq{awa u pogledu depolitizacije, transparentnosti i odgovornosti u sektoru, „~emu se odaje priznawe”. U pismu SB je istaknuto da }e novim Zakonom biti definisani kriterijumi koje }e kandidati za mesto direktora JP morati da ispuwavaju Predloèni Zakon trebalo bi da uvede novi, objektivniji i transparentniji postupak izbora direktora i imenovawa ~lanova nadzornog odbora JP, a u skladu sa principom da bi odgovornost nadzora trebalo da bude povezana sa ulogom imenovawa rukovodioca, istakli su iz SB. Tako|e u SB podràvaju nameru da budu uvedeni nezavisni ~lanovi u nadzorne odbore JP. Navodi se i da ovaj predlog Zakona omogu}ava Vladi Srbije da „nametne obavezu” svim velikim JP da imaju izvr{ni odbor, dok prema trenutno vaè}em Zakonu postoji samo jedan direktor zaduèn za upravqawe preduze}em.

ponedeqak3.decembar2012.

PRI VA TI ZA CI JA ZA TVO RI LA FA BRI KE I DE SET KO VA LA BROJ ZA PO S LE NIH

No vo sad ska in du stri ja sko ro pot pu no uni {te na U privredi Novog Sada radilo je oko 30.000 radnika u Industrijskoj zoni pre dolaska privatnog kapitala. Sada na toj lokaciji na prste jedne ruke mogu da se nabroje preduze}a, koja jo{ privre|uju. Vlasni~ka transformacija je sasvim uni{tila metalski kompleks Novog Sada. Od metalaca u gradu radi jo{ „Novkabel„ gde je uposleno oko {est stotina radnika. Pre vlasni~ke transformacije u januaru 2009. godine u Novosadskoj industriji kablova bilo je uposleno 707 radniika, a na primer 2003. godine kada su u fabrici bili {trajkovi na platnom spisku je bilo oko dve i po hiqade radnika. Ste~aj je uveden u „Motins„ nekada{wi „27. mart”, gde je pre toga privre|ivalo oko 300 radnika. Ova fabrika u Novom Sadu je bila prepoznatqiva po tome {to je skoro 90 odsto proizvodwe izvozila za strana tr`i{ta, a ostatak proizvodwe, rezervne delove za automobile plasirala na ovda{we tr`i{te. Nedavno, ste~aj je zadesio i „Neobus” - proizvo|a~a autobusa i jedinu fabriku na podru~ju biv{e SFRJ koja je radila autobuse. Uvo|ewem ste~aja bez posla je ostalo oko 170 radnika „Nebusa„. Dve fabrike, tako|e iz oblasti metalske industrije, ali sa sedi{tem u gradu, na Futo{kom putu, „Jugodent” i „Jugoa-

Pro iz vod wu me wa tr go vi na Za razliku od ovih preduze}a, nekada{wi „Koteks produkt” a sada „Koteks Viskofan”se mo`e pohvaliti privatizacijom. Kupac iz [panije „Viskofan grupa” zadr`ao je radnu snagu, oko tri stotine zaposlenih i planira da uposli i nove radnike. „Koteks” proizvodi omota~e za suhomesnate proizvode. U protekloj deceniji u Novom Sadu se razvijala uslu`na delatnost(trgovina) a proizvodwa bila potisnuta. Sada u srpskoj Atini posluju tr`ni centri „Merkator”, „Metro” i odnedavno izraelska kompanija „Big ce”. Izraelci su kupili zemqi{te za izgradwu Tr`nog centra jo{ pre nekoliko godina, a zavr{ili su tre}inu objekta. lat ”ne rade. Agencija za privatizaciju po tre}i put je oglasila prodaju celokupne imovine „Jugodenta”- preduze}a stomatolo{ke i medicinske opreme. Pre toga u preduze}u je uveden ste~aj, pa onda, bankrot. Za „Jugodent” nije bila ni ogla{ava-

na prodaja, ve} je tra`en strate{ki partner, ali za tu delantost nije bilo zainteresovanih ulaga~a. „Jugoalat” je u ste~aju i o~ekuje se daPirvredni sud prihvati plan reorgnaizacije preduze}a. U oba ove preduze}a radilo

je vi{e hiqada Novosa|ana, ali i iz okolnih mesta. U novosadskoj Indsutrijskoj zoni od nekada{wih giganata ostao je jo{ da radi „Albus„(140 radnika ) Papir servis (oko 15 uposlenih) , a ostala preduze}a vi{e ne postoje. HINS - He mij ska in du stri ja No vi Sad je ban kro ti ra la a ~e ti ri po go na u In du strij skoj zo ni pre ko ka na la su pro da ta i tu sa da po ~i wu no ve de lat no sti da se raz vi ja ju. U tom de lu pri vre |u je i „Neo plan ta” sa oko se dam sto ti na rad ni ka, a ne ka da je na pla tu ~e ka lo vi {e ne go du plo ran di ka, oko 1.500. U zoni ne radi vi{e ni NIT Novosadska industrija tekstila koja je bila poznata po proizvodwi postave i pokrivala trì{ta nekada{we SFRJ. Tu je bilo ~etiri stotine tekstilaca. Prvo privatizovano preduze}e u Novom Sadu - Fabrika koè i proizvoda od koè „Standard„radi, ali podatak o tome koliko ima radnika, nismo uspeli da dobijeno . U tek stil noj in du stri ji grada jo{ radi „Novitet”sa oko 170 za po sle nih i „Ni va„.Ovo preduze}e je preselilo pro iz vod wu sa ni tet skog materijala iz {ireg centra grada, u @abaq, a u Industrijskoj zoni ima dva magaCina. „Niva” upo{qava110 radnika, a nekada je bilo i do hiqadu zaposlenih. Z. De li}

KA KO ]E EPS PO SLO VA TI DO GO DI NE

Pla ni rana do bit, a ima }e gu bi tak

- Elektroprivreda Srbije (EPS) u 2013. planira poslovni dobitak od 5,4 milijarde dinara, ali }e ukupan finansijski rezultat na kraju godine biti gubitak od 21,4 milijarde dinara, zbog otplate kratkoro~nih kredita koji iznose 27,7 milijardi dinara. To je, prema pisawu kompanijskog ~asopisa „kWh”, predvi|eno godi{wim programom poslovawa EPS za idu}u godinu, a u tro{kovima veliko u~e{}e ima otplata kratkoro~nih kredita kompanije. Planirano je da u 2013.e prihodi od elektri~ne energije, koji su ra|eni u skladu sa elektroenergetskim bilansom EPS, budu 176 milijardi dinara, a ukupni poslovni prihodi 197,4 milijarde dinara, naveo je na sednici Upravnog odbora EPS direktor za ekonomsko-finansijske poslove EPS Bra ni slav Vu ko sa vqe vi}. „Poslovni rashodi EPS u 2013. treba da iznose 192 milijarde dinara, pa }e poslovni dobitak kompanije u slede}oj godini biti 5,4 milijarde dinara, {to je zna~ajan napredak u odnosu na 2012,”rekao je direktor Vukosavqevi}, prilikom predstavqawa godi{weg programa poslovawa EPS za 2013. godinu. Ipak, ukupan finansijski rezultat bi}e gubitak od 21,4 milijarde dinara, jer veliko u~e{}e u tro{kovima ima otplata kratkoro~nih kredita od 27,7 milijardi dinara, naveo je Vukosavqevi}.

ponedeqak3.decembar2012.

re [a va we Pro Ble ma ro ma u Ka wi [Koj oP [ti ni

Po li ti~ ka zlo u po tre ba u~e sta lih kra |a Pred stav ni ci mi si je OEBSa, Kan ce la ri je za iklu zi ju Ro ma i Sa ve ta za in te gra ci ju Ro ma AP Voj vo di ne i in sti tu ci ja ka wi {ke op {ti ne bo ra vi li su pro {le ne de qe u me snim za jed ni ca ma Hor go{ i Mar to no{ gde su sa pred stav ni ci ma svih ov da {wih in sti tu ci ja i pri pad ni ka rom ske za jed ni ce raz mo tri li pri li ke u ko ji ma `i ve Ro mi i

Cen tar Hor go {a

sa gle da li mo gu} no sti za po boq {a we kva li te ta `i vo ta pri pad ni ka ove i osta lih na ci o nal nih za jed ni ca.

OEBS-a, ko ji su na te re nu usta no vi li da to ni je ta~ no. Jo va no vi} je do dao da je je dan od za da ta ka da se de ca Ro ma in te gri {u u obra zov ni si stem, jer je evi dent na po ja va da ve li ki broj rom ske de ce pred {kol skog i {kol skog uz ra sta ni je ukqu ~en u obra zov ne in sti tu ci je, {to je slu ~aj i na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne. Me |u tim, uka za no je da ima pri me ra kao {to je u Mar to no {u, da su pred {kol skom pri pre mom ob u hva }e na sva de ca Ro ma. Po seb no je in si sti ra no da se po ve }a broj pri pad ni ka po li ci je u Ode qe wu u Hor go {u, da bi se stvo ri la at mos fe ra si gur no sti i bez bed no sti svih gra |a na u Hor go {u, spe ci fi~ nog zbog lo ka li te ta i re al nih mo gu} no sti po ve }a wa kri mi na li te ta, pa je do go vo re no da Sa vet za in te gra ci ju Ro ma AP Voj -

Pro ble mu ni je me sto pod te pi hom Pred lo è no je da se po ja ~a ju ak tiv no sti na re {a va wu so ci o e ko nom skih pro ble ma, kroz sa mo za po {qa va we ko ji se spro vo de u Voj vo di ni i uskla |e ni su sa me |u na rod nim stan dar di ma. ^la ni ca Op {tin skog ve }a Ka wi à Ti mea Kqa ji} uka za la je da ima mo gu} no sti za upo {qa va we u ra znim po slo vi ma i po kre ta we pred u zet ni {tva. Pred sed nik Sa ve ta za in te gra ci ju Ro ma AP Vo jo di ne Pe tar Ni ko li} na gla {a va zna ~aj so ci jal ne od go vor no sti lo kal ne sa mo u pra ve, ko ja ne gu ra pro blem pod te pih, na gla {a va ju }i da je u Voj vo di ni do sa da po kre nu to oko 70 fir mi u okvi ru sa mo za po {qa va wa i do de le bes po vrat nih sred sta va Ro mi ma za po kre ta we bi zni sa, a ve li ki je broj stu de na ta Ro ma na Uni ver zi te tu u No vom Sa du. - Pro ble mi sa ko ji ma se su sre }u Ro mu u ka wi {koj op {ti ni ni su dru ga ~i ji od onih sa ko ji ma se su sre }u Ro mi da nas u Sr bi ji - re kao je di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Du {ko Jo va no vi}. - U pret hod nom pe ri o du smo ima li raz li ~i te in ter pre ta ci je po ja ve u~e sta lih kra |a i pro va la ko je se de {a va ju u Hor go {u, {to su na à lost po je din ci is ko ri sti li za svoj dnev no po li ti~ ki in te res, op tu ù ju }i sa mo pri pad ni ke rom ske na ci o nal ne za jed ni ce da su po ~i ni o ci ovih kri vi~ nih de la. Na ~el nik Po li cij ske sta ni ce Ka wi à uka zao je da po ~i ni o ci ni su sa mo Ro mi, ve} i pri pad ni ci dru gih na ci o nal nih za jed ni ca. In si sti ra li smo da sva ki po ~i ni lac bu de sank ci o ni san i ni ko ne ma pra vo da ge ne ra li zu je da is pred ono ga ko se ogre {io o za kon sta vi na ci o nal ni pred znak. Jo va no vi} je pre do ~io da upra vo zbog tvrd wi da se u ka wi {koj op {ti ni ne po {tu ju pra va Ro ma in si sti rao da bu du pri sut ni i pred stav ni ci mi si je

VESTI Dis kri mi na ci ja oso ba sa in va li di te tom - Oso be s in va li di te tom ne ma ju spe ci jal ne po tre be, ve} dru {tvo mo ra vo di ti ra ~u na da oso ba ma sa in va li di te tom omo gu }i nor ma lan pri stup svim aspek ti ma ì vo ta - iz ja vi la je po mo} ni ca po ve re ni ce za za {ti tu rav no prav no sti Qi qa na Lon ~ar po vo dom Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom. Ona ka è da su „oso be sa in va li di te tom u Sr bi ji vr lo dis kri mi ni sa ne pre sve ga zbog sta va dru {tva, ko je ih po sma tra kroz pri zmu in va li di te ta, da ma we vre de” i do da je da je po ve re ni ci pri sti glo vi {e de se ti na pri tu `bi oso ba sa in va li di te tom, {to je 15 od sto od ukup nog bro ja pri tu `bi. Ina ~e, is tra ì va wa po ka zu ju da i po red oba ve ze iz za ko na, dve tre }i ne po slo da va ca u Sr bi ji, od no sno wih 70 od sto, ni je za po sli lo oso bu sa in va li di te tom.

dRU[TvO sti @e zi ma i donosi mu Ke Bes Ku] ni cima

Pri hva ti li {ta ma la za zbri wa va we Ka ko se bli ì zi ma, a ove go di ne to pli da ni su ba{ po tra ja li, sve vi {e je bri ge ka ko }e je pre zi mi ti bes ku} ni ci ko jih je u gra do vi ma Sr bi je iz go di ne u go di nu sve vi {e. Kri za, sve op {ta be da, po ro di~ na ne bri ga i na si qe mno ge su qu de na te ra li da po sta nu bes ku} ni ci i spa va ju gde stig nu. No, ka da do |e zi ma i mraz mno gi od wih tra è bi lo ka kvo uto ~i {te i tek on da nad le `ni u lo kal nim sa mu o pra va shva te da ne ma ju do voq no ka pa ci te ta da bes ku} ni ci ma pru è ma kar {o qu to plog ~a ja. Na i me, osim Be o gra da i No vog Sa da ko ji ima ju po seb ne usta no ve, dru gi gra do vi u Sr bi ji u ko ji ma se na la ze pri hvat ne sta ni ce za bes ku} ni ke ras po la ù sa po ne ko li ko kre ve ta. Nad le `ni pro ce wu ju da u Sr bi ji ima oko 10.000 bes ku} ni ka, a u pri hva ti li {ti ma u ce loj dr à vi ima ukup no 200 me sta za wi hov pri hvat. U Kwa èv cu, [ap cu, Ki kin di, Ni {u, Sr bo bra nu, Sme de re vu, â~ ku, Su bo ti ci, Vra wu i Zre wa ni nu po sto ji ne ka vr sta pri hva ti li {ta ili pri hvat ne sta ni ce ko je uglav nom ras po la ù sa ma we od de set kre ve ta. Dnev ni bo ra vak u pri hvat noj sta ni ci u No vom Sa du ko ji je u nad le `no sti no vo sad skog ge ron to lo {kog cen tra ima 14 me sta, ali pro {le go di ne je pru ìo uto ~i {te za 40 bes ku} ni ka.

Po mo} nik di rek to ra Sek to ra za ostva ri va we pra va iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa Bra ni slav Ra {i} sma tra da iz me ne, pred vi |e ne iz me na ma Za ko na o pen zij sko in va lid skom osi gu ra wu, ne }e na ve sti qu de da po hr le u fi li ja le PIO fon da, jer ve ru je da su oni ko ji is pu wa va ju uslo ve ve} pod ne li zah tev za pen zi ju. On je na po me nuo da }e osi gu ra ni ci ko ji is pu wa va ju uslo ve, a ne pod ne su zah tev do 30. de cem bra u pen zi ju i}i po no vim pra vi li ma: - Da bi ostva ri la pra vo na pen zi ju u 2013. è na }e mo ra ti da ima ~e ti ri me se ca rad nog sta à vi {e, kao i go di na, od no sno 35,4 go di na sta à i 53,4 go di ne ì vo ta. Ka da su mu {kra ci u pi ta wu, me wa se sa mo uslov po gle du go di na ì vo ta – po ve }a va se na 54 go di ne. Ra {i} ka è da se i uslo vi za po ro di~ nu pen zi ju me wa ju ta ko {to se sta ro sna gra ni ca uve }a va za {est me se ci – udo vi ca }e mo ra ti da ima naj ma we 51, a udo vac 56 go di na.

do la ze sa mo zi mi Pro {le go di ne su u pri hva ti li {ti ma za {ti tu od zi me i gla di tra ì li bes ku} ni ci raz li ~i tog do ba. Mla di i sta ri, zdra vi i bo le sni, kao i oni ko ji ve} go di na ma ì ve na uli ci i za dru go i ne zna ju. Deo bes ku} ni ka ko ji tra ì po mo} zi mi osta tak go di ne ra di i pre ì vqa va za hva qu ju }i oba vqa wu ko je ka kvih se zon skih po slo va i za wih je va `no sa mo da se sklo ne od stu de ni, a ~im do |e pro le }e oni se sa mi sta ra ju o se bi. Ne ki do |u u pri hva ti li {te u ta ko te {kom zdrav stve nom sta wu da ~e sto ta mo i umru. U we mu oni mo gu da se oku pa ju, do bi ju ~i stu ode }u, to pao na pi tak i po dva sen dvi ~a ili pe ci vo. Bo ra vak je ogra ni ~en na dva sa ta po {to ko ri sni ka ima mno go. U Su bo ti ci u ge ron to lo {kom cen tru bi lo je pro {le zi me dva de se tak bes ku} ni ka ma da

je za pri hvat od ra slih i sta rih li ca pred vi |e na jed na so ba sa ~e ti ri kre ve ta. Zbog ve li kog bro ja bes ku} ni ka ko ji ma je pre ti la opa snost da se smr znu na uli ci deo klu ba za sta re pre tvo ren je u pri hvat nu sta ni cu. I ove go di ne u Ge ron to lo {kom

cen tru u Su bo ti ci, u sa rad wi sa grad skim vla sti ma i Cen trom za so ci jal ni rad, pri pre ma ju do dat ni pro stor kao re zer vu. Na iste pro ble me na i la ze slu `be i u Ki kin di, Sr bo bra nu i Zre wa ni nu jer iz is ku stva zna ju da pri hvat ne sta ni ce ka da za la di ne }e bi ti do voq ne, ali su u isto vre me sve sni da bez nov ca na no ve ne mo gu da ra ~u na ju. U Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke ob ja {wa va ju da su pri hva ti li {ta pot pu no u nad le `no sti lo kal nih sa mo u pra va ko je tre ba da obez be de no vac za wi ho vo funk ci o ni sa we. No, ka ko op {ti ne, a po go to vo one naj ne ra zvi je ni je, ne ma ju nov ca, bes ku} ni ci osta ju bez bi lo ka kvog pro sto ra za pre zi mqa va we. U re {a va we pro ble ma bes ku} ni ka u zim ske da ne mo gu da se ukqu ~e i ne vla di ne or ga ni za ci je, ali i cr kve i ver ske za jed ni ce. Pro blem pred sta vqa i to, po oce ni Mi le ne Ti mo ti je vi}, jed ne od autor ki is tra `i va wa bes ku} ni {tva u Sr bi ji, {to u pri hva ti li {ti ma kod nas bes ku} ni ci mo gu da do bi ju sa mo ba zi~ nu ne gu i krov nad gla vom na od re |e no vre me. Ona is ti ~e da su pri hva ti li {ta naj sku pqi vid so ci jal ne za {ti te te da tre ba ra di ti na pre ven ti vi i raz vi ja wu uslu ga za po dr {ku li ci ma za iz lak iz sta wa bes ku} ni {tva. q. ma le {e vi}

Gra \e vin sKi ra do vi na Po di za wu „Ka me ni ce 2” Pri Kra ju

Pred sto je na bav ka opre me i obu ka ka dro va

vo di ne, Kan ce la ri ja za in klu zi ju Ro ma, op {ti na Ka wi à i Po li cij ska sta ni ca Ka wi à, za jed ni~ ki upu te do pis mi ni stru po li ci je Ivi ci Da ~i }u, sa zah te Pro je kat „Ka me ni ca 2„, jed na vom da se po ve }a broj po li caj je od naj ve }ih in ve sti ci ja Fon skih slu `be ni ka. da za ka pi tal na ula ga wa AP Za jed no sa pred stav ni ci ma Voj vo di ne i ob u hva ta iz grad wu OEBS-a }e se upu ti ti zah tev da no vih i na do grad wu po sto je }ih se u MUP Sr bi je po ve }a broj obje ka ta In sti tu ta za plu} ne pri pad ni ka rom ske na ci o nal ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci i za jed ni ce, ali isto ta ko i ma In sti tu ta za kar di o va sku lar ne |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce na bo le sti Voj vod ne. Ra do vi na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne. ovom objek tu za po ~e ti su 11. fe Po kre nu ta je ini ci ja ti va za bru a ra 2008. go di ne ka da je pred uvo |e we rom skog je zi ka sa ele sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo men ti ma na ci o nal ne kul tu re jan Paj ti} po lo ìo ka men te me kao iz bor nog pred me ta, {to je qac. Ka ko smo sa zna li u Fon du ra ni je po sto ja lo u ka wi {koj za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo op {ti ni, ali je do {lo do ga {e di ne, do da nas je za vr {e no 80 od wa, pa je do go vo re no da u {ko la sto gra |e vin skih ra do va. Pre o ma gde po sto ji in te re so va we ro sta li su ra do vi na par ter nom di te qa bu de uve den rom ski je ure |e wu, iz grad wi sta ni ce me zik kao iz bor ni pred met. Jo va di cin skih ga so va, bo le sni~ ki no vi} je re kao da je ciq da se lift i gra |e vin ski spo je vi sta po ve }a i broj pe da go {kih asi rog de la objek ta In sti tu ta sa ste na ta, u hor go {koj {ko li po no vim. Na kon {to se iz ve du i sto ji pe da go {ki asi stent, a pre o sta li gra |e vin ski ra do vi, upra vo u Ba~ koj To po li se vr {i stvo ri }e se pred u slov da se pri wi ho va obu ka. stu pi opre ma wu objek ta i to ad m. mi tro vi} mi ni stra tiv ne slu `be u pri ze mqu, di jag no sti ke sa an gio sa lom na dru gom spra tu, in te ziv ne

O{tri ji uslo vi za pen zi ju u 2013.

dnevnik

ne ge na In sti tu tu za kar dio-va sku lar ne bo le sti na tre }em spra tu, in te ziv ne ne ge na In sti tu tu za plu} ne bo le sti na ~e tvr tom spra tu. „Ka me ni ca 2” je obje kat ko ji uz dva su te re na i pri ze mqa ima i ~e ti ri spra ta ukup ne po vr {i ne tri hi qa de kva drat nih me ta ra, a hod ni ci ma je po ve zan sa sta rim de lom zgra de. Iz grad wa dve no ve sa le za zra ~e we, sa ra di o te ra pe ut skim cen trom sa dva bun ke ra u pla nu je jer bi omo gu }i la da se ka pa ci te ti ode qe wa za plu} ne i kar di o va sku lar ne bo le sti, te ode qe we za on ko lo gi ju po ve }a ju. Ali, stva ra wem vr hun skih uslo va za rad i le ~e we ne re {a va ju se svi pro ble mi, jer da bi zdrav stve na ne ga bi la na naj vi {em mo gu }em ni vou neo p ho dan je i kva li te tan le kar ski tim, a tre nut no je upra vo ma wak tog ka dra. - Od Mi ni star stva zdra vqa ko na~ no smo do bi li od bre we da za po sli mo pred vi |en broj qu di ko ji bi tre ba li da ra de u ra du o -

te ra pij skom cen tru - ka `e po mo} nik di rek to ra za zdrav stve nu de lat nost In sti tu ta za plu} -

da se, po sle svih ten der skih rad wi, zva ni~ no pot pi {e ugo vor za na bav ku opre me za ra di o te ra -

Po ugle du na naj bo qe evrop ske bol ni ce Ko li ki je zna ~aj iz grad we „Ka me ni ce 2” go vo re po da ci da na te ri to ri ji Voj vo di ne go di {we ima 1400 obo le lih od kar ci no ma, od ko jih ve }i na umre pre ne go {to i do bi je pri li ku da ode na zra ~e we. Otva ra wem „Ka me ni ce 2” ovo }e se znat no pro me ni ti jer }e pa ci jen ti ma bi ti omo gu }e na me di cin ska ne ga i kva li tet le ~e wa po ugle du na naj bo qe evrop ske zdrav stve ne in sti tu ci je. Ina ~e, Vla da Voj vo di ne je u po sled we ~e ti ri go di ne u iz grad wu i re kon struk ci ju zdrav stve nih obje ka ta ulo `i la osam mi li jar di di na ra, od ~e ga je za In sti tut u Srem skoj Ka me ni ci iz dvo je no mi li jar du i 220 mi li o na di na ra s ci qem da se gra |a ni ma Voj vo di ne omo gu }i {to kva li tet ni je le ~e we, kao u mo der nim i raz vi je nim ze mqa ma.

ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Bra ni slav Pe rin. - Ra di se o 19 stru~ wa ka, ra di o lo ga, teh ni ~a ra, fi zi ~a ra... od sno sno svog oso bqa ko je je po treb no da ovaj deo kre ne s ra dom. Sa da ~e ka mo

pij ski cen tar jer smo sve sni da }e za to tre ba ti bar go di nu da na dok opre ma ne stig ne i ne bu de in sta li ra na. Za to vre me }e mo obez be di ti ka dar i wi ho vu edu ka ci ju. j. Bar bu zan

Pa ci jen ti za do voq ni ra dom Kli ni^ Ko–Bi o he mij sKe la Bo ra to ri je u zre wa ni nu

Kom pju te ri za ci ja ubr za la ana li ze

Pa ci jen ti ko ji su u~e stvo va li u ano nim noj an ke ti uglav nom su za do voq ni uslu ga ma pru è nim u Kli ni~ ko–bi o he mij skoj la bo ra to ri ji zre wa nin ske Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}”, sa op {ti la je ova zdrav stve na usta no va. Re zul ta ti tog is tra ì va wa po ka za li su da su ko ri sni ci u vi so kom pro cen tu za do voq ni stru~ no {}u i qu ba zno {}u za po sle nih pri pru à wu uslu ga, kao i

hi gi je nom i uslo vi ma u rad nim pro sto ri ja ma. - Ovi re zul ta ti uka zu ju na to da se u ra du po {tu ju pro ce du re i bez bed nost pa ci jen ta. Za do vo qa va ju }i kva li tet ra da bi tre ba lo per ma nent no pra ti ti, odr `a va ti i una pre |i va ti, {to je uosta lom i bio ciq is tra `i va wa - na vo de u bol ni ci. Kli ni~ ko-bi o he mij ska la bo ra to ri ja je po pr vi put spro ve la

Po ve }an kva li tet di jag no sti ke Zre wa nin ski le ka ri ka `u da su uvo |e wem La bo ra to rij skog in for ma ci o nog si ste ma po ve }a ni efi ka snost ra da, kva li tet di jag no sti ke i ni vo kon tro le, a la bo ra to rij ski rad je u pot pu no sti tran sfor mi san i ne zah te va do dat nu no ti fi ka ci ju na pa pi ru. - U na red nom pe ri o du sle di po ve zva we SLIS-a i Zdrav stve nog in for ma ci o nog si ste ma, ta ko da }e se i upu ti za la bo ra to rij ske ana li ze i iz da va we re zul ta ta tra `e nih ana li za oba vqa ti elek tron skim pu tem - is ti ~u u Op {toj bol ni ci “Dr \or |e Jo a no vi}”.

is pi ti va we za do voq stva ko ri sni ka zdrav stve nih ra di kon ti nu i ra nog pra }e wa i una pre |e wa kva li te ta zdrav stve ne za {ti te. Ano nim na an ke ta je ob u hva ti la 104 pa ci jen ta oba po la, sta ro sti od 15 do 75 go di na. Upit nik je sa dr ào se dam pi ta wa ko ja su is tra ì va la stru~ nost i qu ba znost za po sle nih u pru à wu uslu ga, in for mi sa nost pa ci je na ta o pri pre mi za uzor ko va we bi o lo {kog ma te ri ja la, hi gi je nu rad nih pro sto ri ja la bo ra to ri je i sli~ no. U bol ni ci sma tra ju da je za do voq stvu ko ri sni ka do pri ne lo i to {to je po ~et kom apri la pu {ten u rad La bo ra to rij ski in for ma ci o ni si stem – SLIS, kao deo pro jek ta Mi ni star stva zdra vqa “Raz voj zdrav stva Sr bi je – do dat no fi nan si ra we”. Za hva qu ju }i tom pro jek tu, bi o he mij ska la bo ra to ri ja je opre mqe na sa

osam ra ~u na ra, bar-kod {tam pa ~i ma, ser ve rom i pra te }om opre mom po treb nom za rad si ste ma ko ji obez be |u je ce lo kup nu po dr {ku u ra du la bo ra to ri je i ~i ni pro ces ob ra de po da ta ka pot pu no auto ma ti zo va nim. - Omo gu }e no je po ve zi va we la bo ra to rij skih me di cin skih apa ra ta i sla we re zul ta ta sa apa ra ta u ba zu si ste ma. SLIS obez be |u je stal no pra }e we svih la bo ra to rij skih pro ce sa, uno {e we zah te va za oba vqa we ana li za za bol ni~ ke i am bu lant ne pa ci jen te, kao i raz ne vr ste iz ve {ta ja i auto ma ti zo va no {tam pa we re zul ta ta ana li za - ob ja {wa va ju u bol ni ci i na vo de da se na ovaj na ~in sma wu je do sa da {wa ad mi ni stra ci ja ko ja se sa sto ja la od ru~ nog upi si va wa svih ura |e nih ana li za za pa ci jen te, ali i eli mi ni {u gre {ke ko je na sta ju pri li kom ta kvog ra da. @. Ba la ban

Rukotvorine Udru`ewa distrofi~ara

PREDSTAVQAWE KWIGE U [OSO „MILAN PETROVI]”

Nastupa hor „Ison”

Ve~e ~asopisa „Europa”

Pr va sa mo stal na, pro daj na iz lo `ba ru~ nih ra do va i sli ka ~la no va Udru è wa dis tro fi ~a ra Ju `no ba~ kog okru ga bi }e otvo re na da nas u 17 sa ti u pro sto ri ja ma udru è wa u Zmaj Jo vi noj uli ci 20. Ra do vi su na sta li u okvi ru pr ve li kov ne ko lo ni je Udru è wa dis tro fi ~a ra „Kroz pri zmu isti ne”, ko ju su po dr à li NIS i Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu. Iz lo `ba je or ga ni zo va na po vo dom 3. de cem bra, Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom. Z. Ml.

Kwi ga “Da sva de ca bu du `e qe na - De set pri ~a za hro mo zom vi {ka” bi }e odr `a na da nas u 10 sa ti u Dnev nom bo rav ku [O SO “Mi lan Pe tro vi}”, Je vrej ska uli ca 17. Kwi ga pred sta vqa pri ~u o oso ba ma sa Daunovim sin dro mom iz ugla ro di te qa. A. L.

Kon cert ho ra „Ison” bi }e odr `an da nas u 13 ~a so va u vr ti }u „Gu li ver”, Uli ca Ba te Br ki }a 1 po vo dom obe le `a va wa Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom. Na stup je or ga ni zo van u sa rad wi sa Sa ve tom za oso be sa po seb nim po tre ba ma Skup {ti ne gra da, Pred {kol skom usta no vom „Ra do sno de tiw stvo” i [ko lom za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}”. G. ^.

^a so pis za na u ku i umet nost u tran zi ci ji „Euro pa”, 10. broj, bi }e pred sta vqen su tra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. U~e stvu ju Tu dor Kre cu, Alek san dar Stoj ko vi}, Spe ran ca So fi ja Mi lan ko vi}, Ni ko la Straj ni}, Vir xi ni ja Po po vi}, Iva na Ja wi} i Pa vel Ga ta jan cu. I. D.

Daunov sindrom iz roditeqskog ugla

Predavawa za dijabeti~are De cem bar ska pre da va wa za di ja be ti ~a re po ~e }e su tra u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes Do ma zdra vqa, ko je se na la zi u am bu lan ti na Li ma nu. Pr va te ma je „Di ja be tes i go ja znost”. U sre du, 5. de cem bra u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj” bi }e odr `a no pre da va we „Zna ~aj te le sne te `i ne i obi ma stru ka u re gu la ci ji {e }er ne bo le sti”. I. D.

Novosadska ponedeqak3.decembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Izlo`ba radova „Reciklart 2012”

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Ve{ala” Yoa Aberkrombija Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ve {a la” Xo Aber krom bi. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ka ko od bra ni ti grad okru èn bez broj nim ne pri ja te qi ma i pre pun iz daj ni ka, ka da sa ve zni ci ma ni po {to ne mo è{ da ve ru je{ i ka da ti je pret hod nik ne stao bez tra ga? To je do voq no da in kvi zi tor po~ ne da raz mi {qa o bek stvu – ka da bi uop {te mo gao da po tr ~i bez {tap, a Glok ta mo ra da na |e od go vo re pre ne go {to gur kul ska voj ska za ku ca na vra ta. Se ver wa ci su pre pla vi li An gland i {i re ogaw i smrt po toj le de noj ze mqi. Pre sto lo na sled nik La di sla na me rio je da ih od ba ci i oven ~a se ne u mi ru }om sla vom. Po sto ji sa mo jed na pre pre ka: on za po ve da naj go re opre mqe nom, naj go re ob u ~e nom i naj go re vo |e nom voj skom na sve tu... N. R.

hronika

Iz l o ` ba ra d o v a, ko j i su na sta l i u okvi r u pro j ek ta “Re ci k lart 2012” bi } e otvo r e n a da n as u 18 sa t i u Mul t i me d i jal n om cen t ru Aka d e m i j e umet n o s ti, Uli c a \u r e Jek {i } a 7. U pro j ek t u je u~e s tvo va l o 11 stu d e n a t a Aka de mi j e umet n o s ti i osam ko r i s ni k a Rad n og cen t ra [O S O “Mi l an Pe t ro vi}”. Cr t e ` e oso b a sa in v a l i d i t e t om stu d e n a t i Aka d e mi j e sli k ar s kim teh n i ka ma uob l i ~ i l i su u za n i mqi ve li k ov n e iz r a z e. Pro j e k at, ko j i je po d r ` a l a Grad s ka upra v a za kul t u r u, za mi {qen je kao edu k a tiv n a, te o r ij s ko-prak t i~ n a ra d i o n i c a. Ob j e d i w u j e do d at n u edu k a c i j u stu d e n a t a Aka d e m i j e, in k lu zi o n i pro c es za oso b e sa in v a li d i t e t om, pre p o z na v a w e i raz v i j a w e hu m a n og aspek t a umet n o s ti, una p re | i v a w e uslo v a `i v o t a oso b a sa in v a li d i t e t om i po d i z a w e eko l o {ke sve s ti. N. R.

HLADNO VREME TERA BESKU]NIKE S ULICA

Raste broj korisnika Dnevnog boravka Sa do la skom hlad ni jeg vre me na po ve }a va se broj ko ri sni ka Dnev nog bo rav ka sa bes ku} ni ke. Pre ma re ~i ma so ci jal ne rad ni ce Du {an ke Vu ce qa, tre nut no dnev no ovaj obje kat po se ti oko 36 oso ba, a zi mi se taj broj pop ne i na 40. - Pri me ti li smo da sve vi {e mla dih po se }u je na {e pro sto ri je. Ima mo ko ri sni ke od 18 i 19 go di na. Ka pa ci tet Dnev nog bo rav ka sa bes ku} ni ke je ma li, jer ima me sta sa mo za 12 oso ba, a na ma re dov no do la zi i tri pu ta vi {e. Do bi li smo ne ka da {wu bi ci kla nu na ko ri {}e we, ali je pro blem {to ona ni je po ve za na sa bo rav kom, ta ko da u woj tre nut no dr `i mo gar de ro bu. Pod ne li smo zah tev skup {ti ni sta na ra da se sru {i zid

Od 1. ok to bra bes ku} ni ci mo gu da ko ri ste i objek te za pre no }i {te ko ji se na la ze po red Cen tra za so ci jal ni rad.

i po ve `e pro sto ri je ~i me bi nam se i ka pa cit po ve }ao, ali jo{ ~e ka mo od go vor - ka `e Vu ce qa.

- Za sad su ta mo dva objek ta, bi lo je go vo ra da }e se taj broj po ve }a ti ako bu de bi lo po tre be. Za sad ni smo po pu ni li ni ova

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

dva, jer ima mo sa mo 20 wih na spi sku za pre no }i {te ko je pri ma 24 oso be. Ako nam se po ve }a broj obje ka ta za pre no }i {te, je dan }e bi ti po seb no za è ne ko jih ima mo tri na spi sku. Pro ba li smo da bu du i è ne i mu {kar ci u istom pre no }i {tu, ali ni je i{lo - tvr di Vu ce qa. Ka ko do la zi hlad ni je vre me po treb na je to pli ja ode }a za ko ri sni ke Dnev nog bo rav ka za bes ku} ni ke. - Uvek su nam po treb ne ~a ra pe, do wi ve{ i obu }a. Mno gi gra |a ni nam po kla wa ju ode la, ko ja na {im ko ri si ci ma uop {te ni su po treb na. Vi de }e mo ka kva }e bi ti zi ma i {ta }e nam jo{ bi ti po treb no. Sna {li smo se pro {le zi me kad su bi le ve li ke hlad no }e, sna }i }e mo se i ove ne ka ko ka è ova so ci jal na rad ni ca. A. Varga

Iskqu~ewa struje RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

No vi Sad: od 8 do 13 sa ti Ko wi~ ki klub „Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce „Mi nut” i „Mi nut le vo”, Ili je Bir ~a ni na od 21 do 29, Ha xi Ru vi mo va od 14a do 24, Sve te Ka sa pi no vi }a od 8 do 14, 15 i 15a, Ste va na Mo kraw ca od 2 do 10 i od 1 do 21, Fir ma „Teh mat”; od 8.30 do 10 sa ti Omla din ska od 52 do 68a i od 67 do 107, Bar ska od 2 do 14 i od 1 do 7, Li par ska od 2 do 56 i od 3 do 55, Za dru `na od 28 do 50, Pa je Ra do sa vqe vi }a 2a i 2d i od 1 do 7, Do lin ska od 2 do 6 i od 1 do 9, Me |u na rod ni put 91, Pa je Kr sti }a od 2 do 12 i od 1 do 9, Kli san ski put od 92 do

114b, od 77 do 79, od 85 do 87 i 91a, Sa ve Vla od 1 do 21; od 8 do 10 sa ti Gun du li }e va 16 i18. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa; od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Gla vi ca oko Go ro cvet ne uli ce; od 8.30 do 12 sa ti Le di na~ ki put od 53 do 73, Ka ra |or |e va od 33 do 47 i 16, Na de Qu bo je vi} od 1 do 16 i Mi lo {a Obi li }a od 1 do 23 i od 2 do 16; od 9 do 13 sa ti Ca ra Jo va na Ne na da i Sa bo \er |a. Pe tro va ra din: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ali be go vac od ka fa ne „Ba ru ta na” pre ma Ka ra ga ~i.

V remeploV

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Putni list Konstantina Brankovi}a

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Kon stan tin Bran ko vi}, slu {a lac pra va u Pe {ti, mo lio je Ma gi strat u No vom Sa du, da mu „iz ra di put ni list za Sr bi ju, gde }e se za po sli ti”. S ob zi rom na svo je si ro ma {tvo, mo lio je i da bu de oslo bo |en od pla }a wa tak se. Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku mu je iza {lo u su sret. Po {to su u Sr bi ji dr àv nim uda rom na vlast do {li Ka ra |or |e vi }i, ko ji su pro te re li sve stra ne dr à vqa ne, K. Bran ko vi} je mo rao da se vra ti u No vi Sad. Na me sni~ ko ve }e je 3. de cem bra 1842. na lo ì lo grad skim no vo sad skim vla sti ma da ga pi ta ju {ta on ho }e, po {to je ve} ra ni je do bio do pust iz car sko-kra qev skog dr à vqan stva, da bi oti {ao za Be o grad. N. C.

O Milivoju Nikolajevi}u Pre d a v a w e Ti j a n e Pal k o vqe vi} po vo dom sto go di {wi ce ro |e wa ne ka da {weg pred sed n i k a Ma t i c e srp s ke i uprav n i k a Ga l e r i j e Ma t i c e srp ske Mi li vo ja Mi ce Ni ko la je vi }a bi }e odr `a no su tra u 12 ~a so va u sve ~a noj sa li ovog zda wa. Pred sed nik Ma ti ce srp ske Dra gan Sta ni} otvo ri }e po zdrav nom re~ ju ovo pre da va we. A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak3.decembar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ni ko li na i Jak {a pri no ve u po ro di ci Tep {i} Blizanci Jak {a i Ni ko li na - Jasne i Sa{e Tep{i}a.

Devoj~ice De ja na - Aleksandre i Dejana Gligori}a, Na ta {a - Aleksandre i Zorana Pepi}a, Mi la na - Aleksandre i Igora Karaka{evi}a, Ti ja na - Aleksandre i Miodraga Maro{evi}a, So fi ja - Aleksandre Net i [kelzena Spasola, Ta ra - Ane i Igora Jezdimirovi}a, Ka ta ri na - Biqane i Borka ]ur~i}a, Ni na - Biqane i Milana Tankosi}a, An dre ja - Bojane i @eqka Oprina, Mi li ca - Branke Ra{kovi} i Tihomira [avije, An drea - Vesne i Vlade An|i}a, Ele na - Daliborke ]uji} Risti} i Sergeja Risti}a, Ni na - Daniele Bogdanovi} i Jovice Gagi}a, Awa - Danijele i Miroslava Popovi}a, An |e la - Dobrile i Milana Radaka, Mi la na - Dragane Glavardanov i @eqka Petrovi}a, La na - Dragice i Riste ]umi}a, Mia - Dragoslave Paji} i Slobodana Cigana, Ema - Ilonke i Marka Tucakova, Ele na - Jelene Berger Baweglav i Aleksandra Baweglava, Ma ri na - Jelene i Zorana Lazi}a, An |e la - Jelene Popov i Borisa Marjanovi}a, An |e la - Jelene [ajin i Perice Petrovi}a, Ana sta si ja - Jovanke i Predraga Mojovi}a, Ta tja na - Kelene i Bojana Jagodi}a, Mi li ca - Ksenije

i Milka Drobwakovi}a, An drea - Qiqane i Miroslava Bajagi}a, Te o do ra - Maje i Bojana Aran|i}a, Na |a - Marijane i Miroslava Maglovskog, Ta ra - Marijane Mili{i} i Du{ana Mili}a, Ina - Marine Kosti} Eror i Du{ana Erora, Sa ra - Marice i Mi{e Lovri}a, Sa wa - Milene i Tihomira Debeqa~kog, He le na - Milijane i Slobodana Vujasinovi}a, Le o na - Miqane Leki} Jovanovi} i Vladimira Jovanovi}a, Baj ram {a - Minavere i Isufa Seqmanija, An ki ca - Mirele i Bojana Te{ije, Sa ra - Nata{e i Arsena Boì}a, So fi ja Nevene i Sr|ana Mihi}a, Mi la - Nikoline i Milana Markovi}a, Len ka - Olgice i Sr|ana Glava{kog, Me di na - Samande Saqihu i Arbena Avdu{ija, Awa - Sandre Savi} \uki} i Sekule \uki}a, Sa ra - Sawe i @arka @ivkovi}a, Vik to ri ja - Sawe i Jovana Markovi}a, Oqa - Sawe i Petra Ili}a, Ana sta si ja - Sneàne i Dragana Rosi}a, Jo va na - Sneàne Udovi~i}, La na - Sowe i Joèfa Juhasa, Sa ra - Tamare Ra{i} i Vladimira Lekovi}a, Tea - Tatjane i Dragomira Diki}a, Je le na - Tatjane i Ervina Uborke. Sre} ko i Ti ja na Kre me no vi} s ma lim Vu kom

Ven~ani @eq ka Ju ri} i Pe tar Ko va ~e vi}, Ti ja na Sa bo i Stra hi wa Mi jo vi}, Bran ka Jo va no vi} i Ve li mir Su bi}, Zo ri ca Pu sta ji} i De jan Tr bo je vi}, Bra ni sla va Do bro sa vqev i Mi lan Po po vi}, Mi li ca Vuj kov i \or |e Og we no vi}, Iva na Ka me na ro vi} i Da li bor Sta men ko vi}, Mi le na Jok {i} i Dra gan Ze li}, Du wa Ko va ~e vi} i Ne ma wa Yo yo, Ne ve na Bog da nov ski i Vla di mir Jo van din, Ma ja Mi lo {ev i Bo ris La zi}, San dra Je re mi} i Mi lan Vuj no vi}, Gor da na Ar se no vi} i Mi lan Gru jin, Je le na Ki ta no vi} i Dra gan Mi }o vi}, San dra Po po vi} i Bo jan Ko bi la rov, Na ta {a Pr vu lo vi} i Du {an Bu no vi}.

De~aci Mi lo{ - Aleksandre i Bojana Dubroje, Fi lip - Aleksandre i Bojana Mili}a, Bo {ko - Aleksandre i Gorana Jeremi}a, Da niel - Al`bete i Jana Il~ika, Jo van - Ane i Vojislava Mi{~evi}a, Lu ka - Ane Simi} i Predraga Price, \or |e - Biqane Stepanov i Milorada Stepanova, Mi lo{ Bojane i Dalibora Milanovi}a, Da rio Gordane i Josipa @uqevi}a, Ugqe {a - Danijele Dani~i} Baj{i} i Sr|ana Baj{i}a, Mar ko - Dijane i Nenada Ga}anovi}a, La zar - Dragane Bilvarski i Branka Silba{kog, Mi lo{ - Dragane i \or|a Santovca, Fi lip - Du{ice i Aleksandra Vlahovi}a, Pa vle - \ur|ice i Ne|eqka Manojlovi}a, Sa {a - Elvire Virag, Mar ko - Zorice i Radislava Mati}a, Du {an - Ivane Glu{ice Baji} i Branislava Baji}a, Mi lo{ - Ivane i Marka Dobrani}a, Lu ka Ivane i Nikole Keqevi}a, Ser gej - Ilijane i @eqka Berbera, An to ni je - Jasmine Popovi} i Nenada \ukina, Mar ko - Jelene i Aleksandra Lavreka, Mi lo{ - Jelene i Bojana Proti}a, Mak sim - Jelene Papi} Kne`evi} i Branka Kne`evi}a, Alek san dar - Katarine i Daniela To{i}a, Jo vi ca - Katarine i Stevana Vujkova, Da vid -

Klaudije i Dragana Koji}a, Mi haj lo - Qiqane Budi{i} Ranisavqevi} i Milana Ranisavqevi}a, Pa vle - Qiqane i Jove Novakovi}a, Ma te ja - Marije i Mileta \uki}a, Ni ko la - Marije i Radoslava ]ur~i}a, Ste fan - Marije Hramov i Dalibora Kawe, Vo jin - Marijane Aleksi} Kankara{ i Dejana Kankara{a, Mar ko Marine i \or|a [ebeka, Mak sim - Marine Mili} i Branimira Boji}a, Fi lip Milane i Slobodana Krstina, Mi ha i lo Milice Klikovac i Dragana ^onki}a, Vuk - Milice Novakov i Aleksandra [tuli}a, Ar min - Monike i Riharda [ere{a, Va wa - Na|e Qumovi} Nikoli} i Dragana Nikoli}a, Mi lo{ - Nata{e i Branislava Savi}a, Ne ma wa - Ranke i Sa{e Bori}a, Ni ko la - Sawe i Branislava @egarca, Mi lan - Sawe i Sa{e Baki}a, Lu ka - Sawe i Sa{e Vecka, Ser gej - Simone i Gorana Selakovi}a, Lu ka - Sne`ane i Mom~ila Vujaklije, Lu ka - Sowe i Dejana Jovanovi}a, Mi tar - Tamare i Branislava Vuinovi}a, Ja kov - Tawe i Bojana Babi}a, \or |e Tawe i Dragana Stupara, Du {an - Tijane Kosti} Petrovi} i \or|a Petrovi}a, Vu ka {in - Xenane i Gorana Vuceqe.

Umrli Terezija \urasevi} ro|. Marki (1941), Jovo ]uji} (1936), Todor Va~iki} (1933), Ilija Bodroà (1934), Zoran Bori} (1931), Radovan Braji} (1944), Milan Vajagi} (1940), Erèbet Veg{e (1967), Mileta Vlaisavqevi} (1946), Petar Vukadinovi} (1926), Vidra Vuliki} ro|. Radowi} (1932), Qubica Golubovi} ro|. Ili} (1934), Stefan Graf (1942), Rozalija Dekaw Ba{i} Palkovi} ro|. Na|ivan (1932), Vidra Dobi} ro|. Rajovi} (1944), Qiqana Eri} ro|. Stojisavqevi} (1954), Jelka @ivan~ev ro|. Miki} (1939), Ruà Zeki} (1940), Olivija Zoki Varga ro|. Grifatong (1934), Radmila Kali} ro|. Arsenijevi} (1933), Branislav Kerac (1953), \oka Kova~evi} (1939), Mirko Kosi} (1953), Du{ica Kuzmanovi} ro|. Grki} (1951), Dragiwa Luinovi} ro|. Stanisavqevi} (1931), Bo{ko Luki} (1953), Mla|en Mandi} (1939), Finka Mikuli} ro|. Bari{i} (1931), Gojko Mihaq~i} (1933), Marica Du {an Eror i Ma ri na Ko sti} Eror s ma lom Inom

Mi{i} ro|. Solari} (1933), Ivanka Mudrini} ro|. Nikoli~in (1942), Milorad Petrovi} (1939), Vojko Radeta (1939), Iren Rankovi} ro|. Farka{ (1920), Ivan Rijavec (1932), Sofija Simi} ro|. Mileti} (1937), Darinka Sinani ro|. Tomi} (1935), Jovan Stankovi} (1926), Branislav Teki} (1954), Milosav Tomi} (1924), Ostoja Tomi{i} (1930), Valerija îk ro|. Diener (1923), Staza [vedi} ro|. Kleverni} (1927), Prodan [e}erov (1962), Helena [omkereki ro|. Roman~ik (1933), Nade`da Banduq ro|. Jovanovi} (1944), Uro{ Budimirovi} (1935), Jovan @ivanovi} (1928), Dragomir Ili} (1927), Ratko Kneèvi} (1945), Nemawa Marjanovi} (1944), Branislav Petrovi} (1940), Katalin Tot ro|. Poveàn (1928), Sanel Hemzi} (1979), Goran âlija (1961), Dragan [u}ak (1954), Stevan Sekere{ (1937), Bosiqka Ivkovi} ro|. Kraj~evi} (1931), Ivanka Plav{i} ro|. Mari} (1928), Petko Elez (1926).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak3.decembar2012.

NA „GU GLU” PRO ME WEN IZ GLED NO VOG SA DA

VE LI KI PO SAO U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Zgrade i ulice dobile novo 3D lice

Sanacija divqe deponije na Doki

No vi Sad do bio je no vo, tro di men zi o nal ni pri kaz po ma è di men zi o nal no (3D) li ce na da se tu ri sti bo qe sna |u, jer pro g ra m i m a „Gugl Erth” i mo gu vir tu el no obi }i grad iz „Gugl Meps” ka da su, pre ne ko svo jih fo te qa, a on da se za se li ko da na, po sta vqe ni no vi kund pre ba ci ti do ne kog dru sa te lit ski snim ci gra da. Ta gog gra da u okru è wu, ko ji ta ko su na kon pet go di na do bi je ko |e ima ova kav pri kaz. ne no ve fo to gra fi je No vog No v e sa t e l it s ke fo t o g ra Sa da ko je pri ka zu ju ko li ko se fi je zna ~e i da }e No vi Sad on pro me nio u tom pe ri o du. usko ro ima ti ~e {}e ap dej te Ono {to se sa da mo è vi de ti je su svi va `ni objek ti u gra du u 3D for mi, te se sva ki od wih mo è po gle da ti sa svih sta ra n a i de t aq n o pro u ~i ti. Ka ko je ob ja snio je dan od auto ra 3D No vog Sa d a na „Gugl Erth„ Ni ko la Bi li}, kom p a n i j a „Gugl” je iz ba ci la no ve sa te lit ske snim ke gra da, pa se sad ve ro do sto ni je mo gu mo de lo va ti i pre ci zni j e po z i c i o n i Nikola Bili} ra ti objek ti.

Trodimenzionalni prikaz poma`e da se turisti boqe sna|u, jer mogu virtuelno obi}i grad iz svojih foteqa, a onda se za sekund prebaciti do nekog drugog grada u okru`ewu, koji tako|e ima ovakav prikaz - Za kre a to re 3D gra da ovo pred sta vqa no vo is ku stvo. Za No vi Sad to je vid pro mo ci je tu ri zma, jer ovaj pro gram na za pa du ko ri sti ve li ki broj qu di i sva ko od wih }e pre pu to va wa oti }i na ovaj ser vis, i po gle da ti de sti na ci ju u ko ju pu tu je ka ko bi je {to bo qe upo znao pre sa mog do la ska - ka zao je Bi li}, na vo de }i da tro -

po put Be o gra da, ko ji sa da ve} na sva ke dve go di ne do bi ja no ve fo to gra fi je, ili ne kih gra do va u su sed stvu. Ove no ve sli ke po ka za le su i zna ~aj ne no vi ne u ur ba nom raz vo ju gra da. Vi di se Bu le var Evro pe i deo ko ji je u iz grad wi. [to se ti ~e Som bor skog bu le va ra, za ni mqi vo je po re |e we sa fo to gra fi jom iz 2006. go di ne, gde se ja sno vi -

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.40), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (13.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” (20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20.15, 22.15), „Razbija~ Ralf” (11.10, 11.15, 15.10, 15.15,), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Oteta” (22.50), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 20.10, 22.20), „@elim te” (16.45, 19, 20, 22.15), „Pet legendi” (12.30, 14.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Petar Milana Vukadinovi} (1926) u 9.45 sati - urna, Radovan Stojana Braji} (1944) u 10.30 - urna, Jakov Gradimira Stojanovi} (1938) u 11.15, Milica Pave Sedlan (1921) u 12, Draga Vaje Pa{i} (1925) u 12.45, Neboj{a Anti} (1967) u 13.30, Du{anka Vukmira Zubi} (1943) u 14.15 i Johana Josipa Hegedi{ (1927) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Marija Milo{a Le|anac (1925) u 11 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Dragan Laza Zdjelar (1931) u 13 ~asova.

di ka ko su ne sta le ku }e i ~i ta vi kvar to vi. Vi di se i gde su ni kle dru ge sa o bra }aj ni ce ili gra |e vi ne kao {to je “Bu le var cen tar” na Bu le va ru oslo bo |e wa, “Park si ti” na Li ma nu, “Big” tr `ni cen tar po red ka na la… Pri ka za no je i {i re we pri grad skih na se qa ko ja su po go |e na di vqom grad wom, pa se ja sno vi di ka ko je do {lo do spa ja wa Ve ter ni ka i Saj lo va. Ipak, na{ sa go vor nik ima i jed nu za mer ku. On sma tra da je kva li tet sa te lit skog snim ka gra da lo {i je re zo lu ci je, jer su fo to gra fi je na ~i we ne u po gre {no do ba da na, te sen ke pra ve pro blem pri li kom gle da wa fo to gra fi ja. Upra vo zbog to ga, o~e ku je i no vi unos po da ta ka, jer sma tra da }e ko ri sni ci si gur no ulo ì ti àl bu. Re kao je da bi po seb no zna ~aj no bi lo ka da bi “Gugl” do {ao u Sr bi ju i sa pro jek tom „Strit vju“, ko ji pod ra zu me va fo to gra fi sa we uli ca, jer }e to zna ~i ti tu ri sti ma i svi ma ko ji è le da upo zna ju No vi Sad. - Pro je kat “Gugl strit vju” je po kre nu la sa ma kom pa ni ja pre ne ko li ko go di na, a ciq ovog ser vi sa je ste pri kaz ce log gra da u vi du pa no ram skih 360 fo to gra fi ja. Re~ je o sto ti na ma fo to gra fi ja, spo je nih u niz, ta ko da se do bi ja ose }aj da se vo zi te uli ca ma gra da. “Gugl” za ovaj ser vis ko ri sti po seb no opre mqe na vo zi la, naj ~e {}e “pri us”, a u pe {a~ kim zo na ma spe ci jal ne bi ci kle - pre do ~io je Ni ko la Bi li}. Do dao je da je pro mo ci ja ovog pro jek ta pred sta vqe na na saj tu www.nsbuild.rs, gde je on jedan od administratora. Sam sajt se bavi gra|evinarstvom, arhi tekturom i urbanizmom i razvojem Novog Sada i okoline. A. Jerini}

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Di vqa de po ni ja na Do ki, naj ve }e od la ga li {te sme }a na te ri to ri ji srem sko kar lo va~ ke op {ti ne, uko li ko vre men ske pri le ke do zvo le, bi }e sa ni ra na do kra ja de cem bra i ogra |e na ka ko bi se spre ~i lo da qe la ge ro va we ot pa da, sa zna je mo u ta mo {woj lo kal noj sa mo u pra vi. Pri pre me za ovaj, slo bod no se mo è na zva ti, ve li ki po sao u Srem skim Kar lov ci ma, pri vo de se kra ju i ko li ko ove sed mi ce, tre ba lo bi da po~ ne sa na ci ja. - Pr va fa za sa na ci je pod ra zu me va kom plet no ~i {}e we pla toa od na ne tog ma te ri ja la, {to je u to ku, a na kon to ga }e se unu tar ja ru ge osi gu ra ti De po ni ja po sle po à ra u av gu stu no ì ca de po ni je iz ra dom pre gra de od krup nog lo mqe nog Po za vr {et ku sa na ci je bi }e ka me na - ob ja {wa va na ~el ni ca po sta vqe na ogra da od be ton op {tin skog Ode qe wa za ur ba - skih stu bo va i bo dqi ka ve ì ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za - ce. Pro stor iz van ogra de, pre {ti tu ì vot ne sre di ne Du {an - ma mi {qe wu nad le `nih u op ka Ja wu {i}. - Na kon to ga sle di {ti ni, tre ba ure di ti ta ko da ugrad wa iber la u fa u dre na `ni ì te qi tog de la Kar lo va ca

Sa na ci ja }e, ka ko pred vi |a ju u kar lo va~ koj op {ti ni, ko {ta ti tri mi li o na di na ra. U taj po sao }e, osim Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Be li lo”, ko je ve} ~i sti pla to pri pre ma ju }i ga za sa na ci ju, bi ti ukqu ~e na fir ma ko ja da nas bu de oda bra na pri li kom otva ra wa po nu da sloj po dnu ja ru ge, pre me {ta we ot pa da i na si pa we ze mqe unu tar do li ne, te po sta vqa we bi otro no va za od vod ga so va iz tela de po ni je. Na kra ju }e usle di ti na no {e we slo ja hu mu sa na sa ni ra nom de lu de po ni je i se jawe tra ve.

mo gu da ga ko ri ste u sport ske i re kre a tiv ne svr he. Ka kvu na me nu }e taj te ren do bi ti, bi }e po zna to ka sni je. Sa na ci ja }e, ka ko pred vi |a ju u kar lo va~ koj op {ti ni, ko {ta ti tri mi li o na di na ra. U taj po sao }e, osim Jav nog ko mu nal nog

pred u ze }a „Be li lo”, ko je ve} ~i sti pla to pri pre ma ju }i ga za sa na ci ju, bi ti ukqu ~e na fir ma ko ja da nas bu de oda bra na pri li kom otva ra wa po nu da. Za na si pa we de po ni je bi }e upo tre bqe na ze mqa ko ja je osta la ne is ko ri {}e na ka da je ko pa na te meq na ja ma za grad wu vr ti }a na Du da ri. Pro ce wu je se da }e ukup no za ovaj po sao, ukqu ~u ju }i i na no {e we hu mu sa, bi ti po treb no oko 1.000 kub nih me ta ra ze mqe. Vest o sa ni ra wu i ogra |i va wu de po ni je na Do ki, bez sum we ob ra do va }e sta nov ni ke iz ne po sred ne oko li ne, ko ji su go di na ma iz lo `e ni ne pri jat nim mi ri si ma i ri zi ku od eks plo zi je. Ove go di ne su bi li pri mo ra ni da udi {u dim ko ji se na kon po `a ra po lo vi nom av gu sta sve do sko ra {i rio sa ove de po ni je. Z. Ml.

Upis za naknadu ratnih dnevnica Upis rat nih ve te ra na ra di ostva ri va wa pra va na na kna du rat nih dnev ni ca, a na osno vu pre su de Evrop skog su da u Stra zbu ru mo è da se u~i ni u pro sto ri ja ma po kre ta „Tre }a Sr bi ja”, Je vrej ska uli ca 13, u udru è wu „Pa tri ot ski front”, Uli ca Ba te Br ki }a 16 i u udru è wu bo ra ca u Uli ci Ili je Og wa no vi }a 7. Pe riod rat nog sta wa ko ji se upi su je je

od 24. mar ta do 26.ju na 1999. go di ne. Po treb no je da ve te ra ni pri lo è fo to ko pi ju li~ ne kar te, fo to ko pi ju voj ne kwi ì ce ili po tvr du u~e {}a u ra tu 1999. go di ne od voj note ri to ri jal nog or ga na. Vi {e in for ma ci ja mo è se do bi ti na sle de }im bro je vi ma te le fo na: 021-60-43-140 i 063-1222-480. A. L.

OR GA NI ZA CI JA KO JA OKU PQA NAT PRO SE^ NO IN TE LI GENT NE

Mensin test poloìlo 1.000 sugra|ana Iako ve }i na qu di ima vi so ko mi {qe we o se bi i svo joj in te li gen ci ji, {to je i nor mal no, u No vom Sa du ima i onih ko ji su to od lu ~i li da pro ve re i kon kret no vi de „na ~e mu su”. Naj po zna ti ji te sto vi su oni za ~lan stvo u Men si, ko ji sa ve li kom si gur no {}u mo gu po tvr di ti ko ji vam je ste pen in te li gen ci je. Men sa je me |u na rod na or ga ni za ci ja ko ja oku pqa nat pro se~ no in te li gent ne qu de, a je di ni uslov za ~lan stvo je re {a va we te sta, to jest ostva ri va we re zul ta ta ve }eg od 148 ko e fi ci jen ta, a ko ji vas svr sta va u dva pro cen ta po pu la ci je. We ni ci qe vi su da pre po zna i po mog ne raz voj in te li gen ci je, ohra bri is tra ì va we we ne pri ro de, kao i stva ra we sti mu la tiv nog, in te lek tu al nog i dru {tve nog okru è wa za svo je ~la no ve. Men sa u No vom Sa du, po re ~i ma ko or di na tor ke ove or ga ni za ci je za na{ grad Mi li ce Bo {wak, ima oko 1.000 onih ko ji su po lo ì li test i oko 250 onih ko ji su ak tiv ni ~la no vi. - Men sa ne za stu pa ni je dan po li ti~ ki i re li gi o zni stav, na {i ~la no vi su pot pu no rav no prav ni, a je di ni uslov je da se na te stu in te li gen ci je po stig ne jed nak ili ve }i re zul tat od 148 ko e fi ci je -

na ta. Na kon po lo è nog te sta oso ba sti ~e uslov za ~lan stvo i ka da pla ti ~la na ri nu, zva ni~ no to po sta je - ka è Bo {wak - Sa sta je mo se u na {im pro stor ji ma dva pu ta ne deq no, ali se ve }i na ~la no va dru ì i pri vat no. ^la no vi do bi ja ju i ne ke be ni fi ci je, kao {to su ni è ce ne za raz li ~i te kur se ve, od in for ma ti~ kih, do kur se va stra nih je zi ka. Ovo je po go to vo zna ~aj no za stu den te ko ji su na {i ~la no vi. Men sin test mo gu da po la ù svi ko ji to è le, pod uslo vom da

ima ju 17 go di na i vi {e, dok gor wa sta ro sna gra ni ca ne po sto ji. ^lan stvo je {to se go di na ti ~e ve o ma {a re no, pa ta ko ima onih ko ji jo{ se de u {kol skim klu pa ma, pa do onih ko ji su pre ga zi li {e stu de ce ni ju. Ma da ve }i na mi sli da ~lan stvo u Men si sa mo po se bi do no si uspeh u pro fe si o nal nom ì vo tu, ka ko ka è Bo {wak, to ni je uvek ta~ no. - Na {i ~la no vi u su {ti ni ima ju sa mo pod lo gu, od no sno ba zu za da qi na pre dak, ali je na wi ma ka ko }e to is ko ri sti ti. Ima onih ko ji to ni su us pe li, ali i onih ko ji su vo de }i qu di u svo jim pro fe si ja ma na vo di Bo {wak. Te sti ra wa se odr à va ju dva pu ta go di {we i tra ju 40 mi nu ta, a za to vre me tre ba da se re {i 36 za da ta ka. Test se mo è po la ga ti naj vi {e tri pu ta u ì vo tu, s tim {to iz me |u dva po la ga wa mo ra pro }i go di nu da na. Men su su osno va li Ro lan da Be ril i Lan se lo ta Var 1946. go di ne u Oks for du. Za mi {qe na je kao or ga ni za ci ja ~i ji je je di ni uslov za ~lan stvo po la ga we te sta, pa se sa mim tim ve o ma br zo se {i ri la po Bri ta ni ji, a za tim i u osta lom de lu Evro pe. G. êt nik

ponedeqak3.decembar2012.

ДОНАЦИЈА ЦРВЕНАЧКЕ ШЕЋЕРАНЕ

Милион динара за градски водовод ЦРВЕНКА: Фабрика шећера „Црвенка“ донирала је милион динара градском водоводу у Црвенки за снабдевање грађана пијаћом водом. Црвенчани су током врелих летњих дана имали проблема са несташицом воде, јер је притисак у чесмама био веома слаб. Црвеначка шећерана је овом донацијом помогла израду, опремање и повезивање бунара питке воде на водоводну мрежу у Црвенки у циљу побољшања општих услова живљења у овом месту кулске општине. Председник општине Кула Драган Трифуновић истакао је да се Фабрика шећера „Црвенка“ показала као друштвено одговорна компанија. - Црвеначка шећерана је препознала и подржала пројекат локалне самоуправе за решавањем проблема водоснабдевања у Црвенки. Донација ће у значајној мери помоћи да се овај проблем

који је од виталног значаја за водоснабдевање у Црвенки реши. Пројекат који би трајно решио овај проблем ће коштати око 12 милиона динара, а општина ће се потрудити да обезбеди преостали новац – рекао је Трифуновић. Заменик генералног директора Фабрике шећера „Црвенка“ др Милан Петровић је истакао да ова компанија и овом приликом показује разумевање за потребе локалне самоуправе и грађана. - Шећерана је присутна у овој средини пуних 100 година и активно даје допринос за реализацију важних пројеката у општини. Желимо да се донација наше компаније што пре утроши за побољшање снабдевања водом у Црвенки – нагласио је Петровић и додао да је црвеначка шећерана ове године донирала осам милиона динара за потребе локалне средине. М. Кековић

НА НАЦИОНАЛНОМ КОНКУРСУ КОМПАНИЈЕ „ТОНДАХ”

Најлепши кров Винарије „Звонко Богдан”

КАЊИЖА: Кров Винарије „Звонко Богдан„ на Палићу проглашен је за националног победника конкурса аустријске компаније „Тондах„, за најбоље изграђени у претходних годину дана. Пројектант објекта Винарије „Звонко Богдан„ је АРП из Београда са дипломираним архитектом Миодрагом Ђурићем, а извођач радова „Експрес-сервис„ из Суботице.

налац за кров Европе 2012. године. На национални конкурс је пристигло преко стотину радова из Србије, од којих се у ужем избору нашло 50, а стручни жири којим је председавала професор др Александра Крстић-Фурунџић са Архитектонског факултета у Београду, а чланови су били истакнути стручњаци за примену производа АД „Потисје” Кањижа

Здање Винарије „Звонко Богдан” на Палићу

Друга награда додељена је вишепородичној стамбеној згради на Златибору и трећа породичној кући у Бајиној Башти, а међу пет добитника похвала је припала и вишепородичном стамбеном објекту у Суботици. Национаном победнику поред титуле и пехара припада и новчана награда од 2.000 евра, другопласираном 1.500 и трећепласирнаом 1.000 евра. Национални победник најбољег крова конкурса ће се наћи у конкуренцији националних победника из 13 земаља за међународном избору Тондах професио-

из састава Групе „Тондах„ Дарко Мијатовић и Данијел Ђурић, код оцењивања објеката као целине, вредновао је уклапање у окружење, однос крова и фасаде, естетски аспект, као и функционално технички аспект кроз стручно покривање и обликовање крова покровним материјалима из погона „Тондаха„. Из АД „Потисје Кањижа„ најављено је да ће свечано проглашење победника националног такмичења и додела признања бити у среду 5.децембра у 12 сати на Грађевинском факултету у Београду. М. Митровић

Пропао референдум у Кањижи

КАЊИЖА: Референдум за увођење новог месног самодоприноса на подручју Месне заједнице Кањижа није успео, без обзира на то што су се грађани изјашњавали 16 дана. Од 9.466 уписаних бирача на изјашњавање се одазвало 1.446 или 15,28 посто, од којих је за самодопринос гласало 956. Шестогодишњи самодопринос истиче 31.децембра ове године, а програмом за наредни шестогодишњи циклус од почетка 2013. до краја 2018. године планирано је да се од самодоприноса 250 милиона динара намењених за изградњу и одржавање комуналне инфраструктуре и друге потребе. М. Мр.

vOJvOdinA

dnevnik

ЗАСЕДАЛА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АЛИБУНАР

Рационално с новцем из општинске касе

АЛИБУНАР: Одборници локалне самоуправе у Алибунару прихавтили су предлог Општинског већа да се ребалансом буџета за ову годину умање приходна и расходна страна овог финансијског документа. Тако се овим приходи и расходи смањују за скоро 18 милиона динара, а у образложењу Одељења за финансије, које је без расправе прихваћено истиче се да се морају поштовати принципи фискалне одговорности, економичности, ефикасности, јавности и потпуности, тачности у трошењу и располагању буџетским средствима. Све то се чини у циљу спровођења мера штедње како на нивоу државе, тако и на нивоу ове локалне самуправе, с тим што је свим корисницима наложена

штедња у трошењу пара из општинске касе. Дуга, расправа водила се о распуштању Управног одбора Предшколске установе „Полетарац“ на чији рад и функционисање је имао замерки и покрајински инспектор за образовање и васпитање. У расправи се чуло да се овај орган одметнуо од општинске власти, тако је формиран од дечијих установа из сам три места, а требало је да у његовом избору учествују и представници свих места у којима има своја забавишта. Отуда су и доношене бројне одлуке мимо знања и без контроле локалнмог парламента. - Неки су добили отказ, а после судске пресуде испало је да за незаконите отказе штету треба да плати општина као оснивач, а у ствари у

томе нисмо имали удела ни утицајачуло се од покрајинског посланика Недељка Коњокрада. Било је и других примедби, као она да је радно време мање од потребног, тако родитељи често морају да оду са посла да би покупили децу пре истека њиховог радног времена. Водила се расправа и о извештајима комуналних предузећа у оштини о тешкоћама у наплати услуга, много је домаћинстава која немају средстава за измирење својих обавеза за воду и изношење смећа. Много је социјалних случајева по селима и предложено је да се предствници комуналаца и месних заједница нађу на договору код председника Скупштине разговарају о мерама за решавање овог проблема. Р. Јовановић

УГОСТИТЕЉИ, ФИРМЕ И СПОРТИСТИ ПРОТИВ СЛУЖБЕ ЗА ПОРЕСКУ УПРАВУ

Пљуште жалбе на пореска решења

ЗРЕЊАНИН: Не прође пуно а да се на дневном реду неке од седница Градског већа у Зрењанину не нађу жалбе упућене на решења Службе за пореску управу. Противе се зарезаним порезима грађани, власници трговина и угоститељских објеката, али и предузећа и спортисти. Тако је једна од претходних седница Градског већа, одржана почетком новембра, малтене од почетка до краја била посвећена овим жалбама. Последњи у низу случајева, за који је сазнала зрењанинска јавност, јесте спор између пропалог предузећа “Аутобанат” и Градске управе, настао око наплате годишњег пореза на имовину. “Аутобанат” сматра да у овом тренутку није у обавези да плати порез за 2012. у износу од 152.263 динара, који му је одредила Служба за пореску управу града Зрењанина. Пошто је одбијена жалба ове фирме, случај се преселио у Управни суд у Београду, јер је “Аутобанат” одлучио да тужи град. Готово осам пута мању суму од “Аутобаната” требало би да плати Железнички фудбалски клуб “Банат – Багљаш” као посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине, али је и износ од 18.480 динара превелик за ово спортско друштво. Био је то повод да законски заступник клуба Драган Брњош “очита буквицу” челницима локалне самоуправе. И ово питање, наиме, разматрали су градски већници који су одлучили да, као неосновану, од-

У Зрењанину предузетници и спортисти на мети порезника

бију жалбу коју је Брњош упутио на решење пореске службе, пошто сматрају да клуб мора да плати годишњу накнаду за 2012. годину, и то за објекат који поседује у Улици Тихомира Остојића. Али, бар је, као писани документ, остала “пацка” коју је градским челницима упутио огорчени заступник поменутог клуба који сматра да “Банат – Багљаш”, с обзиром на то да се већим делом финансира из буџета града, мора да има неке олакшице, а да је једна од њих неплаћање накнаде за заштиту и унапређење животне средине. У допису, откуцаном на писаћој машини, што је ваљда још један доказ тешке материјалне ситуације у којој се налази овај фудбалски клуб, Брњош је, већ на почетку писанија, кренуо оштро и записао: “Свака част аутору и састављачу оваквих решења”, и то

поткрепио са, ни мање ни више, него 21 ускличником. - Град Зрењанин десетинама година уназад нема пијаћу воду а грађани је плаћају. А, пред сваке изборе планира се изградња фабрике воде – имао је, већ у старту, Брњош шта да замери локалној самоуправи, а невезано за тему која је предмет његовог реаговања. Узгред је оптужио градску управу да покушава да уништи и оно мало преосталог аматерског спорта. Онда је навео пример много мање и сиромашније општине Житиште која, како је истакао, сноси све трошкове аматерских клубова. Слично је, додао је Брњош, и у сечањској општини. - Аутору ове жалбе није није ништа друго преостало него да овако реагује – приметио је он на крају дописа. Ж. Балабан

НАЈВЕЋЕ ФАБРИКЕ У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ У ТЕШКОЈ СИТУАЦИЈИ

Гуше кредити, прете стечаји КИКИНДА: Привредна предузећа у кикиндској општини су у лошој ситуацији. У оквиру обиласка фирми председник општине Кикинда Саво Добранић недавно је обишао фабрику “Банини” и “Металнолско-сирћетни комплекс”. У “Банинију” се састао са руководством фабрике чији је највећи проблем отплата кредита за нову фабрику. - Кредити пристижу на наплату, а вероватно су и услови кредитног аранжамна неповољни.Руководство фабрике бори се са недаћама и добили смо уверавање да неће одустати. У овој фабрици запослен је 781 радник што као локална самоуправа морамо ценити и помоћи им. Понудили смо руководству да у Влади Војводине разговарамо са председником Бојаном Пајтићем

и Мирославом Васином да видимо да ли и како Развојна банка Војводине може да помогне “Банинију”- рекао је Саво Добранић. Од учесника локалне власт, који имају своје представнике у републичкој власти, Добранић очекује да и они помогну кикндским привредницима. - Пре неколико дана био сам и у Метанолско-сирћетном комплексу. Ова фирма више од годину дана не ради, међутим, још увек имају залиха којима исплаћују зараде. Када ће почети производња нико у овом моменту са сигурношћу не може да каже. Ремонт је урађен и систем је спреман, али је проблем испорука гаса. У фабрици “Тоза Марковић” ситуација је алармантна. Рачун ове фирме је блокиран, а представници

општине Кикинда нису били у овој фабрици јер власници не одговарају на њихове позиве-каже први човек кикиндске општине.-Са власницима фабрике морамо успоставити контакте. Лоша ситуација у овом некадашњем гиганту није проблем само власника фирме, већ и читавог града. У “Този Марковић” запослено је око 600 радника и велики удар за град био би уколико би ова фирма отишла у стечај. И у Ливници, коју је пре више од пет година купио словеначки Цимос, такође је тешка ситуација, а ова фабрика највећа је општини јер у њој ради око две хиљаде људи. Локална самоуправа покушаће на све начине да помогне фирмама у граду како би боље пословале и запошљавале нове људе. А. Ђуран

Банатском Новом Селу потребан педијатар БАНАТСКО НОВО СЕЛО: Банатском Новом Селу неопходан је педијатар због чега Скупштина МЗ упутила захтев Дому Здравља да у овом селу ангажује лекара пет дана недељно. Председник Скупштине МЗ Предраг Шкаљак упозорио је да је велики проблем многим житељима одвођење деце на преглед у Панчево. Директор Дома здравља Слободан Овука обећао да ће размотрити тај захтев, али и напоменуо да су сви педијатри већ претрпани послом. - До скора смо издвајали средства за рад дечјег саветовалишта једном недељно где су била обухваћена само

здрава деца и испоставило се да је то и даље недовољно. Ово није случај само са нашим местом већ са свим местима општине. Вероватно ћемо са МЗ Долово предложити да се ангажује један педијатар који би наизменично долазио у ова два села - објаснио је Предраг Шкаљак. Једини договор који је за сада постигнут је да лабораторија која је до сада радила само средом, од трећег децембра, буде доступна и понедељком. Узорке ће до Панчева превозити возило локалног комуналног предузећа.

Дан особа с инвалидитетом БЕЧЕЈ: Локална самоуправа највеће потиске општине обележиће разним активностима Дан особа с инвалидитетом данас у Градском позоришту и сутра у ШОСО „Братство“. Подневна пројекција филмова о особама са инвалидитетом приказаће се у сали Градског позоришта, од 17 сати у фоајеу бечејског „храма културе“ отвориће се изложба ликовних радова основаца на тему „Проблеми са којима се срећу деца са инвалидитетом у општини Бечеј“ и доделиће се награде најуспешнијима. Креативни центар Градског позоришта биће место где ће се од 17,30 сати одржати трибина о правима особа с инвалидитетом. Исто вече од 19 сати представиће се девет општинских организација за особе с инвалидитетом. ШОСО „Братство“ организује сутра трибину за просветне раднике о раду с децом са сметњама у развоју, где ће говорти Марија Ачаи, Мариана Казанегра, Мишња Каћански, Елвира Рајшли Токош и Јудита Риц. В. Ј.

Већа накнада за прворођенчад ЗРЕЊАНИН: Одлуком Градског већа у Зрењанину накнада породиљама за прворођено дете биће повећана са 35.000 на 50.000 динара, док ће за другорођено и трећерођено дете та накнада остати непромењена и износиће 35.000 динара. Ово решење биће примењивано од 1. јануара идуће године. Образлажући одлуку, градоначелник Зрењанина Иван Бошњак је подсетио да су решењем Уставног суда од 13. јула ове године стављене ван снаге одредбе закона о одређеним надлежностима АП Војводине, па је у вези с тим покрајинска Влада укинула одлуке о накнади за прворођено дете, за породице у којма су рођени близанци, као и породице у којима су рођене тројке. - Као одговоран град ову тему смо ставили на дневни ред Градског већа и у буџету смо определили додатна средства, тако да смо помоћ прворођеном детету са 35.000 повећали на 50.000 динара. У укупној маси буџета то ће износити око седам милиона динара више у наредној години - рекао је Бошњак. Како је навео, у плану је и иницијатива да у 2013. град сноси трошкове финансирања ужине за треће, четврто и пето дете. До сада су, казао је, из градског буџета трошкови финансирања ужина покривани само за предшколску децу. Ж. Б.

Промовисана Сигурна кућа ПАНЧЕВО: У Панчеву је, у оквиру Светског дана борбе против насиља над женама, промовисана Сигурна кућа. Запослени у Кући су овом приликом у јавност изнели проблеме са којима се свакодневно сусрећу. Уовом регионалном склоништу, 90 посто становница чине жене из Панчева и околних села, углавном у пратњи деце. З. Дг.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik IZLO@BA RADOVA „RECIKLART 2012”

Hu ma ni aspekt umet no sti Iz lo `ba ra do va na sta lih u okvi ru pro jek ta “Re ci klart 2012” bi }e otvo re na da nas, na Me |u na rod ni dan oso ba s in va li di te tom, u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Pro je kat, ko ji je po dr à la Grad ska upra va za kul tu ru, za mi {qen je kao edu ka tiv na, te o rij sko-prak ti~ na ra di o ni ca. Ob je di wu je do dat nu edu ka ci ju stu de na ta Aka de mi je, in klu zi o ni pro ces za oso be s in va li di te tom, pre po zna va we i raz vi ja we hu ma nog aspek ta umet no sti, una pre |i va we uslo va ì vo ta oso ba s in va li di te tom i po di za we eko lo {ke sve sti. U pro jek tu je u~e stvo va lo 11 stu de na ta Aka de mi je: Ana Ko ji}, Iva Jev to vi}, Ma ri na ]i ro vi}, Ma ri ja Cvet ko vi}, Alek san dra Mu was, Sr |an Ili}, Si mo ni da Jo va no vi}, Alek san dra Ko va ~e vi}, Va len ti na Ta li jan, Ma ri ja Jev ti} i An ge la Vu ~u re vi}, kao i osam ko ri sni ka Rad nog cen tra [O SO “Mi lan Pe tro vi}”- Zo ran Ami xi}, Ne nad @i gi}, Mar ko Kra su la, Ili ja Stu par, Dra gan Ve se li ca, Ra de Dam wa no vi}, De jan Ga jo di i Mar ko Ba {i ca. Oni su svo ja is ku stva pri me ni li u iz ra di se ri je umet ni~ kih sli ka {to je bio pro stor za kre a- tiv no iz ra à va we i eks pe ri men ti sa we sa iz ra |e nim pa pi ri ma u kom bi na ci ji s raz li ~i tim teh ni ka ma li kov ne umet no sti. Ra do vi su iz ve de ni kao kom bi na ci ja cr te à oso ba s in va li di te tom, ko je su, uz po mo} stu de na ta Aka de mi je, sli kar skim teh ni ka ma uob li ~e ni u za ni mqi ve li kov ne iz ra ze. A. Va.

ponedeqak3.decembar2012.

EKIPA FTN-a „KONKORDIJA” POBEDNIK NACIONALNOG TAKMI^EWA U OBLASTI ODNOSA S JAVNO[]U

Po di plo me na Fi lo zof ski

Na gra |e ni pla }e nom prak som u NIS-u Na Pr vom na ci o nal nom stu dent skom tak mi ~e wu u obla sti od no sa s jav no {}u odr à nom pro {le ne de qe na No vo sad skom saj mu pr vo me sto osvo ji la je eki pa „Concordia“, ko ju su ~i ni li stu den ti Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du. Ste van Pe ro vi}, Mi li ca Traj ko vi} i Ni na Ri sti} bi li su naj u spe {ni ji u pre zen ta ci ji pred ì ri jem i u ja koj kon ku ren ci ji u fi na lu za u ze li pr vo me sto. - Svo tro je smo ima li is ku stva u tak mi ~e wu iz stu di ja slu ~a ja, ali ni kad se ni smo opro ba li u PR tak mi ~e wu, pa smo è le li i to da pro ba mo. Ima li smo za da tak da na |e mo re {e we za una pre |e we imi xa NIS-ovih ben zin skih sta ni caka è Ste van. - Svi smo ~la no vi stu dent ske or ga ni za ci je ESTI EM, pa smo se ta ko upo zna li, a ja i Mi li ca se zna mo i s pre da va wa. Nas dvo je smo ~e tvr ta, a Ni na dru ga go di na in è wer skog me nax men ta. Ra ni je su se Mi li ca i Ni na tak mi ~i le u ti mu, kao i ja i Mi li ca, ali nas tro je smo se sad pr vi put opro ba li kao eki pa. Kao po bed ni ci do bi li smo pla }e nu rad nu prak su u tra ja wu od dva me se ca u NIS-u. Do sta sam na u ~io to kom tak mi ~e wa, i pam ti }u ga kao jed no vr lo po zi tiv no is ku stvo. Dru ga je bi la eki pa GA MA s Fa kul te ta or ga ni za ci o nih na u -

Fi lo zof ski fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du na svom saj tu (www.ff.uns.ac.rs) ob ja vio je oba ve {te we stu den tima ko ji su stu di ra li po Za ko nu o uni ver zi te tu, da }e od da nas, 3. de cem bra, mo }i da pre u zmu svo je di plo me na {al teri ma Stu dent ske slu `be, rad nim da ni ma od 10.30 do 13 ~aso va. Svr {e ni stu den ti di plo mu bi tre ba lo da po dig nu li~ no, a uko li ko, even tu al no, to ne mo gu, oso bi ko ja }e to ura di ti ume sto wih mo ra ju da ti ove re nu pu no mo}. Na saj tu je ob ja vqen i spi sak s ime ni ma 112 stu de na ta koji su stu di ra li po sta rom si ste mu na Fi lo zof skom fakul te tu i di plo mi ra li od 1. ma ja do 1. no vem bra ove go di ne, a ko je ~e ka ju di plo me. V. ^.

Kon kurs za is tra ì va ~e u obra zo va wu Or ga ni za ci ja OECD ras pi sa la je kon kurs za sti pen di je ko je se do de qu ju is tra ì va ~i ma u obla sti obra zo va wa u okvi ru pro gra ma “Dru ì na To ma sa X. Alek san de ra”. Is tra ì va ~i mo gu do la zi ti s uni ver zi te ta, is tra ì va~ kih in sti tu ta, iz vla di nih agen ci ja ili pro fe si o nal nih or ga ni za ci ja. Oni }e bi ti ohra bre ni da po ve ù svoj rad s obra zov nim po li ti ka ma i prak som, po seb no ka da je re~ o jed na ko prav no sti u obra zo va wu. Po dr {ku mo gu do bi ti po je din ci ko ji spro vo de kvan ti ta tiv na is tra ì va wa za sno va na na ja snim po ka za te qi ma za is tra ì va we obra zo va wa, po seb no kod ze ma qa ~i je su eko no mi je u raz vo ju. Fi nan sij ska po dr {ka se mo è do bi ti za is tra ì va~ ki

Fo to: N. Sto ja no vi}

ka iz Be o gra da, dok je tre }e me sto osvo ji la eki pa „IVY LEEague“ s Eko nom skog fa kul te ta ta ko |e u Be o gra du. ê tvr to me sto pri pa lo je eki pi „PRoject:Changes“ u ko joj su na stu pi li stu den ti FTN UNS, dok je pe to me sto u fi na lu osvo ji la eki pa „Kemp“ sa sta vqe na od stu de na ta Fa kul te ta dram skih umet no sti iz Be o gra da. Stru~ ni ì ri u sa sta vu: Sr ba Jo va no vi}, Ma ri je ta La zor, Pre drag Jo va no vi}, Na de `da Ko ro be i ni ko va, Ma ri ja Ja wu {e vi}, Ma ja Sto ja no vi} i Sa wa Mi la ko vi} Ko lun xi ja imao je te àk za da tak da oce ni jav ne pre zen ta ci je ti mo va, o ~e mu sve do ~i i ma la bo dov na raz li ka ko -

ja je na kra ju od lu ~i va la ko na ~an pla sman eki pa. Svi u~e sni ci fi na la na gra |e ni su stru~ nom li te ra tu rom iz obla sti od no sa s jav no {}u i pri god nim po ko lo ni ma. Fi na le pr vog na ci o nal nog stu dent skog tak mi ~e wa u obla sti od no sa s jav no {}u odr à no je u okvi ru pred kon fe ren cij skog da na, ê tvr te me |u na rod ne kon fe ren ci je Dru {tva Sr bi j e za od n o s e s jav n o { }u „PRi li ka 2012“. Na tak mi ~e we su se pri ja vi le 33 eki pe od no sno 117 stu de na ta i stu dent ki wa s ukup no 25 dr àv nih i pri vat nih vi so ko-obra zov nih in sti tu ci ja u Sr bi ji. A. Varga

STUDENT FTN-a RADOVAN [IMUN USPE[AN KARATISTA

Po zla tio se na Svet skom ju ni or skom pr ven stvu

Ra do van [i mun na po bed ni~ kom po sto qu

Stu dent dru ge go di ne ge o de zi je i ge o ma ti ke na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du Ra do van [i mun osvo j io je zlat n u me d a q u na Svet s kom ju n i o r s kom pr v en stvu odr à nom pro {log me se ca u No vom Sa du. Na stu pio je kao re pre zen ta ti vac u ka te go ri ji ju ni o ra do 80 ki lo gra ma. – Do zla ta na Svet skom pr ven stvu, pro {ao sam sve pri pre me s re pre zen ta ci jom na Ta ri i Le ten ki. Sva kog da na tre ni rao sam dva pu ta, po ne kad i tri, pro {ao sva kva li fi ka ci o na tak mi ~e wa i na kra ju je do {la zlat na me da qa – pri ~a Ra do van. – Na sa mom tak mi ~e wu imao sam ~e ti ri bor be do zla ta, dve kva li fi ka ci o ne pro tiv Ukra jin ca i En gle za, za tim po lu fi nal nu pro tiv dru ga iz re pre zen ta ci je, ko ja mi je bi la naj te à u ka ri je ri. Jer to ni je bi la obi~ na bor ba ve} mi je „pro tiv nik” bio naj bo qi pri ja teq, s ko jim pro vo dim ve }i nu svog slo b od n og vre m e n a. Na kra ju me ~a re zul tat je bio ne re {en, a u pro du è ci ma sam us peo da ga po be dim na zlat ni

poen. U{ao sam u fi na le hla dan i „po ~i stio„ s ta ta mi ja re pre zen ta tiv ca Bo sne i Her ce go vi ne. Zlat noj me da qi na Svet skom pr ven stvu pret ho di le su mno ge dru ge, ni {ta ma we zna ~aj ne. – Sa mo ove go di ne imao sam ve} pet tak mi ~e wa. U~e stvo vao sam u ju nu na Evrop skom pr ven stvu za se ni o re u Gla zgo vu, u [kot skoj, gde sam osvo jio pe to me sto, za tim sam na Pr ven stvu dr `a ve u No vom Sa du osvo jio zla to. Na evrop skom ku pu za se ni o r e u Klu ` u, u Ru m u n i j i, osvo jio sam sre bro, a na se lek ci o nom tur ni ru za Svet sko ju ni or sko pr ven stvo u No vom Sa du zla to – ka `e mla di {am pion u ka ra teu. Kao stu dent dru ge go di ne, Ra do van se tru di da ne za po sta vqa fa kul tet ske oba ve ze, ali i kad se ne pri pre ma ne po sred no za tak mi ~e wa, sva ko dnev no ide na tre nin ge u „Yu Karate Do“. Is ti ~e da ga to opu {ta i jo{ mu „ko ri sti pri li kom u~e wa”. Za ka ra te se opre de lio, ka ko sam pri zna je, jer se kao ma li stal no tu kao, upa dao u ne vo qe... Zbog

to ga ga je stric, kad je Ra do van imao se dam go di na, upi sao na ka ra te. – Ka da sam ula zio u pu ber tet, iz be ga vao sam tre nin ge, za ni ma le su me ne ke dru ge stva ri, ali ka da je ta ta ~uo da za to, pr vo sam do bio ba ti ne a on da me je na sva ki tre ning on vo zio i za hva lan sam mu zbog to ga jer, da ni je bi lo we ga, ne bi bi lo ni ovih re zul ta ta. Mo ji ro di te qi su mi u sve mu naj ve }a po dr {ka, stal no su uz me ne i naj va tre ni ji su mi na vi ja ~i – pri ~a Ra do van. Iako vred no tre ni ra, tvr di da mu ni j e te { ko da ka r a t e uskla di s fa kul te tom. – Sve se mo `e, sa mo tre ba do bro is pla ni ra ti dan. Imam i mno go ho bi ja, a sport u su {ti ni vo lim i ve }i nu pra tim. Pla ni ram, na rav no, na pr vom me stu da za v r { im fa k ul t et, za t im da po sta nem se ni or ski svet ski pr vak, po {to sle de }e go di ne po sta jem se ni or. @e lim da za vr {im {ko lu za tre ne ra i da se ce log `i vo ta uz svo ju stru ku ba vim i ka ra te om. Mi slim da je to sjaj na kom bi na ci ja! – za kqu ~u je Ra do van. A. Varga

rad u tra ja wu od jed ne go di ne, u okvi ru ~e ga je i pe riod bo rav ka u OECD-ovom se di {tu u Pa ri zu. Kan di da ti se bi ra ju na osno vu svo je ori gi nal no sti i pro ce ne na u~ nog po ten ci jala pred lo ga i osta lih pa ra me ta ra. Od wih se o~e k u j e da na kra j u svog is t ra ` i v a~ k og pe ri o d a na p i { u i ob j a v e na u ~ ni ~la n ak ili iz v e { taj. Kon ku r i { e se is k qu ~ i v o on l ajn, na sle d e } em lin k u: www. oec d.taleo .net/ car ee rs ection/e xt/ jo bd etail.ftl?l an g=en&j ob= 08382 . P r ijavqivawe j e do 21. decembra. Vi{e informacija o stipendijama i svi detaqi konkursa dostupni su na sajtu: www.oecd.org/pisa/pisafellowshipsandgrants. A. J.

Pre zen ta ci ja fran cu skih sti pen di ja Pre zen ta ci ja sti pen di ja za {ko lo va we u Fran cu skoj bi }e odr `a na su tra, u 11 ~a so va, u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3. Ciq pre zen ta ci je je pod sti ca we mo bil no sti stu de na ta. Upra vo zbog to ga Fran cu ski in sti tut

u Sr bi ji sva ke go di ne do de qu je sti pen di je na {im stu den ti ma ko ji `e le da na sta ve {ko lo va we u Fran cu skoj za ni vo ma ster II i dok to ra te. Sti pen di je po kri va ju tro {ko ve {ko la ri ne, `i vo ta u Fran cu skoj kao i so ci jal nog osi gu ra wa i do de qu ju se za sve obla sti. Kraj wi rok za kon ku ri sa we je 8. mart 2013. Do dat ne in for ma ci je do stup ne su na saj to vi ma: www.institutfrancais.rs i www.srbija.campusfrance.org. A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

RePORTA@e

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik

NA SOMBOrSKOM „VAJN FeStU“ pO^etNICI U^e I KAKO Se GOSpODSKI pADA pOD StO

[u ma din ci po no vo ko lo ni zo va li Voj vo di nu a ko to re ~e Na ta {a Tur ki}, {ar mant na di rek to ri ca Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Som bo ra na otva ra wu ~e tvr tog „Ra van grad Vajn fe sta“, kad ka `e{ vi no, sma trao je Dan te, mi sli{ o ~i stoj to pli ni sun ca. Ta ko se na tem pe ra tu ri bli zu mi nu su ve li ki broj Som bo ra ca i go sti ju mo gao ogre ja ti

pa to ti je. Go di na ma su se Som bor ci ba ci li is kqu ~i vo na kon zu mi ra we vi na, svo je vi no gra de za par lo ì li, ras kr ~i li i za bo ra vi li ka ko iz zr na gro `|a da is ce de sun ce, pa su bi li, da ka è mo, ko lo ni zo va ni od onih ko ji ovo ume }e ni su za bo ra vqa li. Toj bla go u god noj dik ta tu ri do {ao je kraj, ako ni {ta dru go, zbog uz vra }a wa udar ca vi no rod nih im pe ri ja sa Te le~ kog bre ga i uz bi ba nih ta la sa Ri |i ce, ko ji su na fe {ti na stu pi li pod vla sti tim udru è nim fir ma ma Kqa ji }e va i Ri |i ce. Dok Som bor ci ma do mi cil ni vi na ri ne po sta nu ka pa ci tet ni kao i „osva ja ~i“, do bro hot no je pri hva }e na is po mo} osta le vi nar ske bra ti je a broj no {}u su do mi ni ra li @u pqa ni. A {ta i o~e ki va ti kad ta mo u vi no rod noj @u pi alek san dro va~ koj i fon ta nu s vi nom ume sto vo de ima ju. Ru ì ca im, ona ko, ta man ume sto an ti bi o ti ka, mo`‘ da po slu ì i mje {te {a re nih pi lu la za li lu le, An ti }i do ne le me to hij sko par ~e sun ca ali te s no gu obo ri i pa u Ha li „Mo ston ga“ za hva qu ju }i met po me ri mi ste ri o zna ta mja nek ta ru bo go va, pre ne go fu ru ni ka. na ma i ra znim ter mi ka ma. Ima Sad, kod @u pqa na to iz gle da ju }i to na umu, znan kao zi mo gro ide ta ko {to do ne su to sa go sti `qiv, no vi nar „Dnev ni ka“, ve ma i po pi ju, o~i gled no ne za in ~i ta mi ro |i ja u sva koj ~or bi, te re so va ni za ma lo pro da ju, pa po tru dio se da na |e svo je me sto le po wi ma, a na ma jo{ vi {e. pod tim sun cem za ro bqe nim u Svra }a mo i do ma log {tan da bu te qa ma i bu ra di ma. I, da vi jo{ jed nog od Som bo ra ca, Mi {e di{, ba{ gre je. Bo ì~ ko vi }a, ko ji je dao pot pu Oku pi lo se vi nar sko brat no no vu de fi ni ci ju dok tor skog stvo na za pa du Ba~ ke i na de gust pi }a. Za ne u pu }e ne, to je ono iz ne lo naj bo qe iz vi no gra di od ì vot no pra vi lo da ni kad ne od Ko so va do Som bo ru brat ske Ba bi je{ pi }e iz do ma }e za li he jed je. Odav no u ovoj va ro {i ne ma ju nog le ka ra, jer se, po zna to je, pro ble ma sa ku va wem gra’, zbog jo{ ni je ro dio ko ji je na pre zent ko jeg su mo ra li da ta ma ne {un ku do bio br qu. Ce lu pro ble ma ti ku i vi no, ali u|e ~o ve ku u na vi ku, je Mi {a, ina ~e di rek tor me snog

Do ma zdra vqa, baj pa so vao vla sti tom pro iz vod wom vi na pa ni ko ne mo è da te la li o srp skoj bla goj ko rup ci ji u or di na ci ja ma. Da se ob ra du jem kao ro du ro |e nom, po sta rao se Ni ko la Cu cuq iz Vr {ca, vla snik po ro di~ ne vi na ri je „Vi nik“, ~i jim sam mu skat ham bur gom upa ko va nim u we gov „Vr ò le“, sa mog se be, a pri ja te qe u ino stran stvu jo{ i vi {e, ne bro je no pu ta „kr stio“. Kroz kon tem pla ci ju sa ovim vi te zom vi na la ko smo do {li i do naj ta~ ni je de fi ni ci je pi }a ko je je na oko kao ro ze, ali uz bla gu vo} nu aro mu, pa ne mo è{ ga dru ga ~i je ime no va ti ne go kao „pre po dnev no vi no“, da kle nek tar u kom mo è{ da uì va{ i bez bo ga te tr pe ze, ona ko, na {te sto ma ka. Za sva ki slu ~aj, da me mo ji ala vi Som bor ci ne osta ve krat kih ru ka va, pa za rim je dan mu skat, a ka ko mi je kuj na mi li ja od dnev ne i spa va }e so be za jed no, is pr sim se i za bu te qu Cu cu qe vog po no sa i di ke, ka ber ne so vi wo na, tek da ne za zja vam po sle ja ~eg ru~ ka. Ma da sam ov de

Sa mo fa li la `up ska fon ta na s vi nom ume sto vo de

is tro {io sve li mi ti ra ne fi nan sij ske mo gu} no sti no vi nar ske go lo gu zi je, bi mi ne pri jat no pri pro la sku kraj osta lih vi na ra, pa k’o ve lim, da sklo nim bu teq ke u auto. On da se opu stim i po la ko, no gu pred no gu, od Iri `a ni na Ko va ~e vi }a i Ma~ ka,

Uputstvo za upotrebu ~ardi i sala{a Fe sti val je za mi {qen i kao sa mit gde mo è{ ne {to za ni mqi vo i da na u ~i{, a od pro fe si o nal nog so me li jea, mla de da me Du brav ke Ko va~, sa zna doh ka ko ukr {ta ti ko je vi no s ko jom voj vo |an skom {pe ci jom. Pri de je i Mi ro slav Bo ìn, ko le ga no vi nar, na ja vio svoj no vi vo di~ kroz pa non ski kon ti nent „Sa la {i za vas“. Tu ri sti~ ko-gur man sko-lin gvi sti~ ki be de ker, za ko ji se autor bo ri uz po mo} pre nu me ra na ta, tre ba lo bi da se po ja vi u ma ju, a uz we ga je jo{ je dan „Dnev ni kov“ kla sik Pa ja Ma le {ev pri pre mio „Sa la{ u 100 re ~i“, pa }e na kon „âr di na Du na vu“ oni ko ji ma je Voj vo di na jo{ uvek skri ve na taj na mo }i da pro nik nu u me ta fi zi ku rav ni ce. pre ko na {ih, som bor skih, ê za ra i [a ri }a do bra ti je iz In |i je i mu ~e nog An ti }a iz Ora hov ca sa fe no me nal nim me to hij skim cr wa kom, dok me na kra ju ne ki be o grad ski tr gov ci vi nom ne sa tra {e „{i ra zom„, vi nom o ko jem se pri ~a upra vo obr nu to sra zme ri mo gu} no sti we go vog pro na la ska. Bi la bi ova eks kur zi ja po fe s ti va l u, si l om pri l i k a, mno go kra }a da ni je bi lo da se ~o vek ne ~im i za lo ì, pa sam sva ko ma lo uzi mao pa u zu uz uje -

Ri |i ~a ni po stro ji li bu teq ke u di vi zion

di we ne slo ve na~ ke ma sli na re, ali i {tand ne kad Be o gra |a ni na a sad Ba~ ko mo no {tor ca Mi lo {a @i ki }a, ko ji je na pro bu po nu dio ~a rob ne si re ve, zbog ~i je pro iz vod we se i od re kao sve ta la ve le gra da. To je bi lo fen si, ali, srp ska po sla, pra va na va la na sta la je kod Ba ji }a iz Ka }a, ko ji su na pra vi li pra vu po met wu sa svo jim ko ba si ca ma. Voq‘ ti obi~ ne do ma }e, voq‘ od di vqa ~i pra vqe ne. Jo{ da je no va ca... Mili} Miqenovi}

PRE^ANSKA LEKSIKA i ta li com: {ta se bi je li u go ri ze le P noj… po ~i wu go to vo sve na {e ju na~ ke pe sme, a kon sta ta ci jom “ba{ je le po, be lo,

pa de be lo” po ~i we obi~ ni ne ju na~ ki dan za bi ja~ ke, svi wo ko qa, a u Ba~ koj, Ba na tu, vaq da i u Sre mu, ~i ji se je dan deo ba{ i zo ve po naj ~e {}oj na {oj do ma }oj ì vo ti wi, pra si ci, par don la si, ka ko se ta mo ka è. U stva ri, la èm, dan za bi ja~ ke po ~i we bez re ~i, a pre zo re. Ta da se za lo ì va tra pod ko tlan kom, ora ni jom (naj bo qe tu ~a nom), ko tlom naj ve }im {to ima{ (go re }e do uve ~e na {a pu ri ke, dr va, ogri zi ne…) a pr va re ~e ni ca je: Vo da ba ca kqu~, ’va taj ’ra we ni ka!” Jo{ du go se ne di va ni, ~u je se sa mo ski ~a we ne sre} nog (u{tro je nog)

brav ca ili ot pi sa ne kr ma ~e, on da ro pac, pa zve ket la na ca {to se na me {ta ju na li me no (ili dr ve no) ko ri to u ko jem }e se sa da ve} “pre de met ob ra de” pr vi i po sled wi put oku pa ti, ap so lut no de pi li ra ti i on da po di }i na tro no `na ve {a la zva na rem, pa }e se tek on da ~u ti na ve de no o le pom, be lom i de be lom. ô vek je ve ro vat no jo{ ve }a ize li ca od te svo je `r tve, po zna tog sva {to `de ra, pa je za to i smi slio ka ko da is ko ri sti i, na rav no, po je de sve od ne sre} ne ì vuq ke ko ja mu je po unu tra {wim or ga ni ma (ne ki ma i po vla da wu), ka ù, naj bli ì rod. Da kle, ne ba ca se ni {ta {to je iz me |u uve ta i re pe ta. Do ne dav no se i ono {to ni je je sti vo sku pqa lo, da va lo ne ko me pa i pro da va lo.

Za bi ja~ ka

ili ~e ga sve ima od uve ta do re pe ta Ono ne {to dla ka (~e ki we, stri we), te pap ke i ko sti tra ì li su ne ka da ~et ka ri i pro iz vo |a ~i tut ka la i }i ri {a, lep ka za dr vo i ko ù. Sa da se to ba ca. Ali sa mo to. Gla va sviw ~e ta }e i}i u ba ro ti nu i od we }e se, za jed no s yi ge ri com i ko ù ri com, pu ni ti je dan od na de va. Naj fi ni ji je {var gla ili ~var gla, pa sle de raz ne hur ke, yi ger wa ~e, kr va vi ce, pi rin ya re… Sit ni ji ko ma di me sa, ali i ce le ple} ke pa i ne ke {un ke, idu u ko ba si ce, ku le ne, ~ak s do dat kom “tu |eg me sa”, re ci mo ma ga re }eg. Sla ni na s ko ù ri com (ne ka è se ko à ni ko ù ra ve} ba{ ko ù ri ca) to pi se u mast i ~var ke, dru ga so li pa su {i, gro nik ta ko |e, bu to vi i ne ke kr me na dle idu u sa la mu ru, u pu {ni cu, na pro ma ju, iza bra ni de lo vi gla ve i ko ù ri ce s pap ci ma i u{i ma su vi |e ni za pih ti je, sa lo je za one fi ne ko la ~e-{e {i ri }e i ki fli ce s pek me zom od {qi va (mo è i kaj si ja), a cre va (tan ka i de be la, sve sa è lu com i “le pom ka tom”) se pr vo pra zne, pe ru, ~i ste, dez in fi ku ju lu kom i sir }e tom pa pu ne po me nu tim ma sa ma iz ba ro ti ne i ume {e nom od si ro vog (ali za ~i we nog) mle ve nog me sa… Osta la su re bra, ali ni wih ne }e mo ba ci ti va {ka ma. Pe ku se sve à ili uso qe na pa pro di mqe na, u krom pi ra ~i, pa su qu, na pod var ku… Za bi ja~ ka se ov de zo ve jo{ i svi wo koq, di sno tor (ma |ar ski), [ok ci i Bu wev ci ka ù jo{ ko li we i kar bi we, a svi po sle tog na por nog da na pri ~a ju ka ko su je li – naj bo qe krof ne u ì vo tu! Dru gi na bro ja ni za lo ga ji se pod ra zu me va ju, pa i pa pri ka{. Oba ve zan i ne po no vqiv do no ve za bi ja~ ke. pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Divani o re~ima: Nasred ~etir’ {ora„)

Sa mo da ne ko ne zah te va grad wu ko pi je Pla ni ce

Be êj SKi MU Zi Â Ri pod nAd Zo RoM FRAn CA Li STA: Kada se odràvaju koncerti i izvo|awa ostalih muzi~kih dela, naj~e{}e zna da bude tesna ne samo sala be~ejskog MKD „Petefi [andor“,

KAKO SpOrtIStI BU[e Op[tINSKI BUYet BA^Ke pAlANKe

Ski ja {ki le to vi iz nad du na va o {to je odav no sko mo lao duh na ci je, vaq da da o~u va bar zdra va te la, nad le `no mi ni star stvo upo ko je ne Cvet ko vi }e ve vla de la ne je zva ni~ no re gi stro va lo vi {e od 130 spor to va. Pre sti `an sta tus olim pij skih ima ih 39, neo lim pij skih spor to vi je ~ak 81, dok je 12 ta ko zva nih mul ti. Bi lo bi to sa svim u re du ka da ne bi svi ra ~u na li na ve li ko du {nost gi ta ri ste Mla |e Din ki }a, ali i `e le li da se ugra de u bu xe te svo jih va ro {i. Uda ri la bes pa ri ca i na Ba~ ku Pa lan ku, ~i ji Sport ski sa vez ima 29 ko lek tiv nih ~la no va, fi nan si ra nih iz op {tin ske ka se. Me |u tim, pre me sec da na, ba{ uo~i pla ni ra wa bu xe ta za idu }u go di nu, pri ja vi lo se jo{ dva de se tak po ten ci jal nih abo ne na ta. A sve tre ba pod mi ri ti sa je dva 29 mi li o na di na ra. – To ni je do voq no – na gla vo bol nim je mu ka ma mr Dra gan Ku bu ro vi}, ge ne ral ni se kre tar Sa ve za. – ^lan stvo je do bro voq no, pa mi ~ak ne ma mo ko na ~an spi sak spor to va i sve ve }i broj klu -

ve} i nevelika pozornica. Sli~no je bilo i pre neki dan tokom nastupa folklora mesnog „\ida“. Naro~ito veliku tremu su imali muzi~ari predvo|eni Miroslavom - Mi{om Sila{kim, jer je sa reqefa proveravao da li po{tuju partitire slavni ma|arski kompozitor i virtuozni pijanista Franc List. Pa, ajd zabu{avaj ako sme{! V. Jankov

bo va. Pre ma Stra te gi ji raz vo ja spor ta do 2014, ko ji je usvo ji la Skup {ti na op {ti ne, Sa vez fi nan si ra vr hun ski sport, klu bo ve, ~la no ve, ali vr lo ozbiq nom su mom i {kol ski sport. Po me ni ni je ni ma lo lo gi~ no da ne ko osnu je klub i na kon sa mo ne de qu da na do |e da tra ì pa re. Uzda ni ca pa la na~ kog spor ta su ru ko me ta {i ce „No pa la“ i ko {ar ka {i ce „ê la re va“, ka ja ka {i „Sin te lo na“ i di za ~i te go va „Ma je vi ce“, ali Ku bu ro vi} stra hu je da ne ko ne for mi ra klub ski ja {a ska ka ~a i le ta ~a, pa o~e ku je da ne gde kraj Du na va gra di mo ko pi je Pla ni ce i Gar mi {par ten kir he na. Ili, ne daj bo è, da sta tus olim pij skih spor to va do bi ju so ko lar stvo, bo }a we, brix, mi ce i kraj ca ri ce ili je la~ ki we bar ja~ ki we i tru le ko bi le. Da se ni je uzdao u po ro di~ ni grunt, No vak \o ko vi} bi jo{ uvek igrao fju ~er se i ~e len xe re po Sr bi ji, Cr noj Go ri i even tu al no Ru mu ni ji. M. Suyum

crna hronika

dnevnik

„Del ta hol ding” je sa op {tio da „ni ka da ni je ra dio s ak ci znom ro bom, po slo ve ve za ne za na ci o nal ne pri rod ne i dru ge re sur se, ni ti je ra dio s jav nim pred u ze }i ma”. „Ovim je prak ti~ no is kqu ~e na mo gu} nost po ja vqi va wa u bi lo ka kvim ko rup tiv nim rad wa ma”, na vo di se u sa o p {te w u „Del te”. Ova kom pa ni ja na vo di da je bi la pri nu |e na da od go vo ri na „na sta vak i po ja ~a va we kam pa we” ko ja se vo di kroz me di je i

raz ja sne {ta su i ka ko ra di li, a tu ì la {tvo bi mo ra lo da pro ve r i i in f or ma c i j e ko j e je „Del ta„ sa da iz ne la u jav nost, ka è ured nik u „No vom ma ga zi nu„ Mi jat La ki }e vi}. - Ne ke pro tiv prav ne rad we ne mo ra ju da iza |u di rekt no iz po slo va wa sa dr à vom, po sto je i dru gi na ~i ni da se uti ~e na to - ka è La ki }e vi}. Pod se }a da je u pro {lo sti otvo re no pu no po ten ci jal nih afe ra, ali da se ve li ki broj wih ni je za vr {a vao ona ko ka ko je u me di ji ma na ja -

vqi va n o. Zbog to g a Tu ` i l a {tvo mo ra da ra di pa `qi vi je ne go do sa da, sam tra on. - Mi slim da u na ~e lu dr à va ima sna ge. ê sto mi se ~i ni da je tu u pi ta wu i ne ka vr sta ne zna wa i br zo ple to sti, vi mo ra te te pro ce se da pri pre mi te ja ko pa `nqi vo i da pa `qi vo vi di te {ta tu mo è da se do ka è, ako }e te ne ku op tu `ni cu da po dig ne te - ka zao je La ki }e vi}. Po red pi ta wa o to me ka ko je do {ao do ze mqi {ta u Blo ku 53 u Be o gra du, za ko je je pri vat na kon sul tanstska ku }a pro ce ni la da vre di osam pu ta ma we ne go {to je to utvr di la Po re ska upra va, Mi {ko vi }u bi mo gla da se po sta ve jo{ ne ka, ko ja su po sled w ih go di n a po s ta vqa l i mno gi - od Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, do me di ja i ne vla di nih or ga ni za ci ja. Ipak u Tu ì la {tvu ni ko ni je è leo da ka è da li }e is tra ì va ti ulo gu Mi {ko vi }a i we go vih qu di i u slu ~a je vi ma „Lu ke Be o grad„, „Ni bens gru pe„ i „C mar ke ta„. - Vla sni ku „Del ta hol din ga„ Mi ro sla vu Mi {ko vi }u upu }en je po ziv za sa slu {a we u po ne de qak, 3. de c em b ra. Miroslav Mi{kovi} je na razgovor u policiju pozvan kao gra|anin i tamo }e u ponedeqak oti}i bez advokata - rekao je advokat vlasnika „Delte„ Nenad Popovi}. (B92)

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre ~en {verc 13 ki la skan ka Ca ri ni ci i po li ci ja na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li su po ku {aj kri jum ~a re wa vi {e od 13 ki lo gra ma dro ge „skank”, ko ja je pro na |e na kod ma ke don skog dr `a vqa ni na. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Upra ve ca ri na i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, 13.660 gra ma dro ge ot kri ve no je prek si no} u po du auto mo bi la „si troen pi ka so” ma ke don skih re gi stra ci ja, ko jim je upra vqao N. A. (25), dr `a vqa nin Ma ke do ni je. Ca ri ni ci su vo zi lo pre gle da li mo bil nim ske ne rom, zbog ~e ga ni je bi lo po tre be za kom plet nim ra sta vqa wem auto mo bi la, po {to se na snim ku „ja sno vi de lo da se u po du auto mo bi la na la zi or gan ska ma te ri ja za ko ju se

Dva od pet osu |e nih Te me ri na ca na slo bo di Iz za to vra u Srem skoj Mi tro vi ci na kon osam i po go di na iza {li su na slo bo du Ar pad Hor vat i Zol tan Sa kal iz Te me ri na, ko ji su s jo{ tro ji com mla di }a osu |e ni na ukup no 61 go di nu za tvo ra zbog bru tal nog pre bi ja wa Zo ra na Pe tro vi }a u Te me ri nu 2005. go di ne. U Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Taj nu gu je po tvr |e no da su Hor vat i Sa kal u pe tak po pod ne na pu sti li za tvor u Srem skoj Mi tro vi ci, po {to su is pu ni li uslo ve za uma we we ka zne po Za ko nu o am ne sti ji. Sa kal bio je osu |en na 11 i po go di na za tvo ra, a Hor vat na 10 go di na. Pe to ri ca mla di }a ma |ar ske na ci o nal no sti osu |e ni su 2005. go di ne na ukup no 61 go di nu za tvo ra, za po ku {aj ubi stva Zo ra na Pe tro vi }a u Te me ri nu. Zbog po ku {a ja ubi stva Zo ra na Pe tro vi }a iz obes ti, „na bez ob zi ran i svi rep na ~in”, Okru `ni sud u No vom Sa du je 2005. go di ne osu dio I{tva na Ma ri ja {a (22) na 15 go di na za tvo ra, @ol ta Ile {a (26) na 13, dok su Zol tan Sa kal (25) i Jo `ef Ura~ (30) do bi li po 11 i po go di na za tvo ra. Ar pad Hor vat je zbog tek na vr {e nih 18 go di na ta da osu |en na 10 go di na za tvo ra. U obra zlo `e wu pre su de je, iz me |u osta log, na ve de no: „Na ovim pro sto ri ma se odav no ni je do go di lo kri vi~ no de lo ko je je do te me re uz ne mi ri lo jav nost, i je dan od raz lo ga zbog ko jeg su iz -

re ~e ne ova kve ka zne je ste upra vo i pre ven ci ja da se to vi {e ni ka da i ne po no vi. Okri vqe ni su u ovom slu ~a ju po ka za li pot pu no od su stvo qud sko sti”. Pod se }a wa ra di, pe to ri ca mo ma ka su, na kon kra }eg ver bal nog du e la, na pa li Pe tro vi }a, ski nu li mu ode }u, uda ra li ga, pa li li mu ge ni ta li je, mo kri li po we mu i na kra ju mu gur nu li {tap u anus. Pe tro vi} je za do bio te {ke te le sne po vre de od ko jih su ne ke bi le opa sne po `i vot, a de be lo cre vo mu je osta lo traj no o{te }e no, pre no si Ta njug. Pe tro vi} je, pre ma na la zi ma ve {ta ka ko ji su ra ni je ob ja vqe ni u {tam pi, bru tal no zlo sta vqa we pre `i veo sa mo za hva qu ju }i okol no sti, {to je bla go -

vre me no, iako po sle dva da na, pro na |en dok je kr vav i bez sve -

Iz zatvora iza{lo 450 amnestiranih To kom pro te klih se dam da na 450 od 4.350 osu |e nih za tvo re ni ka ko ji us pu wa va ju uslo ve za oslo ba |a we de la ka zne shod no Za ko nu o am ne sti ji, pu {te no je na slo bo du, po {to su od lu ke su da o wi ho voj am ne sti ji po sta le pra vo sna `ne, re ~e no je u Upra vi Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Po po da ci ma Upra ve, u ovom tre nut ku uslo ve da se vr lo br zo na |e na slo bo di is pu wa va jo{ 633 osu |e nih, bi lo na ka zne od tri ili {est me se ci za tvo ra, bi lo da su od slu ì li tri ~e tvr ti ne bi lo ko je ka zne za kri vi~ no de lo ko je pod le è am ne sti ji. Osta li osu |e ni bi }e pu {ta ni na slo bo du po {to se is pu ne uslo vi, od no sno po {to od slu è tri ~e tvr ti ne ka zne na ko ju su osu |e ni, od no sno u ne kim slu ~a je vi ma 90 od sto ka zne. U Sr bi ji ima ukup no oko 11.500 pri tvo re nih i za tvo re nih oso ba, dok su za tvor ski ka pa ci te ti ne {to ve }i od 7.000 me sta.

sti sa xa kom od krom pi ra na gla vi. Zbog te `i ne po vre da on ni ka da ni je us peo da se opo ra vi, a 2009. go di ne je pre mi nuo. - Do bro je da su Ar pad Hor vat i Zol tan Sa kal na slo bo di - iz ja vio je za RTV advo kat An tal Bo zo ki. - O~e ku je da }e i na red na dvo ji ca iza }i iz za tvo ra to kom idu }e go di ne. U slu ~a ju I{tva na Ma ri a {a }e mo se po no vo obra ti ti pred sed ni ku Re pu bli ke i za tra `i ti we go vo po mi lo va we. Pod se ti mo, po ~et kom pro {log me se ca ob ja vqe na je in for ma ci ja da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} od bio da po mi lu je I{ta va na Ma ri a {a. E. D.

„DNEVNIKOVA” TEMA

Miroslav Mi{kovi}

da od go vo ri na spe ku la ci je ko je se iz no se u jav nost. „Po s eb n o is ti ~ e mo da je ’Del ta hol ding’ po slov ni si stem u ko me sva ka no va kom pa ni ja ko ja ula zi u po slo va we s ’Del tom’, pro la zi kroz pro ce nu i pro ve ru fi nan sij skih po ka za te qa i vla sni~ kih od no sa, a ko je spro vo de in ter ne i eks ter n e eks p ert s ke slu ` be u obla sti fi nan si ja i prav nih pi ta wa”, na vo di se u sa op {te wu. „U skla du s ovom prak som i po slov nim prin ci pom, ’Del ta hol ding’, we gov vla snik, kao i ~la n o vi po r o di c e vla s ni k a Kom pa ni je, ap so lut no ni ka da ni su po slo va li s in kri mi ni sa nim oso ba ma”, da qe se na vo di. U sa op {e wu se ob ja {wa va da je prak sa pro ve re po slov nih part ne ra uobi ~a je na. Advo k at vla s ni k a „Del te” tvr di da }e Mi ro slav Mi {ko vi} bi ti sa slu {an kao gra |a nin, po po zi vu. Naj po zna ti ji srp ski bi zni smen mo gao bi da od go va ra na vi {e pi ta wa, me |u ko ji ma bi cen tral no me sto tre ba lo da za u zi ma kon ver zi ja 16 hek ta r a ze mqi {ta du` de l a auto pu ta Be o grad-Za greb. Osim Mi {ko vi }a, is ka ze bi tre ba lo da da i vi {e we go vih rad ni ka ko ji su bi li ukqu ~e ni u po slo va we ko je is pi tu je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal. Svi oni bi te ba lo da

PRIMENA ZAKONA O AMNESTIJI

MIROSLAV MI[KOVI] DANAS NA SASLU[AWU U MUP-u

„Del ta”: Ni smo ra di li s dr `a vom

ponedeqak3.decembar2012.

osno va no sum wa da se ra di o opoj noj dro gi ‘skank’”. „Na osno vu sa zna wa do bi je nih sa snim ka na ske ne ru, ca ri ni ci su otvo ri li pod vo zi la i u pa to su pro na {li 24 pa ke ta ze le ne, su {e ne i pre so va ne ma te ri je za mo ta ne u fo li ju ko ja je po sla ta na ve {ta ~e we u MUP”, na ve de no je u sa op {te wu. N. A. od re |e no je za dr à va we do 48 sa ti zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Po is te ku po li cij skog za dr à va wa ma ke don ski dr à vqa nin }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci. (Tanjug)

GOLOBRADI IZGREDNICI NE PREZAJU OD UPOTREBE HLADNOG ORU@JA

Ola ko po te ù no` i se ki ru u ob ra ~u ni ma U po sled we vre me bi lo je vi {e te {kih kri v i~ n ih de la ko ja su po ~i we n a uz upo t re b u no à, a me |u wi ma je naj vi {e po ku {a ja ubi sta va. Za wih su ~e sto osum wi ~e ne ve o ma mla de, go lo bra de, oso be ko je su ne ret ko pri pad n i c i na v i j a~ kih gru pa. Ne ki od wih su tek po sta li pu no let ni, a ve} su vi { e s tru k i po vrat n i c i, a ni s u jo{ ni sti g li da bu du osu |i va ni. De la su te {ka, ali za ne ku ute hu slu ì po da tak da su po ~i ni o ci su iza bra ve. - Svi ko ji to ra de na kra ju }e mo ra ti da po lo è ra ~u ne. Ko ri ste se u ob ra ~u ni ma i pa li ce kao i bok se ri, ali naj vi {e se va ju no è vi - ka è za „Dnev nik” {ef gru pe za ra sve tqa va we krv nih de li ka ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ni ko la La za re vi}. - Ve }i na wih je u{lo u ozbiq ni ji kri mi nal,

jed ni~ ko za sve ove pred me te je da su ak te ri ob ra ~u na od ra ni je po zna ti po li ci ji. Mno gi od wih su mla di, a sta ri po zna ni ci po li ci je. Je dan je iza {ao iz za tvo ra pre dva me se ca gde je bio zbog na -

Kontrola u sudu

od no sno kri vi~ na de la na kon pre kra {a ja s ele men ti ma na si qa, jer ni su raz u me li zna ~aj opo me na i bla ge upo zo ra va ju }e ka zne su da. Ina ~e, u de li ma ko ja ~i ne, zna ~a jan je uti caj dro ga i al ko ho la. On pod se }a da je kri mi na li sti~ ka po li ci ja pro {log me se ca ra sve tli la ne ko li ko ka rak te ri sti~ nih do ga |a ja u ko ji ma su na no {e ne po vre de no `e vi ma, me |u ko ji ma su i ne ki na ko ji ma se ra di lo me se ci ma. Za -

Pet ubistava za deset meseci Na podru~ju Policijske uprave u Novom Sadu, u periodu januar - oktobar 2012. godine, uz upotrebu hladnog oru`ja (noà), izvr{ena su ~etiri krivi~na dela te{ko ubistvo i jedno krivi~no delo ubistvo.  11 krivi~nih dela te{ka telesna povreda na {tetu 12 osoba: - {est kuhiwskim noèm - tri yepnim noèm - dva sekirom  15 krivi~nih dela laka telesna povreda na {tetu 16 osoba: -

kuhiwski no` (7) yepni no` (3) no` skakavac (2) kama (1) kasapski no` (1) sekira (1)

kr {aj ide i nov ~a na ka zna po ne kad, ili za tvor ko ji se bro ji u ne de qa ma - is ti ~e Spa so je vi}. - Na pod ru~ ju 12 op {ti na ju `ne Ba~ ke od ja nu a ra do ok to bra ove go di ne uz upo tre bu no -

Pri pad ni ci sud ske stra è sva ko dnev no pro na |u kod qu di na ula zu i pri vre me no odu zmu no è ve i bok se re i to obi~ no u xe po vi ma ili ta {na ma, ka è za „Dnev nik„ vi {e de ce nij ski ru ko vo di lac obez be |e wa u no vo sad skoj Pa la ti prav de Slo bo dan Kne è vi}. - Ako gra |a ni pri ja ve bri ce, one im se vra }a ju pri iz la sku, ali ako to ne u~i ne, zva ni~ no oba ve {ta va mo po li ci ju, ko ja tim po vo dom pi {e pre kr {aj nu pri ja vu. Oso be kod ko jih smo za te kli no è ve ~e sto se prav da ju da su za bo ra vi li da ih pri jav, te da su im je oni osta li uz wih po do la sku iz vi ken di ce. Ne dav no smo, na kon alar ma, za te kli kod jed nog ~o ve ka, sta rog oko 35 go di na, tri ve li ka no à, a on je ka zao da ih ih je po se do vao kod se be jer ih je no sio na o{tre we - na vo di Kne è vi}. Me |u osum wi ~e ni ma ima qu di svih pro fi la, pa i advo ka ta i le ka ra. Ne ki se is traj no bu ne i tra è raz u me va we zbog to ga {to bi po sle do no {e wa od lu ke da su po ~i ni li de lo iz za ko na, mo ra li i da pre da ju lo va~ ko na o ru à we, iako su ga do ta da dr à li le gal no, ob ja {wa va Kne è vi}

sil ni~ kog po na {a wa u igra o- ni c i. Dru g i je bio hap { en zbog ve za s ozlo gla {e nim ze mun skim kla nom. Ope ra ti vac kri mi na li sti~ ke po li ci je iz gru pe za kr ve de li ka te Ne boj {a Spa so je vi} na p o m i w e da se pri p ad n i c i eks t rem n ih na v i j a~ k ih gru p a po zna ju s utak mi ca. - Oni i ne mo ra ju no si ti u sit nim sa ti ma na vi ja~ ka obe le` ja. Tad ~e sto u se bi mo gu ima ti al ko ho la ili opi ja ta. Ne zna ju ime na, ali na |u na ~in da se pro zo vu i za ka ~e. Sa da spro vo di mo ~e sto ra ci je, pa za wih po sto ji opa snost da }e mo pro na }i va tre no oru` je. Ovi {to su do sa da no si li pi {to qe mo gu da mi sle da je bo qe da im po li caj ci na |u no` u tim pri li ka ma, ako ve} do |e do to ga. Ipak, za va tre no oru` je oba ve zno sle du je za tvor, a za pre -

à po ~i we na su ~e ti ri kri vi~ na de la ubi stva i jed no de lo te {kog ubi stva. U ovim do ga |a ji ma ì vot je iz gu bi lo pet oso ba. U istom pe ri o du uz upo tre bu hlad nog otu` ja po ~i we no je 11 kri vi~ nih de la na no {e wa te {kih te le snih po vre da na {te tu 12 li ca. [est su po ~i we na ku hiw skim no èm , tri xep nim no èm i dva se ki rom, sa op {ti la je za „Dnev nik” no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. Ta ko |e, za to vre me, za be le è no je 15 kri vi~ nih de la la kih te le snih po vre da na {te tu 16 oso ba uz upo tre bu hlad nog oru` ja . Sta ti sti ka be le ì da je naj ~e {}e u ovim slu ~a je vi ma upo tre bqa van ku hiw ski no` i to u se dam na vra ta, a sle de, xep ni no` (3), ska ka vac (2) , ka sap ski no` (1) i se ki ra (1). M. Vuja~i}

SPORT

ponedeqak3.decembar2012.

UZ RE MI PAR TI ZA NA SA SPAR TA K ZLATIBOR VODOM

dnevnik JAN KO VI] SE OPRO STIO OD CR VE NE ZVE ZDE

Po no vo is pu {te na pred nost Fudbaleri Partizana, nakon vo|stva od 2:0, remizirali su sa Spartakom ZV (2:2), {to im je spletom okolnosti donelo jo{ jedan bod prednosti nad Crvenom zvezdom. Ova utakmica pokazala je vrline i mane aktuelnog {ampiona, vrline u lepoj igri i mno{tvu stvorenih {ansi, mane {to u drugoj utakmici nisu uspeli da sa~uvaju prednost. To ranije nije bio manir ovog tima.Vaqak, bar u na{em prvenstvu, u potpunosti mo`e da se osloni na mla|e snage. Kako Sa{a Ili} nije po~eo utakmicu, wegov posao odra|ivao je Marko [}epovi} i to je u~inio vrlo dobro. U~estvovao je maltene u

ve} ne ko vre me de mon stri ra Aleksandar Miqkovi}, koji je protiv golubova proma{io bar tri idealne prilike. Da igra na poziciji napada~a, a ne beka, postigao bi neki gol, ovako ostao je na nuli.Crno- beli su dobili i sigurnog golmana, Petrovi}, koji mewa povre|enog Stojkovi}a, je u nekoliko navrata spasio ~iste golove i ulio ekipi sigurnost. Ono {to je postalo problemati~no za Partizan, to je brawewe prekida. Koliko god da su prekidi u na pa du kva li tet, po ja vom Ivanova, Mitrovi}a, Ostoji}a, toliko su problem u defanzivi, u Subotici olako je Vidak Brati} izjedna~io rezul-

pa crno-beli nemaju puno koristi od wega. Verovatno je problem u tome {to je Tomi} ve} dugo u na{oj ligi, pa se vaqda zasitio i ,,sakrio“ svoje proverene kvalitete. Prvi deo superliga{ke sezone je zavr{en. Partizan je {est bodova ispred Zvezde. Me|utim, novi (stari) jesewi prvak jo{ ne `eli da pri~a o polusezoni, jer u ~etvrtak ima posledwu utakmicu u Ligi Evrope. Trener Vladimir Vermezovi} zamolio je da se tek posle tog susreta sumiraju utisci o prethodna tri meseca. - Rubin je pred nama, ne `elimo da se jo{ osvr}emo unazad. Na{ ciq ove sezone je da skupo

Zve zdini fud ba le ri spu {te nih gla va na pu sti li Ma ra ka nu na kon po ra za od Vo {e

Rad na gru pa na po te zu Kulminacija haoti~nog stawa na Marakani dogodila se u derbiju sa sjajnim sastavom iz Novog Sada. Vojvodina je ubedqivo porazila nemo}an i konfuzan sastav Crvene zvezde(3:0), {to je potvrda da se kompletan sistem , jo{ uvek na{eg najtrofejnijeg kluba, raspao kao kula od karata. Jednostavno, nema vi{e nijednog segmenta koji funkcioni{e. Poku{aj trenera Aleksandra Jankovi}a, kome je odavno jasno da mora da spakuje kofere bez obzira na neubedqivu verbalnu podr{ku Radne grupe, da neobi~nom besedom pred okr{aj sa Novosa|anima za{titi ekipu i prodrma je iz apatije pao je u vodu. - Nisam pogodio, izostao je èqeni efekat. Ipak, imao sam obavezu prema igra~ima da saop{timi realno stawe Zvezda{koj javnosti- konstatovao je Jankovi}. A, nakon tu`nog izdawa protiv Vojvodine, kaskawa za vihornim Abubakarom koji se poigravao sa odbranom doma}ina, Jankovi} je odmah u svla~ionici saop{tio svoju odluku fudPar ti zan do fi ni {a utak mi ce u Su bo ti ci bio bo qi ri val balerima: - Morate na prole}e bez mene, prokockali ste svim opasnim akcijama, a postitat. Ono {to je tako|e proprodamo koù u Evropi, a za to ogromnu {ansu koja vam se pruìla... gao je i gol. I Lazar Markovi} blem je odsutnost Nemawe Tonam je potrebna maksimalna Nezvani~ne verzije kaù da je bilo i povi{eodigrao je na svom prepoznatqimi}a. Momak, koji je pro{le koncentracija. Hajde da sa~ekanih tonova u svla~ionici, da je Jankovi} okarakvom nivou, i on je uspeo da savlasezone bio mo`da i najboqi mo petak, pa da razgovoramo naterisao pona{awe igra~a kao „izdaju“, odnosno da da Branimira Aleksi}a. fudbaler Partizana ove se ne tenane – rekao je trener crnosu u me~ sa Vojvodinom igrali po „ne~ijim notaKvalitet crno–belih je broj vidi. Nedostaje wegova ofanbelih. igra~a koji ulaze u {anse. To zivna igra i lepi driblinzi, I. La za re vi} ma“, a ne wegovim uputstvima. Slu~ajni susret sa Neboj{om ôvi}em ispred stadiona, zaduènim za sre|ivawe finansijskog stawa, nakon te{kog poraza iskoristili smo za PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU nekoliko pitawa o aktuelnom trenutku crvenobelih. - Da pri~amo o ko{arci ili vaterpolu- poku{ao je da se na{ali ôvi}, uz konstatciju da nije

Pri ja ve od da nas

Do po~etka 50. jubilarnog „Dnevnikovog” turnir u malom fudbalu preostalo je jo{ dvadesetak dana, s tim {to }emo prijave primati od danas. Interesovawe za najve}u smotru mini fudbala u Srbiji je veleko, minulih nekoliko dana mnoge ekipe, naro~ito iz mla|ih uz-

Mo me nat s p ro {lo go di {weg tur ni ra

rasta, su se interesovale za uslove i za po~etak turnira. Iako jo{ nije kona~no iodlu~eno, turnir bi trebalo da startuje 22. decembra,a prijave }emo primati do 17., kako bismo mogli blagovremeno da obavimo `reb. Turnir }e se igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i publiku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se s pet igra~a u poqu i sa golmanom ,a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet kon-

kurencija: seniori, veterani ( igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe je ista kao i pro{le godine - 15.000 dinara, veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond, s obzirom da se radi o ju bi lar nom turniru, }e ove godine biti ve}i nego prethodnih, prva ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazu me va se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi ukupno oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo od danas (ponedeqak, 3. decembar) u Sportskoj rubrici „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat soba broj 14), od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe.Informacije se mogu dobiti i na telefon 021/480 - 6827. G. K.

upoznat sa ~iwenicom da je Jankovi} podneo ostavku. Karakter ekipe i igra~a, izgleda ne moè da se ja~a na na~in koji ste ponudili pre megdana sa Vo{, bez finansijske iwekcije... - Moè, samo je potrebno vreme- uzvratio je ôvi} u svom stilu. Zatim je ozbiqnim tonom konstatovao: - Neminovnost je promena sistema u organizaciji i na~inu poslovawa kluba. Ako se to ne dogodi, Zvezda }e prestati da postoji. Veoma brzo ima}emo jasan presek finansijskog stawa, potom treba da napravimo model rada za budu}nost koji u delo treba da sprovede u odre|enom periodu nova uprava. Kopawe po pro{losti ne donosi napredak. Na{e ingerencije ne doseù u domen traèwa odgovornosti za one koji su lo{e radili. Ako dràva to èli da u~ini, jer je po sada{wem ustorjstvu klub u wenim rukama, ima}e svu potrebnu dokumentaciju- istakao je ôvi}, uz napomenu da }e se pitawem trenera i igra~kog kadra baviti deo Radne grupe, na ~elu sa Xaji}em i Stojadinovi}em, koji je zaduèn za sportski sektor. Ju~e je Aleksandar Jankovi} odrào opro{tajni sastanak sa igra~ima. - Neka hijerarhijska pravila moraju da se po{tuju, razgovarao sam najpre sa igra~ima, po~eo im je odmor. Sledi sastanak sa Radnom grupom, a u ponedeqak u podne i pres konferencija- saop{tio je Jankovi}. Dakle, ostavka trenera bi}e danas verifikovana, krenu}e potraga za novim strategom i re{avawem nagomilanih problema. Ostaje da se vidi kako }e Radna grupa premostiti nezavidnu situaciju i sa kakvim planom }e ekipa 9. januara po~eti pripreme za prole}ni deo sezone. Z. Ran ge lov

DO WI SREM PO RA ZOM ZA VR [IO PO LU SE ZO NU

Ka `we ni za pro ma {a je Nadali su se Pe}in~ani povoqnom rezultatu na zatvarawu jeseweg dela sezone protiv Jagodine. Me|utim, razvoj doga|aja na utakmici i{ao je u drugom smeru. Rival se predstavio kao vrlo zrela ekipa, koja je od samog po~etka utakmice znala {ta ho}e. Ako je bilo {ta pozitivno za Pe}in~ane to su ulazak u igru mladog Denisa Ristova, koji je doneo ofanzivniju igru, i povratak Marka Prqevi}a, posle te{ke povrede i vi{emese~nog oporavka. - Znali smo da nas je sledila izuzetno te{ka utakmica kaè Ristov – Jagodinci su u sjajnov formi, {to su najboqe pokazale posledwe utakmice. Primili smo gol ve} u prvom napadu iz ~iste nesmotrenosti. Kazna za brojne propu{tene prilike stigla nas je u posledwim trenucima prvog poluvremena. U drugom poluvremenu igrali smo napada~ki, ali bez uspeha. Nedostatak sportske sre}e i daqe nas prati. Prqevi}ev povratak na teren posle duè pauze rezultatski nije bio uspe{an. - Verovali smo da moèmo pobediti u posledwem kolu, kako bismo rastere}eni oti{liu na odmor - isti~e Marko

Tre ner Do weg Sre ma Bo gi} Bo gi }e vi}

Prqevi}, koji se posle desetak meseci pauze vratio na teren - Sasekao nas je rani gol, te smo morali da jurimo izjedna~ewe. Propustili smo nekoliko izglednih prilika. Na `alost, prvih 45 minuta zavr{ili smo s dva gola minusa. U nastavku smo krenuli na sve

ili ni{ta. Imali smo tri vrlo lepe prilike, ali bez realizacije. Pauza je do{la u pravo vreme, kako bi prekinuli krizu rezultata, odmorili se i spremili za borbe u prole}nom delu, koje }e, svakako, biti jo{ te`e. @. Ra di vo je vi}

SPORT

dnevnik

ponedeqa3.decembar2012.

NE BOJ [A VIG WE VI] O SJAJ NOM IZ DA WU I PO BE DI NO VO SAD SKOG SU PER LI GA [A NAD ZVE ZDOM

Ni sam eufo ri ~an, imam vi zi ju mo} ne Vo {e Ma lo ko je to o~e ki vao, ali se do go di lo. U na ja vi utak mi ce s Cr ve nom zve zdom, tre ner Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} na gla sio je da we gov tim na Ma ra ka nu ide s na me rom da po be di, a Abu ba kar Ouma ru, Mi ro slav Ste va no vi} i dru {tvo ne sa mo da su to ostva ri li, ve} su pro sto de kla si ra li ve li kog ri va la. Tri go la u mre `i gol ma na Be o gra |a na Baj ko vi }a le po su osli ka la de {a va wa s te re na, a mi do da je mo da je la ko mo glo da se do go di da mre `a Cr ve ne zve zde bu de pro sto iz re {e ta na. Ovim tri jum fom Voj vo di na je osvo ji la ~e tvr to me sto na ta be li po sle je se we po lu se zo ne, {to si gur no ni je u skla du s o~e ki va wi ma na vi ja ~a i ~la no va upra ve klu ba, ali osta vqa pro stor da se o pro le }u raz mi {qa s mno go vi {e op ti mi zma. Uz to, cr ve nobe li iz No vog Sa da igra }e i u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je, ta ko da svi oni ko ji vo le ovaj klub

sam i ~i ni }u to i da qe - imam svo ju vi zi ju igre Voj vo di ne, ide ju ka ko da do to ga stig ne mo i ve ro vao sam u igra ~e. Na sta vi }u, ne ma u to ni ka kve sum we, i da qe da to ~i nim. Da li }e mo do is pu we wa ci qe va za i sta sti }i, osta je da vi di mo, ali }u na sta vi ti da is tra ja vam u onom u {ta ve ru jem da je mo gu }e. l Na Ma ra ka ni de mon stri rao je va{ tim od li~ nu tak ti~ ku pri pre mqe nost, gde je te ren sku ini ci ja ti vu pre pu {tao ri va lu, a sam je bio mno go opa sni ji po gol. - Pri ~a li smo do sta pre ove utak mi ce i zna li smo sve ma ne Be o gra |a na. Na rav no, jed no je osmi sli ti tak ti ku, a ne {to sa svim dru go spor ve sti te ide je u de lo. Igra ~i Voj vo di ne su na te re nu ura di li vi {e od onog {to smo se do go vo ri li i, ka ko je vre me od mi ca lo, bi li su sve si gur ni ji da }e im to do ne ti re zul tat. Agre siv no smo i{li na kre a to re igre Cr ve ne zve zde, ni smo

Po ja ~a wa i u stru~ nom {ta bu To kom zim skih me se ci bi }e ve o ma `i vo po pi ta wu pre la za ka igra ~a iz klu ba u klub. Upi ta li smo Vig we vi }a da li pla ni ra i ne ke no ve qu de u stru~ nom {ta bu, ~i ji je {ef. - Raz go va ra li smo ve} o to me i mi slim da tre ba da po ja ~a mo stru~ ni rad. Za to su nam po treb na osve `e wa u ka dru, ne da bi smo do ve li ne ke qu de re da ra di, ve} da do bi je mo kva li tet vi {e od go vo rio je Vig we vi}.

@ao mi je Jan ko vi }a Po sle de ba kla u me ~u s Voj vo di nom i po ra za od 0:3, tre ner fud ba le ra Cr ve ne zve de Alek san dar Jan ko vi} na ja vio je (ne ki tvr de i pod neo) ostav ku. - @ao mi je zbog ko le ge Jan ko vi }a, ali to su Zve zdi ne stva ri i za i sta se ne bih upu {tao u ko men ta ri sa we sve ga to ga - krat ko je re kao Vig we vi}.

ima ju pra vo na na du da }e je dan od dva do ma }a tro fe ja za vr {i ti na sta di o nu „Ka ra |or |e”. - Bio je ovo naj bo qi na ~in da za vr {i mo je sen - re kao je Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne dan po sle du e la na Ma ra ka ni. - Dra go mi je {to smo po be di li i zbog na vi ja ~a i zbog sa mih igra ~a, ali i zbog qu di u klu bu. Ni sam eufo ri ~an i opet }u po no vi ti da smo na do brom pu tu, ali da jo{ uvek ni smo nig de sti gli. Vi de se po ma ci u na {oj igri i upra vo zbog to ga sam ve ro vao u po be du nad Zve zdom. Ne ke stva ri mo ra le su i ra ni je da do |u, ali po na vqao

im osta vqa li pro sto ra da de lu ju i, evo, iz bo ri li smo po be du. Vo lim {to je bi lo 3:0, jer taj re zul tat ne osta vqa pro sto ra ni za ka kve pri ~e. U~i ni li smo Zve zdu sla bom i to je bio plod na {e do bre igre. l Po sle ove po be de, da li vam je jo{ vi {e ào zbog ne kih ola ko iz gu bqe nih bo do va u No vom Sa du, po seb no u du e li ma s eki pa ma s dna ta be le? - Naj vi {e à lim zbog to ga {to ra ni je ni smo us pe li da sklo pi mo mo za ik. Pu no je utak mi ca bi lo to kom je se ni u ko ji ma smo bi li bli ì po be di od ri va la.

Mo me nat ko ji je pret ho dio pr vom go lu Abu ba ka ra

Moj ciq bio je da igra mo do bar fud bal, ni sam `e leo re zul tat po sva ku ce nu i za to je i{lo te {ko. Ipak, vi deo sam po ma ke i dr `a li

smo svoj pra vac. Po sta vi li smo vi so ke kri te ri ju me, a to je ima lo svo ju ce nu, eto, kroz ne pla si ra ni gu bi tak ne kih bo do va. Imam vi -

UZ RE MI SPAR TA KA ZLATIBOR VODE S PAR TI ZA NOM

Kru na je se wih uspe ha Fud ba le ri Spar ta ka ZV su je se wu se zo nu kru ni sa li osva ja wem bo da u du e lu sa fa vo ri tom, ak tu el nim {am pi o nom Par ti za nom -2:2.

– Na ja vqi va li smo oda kle }e bi ti naj vi {e mu ke, a ta ko je i bi lo. Br zi i ofan ziv ni ve zni red Par ti za na nam je za da vao do sta pro ble ma, a go sti su, mo ra se pri -

Fud ba le ri Spar ta ka ZV i Par ti za na od i gra li za ni mqi vu utak mi cu

zna ti, ima li vi {e pri li ka. U dru gom po lu vre me nu smo ko na~ no us pe li da do |e mo do `e qe ne igre i u mo men tu ka da se ~i ni lo da smo bli zu iz jed na ~e wa, su ro vo smo ka -

`we ni. Na kon na {eg na pa da i pre ki da, do bi li smo gol po sle gre {ke. Od lu ~io sam se u tom mo men tu za pro me ne, one uvek mo gu bi ti ma~ sa dve o{tri ce, a ovo ga pu ta se po ka za lo da nam je ofan zi va do ne la mno go to ga do brog – ka zao je po sle utak mi ce tre ner Su bo ti ~a na Pe tar Kur }u bi}. We gov ko le ga Vla di mir Ver me zo vi} bio je pri li~ no raz o ~a ran i igrom i po na {a wem svo jih iza bra ni ka. – Do zvo li smo Spar ta ku da se vra ti iz „mr tvih„. Zna li smo da je Spar tak spo so ban za ta ko ne {to, upo zo ra vao sam igra ~e na to. Do 80. mi nu ta smo igra li od li~ nu utak mi cu, ali sam mo rao da pra vim ne pla ni ra ne iz me ne jer su se po je di ni igra ~i `a la li na umor i po vre du, {to nam je us po ri lo ri tam. Iz jed na ~u ju }i gol smo pri mi li po sle ne shva tqi ve gre {ke od bra ne. Do zvo li li smo da wi hov naj o pa sni ji ska ka~ osta ne bu kval nom sam na dva me tra od go la. Ta kva igra je ne do pu sti va – is ta kao je Ver me zo vi} i do dao da osta je pri mi {qe wu da je u ovoj utak mi ci Par ti zan iz gu bio dva bo da. N. S.

Fo to: O. Ade mov ski

zi ju mo} ne Voj vo di ne i to me te `im. U sva kom slu ~a ju, ni sam bio za kom pro mi se i ~e sti tam igra ~i ma ko ji su iz dra `li pri ti sak u

me ~u na Ma ra ka ni i ko ji su je svi od i gra li na vi so kom ni vou. l Sle di zim ska pa u za, a po tom i pri pre me za pro le }e, ko je bi tre ba lo da po~ ne 27. fe bru a ra. Ima te li plan za osve è we eki pe i do vo |e we no vih igra ~a? - Do na red ne su bo te }e, uglav nom mla |i igra ~i, osta ti u tre na `nom pro ce su, a on da sle di od mor do 9. ja nu a ra, ka da bi tre ba lo da po~ nu zim ske pri pre me. To kom na red ne ne de qe od i gra }e mo jed nu, mo `da i dve tre ning utak mi ce, a even tu al ne pro me ne u eki pi u ve li koj me ri za vi si }e od od la za ka igra ~a. Ima mo ve} po nu da za one naj bo qe, a uko li ko oni odu, ne do sta ja }e nam, prak ti~ no u svim li ni ja ma, fud ba le ri ko ji mo gu da po ja ~a ju kon kren ci ju, ali i da za do vo qe vi so ke kri te ri ju me igra wa u klu bu kao {to je Voj vo di na. Ov de se u sva kom su sre tu od eki pa tra ì po be da i ni je sva ki do bar igra~ do bar i za nas. U No vom Sa du po sto ji pri ti sak po be |i va wa i oni ko je bi smo è le li da an ga ù je mo ne }e ima ti jed no sta van za da tak pred so bom. Zna mo {ta se od wih tra ì, {to }e na ma olak {a ti iz bor, a wi ma ote à ti po sao ka da je do ka zi va we u pi ta wu - re kao je Ne boj {a Vig we vi}. A. Pre do je vi}

HAJ DUK PA ZA RIO PO BE DU U NO VOM PA ZA RU

Ku qa ni ma se vra tio osmeh Fud ba le ri Haj du ka ko na~ no ima ju raz lo ga za osmeh. Ka ko i ne bi ka da su dva po sled wa su sre ta re {i li u svo ju ko rist i za na ~aj no po pra vi li po zi ci ju na ta be li. I dok je ona pro tiv Do weg Sre ma u Ku li, zbog do ma }eg te re na, bi la i o~e ki va na, u No vom Pa za ru je re al no iz ne na |u ju }a. - Uti sci iz No vog Pa za ra su vi {e ne go po voq ni. Od i gra li smo jo{ jed nu do bru utak mi cu, kao i ve }i nu ove je se ni, ali za raz li ku od pret hod nih ovu smo kru ni sa li i bo do vi ma. Jed no stav no – sve se slo ì lo. U pr vom po lu vre me nu smo od i gra li ve o ma do bro i ima li dve iz van red ne pri li ke ko je ni smo re a li zo va li, dok do ma }i nu u tom de lu igre ni smo da li da igra, pa ni je imao ni jed nu {an su. U dru gom po lu vre me nu iz dr à li smo pri ti sak do ma }i na od 15-20 mi nu ta, po tom da li gol i po sle to ga je bi lo sve ka ko tre ba. Na{ dru gi gol je bio plod sjaj ne kom bi na ci je, u ko joj je ka pi ten Ve se li no vi} kroz mno go do ma }ih igra ~a spo jio Ada mo vi }a sa go lom – za do voq no su mi ra go sto va we u No vom Pa za ru {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. Iako je ra no za ko na~ nu oce nu je se ni, dva po sled wa su sre ta i dve po be de su zna ~aj no po pra vi le sli ku. - Sa ta dva uspe ha iz be gli smo opa snu zo nu na ta be li i to je ono {to je naj bit ni je. Od ka da sam pre u zeo eki pu je di nu sla bu utak mi cu od i gra li smo pro tiv Spar ta ka, {to je do ne kle i ra zu mqi vo jer smo par da na pre to ga ima li te àk kup su sret sa Zve zdom, pa je duel sa Su bo ti ~a ni ma do {ao u ne zgo dan ~as. No, gle da ju }i na du è sta ze do bro je do {ao, jer smo sa zre va li kao eki pa, {to se is pla ti lo po be da ma na kra ju je se ni. I ka da bi tra ìo jo{ na {ih lo {ih iga ra, mo gao bi sa mo da po me nem de set mi nu ta u to ku su sre ta pro tiv Bor ~e u Ku li, {to nas je ko {ta lo bo do va. Sve osta lo je bi lo ve o ma ko rekt no, {to po tvr |u ju i ova dva tri jum fa na kra ju po lu se zo ne. Fud ba le ri ne }e jo{ na od mor. - Po sled wi put ove je se ni oku pi }e mo se u uto rak, a on da }u igra ~i ma da ti od mor do 9. ja nu a ra, do ka da }u u raz go vo ru sa pred sed ni kom Zo ra nom Osma ji }em vi de ti {ta i ka ko da qe – sa op {tio je Mi la no vi}. \. Bo ja ni}

SPORT

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik

KU GLA [KA PR VEN STVA

ABA LI GA (M)

Po be de Kri sta la i Be o gra da

Rad ni~ ki - Za dar MZT Sko pqe - Sol nok Split - Bu du} nost Ju~e Cr ve na zve zda - [i ro ki Ce de vi ta - Kr ka Olim pi ja - Ci bo na Igo kea - Par ti zan

Srp ski u~e snik Li ge {am pi o na Be o grad u mu {koj kon ku ren ci ji, od i grao je una pred utak mi cu 11. ko la ku gla {ke Su per li ge Sr bi je pla ni ra nu 8. i 9. de cem bra ka da su re van{ me ~e vi naj e lit ni jeg klup skog tak mi ~e wa. Be o grad je go sto vao Ni{ pu tu i upi sao va `nu po be du 3.377:3.422 (3:5). Od i gran je una pred i me~ 11. ko la Su per li ge Sr bi je za ku gla {i ce. SPC Voj vo di na je iz gu bi la na svo jim sta za ma od zre wa nin skog Kri sta la sa 3009:3.092 (1:7).

1. Igo kea 2. Par ti zan 3. MZT 4. Bu du} nost 5. Rad ni~ ki 6. C. zve zda 7. Ce de vi ta 8. Split 9. Kr ka 10. [i ro ki 11. Olim pi ja 12. Ci bo na 13. Za dar 14. Sol nok

0 1 0 1 1 2 2 3 1 6 1 5 1 5 0 6 0 8 010

Ku gla {i ce NA [E OD BOJ KA [I CE TRE ]I PUT NA GRAN PRI JU: @en ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e tre }i put uza stop no u Gran pri ju i bi }e or ga ni za tor F gru pe,od 9. do 11. av gu sta 2013. go di ne. Sr bi ja }e ugo sti ti SAD, Ho lan di ju i pred stav ni ka Afri ke, od lu ~e no je u Lo za ni. Sa stan ku je pred se da vao pot p red s ed n ik Me | u n a r od n e od b oj k a { ke fe d e r a c i je (FIVB) i pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je (OSS) Alek san dar Bo ri ~i}.

U 21. iz da wu Gran pri ja igra }e ukup no 20 re pre zen ta ci ja. Po red 16 od ra ni je po zna tih, na red ne go di ne }e igra ti Ita li ja, Ru si ja, Ne ma~ ka i Tur ska. Sr bi ja }e to kom pr vog vi ken da igra ti u Do mi ni kan skoj Re pu bli ci sa do ma }i nom, Por to ri kom i ^e {kom, dok }e to kom tre }eg vi ken da igra ti u Ma kau sa Ki nom, Poq skom i Ar gen ti nom. Fi nal ni tur nir od i gra }e se od 28. av gu sta do 1. sep tem bra u Ja pa nu. Po red do ma }i na, igra }e i pet naj u spe {ni jih se lek ci ja po sle In ter kon ti nen tal nog de la tak mi ~e wa.

PR VEN STVO SR BI JE U NO VOM SA DU

PR VA FUT SAL LI GA

Ube dqi va Ta ma ra Mr |e no vi} Dru gog da na ap so lut nog pr ven stva Sr bi je u mu {koj i `en skoj sport skoj gim na sti ci, u No vom Sa du, odr `a na su fi na la po spra va ma. Kod de vo ja ka je do mi ni ra la Ta ma ra Mr |e no vi} iz So kol skog dru {tva Voj vo di na. Ona je zla tu iz vi {e bo ja osvo je nom pret hod nog da na do da la jo{ ~e ti ri u fi na lu po spra -

Ta ma ra Mr |e no vi}

va ma. Na pre sko ku je sla vi la sa 13,625, is pred Je le ne Sta men ko vi} (GK Xim fit, Ni{) sa 13,175 i klup ske ko le gi ni ce De ja ne Ku zma no vi} sa 12,300. Na dvo vi sin skom raz bo ju po be di la je sa 11,700 is pred klup ske dru ga ri ce Alek san dre Raj ~i} sa 10,750 i Sta me ko vi }e ve sa 9,050. Na gre di je Mr |e no vi }e va bi la pr va sa 12,450, is pred Ma ri je ^o li} (SD Spar tak, Su bo ti ca) sa 11,950 i klup ske dru ga ri ce An |e le \ur |e vi} sa 11,800, dok je na pa re te ru sla vi la sa 13,000 is pred Sta men ko vi }e ve sa 11,450 i Ku zma no vi }e ve sa 11,300.

Po dva zlat na od li~ ja osvo ji li su Ga vri lo Ili} iz GK Ni{ i @ar ko Ata na sov ski iz SD Voj vo di na iz No vog Sa da. Ili} je sla vio na par te ru sa 13,800 bo do va, is pred Ste fa na Ili }a (SD Voj vo di na) i klup s kog ko l e g e Pe t ra Ve li~ ko vi }a ko ji su sa 13,200 po de li li dru go me sto, kao i na ka ri ka ma sa 13,500 is pred A t a n a s o v - skog sa 13,200 i Ro b er t a M e { t e r a (SD Voj vo di na) sa 12,900. Ata n a s ov s ki je po be dio na raz b o j u sa 13,700 is pred Ni k o l e Mr | e n o v i } a (SD Srem ska Mi t ro v i c a) sa 12,700 i Du {a na \or |e v i } a (GK 2011, Fo to: F. Ba ki} So k o Pi r ot) sa 12,100 i na vra ti lu sa 12,700 gde je zla to po de lio sa klup skim ko le gom Ste fa nom Ili }em, dok je br on za pri pa la Mr |e no vi }u sa 11,350. Mr |e no vi} je po red sre bra i br on ze uzeo i zla to na pre sko ku sa 14,275 is pred Ste fa na Ili }a sa 13,625 i Pe tra Ve fi }a (SO Par t i z an, Ko s to l ac) sa 13,425. Na ko wu s hva taq ka ma po be dio je Du {an \or |e vi} (So ko 2011) sa 12,300 is pred Ro ber ta Me {te ra sa 11,900 i @ar k a Ata n a s ov s kog sa 11,800. G. Ma le no vi}

Voj vo |an ski der bi Be ~ej ci ma Be ~ej – Tan go Li man 6:4 (4:2)

Mi lo rad Ma `i}

LI GA [AM PI O NA

Ma ì} su di Dort mun du i Si ti ju Naj bo qi srp ski su di ja Mi lo rad Ma ì} po no vo }e de li ti prav du u Li gi {am pi o na, ovog pu ta na utak mi ci Bo ru si ja Dort mund - Man ~e ster si ti, u sre du u 20.45. Ma ì} je su dio me~ Cr ve na zve zda - Voj vo di na, a ne dav no je bio glav ni ar bi tar 143. ve ~i og der bi ja. Ovo }e bi ti tre }a utak mi ca ove se zo ne u naj e lit ni jem evrop skom tak mi ~e wu ko ju }e vo di ti Ma ì}, jer je do sa da ve} bio su di ja na me ~u Bar se lo na - Spar tak Mo skva i Man ~e ster ju naj ted - Bra ga. Pred po sled we ko lo u gru pi D Bo ru si ja Dort mund ima 11 bo do va, Real Ma drid osam, Ajaks ~e ti ri i Man ~e ster si ti 3. U dru goj utak mi ci Real Ma drid do ~e ku je Ajaks. Oba me ~a igra ju se od 20.45.

BE ^ EJ: Sport ska dvo ra na OSC Mla d ost, gle d a l a c a: 400. Su di je: Pre drag Be qo vi} (Fu tog) i Dar ko Ka ra ~o wi (Som bor). Strel ci: [}e pa no vi} u 8. i 40, Ar vai u 15, 17. (10. me ta ra) i 20. i Se ku li} u 25. mi nu tu za Be ~ej, a Ra ki} u 6. i 14, Vi do sa vqe vi} u 29. i Pe ro vi} u 30. mi nu tu za Tan go Li man. @u ti

Re zul ta ti Dru go ko lo: Be ~ej – Tan go Li man 6:4, Eko no mac – Vra we 11:1, Sme de re vo - Mar bo In ter me co 0:0, VIK Na i sus – Ko lu ba ra 3:1, Pi rot – Ko per ni kus 3:0. 1. Eko no mac 2. VIK Na i sus 3. Mar bo 4. Ko lu ba ra 5. Tan go 6. Pi rot 7. Be ~ej 8. Sme de re vo 9. Ko per ni kus 10. Vra we

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 1 0 0 0 0 1 0 0

0 14:1 6 0 6:3 6 0 3:0 4 1 9:6 3 1 10:8 3 1 3:3 3 1 9:12 3 1 0:3 1 2 2:6 0 2 3:17 0

kar to ni: Iki} i Gr bi} (Be ~ej), a Pri j o v i} i De l i} (Tan go Li man). Na go mi la va we pre kr {a ja: Be ~ej 10 (4+6), a Tan go Li man 11 (6+5). BE ^EJ: An dri} 8 (15 od bra na), Vu~ ko vi} 7, Iki} 7, Gr bi} 6, Bo `i ~i} 6, [}e pa no vi} 8, Ko biq ski 7, Pet ko vi} -, Hu sa no vi} 6, Ar vai 9, Se ku li} 8, Va dan ski -. TAN GO LI MAN: Vor gi} 8 (12 od bra na), Po kra jac 6, La -

TRO FEJ MLA DO STI U ZA GRE BU

Tri jumf Ja sne [e ka ri} Dru gog da na me |u na rod nog tur ni ra Tro fej Mla do sti u Za gre bu srp ski strel ci si osvo ji li va zdu {nim pi {to qem ~e ti ri me da qe: zla to, sr bro i dve bron ze. Po be di la je Ja sna [e ka ri} (Cr ve na zve zda), sre bro je osvo jio Di mi tri je Gr gi} iz Aka dem ca, dok je Bo ba ni Ve li~ ko vi} (Bor 030) pri pa la bron za. Bron za ni tro fej pri gr lio je i Da mir Mi kec. Pr vog da na u ga -

2 2 5 5 5 4 4 6 5 6 6 6 9 9

756:689 770:719 772:764 780:744 878:843 810:741 730:730 785:843 687:709 732:719 761:745 719:725 803:859 783:934

18 18 17 17 17 16 16 16 15 14 14 14 14 13

PR VA LI GA (M)

65:23 20 54:26 18 55:25 15 38,5:33,510 45,5:42,5 9 37:43 9 35,5:44,5 9 34,5:37,5 6 20:60 4 15:65 0

1. Pi o nir 9 9 0 0 55:17 18 2. Je din stvo 9 7 0 2 49,5:22,5 14 3. Kri stal 9 5 0 4 43,5:28,5 10 4. Apa tin 9 4 1 4 36:36 9 5. SPC Voj v. 10 4 0 6 36:44 8 6. Vr bas Da na 9 4 0 5 29:43 8 7. Yam bo in v. 9 3 1 5 32:40 7 8. Srem 9 2 1 6 27:45 5 9. EDB 9 1 1 7 20:52 3 Eki pa ^a~ ka is tu pi la je iz li ge.

8 8 6 6 6 6 6 5 5 4 4 4 3 2

(17) (17) (19) (20.30)

122:113 OKK Be o grad - Vr {ac Rad ni~ . FMP - Me ga Vi zu ra 83:86 BKK Rad ni~ ki - Bo rac MS 90:86 93:78 Ta mi{ - Voj vo di na SG 84:80 Slo bo da - Sme de re vo 87:77 Slo ga - Ja go di na 73:70 Me ta lac - Kon stan tin

Ku gla {i 1. Be o grad 1110 2. S. V. prom 10 9 3. Me ta lac 10 7 4. Par ti zan 9 4 5. Ni{ put 11 4 6. Car La zar 10 4 7. C. Z. BN B. 10 4 8. Ba nat 9 3 9. E| {eg 10 2 10. Pe tro va r. 10 0

10 10 11 11 11 10 10 11 10 10 10 10 11 11

92:79 87:53 71:69

|a wu va zdu {nom pu {kom srp ski strel ci su osvo ji li tri me da qe – dve zlat ne i bron za nu. Po be di li su Iva na Mak si mo vi} i Ne ma wa Mi ro sa vqev, dok je tre }e me sto osvo jio Dra gan Mar ko vi}. Uku pan bi lans je se dam tro fe ja, tri zlat na, sre br ni i tri bron za na. [e ka ri }e va je u{la u fi na le kao pr va sa 384 kru ga, od li~ no je ga |a la plej of (99,1) i tri jum fo va la sa ukup no 483,1 kru gom is pred

Ma |a ri ce Re na te To bai Si ke sa 481,7 (383) i Bo ba ne Ve li~ ko vi} sa 482,3 (383) ko joj su do sre bra ne do sta la 0,4 kru ga. Zo ra na Aru no vi} je sa 378 kru go va za vr {i la na de se tom me stu, a do fi na la (380 kru go va) ne do sta ja la su joj dva kru ga. Di mi tri je Gr gi} je is pu stio ~e ti ri kru ga pred no sti po sle osnov nog de la (584), jer je fi na le ve o ma lo {e ga |ao (95,7, sa sa mo dva cen tra). Na kra ju je kao dru gi imao

679,9. Pre te kao ga je Mi klo{ Ta trai (Ma |ar ska) sa 680,9 (580, naj bo qe fi na le 100,9), dok je bron za pri pa la Da mi ru Mi ke cu, ko ji je imao ~e tvr ti osnov ni re zul tat (579), ali i dru go fi na le (99,9) i oki tio se me da qom sa ukup no 678,9. Sr bi ja je od osam fi na li sta ima la ~e tvo ri cu, pro {lo go di {wi po bed nik Tro fe ja Mla do sti An dri ja Zla ti} je bio pe ti sa 677,8 (576), a Urop Ka ~a ven da osmi sa 673 (577).

zi} 6, Pri jo vi} 6, Sta no je vi} 7, De li} 7, Pe ro vi} 6, ]a la san 7, Ra ki} 8, Lu ~i} 7, Vi do sa vqe vi} 7, Man di} -. Voj v o | an s ki pr v o l i g a { ki fut s al der b i za s lu ` e n o je pri p ao Be ~ ej c i m a. Isti n a, No vo sa |a ni su go lo vi ma Ra ki }a vo di li sa 1:0 i 2:1, ali se on da raz go ro pa dio Dra èn Ar vai i het-tri kom stva ri po sta vio na svo je me sto, pa se na od mor oti {lo s 4:2 u ko rist mo ma ka sa Ti se. Po sle maj stor ske asi sten ci je Ar va ia na po ~et ku na stav ka i po got ka Se ku li }a iz gle da lo je da je pi ta we po bed ni ka od lu ~e no. S tim se, ipak, ni su slo ì li go sti. Sre di nom dru gog po lu vre me na su za sa mo dva mi nu ta sma wi li na 5:4 i dra ma je po ~e la da se od vi ja is pred oba go la. Me |u tim, gol ma ni Mi lo{ An dri} i Sr |an Vor gi} bi li su na vi si ni za dat ka i mre è su mi ro vle. A bi lo je pri li ka na obe stra ne. Vi do sa vqe vi} je tri mi nu ta do kra ja sa sa mo par me t a r a uda q e n o s ti po g o d io sta ti vu, mi nut ka sni je Ar vai je bio se bi ~an na su prot noj stra ni, a 90 se kun di pre is te ka vre me na An dri} je od bra nio ka zne ni uda rac sa de set me ta ra Ra ki }u. Ka da su No vo sa |a ni kre nu li na sve ili ni {ta s gol ma nom u na pad, tri se kun de pre po sled weg su dij skog zvi `du ka [}e pa no vi} je svo jim dru gim po got kom po sta vio ko na~ nih 6:4. V. Jan kov

1. M. Vi zu ra 2. Voj vo di na 3. Slo bo da 4. Kon stan tin 5. Vr {ac 6. Me ta lac 7. Ta mi{ 8. BKK Radn. 9. Bo rac 10. Radn. FMP 11. OKK Be o grad 12. Sme de re vo 13. Ja go di na 14. Slo ga

11 10 11 9 11 7 11 6 11 6 11 6 11 5 11 5 11 5 11 5 11 5 11 3 11 3 11 2

1 2 4 5 5 5 6 6 6 6 6 8 8 9

995:893 981:828 832:866 803:746 904:905 783:796 817:791 849:849 798:804 850:858 907:970 807:855 812:880 822:919

21 20 18 17 17 17 16 16 16 16 16 14 14 13

ADRI JA TIK LI GA (@) Voj vo di na - Su bri na 80:45 60:67 Ce qe - Slo bo da Ra di voj Ko ra} - Vo `do vac 80:62 M. Kra ji {nik - ê lik (od lo è no) Ju~e (18) Par ti zan - Vr {ac 1. Par ti zan 2. R. Ko ra} 3. Pe ~uj 4. Voj vo di na 5. Vo `do vac 6. ê lik 7. Slo bo da 8. Ce qe 9. M. kra ji {nik 10. Vr {ac 11. S. Ili ri ja

9 10 10 10 10 9 10 10 8 9 9

9 8 8 6 6 6 3 2 3 1 0

0 2 2 4 4 3 7 8 5 8 9

773:551 743:592 663:620 719:627 738:703 683:573 568:766 616:731 543:540 492:631 486:690

18 18 18 16 16 15 13 12 11 10 9

PR VA LI GA (@) Be o ~in - Sta ra Pa zo va C. zve zda - Sr bo bran Vr bas Me de la - Ja go di na ^e la re vo - Stu dent Rad ni~ ki - [u ma di ja 1. Ja go di na 2. C. zve zda 3. Rad ni~ ki 4. [a bac 5. Stu dent 6. Sr bo bran 7. Vr bas 8. S. Pa zo va 9. [u ma di ja 10. Be o ~in 11. ^e la re vo

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 9 7 6 5 5 4 4 3 3 0

1 1 3 4 5 5 6 6 7 7 10

60:67 85:77 77:79 50:65 62:59

769:692 822:647 591:569 645:629 631:655 694:683 797:733 670:688 705:736 643:700 645:790

19 19 17 16 15 15 14 14 13 13 10

SU PER LI GA RUKOMETA[A C. zve zda - @e le zni ~ar 32:21 Za je ~ar - Cr ven ka 33:18 Me ta lo pla sti ka - PKB 23:22 Ru dar - Na pre dak 27:22 Ju go vi} - Par ti zan (ju~e 18) Voj vo di na - Ko lu ba ra (sre da, 18) Vr bas - Rad ni~ ki 12. de cem bra 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. M-pla sti ka 4. C. zve zda 5. Vr bas 6. Na pre dak 7. Za je ~ar 8. Ru dar 9. Rad ni~ ki 10. Ko lu ba ra 11. Ju go vi} 12. PKB 13. Cr ven ka 14. @e le zni ~.

9 10 11 10 10 11 10 11 9 10 10 11 11 11

8 8 7 6 6 5 5 5 5 4 3 3 2 0

1 0 0 2 0 4 1 2 0 4 1 5 0 5 0 6 0 4 1 5 2 5 2 6 2 7 0 11

268:228 260:223 287:266 276:264 261:268 277:289 287:279 286:282 231:236 302:291 260:259 287:297 271:308 258:321

17 16 14 13 12 11 10 10 10 9 8 8 6 0

SU PER LI GA ODBOJKA[A

SU PER LI GA ODBOJKA[ICA

Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar 3:0 Voj vo di na NS se me - \er dap 3:2 Mla di rad nik - Rib ni ca 0:3 Spar tak (Q) - Rad ni~ ki 3:2 Spar tak (Su) - Par ti zan (ju~e 19)

NIS Spar tak - @e le zni ~ar 2:3 Je din stvo (SP) - Je din stvo (U) 0:3 Cr ve na zve zda - Vi zu ra 3:1 Va ra din - Di na mo (ju~e 20) TENT - Ko lu ba ra (ju~e 20)

1. C. zve zda 2. \er dap 3. Rad ni~ ki 4. M. rad nik 5. Voj vo di na 6. Rib ni ca 7. Spar tak (Q) 8. Spar tak (S) 9. Par ti zan 10. @e le zni ~ar

1. C. zve zda 2. Vi zu ra 3. NIS Spar tak 4. Je din stvo (U) 5. TENT 6. Je din st. (SP) 7. @e le zni ~ar 8. Ko lu ba ra 9. Va ra din 10. Di na mo

8 8 8 8 8 8 8 7 7 8

8 6 4 5 3 4 4 3 2 0

0 2 4 3 5 4 4 4 5 8

24:6 23 21:10 19 19:16 14 16:13 13 19:17 13 16:15 11 13:15 11 11:17 7 8:16 6 2:24 0

8 8 8 8 7 8 8 7 7 7

7 7 6 4 4 3 2 2 2 1

1 1 2 4 3 5 6 5 5 6

23:8 20 22:8 19 21:8 18 16:15 13 12:13 10 14:18 10 13:22 7 9:16 7 9:18 6 7:20 3

SPORT

dnevnik

ponedeqak3.decembar2012.

SUTRA POÎWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE Dan uo~i po~etka Evropskog prvenstva za rukometa{ice, koje se u na{oj zemqi odraàva od 4. do 16. decembra, prvi ~ovek RSS Velimir Marjanovi} o~ekuje najlep{u sliku iz Srbije. Prodaja karata ide dobro, popuweno je oko 70 odsto kapaciteta dvorana u Beogradu, Ni{u, Vr{cu i Novom Sadu. Marjanovi} o~ekuje da RSS na predstoje}em Evropskom prvenstvu pokaè da je sport najboqi deo ovog dru{tva. - Trenutak je malo nadrealan, u regionu se de{ava mnogo lo{ih stvari, a mi sportom i lop tom è li mo da me wa mo stvari i da vrhunskom organizacijom Evropskog prvenstva ostane boqa slika i da sport pokaè da je najboqi deo ovog dru{tva - rekao je Marjanovi}.

Spor tom i lop tom me wa mo lo {e stva ri Evropsko prvenstvo igra}e se od ~etvrtog do 16. decembra u Beogradu, Ni{u, Vr{cu i Novom Sadu. - Nadam se da }emo na pravi na~in organizovati ovo takmi~ewe, rezultati koje smo ostvarili u prethodnom periodu, jer mi smo ~etvrti savez na svetu, tra`e nam da stalno idemo napred i nadam se da }e tako biti za vreme ovog Evropskog prvenstva.

SELEKTOR SA[A BO[KOVI]

Gi nu }e mo na te re nu

Selektor Sa{a Bo{kovi} izjavio je uo~i po~etka Evropskog prvenstva da }e wegova ekipa pruìti maksimum. - Obe}avam da }emo ginuti na terenu i tako poku{ati da navedemo devoj~ice i de~ake da po~nu da treniraju rukomet - rekao je Bo{kovi}. Strateg srpske reprezentacije izjavio je da }e wegove igra~ice znati kako da uzvrate navija~ima i javnosti za podr{ku koju dobijaju pred prvenstvo. Akcenat je ponovo stavio na to da }e rukometa{ice ostaviti srce na terenu. - Siguran sam da }emo igrama vratiti za svu podr{ku koju smo dobili. Mi moèmo da izgubimo utakmicu, ali }emo dati svoj maksimum na svakoj. Odnosom prema igri èlimo da ispunimo Arenu i èqa mi je da sve igra~ice budu zdrave i da ènski rukomet doìvi ekspanziju posle ovog Evropskog prvenstva - dodao je Bo{kovi}. Sli~no razmi{qa i kapiten Andrea Leki}, koja bi volela da se ènski rukomet posle ovog prvenstva vrati tamo gde i treba da bude. Po woj, dobar recept su napravili rukometa{i koji su vratili mu{ki rukomet u ìù interesovawa javnosti posle prvenstva Evrope u Srbiji. - Proletelo nam je ovih dve nedeqe priprema i sada imamo posebnu vrstu odgovornosti i pritiska. Privilegija je to {to }emo dva velika takmi~ewa igrati u svojoj zemqi. Ciq nam je da se ènski rukomet vrati tamo gde je nekad bio, kao {to je to bilo s mu{kim, po~etkom godine - rekla je Andrea Leki}. Srbija }e takmi~ewe na Evropskom prvenstvu po~eti sutra, kada }e se u beogradskoj Areni sastati s Norve{kom, a u grupi su jo{ Ukrajina i ê{ka. Norveànke su, ina~e, vi{estruke prvakiwe Evrope i sveta i na{im devojkama ne}e biti ni malo lako u prvom me~u na turniru.

Na{e rukometa{ice spremne za nadmetawe na EP

Srbija }e krajem 2013. godine organizovati i Svetsko prvenstvo za rukometa{ice, a predsednik RSS je istakao da `eli da se re pre zen ta ci ji otvo ri put ka medaqi u tom ciklusu. - @elimo da reprezentaciji omogu}imo uslove da da sve od sebe i otvori nam put ka medaqi u ovom ciklusu od dve godine - rekao je Marjanovi}. Generalni sekretar RSS Bo`idar \urkovi} istakao je da s organizacijom takmi~ewa nema problema i da se nada da }e ona

da bude barem kao na Evropskom prvenstvu za rukometa{e, koje se u januaru ove godine odràlo tako|e u Srbiji. - S organizacijom nema problema, svi polako pristiù i o~ekujem da prvenstvo bude najmawe kao ono u januaru za mu{karce. Bilo je stvari koje smo morali da ispravimo, ali su svi voqni da Srbiju predstave u najboqem svetlu - istakao je \urkovi}. On je dodao da se ènskoj repre zen ta ci ji uka za la je din -

VOJVODINA SE POBEDOM OPROSTILA OD EHF KUPA

vi|ene, ali {ta je tu je.U revan{u sdmo igrali bez suspendovanog Bari{i}a i dva puta imali prednost od po pet golova. Protiv rivala kao {to je La Rioha gotovo je nemogu}e odigrati u tako jakom ritmu svih 60 minu-

mi~ewe i da je trenutna popuwenost vi{e od 70 odsto i istakao da se u Beogradu zna~ajno popravila prodaja karata. RSS je pot pi sao ugo vor o sa rad wi sa Mi ni star stvom od bra ne Sr bi je i kom pa ni jom Kwaz Mi lo{. Na ~el nik uprave za voj no zdrav stvo u Mi ni star stvu od bra ne, pu kov nik Zo ran Po po vi} ka zao je da `eli da ta usta no va „ima {to mawe po sla, a da re pre zen ta ci ja Sr bi je ostva ri {to bo qe re zul ta te”.

PRVA LIGA ZA MU[KARCE

Do bra {ko la

Rukometa{i Vojvodine oprostili su se pobedom od evropske rukometne scene. Nisu uspeli da nadoknade minus od devet golova iz [panije (19:28), ali su u revan{u 3. kola EHF kupa, u svojoj dvorani, savladali kvali-

stvena prilika da na svom terenu igra dva najve}a takmi~ewa. - Ne }e mo se obru ka ti, ali }e to umno go me za vi si ti i od iga ra re pre zen ta ci je. Ovoj gene ra ci ji se uka za la pri li ka da u svo joj ze mqi igra dva ve li ka tak mi ~e wa, {to mno gi ma ni je i ve ru je mo u wih. Ima ju zna we, vo qu i kva li tet da ostva re to {to su za cr ta li - ob ja snio je \ur ko vi}. On je istakao da prodaja ulaznica ide dobro u svim gradovima u kojima se odr`ava tak-

Na dah nu ti Su bo ti ~a ni Spartak Vojput - Somborelektro 43:17 (19:9)

je nas konstantno dobra igra u odbrani. Mislim da smo uspeli u nameri da se predstavimo {panskoj i na{oj publici u lepom svetlu. Sada }emo se fokusirati na fini{ doma}eg prvenstva i nadam se da }emo na-

SU BO TI CA: Sportska hala „Dudova {uma”, gledalaca 300, sudije: Kne`i} (Vrbas), Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Spartak Vojput 5 (2), Somborelektro 2 (2), iskqu~ewa: Spartak 8, Somborelektro 6 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi} (10 odbrana), Kosovi} 1, Jeli}, Pavlovi} 1, Jawi} 5, Katak 5, Kova~evi} 4 (2), Galfi 3 (1), Todo-

rovi} 3, Jovanovi} 4, Kuki}, Distol 3, Pato~kaji 3, Papi} 7 (2), Bo`ovi} 3, \ukanovi} (15 odbrana). SOM BO RE LEK TRO: Trti} (6 odbrana), Le`aji} 1, Dra{kovi} 6 (2), Penze{ 2, Vaci 2, Besla} 3, Koji}, Mijovi}, @ivkovi}, Bo{kovi} 3, Koji}, Nenadi} 7. Rukometa{i Spartaka Vojputa su bez velikog napora, lako i ubedqivo savladali mladi sastav iz

Sombora. Pobednik je re{en jo{ u prvom poluvremenu kada je doma}i tim stekao deset golova vi{ka, da bi u nastvaku nadahnutom igrom stekao jo{ ubedqivije vo{stvo i pobrao aplauze publike. Izabranici Branislava Zeqakovi}a su zabele`ili jedanaestu pobedu, a publika je veoma zadovona napustila dvoranu. S. St.

PRVA @ENSKA LIGA – SEVER

Te me rin ke kao Fe niks Halas Jo`ef – Temerin 25:26 (11:12)

Od bra na Voj vo di ne i u reva n {u va qa no funk ci o ni sa la

tetnu ekipu Naturhaus La Riohu -26:22. - Najpre bih ~estitao ekipi La Riohe na zaslu`enom plasmanu u narednu rundu takmi~ewa. [panci su u dvome~u sa nama pokazali za{to su tre}eplasirana ekipa Asobal lige. Mi smo platiti ceh slabo odigranoj zavr{nici prvog me~a u Logrowu, to je sada svima jasno. [teta {to se iz [panije nismo vratili sa `eqenih pet - {est golova zaostatka, bila bi u tom slu~aju u revan{u sasvim druga slika od

ta. Odbrana nam je funkcionisala dobro, sveli smo protivnika na razumqiv broj golova, ali smo opet u fazi napada imali problema. Zadovoqan sam prikazanim i nadam se da }e pobeda pozitivno delovati na igra~e u fini{u doma}eg {ampionata rekao je trener Momir Rni}. Levo krilo Milorad Radi{i} ovako je video 120 minuta nadmetawa sa objektivno kvalitetnijim rivalom: - Ostaje `al za propu{tenim zicerima, a s druge strane radu-

Fo to:F. Ba ki}

staviti sa dobrom igrom u odbrani i unaprediti napad - kazao je Radi{i}. Vojvodina na me|unarodnoj sceni iz godine u godinu napreduje, gradi imix i stasava u kolektiv za po{tovawe i van granica na{e zemqe. Ste~eno iskustvo iz evropskih duela trebalo bi da donese jo{ boqe rezulta u doma}im nadmetawima, naprimer u zaostaloj utakmici 11. kola (sreda) sa Kolubarom na Slanoj bari. I. Grubor

ADA: Hala Tehni~ke {kole, gledalaca: 200, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka), sedmerci: Halas Joèf 2 (2), Temerin 4 (4), iskqu~ewa: Halas Joèf 2, Temerin 10 minuta. HA LAS JO @EF: Doci, Vuleti} 2, Kara~owi, Ma~ka{ki, Vrawevac 14 (2), Na|, Kiraq 2, Rako{, Farka{ 6, Latak (8 odbrana), Gajdo{, Va~ik, Bala` 1, [terbik, Owecki. TE ME RIN: Ivanov (7 odbrana), Mari~i} 2, Tepi}, Drugovi} 4, Vukovi} 3, Nikoli} 3, Blanu{a 1, Te{anovi}, Jankovi}, Pani} (3 odbrane), Miku{ak 1, Lisica, Mora~a 2, Pavlov 10 (4). Rukometa{ice Halas Joèfa su od gotovog napravile veresiju, prokockale su prednost od ~etiri gola razlike i izgubile utakmicu od Temerinki. Posle odlaska trenera Jove Pavlova, sa klupe doma}ina dirigovala je Boglarka Boì}, ~ije su igra~ice u ve}em delu me~a bile u vo|stvu. Odli~na ekipa iz Temerina dràla je rezultatski prikqu~ak, a pred odlazak na odmor uspela je da preokrene rezultat i najavi uzbudqiv rasplet.

Zahvaquju}i Dragani Vrawevac, doma}e su istopile prednost go{}i i sedam minuta pre kraja povele sa 24:20. Temerinke nisu izgubile kompas, u fini{u, poput Feniksa, podigle su se iz pepela. Na scenu je stupila sjajna Miroslava Pavlov, uz pomo} mlade Irene Drugovi} i neumorne Maje Vukovi}, pobrinula se da u 59. minutu na semaforu bude 25:25. Iz kontranapada Anita Farka{ je pogodila stativu, loptu je prigrabila Jovana Mora~a i petnaest sekundi pre kraja pogodila mre`u Halas Jo`efa za slavqeni~ku pesmu. M. Meni}anin

Kikinda - Jabuka 42:22 (21:9) KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca oko 200, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: Kikinda 2 (2), Jabuka 2 (2), iskqu~ewa: Kikinda 16, Jabuka 8 minuta. Crveni karton: Miti} u 60. minutu (Jabuka 95). KI KIN DA: Aleksi} (12 odbrana), Sole{a 4, Belo{, @ivkov 2, Mitrovi} 6, Mihajlov 2, Agbaba 6 (1), Golu{in 7, Veqkovi} 4 (1), J.

Agbaba 1, Vu~eti} (3 odbrane), Ardala 2, \ura{inovi} (4 odbrane), Risti} 1, Vukajlovi} 6, Komleni} 1. JA BU KA 95: Vasilevski, [krbi} 6, Naumovski 1, Miti} 2, Markovski, Pani} 1, Krstevski (8 odbrana), Lazovi} 2, Risti} 10 (2). M. S.

Radni~ki - Dolovo 33:11 (16:7) BAJ MOK: Sportska hala, gledalaca 200, sudije: Molnar (Novi Be~ej), Savi} (Ka}). Sedmerci: Radni~ki 4 (4), Dolovo 1 (0), iskqu~ewa: Radni~ki 6, Dolovo 8 minuta. RAD NI^ KI: Stepanovi}, Mi. Aleksi}, Ivkovi} 1, Xavi}, Tumbas 2, Makulovi} 1 (1), Petri} 7 (2), Ma. Aleksi} 3, Komenda 3, Radulovi}, Kosanovi}, Rotluk 10 (1), Boki}, Tot (15 odbrana), Toma{kovi} 1, @igmond 5. DO LO VO: Ivkovi} (10 odbrana), Anti} 1, Kuzmanovi} 2, Josimov 2, Stankovi} 1, Pe{terac 1, M. Gojba{i} 4, N. Gojba{i}, \or|evi} 13, Milojevi}, Stojiqkovi}. S. St.

SPORT

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik

PU BLI KA U@I VA LA U SPEK TA KU LAR NIM NAD ME TA WI MA U MMA

Bor be i am bi jent za pam }e we Bor be u MMA, odr `a ne u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji Fe mi li fajt ti ma, za is ta su bi le spek ta ku lar ne i ni ko ga ni su osta vi le rev no du {nim. U bo ri li {te je u{lo osam na est bo ra ca, ko ji su uje di ni li ne ko li ko bo ri la~ kih spor to va i ve {ti na, i po ka za li da do -

bro ba ra tu ju onim {to su na u ~i li. Ma la sa la Spen sa bi la je pre pu na, oko 2.500 qu bi te qa bor li ~a kih spor to va do {lo je da vi di Da mi ra i Bo ja na Mi haj lo vi }a, De ni sa Stoj ni }a i osta le bor ce. Bor ba ve ~e ri bi la je iz me |u Da mi ra Mi haj lo vi }a i Ala na

Do li ~a ni na u ka te go ri ji do 84 ki lo gra ma. Oba mom ka od pr vog tre n ut k a kre n u l a su o{tro. Do li ~a nin je ne ka ko ba c io Mi h aj l o v i } a, ali se ovaj maj stor bra zil ske xiu xi ce i xu da ve o ma do bro sna {ao. Ri va li su osta li u par te ru i po sle dva i po mi nu ta Do li ~a -

nin se pre dao, po {to ga je na{ bo rac uhva tio u za hvat tri angl. - Pri pre mao sam se du go za ovaj me~. Mno go vre me na pro veo sam u Bra zi lu i ni ka da ni sam bio sprem ni ji. Mno go mi je dra ga ova po be da, ali osta je `al {to se ni je po ja vio Mi lo {e vi}, ko me sam `e leo da se re van {i ram za ne pra ve dan po raz. Hva la svi ma {to su do {li na ovu pri red bu, a ube |en sam da }e mo jo{ ova kvih tak -

ri va li su se is pi ti va li, a on da je usle di lo ba ca we Mi haj lo vi }a, ko ji je do bio ovaj deo. U dru gih pet mi nu ta sta me ni Tu cak pod no sio je sve na le te na {eg bor ca, ko ji je sve vre me me~ dr ` ao pod kon t ro l om. Mi h aj l o v i} je jed n o g la s nom od lu kom pro gla {en za po bed ni ka. - ^i ni mi se da se jo{ ni sam akli ma ti zo vao, jer sam du go bo ra vio u Bra zi lu. Tu cak je iz u ze tan bo rac, pra vi rat nik.

Re zul ta ti Glav ne bor be - do 84 kg: D. Mi haj lo vi} (Sr bi ja) - Do li ~a nin (BiH) 3:0 (pre kid u 1.r.), iz nad 93: B. Mi haj lo vi} (Sr bi ja) - Tu cak (BiH) 3:0, Stoj ni} (Bih) - Bru ner (Ma |ar ska) 3:0 (pre kid u 1.r.). Uvod ne bor be - do 77 kg: ]i ri to vi} - Po po vi} (oba Sr bi ja) 2:0 (pre kid u 1.r.), do 93: Ma u ko vi} - Stre zov ski (oba Sr bi ja) 0:3 (pre da ja u 1.r.), iz nad 93: Ste pien (Poq ska) - D. Stoj ni} (BiH) 0:3 (pre kid u 1.r.), do 70: Di mi tri je vi} - Jo vi ~i} (oba Sr bi ja) 0:3 (pre da ja u 1.r.), do 84: Stje pa no vi} - Ob ra do vi} (oba Sr bi ja) 0:3 (pre da ja u 1.r.).

Bo jan Mi haj lo vi} u ak ci ji

Fo to: N. Sto ja no vi}

mi ~e wa or ga ni zo va ti u No vom Sa du - is ta kao je Da mir Mi haj lo vi}. Bo jan Mi haj lo vi}, u te {koj ka te go ri ji, bo rio se pro tiv Ali je Tu ca ka iz BiH. Me~ je tra jao tri run de, od no sno, pet na est mi nu ta. U pr voj run di

Mi slim da sam slo mio {a ku u bor bi, ali ni sam od u stao i po be da mi je dra ga, a po kla wam je si nu Bor ku, su pru zi Ne ve ni, Oxa ci ma i No vom Sa du - na gla sio je Bo jan. De nis Stoj ni} (BiH), je dan od naj bo qih evrop skih bo ra ca,

Da mir Mi haj lo vi} s tro fe jom

o~e k i v ao je Xe f a Mon s o n a, ko ji ni je do {ao, ali se ja vio or ga ni za to ri ma me ~a i iz vi nio, ogle dao se s Ma |a rom Ti ho mi rom Bru ne rom. Bor ba je pre ki nu ta u 1. run di, a Bru ner du go ni je mo gao da do |e se bi. Od uvod nih bor bi ni je dan ni je tra ja la vi {e od jed ne run de. ]i ri to vi} je bez pro ble ma sa vla dao Po po vi }a, Ma u ko vi} se pre dao Stre zov skom, kao i Ste pien Da di Stoj ni }u. Ko sa~ je raz bio An dra dea, Jo vi ~i} je u sve mu nad vi sio Di mi tri je vi }a, a Ob ra do vi} Stje pa no vi }a. M. Pa vlo vi}

SVET SKO PR VEN STVO ZA OMLA DIN CE U PER TU

ME \U NA ROD NI ME MO RI JAL „JO VAN BO GI] PU FI KA”

Ka zah stan - Sr bi ja 1:20 (0:4, 1:6, 0:5, 0:5)

No vo sa |a ni i Bo {kov naj bo qi

Raz li ka u kla si

PERT: ê lenx sta di jum, gle da la ca: 200, su di je: Me li ar (Ju `na Afri ka) i Kar de nas (Ko lum bi ja). Igra~ vi {e: Ka zah stan 5 (1), Sr bi ja 5 (4). KA ZAH STAN: Ku prin, Coj, Sa fju lin, Go do va wuk, Al ta ev, Ga ra jev, Tur qha nov 1, Ber be quk, Mu drik, Jer {a i nov, Auba ki rov, Su ho pa rov. SR BI JA: Vi to ro vi}, Asa no vi} 2, Mak si mo vi} 4, Go gov 5, Ra du lo vi} 2, Ili} 1, Man di} 1, Ma noj lo vi} 2, Ob ra do vi} 1, Ta na sko vi}, Sto ja no vi} 1, Jak {i} 1, Do bo à nov. Va ter po li sti Sr bi je za be le ì li su dru gu ube dqi vu po be du na Svet skom pr ven stvu za omla din ce, ko je se odr à va u austra lij skom gra du Per tu. Po sle Pe rua, sa vla da li su iza bra ni ci De ja na Sa vi }a i Ka zah stan 20:1. Del fi ni su jed no stav no bi li pre ja ki za omla din skog pr va ka Azi je. Go le a du je otvo rio Du {an Man di}, je dan od so va ja ~a olim pij ske bron ze u Lon do nu, da bi na{ tim sti gao do 8:0. Pr vi,ka sni je je is po stvi lo i je di ni gol Ka zah stan ci su po sti gli u dru goj ~e tvrt ni ni, pre ko Tur qha no va, iz

D gru pa Dru go ko lo: Ka zah stan - Sr bi ja 1:20, Ita li ja - Bra zil 17:7, Pe ru je slo bo dan. 1. Sr bi ja 2. Ita li ja 3. Bra zil 4. Pe ru 5. Ka zah stan

2 2 1 1 2

2 2 0 0 0

0 0 0 0 0

0 46:3 0 43:12 1 7:17 1 2:26 2 6:46

6 6 0 0 0

A gru pa: Ma |ar ska - SAD 10:9. Pla sman: 1. Ma |ar ska 6, 2. SAD 0, 3. Ka na da 0, 4. Egi pat 0. B gru pa: No vi Ze land - Ko lum bi ja 11:10, Hr vat ska - Ju `na Afri ka 25:1. Pla sman: 1. Hr vat ska 6, 2. Ko lum bi ja 2, 3. No vi Ze land 2, 4. Austra li ja 0, 5. Ju `na Afri ka 0. C gru pa: Uz be ki stan - Tri ni dad i To ba go 19:16, Ru mu ni ja - Iran 11:4. Pla sman: 1. Ru mu ni ja 2, 2. Uz be ki stan 2, 3. Gr~ ka 2, 4. Iran 2, 5. Tri ni dad i To ba go 0.

si tu a ci je s igra ~em vi {e. Na {i mom ci na sta vi lis u do mi na ci ju i u tre }oj i ~e tvr toj de o ni ci po sti gav {i jo{ de set po go da ka. Naj e fi ka sni ji na me ~u bi li su Dra {ko Go gov sa pet i Mi lo{ Mak si mo vi} sa ~e ti ri go la. Da nas Sr bi ja igra sa Bra zi lom. G. M.

PR VA B SA VE ZNA LI GA

No va ra dost Be ~e ja ca Be ~e jac - TENT 9:6 (3:2, 2:1, 2:2, 2:1) BE ÊJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost. Gle da la ca: 200. Su di je: Pa vle Ki{ i i Zo ran Dra gin (obo ji ca iz No vog Sa da). Igra~ vi {e: Be ~e jac 6(2), TENT 1(0). Pe ter ci: Be ~e jac 1(1), TENT 1(1). BE Ê JAC: Jer ko vi} (4 od bra ne), Ko ro vqev, Br kqa~ 1, Kr sto no {i} 2, Da vi dov, Cve ti}, Pe len gi} 1, Po po vi}, Stra i nov, To mi }e vi} 1 (1), Pe ri} 3, Na }uk 1, Mar ko vi}. TENT: ]a la san (12 od bra na), @. Raj ~i}, Si mi}, Je li sa vqe vi}, û bri} 3 (1), S. Raj ~i}, Ju ki}, Pe tro ni je vi}, Je go ro vi}, Pe tru {ev ski, In |i} 3, Sta ni {i}, Mi lo va no vi}. Du go su mom ci s Ti se lo mi li ot por Obre nov ~a na i na kra ju su se za slu è no ra do va li. Sa mo za hva qu ju }i iz u zet nim od bra na ma gol ma na ]a la sa na, Obre nov ~a ni ni su pre tr pe li ube dqi vi ji po raz. Do ma }i su u pre ve li koj è qi da ne gre {e po ~et ni~ ki gre {i li u fa zi na pa da i za to se ra ni je ni su re zul tat ski od le pi li. Ko li ko su bi li neo d lu~ ni pred pro tiv ni~ -

Re zul ta ti Be ~e jac – TENT 9:6, Spar tak – Par ti zan 2 5:7, Ze mun – Pro le ter 22:4, [a bac – Na i sus (si no} igra no). 1. [a bac 2. Na i sus 3. Be ~e jac 4. Ze mun 5. TENT 6. Spar tak 7. Par ti zan 2 8. Pro le ter

2 2 3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 1 1 1 0

0 0 0 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 2 2 3

21:13 21:15 26:22 35:19 32:21 26:25 20:24 17:59

6 6 6 4 4 3 3 0

kim go lom, po tvr |u je ~i we ni ca da su, ~ak, se dam pu ta uz dr ma li okvir go la. U to me se po seb no is ta kao ka pi ten Go ran Kr sto no {i}. Na vi kli smo da on u sti lu bro ja na ka pi ci, ~e ti ri, po sti `e po ~e ti ri go la na utak mi ci, a ovo ga pu ta je ~e ti ri pu ta uz dr mao okvir go la i isto to li ko uda ra ca mu je gol man od bra nio. Ali, za to je ovo ga pu ta Zo ran Pe ri} bio si gu ran sa tri go la, ko li ko su po sti gli, uz gol ma na ]a la sa na, naj bo qi Obre nov ~a ni ^u bri} i In |i}. V. Jan kov

Rva ~i No vog Sa da osvo ji li su pr vo me sto, a je dan od wih Bo ban Bo {kov pro gla {en je za naj bo qeg tak mi ~a ra na 18. me |u na rod nom me mo ri ja lu “Jo van Bo gi} Pu fi ka”, ko ji je odr àn u kon ku ren ci ji {est se ni or skih eki pa iz Hr vat ske (Ga vri lo vi} iz Pe tri we i Po re~), Cr ne Go re (Moj ko vac) i Sr bi je (Po ti sje iz Ka wi è, Fru {ko go rac iz Srem ske Ka me ni ce i do ma }in No vi Sad). Ita li jan ski pred stva nik Sport Bo na iz Tre vi za ni je do {a zbog ne vre me na. U kva li fi ka ci ja ma eki pe su bi le po de qe ne u dve gru pe, gde su pr vo pla si ra ni No vi Sad i pe triw ski Ga vri lo vi} ukr sti li ko pqa u fi na lu, dru go pla si ra ni ti mo vi Fru {ko go rac i Po ti sje bo ri li su se za tre }e me sto, dok su po sled wi u svo jim gru pa ma bi li Moj ko vac i Po re~. U fi nal nom de lu pro gra ma pr vo su se sa sta li Ka wi à ni i Ka men ~a ni, gde je Po ti sje ube dqi vo sla vi lo. [la ger tur ni ra bio je fi nal ni me~ iz me |u do ma }e eki pe i bra ni o ca tro fe ja Ga vri lo vi }a. Na kon dve pr ve bor be (55 i 60 kg) re zul tat je bio iz jed na ~en, da bi u na red ne dve (66 i 74) No vi Sad re {io u svo ju ko rist. U ka te go ri ji do 84 ki lo gra ma pe triw ski rva~ je po be dom vra tio na du svo joj eki pi. U 96 kg usle di la je ve li ka bor ba za sva ki mi li me tar stru wa ~e i poen, a po bed nik je re {en tek u tre }oj run di, gde is ku sni Vu ja din Bo sni} i Pe tri wac Ka de~ ka ni su pu no ri zi ko va li i do {li su do od lu ~u ju }eg par te ra. Vo qom `re ba, na pa da~ je bio hr vat ski rva~ i po red ne ko li ko ozbiq nih po ku {a ja ni je us peo da do |e

Po bed ni~ ka eki pa No vog Sa da (Bo ban Bo {kov, pr vi sle va, ~u ~i)

do bo da, {to je do ne lo po be du Bo sni }u i eki pi No vog Sa da. Po {to se ve} znao po bed nik, bor ba u 120 kg za vr {e na je pre da jom Hr va ta, pa je Ne ma wa Pa vlo vi} sta vio ta~ ku na tri jumf No vo sa |a na. Na tur ni ru naj vi {e su po ka za li do ma }i tak mi ~ar Bo ban Bo {kov, bron za ni ka det sa EP iz re do va Ga vri lo vi }a Kri sti jan [i ma ti} i Ba la` Le hel iz Po ti sja. Pre ma mi {qe wu tre ne ra, ko je se po klo pi lo i sa pu bli kom, Bo ban Bo {kov pot pu no je za slu `e no po neo epi tet naj -

bo qeg po je din ca, po {to je po ka zao atrak tiv no rva we, po go to vo u fi na lu pro tiv Lu ke Dmi tro vi }a, gde je pu bli ci pri u {tio za hva te ko ji se po sled wih go di na pri li~ no ret ko vi |a ju na do ma }im stru wa ~a ma. -Qu bi te qi ovo ga spor ta bi li su u pri li ci da vi de le po i kva li tet no rva we, sa mno go za hva ta i bor be no sti, uz do bar od ziv pu bli ke. Pre ma re ~i ma u~e sni ka i po se ti la ca, tur nir za slu `u je vi so ku oce nu i ve} su ne ke eki pe na ja vi le u~e {}e za sle de }e tak mi ~e we. Po seb no mi je dra go

Fo to: N. St o ja no vi}

{to su tur ni ru pri su stvo va le i le gen de srp skog spor ta Bran ko Si mi}, Mi lo van Ne na di} i Slav ko Oba dov – re kao je tre ner po bed ni~ ke eki pe Alek san dar Jo van ~e vi}. Ina ~e, tur nir je otvo rio ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport i omla di nu Pre drag Svi lar. Za naj bo qeg su di ju pro gla {en je Ne nad Ne na di}, dok je do ma }in RK No vi Sad uru ~io pla ke tu i po ro di ci Bo gi}, ko ju je pri mi la Jo va no va su pru ga Sne `a na. J. Ga li}

PRO DA TA DVA PA RA RU KA VI CA MO HA ME DA ALI JA

Re kord na ce na, ku pac ani o ni man

Mu ha med Ali

Dva pa ra ru ka vi ca ko je je le gen dar ni bok ser Mu ha med Ali no sio na me ~e vi ma sa So ni jem Li sto nom i Xo om Frej ze rom do sti gla su ce nu od 771,696 do la ra. Po red ru ka vi ca, pro da va ni su jo{ ne ki pred me ti ko ji su na kra ju do sti gli uku pan iz nos od 1,3 mi li o na do la ra, ko ji su na me we ni fon da ci ji Mu ha me da Ali ja. Je dan deo nov ca i}i }e }er ki An |e la Dan di ja, tre ne ra bok ser ske le gen de, na ~i jem je po se du od ra |e na auk ci ja, za le ~e we mul ti pleks skle ro ze.

Pr vi par ru ka vi ca je s me ~a iz me |u Ali ja, ko ji se ta da zvao Ka si jus Klej, i So ni ja Li sto na, ko ji je odr `an 1964. go di ne. Na me ~u s Fre je ze rom, ko ji je Ali iz gu bio 8. mar ta 1971. go di ne, no sio je Ever la sto ve ru ka vi ce. Ta da ga je Frej zer u 15. run di ba cio u nok daun. Sva ki par ru ka vi ca vre deo je po 385,848 do la ra, {to je re kord na vred nost za ne ki od bok ser skih re kvi zi ta na jav noj auk ci ji. Ku pac ru ka vi ca je tra `io da osta ne ano ni man.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak3.decembar2012.

Vo lim je za to {to je `u ta

Zi ma Bi je li zim ski sjaj do la zi i u moj kraj, pa da kru pan sni jeg i pre kri va bri jeg, a ze ~i }i se da ju u bi jeg. Ne ko vo li san ka we, ne ko gru dva we, dje ca se zi mi ra du ju, u bi je lom sni je gu ve se lo se igra ju.

Ja vo lim je sen za to {to je `u ta i na ne bu su se sa sta la dva obla ka qu ta. Sva ki dan u je sen pa da ki {a, pa su se kod me ne use li la dva mi {a.

Dok me dvje di }i sa wa ju svoj zim ski san, Swe {ko uqep {a va dan, qu di do mo ve za gre va ju, a pa hu qe stal no pa da ju.

Ve tar u je sen du va sve ja ~e, zbog to ga mi se ~i ni da dr ve }e pla ~e. Je sen je qu di ma sko ro svim ru `na, pa su dva bi }a ve o ma tu `na. Ni ko li na Ri sti}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Mi le na Na sta si} IV raz red O[ „Vuk Ka ra yi}” Bi je qi na Re pu bli ka Srp ska

De jan Ti re gi}, III raz red, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

Rastemo kao jedno – boqi smo zajedno

ete s te{ko}ama u razvoju je dete s posebnim potrebama, a dete s posebnim potrebama je samo dete. Najva`nije je da ga prihvatimo i razumemo onakvo kakvo jeste i pru`imo mu mnogo qubavi. Vremenom otkrijemo da se to qupko, ne`no i drago de-

te voli na poseban na~in jer je i samo posebno. Moja sestra Rebeka ima ~etiri godine. Ro|ena je s Daunovim sindromom. Iako je ona malo druga~ija od ostale dece, to ne zna~i da je ona mawe va`na i da je ja mawe volim. Svi u porodici joj posve}ujemo mnogo pa`we, pru-

`amo mnogo qubavi, mazimo je i trudimo se da je u svemu razumemo. Svaku novu re~ koju izgovori do~ekamo s rado{}u. Najve}a nagrada su nam wen osmeh na licu i poqupci koje nam deli. Ako su neka deca druga~ija, ne zna~i da treba da budu sama i da ih treba

omalovaàvati, poniàvati i maltretirati. Pomozimo im, pruìmo puno razumevawa i qubavi jer je to Bo`ja voqa i boqe je kada smo zajedno i kada rastemo kao jedno. Je sti ra @ar ko va~ ki, VII raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Dru gar stvo Bez dru gar stva se ne mo `e jer je to naj bo qe. Ima ti dru ga to je sve jer je to naj lep {e.

Ma ri ja Jo va no vi}, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Je sen Sti gla nam je je sen pu na {a re nih bo ja, le pa kao {ko la mo ja. Li {}e pa da s gra na, to mu je je di na ma na. Tmur ni obla ci na ne bu se po ja vqu ju, Sun ce zna ju da za kla wa ju.

Dru gar stvo je kad je drug dru gu ve ran, dru gar stvo je kad je dru gu po tre ban. Dru gar stvo je ka da smo sva kog da na za jed no, dru gar stvo je ne {to ne za bo rav no. Du gar stvo ni je ka da se dru go vi sva |a ju. Dru gar stvo je ka da dru go vi sa ra |u ju. Dru gar stvo ni su sa mo de ca, ne go i od ra sli.

\or |e Da vi dov, II-1 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

S dru gom mo `e{ sve i to je naj lep {e. Za me ne je dru gar stvo kad mi ne ko ve ru je. Li di ja i Di ja na To do ro vi}, IV-6 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

Ja na Tran da fi lo vi}, II raz red, O[ „Pe tar Ko ~i}”, Te me rin

A kad sam pogledala u nebo

Alek san dar Mar ja no vi}, II-3, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

onekad, kada pogledam u no}no nebo, vidim sjajne zvezde kako nose moje `eqe i snove. Dok Mesec obasjava nebo svojim sjajem, ja razmi{qam: {ta bi bilo ako bi mi se sve `eqe ostvarile. Tada sam zaspala. Probudila sam se ujutru i videla da kasnim u {kolu! Ali na zidu mi je visila slika s mature! Nemogu}e da sam ve} zavr{ila {kolu, pomislih ja, onda bi trebalo da idem u gimnaziju. Pita-

la sam mamu i ona mi je rekla da sam uspela da se upi{em u Jovinu gimnaziju! Bila sam presre}na jer sam to oduvek `elela, ali mi je onda alarm zazvonio. To je bio samo san... I danas razmi{qam o mom snu i o tim zvezdama, pa mi se snovi mo`da i ostvare. Ka ta ri na Ka je vi}, VI-5 O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik НА САН ДЕНС ФЕ СТИ ВА ЛУ

Свет ска пре ми је ра „Кру го ва”

Жан-Луј Трентињан у награђеном филму

ЕВРОП СКА ФИЛМ СКА АКА ДЕ МИ ЈА (ЕФА) ДО ДЕ ЛИ ЛА НА ГРА ДЕ

Нај бо љи филм „Љу бав” Ми ха ел а Ха не кеа Европ ска филм ска ака де ми ја (ЕФА)са оп шти ла је да је на гра ду за нај бо љи европ ски филм до де ли ла оства ре њу „Амур” (Љу бав) сце на ри сте и ре ди те ља Ми ха е ла Ха не кеа, у аустриј ско-фран цу ско-не мач кој про дук ци ји. На све ча ној це ре мо ни ји до де ле на гра де ЕФА, 25. по ре ду, ко ја је одр жа на на Мал ти, за нај бо љег ре ди те ља за 2012. про гла шен је, та ко ђе, Ми ха ел Ха не ке за филм „Амур”, чи ји су глум ци Ема ну ел Ри ва и Жан-Луј Трен ти њан осво ји ли на гра де за нај бо љег глум ца

и глу ми цу. Филм „Љу бав” остао је са мо без на гра де за сце на рио, ко ја је при па ла дан ском фил му „Јаг тен” (Лов), То би а са Линд хол ма и То ма са Вин тер бер ге ра. ЕФА је за нај бо љи до ку мен тар ни филм про гла си ла швај цар ски „Hiver nomade„ (Зим ски но ма ди) Ма ну е ла фон Штир ле ра. На гра ду за европ ски до при нос свет ској ки не ма то гра фи ји до би ла је глу ми ца Хе лен Ми рен из Ве ли ке Бри та ни је, а за жи вот но де ло ре ди тељ Бер нар до Бер то лу чи из Ита ли је.

Бу де вијн Ку ле из Хо лан ди је до бит ник је на гра де за Европ ско от кри ће - на гра де Фипресци - за филм „Ка у бој”. Филм „Tinker Tailor Soldier Spy” одво јио је две на гра де, за сце но гра фи ју и му зи ку, ко ли ко и „Шејм„ (Стид), за фо то гра фи ју и мон та жу. Европ ска филм ска ака де ми ја у сеп тем бру је об ја ви ла ли сту од 47 фил мо ва из 31 зе мље, као кан ди да те за но ми на ци ју за ово при зна ње, а о по бед ни ци ма је од лу чи ва ло ви ше од 2.700 чла но ва ЕФА ши ром Евро пе. (Танјуг)

ПО СЛЕД ЊА КЛА ПА ФИЛ МА

„Спо ме ник Мај клу Џек со ну” По след ња кла па фил ма „Спо ме ник Мај клу Џек со ну„ сце на ри сте и ре ди те ља Дар ка Лун гу ло ва па ла је по сле шест не де ља сни ма ња у Ло зо ви ку код Ве ли ке Пла не, на аеро дро му ‘’По ни кве‘’ код Ужи ца и у Ско пљу. У овој ме ша ви ни цр не ко ме ди је и љу бав не при че, глав ни ју нак Мар ко, ко га игра Бо рис Ми ли во је вић, по ку ша ва да спа се сво ју уми ру ћу ва ро ши цу и спре чи љу бав свог жи во та, Љу бин ку, ко ју игра На та ша Шо лак - Та пу шко вић, да оде. Он до ла зи на иде ју да по диг не спо ме ник кра љу по па, Мај клу Џек со ну. Мар ко ва иде ја при вла чи при ста ли це, али и не при ја те ље. Ва ро ши ца ожи вља ва, љу ди су пу ни ела на и на де, а Мар ко успе ва да при до би је сво ју љу бав да оста не. Лу дач ки след до га ђа ја до во ди до ис пу ње ња Мар ко вог сна, али на иро ни чан и нео че ки ван на чин.

У фил му игра ју и Дра ган Бје ло гр лић, Бра ни слав Три фу но вић, Љу бо мир Бан до вић, То ни Ми хај лов ски, Мир ја на Ка ра но вић, Ср ђан Ми ле тић, Мар ко Јан ке тић, Сне жа на Ди вац, Да ни ел Ни ко лић и дру ги. Са рад ник на сце на ри ју био је Ми ро слав Мом чи ло вић. ‘’Сни ма ње је про те кло у из ван ред ној ат мос фе ри, иако је би ло на пор но и зах тев но. Имао сам при ви ле ги ју да див но са ра ђу јем са вр хун ским глум ци ма и на дам се да смо за јед но ус пе ли да ство ри мо је дан по се бан свет ко ји ће пот пу но ожи ве ти на плат ну‘’, ре као је Лун гу лов. ‘’У фил му овог оби ма, где има пу но ма сов них сце на, ле те ња хе ли коп те ром, ка ска да и мно гих дру гих зах тев них сце на, би ло је ја ко бит но има ти пу ну по др шку про дук ци је и од лич не еки пу иза се бе и на то ме сам им ја ко за хва лан‘’, до да је он.

Про ду цент фил ма је Сне жа на Пе нев. Филм је ко про дук ци ја Па па Филмс из Ср би је, Ав Ме ди ен Пен ро се из Не мач ке и Дре ам Фац торy из Ма ке до ни је. ‘’Спо ме ник Мај клу Џек со ну“ је до са да по др жан од до ма ћих фон до ва - Ми ни стар ства кул ту ре Ре пу бли ке Ср би је, Се кре та ри ја та за кул ту ру Гра да Бе о гра да, Се кре та ри ја та за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње АП Вој во ди не, а и ино стра них - Еури маж Фон да, МЕ ДИА Фон да Европ ске Уни је и СЕЕ Ци не ма Нет њорк Фон да, Ма ке дон ског филм ског фон да и МФГ не мач ког фон да. Оп сти на Ве ли ка Пла на и Хо тел „Па ли сад„ су та ко ђе по кро ви те љи фил ма. Сце на рио је до био пр ву на гра ду за сце на рио на фе сти ва лу Бра ћа Ма на ки у Би то љу, Ма ке до ни ја. (Танјуг)

НАЈ БО ЉЕ ОСТВАРЕЊЕ НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У ГРЧ КОЈ

„Смрт чо ве ка на Бал ка ну” Цр на ко ме ди ја “Смрт чо ве ка на Бал ка ну„ ре ди те ља и сце на ри сте Ми ро сла ва Мом чи ло ви ћа про гла ше на је за нај бо љи филм на фе сти ва лу „Panorama of Europian Cinema„ у Грч кој, са оп штио је ди стри бу тер „Ме га Ком филм„. На гра да осво је на у Ати ни је 20 при зна ње за ово оства ре ње. Филм „Смрт чо ве ка на Бал ка ну„ је свет ску пре ми је ру имао на пре сти жном Ин тер на ци о нал ном филм ском фе сти ва лу у Кар ло вим Ва ри ма, где је до био на гра ду за нај бо љи не за ви сни филм. На фе сти ва лу „Си не ма си ти„ у Но вом Са ду осво јио је

на гра де за ре жи ју, сце на рио, на гра ду кри ти ке, а на гра да за нај бо љег глум ца оти шла је у ру ке Еми ра Ха џи ха фи збе го ви ћа. Усле ди ла су при ка зи ва ња и на гра де на фе сти ва ли ма у Со по ту, Хер цег Но вом, Ни шу, Вр њач кој Ба њи, Ту зли и За дру, а фе сти вал ска тур не ја још увек тра је. Филм је увр штен и у се лек ци ју за Европ ске филм ске на гра де 2012, у ко јој се ове го ди не на ла зи 47 фил мо ва из 31 европ ске зе мље. Од 17. но вем бра, од ка да је на ре дов ном ре пер то а ру срп ских би о ско па, филм је по гле да ло ви ше од 20.000 љу ди.

Свет ска пре ми је ра фил ма „Кру го ви„ ре ди те ља Ср да на Го лу бо ви ћа би ће у так ми чар ском про гра му Сан денс фе сти ва ла у САД, у ја ну а- ру 2013. го ди не. Про ду цент ки ња Је ле на Ми тро вић ре кла је Taнјуг да су у бе о град ској про ду цент ској ку ћи „Баш че лик„ би ли пре срећ ни ка да су на сај ту тог нај у глед ни јег фе сти ва ла не за ви сног фи ма ви де ли зва нич ну об ја ву про гра ма. „То је ко ли ко ми зна мо пр ви фим из ју го и сточ не Евро пе ко ји је ика да ушао на Сан денс. Пр ва про јек ци ја би ће 18. ја ну а ра, што зна чи да ‘Кру го ви‘ отва ра ју ‘World Dramatic Competition‘ про грам, ко ји има укуп но 12 фил мо ва”, ис та кла је она и об ја сни ла да је реч о ду го ме тра жним игра ним фил мо ви ма из це лог све та, осим САД ко ји се так ми че у по себ ној ка те го ри ји. Оста ле ка те го ри је су до ку мен тар ни и крат ко ме тра жни филм, та ко ђе по себ но за аме рич ку и свет ску про дук ци ју. Го лу бо вић је из ја вио Тан ју гу да је ве о ма за дво љан, јер је Сан денс нај ве ћи фе сти вал не за ви сног фил ма у Аме ри ци и „не што што је за сва ког ре ди те ља ети ке та ко ја отва ра мно га вра та„. „Ја ко сам за до во љан што је пре ми је ра баш на Сан ден су. ‘Кру го ви‘

су на ра ти ван, аутор ски филм, ду го смо че ка ли са тер ми ном пре ми је ре јер смо хте ли, за то што ми сли мо да то за слу жу је, да иза ђе на ве ли ком фе сти ва лу„, ре као је он.

Срдан Голубовић и Вук Костић на снимању филма „Кругови”

Филм го во ри о по сле ди ца ма јед ног хе рој ског чи на и о љу ди ма ко ји по ку ша ва ју да иза ђу из за ча ра ног кру га до га да ја ко ји им је обе ле жио жи вот. „По све ћен је чо ве ку ко ји је хе рој мог вре ме на. То је Ср ђан Алек сић

вуд ским сту ди јом о сни ма њу фил ма у Ср би ји, а као нај о збиљ ни ји кан ди дат за уло гу Те сле по ми ње се Кри сти јан Бејл. Сни ма ње фил ма иза зва ло је и ин те ре со -

ва ње у ре ги о ну па су се не дав но по ја ви ле ин фор ма ци је да су хр ват ски про ду цен ти ве о ма за ин те ре со ва ни да се филм о Те сли, ко га сма тра ју „сво је го ре лист” сни ми у Хр ват ској и же сто ко ло би ра ју за то у Хо ли ву ду, ре као је Рај чић и из ра зио на ду да се то ипак не ће до го ди ти јер је са сту ди ом „Ју ни вер зал” већ до го во ре но да се про је кат ра ди у Ср би ји. Филм би тре ба ло да бу де ви со ко бу џет ни, на ен гле ском и у 3Д тех ни ци, а сни ма ње би тре ба ло да поч не по чет ком 2013.

мо рал ним и људ ским чи ном и пи та њем да ли би ти чо век и би ти хе рој има сми сла„, ре као је ре ди тељ. Он је до дао да овај филм „је сте те жак, али је ка тар зи чан и ну ди по зи ти ван од го вор да би ти чо век има сми сла„.

У НО ВО САД СКОЈ „АРЕ НИ СИ НЕ ПЛЕКС” ПРЕ МИ ЈЕ РА ДО К У МЕН ТАР НОГ ФИЛ МА „ГО РАН”

Су гра ђа нин из бли за У би о ско пу „Аре на си не плекс“ у Но вом Са ду, да нас у 17.30 са ти би же одр жа на пре ми јер на про јек ци ја крат ког до ку мен тар ног фил ма „Го ран” Робер т а Сан т а гви да. Филм го во ри о жи во ту Го ра на Го сто ји ћа, ду го го ди шњег чла на ин клу зив не умет нич ке гру пе асо ци ја ци је „Пер.Арт“. Ка ко на ја вљу ју про ду цен ти, „Пер.Арт“ (Но ви Сад) и „Ака де ми шлос со ли туд“ (Штут гарт), до ку мен тар ни филм „Го ран“ пру жа по глед из бли зи не на жи вот не ра до сти и стра хо ве, на ду и по нос због успе ха, уса мље ност и дру же љу би вост она ко ка ко их осе ћа Го ран Го сто јић. Aутор Ро берт Сантагвидa сни ма екс пе ри мен т ал не до ку -

мен тар не фил мо ве ко ји ис пи ту ју ка ко пат ња дру штве не за јед ни це, би ло да је узро ко ва на ду хов -

ном или еко ном ском кри зом, мо же да сру ши зи до ве ко ји сва ког по је дин ца др же за тво реног у по љу соп стве них ин тере са. Сан та гви да у сво јим радо ви ма ис тра жу је ле по ту сва ко дне ви це и га ђе ње пред њом, ко је че сто пре ви ђа мо у вре ви ве ли ких гра до ва. Филм је ин спи ри сан иде јом Са ше Асен ти ћа, мон та жу је ура ди ла Ана Ла га тор, а за звук су би ли за ду же ни Га бор Ри пли и Вла ди мир Да бић. Овим про јек том „Пер.Арт“ на ста вља да спро во ди ин тер ди сци пли нар ни при ступ у раз во ју ин клу зи је у обла сти умет но сти и кул ту ре, по ве зу ју ћи про фе си о нал не умет ни ке из раз ли чи тих обла сти са умет ни ци ма са инте лек ту ал ном оме те но шћу. Ујед но, пре ми јер но при ка зи ва ње фил ма „Го ран“ обе ле жи ће 3. де цем бар, Ме ђу на род ни дан осо ба са ин ва ли ди те том. И. Б.

ОБ ЈА ВЉЕ НА ЛИ СТА КАН ДИ ДА ТА ЗА НА ГРА ДЕ СПИРИТ

За две ко ме ди је по пет но ми на ци ја Ко ме ди је ‘’Moonrise Kingdom‘’ Ве са Ан дер со на и ‘’Silver Linings Playbook‘’ Деј ви да О. Ра се ла пред во де ли сту фа во ри та за на гра де Спи рит, ко је се до де љу ју за не за ви сна филм ска оства ре ња, осво јив ши по пет но ми на ци ја. Оба фил ма ће се так ми чи ти из ме ђу оста лог и у ка те го ри ји за нај -

ко ме ди ја ‘’Bernie‘’ и геј дра ма ‘’Keep the Lights On‘’. ‘’Silver Linings Playbook‘’ је ко мич на дра ма о му шкар цу ко ји је пу штен из мен тал не бол ни це и про бле ма тич ној мла дој удо ви ци. Ова дра ма је до не ла но ми на ци је и глав ним глум ци ма - Бре дли ју Ку пе ру и Џе ни фер Ло ренс, пре но си АП.

Ло ли та Да ви до вич у фил му о Те сли Аме рич ка глу ми ца Ло ли та Да ви до вич глу ми ће мај ку Ни ко ле Те сле у фил му „Те сла, вла дар све та”, док је го то во са свим си гур но да ће фим ре жи ра ти Мајкл Њу ел, ре ди тељ фил мо ва о Ха ри ју По те ру, ре као је Тан ју гу про ду цент и сце на ри ста фил ма Вла ди мир Рај чић. Рај чић је ре као и да је филм Ми ни стар ство кул ту ре Ср би је про гла си ло за про је кат од на ци о нал ног зна ча ја. Рај чи ће ва „В.П.Р” про дук ци ја у пре го во ри ма је са јед ним холи -

из Тре би ња ко ји је спа сао жи вот свог су гра ђа ни на Му сли ма на, ци ви ла, и из гу био жи вот од сво јих, од срп ских вој ни ка, али филм се не ба ви по ли ти ком не го јед ним ви со ко

Из филма „Moonrise Kingdom”

бо љи филм на до де ли Спи рит на гра да, ко ја ће би ти одр жа на на пла жи у Сан та Мо ни ки у Ка ли фор ни ји 23. фе бру а ра - дан пре Оска ра. У ка те го ри ји за нај бо љи филм та ко ђе ће се так ми чи ти и филм ‘’Beasts of the Southern Wild‘’, цр на

‘’Moonrise Kingdom‘’, где је са Ан дер со ном на пи са њу сце на ри ја са ра ђи вао Ро ман Ко по ла, го во ри о пр вој љу ба ви из ме ђу мом ка и де вој ке ко ји су за јед но по бе гли, осво ји ла је из ме ђу оста лих и но ми на ци ју за спо ред ну уло гу (Брус Ви лис).

Оба фил ма су осво ји ла но ми на ци је за нај бо љег ре ди те ља и сце на рио. Глу мац Ме тју Ме ко на хи до био је две но ми на ци је - за нај бо љег глум ца у фил му ‘’Killer Joe‘’ и но ми на ци ју за спо ред ну уло гу у фил му ‘’Magic Mike‘’, а оска ров ка Хе лен Хант до би ла је но ми на ци ју за спо ред ну уло гу у фил му ‘’The Sessions‘’. Ше сто го ди шња Ку вен за не Во лис ушла је у нај у жи из бор за глав ну глу ми цу у свом филм ском де би ју ‘’Beasts of the Southern Њild‘’. Са Ан дер со ном и Ра се лом у ка те го ри ји за нај бо љег ре ди те ља на шла су се и Ју ли ја Лок тев (‘’The Loneliest Planet‘’), Ај ра Сакс (‘’Keep the Lights Oн‘’) и Бен Зај тлин (Beasts of the Southern Njild), ко ји је осво јио глав ну на гра ду у ја ну а ру на Сан денс фе сти ва лу. Но ми но ва не за на гра де Спи рит би ра тим филм ских про фе си о на ла ца ко ји пре тен ду ју јед но став не ви зи је са ори ги нал ним и про во ка тив ним иде ја ма. Ујед но, фе сти вал је окре нут ни ско бу чет ним фил мо ви ма сни мље ним ван хо ли вуд ског мејнстри ма. Фил мо ви ко ји се би ра ју су обич но они ко ји су сни мље ни бу џе том од око 500.000 до ла ра. Ме ђу чла но ви ма не за ви сног фил ма су и ре ди те љи и обо жа ва те љи фил ма ко ји мо гу да гла са ју за по бед ни ке.

kultura

dnevnik НОВИ ПРЕВОДИ РОМАНА ВЛАДИМИРА ПИШТАЛА

СУТРА НА КОЛАРЦУ КОНЦЕРТ ЈУРИЈА РЕВИЧА

Свира „млади Паганини” Виолиниста Јуриј Ревич, кога називају „млади Паганини”, одржаће концерт сутра у великој сали Коларчеве задужбине, најавио је Центар лепих уметности „Гварнеријус“. На концерту под називом „Руска душа” пратиће га млада немачка пијанисткиња Валентина Бабор. Један од најзначајњих младих уметника данашњице Ревич (20) у Београд долази поново на захтев бројне публике. Млада звезда светске музичке сцене већ годинама одушевљава публику и критику широм света, а прошлог децембра је без даха оставио и Београђане, који су га уз овације испратили са сцене Коларца тек после трећег биса, подсећају у „Гварнеријусу“. Овога пута извешће популаран, пажљиво одабран програм који је атрактиван за публику, а такође на прави начин дочарава његову изузетну виртуозност. Како је најављено, то ће бити композиције Рахмањинова, Пјацоле, Чајковског, Прокофјева, Шостаковича, Сарасатеа, Скрјабина... (Танјуг)

Борба за опстанак егзотичне врсте Последњег викенда новембра у Бечу је одржана промоција српске стрип сцене „Co mics Aus Ser bien„. На позив КУД Јунион, удружења из престонице Аустрије, делегација Студентског културног центра Новог Сада (покретача и организатора Новосадског стрип фестива-

ту где јесмо, не чуди ме да је стрип сцена тренутно у ужасном стању. Од стрип цртача споменуо бих Леонида Пилиповића, Ивицу Стевановића, Петра Меселџију, Зорана Јањетова, Дражена Ковачевића и Алексу Гајића. Има их превише да бих их све набројао.  Да ли сам стрип има будућност код нас? - Не видим да ће се било шта значајније променити. Увек ће бити аутора који ће се истицати, оних који ће наћи прилику негде ван ових граница. Други ће мукотрпно радити, док ће трећи уживати без имало труда. Имамо хорду талената који пропадају овде. Нису криви они, већ друштво и окружење које је немилосрдно према било каквом стваралаштву и другачијем начину изражавања. Имам утисак да је наш стрип одавно нашао боравиште у подземљу, а евентуална појављивања у сивој свакодневици су права реткост. Стрип ауторе би требало заштитити законом као егзотичну животињску врсту, а потом им обезбедити и резерват. Бити стрип аутор у Србији значи тежак живот и константну борбу за опстанак, губитак воље, косе и времена. Изгледа да је време да окренемо нови лист. Јован Гверо

Ревитализација стрипа Сагледавање стрип сцене Србије и региона није могуће без укупних социолошко-економско културних (не)прилика. Нестанак стрипа са киоска, разједињеност тржишта, инсистирање “језичких чистунаца” на униформисаном писму и низ других некомерцијалних разлога утицао је да сцена крајем деведесетих готово нестане. Опстанак „Стрипотеке“, „Политикиног забавника“, те виталност алтернативне и фанзин сцене дали су вештачко дисање којим се преживело до данас. Обнављање фестивала, појава нових издавача и, пре свега, успех наших цртача у иностранству, ревитализује стрип као нормалну уметничку дисциплину. Нови аутори, стандардизовање издања и чешће појављивање стрипа на озбиљним колективним изложбама, дефинитивно је вратило стрип на место које заслужује. Студентски културни центар Нови Сад издаваштвом, стрип манифестацијама и учешћем на дешавањима у окружењу етаблирао се као кућа промоције стрипа који истражује на сценарију, форми и цртежу и покушава девету уметност да приближи времену у којем настаје. ла) била је гост у Клубу словеначких студената, где је представљена богата издавачка делатност ове установе, а стрип цртач и илустратор Ненад Гуцуња презентовао је заинтересованима рад са дигиталном оловком и таблом за цртање.  Гостима је било занимљиво да виде како један стрип цртач то ради уз помоћ Wa com таблета и дигиталне оловке уместо руком. Које су предности и мане што је данас све дигитализовано? - Предности дигиталног начина рада са таблетом је, по мени, мно-

НА 43. СУ СРЕ ТИ МА ПРО ФЕ СИ О НАЛ НИХ ПО ЗО РИ ШТА ЛУ ТА КА СР БИ ЈЕ У СУ БО ТИ ЦИ

Нај бо ље кра гу је вач ко „Ла бу до во је зе ро” Пред ста ва „Ла бу до во је зе ро” По зо ри шта за де цу Кра гу је вац осво ји ла је шест на гра да на 43. Су сре ти ма про фе си о нал них по зо ри шта лу та ка Ср би је, ко ји су у Су бо ти ци одр жа ни од 26. до 29. но вем бра. „Ла бу до во је зе ро” је, од лу ком жи ри ја, осво ји ло „Гран при” за нај бо љу пред ста ву, на гра ду за нај бо љу ре жи ју ко ју пот пи су је То дор Ва лов, док су глу мач ке на гра де осво ји ли Да ри ја Не шић, Ми лош Ми ло ва но вић и Ми ли ца Ре џић-Ву ле вић. Кра гу јев ча ни су осво ји ли и на гра ду свет ске лут кар ске ор га ни за ци је „Уни ма„ за нај бо љу пред ста ву. За нај бо љи текст на гра ђен је Игор Бо јо вић („Кра љев ско но во оде ло“ у из во ђе њу по зо ри шта лу та ка „Пи но кио“ из Зе му на), за нај бо љу му зи ку Алек сан дар По по вић („При че пти це ла жљи ви це“ у из во ђе њу лут кар ске

гострука. Поред тога што је осетљив на притисак оловке, нема потребе за набављањем материјала за цртање, којег код нас нема у изобиљу. Осим тога чистији је, бржи и лакши за транспорт. У дигиталном свету можеш радити са количином детаља (зум) које “аналог-

сце не На род ног по зо ри шта „То ша Јо ва но вић“ из Зре ња ни на). На гра ђе на је кре а ци ја лу та ка Еве Фар каш („Кра љев ско но во оде ло“) и сце но гра фи ја Ма ри е те Го ло ме хо ве („Дах“ Деч јег по зо ри шта из Су бо ти це) Спе ци јал ну на гра ду за ани ма ци ју лу та ка „Јан ко Врб њак“, ко ју до де љу је Ма ло позориштe „Ду шко Ра до вић“ из Бе о гра да до би ли су Сла ви ца Ву че тић, Сло бо дан Нин ко вић и Са ша Ла ти но вић за кре а ци је у пред ста ви „Ча роб ни ца из ули це Бон жур“ у из во ђе њу По зо ри шта мла дих из Но вог Са да. На гра ђе ни су још и глум ци Бе ла Ка ло Де јан Го цић из Ни ша, Је ле на Илић из Бе о гра да и Јо ван По по вић из зе мун ског по зри шта, као и ан самбл лут кар ске сце не зре ња нин ског по зо ри шта. Н. П-ј.

Плакат којим је представљено гостовање у Бечу

фрикције папира и боје, угља, графита, туша. Мана је и то што не можеш да га згужваш, поједеш и почнеш са радом испочетка, што представља посебно олакшање при стресном темпу.  Учествовали сте на Новосадском стрип фестивалу у организацији СКЦНС. Какво вам је мишљење о српској стрип сцени и да ли би истакли неког цртача? - Морам признати да не знам много о српској стрип сцени, сем неког мејнстрима па и андерграунд аутора на које налетим ту и тамо. Мислим да постоји проблем јер се сцена недовољно промовише и пласира младима. Мада, како смо

не” технике не могу да дозволе, ту је и увек популарни “un do” који позива претходно стање цртежа ако сте нешто забрљали или вам се не свиђа, потом рад са “слојевима” (le jers), избор и врсте четкица, променљивост четкица и папира, корекције боја, подешавање контраста, могућност чувања вишебројних копија тренутног цртежа и још много тога…Мана би била то што не постоји физички рад (који можеш држати у рукама, сем ако се не одштампа), фине текстуре и непредвидивост медија са којим радиш, разне несавршености, осећај

2012.

ра„, сада је преведен на словачки, мађарски а ускоро и словеначки. Књига је 2008. овенчана Ниновом наградом за роман године, била је најчитанија књига у библиотекама Србије, и већ четири године се стално поново штампа у Србији, као што се и број превода стално повећава. У Чешкој је за мање од годину дана Пишталов роман доживео два издања што је подстакло словачку издавачку кућу „Калиграм„ из Братиславе да га објави ових дана. Такође, будимпештански огранак исте издавачке куће превео је Пишталов култни роман на мађарски језик. У децембру, „Тесла, портрет међу маскама„, један од тренутно најпревођенијих српских романа, треба да изађе у Словенији, у издању љубљанске издавачке куће „Мондријан„, јавила је „Агора„. К. Р.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ДЕЦЕМБАР

152. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ СУБОТА

19.00

24. фестивал “ЗЛАТНА ТАМБУРИЦА” 20.00

ИЗБОР НАЈЛЕПШЕ ВОЈВОЂАНСКЕ ПЕСМЕ 2012.

ПОНЕДЕЉАК

Имре Калман: КНЕГИЊА Диригент: Александар Којић

УТОРАК

Ђузепе Верди: ТРУБАДУР опера Диригент: Александар Којић; гостују: Хон Ли, тенор и Никола Мијаиловић, баритон

ЧАРДАША оперета

СРЕДА

Свечани концерт ансамбала народних игара и песама

СУБОТА

АКУД-а „СОЊА МАРИНКОВИЋ“

20.00

Ђузепе Верди: ТРАВИЈАТА опера Гостују: Анатолиј Чепурној, диригент Вера Баранова, сопран и Владимир Јефимов, баритон, Краснојарск, Русија

ЧЕТВРТАК 13.

Солистички концерт СЕРГЕЈА ЋЕТКОВИЋА

20.30

ПЕТАК 14.

Солистички концерт СЕРГЕЈА ЋЕТКОВИЋА

20.30

ПОНЕДЕЉАК

17.

Имре Калман:

КНЕГИЊА ЧАРДАША оперета

ПЕТАК

21.

П. И. Чајковски: КРЦКО Диригент: Микица Јевтић

СУБОТА

22.

НОВОГОДИШЊИ ГАЛА КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

ОРАШЧИЋ

балет

Диригент: Берислав Скендеровић

ПРЕМИНУЛА ГЛУМИЦА КСЕНИЈА ЈОВАНОВИЋ

Одлазак последње велике трагеткиње Позоришни свет са тугом је примио вест о смрти првакиње Народног позоришта у пензији Ксеније Јовановић, која је преминула у Београду у 84. години. „Ксенија Јовановић је наша последња велика трагеткиња”, изјавио је театролог Јован Ћирилов и додао да је она била „велики интелектуалац међу глумцима. Све је радила са изразитим разумом, али и са великом емоцијом”. Јовановићева, ћерка глумачког пара Ирене и Бранка Јовановића, рођена је 6. јуна 1928. у Сарајеву. Завршила је два разреда основне школе у Сарајеву, потом се са родитељима одселила у Нови Сад, где је наставила школу до 1939, када се са родитељима преселила у Београд. Најпре је студирала на Економском факултету годину дана, а потом на Високој филмској школи коју је водио Вјекослав Афрић. Прву филмску улогу остварила је 1949. у филму ‘’Барба Жване“. Снимила је филм ‘’Прича о фабрици (прво редитељско остварење Владимира Погачића). Затим је, у Београдском драмском позоришту заиграла у алтернацији са Олгом Ивановић у пред-

СРЕДА 26. ПЕТАК

28.

П. И. Чајковски:

КРЦКО ОРАШЧИЋ

балет

29.

П. И. Чајковски:

КРЦКО ОРАШЧИЋ

балет

ПОНЕДЕЉАК

31.

П. И. Чајковски:

КРЦКО ОРАШЧИЋ

балет

12.00

(продаја улазница до 11.00 сати)

Сцена „Пера Добриновић“

19.30

ПОНЕДЕЉАК 3.

Џим Картрајт:

ПУТ / ROAD

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО драма

УТОРАК

Агата Кристи:

ЧЕТВРТАК

Антон Павлович Чехов:

ПЕТАК

Еден фон Хорват:

СРЕДА 12. ЧЕТВРТАК 13. ПЕТАК

14.

СУБОТА 15. ПОНЕДЕЉАК

17.

УТОРАК 18.

УЈКИН САН

Позориште „Промена“ АУНС

ГАЛЕБ драма

17.00

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма

по новели Ф. М. Достојевског

Жан-Батист Молијер: ТАРТИФ комедија Јован Стерија Поповић: ЏАНДРЉИВ Агата Кристи:

МУЖ

комедија

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО драма

Милена Марковић:

БРОД ЗА ЛУТКЕ

Антон Павлович Чехов:

ГАЛЕБ драма

Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА

драма 17.00

ТРАГЕДИЈА

комедија;

20.

Еден фон Хорват:

ПЕТАК 21.

Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

СУБОТА 22.

Вида Огњеновић:

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ

ЧЕТВРТАК

савременом репретоару, од којих се могу издвојити: Ерзилија (Оденути наге, Л. Пирандела), Елизабета (Лов на вештице, А. Милера), Баруница Кастели (Господа Глембајеви М. Крлеже), Констанца (Дуги живот краља Освалда В. Лукића), Јокаста (Едип Софокле), Бернарда (Дом Бернарде Албе Ф.Г.Лорке), Хекуба ( Тројанке Еурипида), Мајка бега Пинторовића (Хасанагиница Љ. Симовића)... Добитница је бројних награда. (Танјуг)

Ђузепе Верди: НАБУКО опера Диригент: Микица Јевтић

СУБОТА

УТОРАК 11.

стави ‘’Инспектор је дошао”. Ангажман у том позоришту је добила 1951, да би после десет година прешла у Народно позориште у Београду и ту остала до данас, иако је у пензију отишла 1989. године. Гостовала је у ЈДП-у, Звездара театру, Атељеу 212, у више пројеката у Театру поезије. Од 1953. до 2004. снимила је 210 радијских улога захваљујући, између осталих квалитета, и боји гласа. Ксенија Јовановић је остварила велики број улога у класичном и

СТРИП СЦЕНА СРБИЈЕ ПРЕДСТАВЉЕНА У БЕЧУ

„Тесла” на словачком, мађарском и словеначком Роман Владимира Пиштала „Тесла, портрет међу маскама„, наставља свој тријумфални пут кроз стране језике и, како је јавио његов српски издавач „Аго-

ponedeqak3.decembar2012.

копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма комедија драма

УТОРАК

25.

Карло Голдони:

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија

СРЕДА

26.

Карло Голдони:

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија

ЧЕТВРТАК 27.

Бранислав Нушић:

УЈЕЖ

комедија

ПЕТАК 28.

Бранислав Нушић:

УЈЕЖ

комедија

СУБОТА

29.

Карло Голдони:

СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија

УТОРАК

11.

Брижит Карпентер: ВЕЧЕ СА ТИНИЈЕМ комедија Копродукција: СНП и Театар плус

СУБОТА

15.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

20.30

УТОРАК

18.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ

Режија и концепт: Предраг Штрбац

21.00

ЧЕТВРТАК

20.

Алберт Лорцинг: ПРОБА ЗА ОПЕРУ комична опера Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште

Камерна сцена

ЧЕТВРТАК 27.

Николај Кољада:

21.00

ЉУБАВНА ПРИЧА

20.30

трагикомедија

21.00

20.30

20% ПОПУСТА ЗА УЛАЗНИЦЕ КУПЉЕНЕ У СЛОБОДНОЈ ПРОДАЈИ

Желимо вам срећну Нову годину и радосне Божићне празнике! БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

20.00

svet

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik

IZRA EL SKA VLA DA OD BA CI LA OD LU KU UN O PRI ZNA WU PA LE STI NE

NE RE DI U MEK SI KU

Mi rov ni pre go vo ri, a ne ul ti ma tum

Po vre |e no vi {e od 100 oso ba

TEL AVIV: Izraelska vlada je jednoglasno usvojila rezoluciju kojom se u potpunosti odbacuje odluka Generalne skup{tine UN da se palestinski status unapredi u dràvu posmatra~a, ne~lanicu. „Jevrejski narod ima prirodna, istorijska i legalna prava na svoju domovinu sa wenim glavnim gradom Jerusalimom. Dràva Izrael, kao dràva jevrejskog naroda, ima pravo i da polaè pravo na podru~ja koja su sporna u zemqi Izrael” navedeno je u rezoluciji. U odluci vlade se isti~e da rezolucija UN ne mewa status spornih podru~ja i ni na koji na~in ne umawuje Izraelu i jevrejskom narodu prava na ta podru~ja.Dodaje se i da rezolucija UN ne}e biti osnova za budu}e pregovore. Wome je palestinska dràva priznata na Zapadnoj obali, isto~nom Jerusalimu i pojasu Gaze. Izraelski ministar finansija Juval Stajnic najavio je i da ne}e tranferisati Palestinskoj upravi novac od poreza i carina koji ubira u ime we u visini od 460 miliona {ekala (vi{e od 120 miliona dolara).

On je objasnio da }e se taj novac iskoristiti za ispla}ivawe palestinskih dugova za elektri~nu energiju.On je ujedno osudio palestinske napore da stvore dr`avu, ne vode}i ra~una o bezbednosnim

brigama, razoru`awu ili priznawu Izraela, naglasiv{i: „Rekli smo da to ne}e mirno pro}i”. Pred sednicu vlade izraelski premijer Bewamin Netanijahu je najavio da }e Izrael poja~ati i ubrzati {irewe jevrejskih nase-

qa u odgovoru na ono {to je ozna~io napadom protiv cionizma. - Izrael ne}e dozvoliti da Judeja i Samarija ( biblijsko ime Zapadne obale) postanu teroristi~ka baza odakle }e se rakete ispaqivati na izraelske gradovem - rekao je Netanijahu. -Ne}e biti palestinske dràve dok Izrael ne bude priznat kao jevrejska dràva uz rezoluciju o okon~awu sukoba. Izrael je prethodno odobrio prvu kaznenu meru - izgradwu 3.000 novih stanbenih jedica u isto~nom Jerusalimu i na Zapadnoj obali, {to je izazvalo osudu i SAD i Velike Britanije, kao i kritike izraelske levice. U ~etvrtak je u GS UN sa 138 glasova za, devet protiv i 41 uzdrànim izglasala de fakto priznawe palestinske dràve. Ona ne}e imati pravo glasa, ali }e mo}i da „u|e” u agencije UN i Me|unarodni krivi~ni sud, gde bi mogla da tuì Izrael. Izrael smatra da do dvodràvnog re{ewa sukoba s Palestincima mora do}i kroz mirovne pregovore, a ne unilateralne poteze.

MEK SI KO SI TI: Vi{e od 100 osoba povre|eno je u neredima koji su se desili u nekoliko oblasti Meksiko Sitija tokom i posle sve~anog preuzimawa du`nosti novog predsednika Enrikea Pewe Nijeta, a 92 demonstranta su privedena, saop{tio je gradona~elnik glavnog grada Meksika, Marselo Ebrard. Prema wegovim re~ima, me|u povre|enima su i izaziva~i ju~era{wih nereda ali i policajci. Grupa demonstranata koja je izazvala sukob s policijom bi}e procesuirana u gradskom tuìla{tvu, rekao je Ebrard, optuùju}i one koji su naru{ili javni red da su poku{ali da „destabilizuju stawe u gradu”. Tuìlac Meksiko Sitija Hesus Rodriges kazao je da su nasilne akcije „organizovali anarhisti”, a da se sada vodi istraga o ume{anosti i ~lanova drugih grupa. Prema podacima meksi~kog Crvenog krsta, lekarsku pomo} dobilo je 76 gra|ana sa lak{im povredama, a jo{ 29 osoba nalazi se u razli~itim bolnicama, preneo je Itar-Tass. I agencija

KUVAJT

EGIPAT

Ustav ni sud u {traj ku KA I RO: Ustavni sud Egipta stupio je u {trajk na neodre|eno vreme, nakon {to su demonstranti islamisti blokirali sudijama ulaz u sudnicu uo~i dono{ewa odluke o legalnosti ustavotvorne komisije koja je sastavila sporni nacrt ustava, usvojen u skup{tini kojom dominiraju

islamisti. U svom saop{tewu Ustavni sud ka`e da }e nastaviti rad „kada budu mogli da donose odluke bez psiholo{kog i materijalnog pritiska”. Prethodno se na hiqade pristalica egipatskog predsednika, islamiste Mohameda Morsija, okupilo jutros ispred Ustavnog suda u Kairu, spre~avaju}i sudije da u|u u zgradu. Demonstranti,

mnogi umotani u }ebe i s plakatima podr{ke Morsiju, proveli su no} ispred zgrade, javile su agencije. Morsi je dao parlamentu rok do februara 2013. godine, da dovr{i rad, ali su poslanici, ve}inom islamisti koji ga podr`avaju, iznenadili naciju i odlu~ili o nacrtu ustava. Morsi je raspisao referendum o nacrtu ustava za 15. decembar i u govoru preko nacionalne televizije pozvao Egip}ane da iskoriste svoje demokratsko pravo, a vi{e od 100.000 qudi se okupilo na skupovima {irom Egipta u znak podr{ke predsedniku i wegovom dekretu kojim je sebi dao ve}a ovla{}ewa. Ustav je postao centralno pitawe u najte`oj politi~koj krizi kroz koju Egipat prolazi otkako je Morsi do{ao na ~elo zemqe u junu, a koja je izazvana dekretom koji je ovaj islamisti~ki predsednik izdao 22. novembra, dodequju}i sebi ogromna ovla{}ewa i stavqaju}i sopstvene odluke izvan dometa pravnog preispitivawa.

En ri ke Pe wa Ni jeto

RIA Novosti izve{tava da je inauguracija pra}ena protestnim akcijama opozicije koja ne priznaje rezultate glasawa na izborima u julu ove godine, po kojima je Pewa Nijeto osvojio 38,21 odsto glasova bira~a. Od subote ujutro u blizini zgrade Kongresa izbili su sukobi demonstranata i policije a u mirnijoj atmosferi odr`an je miting koji je organizovao Nijetin protivkandidat na izborima Andres Manuel Lopes Ob-

ra dor.Pri bli `no 3.500 qudi do~ekalo je Obradora na mitingu povicima „Predsednik!” .Drugoplasirani Obrador optu`io je Pewa Nijeta da je kupio najmawe pet miliona glasova pred izbore. U svom govoru, Pewa Nijeto nazna~io je glavne pravce rada wegove vlade, kao i 13 prioritetnih zadataka, koje }e morati da ostvari na funkciji predsednika dr`ave.Kao jedan od najva`nijih zadataka naveo je osigurawe bezbednosti i borbu protiv kriminala, koji je posledwih godina zapqusnuo tu latinoameri~ku zemqu. - Ve} sam dao nalog za nekoliko slu`bi da razrade nacionalni program za spre~avawe kriminala i da se buxetom za 2013. predvide sredstva za to - rekao je Pewa Nijeto. - Prvi posao moje vlade bi}e mir u Meksiku.

JAPAN

[i i ti pra vi po bed ni ci KU VAJT: Dr`avna izborna komisija saop{tila je nezvani~ne rezultate parlamentarnih izbora u Kuvajtu prema kojima je {iitska mawina pravi pobednik izbora koje je bojkotovala opozicija. [iitski kandidati osvojili su 17 od 50 poslani~kih mesta kuvajtskog parlamenta, na drugim izborima u posledwih 10 meseci, po{to su odbili da se pridru`e pozivima opozicije na bojkot izbora.Opozicija, u kojoj dominiraju suniti, bojkotovala je izbore zbog izmewenih izbornih pravila, navodi AFP. [iiti ~ine oko 30 odsto od ukupno 1,2 miliona stanovnika Kuvajta, a u prethodnom sazivu

parlamenta imali su sedam poslanika. Sunitski muslimani osvojili su samo ~etiri poslani~ka mesta, {to je mnogo slabiji rezultat nego na izborima u februaru, kada su osvojili 23 poslani~ka mesta. - Na osnovu statistike koju je sastavila opozicija, izlaznost je bila 26,7 odsto- rekao je biv{i poslanik Haled al Sultan na sastanku opozicije, sino} po zatvarawu bira~kih mesta. Nadle`no kuvajtsko ministarstvo informisawa saop{tio je na sajtu da je izlaznost bila 38,8 odsto. Ovo su peti vanredni op{ti izbori od 2006. odr`ani su u naftom bogatom emiratu.

Sru {io se tu nel TO KIO: U tunelu u Japanu poginulo je najmawe petoro qudi po{to su ostali zarobqeni kada se obru{io deo betonskog svoda i zapalila vozila posle sudara u du-

ga~kom tunelu, saop{tili su japanski zvani~nici. Japanska agencija za po`are i upravqawe katastrofama potvrdila je da je pet

qudi izgorelo, kao i jedno vozilo i da se strahuje da ima jo{ `rtava i zatrpanih vozila. Spasila~ki napori u ciqu izbavqewa preìvelih koji su ostali zarobqeni unutar tunela oteàni su i privremeno obustavqeni zbog straha od daqeg obru{avawa tunela i gustog dima. Jedan od preìvelih rekao je da su u tunelu pod planinom Fuxi, posle ru{ewa dela konstrukcije, qudi po~eli da voze automobile u suprotnom smeru da bi pobegli, {to je dovelo do sudara i poàra, po{to su se vozila zapalila. Oko 20 centimetara debeli betonski paneli obru{ili su se na jednom pravcu tunela Sasago dugog 4,7 kilometara, na autoputu ûo u Ocuki, na oko 80 kilometara zapadno od Tokija.

BALKAN

Re gi star bra ni la ca ZA GREB: Hrvatski generali Mladen Marka~ i Ante Gotovina progla{eni su po~asnim gra|anima Osijeka. Marka~ je tom prilikom izrazio protivqewe objavqivawu registra branilaca rekav{i da takva odluka sada nije dobra zbog revolta u Srbiji izazvanog osloba|aju}om presudom.

Osu da iz ja ve SKO PQE: Direktorka Dràvne komisije za odnose sa verskim zajednicama u makedonskoj vladi Valentina Boìnovska kritikovala je poziv reisa ul uleme Islamske zajednice u Makedoniji Sulejmana Rexepija na ujediwewe svih Albanaca na Balkanu koji smatra da je to i voqa Bo`ja. Boìnovska je zapitala kako to reis „~ita misli Boga”. Rexepi je u intervjuu za albanski nedeqnik „@urnal plus” izjavio da sve teritorije na kojima ìve Albanci u regionu treba da se ujedine. On je tokom obeleàvawa 100 godi{wice albanske nezavisnosti rekao da smatra da }e to postati realnost.

Pa ni ka ATI NA: Pravoslavna crkva Gr~ke zabrinuta je nakon objavqivawa informacije Centralnih poreskih organa te zemqe da neki gr~ki mitropoliti na svojim bankovnim ra~unima u zemqi i inostranstvu imaju milione evra kojima se ne zna poreklo, javila je Verska informativna agencija. On je pozvao vlasti da obelodane podatke o ovome.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAH MUD ABAS Palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je, po povratku u Ramalu, da je Palestina ostvarila istorijski uspeh u UN po{to je Generalna skup{tina svetske organizacije unapredila palestinski status od entiteta posmatra~a u dr`avu posmatra~a, ne~lanicu. Za Abasa su prire|ene najvi{e po~asti ispred sedi{ta predsednika, poznatog pod nazivom Mukata.

AN GE LA MER KEL Li~no bih èlela da poreske privilegije braka zadrìm, jer na{ ustav vidi brak u neposrednoj vezi sa porodicom i obe kategorije stoje pod posebnom za{titom dràve - rekla je Angela Merkel pred po~etak kongresa CDU. Na wemu }e biti re~i i o minimalnim zaradama, kao i ve}im penzijama za majke koje su do 1992. godine rodile troje dece.

MAH MUD AH MA DI NE YAD Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad dodelio je novo visoko zadu`ewa svom kontroverznom pomo}niku Esfandijar Rahim Ma{ai, koji je mogu}i kandidat na predstoje}im predsedni~kim izborima. Prema ocenama svetskih medija, Ahmadinexad `eli ovim unapre|ewem da oja~a Ma{aijevu poziciju, kako bi, eventualno, postao wegov naslednik.

IAKO JO[ NIJE POTVR\ENO DA PRINC VILIJAM I KEJT MIDLTON ^EKAJU PRINOVU

Ve} dobili poklon za bebu LONDON: Iako jo{ nisu potvr|ene {pekulacije da supruga britanskog princa Vilijema, Kejt Midlton, ~eka bebu, mladi par je ve} dobio prvi poklon za prinovu. Tokom posete Kembrixu, princ Vilijam je razgovarao sa stanovnicima ovog univerzitetskog grada, kada mu je jedan gra|anin pri{ao i po`eleo da mu preda poklon. Prema pisawu Dejli mejla, princ je prihvatio dar koji se sastojao od benkice, uz komentar „sa~uva}u ovo za kasnije”.Kraqevska palata zasad }uti o eventualnoj trudno}i Kejt Midlton.Glasine, me|utim, uveliko kru`e da je vojvotkiwa od Kembrixa u drugom stawu i da }e ona i Vilijam saop{titi radosnu vest u najskorije vreme. Kako pi{u strani mediji, vojvotkiwa od Kembrixa je ko-

na~no trudna i poro|aj se o~ekuje na prole}e. Kraqevski par dr`i trudno}u u tajnosti i vest }e objaviti tek kada ginekolozi utvrde da je sve u redu. Princeza je navodno zatrudnela tokom Olimpijskih igara na imawu u Velsu. Izvori bliski paru tvrde da su oboje presre}ni i da se nadaju da }e dobiti }erku kojoj bi dali ime Dajana. Dok se zvani~no ne potrdi vest o trudno}i, svetski tabloidi naveliko raspravqaju da li lepa Kejt zaista ~eka bebu ili ne. Glasine su po~ele kada je ~asopis „Star” objavio fotografije Kejr u haqni koja je morala biti pro{irena kako bi joj boqe pristajala, zbog ~ega su tabloidi odmah zakqu~ili kako je supruga princa Vilijama u drugom stawu.

dnevnik

oglasi

ponedeqak3.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav kumi Mici

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Tele fon: 063/239-411. 63799

BEO^IN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor. Telefon: 063/845-87-57. 64944

KUPUJEM sve vrste auta, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon 064/27-69-638. 64648

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65275

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za kokenosiqe, dostava na adresu. Povoqno. Tel.: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 64663

KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 64794 PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3.500 din. metar. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 65051

Posledwi pozdrav najdra`oj snaji, jetrvi, nini i baki

Milici Raki} Milici Raki} Svi smo te mnogo voleli i nikada ne}emo zaboraviti sve {to si u~inila za nas u najte`im trenucima, hvala ti. \or|e i Kaja Raki} sa porodicom. 65326

Posledwi pozdrav prijateqici

od kumova Novakovi}.

65322

Posledwi mami

pozdrav

kumovoj

svojoj

Milici Raki} tetka Mici Va{u dobrotu zaboraviti.

Milici Raki}

nikada

ne}u

Sini{a Gutovi} sa porodicom. 65323

Puno ti hvala za sve. Dobri qudi ne umiru, oni spavaju.

Posledwi pozdrav dragoj teti

Porodica \ompari} Marija i Milan.

65321

Milici Raki} Stevan i Milica ]iri} sa decom.

65319

Posledwi pozdrav

tetka Mici

Porodica Maksi}.

65325

Milica Raki} Nedostaja}e mi tvoja dobrota, veliko srce i osmeh na licu koji te kroz ceo `ivot pratio. Nedostaja}e{ mi ti i svi trenuci koje smo proveli zajedno. Tvoja Lenkica sa porodicom. 65324

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj jetrvi i strini

Posledwi pozdrav po{tovanoj snaji, jetrvi i strini

ponedeqak3.decembar2012.

Decembar mi je odneo porodicu u ve~nost.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 1. 12. 2012. godine napustila na{a voqena

LiVaDa

Milici Raki}

Miroslav

Tatjana

1974 - 1990.

1972 - 1997.

Milici Raki}

Slavka - Marija Petrovi} 1928 - 2012.

Mira 1945 - 2004.

od porodice @ivke Raki} i Prwi}.

od Raki} @ivka sa porodicom.

OG-1

OG-2

Milan.

Sahrana je danas, 3. 12. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na grobqu, u Beo~inu. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Tvoji: suprug Branko, }erka Mira, sin Miroslav, unu~ad i praunu~ad.

65059

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj jetrvi, ujni i baki

Posledwi pozdrav dragoj priji

Preminuo je u 89. godini na{ dragi

Posledwi pozdrav zetu

65317

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

igor Holodkov Milici Raki} - Mici

Milici Raki}

od: Danke Vlaovi} i sinova sa porodicama.

Porodica ]uri}.

OG-3

65320

novinar

Jovanu Jakovqevi}u

Ispra}aj je sa Novog grobqa, u Beogradu, u utorak, 4. decembra, u 10.30 sati. O`alo{}eni: supruga Du{anka, sinovi Vladimir i Branislav, unuci iqa, andrej, Nikola i Sofija i snaja Mawa.

iz Ka}a

iz Ka}a od porodice Kaurin iz Ka}a.

Posledwe zbogom

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Kasa Jeleni

ro|. ]iri} Sahrana }e se obaviti 3. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Jovan, sin \or|e, }erka Dragana, snaja Dragana, unuk Strahiwa i unuka Milica.

65313

65316

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je 2. 12. 2012. godine preminula na{a voqena

Milica Raki}

Sahrana je obavqena 2. 12. 2012. godine, u Ka}u. O`alo{}ena porodica.

65312

Posledwi pozdrav dragoj majci

Jovan Jakovqevi}

Jovanu Jakovqevi}u

Boki

iz Ka}a

od: }erke Katice, zeta Svetozara, unuke Tamare, unuka Nemawe, snaje Sandre i praunu~adi.

Sipko.

65309

65284

od: sestre Stoje Srdi} i sestri}a Jovana sa porodicom. 65315

65318

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kumu

Kasa Jelena 1931 - 2012. Oti{la si tiho i mirno. U na{im srcima ostaju neizbrisiva praznina, tuga i bol. Sahrana }e se obaviti u utorak, 4. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neboj{i anti}u

Neboj{i anti}u bokseru

Porodica Laku{i}.

od kumova: Mirka, Vesne, Milana i Marka Subotin.

65304

65283

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi, tastu i prijatequ

Jovanu Jakovqevi}u iz Ka}a od: }erke Mike, zeta \or|a, unuka Radeta i Vojina i prijateqa Radeta.

O`alo{}eni: suprug, }erke, zetovi i unu~ad. 65314

65310

Na{ dragi

TROGODI[WI POMEN

Voqenom ocu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena majka, svekrva i baka

Neboj{a anti}

Du{anu Babi}u

Neboj{i anti}u

preminuo je 29. novembra.

3. 12. 2009 - 3. 12. 2012. Nosimo te i ~uvamo u na{im srcima, mislima i se}awima. Tvoji: roditeqi, supruga Mira, }erka Du{ica, sin Slavko, sestra Slavica, brat @arko sa porodicama. 65306

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 3. decembra, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka Teodora sa porodicom. 65301

Du{anka Zuvi} 1943 - 2012.

posledwi pozdrav, zauvek }emo te nositi u srcima. ]erka Teodora, supruga Dijana i otac ]aza. 65302

Sahrana je danas, 3. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu i po{tovawem, sin Goran sa porodicom. 65303

06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.05 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.10 00.35 01.40 02.00

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Хомеопатија Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Кућа мајмуна Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Џонатан Крик: Плес смрти С друге стране Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски Добар посао НС џез фест 2011. Све(т) око нас Политбиро

СЕРИЈА

Џонатан Крик: Плес смрти Улоге: Ален Дејвис, Керолин Квентин (РТВ 1, 20.05)

06.40 07.00 08.40 09.35 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

tv program

ponedeqak3.decembar2012.

Кухињица – мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова ТИНИ 2012. (мађ) Ој, пауне, пауне (мађ) Мој гост (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) У забити, филм Палета ТВ Продаја

10.00 09.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.30 00.00

08.30 09.00 09.50 10.30 11.00 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Лола Панонско јутро Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ -емисија Војвођанске вести Лола Здравље и ви Војвођанске вести Без цензуре Вино и виноградарство Глас Америке

Цртани филм Вести Серијски програм Украдена срца Вести Ево нас код вас Обалска стража Вести Опчињени Ленија Вести Људи с Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна ив ино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Неон сити Објектив Опчињени Истрага Спринтж Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи с Менхетна Украдена срца

07.15 Европски 09.30 Одбојка: Трентино – Копра Пиакенза 11.15 Шпанска лига: Депортиво–Бетис 13.15 НБА

Шпанска лига: Депортиво–Бетис (Спорт клуб, 11.15) 13.20 15.15 15.30 16.00 16.30 18.30 18.45 18.50 19.00 19.45 21.00 23.00 00.00 00.30

НБА: Мајами – Бруклин На данашњи дан НБА Премијер лига Кошарка ВТБ Лига: Кимки – Лиетувос Премијер лига На данашњи дан НБА Преглед Евролиге Преглед Премијер лиге Премијер лига: Њукасл – Виган Преглед Шпанске лиге Евролига Шпанска лига: Севиља - Ваљадолид

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 10.00 10.05 10.36 11.05 12.00 12.15 12.30 13.14 13.20 14.53 15.15 15.55 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.50 22.54 23.40 23.55 00.03 00.45

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче преко пуне линије Вести Лов и риболов Еко караван Зашто сиромаштво Дневник Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Евронет Вера Круз, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Смртоносни хитац, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Три боје, плаво, филм 02.19 Приче преко пуне линије

07.01 07.32 07.56 08.06 08.13 08.23 08.39 09.01 09.30 09.34 09.44 10.16 10.54 11.25 12.00 12.30 13.00 14.01 14.17 14.39 15.08 15.12 15.22 15.55 16.40 17.10 18.08 18.39 19.08 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.31 23.50 00.22 01.18 01.31 02.02 02.47

Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Њено величанство енергија Загађеност-зрачење Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Оперска галаксија Еко глобал Трезор Њено величанство енергија Загађеност-зрачење Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Арт зона САТ Све боје живота Елиза из Ривомброзе Ад либитум Свет здравља Верски мозаик Србије Технологије На прву лопту Петар Велики Читање позоришта Наука 2012.вма Европа и Срби И ја имам таленат Добра стара времена Трезор Оперска галаксија Арт зона САТ Све боје живота

Ово је Србија Истражујемо да ли ће се одустати од изградње аква парка у Нишкој Бањи. После пола века применом закона о реституцији, у Матарушкој бањи старом власнику коначно враћени хотел Жича и вила који су под заштитом државе. (РТС 1, 15.15)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.40 23.55 00.40 00.45 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Пре драг–Ми ки Ма ној ло вић

Читање позоришта: Зоранови дани Мало је недостајало да се 21. фестивал Дани Зорана Радмиловића, због неадекватне противпожарне заштите у зајечарском позоришту, ове године не одржи. На радост публике из Тимочке крајине, за коју у сали зајечарског позоришта није било довољно места, фестивал је ипак одржан. Пре драг–Ми ки Ма ној ло вић је за улогу Милана у представи „Кумови” добио две награде: „Зоранов брк”, као глумац вечери, и главну награду „Зоран Радмиловић”, за најбољег глумца фестивала. (РТС 2, 22.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00 01.00 02.00 04.00

Добро јутро Тренутак истине Први Национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Бинго Гранд - народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм: Градско острво Филм: Суво грожђе на сунцу

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

Сузана Трнинић

Кажипрст

05.00 08.00 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.30 12.00 12.15 12.40 13.00 13.20 13.40 13.55

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Телешоп Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Реx Порекло 7 чувара Гламур

Гост „Кажипрста“ биће Никола Селаковић, министар правде и државне управе. О правичности и правди, у име грађана и у име државе. Аутор и водитељ: Сузана Трнинић (Б92, 09.30) 07.15 Шљака 07.25 Документарна серија: Мистериозни случајеви 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Документарна серија: Краљ краљева 11.45 Цртани филмови 13.50 Непобедиви банзуке 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Непобедиви банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Амерички нинџа 3 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 00.00 Док. серија: Мистериозни слуцајеви 00.50 Док. серија: Краљ краљева

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови ВИП рум Филм: Норбит Сити новости Филм: Стражар Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Сат 2 Тријумф љубави Сити новости Опасна игра Филм: Мрежа времена Филм: Намештаљка Опасна игра Тријумф љубави Сити новости Филм: Зеленопрсти

Поп Пикси (Хепи, 09.35) 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Добра жена Вести Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Црвени орао Добра жена Филм Затворска прича, филм

Долина вукова (Хепи, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak3.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија Мени Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Салон Последња прилика Пацијенти са необичним здравственим проблемима Екстремни преображај Савршен стил

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Митским путовима, док. серија 11.08 Кључ у руке, док. серија 12.41 Пркосна љубав 13.28 Др Оз 2 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.30 Мањински Мозаик. Манастир Крка 14.50 Треће доба 15.30 Глас домовине 16.02 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: Грађанске минуте 18.20 8. кат 19.10 Тема дана 19.59 Спорт 20.10 ТВ Бинго 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта точка 23.10 На рубу науке 00.05 Секс и град 00.35 Регионални дневник 00.55 Град одбачених, филм

07.00 Тајм тим година 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Тајна несталог шпијунског авиона 10.00 1066. 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Завођење у граду 15.00 Исток-Запад 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Александрова највећа битка 20.00 Мистерије олупина на дну океана 21.00 Изгубљена крсташка тврђава 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Исток-Запад 02.00 Ловци на нацисте 04.00 Други светски рат у боји 05.00 Звезде сребрног екрана 06.00 Завођење у граду

08.00 Ви ле ња ци 09.30 Срећ ни клин ци 11.00 Филм: Ша ра да 13.15 Филм: ТТ син дром 16.00 Филм: У из ма гли ци 18.00 Филм: Би ло јед ном у Ки ни 1 20.00 Филм: Аме рич ка пи та 22.00 Филм: Ци ган ска ма ги ја 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Ша ра да Та ман ка да је хте ла да се раз ве де од му жа, Ре ги на Лам берт са зна је да је он уби јен, а сав но вац ко ји су има ли је не стао. Да ства ри по ста ну го ре, са зна је да је он уче ство вао и у пљач ки 250.000 до ла ра за вре ме ра та и да ње го ви ком па њо ни са да тра же тај но вац... Уло ге: Ке ри Грант, Од ри Хеп берн, Вол тер Ма тау Ре жи ја: Стен ли До нен (Си не ма ни ја, 11.00)

15.30 16.25 17.25 17.55 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.55 01.25

07.20 Галилео 08.45 Флешпојнт 10.50 РТЛ екстра Магазин 11.35 Крв није вода 12.45 Сулејман Величанствени 14.00 Антониа Билић - нестали осмех, док. филм 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Краљ Артур, филм 00.45 ЦСИ Мајами 02.25 Астро шоу 03.25 ЦСИ Мајами

Краљ Ар тур

Де бра Вин гер

Град ски ка у бој Тек са шки про вин ци ја лац Бад Деј вис до ђе у Хју стон и у пред гра ђу до би је пре ко стри ца Бо ба по сао фи зич ког рад ни к а на ин ду стриј ском по стро је њу. По сао је те жак, а нај бо ље ме сто за од мор и за ба ву је ноћ ни ло кал „Ги лис„ где се оку пља ју рад ни ци и де вој ке жељ не про во да... Уло ге: Џон Тра вол та, Де бра Вин гер, Скот Глен, Ма до лин Смит-Озборн Ре жи ја: Џејмс Бри џис (ХРТ 2, 20.00) 08.22 08.47 09.10 10.00 11.25 12.13

Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат То се зове дом, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Јеловници изгубљеног времена Плодови земље Град одбачених, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама 100% предузетник У канцеларији Сплит: Море Вива Марија!, филм Куварски дует, док. серија Градски каубој, филм Др Хаус Заштитница сведока Звездана врата: Свемир ЦСИ Лас Вегас Којак

Од ри Хеп берн

Судије за стил Водич за стил Тима Гана Судије за стил Сречни завршеци Пројекат „Модна писта” Судије за стил Али Мекбил Шапат духова Очајне домаћице Лекар по поруџбини Породично благо Џина Симонса Лака зарада Сречни завршеци Мелиса и Џои Приватна пракса Лекар по поруџбини Очајне домаћице Нова девојка Кугар Таун Шапат духова Сречни завршеци Мелиса и Џои Рајлијев живот

Браћа и сестре Филм: Састанак са убиством Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Коначна пресуда Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Паукотрес Вокер, тексашки ренџер Добра жена

Го ди на је 450, Рим ско цар ство се уру ша ва. Исто вре ме но, Ен гле ска је рас цеп ка на из ме ђу пле ме на ко ја се бо ре за те ри то ри ју па је на кра љу Ар ту ру и ње го вој гру пи вој ни ка да ује ди не зе мљу и до не су мир... Уло ге: Клајв Овен, Ки ра Нај тли, Сти вен Ди лејн, Сте лан Скар сгард Ре жи ја: Ан тан Фу гуа (РТЛ, 22.30)

12.33 13.25 15.10 16.00 16.20 16.35 16.40 17.01 17.35 19.30 20.00 22.20 23.15 23.56 00.38 01.22

06.15 06.40 07.30 08.00 08.55 09.50 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20

08.00 Зло чи ни и пре сту пи 10.00 Ме се чи на и Ва лен ти но 12.00 Осу ђе ни ци 14.00 Ми сте ри о зно уби ство на Мен хет ну 16.00 Да ни сла ве 18.00 Не без мо је кћер ке 20.00 Све тла ве ле гра да 22.00 Слу шки њи на при ча 00.00 Ерот ски филм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Љубавна песма Пространо је море Биографија - Бред Пит После Џимија Опседнута Биографија - Дејна Плејто Подстанарка Основне ствари Биографија - Иан Флеминг Пројекат Јенсен Момци с Мадисона Чудна наука Јуниор Љубавна питања

Ки ра Нај тли

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.00 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Стручњаци за преживљавање Вечера са Бером Грилсом Изазов на точковима Чудовишта из реке Рос Кемп: Свет криминала

08.30 Билијар 09.30 Ски скокови 10.30 Скијање 11.15 Бијатлон 12.00 Бијатлон 12.45 Билијар 17.30 Фудбал 18.15 Тенис 18.45 Бијатлон 19.15 Бијатлон 20.00 Ски скокови 20.45 Сви спортови 21.05 Професионално рвање 21.35 Сви спортови 21.45 Билијар 23.00 Фудбал

Го то ви на за Б 92 сти же пре ко Бу дим пе ште

ревише је упрошћено размишљати о Мило- писмо шефу царина Михаљу Кертесу, нарочито шевићу као о пуком старом комунисти који блиском Милошевићевом другу, објаснио сам да је је навукао националистички оклоп да би се опрема власништво британске амбасаде и бесплатзаштитио од деснице. Његов коментар да би Србији но посуђена радио-станицама. Мислио сам да ће то било лоше без њега био је готово супротан истини, задовољити власти, али сам чуо од пријатељске миали ми је било јасно да би се СПС распао без Мило- нистарске везе Данка Ђунића да је Милошевић бешевића. Та партија је више личила на збир сателита сан и жели да уништи ту мрежу по сваку цену. Мокоји круже око Сунца. Националистичко крило није је покварено ометање стратешког плана да се медибило у милости у блиској прошлости, али је мало јима запуше уста дошло је на дневни ред кабинета враћено да би одбило претњу радикала. Није било па је било предлога да се прогласим непожељном никакве претње слева јер је ЈУЛ, странка Милоше- особом. вићеве супруге, укључивао остатке правих марксиДок сам доручковао, позвао ме је један виши чиста из старог СК-а. Деловало је мало вероватно да новник из Министарства иностраних послова и тврће Милошевић хтети да трампи саможивост за убе- дио да сам прекршио одредбе Бечке конвенције о ђење или следи пример Анвара Садата и истински дипломатским односима између држава јер сам увепреузме улогу миротворца и међународног држав- зао декодере без плаћања царинских дажбина. Поника. Но, како је он био само мало старији него што рицао сам јер сам увезао опрему која је остала влаје био Тито 1945, план да оде с политичке сцене кад сништво амбасаде. Оптужба није ништа друго него довољно остари био је само његова пуста жеља. фино прикривен покушај да се укине и оно мало Кад се вратио с одмора, с Милошевићем највећи део разговора водио се о Косову. Истакао сам аномалију да је САД дозвољено да има канцеларију у Приштини, иако и даље једнострано примењују трговачки ембарго против Србије, док је нема ЕУ, која је одобрила Југославији трговачке повластице. Милошевић је тврдио да је америчка проистекла из старог споразума о културној размени СФРЈ и САД. Такав споразум с ЕУ није постојао. Рекао сам да цепидлачи. Да ли је спреман да прихвати канцеларију ЕУ ако ЕУ унапреди дипломатске односе са СРЈ? Милошевић је одговорио да ће размислити. Разговор је протекао мирно: хемија се сасвим променила. Није Сло бин ми ни стар Дан ко Ђу нић, по у зда на бри тан ска ве за било ватромета, ни театралности. Много се жалио ограничене слободе штампе у Србији. Ако влада на Холбрука и САД, који су га „намагарчили“. Био остане упорна, учинићу све да се трговачке повлаје поносан на тај израз и питао ме да ли ми је по- стице ЕУ ускрате СРЈ. Мој саговорник је рекао да се знат. Објаснио сам му да је то одавно у употреби с декодери морају повући у року од 48 сати. Рекао сам обе стране Атлантика. да је то апсурдно и физички немогуће па не приМоји последњи месеци у Београду били су углав- хватам. Захтевао сам да моје претње хитно прене ном засењени Косовом, али и претњом мрежи неза- се министру спољних по слова Милутиновићу. Довисних радио-станица која је успостављена на под- дао сам да сам, ако је влада забринута због губитстицај Б 92, са значајном ка у царинским дажбинапомоћи Би-Би-Сија и брима од декодера који остају Де ло ва ло је из у зет но ма ло танске амбасаде. Почетком власништво британске ам1997, кад су демонстрације басаде а користе их други, ве ро ват но да ће Ми ло ше вић биле на врхунцу, позвао спреман да размотрим њиже ле ти да трам пи сво ју сам на ручак Верана Матихово плаћање. са м о ж и в ост за убе ђ е њ а или сле д и ћа и Сашу Мирковића с Б У Б 92 су били чврсто при мер Ан ва ра Са да та, па 92, да их питам како им при ставу да, ако влада можемо помоћи с вишег истин ски пре у зме уло гу ми ро твор ца инсистира, декодери тренивоа. (Наша претходна ба да се демонтирају из и ме ђу на род ног др жав ни ка помоћ ишла је кроз достастудија и ускладиште у вљање готовине с диплоамбасади или извезу. Ниматским покрићем преко Будимпеште). Предложи- су нипошто желели да дају прилику властима да ли су план да њихове вести иду преко сателита на уђу у њихове про сторије и саме их уклањају јер ланац сличних независних радио-станица по целој би то неминовно резултирало великом колатералСРЈ и РС. Би-Би-Си је инсистирао на шифрованом ном штетом. Неке моје колеге у Лондону и Васигналу па смо морали набавити декодере за сваку шингтону биле су против става Б 92. Треба да инчланицу ланца. Знајући да ће их власти одузети ако систирамо, говорили су, на томе да декодери остабуду ишли нормалним поштанским каналима, сре- ну где су. Ја нисам сматрао да, против изричите дио сам да се увезу под дипломатским привилегија- жеље запо слених, треба да излажемо радио-мреже ма. Затим сам посудио техничку опрему Б 92 и Асо- опасно сти. Нећемо ми трпети штету од владиних цијацији чланица без наплате. Пошто су декодери упада. Срећом, наш блеф је донео резултат; следеостали власништво амбасаде, надао сам се да ћу из- ћег јутра, назвао ме онај виши чиновник и замобећи претњу да буду одузети. лио да поново дођем. Овај пут је рекао да ће проТај ланац је постигао изванредан успех, али имао блем бити решен ако платимо царинске дажбине. и негативну страну – привукао је пажњу српских Могућност повлачења трговинских уступака је царинских и телекомуникационих власти. Од Б 92 однела превагу. Узгред, никад више нису помињаје тражено да докажу како су декодери увезени. У не царинске дажбине. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak3.decembar2012.

dnevnik

3. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ко ја је свр ха на пор ног ра да ако вам је је ди на на гра да то што ће те се од мо ри ти код ку ће? Уме сто то га, иза ђи те у шет њу по при ро ди на не ко ли ко ча со ва. То ће вам зна чај но по пра ви ти рас по ло же ње.

BIK 20.4-20.5.

Чак и ако не ма те ви ше де сет го ди на, ко ка же да се не мо же те по но во вра ти ти у де тињ ство? На пор но сте ра ди ли већ ду го и са да за слу жу је те ма ло од мо ра и за ба ве. Не окле вај те!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Мо гу ће је да се осе ћа те су ви ше озбиљ но у овом тре нут ку. Без об зи ра на то да ли то схва та те или не, пре ко вам је по треб но ора спо ло же ње. Ако вас не ко по зо ве да оде те до би о ско па, не про пу сти те при ли ку!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

Да нас оче куј те ве о ма опу штен и сре ћан дан. Ово ће вам до не ти ве ли ко олак ша ње по сле на пе то сти ко је сте пре жи ве ли у про те клих не ко ли ко да на. Уко ли ко осе ћа те по тре бу, по ве ри те се до бром при ја те љу. Ве ли ко је олак ша ње ка да не при ја тељ ства оста ви те по стра ни, зар не? Чи ни се као да су вам љу ди ви ше пу та за лу пи ли вра та ис пред но са. Оче куј те да ће да на шња по се та отво ри ти не ку но ву ми сте ри ју за вас. Чи ни се као да да нас не што цве та уну тар вас. Ве ли ки при ти сак ко ји сте осе ћа ли у по след њих не ко ли ко да на са да ко нач но по чи ње да бле ди, а ви сте у ста њу да се по све ти те оба ве за ма уз ве ли ко олак ша ње.

RAK 22.6-22.7.

Но ви ве тро ви ће оду ва ти там не обла ке ко ји су леб де ли над ва ма у по след ње вре ме. Шта би сте бо ље мо гли по же ле ти? Да на шњи дан ће из гле да ти као шет ња по пар ку у од но су на не ке про шле да не.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Од ба ци те све за кључ ке до ко јих сте до шли у ве зи с ва шим ра дом у овом тре нут ку. Сви де ло се то ва ма или не, жи вот ће вам се вра ти ти као бу ме ранг. Нор мал но, не ће те раз мо три ти би ло ко ји пред лог од дру гих љу ди.

VODOLIJA Ужи ва ће те у опу ште ној ат мос фе 21.1-19.2. ри ко ју да на шњи дан ну ди. Би ће те прич љи ви ји не го што је то обич но слу чај. Па у за ће вам до не ти при ли ку да се осве жи те та ко што ће те про ве сти ква ли тет но вре ме с по ро ди цом.

DEVICA 23.8- 22.9.

Не до зво ли те да вас за сле пи до бра пер спек ти ва и да за бо ра ви те на тре нут не по сло ве. При хва ти те овај дан као кра так пре дах усред нео че ки ва ног ха о са. Су тра ће те се на по сао вра ти ти пот пу но осве же ни.

RIBE 20.2-20.3.

Иако се да нас ни сте ис ти ца ли ви ше не го што то обич но чи ни те, до би ће те ком пли мен те и че стит ке с ви ше стра на. Збу ње ни сте? Ис ко ри сти те ту но во на ста лу си ту а ци ју без пре ви ше за гле да ња и ис пи ти ва ња.

Ово мо же би ти ве о ма опу штен и по зи ти ван дан за вас. Иза ђи те у шет њу по пар ку и пре пу сти те се ма шта њу. Да на шња астрал на кон фи гу ра ци ја омо гу ћи ће вам да са ња ри те и да се вра ти те у де тињ ство.s

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Суснежица и снег

Vojvodina Novi Sad

Де ми Мур има но вог деч ка

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Хлад ни је и облач но са су сне жи цом и вла жним сне гом. По под не пре ста нак па да ви на. Ве тар уме рен до по ја чан се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле и у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1, а мак си мал на 2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је са су сне жи цом и сне гом. На се ве ру пре ста нак па да ви на сре ди ном да на. Ве тар уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле и у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 3 сте пе на. СР БИ ЈА: Хлад ни је и облач но с ки шом ко ја бр зо пре ла зи у су сне жи цу и снег. Ве тар уме рен до по ја чан се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак на ју гу ис под нор ма ле, а на се ве ру у по ра сту. Јутарња тем пе ра ту ра од 0 на се ве ру до 5 сте пе ни на ју гу, а мак си мал на од 2 на се ве ру и за па ду Ср би је до 8 сте пе ни у Не го ти ну. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак ују тро слаб мраз, а то ком да на су во, уве че ки ша, ко ја но ћу пре ла зи у су сне жи цу и снег. У сре ду у ве ћи ни пре де ла су сне жи ца и снег. У че твр так и пе так слаб мраз ују тру и ве ћи ном су во то ком да на, уз тем пе ра ту ру пар сте пе ни из над ну ле. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Ре ла тив но не по вољ но за хро нич но обо ле ле и осе тљи ве осо бе. Опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма, це ре бро ва ску лар ним и ср ча ним бо ле сни ци ма. Мо гу ћи су бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма, гла во бо ља и раз дра жљи вост. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње и до дат на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

-2

Oslo

-10

St. Peterburg -2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-9

Де ми Мур је у вези с Ви том Шна бе лом, сином уметника и режисера Џу ли ја на Шна бе ла. Вито је ове године напунио 26 година, а Деми 50, подсећа америчка штампа. Старији Шнабел познат је као режисер филмова „Бефоре нигхт фаллс” и „Дивинг белл анд тхе буттерфлy”, номинован је за Оскара и Златног лава, а освојио је награ де Це зар и Злат ни гло бус. Млађи Шнабел по слу је са умет нич ким де ли ма и жи ви у Њујорку. Глуми ца воли млађе, што је потврди ла бра ком са Ешто ном Ку че ром, од којег се недавно развела. Пре тога била је у бра ку са Бру с ом Ви л и сом, с којим има три ћерке.

SUDOKU

VIC DANA Posva|ani mu` i `ena danima ne razgovaraju. Jedne ve~eri mu` ostavi poruku na `eninom no} nom ormari}u: „Molim te, probudi me sutra u 7 sati. Slede}eg jutra mu` se probudi u 9 sati! Na wegovom ormari}u stajala je poruka: „7 sati je, ustani.”

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

44 (0)

Slankamen

176 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

124 (2)

Zemun

250 (0)

Bogojevo

124 (4)

Panчevo

275 (-1)

Baч. Palanka

138 (0)

Smederevo

450 (-4)

Novi Sad

130 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

156 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

-228 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

166 (-4)

NERA

Hetin

58 (-4)

TISA

-59 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 209 (17) Beograd

Kusiћ

203 (0)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV