Dnevnik 4.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 4. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22621 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASTAVQENA AKCIJA NOVOSADSKE INSPEKCIJE I POLICIJE

Pqu{tale kazne divqim taksistima str. 7

DS OBELE@ILA DVE DECENIJE OD POVRATKA NA POLITI^KU SCENU

Tadi} objavio rat kriminalu

Foto: F. Baki}

Predsednik Srbije Boris Tadi} objavio je sino} rat kriminalu, a posebno organizovanom kriminalu, koji, kako je rekao, ne}e biti zavr{en dok se „kriminalci ne po~iste iz Srbije”. „Nikada u istoriji Srbije nismo imali ovakvu borbu protiv organizovanog kriminala, wima objavqujemo rat. Wima objavqujemo rat, svima ostalima mir, kriminalcima rat koji ne}emo okon~ati dok ih ne po~itimo iz Srbije kako bismo gra|anima Srbije obezbedili boqu budu}nost”, rekao je Tadi} na skupu povodom 20. godi{wice obnavqawa rada Demokratske stranke, ~iji je predsednik. str. 3

RASIM QAJI]

POSLE BEKSTVA IZ ITALIJE

Rekonstrukcija Vlade bila bi veoma korisna

Davidovi} uhap{en u Nema~koj

str. 2

Obla~no i suvo Najvi{a temperatura 6 °S

IZ VRTI]A NA KLIZAWE: Mali{ani iz novosadskog vrti}a „Bubamara” ju~e su se besplatno klizali u hali „Ledeni svet”, u Master centru. Osnovne korake

U VOJVODINI SE LE^E I PACIJENTI JU@NO OD SAVE I DUNAVA

str. 13

Sve vi{e `ena umire zbog pu{ewa

str. 14

str. 16 – 20

SPORT

JELENA JANKOVI] IPAK IGRA PROTIV RUSKIWA U FEDEREJ[N KUPU

TRENER VO[E BABI] HVALI JUNO[E

DANIJEL ALEKSI] U TOP ^ETIRI

LANE POTPISAO ZA LIVERPUL

MUKE ZREWANINSKIH STRELACA - INVALIDA

pokazivali su im instruktori klizawa, a pridru`ili su im se i hokeja{i u opremi iz kluba „NS Stars” kako bi promovisali hokej.

str. 8

NASLOVI Politika 3 Sva|a re{ena stapawem regiona

Ekonomija 5 Zamr{eno povezivawe sta`a 35.000 radnika

Nov~anik 6 @ivot skupqi samo {est posto?

Novi Sad 9 Bulevaru jo{ 24 parcele

Vojvodina 11 Me{tani gradili, {e}erane uni{tile

Crna 13 Zbog poku{aja ubistva policajca maloletnici u popravnom domu

POLITIKA

~etvrtak4.februar2010.

INTERVJU

DNEVNIK

c m y

RASIM QAJI], MINISTAR RADA I LIDER SDPS-a

Rekonstrukcija Vlade bila bi veoma korisna PREDSEDNIK SKUP[TINE APV [ANDOR EGERE[I ZA „DNEVNIK”

Budu}nost Evrope je u saradwi regija i gradova Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenio je da je konferencija “Strategija Evropske unije za dunavski region”, koja je odràna pod pokroviteqstvom Evropske komisije u nema~kom gradu Ulmu, bila veoma zna~ajna za ubrzawe procesa formirawa dunavskog regiona. U izjavi za “Dnevnik” on je istakao da je re~ o “jednom od najzna~ajnijih evropskih projekata jer na ovom prostoru ìvi 20 odsto stanovi{tva EU, te Dunav, na nov na~in, simbolizuje jedinstvo Evrope”. Egere{i je kazao da je ovo samo prva u nizu sesija posve}enih izradi dunavske strategije, te da }e do kraja godine biti odràno jo{ pet takvih konferencija, kako bi se do kraja 2010. pripremio ovaj dokument u skladu s odlukom Evropskog parlamenta. Predsednik pokrajinskog parlamenta istakao je i da su u~esnici konferencije u Ulmu posebno naglasili zna~aj uloge gradova i regija u izradi ovog starte{kog dokumenta, s obzirom na to da su oni kqu~ni za prakti~no funkcionisawe budu}eg dunavskog regiona. – Oceweno je da }e dunavska strategija ostati bez svoje su{tine ukoliko ìteqi dunavskog regiona ne budu neposredno ostvarivali svoje interese u gradovima i regijama du` Dunava – kazao nam je Egere{i.

On je dodao da su kqu~ne ta~ke stretegije saobra}aj, ~i{}ewe Dunava, ekologija, privreda, trgovina, te obrazovawe, kultura, nauka i informisawe. Egere{i je tako|e uveren u to da deo vojvo|anskih projekata, kojih je do sad pripremqeno vi{e od sto, ima realnu {ansu da bude ugra|en u ovaj starete{ki dokument. – Mi smo konkurentni u svim oblastima. A u saradwi s republi~kom radnom grupom, koju vodi vicepremijer Bo`idar \eli}, bi}emo aktivni u pripremi ove strategije – rekao je Egere{i. Predsednik vojvo|anske Skup{tine u~estvovao je, ina~e, i na sastanku Saveta dunavskih gradova i regija, kao zamenik predsednika tog tela, i na toj sesiji je oceweno da je budu}nost Evrope u razvoju i saradwi lokalnih zajednica, gradova i regija, kao i da su oni nosioci budu}e saradwe du` Dunava. Egere{i je zadovoqan i sastankom s predsednikom parlamenta nema~ke pokrajine Baden-Virtemberg Peterom [traubom, na kojem je dogovoreno produbqivawe me|uparlamentarne saradwe dvaju regiona na nivou skup{tinskih odbora. On je najavio i posetu delagacija ove nema~ke pokrajine Vojvodini na prole}e. B. D. S.

Ministru rada i socijalne pona~in se Srbija s moralnog aspeklitike i lideru Socijaldemota jasno distancira od zlo~ina kokratske partije Srbije Rasimu ji su po~iweni u weno ime tokom Qaji}u uru~ena je preksino} “Podevedesetih. I {aqe jasan signal veqa za gra|ansku hrabrost Drada je nu`no {to pre zapo~eti goqub Sto{i}” koju dodequju Kuozbiqniji i odlu~niji proces po}a pravde “Strazbur” i Unija sinmirewa u regionu. z Istraìvawe Nacionaldikata. Poveqa se dodequje za odgovornost za javno izgovorenu i nog saveta za saradwu s Hanapisanu re~, a u obrazloèwu se {kim tribunalom, na ~ijem ste navodi da je mini~elu, pokazalo star Qaji} od 2000. je da vi{e od 55 Nakon {to je tema o godine obavqao procenata gra“najteè i najodgo- potrebi izja{wavawa |ana Srbije miSkup{tine Srbije o sli da su zlovornije, najneprijatnije i najneza- zlo~inu u Srebrenici ~in u Srebrenihvalnije poslove u ca „preuveli~apokrenuta, sada bi dràvi, pri ~emu je li srpski nenedono{ewe odoleo izazovima prijateqi”. To rezolucije koje donose mo} i je potpuno na vlast”. tragu ocene predstavqalo U intervjuu Serà Bramerne jedan, nego „Dnevniku” minica da Srbija nidva autogola star Qaji} je oceje dovoqno uranio zbog ~ega su u dila na tome da Srbiji, za razliku od demagogije, objasni gra|anima ko je i kakav politi~ka hrabrost i odgovorje Ratko Mladi}? nost za izgovoreno i obe}ano pre – Proces suo~avawa sa zlo~iniincidenti nego pravilo: ma nigde nakon ratova nije bio ni – Mi jesmo duboko zakora~ili u brz ni lak. Nije realno o~ekivati demokratske vode, ali to ne zna~i da taj proces na prostoru biv{e da smo u potpunosti na svim nivoJugoslavije bude u tom pogledu izima uspostavili demokratski siuzetak. Tim pre {to su svi i daqe stem. Jo{ uvek pla}amo cenu atu{an~eni u svojim pozicijama, mosfere iz devedesetih godina {to i daqe svi imaju svoje vi|ewe pro{log veka i nekonsolidovanih raspada SFRJ, pri ~emu o tome ne demokratskih institucija. Naslepostoji ni minimalna saglasnost dili smo autoritarnu politi~ku ni dràva ni naroda. Me|utim, kulturu i treba}e jo{ mnogo vrenije osnovni uslov da proces pomena da politi~ka hrabrost i odmirewa krene brè samo u tome da govornost postanu pravilo a ne mi obja{wavamo kakav je Ratko izuzetak – obrazloìo je Rasim Mladi} – iako je wegovo hap{ewe Qaji}. i izru~ewe Tribunalu vaàn koz Atmosfera devedesetih rak u tom procesu – ve} nam je svidominira i u raspravi o poma nuàn ubrzaniji ekonomski trebi usvajawa rezolucije o razvoj, kao i da sve zemqe regiona Srebrenici? {to pre postanu deo EU. Tek na– Svaka daqa takva rasprava dokon toga moèmo govoriti i o renosi samo dodatnu {tetu jer doformi obrazovnog sistema, jer prinosi daqoj polarizaciji ve} dok god jedni u~e da su oni drugi ionako duboko podeqenog druneprijateqi, nema tu ni pomire{tva. Rezolucija bi mogla biti wa ni suo~avawa s pro{lo{}u. z Nije li licemerno da Srta~ka o kojoj }e se posti}i veliki stepen saglasnosti, ako ne i potbija traì podr{ku Me|unapuna. Jer, vi{e je nego jasno da je rodnog suda pravde povodom usvajawe rezolucije o Srebrenici Kosova, a na drugoj strani ne apsolutni interes Srbije, koja na po{tuje stav istog tog suda kataj na~in u~vr{}uje svoju pozicida je re~ o terminu kojim je ju, ne samo u regionu nego i u me|uokarakterisan zlo~in u Srenarodnoj zajednici. Tako|e, na taj brenici?

EU {okira percepcija Mladi}a kao heroja Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin kritikovao je {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a zbog izjave da je u procesu evropske integracije Srbije “lopta preba~ena u dvori{te EU”, upozoriv{i na to da se ne radi o fudbalu nego o budu}nosti dr`ave. “Ne ulazi EU u Srbiju ve} se Srbija prikqu~uje EU”, rekao je Kacin u intervjuu za „Doj~e vele”. Slovena~ki evroparlamentarac je rekao da EU trenutno nema pozitivan

odgovor na aplikaciju Srbije, i ponovio da uslov ostaje saradwa s Hagom. On je pri tome naveo da EU “jo{ uvek {okira percepcija Ratka Mladi}a kao narodnog heroja”. “Sve dok bude imala svoje nacionalne junake u devedesetim godinama pro{log veka, oli~ene u liku i delu Ratka Mladi}a, Srbija ne moè odgovoriti na o~ekivawa Evropske unije i ne moè se pribliìti EU”, ukazao je Jelko Kacin.

Dozvola

Pripreme

Kosovska vlada ne vidi ni{ta lo{e u tome da se ceremonija ustoli~ewa patrijarha srpskog Irineja obavi u Pe}koj patrijar{iji, ali tra`i da se “izbegnu bilo kakve provokacije”, izjavio je kosovski ministar za lokalnu autonomiju Sadri Ferati. „Samo tra`imo da se obrati pa`wa na to {ta }e se tada govoriti, da se ne bi provocirale tenzije me|u nacionalnim zajednicama Albanaca i Srba”, rekao je Ferati. Patrijarh Irinej bi}e ustoli~en u Pe}koj patrijar{iji 25. aprila.

Portparol Me|unarodne civilne kancelarije na Kosovu Kai Miler Berner izjavio je da }e uskoro biti imenovan op{tinski tim za pripremu izbora u severnoj Mitrovici. Berner je naveo da je Kancelarija dobila vi{e od 90 prijava za formirawe op{tinskog tima za pripremu izbora u severnoj Mitrovici. Imenovawe pripremnih timova prethodilo je, podsetimo, lokalnim izborima i u drugim ve}inski srpskim op{tinama na Kosovu.

Napori Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Piter Fejt izjavio je da je uspostavqawe ve}eg prisustva EU na severu Kosova jedan od va`nijih planova Evropske unije u ovoj godini. “Kqu~ni napori u 2010. godini treba da obuhvate usmeravawe na dostizawe povoqnijeg izve{taja o napretku za Kosovo, uspostavqawe ve}eg prisustva EU na severu i

KOSOVO udvostru~ivawe napora na ja~awu vladavine zakona”, rekao je Fejt.

Sabor U severnom delu Kosovske Mitrovice danas }e biti odr`an Sabor Srba s Kosova i Metohije. Sabor organizuju ~lanovi Skup{tine Zajednice op{tina KiM, a poziv za u~e{}e upu}en je svim {efovima poslani~kih klubova Skup{tine Srbije, predstavnicima Ministarstva za KiM i SPC. Kritikuju}i rad dr`avnog vrha Srbije zbog politike prema Kosovu, predsednik Skup{tine ZO KiM Radovan Ni~i} je pozvao vlasti u Beogradu da uskrate gostoprimstvo Euleksu. „Predsednik Boris Tadi} je i sam istakao u Savetu bezbednosti da Euleks nije statusno neutralan i zato o~ekujemo da se Misiji EU uskrati gostoprimstvo”, rekao je Ni~i}.

Grba~a Predsednik PO SPO na Kosovu Ran|el Nojki} izjavio je da Srbi sa severa Kosova poku{avaju da svoj povla{}eni poloàj dobiju “preko muka onih koji ìve ju`no od Ibra”. “Na severu su potpuno druga~iji uslovi ìvota. Ali, qudi koji ìve severno od Ibra ne èle da razumeju situaciju u kojoj su Srbi ju`no od Ibra, ve} èle da nam nametnu na~in na koji }emo ìveti”, upozorio je Nojki}.

tuaciji nedono{ewe rezolucije bio bi ne jedan, nego dva autogola. z Ho}e li ona biti povod za nova sporewa u vladaju}oj koaliciji jer od samog po~etka dominiraju opre~ni stavovi partnera, od forme do sadrìne? – Ne verujem da rezolucija moè dovesti do razlaza u vladaju}oj koaliciji, mada, naravno, lo{e zvu~i licitirawe brojem poslanika koji }e za wu glasati. Po meni, najva`nije je da razgovaramo o usagla{avawu teksta da bi rezolucija dobila {to ve}u podr{ku u parlamentu. z Ponovo ste se zaloìli za rekonstrukciju Vlade. Da li je o tome bilo re~i s koalicionim partnerima? – Ne, ali zaista mislim da je Vladi potreban jak politi~ki potez, a uveren sam u to da je ovo inicijativa koja bi i{la u prilog i

Rame za plakawe z Socijaldemokratska partija Srbije je jo{ uvek stranka u nastajawu. Koliko vam za wen rast pomaè ministarska pozicija? – Mnogo je ve}i problem nego {to je prednost. I to iz prostog razloga {to ne èlim da prosipam demagogiju i da qudima obe}avam ne{to {to ne mogu da ispunim. Jer, mi kao ministarstvo i ja kao ministar imamo veoma male mehanizme i mogu}nosti da konkretno uti~emo na re{avawe konkretnih problema. Ovo je vi{e resor koji sluì kao rame za plakawe, kao {alter za pritu`be i àlbe mnogih koji su nezadovoqni. – Ne bih povezivao odluku MSP-a povodom savetodavnog mi{qewa vezanog za Kosovo s dono{ewem rezolucije o Srebrenici u Narodnoj skup{tini. To su dva potpuno odvojena pitawa. Tim pre {to nije na parlamentu da utvr|uje pravnu kvalifikaciju dela. Mi treba da donesemo rezoluciju koja je pre svega politi~ki akt distancirawa od onoga {to se dogodilo u Srebrenici i da jasno osudimo taj zlo~in. z Moè li se dogoditi da Narodna skup{tina na kraju i ne donese tu rezoluciju? – Sada bi bila ogromna politi~ka {teta da se to ne dogodi, mnogo ve}a nego da o tome uop{te nismo razgovarali. Ali u ovoj si-

VODE]E EVROPSKE ZEMQE I SAD IMAJU SVE MAWE TOLERANCIJE ZA SRPSKU POLITIKU PREMA KOSOVU

Po~ela da sti`u direktna upozorewa (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

ju i uticaj. Ne moè niko na saZemqe ~lanice tzv. kvinta stancima s tre}im dràvama optu(SAD, Francuska, Velika Britaìvati ~lanice EU i SAD da krnija, Nema~ka i Italija), odnosno {e me|unarodno pravo a da istoKontakt-grupe bez Rusije, upozovremeno teì da ima dobre odnose rile su na to da ubudu}e ne}e biti s nama. tolerisana kampawa uperena proNa{ sagovornik dodaje da to tiv wih i drugih dràva koje su {to iz EU jo{ uvek nema javnih, priznele Kosovo, preneli su ve} samo vrlo izbalansiranih „Dnevniku“ izvori u „kvintu“. Po upozorewa, uglavnom diplomatre~ima na{ih sagovornika, neke skim kanalima ili na sastancima zemqe „kvinta” ve} su prosledile u ~etiri oka, Beosrpskom MIP-u digrad ne bi trebaplomatske note u Od Beograda lo da shvati kojima su jasno stase o~ekuje olako. vile do znawa da – Naprotiv, kane}e tolerisati „konstruktivniji da zamerke postapoku{aje naru{apristup Kosovu” nu javne, bi}e vawe wihovog memnogo teè da se |unarodnog ugleda posledice poprave. Uostalom, Bei uticaja sprovo|ewem kosovske ograd bi u tom kontekstu trebalo politike srpske diplomatije. da obrati pa`wu na pona{awe – Do sada smo u velikoj meri to[panije. Madrid ne priznaje Kolerisali spoqnu politiku Srbije sovo ali je, iako je mogao da stavi po pitawu Kosova jer smo verovaveto, pristao na to da se produì li da }e s vremenom to pitawe bimandat Piteru Fejtu kao speciti skinuto s agende – obrazloìo jalnom predstavniku EU za Kosoje funkcioner iz jedne od dràva vo na kog Beograd ima sijaset za„kvinta”. – Verovali smo kada nam merki. Tako|e, [panija }e pozije re~eno da su nastupi ministra vati Pri{tinu na sastanke ne kao Jeremi}a o Kosovu u ciqu za{ti„Unmik Kosovo“, ve} kao „Kosovo te predsednika Tadi}a od napada pod Rezolucijom 1244“, a ni u NAnacionalista u Srbiji. Verovali TO-u Madrid nije osporio plan za smo i kada nam je inicijativa u sever Kosova – ukazao je izvor UN predstavqena kao na~in da se „Dnevnika“ u evropskim institupitawe Kosova skine s politi~ke cijama, uz podse}awe na to da su na agende. Me|utim, Kosovo je i daqe posledwem politi~kom dijalogu glavna politi~ka tema. Zato su sa Srbijom, krajem januara u Bripojedine ~lanice EU odlu~ile da selu, predstavnici EU poslali unapred stave do znawa Beogradu vrlo jasnu poruku da od Beograda da vi{e ne}e tolerisati da bilo o~ekuju „konstruktivniji pristup ko iz Srbije ide po svetu i pokuprema Kosovu”. @. Panteli} {ava da poquqa wihovu reputaci-

Vladi i ~lanicama vladaju}e koalicije. Jer, svako smawewe broja ministarstava, makar simboli~no, te jedan broj novih qudi, predstavqalo bi i politi~ki i ekonomski koristan potez. Naprosto, moj je stav da Vlada uvek mora da ima proaktivnu politiku, a ne da ide za doga|ajima. z O~ekujete li da na kraju ipak bude prihva}en va{ predlog? – Vide}emo, ali ~iwenica je da ta ideja ve} du`e figurira kao mogu}a opcija. Naravno, ~lanice vladaju}e koalicije tek treba da se o tome dogovore, ali, ponavqam, Vlada ne mo`e da se pona{a kao da se ni{ta oko we ne doga|a. M. Staji}

VESTI Policajci u misijama UN Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} razgovarao je u Wujorku s pomo}nikom generalnog sekretara UN Ban Ki-muna Dimitrijem Titovom o u~e{}u policijskih snaga iz Srbije u misijama svetske organizacije. „Predstavnici na{e policije su u dve mirovne misije, u Liberiji i na Haitiju. Mi smo izrazili spremnost da, ako za to postoji potreba, po{aqemo i ve}e policijske snage, ~ak i neke mawe policijske formirane jedinice”, izjavio je Da~i}. On je ukazao na to da je re~ o mirnodopskim i civilnim misijama „koje pre svega imaju kao zadatak pomo} gra|anima, ugro`enom stanovni{tvu i pomo} u obuci za obavqawe policijskog posla”.

Ide naboqe Funkcioner G17 plus i predsednik grupe prijateqstva parlamenta Srbije sa SAD Vlajko Seni} ocenio je da su odnosi izme|u Srbije i Sjediwenih Dràva na uzlaznoj putawi i da }e se taj trend samo nastaviti u budu}nosti. Seni}, koji }e danas prisustvovati tradicionalnom Molitvenom doru~ku koji organizuje predsednik SAD Barak Obama, precizirao da je u Stejt dipartmentu imao uspe{ne razgovore s Xejsonom Hajlandom, zaduènim za jugoisto~nu Evropu, kao i s Pitom Pitersonom, zaduènim za Srbiju. “Postoje potencijali da budemo lider u regionu i ja sam ube|en u to da }emo uz podr{ku na{ih prijateqa iz Amerike to iskoristiti”, rekao je Seni}.

POLITIKA

DNEVNIK PRIVEDENA KRAJU IZRADA ZAKONA O SKUP[TINI

Poslanici zaklete sluge naroda Radna verzija zakona o Skup{tini napokon je ju~e stigla u ruke novinara, uo~i konsultacija koje je predsednica parlamenta uprili~ila s {efovima pojedinih poslani~kih grupa. Naime, wenom pozivu od opozicionara odazvali su se LDP i NS, dok su razgovore bojkotovali SNS, SRS i DSS, ~iji je reprezent Slobodan Aligrudi} otvoreno izjavio da su te konsultacije „obi~na lakrdija”. U svakom slu~aju, kako je izjavila predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, predlog zakona trebalo bi da bude gotov slede}e nedeqe kako bi bio usvojen u drugoj polovini februara na vanrednom zasedawu. Podzakonska akta koja prate ovaj propis trebalo bi da budu usvojena u roku od 90 dana. ^elnica parlamenta smatra da je u ovom propisu „sve novo, po{to prvi put imamo zakon o Skup{tini“, uz napomenu da wime ne}e biti regulisane plate i penzije, a pitawe mandata re{i}e se izbornim propisom. – Gra|ani te{ko `ive i poslanici moraju da dele wihovu sudbinu. Kad pro|e vreme ekonomske krize i ako u dogledno vreme budu odmrznute plate ostalih gra|ana, bi}e prostora da se eventualno razgovara o nekim benefitima i za poslanike. No, u ovom trenutku to nije mogu}e – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi} novinarima. Po predlogu zakona, na po~etku mandata poslanici }e polagati zakletvu u direktnom televizijskom prenosu pred gra|anima Srbije. Teksta zakletve glasi: “Zakliwem se da }u du`nost narodnog posla-

nika obavqati predano, po{teno, savesno i verno Ustavu, braniti qudska prava i gra|anske slobode i po najboqem znawu i ume}u slu`iti gra|anima Srbije, istini i pravdi!” Jedna od predlo`enih novina je intonirawe himne Srbije na po~etku i po zavr{etku dva redovna godi{wa zasedawa, a sve~arsku atmosferu poja~a}e prisustvo pripadnika Garde Vojske Srbije ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skup{tine.

{qewa ne usklade, predlog Skup{tine dolazi na glasawe u parlament i on je definitivan. Istovremeno, Vlada }e morati da obrazlo`i za{to eventualno nije prihvatila predlog buxeta Skup{tine. Novina je mogu}nost mirovawa poslani~kog mandata u trajawu od {est meseci u slu~ajevima izbora i imenovawa na drugu funkciju koja je nespojiva s funkcijom narodnog predstavnika, zatim {kolovawa i usavr{avawa u ino-

Svi pi{u o Srebrenici Tekst rezolucije o Srebrenici nije preciziran ni na ju~era{wim konsultacijama. Na pitawe ko radi na tekstu, predsednica Slavica \uki}-Dejanovi} je odgovorila da ga “svi pi{u”. – Neki su nam ve} i dostavili svoju verziju. Recimo, DSS–NS je inicirao dono{ewe dekalarcije o osudi ratnih zlo~ina na prostoru nekada{we Jugoslavije, ali prilo`eno je samo 30 potpisa, {to nije dovoqno za vanredno zasedawe – rekla je predsednica parlamenta. Povodom spekulacija o tome da DS i SNS usagla{avaju re{ewa u ovom dokumentu, ona je rekla da takvu informaciju nema, ali i dodala da bi bilo “veoma dobro da se postigne takav konsenzus i ja bih to podr`ala”. Ina~e, zamenik {efa kluba LDP-a Nenad Mili} ju~e je naveo da u rezoluciji Skup{tina treba da po|e od “sudski utvr|enog stawa u presudi MSP-a kojom je masakr u Srebrenici progla{en teritorijalno ograni~enim genocidom”, kao i da uputi “iskreno izviwewe i najdubqe sau~e{}e svim `rtvama i porodicama `rtava”. Radnom verzijom zakona o Narodnoj skup{tini Srbije predvi|ena je finansijska samostalnost parlamenta kroz sopstveni buxet. Kako je objasnila Slavica \uki}-Dejanovi}, predlog buxeta sastavqa sekretar Skup{tine, potom sledi serija razgovora i dogovarawa s Ministarstvom finansija i ako se wihova mi-

stranstvu, odr`avawa trudno}e i porodiqskog odsustva i le~ewa. Wega }e zamewivati drugi poslanik s izborne liste s koje je izabran. Predvi|eno je formirawe predsedni{tva Skup{tine, koje }e, osim predsednika, ~initi potpredsednici parlamenta i {efovi poslani~kih grupa. S. Stankovi}

~etvrtak4.februar2010.

DS OBELE@ILA DVE DECENIJE OD POVRATKA NA POLITI^KU SCENU

Demokratije i slobode nikada nije dovoqno Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadi} izjavio je sino} na konvenciji kojom je obeleèno dve decenije od obnavqawa rada DS-a, da razvijenost demokratije u Srbiji nikada nija bila na vi{em nivou. “Danas, 20 godina od obnavqawa Demokratske stranke, moèmo re}i da Srbija nikada, sa stanovi{tva demokratskih principa i vrednosti, nije bila na vi{em nivou razvoja”, rekao je Tadi}. On je, me|utim, istakao da demokratije i slobode, nikada nije dovoqno. “Moramo vi{e i boqe u ostvarivawu tih osnovnih vrednosti”, rekao je {ef DS-a. Tadi} je izrazio uverewe da }e DS pobediti i na slede}im izborima, napomiwu}i da je za saradwu dobrodo{ao svako ko deli wene vrednosti i ciqeve. „DS je spremna da pruì ruku i onim strankama sa kojima je bila u sporu, ukoliko su spremne da podrè vrednosti i

Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} ocenio je da }e broj pripadnika nacionalnih mawina, koji se upisuju u posebne bira~ke spiskove, biti pove}an u narednih mesec dana, kao posledica kampawa koja }e biti poja~ana. ^ipli} je, nakon obilaska nacionalnih saveta Buwevaca i Hrvata u Subotici, naveo da }e wegovo ministarstvo pomo}i kampawu putem televizijskih i radijskih spotova, kao i da }e do kraja roka za upis u posebne bira~ke spiskove svaki nacionalni savet odrediti jo{ jedan na~in na koji bi

Biv{em gradona~elniku Zrewanina i novope~enom ~lanu SNS-a Goranu Kne`evi}u prestalo je ~lanstvo u Demokratskoj stranci, saop{tio je ju~e portparol Gradskog odbora DS-a Dragan Stani{i}. „Kne`evi} vi{e nije ~lan Demokratske stranke. @elimo mu svaku li~nu sre}u, a mi zavr{avamo jedan period u kojem je on bio uz nas”, poru~io je Stani{i}. @. B.

Prebacivawe odgovornosti

Jovi}: Nemam nameru da prelazim u SNS Doskora{wi somborski gradona~elnik Du{an Jovi} opovrgao je glasine da ima bilo kakvu „ambiciju“ da sledi primer Gorana Kne`evi}a i iz DS-a pre|e u redove napredwaka. „Koliko je medijima bitno da li sam pre{ao u SNS govori i prostor koji ste mi dali da odgovorim na ovo pitawe. Na`alost, imam utisak da je svima mnogo bitnija senzacija od su{tine”, rekao je Jovi}. M. M}

Nikoli}: Od mene dovoqno za istoriju Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da je ve} ostavio trag u istoriji srpske politike. „âk i da ubudu}e ni{ta ne uradim u politici, mislim da sam i do sada dosta u~inio. Na moj ro|endan, Sretewe, 15. februar, obeleàva se Dan dràvnosti Srbije, a na moju krsnu slavu, Mitrovdan, progla{en je novi Ustav Srbije. Dovoqno za istoriju”, rekao je Nikoli}. S. St.

NOVI PREDSEDNIK UO FONDA PIO U SUKOBU INTERESA?

\uro Peri} dobio jo{ jednu funkciju Narodni poslanik, 79-godi{wi \uro Peri}, izabran je ju~e za predsednika Upravnog odbora Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, suprotno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji koji propisuje da funkcioner mo`e biti samo na jednoj funkciji i da se do 31. marta mora opredeliti za onu koja }e mu biti prva i jedina. Mada je narodni poslanik i visoki funk-

Palma: Zadrà}u oba posla Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma izjavio je da }e zadràti oba posla, mesto poslanika u parlamentu i gradona~elnika Jagodine. “ûo sam da }e u Vojvodini neki gradona~elnici dobiti saglasnost da ostanu do kraja mandata na tom mestu i da istovremeno ostanu poslanici u pokrajinskom parlamentu”, istakao je Markovi}.

se doprinelo kampawi. Po re~ima ministra, oba nacionalna saveta u Subotici su izrazila `equ da se u bira~ke spiskove upi{e vi{e od 50 odsto gra|ana, ali su i konstatovali da je te{ko o~ekivati da to bude postignuto u prvom izbornom ciklusu. “Mnogo je realnije da }e tek za dva izborna ciklusa svi pripadnici nacionalnih mawina biti upisani i da nacionalni saveti budu birani na neposredni na~in”, rekao je ^ipli}. Ministar }e, kako je najavqeno, danas posetiti Nacionalni savet Ma|ara.

^LAN SVM-a ZOLTAN BUWIK ODBACUJE KRITIKE VRHA STRANKE

Podsetimo, predlog za uvo|ewe sedam statisti~kih regiona, odnosno uredba Vlade kojom su op{tine i gradovi raspore|eni po regionima, izazvala je reakcije bo{wa~kih stranaka, koje su insistirale na tome da sve op{tine u Sanxaku budu u istom statisti~kom regionu. I u pojedinim op{tinama centralne Srbije bilo je negativnih reakcija jer su svrstane u statisti~ki region “Isto~na Srbija”. U saop{tewu Ministarstva ekonomije navodi se da ciq Zakona nije bio da se gra|ani Srbije dele i grupi{u po nacionalnoj osnovi ve} da se formiraju statisti~ki regioni u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja i {to efikasnijeg kori{}ewa pretpristupnih fondova EU.

Stani{i}: Goran Kne`evi} iskqu~en iz DS-a

im se jo{ neko pridru`i. “Svet je u ubrzanom ritmu i ako ga ne pratimo, izgubi}emo korak”, rekao je Mi}unovi}. Na skupu, koji je odr`an u Ekspo centru u Beogradu pod geslom “Srbija na pravom putu”, prikazan je i film o novijoj istoriji DS-a.

Poja~anom kampawom do ve}eg odziva

Sva|a re{ena stapawem regiona

REKLI SU

ideje stabilne, demokratske i evropske Srbije”, poru~io je Tadi}. Predsednik Politi~kog saveta stranke Dragoqub Mi}unovi} naveo je da je DS prvi naslutio da je integracija Srbije u Evropsku uniju najboqi put i da su u toj stranci sre}ni kada

DR@AVA NAJAVILA POMO] UPISU U POSEBNE BIRA^KE SPISKOVE

ZAKON O REGIONALNOM RAZVOJU NIJE NI ZA@IVEO, A VE] GA MEWAJU

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predlo`i}e izmene Zakona o regionalnom razvoju kojima }e se broj statisti~kih regiona smawiti sa sedam na pet. Umesto ~etiri statisti~ka regiona u centralnoj Srbiji, bi}e predlo`eno uvo|ewe dva nova: “Ju`na i isto~na Srbija” i “[umadija i zapadna Srbija”. Prema mapi, dostavqenoj uz saop{tewe, region “[umadija i zapadna Srbija” obuhvata prostor od Bogati}a do Tutina i od Despotovca do Brusa; region “Ju`na i isto~na Srbija” prostire se, pak, od Smedereva do Kladova u severnom delu regiona, odnosno do Pre{eva i Bosilegrada na jugu. Ostala tri stati~ka regiona ostaju nepromewena: Vojvodina, Beograd i Kosovo i Metohija.

cioner PUPS-a i prethodno bio u sukobu interesa time {to je bio zamenik predsednika UO Fonda PIO, i prethodnih dana najavio da }e do zakonom predvi|enog roka odlu~iti koju }e funkciju zadr`ati a koje se odre}i, on je na ju~era{woj sednici “napredovao” i postao predsednik UO Fonda PIO. Jeste da to mesto, po ranije utvr|enoj rotaciji, pripada Savezu penzionera Srbije, ali Peri} nije jedini ~lan UO Fonda PIO – ima i onih koji ovim izborom ne bi do{li u sukob interesa i ne bi doveli u pitawe po{tovawa Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se primewuje od po~etka ove godine. Sasvim je mogu}e da }e se sam Peri} ve} za dva meseca morati odre}i ove funkcije, pa }e to zna~iti da UO Fonda PIO mora da bira novog predsednika. Ina~e, Peri} je do sada, kao zamenik prvog ~oveka UO Fonda PIO, na ime naknade dobijao 40.000 dinara mese~no. Uz to, prima svoju redovno zara|enu penziju, ali i poslani~ku platu i pau{al koji pripada svim narodnim predstavnicima. Q. M.

Biv{i visoki funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara Zoltan Buwik kaè da je zate~en odlukom strana~kog Predsedni{tva da protiv wega pokrene disciplinski postupak. Buwik je za “Dnevnik” rekao da je za ovu odluku SVM-a saznao iz medija, te “optu`be” da je svojim javnim nastupima naneo {tetu i stranci i ma|arskoj zajednici u Vojvodini ocenio – neprimerenim. Podsetimo, Predsedni{tvo SVM-a krajem pro{le sedmice je odlu~ilo da zbog kritika na ra~un stranke pokrene disciplinski postupak protiv Buwika, kao i protiv po~asnog predsednika Saveza vojvo|anskih Ma|ara Joèfa Kase. Buwik je vrhu stranke, me|utim, zamerio da takvim potezom “prebacuje odgovornost na druge zbog pogre{nih odluka koje su u stranci dono{ene ve} neko vreme”. – O~igledno je da u SVM-u ima problema i ovo mi li~i na poku{aj da se izbegne odgovornost onih koji su odlu~ivali u ime stranke, te da se ona prebaci na one koji su ukazivali na te probleme i na posledice pogre{nih odluka – istakao je Buwik za „Dnevnik”. On je dodao da je i u vreme dok je bio na visokim funkcijama u SVM-u ~esto kritikovao odre|ene odluke strana~kog rukovodstva, ali da je bio u mawini. Stoga je jo{ po~etkom 2008. godine podneo ostavke na funkcije u Savetu i Predsedni{tvu SVM-a, od kada je, kako navodi “samo obi~an ~lan”. – Ne znam {ta je sad konkretno zasmetalo rukovdstvu SVM-a da se odlu~i za pokretawe displinskog postuka protiv mene. To mogu da tuma~im jedino kao skretawe pa`we sa stavrnih problema u stranci. I uveren sam u to da ne}e biti nikavih konkretnih “dokaza” koji bi ukazali na to da sam naneo veliku {tetu SVM-u i ma|arskoj zajednici u Vojvodini. Ali, mogu}e su razne odluke u tom postupku, ni{ta ne iskqu~ujem – rekao je Buwik. On, me|utim, nije èleo da procewuje kakave bi posledice ovog unutarstrana~kog trvewa mogle

nastati i po daqe funkcionisawe SVM-a, ali i po wegovu poziciju u gradskoj vlasti u Novom Sadu, gde je zamenik gradona~elnika. – Mislim da treba sa~ekati da se taj postupak u SVM-u okon~a i ne bih da prejudiciram wegov ishod, niti posledice – kazao je na{ sagovornik. Ipak, kad je re~ o poziciji SVM-a na politi~koj sceni, Buwik ne o~ekuje da }a se de{avawa

Niz pogre{nih odluka Aktuelni problemi stranke posledica su, po oceni Zoltana Buwika, “niza pogre{nih odluka”, me|u kojima je naveo i negativan stav SVM-a prilikom usvajawa republi~kog buxeta. „Nije logi~no da se tvrdi da je Saveza vojvo|anskih Ma|ara deo vladaju}e koalicije, a da se pona{a kao opozicija”, obrazlo`io je Buwik. u Subotici, gde je do{lo do raskida saradwe s demokratama, preslikati i na druge lokalne samouprave, ili na vi{e nivoe vlasti. – Mo`da }e u stranci jo{ biti unutra{wih sukoba, ali uveren sam u to da SVM ima snage da ostane vode}a stranka u ma|arskoj zajednici jer ima vrlo mnogo kvalitetnih kadrova i dobru infrastrukturu, {to joj omogu}ava da vodi aktivnu politiku, i to na svim nivoima vlasti – ocenio je Buwik. B. D. S.

EKONOMIJA

~etvrtak4.februar2010.

FOND SOLIDARNOSTI POMA@E [E]ERANI U ZREWANINU

Po biv{em radniku do 135.000 dinara Biv{im radnicima zrewaninske fabrike {e}era ju~e su uru~ena re{ewa Fonda solidarnosti o isplati dela potra`ivawa koja im je wihovo preduze}e ostalo du`no pre otvarawa ste~aja. Pravo na nov~anu naknadu ostvarilo je 165 radnika, a wihova potra`ivawa uglavnom se odnose na neispla}ene zarade u posledwih devet meseci pre uvo|ewa ste~ajnog postupka. Direktor Fonda solidarnosti Jablan Obradovi} kazao je za „Dnevnik“ da }e, kad re{ewa koja je ju~e uru~io postanu pravosna`na, radnicima pare „le}i“ na teku}e ra~une. Ukupna suma novca izdvojena iz republi~kog buxeta za ovu namenu iznosi

oko 18 miliona dinara, dok je maksimalan iznos zarade za svih devet meseci pribli`no 135.000 dinara po zaposlenom. – Koliko je koji radnik pojedina~no ostvario zavisi od toga koliko je bio u radnom odnosu u toku tih devet meseci. Za period za koji ispla}ujemo naknade bi}e im povezan i radni sta`, odnosno upla}eni svi porezi i doprinosi – pojasnio je Obradovi}. Zrewaninska {e}erana je prva firma kojoj Fond solidarnosti ove godine uru~uje pozitivna re{ewa za ostvarivawe prava. Obradovi} procewuje da }e do kraja godine biti mnogo preduze}a koja }e se obratiti za pomo} ovoj instituciji. @. B.

DNEVNIK MEWA^NICE SLEDE BANKE

Evro za dlaku do stotke Evro se kod nas uvek mogao najpovoqnije kupiti u mewa~nicama. Ali, cena i tu svaki dan raste: po~etkom ove sedmice na{ao se pred stotkom. Od trocifrene granice deli ga mawe od 50 para. Mewa~i su na table ju~e mahom istakli prodajni kurs od 99,6 {to }e re}i – stotka za dlaku. Poslovne banke su jo{ pro{le sedmice formirale trocifreni prodajni kurs. Ho}e li intervencije Narodne banke Srbije uspeti da ga zadrè na dvocifrenom nivou ove sedmice, vide}e se. Tek, na{oj centralnoj monetarnoj instituciji to je sve teè, upkros ~iwenici da se na me|ubankarskom trì{tu obilato interveni{e. Da bi spre~ila klizawe dinara, intervenisala je od po~etka ove godine osam puta i do sada potro{ila 326,5 milio-

Mewa~i su na table ju~e mahom istakli prodajni kurs evra od 99,6 dinara

LEGALIZACIJU ZAKO^ILO POVR[NO ^ITAWE ZAKONA

Divqa gradwa zalutala me|u paragrafima Gra|ani imaju jo{ ne{to vi{e od mesec dana da podnesu zahtev za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata da bi izbegli wihovo ru{ewe.

Iako je Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe nameravalo da ranije sazna koliko je objekata u Srbiji izgra|eno bez dozvole, pa je obavezalo op{tine na to da do 11. decembra pro{le godine dostave podatke o nelegalnoj izgradwi, izgleda da se pre 11. marta ne}e znati pravo stawe na terenu jer je to posledwi dan za prijavu svega {to se gradilo bez dozvole do stupawa na snagu novog Zakona o planirawu i izgradwi, 11. septembra pro{le godine. Uprkos tome {to je Ministarstvo progledalo kroz prste lokalnim samoupravama i

pre}utno produ`ilo rok za dostavqawe podataka o nelegalnoj gradwi do kraja januara, kako ~ujemo, 32 op{tine to jo{ uvek nisu uradile. Tako se

vi{e od 80.000 u Vojvodini, i oni ne moraju ponovo da se prijavquju. Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i gra-

Jo{ se zbraja Slavica Lazov obja{wava da }e se ukupan broj bespravno izgra|enih objekata znati posle 11. marta, kada se objedine zahtevi podneti ranije na osnovu propisa iz 2003. i 2006. godine i novog Zakona o planirawu iz 2009. Me|utim, i od tog broja treba}e oduzeti one gra|evine za koje je u me|uvremenu izdato odobrewe za izgradwu. Druga je pri~a da li }e stawe na terenu odgovarati broju podnetih zahteva za legalizaciju. To }e proveravati gra|evinski inspektori. i daqe naga|a koliko je gra|evina bez gra|evinske dozvole, a procena je da ih ima oko milion. U proteklim poku{ajima legalizacije podneto je blizu 500.000 zahteva, od toga

diteqstvo Du{anka Srema~ki ka`e da se na op{tine sru~ilo mnogo posla, a kapaciteti su ograni~eni. Usvajawem novog Zakona sve op{tine u Srbiji su dobile obavezu da u

TOPLANAMA STI@E POMO]

Vlada pozajmquje mazut – Vlada Srbije trebalo bi da svom poslu, da gra|anima obezdanas gradovima koji imaju probede kvalitetno grejawe i da ne blem s obezbe|ivawem mazuta o~ekuju beskona~nu i stalnu poza grejawe odobri pozajmice iz mo} Direkcije za robne rezerDirekcije za robne rezerve – ve. Ministar je kazao da ne `eizjavio je minili da komentaristar trgovine i {e zahtev toplaPomo} i za grejawe na za zamrzavawe usluga Slobodan Milosavqevi}. wihovih dugova stanova u Vrbasu On je agenciji Naftnoj induBeta kazao da }e striji Srbije, Ministarstvo trgovine tra`iali je pozvao da se odnosi s ti od Vlade da odobri pozajmiNIS-om re{e da se ovakve sicu mazuta za sedam gradova – tuacije ne bi de{avale. Trstenik, Priboj, Majdanpek, Novi Pazar, Zaje~ar, Pirot i Vrbas. – Verujemo da }e svim gra|anima biti omogu}eno kvalitetno grejawe i da ne}e ostati u 2. 2. 2010. hladnim stanovima – kazao je 1.179,54689 Milosavqevi}. On je poru~io predsednicima op{tina i gradona~elnicima da se odgovorno odnose prema

roku od tri meseca donesu skup{tinske odluke o uskla|ivawu planskih dokumenata s novim propisom, odnosno o izradi prostornog plana i plana detaqne regulacije, {to su sve u Vojvodini uradile, a planovi }e morati da se izrade u slede}u godinu i po do dve. S obzirom na pove}an obim posla i nedostatak kadra (zbog smawewa broja zaposlenih u javnom sektoru), predloèno je da se u sredinama s izraènom divqom gradwom osnuje sekretarijat za legalizaciju, kakav je upravo dobio Beograd, gde je broj objekata izgra|enih bez dozvole procewen na oko 150.000. Wihovi vlasnici su pozvani da predaju geodetski snimak, imovinskopravni osnov i, u zavisnosti od objekta – tehni~ki izve{taj. Iz resornog ministarstva je, po svemu sude}i, lo{e lansirana vest da }e se pre 11. marta znati koliko je objekata izgra|eno bez gra|evinske dozvole. Glavna gra|evinska inspektorka u Novom Sadu Slavica Lazov upozorava na to da je novi zakon ~lanom 200 obavezao jedinice lokalne samouprave da u roku od 90 dana, dakle do 11. decembra pro{le godine, dostave spisak svih objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, ali (treba ~itati i nastavak re~enice) onih koji nisu poru{eni na osnovu ranije donetog re{ewa o ru{ewu. To zna~i da ovaj spisak nikako ne moè biti merodavan za ukupan broj gra|evina izgra|enih bez dozvole. R. Dautovi}

na evra iz deviznih rezervi. Sve pomno prate i analiti~ari, a Stojan Stamenkovi} je procenio da }emo, ako nastavimo ovim tempom, do kraja godine potro{iti tri i po milijarde evra iz rezervi. Ima se, moglo bi se, a koliko je to pametno – to je ve} drugo pitawe. Jer se ve} sada ~uju procene da bi to moglo ugroziti spoqnu likvidnost. Privrednici ve} nekoliko meseci ra~unaju evro iznad stotke,Ttko da je trocifreni kurs ve} ura~unat u cene. Ali ako se rast nastavi, izvesno je da }e uticati na cene. Ove godine dinar je najvi{e vredeo 4. januara. Prvog radnog dana ove godine za evro je trebalo izdvojiti 95,96 dinara. Danas je 4. februar, a za mesec dana to je pad od, zamalo, ~etiri dinara. D. V.

JAPANSKI PROIZVO\A^ ISPRAVQA GRE[KU NA AUTOMOBILIMA

„Tojota” popravqa vozila i u Srbiji Proizvo|a~ automobila “Tojota motor Evropa” saop{tio je ju~e da }e obaviti popravku automobila koji imaju fabri~ku gre{ku na papu~ici gasa. Kako se navodi, do kraja nedeqe zna}e se koliko je takvih automobila prodato u Srbiji i svi kupci bi}e pozvani na popravku. “Svi }e biti pozvani na popravku spornog dela sklopa papu~ice gasa u {to kra}em roku i bez tro{kova za vlasnike vozila”, navodi se u saop{tewu. Prve po{iqke potrebnih delova za ovu popravku po~e}e da sti`u u Evropu slede}e nedeqe, dodaje se u saop{tewu. Opoziv osam modela “tojote” u Evropi objavqen je 28. januara. U saop{tewu se navodi da jo{ nije utvr|en ta~an broj vozila s tim

problemom, a procewuje da bi u Evropi mogao bi dosti}i broj od 1,8 milion. U saop{tewu se dodaje da ako voza~ primeti da se papu~ica gasa zaglavila u delimi~no otvorenom polo`aju ili da se sporo vra}a u po~etnu poziciju, vozilo mo`e kontrolisati jakim i stabilnim pritiskom na ko~nicu.

„IST POINT” PLANIRA ULAGAWE U NOVOSADSKU FIRMU

Za „Novkabel” 20 miliona evra Vlasnik kompanije “Ist point” Zoran Drakuli} izjavio je da wegova kompanija ove godine planira zna~ajne investicije u srpske fabrike, a me|u wima je i novosadski “Novkabel” – Planirana su i dodatna ulagawa u Vaqaonicu bakra „Sevojno”, i to izme|u pet i osam miliona evra, i novosadski “Novkabel”, u koji treba da se investira dvadesetak miliona evra – rekao je Drakuli}, preciziraju}i da su sva ta ulagawa predvi|ena u ovoj i narednoj godini. Govore}i o svojim daqim poslovnim planovima, srpski biznismen je rekao da u ovoj godini planira da pro{iri i svoj posao vezan za alternativnu energiju, odnosno proizvodwu biogoriva u Boqevcu. “Ist point” nije u potpunosti odustao od Jugoslovenskog re~nog brodarstva (JRB) i zainteresovan je za strate{ko partnerstvo s tim preduze}em. Drakuli} je rekao da jo{ ra~una na mogu}nost da se postigne neki dogovor, a da }e, u slu~aju da se to ne desi, kupiti slova~ku re~nu flotu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Velefarm a.d. , Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (698,22

Promet

10,99%

1.999

97.990

8,44%

4.833

217.500

Naziv kompanije

Kredi banka a.d. , Kragujevac Messer Tehnogas a.d. , Beograd

3,96%

6.670

20.009

Progres a.d. , Beograd

3,95%

158

1.055.810

3,45% Promena %

570 Cena

75.620 Promet

Duvan ^a~ak a.d. , ^a~ak

-12,12%

290

12.760

Milding a.d. , Vlasotince

-11,93%

1.647

8.235

Galenika Fitofarmacija Zemun

-11,75%

5.820

58.200

Sloga a.d. , Novi Pazar

-11,26%

386

1.544

-10,29% Promena %

2.250 Cena

FKL a.d. , Temerin

0,00%

1.362

Metals banka a.d. , Novi Sad

-0,06%

6.700

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

900

Veterinarski zavod Subotica Pet akcija s najve}im padom

Rudnik a.d. , Rudnik Vojvo|anskih top-pet akcija

1,80%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

1,85%

2.801

71.861.784

Agrobanka a.d. , Beograd

2,39%

8.852

4.363.623

Privredna banka a.d. , Beograd

-3,17%

702

1.465.545

Metals banka a.d. , Novi Sad

-0,06%

6.700

616.400 447.750

Univerzal banka a.d. , Beograd

3,19%

6.996

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,51%

10.617

265.420

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

1.500

175.530

Veterinarski zavod Subotica a.d.

3,45%

570

75.620

AIK banka a.d. , Ni{

-1,96%

1.000

50.000

6.750 Promet

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

3,96%

6.670

20.009

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

832

0,00

4.086.000

Soja protein, Be~ej

0,00

1.050

0,00

616.400

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.330

0,00

369.900

Tigar, Pirot

0,00

769

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Pobeda holding Petrovaradin

0,00%

170

367.370

Fidelinka a.d. , Subotica

0,00%

290

115.420

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

MIRKO CVETKOVI] NA SEDNICI SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA

NAJVE]I PROBLEMI SRPSKE PRIVREDE

Srbija tek na po~etku izlaska iz krize

Opasna neizvesnost kursa Saradnik Instituta za trì{na istraìvawa Sa{a \ogovi} kaè da su glavne karakteristike doma}e privrede s kraja 2009. rastu}a nelikvidnost i sve izraènija neizvesnost kursa dinara.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} je ju~e ocenio da }e i 2010. godina biti te{ka i da je Srbija tek na po~etku izlaska iz krize. On je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta predstavio privredno stawe i najavio mere Vlade za o~uvawe makroekonomske stabilnosti i pove}awe privredne aktivnosti, saop{tila je Vlada Srbije. Cvetkovi} je najavio poja~anu aktivnost za privla~ewe stranih investicija i pod-

sticawe tra`we {to bi, kako je rekao, “trebalo da doprinese otvarawu novih radnih mesta i poboq{awu materijalnog polo`aja zaposlenih”. Na sednici je oceweno da su u 2009. godini, merama Vlade uz podr{ku svih socijalnih partnera, ubla`ene negativne posledice ekonomske krize, {to dokazuju makroekonomski pokazateqi i pore|ewe sa zemqama regiona. Na sednici su pozdra-

vqene inicijative i mere Vlade za izjedna~avawe uslova poslovawa, ja~awe finansijske discipline i pla}awe doprinosa i poreza. Socijalni partneri su istakli da je privatizaciju preostalih dru{tvenih preduze}a neophodno sprovesti tako da se novi vlasnici obave`u na to da preduze}a osposobqavaju za tr`i{te i da obezbede wihovu punu uposlenost, pi{e u saop{tewu.

ZAVR[ETAK PRIVATIZACIJE DO KRAJA 2010. GODINE?

S gazdama od sjaja do o~aja

On je ju~e ocenio da 2010. treba o~ekivati daqi pad kupovne mo}i stanovni{tva jer ne postoje nikakvi privredni potencijali koji bi pozitivno uticali na dinamiku zarada. Po posledwim podacima IZIT-a, vrednost potro{a~ke korpe u novembru 2009. bila je 36.452 dinara, osam posto vi{e nego u novembru 2008. Tako je novembarska prose~na neto zarada od 31.576 dinara bila nedovoqna da se podmire tro{kovi standardne potro{a~ke korpe. Istovremeno je promet robe na malo opao 15,7 odsto na kraju pro{le u odnosu na 2008, {to tako|e ukazuje na pad ìvotnog standarda, zakqu~uju u IZIT-u. Direktor Instituta Miloje Kawevac je rekao da je realna vrednost evra 150 dinara, a na pitawe kako do}i do tolikog kursa i kako bi se to odrazilo na standard gra|ana, on je kazao da postoji vi{e na~ina, od postepenog pomerawa kursa do devalvacije. Za to je, po wegovim re~ima, potrebno otpu{tawe u dràvnoj administraciji, koja je jedan od najve}ih problema Srbije. \ogovi} je kazao da Narodna banka Srbije treba da dozvoli fleksibilniji kurs i da smawi intervencije da bi kurs brè rastao. On je, govore}i o Prelaznom sporazumu s Evropskom unijom, kazao da je dobro {to postoji taj ugovor, ali da Vlada mora da povu~e reformske poteze, te da je jedna od mogu}nosti da subvencionira strate{ke grane i stvori povoqan ambijent.

Dràvni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} najavio je zavr{etak privatizacionog posla od kraja 2010. godine. To je tre}e ili ~etvrto pomerawe krajnog roka, ali ova najava, ba{ zbog ~iwenice da dolazi od jednog od dokazanih Vladinih operativaca, koji je u najve}oj meri odradio veliki posao s “Fijatom”, izgleda mnogo uverqivije. Povrh toga, aktivnosti su debelo poodmakle, tako da su izgledi da se do kraja godine stavi ta~ka na privatizacioni dosije sasvim realne. Kad se u{lo u privatizaciju nacionalne privrede, po~etkom 2001. godine, bilo je zacrtano da se ovaj istorijski posao zavr{i za pet godina. Ispravke zakonskog teksta, ~iji je ciq bio da se privatizacija ubrza i koje su se morale obaviti neposredno pred kraj zakonskog roka, uslovile su, tada se verovalo, pomerawe koje ne bi bilo duè od jedne godine. Me|utim, usledili su izbori i promena na vrhu vlasti, privatizacioni proces je usporen i Srbija je, po~etkom 2010, u{la u ~etvrtu godinu ka{wewa. Evidencija Agencije za privatizaciju govori da je od po~etka privatizacionog posla prodato 1.779 preduze}a, a da jo{ 620 kolektiva traì novog vlasnika. Istovremeno je raskinut 471 ugovor, {to zna~i da reviziju nije pro{lo vi{e od ~etvrtine privatizacionih poslova (26,47 odsto).

Najgore bi bilo da je ostalo po starom Dr Prokopijevi} smatra da je i najgora privatizacija bila boqa od zadràvawa starog svojinskog modela. Wegovi porazni efekti posebno bi se osetili tokom krize, jer bi sporost i neefikasnost dru{tvene (dràvne) svojine ekonomske probleme u~inila jo{ ve}im. Privatizacija je srpsku privredu, bez obzira na prate}e probleme, u~ila vitalnijom i otpornijom na trì{ne udare. Punih {est godina, sve do 2009, imali smo stabilan ekonomski rast (izme|u pet i sedam procenata BDP-a) i konstatno podizawe produktivnosti. Ono, mo`da, nije bilo dovoqno da bi se nadoknadio decenijski zaostatak, ali svakako predstavqa signal da se stvari u Srbiji popravqaju. Po{to presek obavqenih operacija u drugim tranzicionim zemqa, koje su, ve}inom, tu bolnu etapu pre{le pre Srbije, govori da je poni{teno vi{e od tre}ine ugovora, moglo bi se re}i da je na{a privatizacija bila i ne{to uspe{nija.

Jedinica za sprovo|we Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) u Srbiji uputila je apel ministarstvima da {to pre usaglase drugi set preporuka koji }e, kako se procewuje, privredi u{tedeti oko 120 miliona evra godi{we. Jedinica za ukidawe nepotrebnih propisa planira da do sredine februara dostavi Vladi Srbije uslaga{ene preporuke na usvajawe, pi{e u saop{tewu. “Prema procenama Jedinice za SRP, srpska privreda zbog komplikovanih i nepotrebnih procedura godi{we ukupno gubi najmawe 180 miliona evra, a da li }e se

ove u{tede i ostvariti, zavisi iskqu~ivo od agilnosti ministarstava u ~ijoj su nadle`nosti konkretni propisi”, navodi se u saop{tewu. Vlada je 29. decembra 2009. godine usvojila prvi set preporuka kojima se privredi omogu}ava da u{tedi oko 60 miliona evra. Rok za primenu preporuka koje se odnose na podzakonske akte istekao je 1. februara, ali po informacijama Jedinice, najve}i broj tih preporuka se jo{ ne primewuje. U saop{tewu se navodi da je rok za primenu preporuka koje se odnose na zakone 31. mart 2010. godine.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,7644

98,7392

101,01

96,4682

Australija

dolar

61,4183

62,6717

64,1131

61,2303

Kanada

dolar

65,5275

66,8648

68,4027

65,3269

Danska

kruna

12,991

13,2561

13,561

12,9512

Norve{ka

kruna

11,8678

12,11

12,3885

11,8315

[vedska

kruna

9,5832

9,7788

10,0037

9,5539

[vajcarska

franak

65,5763

66,9146

68,4536

65,3756

V. Britanija

funta

110,918

113,181

115,784

110,578

SAD

dolar

69,2758

70,6896

72,3155

69,0637

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 2. 2010. godine

VESTI [abac protiv Mileta Jerkovi}a Radnici {aba~kog Auto-saobra}ajnog preduze}a “7. jul”, koji su ju~e blokirali autobusku stanicu u tom gradu, nastavi}e {trajk sve dok uprava firme ne ispuni wihove zahteve, saznaje Emportal u tom preduze}u. Predsednica Sindikata “Nezavisnost” te firme Jelena Koji} rekla je da radnici èle da nateraju rukovodstvo da sedne za pregovara~ki sto i saslu{a wihove zahteve. – Traìmo isplatu zaostalih zarada i reviziju ugovora o prodaji autobuske stanice i garaè i poni{tewe niza {tetnih ugovora s drugim firmama – izjavila je Jelena Koji}. [aba~ki “7. jul” je u vlasni{tvu firme “Vesanija”, koja ga je kupila posle raskida privatizacionog ugovora s firmom MPKO, ~iji je vlasnik biznismen Mile Jerkovi}. “Vesanija” je na berzi kupila 85 odsto akcija “7. jula” za 3,5 miliona dinara. “Vesanija” je k}erka-firma preduze}a MPKO Mileta Jerkovi}a.

Prodaja „Zlatne obale” Agencija za privatizaciju Srbije objavila je prodaju nepokretnosti i opreme hotelsko-turisti~kog kompleksa “Ineks – Zlatna obala” u Sutomoru, u Crnoj Gori, po po~etnoj ceni od 16,1 miliona evra. “Ineks – Zlatna obala”, koji je nekoliko puta neuspe{no nu|en na prodaju, ima 64 turisti~ka objekata, od ~ega su 47 bungalovi, ukupne povr{ine 13.892 kvadrata, i gara`u od 405 kvadratna metara. Rok za dostavqawe prijave za u~e{}e u nadmetawu za kupovinu “Ineksa –Zlatna obala”, uz bankarsku garanciju od 3,2 miliona evra, jeste 11. mart.

Obnova TE „Kostolac” Predstavnici Elektroprivrede Srbije (EPS), Termoelektrane i kopa “Kostolac” i kineske nacionalne ma{insko-energetske kompanije CMEC potpisali su ju~e predugovor o obnovi i dogradwi termoelektrane “Kostolac”. – Ugovor o kreditirawu tog posla, vredan 1,25 milijardu dolara, trebalo bi da bude potpisan u narednih nekoliko meseci, dok bi ugovori o izvo|ewu radova bili potpisivani po fazama – rekao je ministar Petar [kundri}.

RADNICI TE[KO UPISUJU IZGUBQENE GODINE

UKINUTI NEPOTREBNE PROPISE

Papirologija odnese 120 miliona evra

Dr`avni sekretar Neboj{a ]iri} svoje vi|ewe privatizacionog posla, na skali od jedan do pet, vrednuje ocenom 3+. Dodaje da bi ocena mogla biti i ve}a da je sam proces bio podr`an neophodnim sistemskim re{ewima. Deo tih propisa naknadno je ugra|en u

sam privatizacioni zakon, i to tek kada se shvatilo da wihovo nepostojawe oteàva posao i vodi u }orsokak. S druge strane, kasnilo se sa ste~ajnim zakonodavstvom, a mawak dobro osmi{qenih socijalnih ventila izrodio je postajan radni~ki bunt, koji je te{ko kontrolisati i ublaàvati. Predsednik Centra za slobodno trì{te u Beogradu dr Miroslav Prokopijevi} mnogo je rezervisaniji. Wegova ocena je 2-, jer, kako kaè, od svega {to je bilo nu`no privatizovati, mi smo prodali samo ne{to atraktivnih preduze}a. Ostala nam je restitucija (vra}awe imovine ranijim vlasnicima ili pravi~na nov~ana nadoknada), likvidacija kroz ste~aj i ceo javni sektor. Sada moèmo ~uti, dodaje ovaj ekonomista, da EPS nije u igri ni ove godine. Kako se moè govoriti o zavr{etku, ako je privatizacija jednog od najva`nijih javnih preduze}a ostavqena za neko drugo, boqe vreme!? Najneugodnija strana privatizacije svakako su socijalni problemi koji su je pratili (gubitak posla, neizvesnost i bezna|e). Oni se nisu mogli izbe}i, ali ostaje otvoreno pitawe da li su se mogli ublaìti i da li se teret tranzicije mogao pravednije raspodeliti. Zato se realna ocena dosada{weg toka privatizacije i kre}e izme|u re~enih 3+ i 2-. Dosta toga je u~iweno, ali se moglo brè i boqe, pravednije i obazrivije. V. Harak

Zamr{eno povezivawe staà za 35.000 radnika Mada je Vlada Srbije pred kraj pro{le godine donela odluku o povezivawu staà svim zaposlenima koje su poslodavci posledwih pet godina ostavili bez upla}enih penzionih i zdravstvenih doprinosa, uz obavezu poslodavca da novac koji sada dràva uplati za zaposlene vrate kroz ~etiri godine, jo{ nije popuwena “rupa” ni za jednog zaposlenog jer se pokazalo da hipoteku, koja je obavezna kao garant vra}awa duga, malo gazda moè da obezbedi. Resorni ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} obja{wava za na{ list da je povezivawe staà po~elo, i to od javnog sektora, odnosno javnih preduze}a, koja su tako|e zaboravqala na svoje obaveze. – Imamo vi{e od 400 zahteva preduze}a s nekih 35.000 radnika – kaè Qaji}. – O~ekujemo da }e broj onih koji }e traìti povezivawe staà dosti}i 80.000. Razmi{qamo o tome da, uz ovih pet kategorija preduze}a koja po Uredbi Vlade imaju pravo da se prijave za povezivawe staè, dodamo jo{ tri. Vide}emo {ta }e pokazati procene, na koliko qudi bi se to onda ukupno odnosilo i, nadasve, koliko je para za to potrebno. Ciq je da poveèmo sta` {to ve}em broju zaposlenih jer dràva je ta koja je odgovorna za to {to na

vreme nije kontrolisala uplatu doprinosa. Me|utim, da bi se ostvario ciq, a to je popuna “rupa” u sta`u nastalih od 2003. do juna pro{le godine, ~ime }e se mnogim radnicima omogu}iti da najzad odu u penziju, ili se ne{to pod hitno mora mewati u

da obezbedi da se izbegnu mogu}nosti zloupotreba i da to jeste u velikoj meri produìlo, oteàlo i iskomplikovalo proceduru. S druge strane, dodaje Qaji}, da je dràva preuzela obavezu povezivawa staà umesto poslodavaca bez hipoteke, zna~ilo bi to da ulazi u

Dràva da sredi svoje dvori{te Sve dok dràva ne bude u stawu da “sredi” svoje sopstveno dvori{te i ne realizuje ono {to su mnogi ministri neposredno pre Nove godine obe}avali – a to je da nema isplate plata pre nego {to se dobije potvrda da su izmireni doprinosi i porezi – sve dotle }e radnici imati problema s “rupama” u staù i sve dotle }e se iz buxeta morati pla}ati poslodavci koje niko ne kontroli{e. Uzalud su o~ekivawa ministra Qaji}a ako iza wih ne budu stajala takva zakonska re{ewa u kojima }e se ta~no znati ko i kada kontroli{e gazde, ali i {ta se s wima doga|a ako ne pla}aju doprinose i poreze. O~igledno da ni prvi mesec ove godine nije doneo nikakve promene na tom poqu jer da jeste, ne bi i danas svaka ~etvrta firma ili preduzetnik dugovao zaposlenima zaradu a dràvi poreze i doprinose po tom osnovu. Pravilniku ili sta` povezivati bez obavezne hipoteke jer ovako zapiwe na sve strane. Naime, zbog sloène procedure, koja predvi|a i hipoteku, i to 50 posto ve}u od traènog kapitala odnosno duga, nijedan zahtev o povezivawu staà jo{ nije realizovan, a svega desetak je u zavr{noj fazi. Ministar Qaji} podse}a na to da je Pravilnik o povezivawu staà trebalo

novi za~arani krug iz kojeg bi te{ko iza{la a to bi je i dodatno mnogo ko{talo. Drugim re~ima, da je dr`ava i ovaj put kao i pre nekoliko pristala da pove`e sta` bez obaveze poslodavaca da taj novac vrati, na velika zvona bi najavila poslodavcima da i daqe mogu da ne upla}uju sta` zaposlenima jer }e to svakako jednog dana uraditi ona, a

ne oni ~ija je to zakonska obaveza. No, bez obzira na to {to se dràva sada opire i traì na~ina da ipak ovoga puta svi tro{kovi popune “rupa” u staù zaposlenih ne padnu samo na wen teret ve} da ga vrate zaboravne gazde da bi jednom zauvek stala takvoj pojavi na kraj, malo je nagove{taja da se pri~a o nepla}awu doprinosa s pro{lom godinom zavr{ila. Sam ministar Qaji} tvrdi da se pri~a o nepovezanom staù vi{e ne sme ponoviti, i obe}ava strogu kontrolu naplate doprinosa kojoj }e biti podvrgnuta i javna, ali i privatna preduze}a, ali je malo dokaza da se to zaista i ~ini. Naime, gazde i daqe gledaju da “prevare” dràvu i da ne upla}uju doprinose. Stru~waci ukazuju na to da nijedna dràvna institucija nema neposrednu kontrolu uplate poreza i doprinosa jer kada je svojevremeno ukinuta Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva, wenu kontrolnu ulogu nije preuzeo niko. âk je kasnije usvojenim zakonima, koji su velikim delom me|usobno kontradiktorni, dràva dodatno sebi vezala ruke pa trenutno nema nikog ko bi mogao lupiti {akom o sto i zaustaviti poslodavce u wihovoj bahatosti, u kojoj sebi dozvoqavaju i da ne ispla}uju plate, {to nema nigde, ali i da ne upla}uju dopriQ. Male{evi} nose i poreze.

~etvrtak4.februar2010.

AKCIZE PI[U NOVE CENOVNIKE

Pivo poskupquje dinar i po Posle Vladine odluke o pove}awu akciza u skladu sa stopom rasta cena na malo, kompanije su uglavnom odlu~ile da zadr`e pro-

ali po{to je, po Vladinoj odluci, akciza na pivo pove}ana s 15 na 16,65 dinara po litru, to za pivarsku industriju i potro{a~e prakti~no zna~i da }e do}i do bla`eg porasta cena – objasnio je Mati}. Direktor za korporativne i regulatorne poslove “Briti{ Amerikan tobaka” – BAT – za isto~ni Balkan Sr|an Lazovi} rekao je da je ta kompanija pove}ala maloprodajne cene 18. januara, u proseku deset dinara, ali da su, u ciqu repozicionirawa odre|enih proizvoda, neke maloprodajne cene ostale nepromewene. On je ukazao na to da je do pove}awa cena do{lo kao odgovor na pove}awe nominalnog iznosa specifi~nog dela akcize kao i nedavno usvojene odluke Vlade Srbije o uskla|ivawu specifi~nog

Akcize na pivo pove}ane s 15 na 16,65 dinara po litru, a to za pivarsku industriju i potro{a~e zna~i da }e do}i do bla`eg porasta cena izvo|a~ke cene na istom nivou, dok }e maloprodajne biti uve}ane samo za pove}awe akciza na wihove proizvode. Direktor prodaje Apatinske pivare Vladan Mati} izajavio je Tanjugu da }e proizvo|a~ke cene ostati iste, ali da }e za krajwe potro{a~e do}i do rasta cena od 2,7 posto. – Apatinska pivara }e nastaviti da posluje s istim proizvo|a~kim cenama na tr`i{tu Srbije,

dela akcize sa stopom rasta cena na malo za drugo polugo|e 2009. godine, tako da akciza na paklicu cigareta iznosi 17,27 dinara dinara. U kompaniji “Filip Moris” ka`u da su oni prvi, odmah posle Nove godine, uskladili cene s novim akcizama i da novo poskupqewe ne}e razmatrati do wihovog novog pomerawa, dok u pivari “Karlsberg” jo{ uvek nisu doneli odluku.

POTRO[A^I NEZADOVOQNI I PROIZVODIMA I USLUGAMA

@albe na tehniku i javna preduze}a Potro{a~i u Srbiji najvi{e su se tokom pro{le godine `alili na kvalitet ku}nih aparata, a posebno su nezadovoqni uslugama javnih preduze}a i pojedinih banaka, isti~u predstavnici ~etiri

organizacije za za{titu prava potro{a~a. – Polovina pritu`bi gra|ana odnosi se na kupovinu i reklamaciju tehni~ke robe, a vi{e od 30 odsto `albi odnosi se na usluge, najvi{e telekomunikacije, odnosno fiksnu i mobilnu telefoniju, kao i komunalne usluge (gas, struja, voda) – navodi predsednica UO Asocijacije

potro{a~a Srbije (APOS) Edina Popov. Ona kaè da je lane, putem imejla pomo} od APOS-a zatraìlo vi{e od 100 potro{a~a, dva puta vi{e ih se javilo telefonom. Savet su traìli i trgovaci i proizvo|a~i, koji su nas pitali kako i gde da provere kvalitet svojih proizvoda, dodaje Edina Popov. Kada je o tehni~koj robi re~, potro{a~i su se àlili zbog ka{wewa u isporuci kupqenog proizvoda. Veliki broj ih nije na ra~unu imao napisan i rok isporuke, ve} se oslonio na usmena obe}awa trgovca, pa i nije mogao ostvariti pravo na reklamaciju. Mnogi potro{a~i nisu znali da ne moraju da plate prevoz jer zakon obavezuje trgovca da prodate proizvode ve}e teìne i ve}eg obima, kao {to je name{taj, tehni~ka roba, ogrev, gra|evinski materijal, isporu~i na adresu potro{a~a, ukoliko je mesto otpreme i mesto prijema na podru~ju iste op{tine ili istog grada. S. G.

NOV^ANIK

DNEVNIK

UNIJA PEKARA NE O^EKUJE POSKUPQEWE HLEBA

Vekna ostaje po starom

Predsednik Unije pekara Zoran Pralica izjavio je ju~e da ne o~ekuje da }e hleb u Srbiji poskupeti. On je rekao da se cena hleba u Srbiji sada kre}e izme|u 28 i 40 dinara u maloprodaji i da jedino postoji mogu}nost pove}a-

wa te najni`e cene na oko 32 dinara. “Tako bi cena hleba iznosila izme|u 32 i 40 dinara”, rekao je Pralica. On je kazao da na cenu hleba nije toliko uticalo poskupqewe goriva, jer je u posledwih godinu dana cena bra{na smawena.

“Ako bi cena bra{na porasla, onda bi se moglo o~ekivati i da hleb poskupi”, rekao je Pralica.

TRGOVA^KE MARKE ^UVAJU YEP POTRO[A^A

Svako svoje jeftino prodaje Potro{a~i mogu da zna~ajno u{tedeti ako, umesto brendiranih proizvoda, kupuju trgova~ke robne marke kojih je sve vi{e na rafovima na{ih prodavnica. Takozvani PL (private lables) proizvodi jeftiniji su i 40 odsto od “redovnih”, a ta roba, koja ina~e stiè po naruxbi trgovaca, po kvalitetu nimalo ne zaostaje za brendiranom. Recimo, neke od privatnih robnih marki su “ba{ba{“ u novosadskoj trgovinskoj ku}i “Univereksport”, “K plus” u “Idei”, “premija” ili “favole” u “Delta–Maksiju”, “merkator” u “Merkatoru”, “aro” u “Metrou”, “balea” u lancu drogerija DM... Gotovo da nema velikog trgovca koji nije razvio svoju marku, a da je re~ o dobrom poslovnom potezu, koji ~uva i xepove potro{a~a, pokazuje podatak se wihova prodaja u proteklih dvanaest meseci udvostru~ila. Kako nam pada kupovna mo} tako se i kupci okre}u ovim proizvodima, a za{to i ne bi kada se, na primer, na kilogramu kobasice jedne doma}e trgova~ke robne marke moè u{tedeti 200 dinara, na {amponu 100 dinara, na 100 grama kafe 20 dinara... Niù cenu uslovqava to {to nema tro{kova reklamirawa, distribucije niti posrednika i skupe ambalaè. – U toku 2009. godine u~e{}e privatnih robnih marki na na{em trì{tu poraslo je na 2,3 odsto, dok je pre godinu dana ta cifra iznosila 1,1 odsto. Vreme takvih proizvoda tek dolazi, a wihov udeo na na{em trì{tu, naro~ito u oblasti prehrane, ra{}e sve vi{e – kaù u agenciji GFK, i

Odlepi i osvoji U toku je nagradna igra “Odlepi i osvoji” koju organizuje “Kalido kafe”. Na svakom pakovawu od 200 grama kafe “amato suprimo” postavqena je nalepnica ispod koje je mogu}i dobitak. Nagrade su: automobil “fijat panda”, “filips” LCD televizor, tri fotoaparata „praktika“ i 5.000 {oqa “amato”.

Poznati proizvo|a~i „Merkator-S „ ima svoju trgova~ku marku od momenta dolaska na srpsko trì{te pre 8 godina, dok je marka „Roda“ , uvedena 2008. godine, kaù u ovoj kompaniji. Svi proizvodi trgova~ke marke “Merkator” su proizvodi priznatih doma}ih i stranih proizvo|a~a koji se pod za{titnim znakom “Merkator”, nude potro{a~ima. Zato su proizvodi ove trgova~ke marke proizvodi visokog kvaliteta. Ovi proizvodi nailaze na dobru reakciju kod potro{a~a i kupovina donosi u{tedu na{im kupcima. U proseku, ovi proizvodi su povoqniji za 5-10 odsto od priznatih svetskih brendova u istoj robnoj grupi. navode da je od ukupnog broja potro{a~a koji su bar jednom kupili neku privatnu robnu marku, 86 odsto wih ponovo pazarilo te proizvode. Prve trgova~ke robne marke na srpskom trì{tu pojavile su se, ina~e, unutar kategorija sredstava za li~nu higijenu i prehrambenih proizvoda. Danas u Srbiji postoji sve ve}i broj kategorija robe {iroke potro{we u kojima su prisutne trgova~ke robne marke.

Pionir u ovom poslu, “Metro ke{ end keri” artikle pod privatnom robnom markom plasira od samog po~etka poslovawa. Lokalna proizvodwa artikala u Srbiji po~ela je 2006. godine i od tada je ova ku}a razvila vi{e od 150 artikala proizvedenih kod nas. – “Metro” robne marke nalaze se na odeqewima sve`e, konzervirane i zamrznute hrane, preko osnovnih `ivotnih namirnica, slatki{a, deterxenata i kozmeti-

ke do neprehrambenih proizvoda, bilo da oni pripadaju beloj tehnici, alatima, ode}i, obu}i, ili sportskoj i ba{tenskoj opremi. U Srbiji sara|ujemo s vi{e od 50 lokalnih proizvo|a~a na proizvodwi privatnih “metro” robnih marki u razli~itim grupama proizvoda, koji ~ine pribli`no deseti deo ponude asortimana. Razlika u prodajnim cenama artikala na{ih robnih marki i redovnih artikala je od pet do 40 odsto, u zavisnosti od kategorije kojoj artikli pripadaju – kazali su nam ovoj kompaniji, dodaju}i da su lane usvojili novu strategiju razvoja privatnih robnih marki, fokusiranu na {est najsveobuhvatnijih brendova koji u najve}oj meri odgovaraju potrebama profesionalnih kupaca i pruàju im pravu dodatu vrednost. – Nastavqamo razvoj i unapre|ewe postoje}ih robnih marki koje su profesionalni kupci prihvatili, kao {to su “aro”, “horeca select”, “fairline”, “sigma”, “alaska”. Razvili smo nove artikle i do kraja 2010. godine }emo ih plasirati 500 – navode u “Metrou”, nagla{avaju}i da, osim {to kroz saradwu s lokalnim proizvo|a~ima kompanija podsti~e razvoj lokalne privrede, smawuju se tro{kovi proizvodwe, transporta, istraìvawa trì{ta i distribucije, a veoma je va`na i mogu}nost plasirawa ovih proizvoda kroz “Metroovu” distributivnu mreù u ostale objekte ove kompanije u svetu. Vi{e od polovine lokalno proizvedenih artikala se izvozi, najvi{e u Hrvatsku, a lane je zapo~et izvoz u Ma|arsku, Rumuniju, ê{ku i Slova~ku. S. Glu{~evi}

STATISTIKA U KLIN, CENE U PLO^U

@ivot skupqi samo 6,6 posto? Ukupan teku}i rast maloprodajnih cena u 2009. godini je iznosio 10,4 posto, tro{kova ìvota 6,6 i proizvo|a~kih cena industrijskih proizvoda 7,4 posto, saop{tilo je Ministarstvo trgovine. Pri tome treba imati u vidu da su u protekloj godini cene derivata nafte (46,4 posto), toplotne energije (32,6), snabdevawa vodom (19,1), transportnih (21,1) i komunikacionih usluga (11,3 posto) ostvarile natprose~an rast u odnosu na cene hrane, koje su sniène (0,2 odsto) i drugu neprehrambenu robu {iroke potro{we, gde je kod pojedinih grupa zabele`no i snièwe cena, pre svega u tre}em kvartalu (ode}a, obu}a, opre-

sto (novembar 2009. godine u odnosu na novembar prethodne godine). Posmatrano po grupama potro{we, ostvareni ukupan teku}i rast potro{a~kih cena je s oko

Nafta skakala 18 puta Cene osnovnih derivata nafte korigovane su lane ukupno 18 puta, od ~ega 16 puta po osnovu promene ukupne cene nafte i dva puta po osnovu korekcije akcize. Maloprodajne cene osnovnih derivata nafte na benzinskim pumpama u decembru 2009. godine u odnosu na decembar prethodne godine pove}ane su ukupno u proseku 46,4 posto, pri ~emu je benzin poskupeo u proseku 37,5 odsto, dizel-gorivo u proseku 57,3 posto... ma stana), uglavnom po osnovu sezone. Nije zanemarqiv ni uticaj smawene tra`we, s obzirom na to da je promet robe u trgovini na malo iskazan u teku}im cenama smawen 8,1 odsto, na {ta je delovao i realni pad zarada od 0,4 od-

tre}inom opredeqen rastom cena transporta, koje su najintenzivnije porasle (21,1 posto). S oko {estinom delovale su cene alkoholnih pi}a i duvana (14,8 procenata) i hrane i bezalkoholnih pi}a (0,8 posto), koje su pove}ane iz-

nad, odnosno ispod proseka. Tako|e s oko {estinom delovale su cene stana, vode, elektri~ne energije, gasa i drugih goriva, gde je ostvareni rast neznatno iznad prose~nog (6,8 posto). Natprose~no su, ali sa znatno mawim pojedina~nim u~e{}em, pove}ane i cene zdravstva (12,6 posto), komunikacija (11,3), name{taja, poku}stva i teku}eg odr`avawa (7,3), restorana i hotela (7,1 posto)... U decembru 2009. godine u odnosu na decembar 2008. kontrolisane cene su pove}ane oko 15,5 posto, a bazne oko 4,2 procenta, {to je oko 3,7 puta ve}i intenzitet. Me|utim, i pored toga, mo`e se konstatovati da je u drugom polugo|u do{lo do usporavawa intenziteta rasta kontrolisanih cena u odnosu na bazne cene, navodi Ministarstvo trgovine.

Klizawem sutra do dobrog dela Posetioci klizali{ta na [trandu danas }e ponovo, u smeni od 18 do 19.30 ~asova, imati priliku da kli`u u disko ritmovima. Kao i ranije, deli}e se besplatni ~ajevi, dok }e se sa razglasa ~uti hitovi osamdesetih. Na istom mestu, sutra od 20 sa-

DOK PENZIONERI ^EKAJU ODLUKU UPRAVNOG ODBORA GSP-a

Stare besplatne karte do kraja februara

ti, organizuje se akcija "Od srca za srce", gde }e se kupovinom ulaznice za klizawe ~initi dobro delo. Naime, novac }e se prikupqati za pomo} Vawi Pilipovi} iz Sonte, kojoj je neophodna transplantacija srca u inostranstvu. B. M.

Besplatne penzionerske godi{we karte za gradski prevoz iz pro{le godine va`e do 28. februara.U Gradskom saobra}ajnom preduze}u saznali smo da }e se Upravni odbor firme sastati naredne sedmice. Na tom sastanku treba da se odlu~i da svi penzioneri stariji od 65 godina bez obzira na visinu penzije imaju pravo na besplatnu godi{wu kartu. A dok se to ne do-

godi, va`i odluka Upravnog odbora doneta na preporuke gradona~elnika Igora Pavli~i}a da besplatnu vo`wu imaju penzioneri sa penzijama ispod proseka. Gradsko saobra}ajno preduze}e do sada je izdalo oko tri hiqade besplatnih godi{wih karti toj grupi Novosa|ana. Izrada je organizovana na {alterima Me|umesne autobuske stanice a cena je 750 dinara. Z. D.

Novosadska ~etvrtak4.februar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

O{trih trideset dana esparica je u~inila svoje, B {to se najboqe vidi po uli~nim prodavcima, divqim

taksistima a ponekad i prosjacima. Gradska vlast davnih dana je po~ela da se obra~unava sa uli~nim prodavcima a ju~e su krenuli u lov na divqe i linijske taksiste. Dodu{e, nije to prvi put. U sinhronizovanoj akciji policije, saobra}ajne i inspekcije rada poku{a}e da za mesec dana iskorene "divqe" taksiste u Novom Sadu. "Divqaci" se naj~e{}e mogu videti blizu "Dnevnika", kod Pokrajinske bolnice, hladwa~e i @elezni~ke stanice. Ve}ina ih je ostala bez posla, pa tako zara|uju za `ivot. Prevoze putnike u druga vojvo|anska mesta, {to ovima ni malo ne smeta, jer su jeftiniji od legalnih autoprevoznika i ra-

znih novosadskih taksi udruèwa. Red mora da se po{tuje a zna se da vi{e od polovine tih taksista nema nikakvu dozvolu za rad. Dràva je prema ra~unici sindikata prevoznika o{te}ena za oko sedam miliona evra a na velikoj {teti su, naravno, legalni prevoznici, koji su zbog re~enog u vi{e navrata po Novom Sadu protestno prevalili silne kilometre traè}i da nadle`ni na|u re{ewe za wihovu muku. I, za mesec dana trebalo bi da imaju jedan veliki problem mawe, ukoliko ova kampawa uspe. Vide}emo kako }e biti kad akcija pro|e. Po{to medaqa ima i drugu stranu, ostaje pitawe kako }e se sna}i oni koji su bez posla, pa se sada na razne na~ine dovijaju da zarade. Q. Nato{evi}

V REMEPLOV

Apsolutizam gimnastici rekao ne Nekoliko mla|ih sudskih ~inovnika pismeno je 4. februara 1851. zamolilo gradona~elnika Novog Sada da se kod vlasti Vojvodine srpske i Tami{kog Banata u Temi{varu zauzme da im se odobri osnivawe gimnasti~kog dru{tva. Gradona~elnik se nije oglasio, a u Temi{varu o~igledno niko nije ovaj zahtev shvatio ozbiqno, pa su novo-

hronika

sadski mladi}i ostali bez odgovora. Istini za voqu, skoro da i nije moglo druga~ije. To je bilo vreme, takozvanog, Bahovog apsolutizma u Habsbur{koj monarhiji, kada je u na~elu bilo zabraweno svako udru`ivawe gra|ana. Jedino su mogla biti osnivana privredna udru`ewa, ukoliko su donosila opipqive materijalne koristi. N. C.

NASTAVQENA AKCIJA INSPEKCIJA I POLICIJE

Pqu{tale kazne divqim taksistima U sinhronizovanoj akciji uklawawa nelegalnih autoprevoznika i taksista s gradskih ulica nadle`ne inspekcije i policija ju~e do 14.30 sati prekontrolisali su 80 vozila. - Oduzeto je sedam registarskih tablica i saobra}ajnih dozvola, napisano je 12 zapisnika koji }e se proslediti sudiji za prekr{aje, a jedno taksti vozilo zbog nepropisnog parkirawa odneo je „Pauk“. To vozilo je ukloweno s taksi stajali{ta, jer je voza~ najverovatnije pobegao i protiv wega }e se tako|e pokrenuti prekr{ajna prijava – re-

kao je ju~e za dnevnik {ef saobra}ajne inspekcije Mladen Ba{i}. Ova akcija }e se i u narednih mesec dana voditi u Novom Sadu i predstavqa}e tek po~etak stalne aktivnosti koja }e se kontinuirano sprovoditi u Vojvodini. Zbog wihovog nezakonitog rada i nepla}awa poreza i taksi o{te}ena je dr`ava, kao i registrovani autoprevoznici i taksisti koji zbog nelojalne konkurencije gube putnike. Redovne linije postaju nerentabilne, imaju velike gubitke u poslovawu, {to dovodi u pitawe wihov opstanak. Q. Na.

KAKO PROTIV LISTE ^EKAWA U USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO”

Vau~eri upisuju sve mali{ane? Na listi ~ekawa za upis u vrti}e "Radosnog detiwstva" i daqe je oko 1.000 mali{ana i to obeshrabruje roditeqe, pa najave da bi Grad mogao da dotira i boravak dece u privatnim vrti}ima daju tra~ak nade. Cena izme|u gradskih i privatnih vrti}a, zapravo i nije mnogo razli~ita, ali je poznato da roditeqi ~ija deca idu u PU "Radosno detwstvo" pla}aju 20 odsto, a grad 80 odsto od tarife. Boravak u vrti}ima "Radosnog detiwstva", u proseku sada ko{ta 3.200 dinara mese~no, a ukoliko poskupi onoliko koliko tra`i ova ustanova, bi}e to oko 4.000 dinara. Na ovu cenu idu i dodatna mese~na izdvajawa za toalet papir, vla`ne maramice, {kolski materijal, vodu, a ponekad roditeqi moraju da pla}aju DVD ure|aje, televizore, igra~ke, pa ~ak i nove tepihe. A ukoliko `ele da upi{u decu i privatne vrti}e, roditeqi moraju da izdvoje od 120 do 200 evra. U luksuznijim objektima mese~na naknada je i do 300 evra. Prednost privatnih vrti}a je {to imaju ma-

we dece u grupama, ali mnogi roditeqi zameraju {to ona u nekim vrti}ima nisu podeqena po starosti, nego se u istoj grupi nalaze deca od jaslenog uzrasta do {est godina. Bebisiterke su tako|e spas za roditeqe pod uslovom da su zaista osobe od poverewa i da imaju solidnu preporuku. Wihova tarifa kre}e se od 150 do 200 evra, u zavisnosti koliko sati bebisiterka provodi s detetom i radi li i neke druge poslove u ku}i. Najavqeno pro{irewe vrti}a "Radosnog detiwstva", na prole}e }e znatno smawiti listu ~ekawa, pa bi bez sme{taja ostalo wih petstotinak. Liste ~ekawa potpuno bi se ukinule, ako bi se gradwe i nadogradwe vrti}a nastavile i u slede}oj godini. U svakom slu~aju, do juna bi trebalo da bude gotov projekat koji }e precizirati da li }e i na koji na~in Grad podeliti vau~ere za privatne vrti}e u koje }e mo}i da se upi{u svi prekobrojni s liste ~ekawa. A. V.

Iskqu~ewe struje Zbog radova na elektromre`i, u Novom Sadu }e danas struja biti iskqu~ena stanovnicima ulice Koste [okice, od Kara|or|eve do kraja. Planirano je da radovi traju od 9 do 12 ~asova.

Foto: S. [u{wevi}

Barè pustile korewe [anti} je svojevremeno pisao "O, klasje moje ispod golih brda...", dok bi novosadska ironi~na varijacija na temu mogla biti "O, {ibqe moje na barì pod \avom". Ostaci pontonskog mosta, ta~nije, barè na obe obale Dunava jo{ uvek stoje i ~ekaju da budu odne{ene. U me|uvremenu one su, kao {to se moè videti na fotografiji, postale dom zanimqive "vegetacije" ukra{ene plasti~nim fla{ama. Ova novosadska pop - art slika bi verovatno vredela xak para da je ispod we potpisan Vorhol, ali kako nije,

ispada da je to ipak samo oìqak na oba obraza keja. Iako su barè ve} odavno trebale da otplove, wihov odlazak jo{ uvek se ~eka... Spomiwali su se tenderi i direktne ponude, ali izgleda da je najizvesnija varijanta da }e one biti sklowene kada vi{e ne bude bilo praznog hoda, odnosno kada nadzi|ivawe keja stigne do wih. Najkasnije do aprila barè bi kona~no trebalo da otplove u pro{lost. Do tada, "uìvajmo" u ~eli~noj idili na Dunavu. B. M.

„Bela ùrka” na ledu @urka "White party" bi}e organizovana na klizali{tu Spensa, u nedequ u 19.30 ~asova . "Dj firmix." bi}e zaduèn da uz haus muziku zabavqa posetioce kojima }e biti omogu}eno konzumirawe pi}a po promotivnim cenama. Zbog vizuelnog efekta poèwno je da svaki posetilac ove zabave na sebi ima neki odevni predmet bele boje. Ulaznica za decu ko{ta}e 160 dinara, za odrasle 210, a za organizovane posete 110 dinara. J. @.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak4.februar2010.

INVESTICIJA REPUBLI^KOG FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Za Kameni~ki park 20 miliona U rekonstrukciju i revitalizaciju Kameni~kog parka, najstarijeg u Novom Sadu, ulo`i}e 20 miliona dinara. Lane su na ovaj projekat potro{ili 14

miliona dinara, a ove godine je ostalo da uplate jo{ {est. Portparol u „Gradskom zelenilu“ Ivan Noìni} kaè za „Dnevnik“ da je ovo preduze}e 14 miliona uloìlo u obnovu mehanizacije koja im je potrebna za odràvawe, posebno dela parka prema Dunavu, gde je velika nizbrdica.

- Ostatak novaca bi}e utro{en za kr~ewe podrasta i {ibqa, kao i za uklawawe 48 prestarelih stabala za koje je proceweno da su opasna za bezbednost gra|ana. Taj posao }e po~eti ~im vremenski uslovi to dozvole – isti~e Noìni}. Prema wegovim re~ima, i Uprava za komunalne delatnosti ove godine je znatno pove}ala ulagawa za odràvawe i obnovu Kameni~kog parka, za razliku od predhodne kada je izdvojeno 1,27 miliona dinara. Sada je ta suma znatno ve}a i iznosi osam miliona dinara. Tokom ove godine u parku }e se uraditi geodetsko snimawe bioekolo{ke osnove, dodati parkovski mobilijar, obeleìti vredni primerci stabala, izraditi mapu parka i dodatno poja~ati rad ~uvarske slu`be. - ûvarska slu`ba je tokom pro{le godine pove}ana sa osam na 24 sata, {to je ve} dalo prve rezultate, jer su u vi{e navrata u saradwi s novosadskom policijom spre~ili kra|u drva iz parka. Veliku pa`wu }emo posvetiti i ~isto}i parka, kao i uklawawu divqih deponija iz priobaqa i jezera – isti~e Noìni}. Q. Na.

c m y

MADA IDEJA @IVI ODAVNO

Veletr`nica ni na nebu, ni na zemqi Iako se dugo, dugo pri~a i spekuli{e o tome da je neophodno izgraditi veletr`nicu u Novom Sadu za ostvarewe te ideje prema va`e}im planovima detaqne razrade jo{ uvek nije odre|ena ni jedna lokacija, re~eno je “Dnevniku” u Zavodu za izgradwu grada. Na osnovu Generalnog plana Novog Sada do 2021. godine, mre`a distributivnih centara tr`nica na veliko- kvanta{kih i zelenih pijaca- bi}e osnovna forma snabdevawa Novosa|ana. Analizu mogu}ih mesta za gradwu veletr`nice izradio „Urbanizam“ na zahtev „Tr`nice“ jo{ 2006. godine i wom je obuhva}eno osam potencijalnih lokacija, na pet mesta u gradu. Lokacije su vrednovane po tome da li postoje planovi za taj deo grada, po stepenu komunalne opremqenosti, veli~ine parcele, blizine va`nijih saobra}ajnica i stawu imovinsko- pravnih odnosa. Sa obzirom da ni jedna od wih ne zadovoqava sve te kriterijume, trenutno nisu pripremqene za ustupawe radi izgradwe veletr-

`nice, saznali smo u ZIG-u. Povodom mi{qewa „Tr`nice“ kako bi za projekat bila idealna parcela pored „Motinsa“, na potezu iznad Puta novosadskog radnog odreda u Radnoj zoni Sever 2, iz ZIG-a ka`u da ni ona ne ispuwava sve kriterijume. U ZIG-u smatraju da potraga za odgovaraju}om lokacijom zahteva jo{ pregovora izme|u „Tr`nice“, „Urbanizma“ i ovog gradskog preduze}a. Deklarativnu podr{ku Gradskog ve}a za projekat veletr`nice „Tr`nica“ je ve} dobila, kazao je direktor ove firme Du{an Baji}. Pokrajina je najavila pomo} od 80 miliona za zemqi{te i projekat a „Tr`nica“ je ZIG-u ponudila oko 70 miliona za odgovaraju}u parcelu od oko pet hektara. - Te{ka su vremena i ukupna investicija bi sada mo`da ve} bila procewena i na 1,5 milijardi dinara. Insistiramo na izgradwi veletr`nice i uradili smo idejni projekat. Bio bi red da se ove godine odredi plac, da po~nemo sa projektovawem i formiramo tim stru~waka - smatra Baji}. Ka`e da

bi parcela kod „Motinsa“ i nekada{weg “27. Marta” bila idealna, jer ima delimi~no izgra|enu infrastrukturu a nema naznaka izgradwe stambenih objekata u blizini. - I infrastruktura na predloènoj parceli je odli~na, jer je to industrijska zona. U blizini je i ranìrna stanica rekao je i dodao da bi dodelom te parcele i izgradwom veletr`nice Grad mogao da zaradi ozbiqan novac. Baji} tvrdi da „Tr`nica“ projektom ne planira da optere}uje druge, ve} da uloì sopstvene pare i da se kreditno zaduì za jo{ oko 150 miliona. Preduze}e predlaè i da hladwa~u gradi kao u Master centru: da se 49 odsto kvadratnih metara proda, pa da oni isplate 100 odsto izgradwe. Tako bi Grad ostao ve}inski vlasnik sa 51 odsto. „Po cenama iz marta 2009. veletr`nica bi donosila izme|u 78 i 98 miliona profita go-

di{we, a Grad bi odlu~io {ta sa tim novcem“, ocenio je izme|u ostalog Du{an Baji}. Prema Generalnom planu grada do 2021. godine mre`a kvanta{kih pijaca za trgovinu na veliko obuhvata biv{u ran`irnu stanicu, Najlon pijacu na uglu Temerinske i Primorske ulice, potes Pobede” , kao i onaj na Mi{eluku. U ZIG-u smatraju da bi takve pijace na veliko na ulaznim pravcima u grad, imale vi{estruke pozitivne efekte u snabdevawu. S. Tanuryi}

Iz vrti}a na klizaqke

VESTI „Legende” ve~eras na Spensu Tradicionalni februarski koncert grupe „Legende“ iz Beograda po~iwe ve~eras od 20 ~asova u maloj dvorani Spensa. Ulaznice se prodaju na blagajni Spensa od 12 do 20 ~asova po ceni od 900 dinara za tribine i galeriju i 1.100 dinara za parter. B. P. P.

Karaoke ùrka s Copetom U klubu „Rut 66“ ve~eras se odràva karaoke ùrka „Karaoke ve~e sa Copetom“ koju }e voditi poznati radijski glas novosadskog etra Jovan Stojanovi} Cope sa Radija „021“. @urka po~iwe u 22 ~asa. „Rut 66“ se nalazi na Bulevaru Despota Stefana 5. N. V.

Foto: F. Baki}

UDRU@EWE IZDAVA^A I KWI@ARA VOJVODINE NAJAVILO

Sajam kwiga u znaku slova~kih pisaca Prole}ni sajam kwiga, peti po redu, bi}e otvoren 23. februara i traja}e do 3. marta na prvom spratu Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”, saop{tili su ju~e na konferenciji za novinare organizatori ove manifestacije, Udruèwe izdava~a i kwiàra Vojvodine. Sajam }e ove godine po~eti nekoliko dana ranije da se ne bi poklopio sa „Salonom kwiga“ koji se odràva na Novosadskom sajmu. Predsednik skup{tine ovog udruèwa Dragan Koji} izjavio je da }e ovogdi{wi sajam kwiga biti u znaku lika i dela pisca Pavela Jozefa [afarika. - Gost ovogodi{weg sajama bi}e Slova~ka, tako da }e oko 60 izdava~a do}i da predstavi svoju delatnost. O~ekujemo dolazak samog vrha pisaca ove zemqe kao i ~lanova wihovog PEN centrarekao je Koji}.

DNEVNIK

Pored gostiju iz Slova~ke bi}e prisutan veliki broj doma}ih izlaga~a najavio je predsednik Udruèwa izdava~a i kwiàra Vojvodine Roman Vehovec. - Na sajmu me|u izlaga~ima na}i }e se vi{e od {estdeset izdava~a iz na{e zemqe, dolaze i izdava~i iz Hrvatske i Bosne i Hecegovine. Ove godine o~ekujemo vi{e desetina hiqada posetilaca- istakao je Vehovec. Koja }e poznata li~nost otvoriti ovogod{wi sajam, i tako postati ambasador kwige za ovu godinu, organizatori nisu èleli da saop{te. Prethodnih godina to su bili: Antonije Pu{i} zvani Rambo Amadeus, Marko [eli} Mar~elo, Du{an Koji} Koja i Mom~ilo Bajagi} Bajaga. N. V.

Mali{ani iz vrti}a „Bubamara“ ju~e su se besplatno klizali u u hali „Ledeni svet“, U Master centru. Osnovne korake pokazivali su im instruktori klizawa, a pridruìli su im se i hokeja{i u opremi iz kluba „NS Stars“ kako bi promovisali hokej. - Osnovna ideja je da se deci omogu}i klizawe i da se promovi{e sport kao najboqi na~in za pravilan razvoj dece - rekao je hokeja{ Dejan Paji}. Profesorka fizi~kog vaspitawa i stru~na saradnica Sportske asocijacije Novi Sad Daniela Igwati} kaè da kroz saradwu s Pred{kolskom ustanovom „Radosno detiwstvo“ upoznaju decu sa svim sportovima u gradu. - Deca su prvi put stala na klizaqke i to je za wih pravi doìvqaj, a sa wima su i vaspita~ice koje su uvek za saradwu i izvanredna su podr{ka - pojasnila je Igwatovi}. I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Stao katastar, stale pare Novi Sad }e postati moderan kada premesti fabrike koje jo{ uvek rade usred grada. Gasovi fabrike u jezivim ku}icama iz „Jugoalata“ ugroàvaju Telep i Novo naseqe. Na{ gradona~elnik mora izmestiti te fabrike i sve objekte „Jugoalata“ ako nameravamo da imamo moderan grad. 063/508... *** Sramota! Izgleda da su ovi iz GSP-a, otkad su podigli naplatu, istovremeno i spustili kvalitet usluga. Preksino} sam, po ko zna koji put, ~ekala „devetku“ vi{e od pola sata! 064/0098... *** Da se kod nas otkupquju plasti~ne fla{e, uop{te ih ne biste videli na ulici. 063/7244... *** Prekju~e u 15 ~asova na Detelinari ve} iskqu~eno grejawe. Temperatura +3. Kako ih nije sramota? Jo{ ho}e da poskupe? 063/7244... *** Grupa gra|ana Sremskih Karlovaca, nevladinihnetransparentnih i nikakvih organizacija zahvaquje svom gradona~elniku na iskrenom priznawu da nije èqan vlasti. Blago wemu, mi nismo takvi sre}nici! 061/1136... *** Dragi gospodine sa broja 065/6592, imam 26 godina i mislim da, ako me moji roditeqi do sada nisu na~inili odgovornim ~ovekom, to ne}e uraditi nijedna vojska! 063/503... *** Iznosi}u svoj otpad gde mi gradska vlast odredi!!! Samo mi dajte platu wihovog polukvalifikovanog radnika. Da ne spomiwem ostale ugroène... Prosvetni radnik sa osmim stepenom stru~nosti. P.S.Moja plata sa vi{e od 25 godina radnog staà je oko 40.000 din! 063/8633... *** Pitam se samo da li gospoda u katastru imaju imalo svesti koliku {tetu nanose privredi svojim neradom, kada banke ne odobravaju plasmane bez upisa hipoteke. 063/7813... *** Za{to se privatnicima koji ne upla}uju doprinose i ostale obaveze ne zabrani rad? Zar to ne zna~i da

nisu sposobni da vode firmu? Naravno, inspekcije nisu nadle`ne! 062/8988... *** Radim u „Zelenilu“ i mese~no odradim oko 210 sati. ûvar sam u parkovima, svaki dan izloèn neprijatnostima sa narkomanima, vlasnicima kerova, nasilnima koji bi da ruiniraju inventar parka, a pogotovo cvetne gredice, pa interveni{emo bar 10 puta u smeni. A sve to za platu sa toplim obrokom, koja je u proseku do 27.000 dinara. Tek toliko, da se zna! 061/2115... *** Vrlo rado bi se mewao sa KV majstorom iz vrti}a za radno mesto i da se u toku radnog vremena alkoholi{em {to u firmi, a {to po kafanama i da efektivno odradim maksimum sat vremena u toku radnog dana. Portir iz „Zelenila“. 062/204... *** Za{to Vlada ne donese zakon o oporezivawu gazdama koji se bogate izdavaju}i stanove? Ne znate gde su izdati stanovi? Dajte nalog predsednicima ku}nih saveta i sazna}ete! Bi}e para puna kasa. 061/6321... *** Odgovor za 062/170 kv majstora iz pred{kolske ustanove: za{to ne mewate svoje radno mesto sa radnikom na terenu, koji sad radi na minusu, a leti na plus 38-40 stepeni, nego bi se mewali sa portirom? 061/2435... *** Kod „lidera regiona“ plate i penzije najniè u regionu! 063/8776... *** Humanitarna organizacija „Duga“ izgubila donatore, a mnogima je pomogla. Zar nije to sramota? 064/4026... *** Zna li neko za{to je parking uz Izvr{no ve}e zatvoren stubovima i àrdiwerama. I zna li iko da po{ta u Izvr{nom ve}u radi od osam ~asova, ali ne}e da radi pre deset ~asova sa nama gra|anima. 064/4347...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak4.februar2010.

OVE GODINE NASTAVAK GRADWE, OTKUP ZEMQI[TA TRAJA]E [EST MESECI

Somborski bulevar do ciqa kroz 24 parcele Jedan od najve}ih poslova Zavoda za izgradwu grada u ovoj godini, ako ne i najve}i, bi}e zavr{etak Somborskog bulevara, od Ulice Jo`efa Atile do Bu-

vawe imovinsko-pravnih odnosa na deonici dugoj 900 metara, na kojoj se nalazi 24 parcele. - U prvoj fazi odziv vlasnika bio je jako dobar, te ni u drugoj

kontakt s vlasnicima i sada }e sve brzo i}i - rekao je Petrovi}. Pou~en prethodnim iskustvima, Petrovi} ka`e da su na par-

Somborski bulevar sti}i }e do Bulevara cara Lazara

levara cara Lazara. Pomo}nik direktora za pravne poslove ZIG-a Marijan Petrovi} ka`e za "Dnevnik" da je u toku re{a-

fazi ne o~ekujemo probleme. ^ekali smo da grad formira buxet i u skladu s tim i program poslovawa ZIG-a, stupili smo u

celama koje se otkupquju glavni objekti legalni, dok }e biti niz pomo}nih koji nemaju potrebne dozvole. U tom slu~aju, navodi

on, legalne zgrade se tretiraju kao stambene povr{ine, dok se nelegalne otkupquju po ceni gra|evinskog zemqi{ta. Proceweno je da }e ceo posao oko otkupa ko{tati oko 200 miliona dinara, a da }e za {est meseci sve biti spremno da po~ne izgradwa posledweg dela Somborskog bulevara. Ove godine }e ZIG, po re~ima Petrovi}a, otkupqivati i parcele koje nisu u vlasni{tvu grada, a nalaze se na trasi tre}e deonice Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta. Pro{le godine zavr{eno je 1.850 metara Somborskog bulevara od Futo{kog puta do Ulice Jo`efa Atile, gde je izgra|en novi vrelovod, vodovodna i kanalizaciona mre`a, po dve saobra}ajne trake u oba smera, osvetqewe, parkinzi, pe{a~ke i biciklisti~ke staze. Cela investicija ko{tala je oko 740 miliona dinara. Somborski bulevar bi}e deo ju`nog tranzita kroz grad, povezuju}i saobra}aj iz pravca Ba~ke Palanke sa Bulevarom cara Lazara, sve do budu}eg mosta na stubovima biv{eg Mosta Franca Jozefa, i daqe ka Petrovaradinu. Time }e se rasteretiti Futo{ka ulica i centar grada. Na ukr{tawu Somborskog bulevara, Bulevara cara Lazara i Bulevara Evrope bi}e izgra|ena raskrsnica sa semaforima, a urbanisti ve} razra|uju planove da se kasnije na tom raskr{}u postavi petqa u vi{e niova. S. Krsti}

RADNICIMA PETROVARADINSKOG „NAVIPA” PREKIPELO

Plate do ponedeqka, ili {trajk [ezdesetak radnika iz preduze}a "Navip - Fru{kogorac"u Petrovaradinu po~e}e {trajk u ponedeqak naredne sedmice, ako do sutra ne dobiju ~vrste garancije od poslovodstva u vezi isplate zaostalih plata. Predsednik Samostalnog sindikata u "Fru{kogorcu" Quban Amixi} kaè, da oko 30 radnika nije primilo platu od februara 2009. godine, a druga grupa od septembra 2007. Osim toga, nagla{ava da im nije povezan radni sta` od 2005. godine, pa zato radnici nemaju overene zdravstvene kwiìce, a ni markice za prevoz, jer poslodavac te tro{kove ne pla}a. - Uprkos tome zaposleni dolaze na posao i rade - kaè Amixi}.

Kako nagla{ava grupa wegovih kolega ima pravosna`ne sudske presude zbog neispla}enih li~nih dohodaka, ali ne mo`e da

NOVA NADA ZA OTPU[TENE RADNIKE „DRAP[INA”

Kona~no povezivawe sta`a? Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin razgovarao je ju~e s ~elnicima sindikata"Solidarnost", i obe}ao da }e Sekretarijat na ~ijem je ~elu pomo}i da se pove`e sta` otpu{tenim radnicima iz AD "Petar Drap{in"( lane u maju raskinuta privatizacija) , i da otpu{teni u|u u socijalni program preduze}a. Vasin je objasnio da ekonomska situacija za i posle privatizacije nema veze s wegovom slu`bom, ve} da otpu{teni tim povodom treba da se obrate Akcijskom fondu. Da podsetimo, sindikat "Solidarost" zahteva da imovina "Drap{ina" pre|e u posed Pokrajine odnosno Razvojne banke Vojvodine nastale od Metals banke. Imovina fabrike je pod hipotekama, i sindikat "Soli-

darnost" smatra da je to put da i dr`ava i akcionari ponovo do|u do imovine Privatizacija "Drap{ina" specifi~na je po tome {to je Vrhovni sud Srbije raskinuo aukciju preduze}a krajem 2005. godine, ali Agencija za privatizaciju i tada{we Ministarstvo za privredu i privatizaciju nisu sproveli odluku suda. Otpu{teni radnici protestovali su van firme polovinom 2007. godine, nezadovoqni {to nemaju radovne plate i dovoqno posla. Zbog toga su od tada{wih vlasnika dobili otkaze, jer su bez wihovog odobrewa napustili posao tokom radnog vremena. U sudskom procesu pokrenutom zbog otkaza otpu{teni radnici su progla{eni krivim, ali to ne prihvataju. Z. D.

ih naplati. U "Fru{kogorcu" je bilo nekoliko neuspelih licitacija vina, isti~e Amixi}, ali nije bilo kupaca. Direktor preduze}a Zoran ]ulum kazao je pre mesec, dva, kada je "Dnevnik" pisao o nezavidnom poloàju radnika, da se traì izlaz. Ju~e pak nismo uspeli da se ~ujemo s direktorom, jer nije bio u preduze}u. Predsednik sindikata Amixi} kaè da radnici nemaju dobar prijem kod poslovodstva. - Iz Zemuna gde je sedi{te preduze}a, rukovodioci ne dolaze ~esto niti iznose {ta nameravaju da promene u vo|ewu preduze}a - predo~ava Amixi}. Z. D.

Toplani i primedbe i pohvale Korisni~ki servis preko koga gra|ani mogu da ostave primedbe na rad Novosadske toplane u proseku prima oko 100 poziva dnevno, {to u odnosu na ukupan broj potro{a~a kojih ima preko 90,5 hiqada, iznosi tek 0,1 odsto - kazala je portparol Novosadske toplane Jelena Vujin nedavno tokom razgovora sa ~lanovima Pokreta potro{a~a Novog Sada. Servis tako|e svakodnevno dobija pohvale korisnika za brzinu kojom Toplana te primedbe re{ava, naglasila je ona. Kada }e po~eti naplata grejawa i tople vode po po utro{ku umesto sada{we naplate po broju kvadratnih metara stana, u potpunosti zavisi od Gradske uprave za komunalne poslove i Agencije za energetiku Grada Novog Sada, koje }e zajedno s Toplanom izraditi

novi tarifni sistem. To zavisi i od nove Odluke o snabdevawu toplotnom energijom iz toplifikacionog sistema Novog Sada, objasnili su predstavnici Toplane. Ukoliko nadle`ne institucije i Skup{tina grada usvoje te dokumente, mogu}e je da ve} ove godine po~ne naplata po novom tarifnom sistemu koji uz tzv. fiksni tro{ak sadr`i i promenqivi tro{ak u zavisnosti od koli~ine isporu~ene energije. Kao prvi korak, meri}e se potro{wa toplotne energije u postoje}im podstanicama zgrada, a zatim }e se o~itana potro{wa raspodeliti po stanovima, proporcionalno kvadraturi stana prema ukupnoj kvadraturi grejne povr{ine zgrade. Skup{tine stanara }e s Toplanom dogovoriti temperaturu koju `ele da imaju u domovima. I. S.

Foto: N. Stojanovi}

GRADSKA BIBLIOTEKA I NOVINAR BORA OTI] POPULARISALI ^ITAWE

Medaqe malim qubiteqima kwige U ~itaonici Gradske biblioteke ju~e je nagrade dobilo {ezdeset najvernijih ~lanova De~jeg odeqewa, koji su prethodne godine pro~itali najvi{e kwiga. Bibliotekarka Ivana Medi} kazala je da je veliki uspeh {to su uspeli da okrenu mnogo dece ka kwizi."Imamo oko tri hiqade ~lanova samo u ogranku u Du-

navskoj ulici, {to zna~i da je jedan deo dece spoznao vrednosti kwige, i pomalo se odvojio od ra~unara, interneta", rekla je Medi}eva. Nagradu koja se sastoji od diplome, kwige enciklopedijskog tipa i medaqa "Kwiga u srcu" dodelio je poznati novinar Bora Oti} uz poruku da je kwiga ve~na. N. V.

NA RELACIJI GRAD – SINDIKAT KOMUNALACA

Miriteq u akciji Pregovara~ki timovi Grada i Sindikata zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti nastavi}e narednog ~etvrtka razgovor s miriteqem, profesorom beogradskog Pravnog fakulteta @arkom Kuli}em. Pregovori o mirnom re{avawu spora zbog smawewa plata u javno - komunalim preduze}ima za deset odsto i zbog zahteva Grada da se izmeni kolektivni ugovor u delu radni~kih primawa, po~eli su ju~e. Podse}amo da je Grad prvobitno odbio da miriteq posreduje u socijalnom dija-

logu, {to je sindikat bio prihvatio. Profesor Kuli} kazao je za "Dnevik"da se prvo razgovaralo o izmenama ugovora u delu visine otpremnina, koeficijenata i cene rada. Prema wegovim re~ima u tome su dve strane dosta pribli`ile stavove, {to su pregovara~ki timovi i potvrdili, a da }e se o smawewu plata tek razgovarati. Miriteq -profesor Kuli} ju~e je prvo imao odvojene sastanke s preogovara~kim timovima, a onda i zajedni~ki. Z. D.

SNS O ENERGETSKOJ POLITICI U GRADU

Privatizacija na mala vrata Predstavnici Saveta za energetiku gradskog odbora Srpske napredne stranke izneli su ju~era{woj konferenciji za {tampu niz primedbi na planirawe energetske politike u gradu. Kako je kazao predsednik saveta dr Svetislav Krsti}, ciq je da se na mala vrata po~ne sa privatizacijom energetskog sektora na nacionalnom nivou. On se osvrnuo na tender za izgradwu novog gasno-parnog bloka u Termoelektrani - toplani "Novi Sad" koji je u toku a , kako je rekao, sakriven je od stru~ne javnosti. Prema SNS to je poku{aj da se privu~e partner koji }e investicijom u novi blok postati ve}inski partner u vlasni{tvu "TeTo", koja kao deo "Panonskih elektrana" pripada sistemu Elektroprivrede Srbije. Krsti} to vidi kao uvod u privatizaciju EPS-a, ~emu se SNS protivi. Predsednik Udru`ewa termoenergeti~ara Srbije Nikola Soro je ocenio je da prioritet mora biti investirawe u vrelovode kojima bi se toplane "Sever" i "Zapad" povezale sa Te-To "Novi Sad", ~ime bi sa ve} povezanim toplanama "Istok" i "Jug" bio oformqen vrelovodni zatvo-

reni prsten i postignut projektovani maksimum iskori{}ewa Te-To od 70 odsto, {to zna~i da bi ona mogla da greje ceo Novi Sad. Dodao je da se planira postavqawe kotla u toplani "Sever", {to je po wegovom mi{qewu neracionalna investicija. Me|utim, "Novosadska toplana" za ovu godinu kao prioritetnu inve-

Skupili 1.000 potpisa Aktivisti SNS su u utorak u Novom Sadu prikupili oko 1000 potpisa na peticiju kojom }e ova partija potkrepiti inicijativu za raspisivawe vanrednih izbora. Punktova }e biti i narednih dana a peticija se mo`e potpisati i u sedi{tu u Wego{evoj ulici 6 koje radi do 20 ~asova. sticiju navodi upravo izgradwu vrelovoda od toplane "Sever" do Glavne razdelne stanice kojim }e konzumno podru~je te toplane delimi~no biti pokriveno preko "Te-To", dok se ugradwa dva vrelovodna kotla navodi kao deo rekonstrukcije "Severa". I. S.

Digitalni printovi u „Podrumu” Izlo`ba digitalnih printova akademskog slikara Aleksandra Bo{kovi}a traje u galeriji "Podrum" do 23. februara. Galerija "Podrum" je u Poslovnom centru "Apolo" na Trgu slobode 3. J. @.

VOJVODINA

~etvrtak4.februar2010.

LEDENI DANI U BA^KOJ PALANCI UGROZILI NE SAMO BESKU]NIKE

Improvizovano prihvatili{te u stara~kom domu BA^KA PALANKA: Ledeni dani tokom januara, ali i najava meterologa da }e se temperature u minusu od ponedeqka nastaviti do sredine februara, u Ba~koj Palanci otvorilo je pitawe sme{ta-

niji su Romi, a problem wihovih naseqa i teàk socijalni poloàj ne moè ni{ta da u~ini, niti je za to zakonski zaduèn, Centar za socijalni rad. Taj problem mora se re{avati na nivou dràve.

Gotov projekat prihvatne stanice Problem vezan za prihvatili{te razmatran je na nivou lokalne samouprave, a Strategijom razvoja socijalne za{tite od 2008. do 2012. godine predvi|ena je izgradwa prihvatne stanice. Projekat i sva potrebna dokumentacija i dozvole za izgradwu su gotovi, a to je platila op{tina Ba~ka Palanka. Odre|ena je i lokacija pored Gerontolo{kog centra. Jedini problem su finansije, jer za ovaj projekat treba obezbediti oko 30 miliona dinara. Taj novac trebalo bi da obezbedi op{tina, ali i donatori, a treba razmi{qati i o fondovskim sredstvima AP Vojvodine i Republike Srbije. ja besku}nika, ili onih koji imaju kakav-takav krov nad glavom, ali nemaju ogrev i hranu. Zvani~no ove zime u ovoj varo{i, ali i u 13 sela, nije bilo kobnih posledica smrzavawa, ali je bilo potrebe da se pojedinci smeste na toplo i sigurno mesto. Podeqeno je i 800 paketa sa hranom socijalno ugro`enima i onima koji su korisnici

U nekim vojvo|anskim gradovima, u kojima kao i ovde nema klasi~nog prihvatili{ta za besku}nike, ugroèni od niskih temperatura pomo} traè u domovima zdravqa, odnosno hitnim slu`bama zdravstvenih ustanova. Primarijus i zamenik direktora ovda{weg doma zdravqa dr Borislav Jovi} kaè da u wihovoj ustanovi

Grejawe u hitnoj pomo}i êkaonica pri hitnoj slu`bi ovda{weg Doma zdravqa pretvara se ovih dana u uto~i{te za one koji u svojim domovima nemaju grejawa. Od medicinskog osobqa smo saznali da mnogi èle da produè svoj boravak u toplom, pa posle nekoliko sati sedewa u ~ekaonici, zatraè pomo} deùrnog osobqa hitne slu`be, kako bi {to duè izbegli hladno}u.

U KAWI@I I HORGO[U PO ISTEKU JAVNIH RADOVA

Pomo} za stare iz op{tinske kase KAWI@A: Nastavqa se sa realizacijom program nege i pomo}i u ku}i za stare u Kawiì i Horgo{u koji je {est meseci u okviru javnih radova uz materijalnu podr{ku iz pokrajinske kase sprovodio „Karitas” iz Subotice. Po{to jo{ nisu raspisani republi~ki i pokrajinskih organa za ovakve projekte, usled velike zainteresovanosti korisnika, naredna ~etiri meseca pruàwa pomo}i najstarijim sugra|anima finansira}e se iz buxeta kawi{ke op{tine. ^lan Op{tinskog ve}a Kawiè Piro{ka Daraban nagla{ava da je pruàwe ove vrste usluga starim licima definisano je

strete{kim planom razvoja socijalne za{tite u op{tini, u kome je predvi|eno razvijawe novih oblika usluga za stara lica osim sme{taja u ustanove. - Pomo} i nega u ku}i su preduslov da stara lica ostanu u svom doma}instvu, u poznatom okruèwu, a da ipak dobiju odgovaraju}u pomo, za {ta su sredstva obezbe|ena buxetom za ovu godinu. Na ovom projektu su radno angaòvane ~etiri osobe, po dva medicinska tehni~ara i negovateqice - kaè Daraban. Projektom koji se jo{ nekoliko dana sprovodi u okviru javnih radova i nastavi}e

nije bilo intervencija na povredama koje bi ukazivale na smrzavawe. Me|utim, lekari upozoravaju da slaba ishrana i boravak u hladnim prostorijama mogu pogor{ati zdravstveno stawe i zdravih, a kamoli qudi koji imaju hroni~ne bolesti. - Zbog ekstremno niskih temperatura i nemawa prihvatili{ta u Ba~koj Palanci, u Gerontolo{kom centru smo odvojili deo prostora i privremeno improvizovali prihvatili{te – ka`e direktorka Stara~kog doma Nada Julinac. – U ovaj prostor do sada su sme{tene dve osobe koje nam je uputio Centar za socijalni rad. Ovakvo vreme jo{ jednom potvr|uje potrebu da ovaj grad dobije prihvatili{e, kako za besku}nike iz grada i 13 sela, tako i za one koji nisu u stawu da se sami brinu o sebi, a nisu pacijenti Gerontolo{kog centra. M. Suyum

BIOSKOPI ZREWANIN „Medeni mesec” (19, 21) PAN^EVO „Komplikovano je” (21)

„Pravi~no ubistvo”

APATIN KULTURNI CENTAR „Pravi~no ubistvo” (20)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: “Niko i put ka zvezdama” (16.30), “Avatar” (18 i 21), ulaznica ko{ta 250 dinara Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “2012 “ (18 i 20.40)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: “Yepovi puni kamewa” (20.30) Novosadsko pozori{te, mala sala: “Portugal” (19).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Du{ica âkan iz Kule (devoj~ica i de~ak), Sawa Eremi} iz Melenaca (devoj~ica i de~ak), DEVOJÎCE: Tatjana Ivezi}-Vukasovi}, Marijana Krsmanovi}, Bojana Savi}, Dragana Pavlovi}, Bojana Kosti}, Marijana Jovanovi}, Marina Opa~i}, Edit Milovan, Olesija Radi}, [ireta Rekadini iz Novog Sada, Tawa Abaxi} iz Ba~ke Palanke, Antia [akiri iz Zrewanina, Katarina [ipin-[ipka iz êrevi}a, Amina Nikoli} iz Vrbasa, DEÂKE: Kristina Stanojevi}, Radmila @eravica, Edita Ratkov, Sneàna Iveqa, Nada Zrni}, Gordana Klisuri}, Gzine Rahime, Milena \uri}, Ana Kuzmanovi}, Branislava Ivanovi} iz Novog Sada, Danijela Radi} iz In|ije, Marija Mari} iz Be~eja, Jelena Ko{evi} iz Temerina.

se 8. februara o tro{ku op{tine obuhva}ene su 64 lica, a trrenutno ima 57 korisnika, od kojih 33 u Kawiì i 24 u Horgo{u. Me|u korisnicima 45 su starosti preko 70 godina, od toga 40 penzionera, 13 su socijalno ugroèna lica i ~etiri osobe iz drugih kategorija, wih 24 su nepokretnih, dok su ostali sa drugim poreme}ajima, teìm oboqewima i slabovidi. Zainteresovana stara lica za kori{}ewe usluga ku}ne nege i pomo}i u ku}i mogu se prijaviti u Crvenom krstu u Kawiì, ili u Rimokatoli~kim ùpnim uredima u Kawiì i Horgo{u. M. Mr.

KOMUNALNA IZGRADWA U PADEJU

Na redu vodovod i kanalizacija PADEJ: Najvi{e ulagawa u Padeju lane je bilo u komunalnu infrastrukturu i ure|ewe mesta, za {ta je, pored novca iz samodoprinosa, zna~ajna suma dobijena u~e{}em na pokrajinskim konkursima i uz podr{ku lokalne samouprave op{tine ôka. Predsednica MZ „Padej” Stana \ember kaè da je zadovoqavaju}i priliv para iz samodoprinosa, koje se najvi{e tro{e za odràvawe komunalnih objekata, ali i druge potrebe me{tana. U vlasni{tvu MZ „Padej” je i skela „Divan”, jedina koja je na Tisi ukqu~ena u javni saobra}aj, koja se preko cele godine kre}e izme|u Padeja i Ade.

Padej - vodosnabdevawe, kanalizacija i putevi

tu|e nege. Ekstremno niske temperature ne ugroàvaju samo 434 stanovnika ove op{tine koji su korisnici socijalne pomo}i, ve} i sve one koji ne primaju platu ili ìve od minimalnih davawa. Pored tople prostorije, lekari preporu~uju poja~anu visoko kalori~nu ishranu, a veliki broj qudi nema para za to. - U na{oj op{tini zvani~no nema besku}nika, pa nema ni prihvatili{ta – kaè direktorka Centra za socijalni rad Branka Gaji}. – Pojedina~ni problemi postoje, pa smo tako ovih dana u Gerontolo{ki centar u Ba~koj Palanci smestili jednog pedesetogodi{waka iz Obrovca koji je boravio u nekoj staroj hali i kome je pretilo smrzavawe. On }e jedno vreme ostati u Centru, a potom }e, zajedno sa nama, odlu~iti da li }e ìvot nastaviti u nekoj od dràvnih institucija, ili }e poku{ati da ìvi samostalno. Najugroè-

DNEVNIK

c m y

Stana \ember

Problem vodosnabdevawa se kontinuirano re{ava, pa je u nastavku druge faze radova vodovodna mre`a izgra|ena u Ulici Servo Mihaqa, a sa izvo|a~em radova „Panakva” iz Novog Sada ugovoren je i nastavak radova u Parti-

zanskoj ulici, vredan 2,8 miliona dinara. - Za najva`nije investicije o~ekujemo pomo}. Za tre}u zavr{nu fazu rekonstrukcije vodovoda, vrednu 74 miliona dinara, o~ekujemo podr{ku Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine - nagla{ava \ember. Kod Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu AP Vojvodine MZ „Padej” je konkurisala za novac kojim bi se finansirala izrada projektne dokumentacija za izgradwu kanalizacije i pre~ista~a otpadnih voda, kao i nastavak ure|ewa atarskih puteva. Padejce ve} dugo mu~i odvo|ewe suvi{nih povr{inskih i podzemnih voda. Uz pomo} lokalne op{tine izgra|eno je tri kilometra kanalske mre`e prema reci

Foto: M. Mitrovi}

Zlatici, {to spre~ava da se ponove problemi iz 2005. godine, kada je mnogim me{tanima voda do{la do ku}nih pragova. O~i{}eni su i rekonstruisani [uqmo{ki kanali, {to je ko{talo milion dinara, ali i kanali oko izvori{ta mesnog vodovoda. - Izgradwa kanalizacije predstavqa krupan posao koji kad tad treba uraditi, pa `elimo da imamo spremne projekte. Procena je da bi izgradwa ko{tala oko 320 miliona dinara - ka`e \ember. Za ure|ewe i ogra|ivawe deponije za sme}e utro{eno je milion dinara, a za sva doma}instva organizovano je besplatno izno{ewe sme}a. U planu je rekonstrukcija mesne pijace, kao i nastavak gradwe kapele na Pravoslavnom grobqu. M. Mitrovi}

STAROPAZOVA^KI OP[TINARI U BRATISLAVI

Dogovori privrednika posle Uskrsa STARA PAZOVA: Predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, sa grupom saradnika, boravio je u Bratislavi, na 15. Susretu Pazov~ana u dijaspori, dok je jedna grupa predstavnika op{tine prisustvovala seminaru koji su organizovali Slova~ko-srpska trgovinska komora i Slova~ka agencije za me|unarodnu razvojnu saradwu. Prvog dana boravka u Bratislavi, prijem za delegaciju iz staropazova~ke op{tine i druge u~esnike Susreta, podr`avaju}i ja~awe privredne i svake druge saradwe dve zemqe, priredio je ambasador Srbije u Slova~koj dr Danko Proki} i tom prilikom je dogovoreno da nakon uskr{wih praznika predsednik op{tine Goran Jovi} poseti Bratislavu, Trnavu, Witru, sa privrednom delegacijom, radi konkretnijih dogovora o saradwi izme|u slova~kih privrednika i preduzetnika iz ove sredine. Istovremeno su direktor JP „Vodovod i kanalizacija” i ~lan Slova~ko-srpske trgovinske komore Jaroslav Hrebik i rukovodilac odeqewa za privredu i lokalni razvoj Radivoj Sekuli} prisustvovali petodnevnom seminaru, u okviru projekta „Slovak Aid” pod nazivom „Lokalne samouprave u Srbiji - mesto za saradwu i ulagawe”, u okviru kojeg je odabrano desetak samouprava iz

VESTI Konkurs za de~je pisce i osnovce NOVO MILO[EVO: Povodom tre}eg „Prole}a Sime Cuci}a”, Banatski kulturni centar Novo Milo{evo raspisao je konkurs za „Nagradu Sima Cuci}” za najboqu kwigu iz oblasti kwièvnosti, teorije kwièvnosti i kritike kwièvnosti za decu. U obzir dolaze kwige iz oblasti beletristike, ilustrovani romani, basne, stripovi i slikovnice namewene deci. Prema propozicijama, vrednova}e se kwige objavqene 2009/10. godine. Po re~ima Radovana Vlahovi}a, kwièvnika i direktora BKC Novo Milo{evo, konkurs je otvoren do 1. aprila 2010. godine, a u~esnici bi trebalo da dostave tri primerka kwige za ~lanove ìrija i i biblioteku Savremenog de~jeg stvarala{tva „Sima Cuci}”, na odresu: Banatski kulturni centar Novo Milo{evo JNA 35. I ovogodi{wu manifestaciju „Prole}e Sime Cuci}a”, koje }e se u Novom Milo{evu odràti 24. aprila, obeleì}e literarni konkurs za u~enike osnovnih {kola, za najboqu de~ju pesmu, pri~u, esej na teme iz kwige pesama Sime Cuci}a „Psalmi u danima ~eznu}a”. Uz konsultacije sa predmetnim nastavnicima, u~enici bi trebalo da dostave radove do 1.aprila. M. K.

Zajedni~ka „Alegorija” SENTA: Zajedni~kom predstavom „Alegorija” inspirisanu delom V. N. Gogoqa, na sceni Doma kulture u Senti gostuju danas glumci Pozori{ne grupe „Studio”, Pozori{ta mladih iz Novog Sada i „Art+ klinike”. Uloge tuma~e Andrea Berowa, Ana Kovar, Aleksandra Len|er, \or|e Simi}, Igor Piskla, Jan Jambrih, Lidija Stevanovi}, Nikoleta Vu~kovi}, Zoltan Molnar, Vera Hr}an-Ostoji}, Vi{wa Obradovi} i Zoran Bjeqac. Predstavu je re`irao Jan Makan, dramaturgiju je uradila Aleksandra Pleskowi}, scenski pokret Dene{ Debrei, a realizovana je uz podr{ku Ministarstva za qudska i mawinska prava Republ~ike Srbije i Sekretarijata za kulturu Novog Sada. Po~etak predstave je u 19,30 ~asova. M. Mr.

Poetsko ve~e

Danko Proki} i Goran Jovi} u Bratislavi

Srbije (Subotica, Kikinda, Pan~evo, Ba~ka Palanka, Kova~ica, Ba~ki Petrovac, Vaqevo, Pirot, Stara Pazova) za edukaciju i razgovore o mogu}oj privrednoj razmeni i saradwi. Na seminaru su obra|ene teme vezane za decentralizaciju lokalne samouprave, finansirawe, mogu}nosti investirawa, brzinu dobijawa raznih dozvola, cenu radne snage, investicione stimulacije, restruktuirawe i privatizaciju javnih preduze}a i probleme samouprava u Srbiji na putu u EU. Bilo je re~i i o finasirawu projekata iz fondova

Evropske unije kao i uslovima za kori{}ewe sredstava iz fonda „Slovak Aid”, a predstavnici staropazova~ke op{tine su pokazali èqu da konkuri{u sa projektima iz oblasti za{tite ìvotne sredine. Slova~ka, koja je ~lanica EU od 2004. godine, pokrenula je projekat koji }e trajati dve godine, s ciqem da pomogne Srbiji u privla~ewu stranih investitora, pribliì Srbiju kao atraktivno trì{te slova~kim privrednicima i otvori vrata EU srpskim preduze}ima koja imaju konkretne i dugoro~ne programe. A. N.

BE^EJ: Sino} je u be~ejskoj Galeriji „Krug” otvorena Izlo`ba pastela. Ve~eras od 19 sati }e se, oboga}eno s tridesetak atraktivnih likovnih dela na zidovima, odr`ati Poetsko ve~e dr Bo{ka Toma{evi}a, nazvano „Daqine koje nisu vodile nikud ili godine ba~ene psima”. V. J.

Koncert be~ejskog hora NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej, organizuje u petak koncert Gradskog hora iz Be~eja. Uz klavirsku pratwu prof.Olge Vu~kovi}, hor }e pevati crna~ki duhovnu, klasi~nu i evergrin muziku. Dirigent je Nata{a Radosavqevi}, a koncert po~iwe u 19 sati. M. K.

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

STANARI U ZREWANINU NEZADOVOQNI USLUGAMA DP „GREJAWE”

Cevi pucaju, a majstora nema ZREWANIN: Unutra{we vrelovodne instalacije u stambenim zgradama sa daqinskim grejawem ubudu}e }e biti u nadle`nosti vlasnika i stanara. Oni zbog zakonskih promena, moraju do kraja oktobra da sklope ugovore o odràvawu instalacija sa nadle`nim za ovu oblast – zrewaninskim Dru{tvenim preduze}em „Grejawe”. O ovome je bilo re~i na prvom sastanku predstavnika „Grejawa” sa predsednicima ovda{wih skup{tina stanara. Najùstrija rasprava nastala je oko tarifnog sistema i cene energenata koji su jo{ uvek nepoznanica. Najvi{e primedbi stanari su imali na dosada{we odràvawe instalacija i ~este kvarove koji se, niti servisiraju dovoqno brzo, a ni kvalitetno. - Ne dolazite na vreme da popravite kvarove. Posledwi put smo na va{u in-

tervenciju ~ekali {est dana, zbog ~ega smo se smrzavali ili palili pe}i na struju. Povrh svega, ra~uni za taj period nisu umaweni, iako to stalno zahtevamo. Re~ je monopolu u kome se nimalo ne po{tuje to {to mi pla}amo ovu uslugu – revoltirana je predsednica Skup{tine stanara u nasequ Bulevar Veqka Vlahovi}a 63 Bosiqka Stevi}. Po wenim re~ima, nije sporno da se postigne novi dogovor i preuzmu ingerencije za unutra{we instalacije ali je najpre potrebno re{iti dosada{we probleme vezane za odràvawe tih istih cevi. - Kaù da treba da se {tedi, da moramo uloìti u mera~e potro{we i novu drvenariju. Za{to onda pla}amo ekonomsku cenu i zbog ~ega se samo u Zrewaninu daqinsko grejawe ne dotira iz bu-

ODLO@ENA SEDNICA PALANA^KE SKUP[TINE

Potpredsednik tra`io prevodioca BA^KA PALANKA: Sednica Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka ju~e je odlo`ena za 16. februar, jer je [tefan Se~, ina~e potpredsednik lokalnog parlamenta, iza{ao za govornicu i nije hteo da je napusti dok mu se ne obezbedi simultani prevod na slova~ki. Na~elnik Op{tinske uprave Branimir Kuzman~ev, kao i predsednica lokalnog parlamenta Zdravka Milenkovi}, te stru~ne slu`be, obezbedile su posle pauze prevodioca, ali je Se~ to odbio, jer, navodno doti~ni nije zvani~no ovla{}en za taj posao. Cela pri~a je interesantnija ako se zna da je doskoro Se~ u ime Slova~ke narodne partije bio ~lan ovda{we vladaju}e koalicije, koju ~ine DS, DSS, SPS s koalicinim partnerima, te G17 plus i SNP. Na dnevnom redu ju~e je, me|utim, trebalo da se na|e izmena Statuta op{tine Ba~ka Palanka, prema kojoj bi, umesto dva potpredsednika u stalnom radnom odnosu, SO ubudu}e imala jednog – i to volontera.

– Re~ je o diskriminaciji – rekao je za „Dnevnik“ [tefan Se~. – S mojim odlaskom nijedan Slovak vi{e nije u stalnom radnom odnosu u ovoj zgradi, a nije ispo{tovano ustavno pravo, pa ni Statut op{tine, o ravnopravnoj zastupqenosti slova~kog jezika. Tra`im da mi se obezbedi prevodilac i da skup{tinski materijal dobijam na slova~kom jeziku jer u ovoj op{tini 12,5 odsto stanovnika su Slovaci. Komentari{u}i ovakav razvoj doga|aja, Zdravka Milenkovi} je primetila da je potpredsedniku tek na 23. sednici SO zatrebao prevodilac! U Op{tinskoj upravi, ina~e, ka`u da nikada nisu gledali nacionalnost, ali napomiwu da su u ovoj slu`bi zaposleni i pripadnici slova~ke nacionalne zajednice. Tek, u SO najavquju da }e do 16. februara obezbediti prevodioca, ali i podse}aju na to da jedan dan skup{tinskog zasedawa ko{ta oko 170.000 dinara. M. Suyum

ALEKSANDRU MARTONU ZLATNA PLAKETA NS MAKEDONSKE ZAJEDNICE

S kulturne na privrednu saradwu

xeta – zapitala se predsednica Skup{tine stanara u nasequ Ru`a [ulman 47 Jelica Mirijevi}.

Predstoji transformacija DP „Grejawe” predstoji transformacija u JKP „Gradska toplana”, ali }e ingerencije ostati iste u domenu potro{a~a. To zna~i da }e ugovori sa 8.500 korisnika morati da budu, hteli to stanari ili ne, realizovani narednih meseci. Naro~ito kada se uzme u obzir podatak da drugih licenciranih firmi za odr`avawe unutra{wih vrelovodnih instalacija nema.

Ona podse}a da se DP „Grejawe” nije pokazalo efikasnim ni u odràvawu instalacija i glavnog vrelovoda, koji su u ingerenciji ove firme, jer im iste cevi stalno pucaju. Stanari su zabrinuti i zbog ~iwenice da ih o~ekuju ve}i ra~uni kada se pre|e na novi na~in obra~una utro{ene energije. Inèweri u „Grejawu”, s druge strane, ponavqali su na sastanku da je kqu~na tema odràvawe unutra{wih instalacija, a ne cena energenta. Po novim zakonskim odredbama, kazali su oni, intervencije }e se napla}ivati posebno pa je zato va`no da se izaberu partneri za odràvawe intalacija. - Zrewanin tro{i 150 vati po kvadratnom metru, {to je veliki utro-

{ak. Imamo primere Slova~ke koja tro{i 100 vati energije za zagrevawe ili Nema~ke koja tro{i 80 vati, pa je jasno da treba vi{e {tedeti – upozorio je tehni~ki direktor „Grejawa” Aleksandar Star~evi}. Direktor sektora trgovine Qubi{a Samarxi} napomenuo je da je kvalitetna instalacija potrebna za dobro grejawe i da od we, u krajwoj liniji, zavisi koliki }e biti ra~un. - Preuzeta energija mo`e se deliti i obra~unavati na osnovu tri modela - po kvadraturi, instalisanoj snazi ili po deliteqima toplote i internim mera~ima. Jo{ uvek nije odre|en model, tek treba da vidimo kako }e to biti re{eno – objasnio je Samarxi}. @. Balaban

KO ]E PLATITI POPRAVKU ASFALTA KROZ GRADINU

Me{tani gradili, {e}erane uni{tile SOMBOR: Asfaltni put kroz Gradinu zbog velikih rupa postao je opasan za saobra}aj. Tuda svakodnevno te{ki kamioni {e}erana izvla~e {e}ernu repu sa vojvo|anskih wiva. Ogromne rupe koje zjape po asfaltu gotovo su neprelazne, zbog ~ega su Gradinci zahtevaju od varo{kih vlasti da im pomognu ne bi li {e}erane naterali da poprave ono {to su i uni{tile. Kad im je vapaj pro{ao kao „svirka gluvom” zapretili su da }e blokirati put mehanizacijom, pa su i gradski

„Helenik {uger” pristao Prema re~ima predsednika Saveta Mesne zajednice „Mlake” Sr|ana Vujkovi}a kojoj pripada i Gradina, {e}erana „Helenik {uger” iz Crvenke je spremna da u~estvuje u delu tro{kova popravke puta kroz ovo sala{ko naseqe, ali se to o~ekuje i od drugih {e}erana kojima je atar Gradine sirovinsko podru~je. oci obratili pa`wu na wihovu muku. Popravka je uvr{tena u program rada gradske Direkcije za izgradwu, ali se ovih dana vodi borba oko namicawa novca. Gradinci su saglasni oko toga da bi {e}erane, koje su put i uni{tile, trebalo da u~estvuju u finansirawu rekonstrukcije dru-

Uni{ten put kroz Gradinu

ma, a kako se moglo saznati u Somboru, u~ini}e se sve da deo novca bude obezbe|en iz Fonda za ure|ewe poqoprivrednog zemqi{ta, koji se puni parama dobijenim izdavawem u zakup dràvne zemqe. U ataru Gradine ina~e ima oko 5.000 hektara dràvnog poqo-zemqi{ta datog u arendu, pa je logi~no da se deo ovako dobijenog novca i vrati na gradinske sala{e, kroz investiciju koja bi , po nekim procenama, bila te{ka preko 10 miliona dinara. Sami Gradinci tvrde da nisu protiv prolaska kamiona, mada po pravilu svaki od wih teì i vi{e od 40 tona iako je put bio pravqen za teretwake do 25 tona tereta, jer se grdosijama i repa sa wiva Gradinaca izvla~i, ali isto tako smatraju da nije u redu

da {e}eranama ide profit, a wima rupe na kolovozu. Ina~e, taj put koji vodi kroz wihove sala{e, su ìteqi Gradine u okolini Sombora, pre 27 godina vlastitim para asfaltirali u duìni od tri i po kilometra, i tada kako sami tvrde „progledali”. Naseqe nadomak grada postalo je mesto udobno za ìvot i mladeì, koja ina~e u celoj Srbiji beì glavom bez obzira u gradove, a odlazak u grad odavno ne zavisi od ki{e i snega. Lak{e do Gradine dolazi i autobus i kamioni za prikupqawe mleka, a gotovo svi ovda{wi sala{i su postali uzorna doma}instva kojima ne treba puno da „dobace” do evropskih standarda u poqoprivrednoj proizvodwi. M. Miqenovi}

NOVA KU]A IZBEGLI^KE PORODICE U BU\ANOVCIMA

Lon~arevi}i ponovo imaju stalnu adresu

ZREWANIN: Predsedniku Skup{tine grada Zrewanina Aleksandru Martonu dodeqena je Zlatna plaketa Nacionalnog saveta makedonske zajednice u Srbiji. Ovo priznawe, za doprinos razvoju i afirmaciji makedonske kulture i tradicije, Martonu je uru~io predsednik Izvr{nog odbora Nacionalnog saveta Makedonaca Bor~e Veli~kovski. Tokom prijema kod predsednika lokalnog parlamenta, Veli~kovski je podsetio da se trenutno obavqa popisivawe pripadnika svih nacionalnih zajednica koje `ive u Srbiji i da }e oni, nakon upisa u poseban bira~ki spisak, mo}i neposredno da osnuju svoje nacionalne savete. - Proces upisivawa traja}e do 9. marta i pozivam sve pripadnike makedonske zajednice koji `ive u Zrewaninu da iskoriste to svoje zakonsko pravo.

Aktuelni Nacionalni savet aktivno radi na animirawu na{ih sunarodnika, kojih prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji ima 22.786, a u Zrewaninu oko pet stotina - istakao je Veli~kovski. - S Nacionalnim savetom Makedonaca uspostavili smo izuzetno dobru saradwu, pre svega na poqu kulture, a priznawe koje sam dobio obavezuje me da se anga`ujem i na uspostavqawu privredne i svake druge saradwe izme|u grada Zrewanina i sredina u Makedoniji - kazao je Marton. Nakon prijema u Gradskoj ku}i, delegacija Nacionalnog saveta makedonske nacionalne zajednice u Srbiji posetila je prostorije Udru`ewa Makedonaca „Sveti Kliment Ohridski” u Zrewaninu i tom prilikom ~lanovima uru~ila jedan ra~unar. @. B.

BU\ANOVCI: Porodica Borislava Lon~arevi}a, supruga Sne`ana, k}erke Dajana, Danijela i Dragana, posle petnaest godina, ponovo imaju ku}nu adresu, ovog puta u selu Bu|anovci kod Rume. Borislav i Sne`ana Lon~arevi} stigli su u Srem posle „oluje” u Kninskoj krajini. Prihvatili su ih dobri qudi, a wih dvoje su radili i sawali svoj krov nad glavom.U Dowoj Postu{i kod Petriwe ostala im je ku}a, imawe doma}insko, a oni sa torbama u rukama krenuli u nepoznato.

Porodica Lon~arevi} ispred svoje ku}e

- Petnaest godina smo proveli bez igde i~ega, radili kod dobrih qudi, stanovali, pla}ali kirju. Stekli smo ovde u Sremu i tri divne devoj~ice Sremice. I evo, ovu petnaestu zimu u Sremu prove{}u u svojoj ku}i, na svome. Imam ku}ni broj i adresu, ponovo, kao da sam se ovog trena rodio – pri~a nam Borislav Lon~aervi}, ispred nove ku}ice, dok sneg veje i hladno}a ste`e. Lon~arevi}i su od Komesarijata za izbeglice dobili 6.200 evra da kupe ku}u u selu. Staru, gotovo ru-

{evnu ku}u, sa ba{tom kupili su u Bu|anovcima za 7.500 evra. Na onih 6.200 od dràve, Borislav je dodao jo{ 1.800 evra, zaradili on i Sneàna, ~uvali da se jednog dana sku}e ovde u Sremu. Ku}u je Borislav odmah poru{io i na istom temequ sazidao novu, omalterisao unutra i uselio. Planova je na pretek, ali, mora}e da sa~eka prole}e. - Ovo je za mene dvorac. Imawe na baniji jo{ nisam re{io, te{ko se to prodaje, nas ucewuju, pa ~ekam, mo`da se u Hrvatskoj ne{to i promeni naboqe. Sada nam je mnogo lak{e, imamo svoj dom, svoj krov nad glavom, malo oku}nice.Ali, dvori{te mi prazno, ni koke, ni ku~eta, ali polako, sve }e na prole}e ve} izgledati druga~ije, lep{e nego danas. Imam i dobre kom{ije, a to je veoma va`no - obja{wava Borislav. Devoj~ice su o~igledno zadovoqne. Svih ovih godina, dok su se Lon~arevi}i selili pod iznajmqeni krov nad glavom, deca su majku pitala ho}e li oni ikad imati svoju ku}u. -Najvi{e me bolelo kad me deca pitaju kada }emo jednom i mi imati svoju ku}u, da ne mewaju {kolu skoro svake godine. I evo na{a ku}ica, jeste mala, ali je na{a i uz to jo{ nova. êtrnaest zima smo proveli u tu|im ku}ama, a ove petnaeste loì}u pe} u svojoj ku}i, ko je sre}niji od nas - govori Sneàna Lon~arevi} i nudi nas rakijom i {unkom. Na rastanku Borislav Lon~arevi} nas moli da zapi{emo da se zahvaquje qudima iz komesarijata za izbeglice, ali prvenstveno svojim – rumskim op{tinarima, predsedniku Goranu Vukovi}u, wegovom zameniku Draganu Karda{u i predsedniku Skup{tine Nenadu Borovi}u. Zapisujemo, a Borislav dodaje: - Da wih nije bilo jo{ bi ja i moja porodica bili bez stalne ku}ne adrese! S. Bojevi}

KIKINDSKI „HEMIK” OPET NIJE PRODAT

Dugovawa diktiraju cenu KIKINDA: Drugo unov~avawe nepokretnosti kikindske fabrike „Hemik” uprili~eno je nakon ~ak ~etiri neuspe{ne prodaje Fabrike za proizvodwu ku}ne hemije, {ampona i farbi „Hemik” u ste~aju. Nije uspeo ni prvi poku{aj prodaje nepokretnosti firme neposrednom pogodbom, uz prikupqawe pismenih ponuda. Iako je za neposrednu pogodbu bio zainteresovan jedan kupac, fizi~ko lice iz Beograda, nepokretnosti nisu prodate. Prema re~ima ste~ajne upravnice Dragice Arsi}, o daqoj sudbini kikindske firme odlu~iva}e odbor poverilaca. - Nepokretnosti „Hemika” prodaju se po ceni od oko 74 miliona dinara, a zainteresovani kupac iz Beograda ponudio je Odboru poverilaca ne{to vi{e od 40 miliona dinara, {to je dvostruko mawe od po~etne cene. Dugovi „Hemika” iznose 74 miliona dinara i ispod te sume ne moè se prodati, jer je neophodno izmiriti dugovawa prema poveriocima i nekada{wim zaposlenima. O daqoj sudbini „Hemika” odbor poverilaca odlu~iva}e ponovo za sedam dana – kaè Dragica Arsi}. Proizvodni pogoni i upravna zgrada, koji zauzimaju ukupno 11,5 hiqada kvadratnih metara, proceweni su na oko 212 miliona dinara. Ova cifra, me|utim, nije bila obavezuju}a za kupca, prilikom eventualnog odre|ivawa visine wihove ponude. Po~etna cena je bila mnogo nià, odnosno 74,4 miliona dinara. Kako je ponu|a~ bio spreman da plati ne{to vi{e od 40 miliona dinara, odbor poverilaca nije nastavio pregovore. Ina~e, ukupni dugovi kikindske hemijske industrije iznose preko 300 miliona dinara. Daqi planovi o prodaji ovog nekada{weg giganta, bi}e poznati za nedequ dana. A. \.

~etvrtak4.februar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

NENAD BALABAN, ADVOKAT DOSKORA[WEG BEGUNCA OPTU@ENOG ZA ATENTAT NA PUKANI]A

Guduri} se pla{io likvidacije – Nisam kriv, bojim se da }e me likvidirati! Tako mi je pre predaje bawalu~koj policiji u ponedeqak uve~e rekao Bojan Guduri} (28), jedini preostali begunac iz optu`nice u slu~aju „Pukani}“. Kako je sam izrazio èqu {to ùrnijeg izru~ewa Hrvatskoj, koja ga je traìla pre Srbije, wegov dolazak u Zagreb moè se o~ekivati ve} sredinom ovog meseca. Ina~e, u Srbiji ga traè da bi odsluìo dvogodi{wu zatvorsku kaznu zbog razbojni{tva – izjavio je bawalu~ki advokat Nenad Balaban. Po pisawu hrvatskih medija, Guduri} je pre nekoliko dana iz Srbije ilegalno u{ao u BiH i od advokata Balabana je prvo traìo da ga nekako prebaci do gradi{ke policije u Hrvatskoj.

ve} spremio za pritvor. Od raspisivawa poternice izgubio je oko 25 kilograma. Na pitawe o Guduri}ovoj verziji slu~aja „Pukani}“, advokat je odgovorio: – Ma, Guduri} ne spori da je imao dodira s pu{kom na kojoj je mo`da na|en wegov DNK, a koju je, kako tvrdi, dr`ao u ruci dok je bio u nekom dru{tvu u Hrvatskoj, gde mu supruga ima rodbinu. Nije iz we pucao. Smatra da mu je sve name{tao jedan poznanik, opet kako bi sa sebe skinuo deo odgovornosti. Odlu~an je u svojoj pri~i. Tvrdi da nije bio u vojsci, pa zbog toga ni ne zna da barata pu{kom, a kamoli eksplozivom – pri~a advokat Balaban. Po wegovim re~ima, nakon predaje usledio je poziv iz Novog Sada, odakle se javila Guduri}eva su-

Privo|ewe Bojana Guduri}a u Bawaluci

– To sam odbio. Zbog wegove bezbednosti, savetovao sam mu da se tiho preda policiji u Bawaluci, pa da preko Suda BiH u Sarajevu traì legalno prebacivawe u Hrvatsku, {to je sam traìo, èle}i da na sudu u Zagrebu dokaè svoju nevinost. Traìo je od mene da ga branim, ali ja nemam potrebna dopu{tewa za zastupawe u drugoj dràvi – izjavio je Balaban. – Preporu~io sam mu kolegu Silvija Degena. Nema on novca za advokata. Pre predaje, ~astio sam ga jelom i pi}em. Nije imao ni za cigarete. Kod sebe je drào samo torbu s ode}om i pe{kirom, kao da se

pruga, èste}i se na advokata zbog toga. Uzalud joj je obja{wavao da je to bila èqa wenog supruga, koji je o~ito bio do{ao do zida. Bojan Guduri} je, ina~e, pred Specijalnim sudom u Beogradu osu|en s ostalim ~lanovima razbojni~ke grupe na ~etiri godine zatvora, ali je pu{ten pre izricawa presude. Optuìvan je da je pripadao bandi koja je po~inila 15 te{kih razbojni{tava na benzinskim pumpama, u prodavnicama, sportskim kladionicama, zlatarama i ku}ama u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Somboru. E. D.

NA SU\EWU JOVICI STANI[I]U U HAGU

Tihi} o zlostavqawu u „Crvenim beretkama”

HA{KI TRIBUNAL U nastavku su|ewa Jovici Stani{i}u i Franku Simatovi}uFrenkiju pred Ha{kim tribunalom, svedok optu`be Sulejman Tihi} opisao je ju~e zlostavqawe kojem je 1992. bio podvrgnut kao zarobqenik „specijalaca iz Srbije“ u Bosanskom [amcu. Stani{i}, tada{wi na~elnik Resora dr`avne bezbednost MUP Srbije, i wegov pomo}nik i prvi komandant crvenih beretki Simatovi}, optu`eni su za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1992-95. Tihi} koji je predsednik Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, svedo~io je da su ga od aprila do avgusta 1992. tukli i na druge na~ine maltretirali „specijalci iz Srbije“ koje je u jednom trenutku nazvao crvenim beretkama - i pripadnici JNA u zatvorima u Bosanskom [amcu, Br~kom, Bijeqini, Batajnici i Sremskoj Mitrovici. Svedok je ispri~ao kako su 17. aprila 1992. JNA i paravojne formacije „arkanovci“, „sivi vukovi“ i „crvene beretke“, zajedno s lokalnim Srbima, nasilno preuzeli vlast u Bosanskom [amcu gde je on tada bio advokat i lider ogranka SDA. Izjavio je da je bio odmah uhap{en i da su ga narednih dana u stanici i {tabu TO u [amcu ispitivali i te{ko pre-

bijali paravojnici iz Srbije, od kojih su se neki predstavili kao „Arkanovi tigrovi“, na ~elu sa Slobodanom Miqkovi}em zvanim Lugar. Tihi} je tvrdio i da je u prebijawu wega i drugih zatvorenika i pqa~ki Muslimana u [amcu, u~estvovao i Zvezdan Jovanovi}, pripadnik „crvenih beretki“ koji je 2003. ubio premijera Srbije Zorana \in|i}a. Po re~ima svedoka, komandant „crvenih beretki“ i drugih paravojnih snaga iz Srbije u [amcu bio je izvesni Dragan \or|evi}, zvani Kapetan Crni. Tihi} je rekao da je ~uo da je \or|evi} bio penzionisani pripadnik Saveznog SUP-a, koji je na po~etku rata aktiviran, i da je „odgovarao nekom u Beogradu“. „Mogu pretpostaviti da je to Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije, dr`avna bezbednost, pretpostavqam, ne znam“, kazao je svedok. Nekoliko dana pre napada, Tihi} je, kako je rekao, od jednog svog klijenta saznao da su u selo kod [amca helikopterom stigle „crvene beretke“ iz Srbije koje su odmah po~ele da zlostavqaju stanovni{tvo. Po{to je Miqkovi}-Lugar ubio jednog zarobqenika, JNA je, na zahtev vo|a lokalnih Srba, Tihi}a i druge pritvorene prebacila u kasarnu u Br~kom, gde ih nisu tukli, ali su im „~etnici“ pretili. Zarobqenici su posle nekog vremena transportovani u kasarnu JNA u Bijeqini gde su ih tukli i zlostavqali - a zatim helikopterom na aerodrom u Batajnici, gde se zlostavqawe i ispitivawe nastavilo, rekao je Tihi}. (Beta)

NA PO^ETKU SU\EWA U ZAGREBU ZA LIKVIDACIJU SUVLASNIKA „NACIONALA” IVE PUKANI]A, OPTU@ENI ROBERT MATANI] IZJAVIO:

Izigran sam posle la`nog iskaza o naru~iocima ubistva êtvorica od {estorice optuènih za ubistvo novinara i suvlasnika nedeqnika „Nacional“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a izjasnili su se danas, na po~etku su|ewa u zagreba~kom @upanijskom sudu, da se ne ose}aju krivim. Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) optuìo je Roberta i Luku Matani}a, Amira Mafalanija, Slobodana \urovi}a, @eqka Milovanovi}a i Bojana Guduri}a za ubistvo iz koristoqubqa, te{ko krivi~no delo protiv op{te bezbednosti i udruìvawa za po~iwewe krivi~nih dela. Na optuèni~koj klupi nije bio Guduri}, koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Sarajevu po{to se u ponedeqak predao policiji u Bawaluci. Nije prisutan ni Milovanovi}, koji je za isti zlo~in optuèn u Beogradu zajedno s Milenkom Kuzmanovi}em i navodnim finansijerom

Mladena Baji}a i direktora USKOK-a Dinka Cvitana, jer su navodno Robertu Matani}u nudili status za{ti}enog svedoka. Odbrana je traìla da bude ispitan i Sreten Joci}. USKOK je, naime, predloìo da se odustane od dokaznog predloga da se pro~ita Joci}ev iskaz da ne bi do{lo do gomilawa procesnih uloga budu}i da se i u Beogradu vodi postupak protiv wega. Tako|e, odbrana je traìla i da se iz sudskog spisa kao nezakonito izbaci svedo~ewe krunskog svedoka Tomislava Marjanovi}a i crnogorskog biznismena Ratka Kneèvi}a. Kao razlog navedeno je da je krunski svedok zlo~ina~ku organizaciju prokazao nakon, a ne pre po~iwewa krivi~nog dela. Smatraju i da Ratko Kneèvi}, koji je u istrazi rekao da za Pukani}evo ubistvo odgovornim smatra svog kuma, crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a, i duvansku mafiju, nema neposrednih saznawa o tom slu~aju.

\urovi} ima 100 miliona evra Optuèni su na po~etku su|ewe izneli svoje li~ne podatke. Slobodan \urovi} je na pitawe o vrednosti imovine kazao da je ne bi mogao potro{iti i da „ìvi sto godina“, te da ima oko 100 miliona evra. i naru~iteqem ubistva Sretenom Joci}em, poznatim kao Joca Amsterdam. Odbrana optuènih traìla je od suda da kao svedoke, me|u ostalima, ispita i glavnog dràvnog tuìoca Hrvatske

Advokat Roberta Matani}a tra`io je da se iz spisa izdvoji i wegov iskaz pred istra`nim sudijom u kojem je kao organizatora ubistva i zlo~ina~ke grupe naveo Sretena Joci}a i Slobodana \urovi}a. Sudija Ivana

Kr{ul danas u podne }e doneti odluku o prihvatawu ili neprihvatawu dokaznih predloga. USKOK se protivi svim predlozima odbrane. Iznose}i ju~e svoju odbranu, Robert Matani} je, na rubu suza, rekao da ga je USKOK izigrao obe}av{i mu za la`ni iskaz status za{ti}enog svedoka.

ra i snimateqa, uglavnom iz Hrvatske, ali i iz regiona. Prema optu`nici USKOK-a, ubistvo Pukani}a je organizovano kako bi ga onemogu}ili da u medijima u Hrvatskoj i susednim zemqama iznosi novinarska saznawa o delovawu vi{e kriminalnih grupa na tim prostorima i wihovoj povezanosti.

Lisice i oko nogu êtvorica optuènika uvedeni su oko 9.30 u sudnicu vezani lisicama i lancima oko nogu, a jedino se Robertu Matanovi}u lanci ostali i nakon ulaska u sudnicu zbog saznawa da je iz zatvora nekome poku{ao da po{aqe poruku s ceduqicom. Ostao je pri ranijim tvrdwama da su za ubistva Pukani}a i Frawi}a 23. oktobra 2008. odgovorni optuèni @eqko Milovanovi} i Bojan Guduri}, ali ne i da su naru~iteqi Sreten Joci} i Slobodan \urovi}. Sud je na po~etku su|ewa odbio zahtev advokata Bojana Guduri}a da se su|ewe odloì dok Guduri} ne bude izru~en Hrvatskoj. Su|ewe se odvija pod jakim merama bezbednosti, a jake snage policije pro~e{qavale su i okolne ulice. Legitimisani su i slu~ajni prolaznici, a „pauci“ su odvozili automobile koje je policija pregledala. Policijski psi su pregledali sud, a tokom su|ewa su ukqu~eni aparati za ometawe signala mobilnih telefona. Za su|ewe je akreditovano oko 130 novinara, fotoreporte-

Zlo~ina~ku organizaciju u Srbiji je u prvoj polovini 2008. organizovao Sreten Joci}, po ~ijem je nalogu wegov kum Slobodan \urovi} za 1,5 miliona evra organizovao Pukani}evo ubistvo. Hrvatski mediji spekuli{u da postoji krunski svedok, odnosno osoba koja je u~estvovala u pripremi ubistva i koja te{ko tereti sve optu`ene. Navodno je na sigurnoj lokaciji, jer je wegova glava ucewena na milion evra. Pukani} i Frawi} su ubijeni eksplozivnom napravom 23. oktobra 2008. ispred sedi{ta lista „Nacional“ u Zagrebu, a jo{ dve osobe su rawene. U optu`nici se navodi da su organizatori zlo~ina planirali da ubiju jo{ dve osobe na podru~ju Zagreba, ali wihov identitet nije saop{ten. (Beta)

PRESUDA ZA RAZBOJNI[TVO U SPLITU, OSU\ENA I DVOJICA SRPSKIH DR@AVQANA

Pqa~ka{ima po{te 62 godine robije @upanijski sud u Splitu osudio je u odsustvu dvojicu srpskih dr`avqana i sedam wihovih pomaga~a na ukupno 62 i po godine zatvora zbog kra|e vi{e od 15 miliona kuna (dva miliona evra) iz glavne splitske po{te, javila su ju~e hrvatski mediji. Za pqa~ku po{te u Splitu 2008, o kojoj hrvatski mediji govore kao o „pqa~ki veka“, Zoran Stevanovi} i Milan Miti}, koji su u bekstvu, dobili su po devet godina zatvora, prenosi Hrvatska radio-televizija na svojoj Internet-stranici. Miroslav Hr{um osu|en je na {est godina zbog te pqa~ke i na {est godina za raniju pqa~ku po{te u Splitu, 2007, koju

je izveo uz pomo} radnice po{te Vesne Vuco i bra}e Emila i Mire Cokari}a. Miro Cokari} dobio je osam i po, a we-

gov brat Emil sedam godina zatvora. Jozo Certa bi}e pet godina u zatvoru, a po ~etiri i po godine dobili su Boris Maru{i} i Mladen Stupalo. Vesna Vuco osu|ena je na pet godina zatvora zbog u~estvovawa u dve pqa~ke. Osim kazne zatvora, svi optuèni mora}e da vrate novac s kamatom. Za pqa~ku je bilo optuèno deset qudi, a niko od optuènih nije priznao krivicu. Pqa~ku su izveli Stevanovi} (36) i Miti} (49), dok je tre}i osumwi~eni iz Srbije, Strahiwa Ra{eta (23), poginuo u Beogradu devet meseci posle pqa~ke. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK PRITVOR OSUMWI^ENIMA ZA RAZBOJNI[TVO U SAVINOM SELU

Vezali i tukli starca

De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Nenad Simovi} odredio je sino} pritvor okrivqenima za razbojni{tvo Todoru N. (1978) i Kaldara{ M. (1988), obojici iz Ravnog Sela. Wima se stavqa na teret da su 25. januara uve~e u{li u ku}u starijeg ~oveka L. R. u Savinom Selu, vezali ga i udarali da bi

im predao novac. Kako vlasnik ku}e nije imao para, nakon {to su mu naneli povrede, uzeli su stvari mawe vrednosti i utekli, navodi se u krivi~noj prijavi. Okrivqeni su do sada osu|ivani zbog dela iz, tako|e, imovinskih delikata. M. V.

U APELACIONOM SUDU U NOVOM SADU @ALBENI POSTUPAK PROTIV OCA POZNATE TENISERKE

Damir Doki} ~eka na kona~nu presudu Pred @albenim ve}em Apelacionog suda u Novom Sadu ju~e je zavr{en `albeni postupak u procesu protiv Damira Doki}a osu|enog zbog pretwi ambasadorki Australije Kler Birgin i nedozvoqenog dr`awa oru`ja. Apelacioni su }e kona~nu presudu ocu australijske teniserke Jelene Doki} doneti

kao moderan ratnik i terorista”. Podsetila je na to da je ~ovek kome se pripisuju i druga krivi~na dela pro{ao s uslovnom kaznom posle pretwi politi~aru i novinaru, misle}i na nedavne pretwe “~etni~kog vojvode” Sini{e Vu~ini}a lideru SDU-a @arku Kora}u i novinaru “Vremena” Milo{u Vasi}u.

Zasedawe Apelacionog suda u Novom Sadu

u pisanom obliku, kako je rekao predsedavaju}i, sudija Peter Ki{, najkasnije za dve nedeqe i da }e mediji biti blagovremeno obave{teni. roku od osam do 15 dana i bi}e prosle|ena Op{tinskom sudu u Rumi koji je Doki}a 24. septembra pro{le godine osudio na objediwenu zatvorsku kaznu od 15 meseci. Ina~e, ju~e se u sudnici novosadske Palate pravde nisu na{li ni Doki} ni predstavnici Apelacionog tu`ila{tva.

Advokat Bosiqka \uki}

Op{tinsko i Apelaciono tu`la{tvo pismeno su zatra`ili o{triju kaznu za Doki}a, dok je wegova braniteqka, beogradski advokat Bosiqka \uki}, zatra`ila da on, za dva dela koja mu se stavqaju na teret, bude oslobo|en, odnosno uslovno ka`wen. Ona je prvostepenu presudu nazvala drakonskom i kazala da je Doki} “te{ko bolestan ~ovek koji se poku{ava predstaviti

Foto: B. Lu~i}

Do pretwi je do{lo kada je Doki} saznao za tekst u australijskom ~asopisu “Pipl” u kojem ga je }erka, navodno, optuìla za zlostavqawe. Doki} }e kasnije na su|ewu ispri~ati da je, kao dràvqanin Australije, dva puta pozivao ambasadu te zemqe i traìo da prestanu, kako kaè, neistinite optu`be na wegov ra~un. On je pozvao ambasadu Australije u Beogradu 5. maja pro{le godine i pretio da }e ubiti ambasadorku Birgin. Svoju “nameru” potvrdio je i redakcijama dvaju beogradskih pisanih medija. Po navodima optu`nice, on je tada spomiwao da }e projektil iz raketnog baca~a “zoqe” ispaliti u pravcu automobila koji koriste ambasadorka i wen suprug. Navodno, kazao je i da }e, ukoliko obaveste policiju, to samo pogor{ati stvar. Ubrzo zatim, wima je dodeqena 24-~asovna pratwa i za{tita. Dan kasnije, 6. maja, policija je upala na Doki}evo imawe u Vrdniku i prona{la dve ru~ne bombe i municiju za revolver za koje nije imao dozvolu. Iznose}i svoju odbranu pred sudom u Rumi, Doki} se izvinio ambasadorki i rekao da nije èleo nikoga da povredi. Iako su se u medijima citirale wegove navodne izjave da je Australija uni{tila ìvot wegove }erke, optuèni je kazao da je gra|anin i Australije i Srbije, kao i da voli obe zemqe. Kler Birgin se pozvala na odredbe Be~ke konvencije i nije èlela da u~estvuje u ovom procesu. Damir Doki} }e do pravosna`nosti presude ostati u pritvoru u kojem je od maja pro{le godine. D. Apro

~etvrtak4.februar2010.

U NOVOM SADU OSU\ENA GRUPA GOLOBRADIH PRESTUPNIKA KOJA JE PO^INILA VI[E TE[KIH KRIVI^NIH DELA

Zbog poku{aja ubistva policajca maloletnici u popravnom domu ^etvorica mladi}a, B. M. (17), J. S. (17), B. M. (17) i V. N. (18) iz Novog Sada osu|eni su pred Ve}em za maloletnike Vi{eg suda u Novom Sadu zbog vi{e krivi~nih dela, navodi se u saop{tewu iz ove institucije. Zbog optu`bi za krivi~no delo te{kog ubistva u poku{aju i te{ku kra|u, B. M. je je izre~ena vaspitna mera boravka u vaspitnopopravnom domu. Isto je izre~eno i wegovom vr{waku J. S., a zbog optu`bi za tri krivi~na dela nasilni~kog pona{awa, te{ke kra|e, falsifikovawa isprave i neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. Zbog optu`bi za nasilni~ko pona{awe i pomo}

u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela, B. M. je izre~ena vaspitna mera poja~anog nadzora starateqa uz dnevni boravak u odgovaraju}oj ustanovi za vaspitawe i obrazovawe maloletnika. Uz to, maloletnim B. M. i J. S. je produ`en pritvor, dok je tre}eokrivqenom B. M. pritvor ukinut po{to mu je ve} izricana mera poja~anog nadzora roditeqa i uz posebnu obavezu da redovno ide u {kolu. Najte`a kvalifikacija, zbog koje se i sudilo maloletnicima, je te{ko ubistvo u poku{aju, koje se dogodilo 21. oktobra pro{le godine oko 21.45 sat u Vr{a~koj ulici ispred broja 2.

Tom prilikom je te{ko povre|en policijski slu`benik N. \. koji je bio na du`nosti. Protiv sada punoletnog V. N., koji je odgovarao zbog falsifikovawa novca, postupak je obustavqen jer mu je do sada ve} izricana vaspitna mera upu}ivawa u vaspitnu ustanovu. To re{ewe je u me|uvremenu postalo pravosna`no, pa }e on od 5. februara boraviti u Zavodu za decu i omladinu u Ni{u. Protiv ove odluke, re{ewa o produ`ewu pritvora, stranke imaju pravo `albe Ve}u za maloletnike novosadskog Apelacionog suda. Ta odluka }e biti i kona~na. S. Tanuryi}

^EKAJU]I ODLUKU SUDA U TRSTU O EKSTRADICIJI, VO\A „NACIONALNOG STROJA” SKLONIO SE U DRUGU DR@AVU

Goran Davidovi}, posle bekstva iz Italije, uhap{en u Nema~koj Nema~ka policija je uhapsila Gorana Davidovi}a (1975) iz Novog Sada, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. U saop{tewu se navodi da je on je uhap{en u Traun{tajnu, mestu jugozapadno od Minhena. Interpol Beograd je za Davidovi}em raspisao poternicu radi izdr`avawa kazne zatvora od jedne godine na koju je osu|en juna 2008. godine zbog izazivawa nacionalne, rasne, verske mr`we i netrpeqivosti. On je krajem 2005. s grupom pripadnika neonacisti~ke organizacije “Nacionalni stroj” upao na antifa{isti~ku tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizi~ki napali u~esnike. Okrivqeni se nije odazvao pozivu za izdr`avawe kazne u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru, pa je Op{tinski sud u Novom Sadu, marta 2009. godine, izdao poternicu za wim.

Goran Davidovi}

Davidovi} je uhap{en u aprilu 2009. godine u Italiji, a u junu je pu{ten na privremenu slobodu do odluke Apelacionog suda o ekstradiciji Srbiji. Apelacioni sud u Trstu septembra pro{le godine usvojio je zahtev srpskog ministarstva pravde za ekstradiciju i doneo odluku da se Davidovi} izru~i Srbiji, ali je na tu odluku u me|uvremenu od-

brana okrivqenog uloìla àlbu. Ministarka pravde Sneàna Malovi} izjavila je ju~e da je Saveznom ministarstvu pravde Nema~ke upu}ena molbu za izru~ewe vo|e organizacije “Nacionalni stroj” Gorana Davidovi}a, koji je uhap{en na osnovu me|unarodne poternice u toj zemqi.

Su|ewe u Vi{em sudu u Novom Sadu 8. marta Su|ewe vo|i “Nacionalnog stroja” Goranu Davidovi}u i jo{ osmorici zbog napada na u~esnike antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu, odr`anog u oktobru 2007. godine, trebalo bi da po~ne 8. marta. Davidovi}ev advokat Dragoqub Bajramovi} rekao je Tanjugu da je su|ewe zakazano za 8, 9. i 10. mart u Vi{em sudu u Novom Sadu, pred ve}em sudije Zore Jamu{akov. Optu`nica Davidovi}a i jo{ tri osobe tereti za izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, dok su preostala {estorica optu`ena zbog nasilni~kog pona{awa prema u~esnicima antifa{isti~kog skupa. Davidovi}u, Dolfu Pospi{u i Nedeqku Pe{i}u sudi se jer su se popeli na ogra-

du Doma Vojske, iako im je policija zabranila okupqawe, i zapo~eli verbalni i fizi~ki sukob s u~esnicima antifa{isti~kog skupa, bacaju}i kamenice i tvrde predmete na wih. Osim nasilni~kog pona{awa, svoj trojici se stavqa na teret i da su salutirali nacisti~kim pozdravom, jer su, po oceni Tuìla{tva, podigli desnu ruku s ispruènom {akom u pravcu okupqenih u~enika antifa{isti~kog skupa i time isprovocirali kasniji sukob. Za nasilni~ko pona{awe optuèni su Radomir Dickov, Uro{ Stojanovi}, Danijel Petrovi}, Vladan Negovanovi}, Predrag Milovanovi} i Predrag Golubovi}.

Novosadski advokat Vladimir Horovic nagla{ava da je beg a zatim i hap{ewe vo|e “Nacionalnog stroja” u Nema~koj dokaz potpune neta~nosti svojevremene informacije predstavnika Ministarstva pravde da }e Goran Davidovi} u kratkom roku biti izru~en Srbiji. Horovic u izjavi za “Dnevnik” ocewuje da na{e vlasti nisu s dovoqno pa`we i argumenata obezbedili da italijansko pravosu|e ne pusti lice s poternice iz pritvora u kojem je bilo, kao i da u dovoqnoj meri nije pra}en daqi tok postupaka italijanskih vlasti kada su ve} Davidovi}u ukinule pritvor. – Morali su, naime, zahtevati da se do pravnosna`ne odluke Davidovi} mora u odre|enim zakonskim rokovima, koji mogu biti i svaka 24 sata, javqati policiji. Izostankom takve kontrole je su{tinski omogu}eno da lice s poternice izbegava izru~ewe Srbiji – isti~e Horovic. – Daqa sudbina ekstradicije Davidovi}a zna~i da na{e vlasti moraju ponoviti zahtev za ekstradiciju, pruìti dokaze za wenu opravdanost, ali ovoga puta nema~kim vlastima, {to postupak izru~ewa pomera za jo{ oko godinu dana. Horovic upozorava i na to da preti opasnost od zastarelosti izvr{ewa krivi~ne sankcije, do koje dolazi ~etiri godine nakon pravosna`nosti presude. A kada do toga do|e, onda vi{e nijedna dràva ne moè sprovesti ekstradiciju, a Davidovi} moè slobodno u}i u Srbiju ili u bilo koju drugu dràvu. E. D.

SLU@BE POVERENIKA PO^ELE NADZOR U VISOKOM SAVETU SUDSTVA

^e{qaju reizbor sudija

– Ovla{}ena lica poverenika za informacije od javnog zna~aja po~ela su ju~e nadzor u Visokom savetu sudstva povodom de{avawa u vezi s reizborom nosilaca pravosudnih funkcija – potvrdio je agenciji Beta poverenik Rodoqub [abi}. On je rekao da je zbog odre|enih `albi i samog reizbora bio potreban neposredan uvid u materijal i ~iwenice relevantne za odgovore na otvorena pitawa. – Ovla{}ena lica poverenika izvr{i}e uvid u dokumenta o redovnoj ali i poverqivoj komunikaciji Visokog saveta sudstva s razli~itim subjektima, ukqu~uju}i i Bezbednosno-informativnu agenciju – naveo je [abi}, i ocenio da je potreban uvid i u dosijee qudi koji su se `alili i ve}i broj drugih dosijea, po slu~ajnom uzorku, da bi se utvrdile i uporedile sve ~iwenice.

[abi} je rekao da treba obratiti pa`wu na ~iwenice zna~ajne za odnos prema tim podacima, kao i za na~in postupawa, ~uvawa i obezbe|ivawa. Nadzor u Visokom savetu sudstva potraja}e, ocenio je [abi}, nekoliko dana, posle ~ega }e javnost biti obave{tena o rezultatu. Dru{tvo sudija Srbije je pre dve nedeqe uloìlo àlbu [abi}u u vezi s uskra}ivawem informacija o postupku izbora nosilaca pravosudnh funkcija i obradom podataka o li~nosti u tom postupku, a uloène su i individualne àlbe. Poverenik je tada naveo da }e odluke o àlbama doneti u zakonskom roku. Neke àlbe su uloène na Zakon o za{titi podataka o li~nosti, povodom vesti da su u postupku izbora sudija obra|ivani podaci o li~nosti pribavqeni od Bezbednosno-informativne agencije.

PODMETNUT PO@AR U VR[CU

Izgorela tri putni~ka vozila U podmetnutom po`aru u Vr{cu izgorela su tri putni~ka vozila, povre|enih nema, a materijalna {teta se procewuje na oko 300.000 dinara, saop{tila je ju~e pan~eva~ka policija. Policija intenzivno traga za osobom koja je zapalila tri parkirana putni~ka vozila – dva “juga” i jednu “zastavu 101”. In-

cident se dogodio prekju~e rano ujutaro, kada je nepoznata osoba razbila bo~na stakla na automobilima i zapalila unutra{wost. Pan~eva~ka policija je najavila da protiv osobe koja je podmetnula po`ar podneti krivi~nu prijavu zbog izazivawa op{te opasnosti. (Tanjug)

DRU[TVO

~etvrtak4.februar2010.

DNEVNIK

PATOLOGIJA DRU[TVA U KOM MINISTRI SA OKOLINOM KOMUNICIRAJU „NOGATAWEM”

Mrkowi} se javno izvinio novinaru Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izvinio se ju~e novinaru „Kurira“ Milanu La|evi}u na konferenciji za medije tog lista. Novinar, koji tvrdi da ga je prekju~e nakon sednice Odbora za saobra}aj u Skup{tini Srbije, nao~igled poslanika i novinara Mrkowi} o{amario, prihvatio je izviwewe i rekao da odustaje od krivi~ne prijave. – La|evi}a cenim i po{tujem, s wim sam, kao i s ostalim novinarima, do sad imao odli~nu saradwu. Mo`da imam neoubi~ajenu komunikaciju za dana{we vreme, pa se izviwavam zbog gesta u~iwenog bez zle namere iz li~nih simpatija – rekao je Mrkowi}. „Li~ne simpatije” ùrnaliste i ~lana Vlade Srbije I jo{ da je za wega najtu`nije to {to je novinara, kao ~oveka, wegov neuobi~ala`no optuìo ~a~anskog novinara za - silojen potez zaboleo. Dodao je da wegov „manir nivawe ovaca. kad nije bio da ulazi u sukobe s medijima“, ali – Treba li vas da podse}am na to kad vas je nije precizirao za {ta se konkretno izviwava. Nenad ânak {tapom isterivao prilikom inOvaj incident je samo jedan u nizu napada na tervjua, a kasetofon razbio? – kaè Brajovi}, ùrnaliste kojih je u 2008, po podacima UNSi zakqu~uje da su posledice takvog pona{awa a, bilo 36, lane ne{to mawe, a u posledwe dve op{te nasiqe u dru{tvu. – Dakle, to sve zajednedeqe ~ak tri: uz „infrastukturni slu~aj“, no govori da javna sfera, ne da ne po{tuje nijo{ i nasrtaj obezbe|ewa êdomira Jovanovikakve kodekse pona{awa, nego ni elementarnu }a i pretwe {aba~kog popa Bogdana Simani}a pristojnost ni zakon. Deo tog nasiqa su i ubida }e polomiti noge novinarki. Sekretar ce koje ne prezaju da prebiju na smrt, kao BriUNS-a Nino Brajovi} podse}a i kako je svojesa Tatona. Ako nam ministri ovako postupaju, vremeno ministar kapitalnih ulagawa Veline ~udi za{to je toliko huliganstva i okrutnomira Ili}a {utirao novinara TV „Apolo“ i sti. To je cela, neo{te}ena, piramida nasiqa.

Ina~e, UNS je u slu~aju s ministrom Mrkowi}em traìo prijavu nadle`nih po izmewenom Krivi~nom zakonu – za{titu novinara koji obavqa posao od javnog zna~aja. Socilog dr Ratko Boòvi} kaè da novinari treba da pokaù solidarnost i ignori{u politi~ke nasilnike sklone “nogatawu i fizi~kom dodiru, umesto duhovnog i kriti~kog dodira. Novinari strahovito gre{e {to takve qude ne izignori{u kroz medije. A wih ostaviti van medija, to im je najve}a kazna“. On isti~e da su takvi incidenti mnogo vi{e od “gaèwa” po jednom novinaru – nego su i takav gest prema profesiji i javnosti. – To obznawuje prirodu te li~nosti i politi~ara koji je izgubio ose}aj za to {to je wegovo pravo, du`nost, odgovornost i mera pona{awa. Zna~i, strast se mora kontrolisati i ukrotiti, kao i odgovornost, da ne bi javno poqe bilo shva}eno kao pra{uma i prostor koji je vi{e u domenu biologije, nego u domenu o~ove~ene stvarnosti. Patolo{ko je dru{tvo kojim dominira ekstremnost i iskqu~ivost – kaè dr Boòvi}. Fenomen o politi~arima ~ije nasilne gestove deo javnosti doìvqava kao wihovu nekonvencionalnu prirodu, na{i sagovornici vide kao podr{ku ekstremnom pona{awu i populizmu, {to je, zapravo, vrsta primitivizma. S. Nikoli}

DA LI SU SRPSKI ANARHISTI, KOJI SU BACILI „MOLOTOVQEV KOKTEL“ NA AMBASADU GR^KE, @RTVE POLITI^KOG PROCESA

Dràva na marginalcima trenira strogo}u Grupa za monitoring, koju su osnovali ugledne javne li~nosti i nau~nici, aktivisti levih, studentskih i antiautoritarnih udruèwa, organizovala je u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono“ tribinu posve}enu optu`nici protiv {estoro anarhista: Ivana Vulovi}a (25), Sawe Dojki} (20), Ivana Savi}a (26), Ratibora Trivunca (29), Tadeja Kurepe (25) i Nikole Mitrovi}a (30). Wih je policija je u septembra 2009. uhapsila zbog sumwe da su, traè}i osloba|awe Grka Teodorisa Iliopulosa, koji je

àve iz 1921. na osnovu kojeg je po~eo surov, protivpravni i antidemokratski lov na sve levi~are u dràvi. – Kraqevina Jugoslavija, koja se uglavnom opisuje kao demokratska dràva, imala je oko 36.000 politi~kih i 4.000 smrtnih presuda, te 20.000 politi~kih emigranata, uglavnom s levice – navodi ona, i isti~e da je osumwi~ena {estorka pred gr~kom ambasadom zapravo izvela politi~ki performans, tokom kojeg nije bilo

prema nagove{tajima uloge konkretne levice jer smatra je treba o{tro spre~iti. – Apsurdna je teza po kojoj se jedan napukli prozor, ne{to gareì na okviru prozora i jedan grafit na fasadi, moè identifikovati kao bilo kakav terorizam, a naro~ito me|udràvni – prokomentarisao je Popov.

Moè li se politi~ki performans, nakon kojeg je ostao jedan napukao prozor, ne{to gareì na wegovom okviru i grafit na fasadi, tretirati kao terorizam, pa jo{ me|unarodni uhap{en u neredima u svojoj domovini krajem 2008, bacawem „Molotovqevih koktela“ na zgradu gr~ke ambasade u Beogradu po~inili krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. U roku od 24 ~asa Republi~ko tuìla{tvo je izmenilo ovu kvalifikaciju i akt proglasilo me|unarodnim terorizmom. Uhap{eni su ve} pet meseci u pritvoru, iako mnogi stru~waci misle da za to nije bilo osnova, dok Grupa za monitornig smatra da su `rtve politi~kog procesa, ~iji je po~etak zakazan za 17. februar. Istori~arka Branka Prpa nagla{ava da je istorija ka`wavawa levice na ovim prostorima duga, pode}aju}i na Zakon o za{titi dr-

ni naru{avawa javnog reda i mira, niti izazivawa op{te opasnosti. Po woj je Anarhisti solidarni s istomi{qenicima kvalifikacija o me- gde god da su |unarodnom terorizmu potrebna kao paradigma koja Politikolog Miroslav Samar}e sve mogu}e poku{aje da se s lexi} smatra da vlast najverovatnivih pozicija problematizuje poje nastoji da afirmi{e prevenliti~ka i socijalna situacija u tivnu presiju da bi je primenila u Srbiji, uvesti u korpus te{kih situaciji mogu}eg izra`avawa nekrivi~nih dela i akterima donozadovoqstva protiv takvog stawa siti dugogodi{wu robiju. u dru{tvu. Urednik uglednog ~asopisa „Re– Nije slu~ajno {to je dr`ava publika“ sociolog dr Neboj{a izabrala pripadnike marginalne Popov prime}uje da je na delu disanarhisti~ke organizacije, ali je kriminacija levice i tolerantan stra{no to {to je mobilizacija odnos prema desnici. Napomiwe i javnosti izostala – naglasio je da vlast pokazuje porast agresije Samarxi}. @. Balaban

Otvorena prva Roditeqska ku}a Na Institutu za majku i dete „Dr Vukan ^upi}“ u Beogradu ju~e je otvorena u Srbiji prva Roditeqska ku}a, prostor za roditeqe dece iz unutra{wosti obolele od kancera. Nadogra|eno je 800 kvadrata za osam apartmana namewenih bolesnoj deci i wihovim roditeqima i ~etiri za gostuju}e stru~wake i lekare na specijalizaciji. Ovde }e s roditeqima posle transplantacije kostne sr`i biti sme{tena deca koji nemaju gde da odsednu u Beogradu. Sli~an je problem roditeqa mali{ana na hemoterapiji jer su prinu|eni na to da iznajme stanove blizu bolnica da bi svojoj deci obezbedili boravak u posebnim uslovima, kao i svakodnevni odlazak na terapiju.

Inicijativu je pokrenula direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi}, a vrednost celog projekta dostigla je pola miliona evra. Izgradwom ovog objekta problem sme{taja malih bolesnika i roditeqa bi}e trajno re{en. Obezbe|uje se le~ewe u dnevnoj bolnici za veliki broj obolele dece, skra}uje se du`ina wihove hospitalizacije, smawuje rizik od ozbiqnih infekcija, a osloba|aju se i kapaciteti u bolni~kom sterilnom bloku. Na Institutu za majku i dete formirana je komisija u kojoj su lekari i predstavnici Udru`ewa „Zvon~ica“ i oni }e odre|ivati koje dete s roditeqima }e boraviti u Ku}i. J. B.

Rektori sa Dunava a u Novom Sadu U Novom Sadu danas po~iwe trodnevna sesija Dunavske rektorske konferencije, me|unarodne asocijacije pedesetak univerziteta iz zemaqa Podunavskog regiona. Doma}in ovog velikog skupa – koji }e okupiti oko 40 rektora iz 13 zemaqa i stotinak profesora i funkcionera univerziteta podunavskih zemaqa, te predstavnike doma}ih i me|unarodnih institucija – je Univerzitet u Novom Sadu koji }e ove godine predsedavati DRK-om, {to }e na zasedawu wene Skup{tine, 6. februara, biti i formalizovano. Sve~ano otvarawe je u Skup{tini Vojvodini u 14 ~asova, a predvi|eno je da se u~esnicima obrate premijer Vojvodine dr Bojan Pajti}, vicepremijer Srbije mr Bo`idar \eli}, rektori Novosadskog i Beo-

gradskog univerziteta prof. dr Miroslav Veskovi} i prof. dr Branko Kova~evi} i aktuelni predsednik DRK-a prof. dr Ferenc Hudec, rektor budimpe{tanskog Univerziteta „Etve{ Lorand“. Specijalni gost bi}e i dr Kiril Krav~enko, direktor NIS-a, koji }e s rektorom Veskovi}em potpisati ugovor o strate{koj saradwi UNS-a i NIS-a. Ovo je prva godi{wa sesija DRK-a koja se odr`ava u Srbiji, a glavne teme su doktorske studije, me|unarodna mobilnost studenata, za{tita prirodne i kulturne ba{tine i za{tita `ivotne sredine. Vrhunski eksperti o tome }e diskutovati 5. februara, na ~etiri paralelne sesije, na Filozofskom fakultetu i Departmanu PMF-a za biologiju i ekologiju. V. ^.

Novi broj „Poslovne ekonomije” Na Univerzitetu „Edukons“ u Sremskoj Kamenici ju~e je promovisan najnoviji broj nau~nog ~asopisa „Poslovna ekonomija“ (2/2009, sveska 5), koji od 2007. izdaje Fakultet za uslu`ni biznis ovog univerziteta. Na predstavqawu su govorili profesori dr Ogwen Baki}, dr Bojan Dimitrijevi}, dr Nenad Penezi} i dr Dragan Suboti}.

U VOJVODINI SE LE^E I PACIJENTI JU@NO OD SAVE I DUNAVA

Sve vi{e èna umire zbog pu{ewa Od malignih tumora u svetu godi{we umre oko osam miliona qudi, a u Srbiji, naro~ito posledwih pet godina, broj novoobolelih prelazi 30.000 godi{we. Mu{karci naj~e{}e obolevaju od karcinoma plu}a, a ako se, kako kaù stru~waci, duvan bude i daqe koristio u rekordnim koli~inama, ova vrsta malignog tumora }e ostati vode}a. Osim od raka plu}a, doma}i mu{karci umiru od raka prostate i raka debelog creva. Me|u ènama je najvi{e zastupqen karcinom dojke i grli}a materice, ali sve ~e{}e i plu}a. Poraàvaju}i je naro~ito to {to veliki broj qudi umire od raka, iako se kod mnogih to moglo spre~iti zdravim stilom ìvota i preventivom. Svetska zdravstvena organizacija na dana{wi Svetski dan borbe protiv kancera upozorava da bi se tako spaslo 40 odsto od 12 miliona qudi kojima se godi{we otkrije rak. Navodi se da je tragi~no to {to qudi ne primewuju postoje}a znawa, kojima se moè spre~iti 40 odsto obolevawa od raka, a s druge strane, ako bi neko prona{ao lek za 40 odsto kancera, ceo svet bi svet i te kako slavio. Vrhunski prioritet u prevenciji treba da imaju rak grli}a materice i jetre, koji svake godine odnose ìvote, a mogu biti spre~eni redovnim pregledima i vakcinama. Naime, rak grli}a materice naj~e{}e izaziva infekcija humanim papiloma virusom, a jetre – hepatis B. Smawewe rizika od raka postiè se i

Nikotin ne ubija samo mu{karce

ostavqawem cigareta, zdravijom ishranom, ograni~ewem unosa alkohola i mawim izlagawem suncu. Na tom zadatku }e se i Me|unarodna unija angaòvati kampawom „Rak moè i da se spre~i“, koja po~iwe danas. Sve ve}i broj obolelih od raka zahteva i stalna ulagawa u zdravstvene ustanove koje ih le~e. Institut za onkologiju Vojvodine posledwih godina je napravio nekoliko zna~ajnih iskoraka u wihovoj dijagnostici i le~ewu, pa je za to nabavqen i aparat PET-CT, ~ime je zaokruèna dijagnostika malignih i drugih bolesti. Druga velika stvar je nabavka digital-

nog mamografa koji treba da bude vrh piramide skrininga raka dojke u Vojvodini. Ove godine po~iwe i pilot-projekt ranog otkrivawa raka dojke. Pokrajinska Klinika za radiolo{ku terapiju je jedina visokospecijalizovana ustanova za terapiju zra~ewem u Vojvodini. Vi{e od ~etvrtine ukupne populacije Srbije gravitira woj jer osim iz Pokrajine, ovde se le~e i pacijenti ju`no od Save i Dunava. Godi{we se tretira oko 3.000 pacijenata, a kod 70 odsto sprovodi se i najnovija terapija direktno usmerena na tumor. J. Barbuzan

SINDIKATI PROSVETARA PROTIV DR@AVNOG PLANA RACIONALIZACIJE U [KOLAMA

Prozvana je ministarka Diana Sad je ve} izvesno da nijedan od reprezentativnih sindikata prosvetara ne podràva akciju kojom je dràva èlela da dobrovoqnim odlaskom zaposlenih, uz otpremnine, racionalizuje sistem osnovnog i sredweg obrazovawa. Naime, sidikati su pristali na to da se svima koji se prijave za odlazak, a ispuwavaju jedan od uslova za penziju, isplati {est bruto prose~nih plata u ustanovi ili, ako im je to povoqnije, republi~kih, dok bi ostalima sledovalo 200 evra po godini staà. No, pobunili su protiv uslova da se na ta radna mesta ne primaju novi radnici jer tvrde da to nije pomiwano sve dok zajedni~ki predlog Ministarstva prosvete i reprezentativnih sindikata nije stigao do Ministarstva finansija. – U prosveti je vrlo te{ko zatvoriti radno mesto ako je ono stvarno, mada ima i slu~ajeva da su qudi primani na nepostoje}a,

ali to je ipak mali broj, mo`da 100 u celoj dr`avi – ka`e predsednik Sindikata zaposlenih u obrazovawu, nauci i kulturi Vojvodine mr Jovo Gavri}. – S ministrom dr @arkom Obradovi}em je dogovarano da }e se ~asovi onih koji doborovoqno odu preraspodeliti me|u zaposlenima koji nemaju punu normu, a wima se i ina~e pla}aju doprinosi kao da je imaju. Predlog nije prihvatila ministarka finansija Diana Dragutinovi}, naglas{avaju}i da radna mesta onih koji odu moraju biti ukinuta. Sindikati na to ne mogu pristati. Po wemu, problem je u tome {to nisu predvi|ene dodatne pare za otpremnine. I Unija sindikata prosvetnih radnika tvrdi da je projekat „racionalizacija bez otpu{tawa“ propao. – Uslovi za uspe{nu racionalizaciju su zaustavqawe nekontrolisanog zapo{qava-

wa, promena zakona, ka`wavawe zbog neopravdanog zapo{qavawa, smawivawe prevelikih ovla}{ewa direktora {kola i ukidawe mnogih bespotrebnih predmeta – kaè vo|a Unije mr Leonardo Erdeqi. Nezadovoqan je i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i traì hitne sastanke s na~elnicima {kolskih uprava i aktivima direktora. – Ministarstvo poku{ava na bilo koji na~in da smawi broj izvr{ilaca, a da ga to ni{ta ne ko{ta – kaè generalni sekretar ovog sindikata Haxi Zdravko M. Kova~. Sindikati zameraju Ministarstvu i na tome {to nije donelo pravilnike o ceni usluga u {kolama, normi nastavnika, kriterijume za mreù {kola i za racionalizaciju mreè {kola i vrti}a, a Sindikat obrazovawa Srbije je najavio i pripreme za {trajk. D. Deve~erski

c m y

KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

KWI@EVNO VE^E \OR\A PISAREVA

Zavodqiva postmoderna pri~a Ako bi u jednu re~enicu morao da stane najnoviji roman \or|a Pisareva “A ako umre pre nego {to se probudi?”, ona bi glasila: mocartovski savr{ena etida, besprekorno odsvirana. Tako je na preksino}noj kwi`evnoj ve~eri u Ameri~kom kutku ovu kwigu predstavio Frawa Petrinovi}. A Nenad [apowa je zakqu~io da je Pisarev samo iskoristio paravan jezika da nas privede nevidqivoj su{tini stvari.

Autor i u ovoj pri~i razvija temu i tezu la`nog sveta - “pravi” svet je nestao, a mi `ivimo u wegovoj kopiji. On kre}e u potragu za obe}anim gradom, za svojom, intimnom Itakom i napokon, za izgubqenim identitetom. Novi Sad je taj nepregledni okean, stvarnost koja pluta oko Futo{ke pijace, Bulevara oslobo|ewa i kafane “Bujna zora”. Ovaj roman je jedna od najzavodqivijih Pisarevqevih kwi-

ga, sa filmskim, melodramskim zavr{etkom, rekao je Frawa Petrinovi}. Treba mu verovati, jer on sve te naslove, kako sam re~e, i `ivi i ~ita, kao prijateq i kao ~italac. Pisarev je autor velikih mo}i, a stvorio je prebogatu, slojevitu, druga~iju kwigu, zakqu~io je Nenad [apowa. Treba je pro~itati zato {to je to pri~a svakoga od nas, bilo kojeg dana. Roman “A ako umre pre nego {to se probudi” objavila je

zrewaninska “Agora”. Bio je u naju`em izboru za NIN-ovu i nagradu “Zlatni suncokret”, a dobio je priznawe “Stevan Pe{i}”za 2009. godinu. Od Pisareva se o~ekuje da napi{e i tre}i deo obe}ane trilogije (prvi deo- “Pono} je u sobi uspomena”, drugi- “A ako umre pre nego {to se probudi?”). Ovu kwi`evnu promociju organizovao je Kulturni centar Novog Sada. R. Lotina

S kwi`evne ve~eri u Ameri~kom kutku

Foto: N. Stojanovi}

IZLO@BA DARKA MALENICE U MALOM LIKOVNOM SALONU

„DERETINA” KWIGA GODINE

Novootkriveni svetovi

Tri veka srpskog slikarstva

U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada (Bulevar Mihajla Pupina ) otvorena je izlo`ba novosadskog akademskog slikara Darka Malenice (1968) nazvana „Novi svet“. Postavku je otvorila istori~arka umetnosti Jasna Jovanov. »Na slikama Darka Malenice susre}emo se sa wegovom ma{tovitom, kosmi~kom vizijom planeta i novootkrivenih svetova koje sam umetnik otvara u duhu Egziperijevog “Malog princa”. Po re~ima Marije Un~anin – Malenice wegove slike ispuwavaju prizori na kojima ìvotiwe u svojoj osami ìve slobodno i sigurno okruène prirodom, u kojoj prepoznajemo ~udne biqke, morske trave, cve}e, drve}e, {ume, planine, reke, ostrva, vodopade, ~ista mora, okeane, planete, komete i ostala nebeska i zemaqska tela, gde sve pluta kao na prapo~etku stvarawa, kada su boje, u punoj snazi bojile svet, kada je nebo bilo plavqe, a trava zelenija. Prostor slike je izgra|en kombinovawem apstraktne forme u dubini slike, dok se u predwem planu nalaze poznati obli-

ci koje je konstruisao prisvajaju}i ih iz realnog okruèwa.Koloristi~ki izraàjna paleta kojom umetnik, na~inom podslikavawa, gradi vrednosti na slici, doprinose}i wihovoj celovitosti. Sa druge strane, studioznost, crta~ka preciznost i ve{tina kojom Darko Malenica vodi liniju, doprinose u do~aravawu najfantasi~nije vizije „Novog sveta” u formi crteà, ura|enog u osnovnoj crta~koj tehnici olovke na papiru.

Malenica je diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1995. u klasi profesora Milana Blanu{e i Vladimira Tomi}a. Do sada je imao dvadeset samostalnih izlo`bi u Novom Sadu, Beogradu, gradovima Vojvodine i u Nema~koj, Luksemburgu i Belgiji. Preko pedeset puta je grupno izlagao, a 2005. godine, na izlo`bi crte`a u Kulturnom centru [abac, dobio je nagradu za najboqi crte`. Izlo`ba traje do 22. februara.

Za „Deretinu” kwigu godine progla{ena je monografija „Tri veka srpskog slikarstva“ prof. dr Miodraga Mi}e Jovanovi}a, saop{teno je u promotivnom centru ove beogradske izdava~ke ku}e. Direktor „Derete“ Diana Dereta uru~ila je povequ i nov~ani iznos laureatu i tom prilikom rekla da je nagrada koja se dodequje 19. put prilika da ova izdava~ka ku}a preispita {ta je objavila tokom prethodne godine i koliko je bila uspe{na. „Ova kwiga je materijalna potvrda da u vremenu kada se pre svega insistira na komercijanom uspehu nismo zaboravili na{u kulturnu misiju kao izdava~ i ipak smo joj ostali dosledni“, istakla je Diana Dereta i podsetila da je ova rasko{na bogato ilustrovana dvojezi~na kwiga dobila i finansijsku podr{ku Ministarstva kulture. Prof. Jovanovi}, koji je na Odeqewu istorije umetnosti nasledio katedru akademika Dejana Meda-

kovi}a i nastavio sa istraìvawima srpske umetnosti izvan Srbije od 17.do 21. veka, nije krio da je veoma sre}an {to je ova kwiga nagra|ena kao najboqa u ku}i kao {to je „Dereta“. „Ovu kwigu smo uradili za na{u du{u“, rekao je on obra}aju}i se Diani Dereta i zahvalio se svim saradnicima {to je ona tako izuzetno lepo dizajnirana. Kwièvnik i kwièvni kriti~ar Petar Arbutina, koji je bio urednik „Tri veka srpskog slikarstva“ je odao priznawe autoru da je uspeo da oìvi vreme koje je kwiga obuhvatila i to kroz odabrana dela koja na najboqi na~in ilustruju umetni~ka pregnu}a Srba tokom tri veka.Kroz umetnike i wihove slike ovom kwigom je pokazana kulturna atmosfera pa i kulturna politika tokom 18, 19. i 20. veka i zato je ova kwiga postament srpske kulture iako je pre svega posve}ena slikarstvu, ocenio je Arbutina.

IZLO@BA „PER.ARTA” I GALERIJE MATICE SRPSKE U PROGRAMU „UMETNOST I INKLUZIJA”

Jedinstvena saradwa Po~etak programskih delatnosti u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu ozna~i}e retrospektivna izlo`ba “Ne{to lepo u tebi” asocijacije “Per.Art”, koja obele`ava deset godina programa “Umetnost i inkluzija”. Otvarawe je sutra u 19 ~asova, a izlo`ba se realizuje sa Galerijom Matice srpske i [OSO “Milan Petrovi}” kao partnerima “Per.Art” u kontinuiranom vidu afirmacije osoba s intelektualnom ometeno{}u i omogu}avawu ravnopravnog prisustva i ovog dela ponude u dru{tvu, u ovom slu~aju wegovoj kulturnoj ponudi. Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovqevi}, na ju~era{woj konferenciji za novinare, je rekla da je opredeqewe da sara|uju sa asocijacijom “Per.Art” posledica `eqe da raznovrsni-

stven u Srbiji i regionu i da iako izgleda potpuno obi~an, zapravo je plod vi{egodi{weg rada i ulagawa. - U ostvarivawu ciqa – dru{tvene ukqu~enosti osoba s intelektualnom ometeno{}u, u ovom slu~aju na poqu likovne umetnosti, afirmi{emo se vlastitim radom, a u tom procesu kroz razli~ite cikluse umetni~kih i istra`iva~kih radionica na{i ~lanovi i ~lanice zajedno sa afirmisanim umetnicima i umetnicama, kao i sa defektolozima, prou~avaju savremeno i tradicionalno nasle|e razvijaju}i vlastiti izraz – obja{wava Asenti}. Izlo`ba “Ne{to lepo u tebi” u Galeriji Matice srpske predstavi}e izbor radova sa izlo`bi “Prepisivawe teksta”, “Likovi”, “Tre{wa Lovor

Razgovor sa izdava~ima u Vladi Vojvodine

IZDAVA^I IZ NEMA^KE I AUSTRIJE GOSTI SRBIJE

Srpska proza u prevodu Povodom nastupa Srbije kao po~asnog gosta na Sajmu kwiga u Lajpcigu 2011. godine i aktivnosti na promociji srpske kwi`evnosti na nema~kom govornom podru~ju, u Srbiji ovih dana boravi grupa nema~kih i austrijskih izdava~a, kako bi se boqe upoznala sa prilikama na kwi`evnoj sceni Srbije. Iz Ministarsva kulture je saop{teno da su se izdava~i sastali i sa ministrom kulture Neboj{om Bradi}em i ~lanovi-

ma Organizacionog odbora za nastup Srbije na Sajmu kwiga u Lajpcigu, kada je nagla{eno da }e Ministarstvo kulture podràti inicijative koje proiza|u iz kontakata sa srpskim piscima i izdava~ima. Bradi} je istakao da }e prodor srpske kwièvnosti na nema~ko trì{te, biti zna~ajna podr{ka kreirawu pozitivnog imixa zemqe, dodav{i da je Ministarstvo kulture ve} opredelilo zna~ajna finansijska sredstva za podr-

Jubilej Me{e Selimovi}a

Jedan od radova sa izlo`be „Tre{wa Lovor Le{nik Zova Dud”

jom ponudom privuku raznovrsniju publiku. Ona je napomenula i to da je konkretno u~estvovawe u programima inkluzije obaveza institucija, na koju }e Galerija Matice uvek biti spremna da odgovori. Pohvaliv{i Galeriju Matice srpske kao va`nog partnera u mre`i institucija sa kojima sara|uju, direktor programa “Umetnost i inkluzija” Sa{a Asenti} je predo~io da je ovakav vid saradwe jedin-

Le{nik Zova Dud” i “Veoma va`na osoba”, realizovanih u periodu od 2005. do 2010. Kao dodatak retrospektivi bi}e izlo`ena i ambijentalna instalacija koja je bila integralni deo predstave “Potra`i me” iz 2005, kada je i odlu~eno da se “Per.Art” sa svojim ~lanovima i saradnicima osim pozori{ne, pozabavi i drugim vidovima umetni~ke kreativnosti. I. Buri}

Odbor za obeleàvawe 100 godina od ro|ewa kwièvnika Me{e Selimovi}a, koji }e osmisliti i realizovati aktivnosti vezane za taj jubilej u 2010. godini, formiran je u utorak, saop{teno je iz Ministarstva kulture Srbije. U saop{tewu navodi da }e Odborom za obeleàvawe 100 godina od ro|ewa Me{e Selimovi}a predsedavati ministar kulture Neboj{a Bradi}, ~ijom je odlukom i osnovan Odbor. ^lanovi Odbora su: specijalni savetnik ministra Zoran Hamovi}, akademik Predrag Palavestra, direktorka drame Narodnog pozori{ta Ivana Dimi}, direktorka Muzeja pozori{ne umetnosti Ksenija Radulovi}, direktor Ve~erwih novosti Manojlo Vukoti} i direktor Televizije RTS Nikola Mirkov. Najpoznatije delo Me{e Selimovi}a je roman „Dervi{ i smrt“, koji je objavqen 1966. godine, a napisan je kao reakcija na tada{wi reìm u biv{oj Jugoslaviji, koji se obra~unavao sa politi~kim osu|enicima. Me{a Selimovi} je napisao i dela „Za i protiv Vuka“, „Tvr|ava“, „Ostrvo“, „Krug“.

{ku novom pristupu promociji u prezentaciji srpske kwièvnosti, naglasio je on. - Ministarstvo kulture ve} tri godine sprovodi konkurs za prevo|ewe reprezentativnih dela srpske kwièvnosti u inostranstvu, a samo tokom pro{le godine sufinansirali smo prevode za 50 kwiga i podràli smo i formirawe edicije Srpska proza u prevodu, u okviru koje je pro{le godine iza{lo pet naslova u izdawu „Geopoetike“ podsetio je ministar. U saop{tewu se navodi da su nema~ki i austrijski izdava~i ve} posetili Narodnu biblioteku Srbije, gde im je predstavqeno istraìvawe trì{ta kwiga u Srbiji, statistika najprevo|enijih srpskih naslova u proteklih 10 godina i najzna~ajnijih kwièvnih nagrada u Srbiji i da }e se oni tokom boravka sastati i sa srpskim piscima i izdava~ima. Izdava~i iz Nema~ke i Austrije ju~e su bili gosti Vlade Vojvodine gde ih je primio Milorad \uri}, pokrajinski sekretar za kulturu, a u razgovoru su u~estvovali i pisci, prevodioci i predstavnici izdava~kih ku}a iz Vojvodine.

SPORT

~etvrtak4.februar2010.

c m y

DNEVNIK

UO^I ME^A FED KUPA SRBIJAâ&#x20AC;&#x201C;RUSIJA

Jelena igra u Areni Teniska reprezentacija Srbije suprotstavi}e se kompletna Rusiji u ~etvrfinalu FED Kupa ovog vikenda u Beogradskoj Areni. Jelena Jankovi} }e igrati za nacionalni tim i pored nedovoqno zale~ene povrede le|a. Srpska teniserka je odlu~ila da rizikuje i svojim nastupom pomogne reprezentaciji da ostvari istorijiski uspeh. Pripremama ekipe Jelena }e se pridru`iti danas popodne. Tako je Srbija ve} uzvratila udarac Rusiji iako je do po~etka me~a ostalo jo{ tri dana. Rusi su iznenadili dovo|ewem u Beograd ~etvrte teniserke sveta Svetlane Kuzwecove, iako to nije bilo najavqeno. Tada je tas na vagi favorita prevagnuo na wihovu stranu, jer je Jelena najavila da mo`da ne}e mo}i da igra. Srpska teniserka je okon~ala seriju terapija u SAD, ali }e nastaviti sa le~ewem u Beogradu, kako ne bi do{lo do pogor{awa povrede koju je zadobila na Australian open-u. Ve} je anga`ovan poseban lekarski

tim koji }e svakodnevno raditi sa najboqe rangiranom srpskom teniserkom: - Odradila sam posledwe terapije na Floridi, nastavi}u sa le~ewem u Beogradu sa grupom mojih lekara koji me ve} ~ekaju. Odlu~ila sam da do|em, igra}u protiv Ruskiwa bez obzira na to kako se povreda bude pona{ala, ne mogu da moje drugarice ostavim na cedilu - istakla je osma teniserka sveta, na svom zvani~nom sajtu. Odluka Jankovi} da igra za Srbiju zna~ajno pove}ava {anse na{eg nacionalnog tima da ostvari istorijiski uspeh i plasira se u polufinale FED Kup, iako su Ruskiwe u Beograd stigle predvo|ene 4. teniserkom sveta Svetlanom Kuzwecovom. @reb za me~ polufinala FED kupa je u petak. Me~evi se igraju tokom vikenda. Pobednik me~a Srbija - Rusija u polufinalu }e igrati sa boqim iz duela SAD - Francuska. Srbiju }e osim Jelene Jankovi} predstavqati u singlu i Ana Ivanovi}.

Kompletni na Ruskiwe: Ana Ivanovi}, selektor Dejan Vrane{ i Jelena Jankovi}

Ruskiwe uverene u pobedu

Spremni za me~ sa Srbijom: reprezentacija Rusije

Ruske teniserke u dobrom raspoloèwu do~ekuju me~ sa Srpkiwama. Kuzwecova je spremna i na {alu. Selektor Rusije [amil Tarpi{~ev ocenio je da }e pobednik predstoje}eg duela imati velike {anse da ove sezone osvoji Fed kup. - îni se da je tako, da }e {anse za titulu biti vrlo dobre za pobednika ovog duela. Nama posebno, jer bi u slu~aju pobede sve naredne me~eve igrali kao doma}ini - kazao je Tarpi{~ev pred me~ u Areni. Tarpi{~ev je ocenio da bi wegova ekipa trebalo da pobedi Srbiju ako bude igrala najboqe {to moè, iako je u Beograd doputovala znatno oslabqena. - U su{tini, uvek zavisi od nas. U tenisu se, dodu{e, nikad ne zna, sve zavisi od trenutne forme, ali... Ako budemo pruìli maksimum ne bi trebalo da imamo problema - naveo je Tarpi{~ev, koji ne ra~una na Dinaru Safi-

nu, Jelenu Dementijevu, Veru Zvonarevu, Na|u Petrovu i Jelenu Vesninu. Me~ sa Srbijom trebalo je da propusti i ~etvrta teniserka sveta Svetlana Kuzwecova, ali se ona predomislila u posledwem trenutku. - To je wena specijalna taktika - na{alio se Tarpi{~ev, dok je Kuzwecova na pitawe da li je wena promena odluke deo strategije uzvratila kontrapitawem. - Da li je nastup Jelene Jankovi} deo taktike? Ko tu taktizira - zapitala se raspoloèna Kuzwecova, aludiraju}i na sli~an gest najboqe srpske teniserke, koja je prvo otkazala u~e{}e na me~u, ali se predomislila. - Jednostavno, volim da igram za reprezentaciju. Odli~no se slaèmo i predstavqa mi uìvawe da nastupam za nacionalni tim - pojasnila je Kuzwecova, koju su srpske reprezentativke Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} ~esto imenovale kao sjajnu osobu,

jednu od najboqih prijateqica me|u teniserkama. - Dru`imo se van terena. Na terenu igramo - istakla je Ruskiwa i jasno stavila do znawa da popu{tawa ne}e biti. Drugi reket Rusije bi}e 31. teniserka sveta Alisa Klejbanova, koja je pro{le godine po dva puta igrala sa Jankovi}evom i sa Ivanovi}evom. Jankovi}evu je oba puta pobedila, dok je Ivanovi}evu savladala jednom, a jednom je izgubila. - Uvek je bilo te{ko i verovatno }e i sada biti tako. Ali, spremna sam da se borim, pa }emo videti - naglasila je Klejbanova. Rusiju }e predstavqati i 38-igra~ica sveta Anastasija Pavqu~enkova i Vera Du{evina, 40. na VTA listi. - Bi}e veoma interesantno - poru~ila je Du{evina, a kratka je bila i Pavqu~enkova. - Znamo da imamo jaku reprezentaciju i spremne smo to i da poka`emo - navela je Anastasija Pavqu~enko.

VLADE DIVAC POSETIO ODBOJKA[KI SAVEZ SRBIJE: Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, i \or|e Vi{acki, generalni sekretar OKS, posetili su Odbojka{ki savez Srbije. Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS, i Slobodan Milo{evi}, generalni sekretar OSS, sa gostima iz Olimpijskog komiteta razgovarali su o dosada{woj i budu}oj saradwi. Posebno je, obostrano, nagla{ena saradwa u okviru priprema za Olimpijske igre u Londonu 2012. Zanimqivo je da je Vlade Divac, kada je postao predsednik OKS, prvo ugostio \i @ong Veija, predsednika FIVB, 03. marta pro{le godine.

FINA ODLU^ILA

Srbija doma}in finala Svetske lige Srbija }e, opet, biti doma}in finalnog turnira Svetske lige u vaterpolu. Me|unarodna pliva~ka i vaterpolo federacija (FINA) obavestila je zvani~no Vaterpolo savez Srbije o toj odluci. Finalni turnir Svetske lige odr`an je u na{oj zemqi 2005. godine na beogradskom Ta{majdanu. VSS jo{ uvek nije odlu~io koji }e grad ovaj put biti doma}in zavr{nog turnira, na kojem

}e se za titulu po~etkom jula boriti osam reprezentacija. Posle dono{ewa ovakve odluke Srbija je postala direktan u~esnik finalnog turnira, tako da }e pored delfina iz na{e grupe pravo nastupa imati jo{ jedna ekipa. To }e najverovatnije biti [panci. Do sada su se finalni turniri odr`avali u slede}im gradovima: Patra (Gr~ka, 2002, pobednik: Rusija), Wujork (SAD, 2003, pobednik: Ma|arska), Long Bi~

(SAD, 2004, pobednik: Ma|arska, SCG druga), Beograd (SCG, 2005, pobednik: SCG), Atina (Gr~ka, 2006, pobednik: SCG), Berlin (Nema~ka, 2007, pobednik: Srbija), \enova (Italija, 2008, pobednik: Srbija) i Podgorica (Crna Gora, 2009, pobednik: Crna Gora, Srbija tre}a). Srbija ima dve zlatne i jednu bronzanu medaqu, ali na{i igra~i imaju jo{ dve titule i srebro osvojene zajedno sa vaterpolistima Crne Gore. G. M.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

PRIPREME VOJVODINE U TURSKOJ

Babi} tra`i dobitnu kombinaciju (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) Danijel Aleksi}

Aleksi} u top ~etiri Mladi fudbalski reprezentativac Srbije Danijel Aleksi} nalazi se me|u ~etiri najboqa napada~a budu}nosti u izboru ~asopisa „For for tu“. Srpski igra~ je nedavno pre{ao iz Vojvodine u italijansku \enovu za 2,2 miliona evra. Aleksi} je ro|en 30. aprila 1991, a za novosadski klub debitovao je sa samo 16 godina. On je za prvi

tim Vojvodine odigrao 48 utakmica i postigao osam golova. Aleksi} je pro{ao sve omladinske selekcije na{e zemqe, a ve} je debitovao za A tim Srbije. Me|u najboqa ~etiri napada~ nalaze se pored srpskog fudbalera [panac Iker Muniain iz Bilbaoa, Argentinac Eduardo Salvio iz Atletiko Madrida i Kolumbijac Radamel Falkao iz Porta.

Lane od juna u Liverpulu Napada~ Standarda Milan Jovanovi} potpisao je predugovor sa Liverpulom po kome }e pre}i u novi klub na kraju sezone kao slobodan igra~. Britanski mediji navode da je menaxer Liverpula Rafael Benitez ve} nekoliko meseci zainteresovan za srpskog napada~a, ali je {panski stru~wak odlu~io da sa~eka letwi prelazni rok, kako bi Jovanovi}a mogao da anga`uje bez obe{te}ewa. Srbin ima ugovor sa Standardom do juna ove godine. Napada~ Standarda je nedavno izjavio da ne `eli da pre|e u Liverpul dok ne bude siguran da }e [panac i naredne sezone trenirati tim sa Enfilda.

U Vojvodini najve}a nedoumica vlada na mestima bo~nih igra~a. Posle duela sa Ko{icama Babi} isti~e da je ekipa na dobrom putu da jednu dilemu skine s dnevnog reda. - Pristup i igra kakvu je demonstrirao u me~u sa Ko{icama Gorana Smiqani}a ponovo name}e kao odli~nu alternativu za mesto na kojem igra Miroslav Vuli}evi}. Jasno je da je Smiqani} mnogo boqi u ofanzivnim dejstvima, ali ono {to je pokazao daje mu za pravo da, ukoliko tako nastavi, ozbiqno konkuri{e za mesto uz desnu aut liniju – veli Babi}.

Dan posle utakmice sa Ko{icama igra~i su pre podne imali obavezno merewe (nekolicini igra~a vaga je pokazala kilogram vi{ka, ali je nekoliko wih i izgubilo na te`ini), a posle toga lak{i futing, saunu i bazen. Popodnevni termin iskori{}en je za odmor . Lane Jovanovi} Milan

Srbija 19. pred Brazila sa 1568 bodova. Tre}a je Holandija, a potom slede Italija, Portugal, Nema~ka, Francuska, Argentina, Engleska i Egipat, koji je posle osvajawa Kupa afri~kih nacija napredovao ~ak 14 pozicija.

IFFHS LISTA

Partizan 56, Zvezda 120. Fudbalski klub Partizan trenutno se nalazi na 55. poziciji na najnovijoj listi Me|unarodnog instituta za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS). Partizan je nazadovao za ~etiri mesta u odnosu na prethodnu listu. Crno-beli ovu poziciju dele sa argentinskim Lanus i Atletik Bilbaom, a sva tri kluba imaju po 152 poena. Crvena zvezda je pala za jednu poziciju i sada deli 120. mesto sa jo{ {est klubiva. Sve ekipe imaju po 111 bodova. Prvo mesto dr`i Barselona sa 319 bodova, ^elsi je drugi sa 296, a Man~ester junajted tre}i sa 289 poena.

Marko Panteli}

Panteli} èli da ostane u Ajaksu Napada~ Ajaksa i srpski reprezentativac Marko Panteli} izjavio je da èli da produì ugovor sa klubom iz Amsterdama. - Jo{ se nisam dogovorio sa rukovodstvom kluba. Lepo mi je u Amsterdamu i èleo bih da i slede}e sezone ostanem u Ajaksu. Pro{le godine sam prihvatio

O Smiqani}u

Bazen i sauna

LISTA FIFA

Fudbalska reprezentacija Srbije zadr`ala je 19. mesto na najnovijoj rang listi Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA). Srbija je sakupila 916 poena. Prvo mesto zadr`ala je selekcija [panije sa 1627 poena, is-

ANTALIJA: Iza fudbalera Vojvodine je prva kontrolna utakmica na pripremama u Turskoj. Remi s Ko{icama (1:1) nagovestio je neke novine, potvrdio da je Vojvodina anga`ovala interesantne novajlije i da ima perspektivne mlade igra~e.

ugovor, ali ovog puta oni moraju da pristanu na moje uslove. Obe strane moraju da budu zadovoqne. Ne znam {ta Ajaks `eli, ali moram da prihvatim wihovu odluku. Ajaks }e mi ostati u lepom se}awu, bez obzira {ta se desi na kraju sezone - rekao je srpski napada~.

[ef stru~nog {taba Branko Babi} je poslovi~no oprezan i ne `eli da daje direktnije ocene posle prve provere, ali se u wegovoj besedi mogu naslutiti pojedinosti kojima je zadovoqan, PI@ONA NE BRINE PORAZ OD MATERSBURGA

Fudbal je luda igra

Crvena zvezda je pretrpela minimalan poraz u premijernom me~u tokom pripremnog perioda u Antaliji. Osredwi austrijski prvoliga{ Matersburg, uz dosta sportske sre}e, obezbedio je trijumf (1:0), u susretu koji je prekinut u 85. minutu zbog oluje i ki{e i nestanka struje. Da li se prvi ma~i}i bacaju u vodu ili se pak po jutru mo`da prepoznaje i kakav }e biti dan, dilema je koju razre{ava trener Petrovi}. - êsto mi zameraju kada sam oprezan, ali to je zato {to znam da u fudbalu ima mnogo utakmica koje se dobijaju ili gube kad to ne zasluìte. Dakle, sve je mogu}e u ovoj ludoj igri. Zato mi i ne smeta {to smo izgubili od Austrijanaca i {to su oni do pobede stigli posle tek nekoliko prelazaka centra. Bukvalno, jedini {ut u okvir gola, na po~etku susreta, bio im je dovoqan za uspeh. Takve stvari se de{avaju, pa je dobro da se momci sa wima suo~e u ovom periodu - kaè Petrovi}. Zvezda je sve vreme imala inicijativu, ali napadi nisu bili kreativni, zatajila je i realizacija. - Prva utakmica je posluìla samo da vidimo kako tr~e i kako se pona{aju igra~i na terenu, koliko im je stalo do pobede. To smo snimili i sve je u najboqem redu. Stvorili smo zaista nekoliko zicera, neki golovi su nam poni{teni zbog ofsajda. Mewali smo i ekipe na poluvremenu. Nije bilo Mugo{e, Ninkova, S. \or|evi}a, Jeremi}a i M. Reqi}a, ali oni }e dobiti {ansu na narednim me~evima - zakqu~io je Petrovi}. Z. Rangelov

Mito{evi}, Medojevi} (Vojvodina - gorwi red) i Milinkovi} (Ko{ice - dowi red) gledali su drugo poluvreme s tribina

kao i one na kojima }e nastojati da se mnogo toga popravi. - Nismo smeli da primimo onako jeftin gol, naro~ito zato {to smo na tom delu terena imali trojicu iskusnih odbrambenih fudbalera – jasan je Babi}. – Za sve ostalo mogu da ka`em da je utisak zadovoqavaju}i. Naravno, nije se moglo o~ekivati da u ekipi koja je istr~ala sa {estoricom novih igra~a i u potpuno novom osnovnom rasporedu 4-3-3 igra bude timski sre|enija, jer imamo vremena i utakmica da se

prona|u linije tima i po {irini i po dubini. Bilbija, Mr|a i Adams u datoj postavci mogli bi da budu pravo osve`ewe na prole}e? - Sva trojica su potpuno razli~iti igra~i – ka`e Babi}. – Ima mnogo prostora za kombinovawe, jer je jasno da u takvom opredelewu wih trojica zahtevaju mnogo ta~nih i pravovremenih pasova. U drugom delu utakmice na{ osnovni raspored je bio sa ~etvoricom u posledwoj liniji (Smiqani}, Karan, Lovri}, Faber), ~etvoricom u sredini (Tadi},

Tumbasevi}, A|uru, Katai), najisturenijim Mudrinskim (zatim [u{warom) i malo povu~enijim \urovskim iza napada~a. Mogu}e je da ve} u slede}oj proveri sa Sigmom ( u petak), u postavci 4-41-1, na ta dva najisturenija mesta isprobam Bilbiju kao {pica i Adamsa koji bi igrao iza wega. U svakom slu~aju, za Vojvodinu kao klub a onda i za mene kao trenera je dobro to {to imamo raznovrsnije igra~e naspram jeseni, kao i plejadu mladih sa kojima je zadovoqstvo raditi – smatra Babi}. S. Savi}

U PRVOM ME^U U ANTALIJI ZABLISTALE VO[INE NADE

Bilbija ne krije sre}u ANTALIJA: Vojvodina je na pripremama u Antaliji fudbalskom svetu predstavila bogatu mladost. U prvoj trening utakmici sa slova~kim Ko{icama (1:1) vi|ena je plejada talenata od kojih bi ve}ina trebala da joj garantuje lepu budu}nost. [ef struke Branko Babi} odlu~io se da utakimicu sa slova~kim timom po~ne u novoj formaciji, s ~etvoricom u posaledwoj liniji, trojicom u sredini i trojicom u napadu. Uz to, u prvih je-

- Ne zaboravite da prekide jo{ nismo uve`bavali, a mnogo je novih igra~a. Do}i }e na red i ve`be prekida i u defanzivi i u ofanzivi – ka`e Mito{evi}, napomenuv{i da je potpuno zadovoqan onim {to je ekipa prikazala u prvom me~u. Na pitawe kako obrazla`e sasvim dorbu saradwu s Medojevi}em i Novakovi}em, Mito{evi} odgovara: - Znamo se mi veoma dobro, dugo smo zajedno. S Medojevi}em sam

- Namestio sam loptu na korner i odsekao je levicom, a ona je prevarila golmana i zavr{ila iza wegovih le|a u mre`i. Mojoj sre}i nije bilo kraja – ne krije odu{evqewe i zadovoqstvo mladi reprezentativac Bosne i Hercegovine. – Lep{i po~etak zaista nisam mogao da po`elim, pa mi preostaje da se trudim da ovako nastavim. I ja sam zadovoqan u~inkom, iako mi je jo{ uvek te{ko da se priviknem na nov na~in rada.

Renovirane Ko{ice Mnogi su se zapitali {ta se to desilo sa slova~kim Ko{icama kada je tim koji je igrao u kvalifikacijama za Kup UEFA do~ekao da polusezonu zavr{i na posledwem mestu, sa bodvnim zaostatkom naspram pretposledweg tima. - Klub je promenio trenera i na wegovo mesto doveo iz [panije na{eg Gorana Milojevi}a, ~iji je pomo}niki doskora{wi trener Borca iz â~ka @arko \urovi} – kaè Marko Milinkovi}, standardni ~lan mlade i povremeno A reprezentacije Srbije. – Promenili smo i kompletnu odbranu, a pored mene u ekipi igraju strelac gola danaest uvrstio je ~ak {estoricu novajlija, pa je tim izgledao ovako: na golu je bio Brki}, uz desnu aut liniju Vuli}evi}, uz levu Nestorovi} (stigao iz Rudara), a dvojica {topera Ple~ i \uri{i} (stigao s Kipra posle {estomese~ne pauze). U vezi su igrali Medojevi}, povratnik iz Pali}a Mito{evi} i novajlija s Detelinare Novakovi}. Centralno mesto u {picu zauzeo je Mr|a, levak Bilbija igrao je po desnoj, a de{wak Adams po levoj strani. Da nije bilo olako primqenog gola zamerki bi bilo tek u naznakama. Ipak, mladi Vuk Mito{evi}, koji se name}e ta~nim i pravovremenim pasom, ovako obrazlaè trenutnu sliku:

\okovi} (Borac, â~ak) i napada~ Pavlovi} (Beànija). Preostaje nam da se nadamo da }e ove promene doprineti da ostanemo u Prvoj ligi. Za Milinkovi}a se posle odlaska Nemawe Mati}a u êlzi interesovalo nekoliko klubova, ali je ostao u Ko{icama. - Najuporniji je bio CSKA, ali klubovi nisu postigli dogovor u vezi s obe{te}ewem. Imam ugovor jo{ godinu i po dana, a ukoliko uskoro dobijem slova~ki paso{ verujem da }u lak{e prona}i klub u inostranstvu – kaè Milinkovi}. S. S.

igrao u Vojvodini, a Novakovi}a znam jo{ iz {kole RMR. Imamo odli~nu komunikaciju na terenu i zato je to mo`da izgledalo boqe od o~ekivanog u ovoj fazi. Ono {to mene posebno raduje je to {to sam ose}ao da imam snage i za vi{e od 45 minuta – isti~e Mito{evi}, za ~ije su se kvalitete u Antaliji ve} raspitivali neki menaxeri kojih ovde ima na svakoj utakmici. Nemawa Bilbija je iz fudbalske porodice. Otac Milorad bio je kapiten bawalu~kog Borca, ~lan generacije koja je trijumfovala u Kupu SFR Jugoslavije pobedom nad Crvenom zvezdom. Debi u dresu Vojvodine krunisao je golom i to kakvim.

Zanimqivo je da se Mito{evi} i Bilbija znaju ve} deset godina. - Igrali smo u Bawaluci 2000. na turniru, kada sam bio ~lan RMR {kole fudbala, a Bilbija bio pionir Borca – prise}a se Mito{evi}, dok Bilbija dodaje da su se 2007. godine kao kadeti ogledali i na tradicionalnom Memorijalu „Stevan Ne{ticki“ u Novom Sadu, gde Reprezentacija Republike Srpske igra kao stalni u~esnik nekoliko godina unazad. Svaki napada~ zna {ta zna~i ta~an i pravovremen pas. - Vidim da je Vuk majstor za takve lopte, a ako ih bude trudi}u se da ih {to boqe iskoristim – veli Nemawa Bilbija. S. Savi}

SPORT

~etvrtak4.februar2010.

Kriza trese apatinsku Mladost

DANAS U KOVA^ICI SEDNICA FSV

Kalendar takmi~ewa na rendgenu Fudbalski savez Vojvodine danas u 13 sati u Kova~ici odr`a}e sednicu Izvr{nog odbora na kojoj }e se doneti odluka o datumu po~etka prole}nog dela prvenstva u vojvo|anskim ligama( predlo`en

je 7. mart). Uz to, utvrdi}e se i naknade za obavqawe slu`bene du`nosti na me~evima pokrajinskog stepena takmi~ewa, a bi}e re~i i o izve{tajima Udru`ewa fudbalskih sudija i trenera Vojvodine, a bi}e i drugih tema. G. K.

ULCIWSKI DANI KULSKOG HAJDUKA

Sve po planu

Fudbaleri Hajduka u Ulciwu se pripremaju za prole}ni deo prvenstva. - Da kucnem u drvo, za sada ide sve kako smo planirali. Radimo dva puta dnevno, vojska je malo umorna, ali to je i normalno za ovu fazu rada - ka`e {ef stru~nog {taba @arko Soldo. U ovom delu priprema akcenat u radu je stavqen na uigravawe ekipe. U tu svrhu planiran je i ve}i broj kontrolnih utakmi-

Treninzi su izuzetno zahtevni, ali igra~i ih podnose i za sada se samo Aleksandar Jovanovi} `alio na bol tetiva, dok je sa ostalima sve u redu. Posebno raduje kvalitetan rad mladi}a, Latinovi}, Varga, Veselinovi}, Jan~evski i Sekeru{, koji su pred put u Ulciw potpisali stipendijske ugovore. - Zadovoqan sam wihovim odnosom prema radu i pona{awem. Logi~no je da malo te`e podno-

Jovanovi} u Proleteru Nakon nekoliko dana boravka u Ulciwu direktor kulskog superliga{a Aleksandar Vla{kali} se vratio u Kulu, a budu}i da je prelazni rok u toku u wegovoj kancelariji je ìvo.Zatekli smo u kancelariji Marka Jovanovi}a koji se odjavqivao iz Hajduka. Wegova nova destinacija je novosadski Proleter. Prema re~ima Vla{kali}a, za par mladih igra~a Hajduka interesovawe je pokazao vojvo|anski liga{ Topola iz Ba~ke Topole, pa se lako moè desiti da Mara{ i Kova~evi} budu ustupqeni ovom klubu. ca. Prva je i odigrana sa Mornarom iz Bara - 1:1. - Bila je to na{a prva provera, a s obzirom na naporne treninge nije bilo neke kvalitetne igre. No, najva`nije je da su svi koji su dobili priliku pokazali veliku èqu da se predstave u {to lep{em svetlu, a bitno je i to {to se niko nije povredio isti~e Soldo.

se pripreme nego starosedeoci, jer se prvi put sre}u sa ovakvim na~inom rada, ali i mi se trudimo da im doziramo napore, tako da za sada sve proti~e u najboqem redu i zbog toga sam kucnuo u drvo - napomenuo je Soldo. Do povratka iz Ulciwa fudbaleri Hajduka }e odigrati jo{ pet kontrolnih susreta. \. Bojani}

DNEVNIK

Dujkovi} pozvao i Stevanovi}a Selektor mlade fudbalske reprezentacije Srbije Ratomir Dujkovi} odlu~io je da 19-godi{weg napada~a Intera Alena Stevanovi}a uvrsti u sastav orli}a koji }e 3. marta odigrati prijateqski me~ u Makedoniji. - Razgovarao sam sa Stevanovi}em i dileme nema, dobi}e poziv za me~ sa Makedonijom. Bilo mu je drago kada sam ga pozvao, sre}an je {to }e dobiti priliku da debituje u dresu sa dràvnim grbom. Nije bilo nedoumica da èli da igra za Srbiju â&#x20AC;&#x201C; kaè Ratomir Dujkovi}.

Skoro bezizlazna finasijska kriza obojila je diskusije na Skup{tini FK Mladost iz Apatina. Blokada ra~una (dug 3,1 milion dinara) i najava da }e ra~un biti narednih dana dodatno optere}en novim potra`ivawima unela je nemir me|u igra~e koji su ostali u klubu.Uprava Mladosti odlu~ila je da potra`i pomo} FS Srbije i FS Vojvodine, da proda stan od 112 kvadrata u ulici

ku}e treba da se idvoji 250.000 dinara i da je za takmi~ewa u Prvoj ligi potrebno godi{we oko 30 do 40 miliona dinara. Uz nezavidnu finansijsku situaciju, te{ku situaciju dodatno komplikuje ~iwenica da je stadion â&#x20AC;&#x17E;Rade Svilarâ&#x20AC;&#x153;, (sedam terena) od 2000. godine vlasni{tvo Apatinske pivare. -Grad je pro{le godine dao pet miliona dinara. Sada je hitno potrebno za deblokadu ra~u-

Milan Damjanovi} i Nikola Vuk{a. - Glavni teret krize su izneli igra~i i treneri. Uspeli su da ostanu u ligi i na polusezoni imaju 19 bodova. Ne znamo da li }e i sa koliko Pivara pomo}i. Do sada je sponzorisala sa 2.500 evra mese~no, {to je nedovoqno - rekao je predsednik Mladosti Petar Popovi} Trener Milan Damjanovi} ne mo`e da veruje da se sve ovo de-

RUSKOSELCI STARTUJU 5. FEBRUARA

Ciq vi{i rang

Po~etak priprema za prole}nu sezonu u MFL Kikinda - Novi Be~ej stru~ni {tab Crvene zvezde iz Ruskog sela zakazao je za 5. februar. Ruskoselci su polusezonu zavr{ili na prvom mestu. - Ja~i smo u odnosu na jesewu polusezonu. U na{e redove stigli su provereni igra~i: Ili} (Banat, Zrewanin), golman Ostoji} (Delija, Mokrin), napada~ Milivojevi} (Delija, Mokrin) i Baji} (kikindski @AK). Na{ ciq je poznat, osvajawe prvog mesta i plasman u vi{i - ka`e trener Dejan Kne`evi}, kome }e u radu pomagati Goran Cvijanovi} i dodaje: - Radi}emo na na{em stadionu i do starta prvenstva odigrati sedam - osam utakmica, {to }e, verujem, biti dovoqno za uigravawe. Ako ho}emo da budemo prvi moramo da budemo u svim elementima spremni. M. R.

Kako daqe: Nikola Mar~eta, @eqko Yakula i Petar Popovi}

Stanka Opsenice i poku{a kako-tako da konsoliduje redove pred nastavak takmi~ewa u Prvoj ligi. Vlade Kne`evi}, Damir Baji} i Nenad Jefti} su novi ~lanovi u upravqa~kom telu kluba. - Lokalna samouprava trenutno nema na~ina da pomogne u deblokadi ra~una Mladosti Kriza trese apatinsku Mladost. Do sada smo ~inili sve {to smo mogli - rekao je Miodrag Baki}, zamenik predsednika op{tine. On je jo{ saop{tio da za jednu utakmicu kod

na jo{ pet miliona i za skromni buxet kluba jo{ 20 miliona. Bez pomo}i grada te{ko je prona}i re{ewa. Tra`ili smo kredit, ali ga nismo dobili po{to klub nema nikavu imovinu. Jedan od izlaza je da se stadion vrati klubu i da se potra`e zainteresovana lica koja bi mogla ovaj kompleks da iskoriste za sportsku akademiju ili regionalni skaut centar - rekao je ~lan uprave @eqko Xakula. Od nekada 21 zaposlenog klub je spao na nekolicinu uglavnom entuzijasta, kakavi su treneri

{ava klubu koji je ne tako davno imao zvezdane trenutke. - Ne shvatam da grad ne mo`e da pomogne. Klub nema sada ni sekretara ni direktora. Koliko je po`rtvovanosti bilo me|u igra~ima svedo~i i podatak da su oni dobijali stipendiju od 7.000 dinara, a kopa~ke ko{taju 13.000 - rekao je Damjanovi}. Stariji ~lanovi Skup{tine reagovali su dosta emotivno, nisu mogli da se pomire sa nastalom situacijom i tra`ili su od uprave da se potrudi da na|e nove sponzore. J. P.

Zvezda ne da Savi}a Fudbalski klub Crvena zvezda odbio je da Vujadina Savi}a po{aqe na pozajmicu do kraja sezone u Wukasl. Savi} (19) je proveo dva dana u Engleskoj gde je vodio pregovore sa Wukaslom, ali do dogovora nije do{lo. Menaxer Kris Haton `eleo je da dovede fudbalera Zvezde na pozajmicu do kraja sezone, a da na leto otkupi wegov ugovor, sa ~ime se ~elnici beogradskog kluba nisu slo`ili.

Ogwanovi} u Smederevu Nekada{wi fudbaler Partizana i crnogorski reprezentativac Dejan Ogwanovi} potpisao je jednogodi{wi ugovor sa Smederevom. On bi trebalo da zameni @eqka Kova~evi}a, koji je pre nekoliko nedeqa napustio smederevski klub. Ogwanovi} (31) se ve} prikqu~io novim saigra~ima na pripremama u Ohridu. Crnogorski fudbaler je ponikao u Bokequ, a potom je igrao za Budu}nost, Partizan, Estoril, Obili} i Lo|. Za reprezentaciju Crne Gore nastupio je na {est me~eva.

- Wukasl je odmah `eleo da dovede Savi}a, pa da na leto izvr{e kompletan transfer, ali mi nismo spremni na takav dogovor, niti smo `eleli da ga pustimo ove zime - rekao je sportski direktor Crvene zvezde Ivan Axi} i dodao: -Vujadin Savi} je na meti vi{e evropskih klubova i postoji velika mogu}nost da po zavr{etku sezone po~nu ozbiqni pregovori o wegovom napu{tawu crveno-belih.

FA KUP ENGLESKE

Stojkovi} i Milija{ ispali Golman fudbalske reprezentacije Srbije Vladimir Stojkovi} primio je dva gola u eliminaciji Vigana od ~etvrtoliga{a Nots kauntija (2:0) u 4. kolu

gol-liniji Vigana i na svakom je do sada primio po barem jedan gol. I Nenad Milija{ je zavr{io ovogodi{we u~e{}e u FA kupu.

Purovi} poja~ao Olimpiju Crnogorski fudbalski internacionalac i ~lan Sportinga Milan Purovi} igra}e do kraja sezone na pozajmici u Olimpiji iz Qubqane. Povremeni crnogorski reprezentativac se ve} pridru`io novim saigra~ima na pripremama u Italiji. On je prvi deo sezone igrao na pozajmici u Videotonu. Purovi} (24) je karijeru po~eo u Budu}nosti, a potom je od 2005. do 2007. godine igrao za Crvenu zvezdu. Crnogorac je 2007. poja~ao Sporting, ali nije uspeo da se izbori za status prvotimca.

Nenad Milija{

FA kupa Engleske. Iako je imao nekoliko dobrih intervencija, Stojkovi} je morao da vadi loptu iz mre`e u 75. minutu kada ga je savladao Hant, kao i tri minuta kasnije kada je Gari Koldvel postigao autogol. Ovo je Stojkovi}u bio ~etvrti me~ na

Wegov Vulverhempton je pora`en od drugoliga{a Kristal Palasa 3:1. Junak pobede tima iz Londona bio je Baterfild koji je postigao sva tri gola u roku od samo {est minuta, od 62. do 68, dok je Anri u posledwim sekundama me~a spasao ~ast vukova.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

Star~evci na dobrom putu Vojvo|anski liga{ Borac iz Star~eva prvi deo prvenstva zavr{io je na sedmom mestu sa 29 bodova i gol razlikom 34 :25. Pre po~etka prvenstva malo ko je verovao da }e Star~evci u debitanskoj sezoni ostvariti dobar rezultat. Trener Gojko Jani~ijevi} napravio je dobar tim, a u jesewem delu prvenstva dres Borca su nosili Mili~ev, Jovanovi}, \oki}, Bo{kovi}, Deheqan, Kolak, Radosavqevi}, Nikoli}, Brajovi}, ]irkovi}, Perovanovi}, Makarun, Arsenijevi}, Banzi}, ^ali}, Gorunovi}, Obradovi}, Matija{evi}. O jesewem u~inku trener Jani~ijevi} ka`e:

- Zadovoqan sam igrom i rezultatima koje smo postigli kao novajlije u Vojvo|anskoj ligi. Napravili smo lep uspeh i verujem da na prole}e mo`emo ostati u vrhu tabele. @elim da napomenem da smo dobrim igrama ove sezone zapo~eli zacrtani ciq - da Borac postane stabilan vojvo|anski liga{. Bez obzira na skromna finansijska sredstva rukovodstvo kluba i fudbaleri su imali odli~nu saradwu. - Mnogi klubovi u na{oj ligi imaju ve}i buxet od nas, ali smo mi pokazali da finansije nisu prepreka da se ostvare dobri rezultati - isti~e Jani~ijevi} i dodaje: - Imamo u planu da dove-

demo dva igra~a, ali ne po svaku cenu, jer u omladinskoj ekipi imamo mladih fudbalera na koje ozbiqno ra~unamo. Svi igra~i ima}e priliku da se radom na treninzima i utakmicama nametnu za prvi sastav. Najboqi igra~ Borca, iskusni Rade Makarun ka`e: - Borac je jedan od najorganizovanijih klubova na prostorima Ju`nog Banata. U ekipi ima dosta mladih i dobrih igra~a, poput Radosavqevi}a, Jovanovi}a, Mili~evi}a i drugih, i uz nas iskunije verujem da }emo i u nastvaku prvenstva pru`ati dobre partije i sa~uvati mesto u gorwem domu lige. B. Stojkovski

RAZGOVOR S VLADICOM JOVANOVI]EM, SVETSKIM PRVAKOM U BODIBILDINGU

Do titule za samo dve godine Posle IFBB svetskog prvenstva u bodibildingu, odr`anog u januaru u Madridu, reprezentativci Srbije su na{u zemqu ~vrsto ucrtali na mapu sveta. Mladi i perspektivni Vladica Jovanovi} na tom takmi~ewu se u te{koj kategoriji klasik bodibilding okitio zlatnom medaqom. Iako je wegov sta` u ovom sportu relativno kratak, nagrade koje je ovaj sportista osvojio dovoqno govore o kakvom se potencijalu radi. Opisuju}i svoje bodibilding po~etke, Vladica je naveo da se tim sportom bavi samo dve godine. Ipak, u razgovoru s wim namernik mo`e da sazna da je wegovo bavqewe bodibildingom dugogodi{wa praksa. Naime, u aprilu ove godine navr{i}e se druga godi{wica Vladicinog prvog izlaska na neko takmi~ewe. - Odlu~io sam da iza|em na takmi~ewe na nagovor nekolicine prijateqa, a i mene je jako

kopkalo koliko bih mogao da postignem na jednom takvom prvenstvu i kako bi sve to izgledalo – objasnio je Vladica svoje sportske po~etke. - Prakti~no bez ikakvog znawa o takmi~arskom bodibildingu i bez prave i osmi{qene pripreme, osvojio sam srebrnu medaqu. Ova re~enica odnosi se na wegov po~etak, kada je na svom prvom pojavqivawu na bini osvojio drugo mesto na Srbija openu, me|unarodnom takmi~ewu koje se odr`alo u Domu sindikata u Beogradu, u organizaciji Bodibilding, fitnes i aerobik saveza Srbije. Ipak, Vladica dodaje da je tajna wegovog uspeha u dobroj bazi, koju je ostvario dugogodi{wim, jakim i redovnim treninzima i dugogodi{wem vo|ewu ra~una o prehrani. Kao dodatnu potvrdu veli~ini uspeha koji je Jovanovi} ostvario na Srbija openu, treba dodati da je dobio srebrnu medaqu za drugo mesto

u kategoriji klasik, koja je bila najbrojnija.

Strelovit uspeh - Sala je bila prepuna jer je gost bio Roni Kolman, koji je pozirao na bini – opisao je Vladica euforiju koja je vladala na beogradskom takmi~ewu. - U sveukupnoj klimi, svoju pozing ta~ku i osnovne poze koje takmi~ari pokazuju sudijama ve`bao sam no} pre, {to dovoqno govori o mojoj neozbiqnosti na tom takmi~ewu. Posle tog takmi~ewa prakti~no sam se zaqubio u bodi bilding i nastavio sam da izlazim na binu na gotovo sva va`nija prvenstva - emotivno opisuje Vladica kqu~ni trenutak u svojoj karijeri. - Najve}i napredak sam napravio izme|u Evropskog prvenstva u Novom Sadu 2009. godine, gde sam zauzeo peto mesto, i dr`avnog prvenstva u Smederevu iste godine, na kom sam postao prvak Srbije. Razmak izme|u ova dva takmi~ewa je bio pet meseci.

Vladica je {kolovani sportski trener za rekreaciju kao i kvalifikovani maser sa sertifikatom za sve vrste ru~nih masaà. Upravo je fitnes klub ~iji je vlasnik glavni izvor prihoda koji ovom sportisti omogu}uje kvalitetan rad i primerenu ishranu koji mu garantuju i nove uspehe. Posle Prvenstva Srbije koje je pro{le godine odràno u Smederevu, a na kojem se Vladica okitio titulom dràvnog prvaka, mnogi sponzori po~eli su da se interesuju za wega. Ipak, jo{ uvek ni{ta nije finalizovano. - Otkako sam napravio taj veliki napredak i sada, kada sam u Madridu osvojio zlatnu medaqu, na vidiku su mi neki sponzori u vidu suplemenata, ali jo{ se ni{ta nije konkretno dogodilo – rekao je Vladica, izraàvaju}i sumwu u realizaciju tih obe}awa. - Svi su slatkore~ivi u po~etku, kad je medaqa oko vrata.

Ipak, Jovanovi}u je dr`ava dala stipendiju koja mu pokriva tro{kove hrane. - Dobio sam stipendiju koju ima pet najboqih takmi~ara u dr`avi i koja se ispla}uje na mese~no, tako da }u ove godine imati pokrivena finansijska sredstva za hranu koja mi je potrebna da bih mogao kvalitetno da iza|em na sva planirana takmi~ewa, Jedini problem ostaju mi suplementi, ali se nadam da }e se i to re{iti u skorije vreme, jer me za 12 nedeqa o~ekuje Srbija open u Domu sindikata, u Beogradu. Nedequ dana kasnije idem na prvenstvo Balkana u Varvarinu, a posle toga o~ekuje me najva`niji ovosezonski ciq - Evropsko prvenstvo u Holandiji.

[KOLU FUDBALA U BANATSKOM KARLOVCU PODR@AO PREDSEDNIK OP[TINE DANIJEL KI[MARTON: Od kako je pre godinu i ne{to vi{e dana nova uprava preuzela klub u Proleteru iz Banatskog Karlovca je mnogo toga krenulo na boqe. Prvi tim je jesewi prvak Ju`nobanatske prve lige, a klupska {kola fudbala je sve masovnija i kvalitetnija. Sa de~acima rade prvotimci David Luki} i Bojan Mitrovi}, a o uslovima se stara direktor {kole Goran Krstovi}. - De~aci se takmi~e u Mini- maksi ligi savr{wacima iz Vr{ca i Plandi{ta i posle pet kola nalaze se na drugom mestu.Veoma smo zadovoqni kakao {kola radi, a oko we mnogo su nam pomogli predsednik Op{tine Alibunar Danijel Ki{marton, predsednik Skup{tine op{tine Du{an Jovanovi} i poslanik u Skup{tini Vojvodine Nedeqko Kowokrad – kaè potpredsednik Proletera Sa{a Cvetkovi}. Minule nedeqe Danijel Ki{marton je posetio Proleter i ~estitao prvom timu prvo mesto u jesewem delu prvenstva, ali najvi{e vremena je proveo u druèwu sa najmla|ima, kojima je poklonio deset fudbalskih lopti. - De~aci su zaqubqenici fudbala i siguno }e neki od wih stasati u kvalitetne igra~e. Pomaèmo koliko moèmo, za po~etak dobi}e garnitura dresova, a zalaga}emo se da prva investicija iz Pokrajinskog fonda za investicije ide na zavr{etak sportskih dvorana u Banatskom Karlovcu i u Alibunaru-obe}ao je predsednik Ki{marton. R. Jovanovi}

Tajna uspeha kvalitetan rad i ishrana Opisuju}i svoje uobi~ajene dane, Vladica dodaje da je posle novogodi{wih praznika napunio baterije. Ipak, tajna wegovog uspeha nije neki ~arobni napitak koji moè da popije, ve} dugogodi{wi kvalitetni rad. - Tokom ~itave godine vodim ra~una o prehrani, ne dozvoqavam sebi preveliko opu{tawe i period kad sam na dijeti mi se nikad previ{e ne razlikuje od vansezonskog na~ina ishrane. Jednostavno, samo smawim koli~inu ugqenih hidrata i pove}am broj obroka, a smawim koli~inu - kategori~an je bio Vladica Jovanovi}. - Ni trening se ne razlikuje bitno, osim {to ubacujem kardio, ujutro na prazan èludac i posle treninga s tegovima, dok u periodu kad nisam u pripremama uop{te ne radim kardio. Opisuju}i svoj uobi~ajeni dan tokom priprema za takmi~ewe, Vladica navodi jutarwi kardio u trajawu od 45 minuta, nakon kojeg sledi prvi obrok. - Budu}i da sam vlasnik fitnes kluba, i tokom priprema ve}inu vremena provodim na svom radnom mestu gde drìm treninge klijentima. Posle jutarwe smene odlazim ku}i na ru~ak, posle kojeg spavam maksimalno dva sata. Imam sre}e da i moja k}i Jana spava u to vreme, pa se tako „provodimo“ dok je supruga na poslu - uz osmeh opisuje Vladica svoje o~inske du`nosti. S obzirom na predanost radu koja se prime}uje iz svake wegove re~enice, nesumwivo je da }e ime Vladice Jovanovi}a biti jo{ mnogo puta zapisano na pobedni~kim postoqima bodibilding takmi~ewa najvi{eg nivoa.

ZAVR[EN VRBASKI TURNIR U MALOM FUDBALU

Pobednik Kafe-bar „Dol~e vita” Zavr{en je turnir u malom fudbalu u Vrbasu, koji je posle vi{egodi{we pauze sa uspehom organizovao Centar za fizi~ku kulturu „Drago Jovovi}“. Nadmetalo se 18 ekipa za nagradni fond od 270.000 dinara. Pobedni~ki pehar i 150.000 dinara pripali su ekipi Kafe-bar „Dol~e Vita”, koju su uglavnom ~inili prvotimci kluba malog fudbala Lete}i Holan|anin. Vrba{ani su u finalu savladali ekipu Mlinostep iz Stepanovi}eva (pripalo im 80.000 dinara) sa 3:0, golovima Milovi}a, A~anskog i Ma}i`enskog. Tre}e me- Ekipa Kafe-bar „Dol~e-vita” sto i nov~ana nagrada od 40.000 dinara pripalo predvodio Dejan Govedarica, i je crvena~koj ekipi Kvark koji ekipe organizatora turnira, je sa 6:2 savladala Tatra mont. pobedili su gosti sa 7:5. Retultati, polufinale: Posebna atrakcija bio je reMlinostep – Kvark 4:3 (2:2); vijalni susret izme|u veterana Kafe-bar „Dol~e vita” – Tanovosadske Vojvodine, koje je

tra mont 2:1 (1:0). Utakmica za tre}e mesto: Kvark – Tatra Mont 6:2 (2:1). Finale: Kafe bar Dol~e Vita – Mlinostep 3:0 (1:0). J. Len|er

~etvrtak4.februar2010.

PRVA LIGA ZA DAME

Jovanovska odlu~ila Vojvodina NIS - Spartak 75:56 (10:17, 22:16, 22:14, 21:9) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 100, sudije: Novakovi} i Golu{in (Zrewanin), Veselinovi} (Zemun). VOJVODINA NIS: Jovanovska 7, ^abarkapa 14, Popovi}, Maxarevi} 4, Du{ani} 14, Krwetin 15, Stankovski, Vu~kovi} 2, Stupar 13, Terzi} 3, Bo{kovi} 3, Ninkovi}.

Awa Stupar

SPARTAK: Kova~i} 11, Suturovi}, Orozovi} 17, Vida, ^eli}, Veselinovi} 6, Kekezovi}, An|eli}, \or|evi}, Kova~evi}, Pijevac 13, Ajdukovi} 9. Sa dve uzastopno prese~ene lopte i laganim poentira-

wem, a zatim i trojkom Anete Jovanovske, sredinom tre}e ~etvrtine, ko{arka{ice Vojvodine NIS slomile su otpor dopadqive ekipe Spartaka iz Subotice. Od tada, pa do kraja me~a, sve je i{lo na vodenicu Novosa|anki gde je do punog izraàja do{ao kvalitet i duìna doma}e klupe, a prva postava Suboti~anki nije mogla sama da dobije utakmicu. Iako su go{}e boqe otvorile utakmicu i prvu deonicu zavr{ile sa sedam poena prednosti (17:10), nemar u napadu, u pojedinim trenucima bezidejnost, omogu}ile su doma}im igra~icama da brzim kontra napadima ostanu u egalu i ~ekaju povoqan momenat da prelome utakmicu u svoju korist. Nisu go{}e maksimalno iskoristile odsustvo prvog centra crveno-belih Jovane Karaka{evi} i wihova nadmo} na pozicijama centra nije vredela, a prevagu je na stranu Vojvodine doneo triling dama Krwetin-Stupar-âbarkapa. Treba napomenuti da je Awa Stupar uz 13 poena imala devet Foto: F. Baki} skokova, sedam asistencija i ~ak osam ukradenih lopti. Kod go{}i boqe od ostalih bile su Orozovi}, Kova~i} i Ajdukovi}, ali ne dovoqno da se ozbiqnije parira favoritu. M. Risti}

Nova pobeda Oklahome [irom SAD odigrapoena, dok je iskusni O Nil no je sedam me~eva imao 13 skokova. Gej sa 15, Mejo NBA lige. Od srpskih i Gasol sa po 10, najefikasniji u igra~a na terenu su biMemfisu, koji nije imao pomo} li Nenad Krsti} i Zeka Rendolfa, nakon o~ajne Vladimir Radmanovi}, {uterske ve~eri ({ut 14-3, 8 poimali su polovi~an ena). Klivlend imao najboqi u~inak. Oklahoma je nastavila skor na Istoku 39-11, za petama na krilima fantasti~nog Keviim je Orlando koji je pobedio na Durenta da pobe|uje, savladaMilvoki 99:82 (Hauard 22 poena na je i ove sezone odli~na i 11 skokova) i trenutno ima Atlanta sa 106:99. Krsti} je skor 33-16. imao solidan u~inak od 8 poena Najvi{e poena ubacili su i 7 skokova, dok je Durent sa 33 i Indijana i Toronto, ukupno 245. uz pomo} standardno dobrog tanPobedili su Pejsersi 130:115. dema Grin – Tim Indijane je Vestbruk (19+12 pobedio timskom poena) predvoigrom, u kojoj je dio tim iz Oklasedam igra~a sahome do 30.pobekupilo vi{e od de u sezoni. 10 poena, Grenxer Vladimir Radnajvi{e 23, Marmanovi} je u pofi 20 uz 14 skokorazu Golden va, dok su u RepStejta od Hjutorsima samo 3 stona 119:97 igra~a imala dvoimao u~inak od 5 cifren u~inak u poena i 3 skoka poenima: Bo{ 35, za 16 minuta u Andrea Barwani igri. Voriorsi 34,Belineli 21. imaju skor od saDo pre nekoliko mo 13 pobeda i godina, me~ De~ak 34 poraza, troit – Wu Xersi dok Hjuston, koji Momenat iz duela bio je jedan od su predvodili Oklahoma–Atlanta derbija isto~ne Lendri i Bruks sa po 24 poena, i konferencije. I danas je, ali daqe dobro gura, bez Mek Grejderbi za~eqa tabele. Pistonsi dija (koji sigurno odlazi) i Jao su te{kom mukom stigli do Minga (povratak na parket pod 16.pobede u sezoni (uz 31 poraz), velikim znakom pitawa). Klisavladav{i Netse 97:93 (Hamilvlend je lako pobedio Memfis ton 22 – Heris 24), dok je ekipa 105:99, Lebron Xejms se vi{e baKlipersa pobedila ^ikago vio asistencijama saigra~ima, 90:82 (Gordon 24, Kaman 22+11sk na kraju ih je imao ~ak 15, uz 22 – Deng 18).

SPORT

DNEVNIK ^ELENY KUP ZA DAME

Suboti~anke ispustile ~etvrtfinale Istr – Spartak 3:1 (22:25, 25:22, 25:23, 25:18, zlatni set: 15:12) ISTR: Sala "Al Polivalante", gledalaca: 500. Sudije Sari Kolemainen (Finska) i Frenki Tanti (Malta). ISTR: Tod 13 (2 bloka, 2 asa, 2 sg), Heja{ 24 (1 blok, 2 asa, 3 sg), Vasin 5 (3 asa, 2 sg), Lemoaw (libero), Miku{kova 16 (2 bloka, 2 asa, 3 sg), Cvetanovi} 8 (2 bloka, 1 as), Ulmu 5 (2 bloka, 2 sg), Aleterak, Vobrova 2 (2 asa, 2 sg), Desan. SPARTAK: Bokan 20 (2 bloka, 2 sg), Niki} 13 (3 bloka, 1 as, 3 sg), Stojanovi} 17 (4 bloka, 2 asa, 3 sg), Medi} 5 (2 bloka, 1 sg), ê{qar 5 (3 asa, 3 sg), Klisura 11 (2 bloka, 3 asa), Memi{evi} (libero), Markovi} (1 sg), Heli} 1 (1 as, 1 sg), [imi}. Mali korak je delio odbojka{ice Spartaka do prolaza me|u osam najboqih ekipa u êlenx kupu. Videlo se na me~evima u Subotici i Istru da ve}e iskustvo ne zna~i ni{ta, da nema papirnatih favorita, niti nepobedivih ekipa, ali i da Spartaku fali jo{ samo malo da zaokruì ovu lepu evropsku pri~u. To „malo“ se u me~u sa Istrom merilo jednom loptom, jednim potezom, jednom gre{kom, momentom koncetracije u zlatnom setu. Po~elo je kako se samo moglo prièqkivati. Jak servis i dobar blok doneli su prednost Spartaku od 6:3. Da su ozbiqna ekipa doma}e pokazuju vrlo brzo. Pra}awe bu~nim bodrewem sa tribina, Istr stiè do prednosti od 8:7, a na tom tom talasu doma}e su stigle i

do vo|stva od 11:8. Spartaku nije trebalo mnogo da se vrati u igru, uz dobar blok tandema Bokan – Stojanovi} i as servis Kristine ê{qara, okre}e na 16:14. Poen za vo|stvo u setovima donela je Stojanovi}eva. U drugom setu druga pri~a, Spartak je poveo sa 11:8, pa dozvolio preokret. Uspele su golubice da dobrim servisima u fini{u seta stignu na 19:19, ali nekoliko prilika za preokret nisu iskoristile, pa je doma}i tim izjedna~io. Napeto je bilo i u tre}em setu. Istr je vodio sa 8:5, da bi devojke iz Subotice do{le u prednost 10:9. Vodio je Istr sa 16:14, potom Spartak sa 19:18, pa opet doma}in sa 22:19, da bi go{}e stigle na 23:23, a onda gre{kama poklonio poene protivniku. Odluku u ~etvrtom setu donela je Ivana Vasin ~ijim servisima Istr obezbe|uje pobedu od 3:1 i borbu za prolaz u zlatnom setu. Zavr{ni set je bio kao utakmica u malom. Mnogo dramati~nih poena, veliki preokreti na obe strane, a na àlost i poraz Spartaka. Doma}e su povele sa 3:1, Spartak je uzvratio i stigao do kapitala od 10:5. Iako se ~inilo da je Spartak sve izvesniji pobednik Francuskiwe se nisu predavale iz jedan poklon sudije dobile zlatan set i pro{le u ~etvrtfinale êlenx kupa. N. Stanti}

IZ JUGOVI] UNIMETA

Jordovi} hvali kadete Rukometa{i Jugovi} Unimeta pripreme za prole}ni deo {ampionata odra|uju u Ka}u, ali su oberu~ke prihvatili poziv sarajevske Bosne i segedinskog PIK Segeda da odigraju kontrolne utakmice. Utiske s gostovawa u Sarajevu i Segedinu izneo je trener Ka}ana Vladan Jordovi}. - Sa zadovoqstvom smo prihvatili poziv Sarajlija i Segedinaca da budemo wihovi gosti i da uspostavimo saradwu na duè staze. Oni }e biti na{i gosti, a sa Ma|arima smo dogovorili i odmeravawe snaga mla|ih kategorija. Zbog sluèwa vojske, u Sarajevu smo bili li{eni usluga Perovi}a i Jovanovi}a, kao i Slijep}~evi}a (pozajmqen Lov}enu), pa smo igrali u kombinovanom sastavu. Odigrali smo dve utakmice (3 h 20 minuta) u kojima smo poraèni po 14 razlike, s tim da smo se u prvom

Vladan Jordovi}

poluvremenu potpuno ravnopravno nosili s wima. U drugoj utakmici bili smo oslabqeni neigrawem Pavlova i Vugdragovi}a zbog temperature, tako da

nismo mogli da im se rezultatski suprotstavimo.Zadovoqan sam igrom, a uspeli smo da pariramo wihovoj brzini- rekao je Jordovi} i dodao:- Treba imati u vidu da je Bosna, koju uskoro u L[ o~ekuje me~ s Gorewem, za ovu fazu priprema ispred nas, tako da, op{ti je utisak, smo se predstavili u lepom svetlu. Na{i susreti bi}e tradicionalni, a dogovorili smo se da jedan deo letwih priprema odradimo zajedno i budemo sparing partneri. U Segedinu Ka}ani su pora`eni s deset golova razlike (25:35), ali igrali boqa i sadr`ajnija nego u Sarajevu. - Pedeset minuta smo ravnopravno igrali s ma|arskim liga{em, a onda nas je razbio Dragan Marjanac sjajnim odbranama. Istina, u tom delu me~a {ansu su dobili igra~i ro|eni 1991. i 1992. godine, koji su opravdali ukazano poverewe. @ao nam je

{to ovoga puta na{i i wihovi pioniri i kadeti nisu igrali predigru, jer su Ma|ari imali ba{ tog vikenda svoju ligu mla|ih kategorija. Me|utim, to }e se ostvariti u EHF sedmici. Jordovi} napomiwe da su u Sarajevu i Segedinu sjajno primqeni, organizacija wihovog boravka bila je na visokom nivou, izazvala je veliku medijsku pa`wu, ~ak su lokalne televizije prenosile utakmice. - Jo{ desetak dana ostalo je do po~etka prvenstva. O~ekuje nas u subotu turnir u Po`arevcu, gde }e pored doma}ina u~estvovati Smederevo i kragujeva~ki Radni~ki. Dosada{wim radom sam zadovoqan, naro~ito odnosom igra~a prema obavezama, a uvr{tavawe kadeta u trena`ni proces bio je pun pogodak . Ima igra~a koji su se ve} sada ozbiqno nametnuli - naglasio je Vladan Jordovi}. J. Gali}

NEVOQE STREQA^KOG KLUBA OSOBA SA INVALIDITETOM IZ ZREWANINA

Entuzijazam spasava Olimp Pored ~iwenice da u svojim redovima imaju standardne dràvne reprezentativce, Sneànu Nikoli~, [urawi Lasla, @ivka Papaza i potencijalne Zorana Pou~kog i Zorana [ipku, Streqa~ki klub osoba sa invaliditetom Olimp iz Zrewanina na pragu je da se ugasi zbog te{ke materijalne situacije. Da nije entuzijazma i enorme voqe samih ~lanova, sve bi bilo uzalud, a {to je najgore neko trajnije re{ewe finasijskih problema se ne nazire. - Ponovo smo osvojili ligu Srbije kao i Kup Srbije, a na{i strelci su okosnica dràvne reprezentacije. Muku mu~imo, klub opstaje samo zbog jake voqe nas pojedinaca – sa setom pri~a Zoran [ipka, generalni sekretar Olimpa. – Sopstvenim sredstvima smo isfinasirali odlaske na takmi~ewa, a da nije Javnog preduze}a Skloni{ta ne bismo imali ni krov nad glavom, to jest prostorije. Posebnu zahvalnost dugujemo i Jugoremediji, kao o Savezu za sport i rekreaciju invalida grad Zrewanina, bez ~ije pomo}i bi mogli da stavimo kqu~ u bravu. [ta vas o~ekuje u ovoj godini? - Prvo takmi~ewe je 10.februara, to su kontrolni me~evi za izbor u reprezentaciju, a liga kre}e po~etkom aprila. @alosno je, ali je istina da na pokrajinskom nivou nemamo podr{ku, stalno se loptica prebacuje sa Pokrajinskog sekretarijata za sport na Savez invalida pokrajine, a re{ewe izgleda nije na vidiku. Na{i takmi~ari osvojili su sve {to se osvojiti moè, priznati smo svugde, ali u gradu ba{ i nemamo podr{ku, jer na àlost nismo ~lano-

Nadaju se boqim danima: ~lanovi zrewaninskog Olimpa

vi Sportskog saveza op{tine Zrewanin. Kako to da niste kao registrovani sportski klub ~lanica Sportskog saveza? - To pitawe bi trebali sa punim pravom da postavite qudima koji vode zrewaninski sport. Po prirodi bavqewa sportom to bi trebali uveliko da budemo. Uputili smo zvani~ni zahtev za punopravno ~lanstvo u Savezu, me|utim, dobili smo odgovor koji smo shvatili kao jednu vrstu uvrede. Ne mogu da nas prime zato {to smo invalidi? Ne znam da li ne{to uop{te treba komentarisati – zapitao se [ipka. Strelce Olimpa polovinom godine o~ekuje Prvenstvo sveta u Zagrebu. Veliko je pitawe i neiz-

vesno je da li }e se na}i finasijska sredstva da takmi~ari prvo otputuju na dva turnira koji su uslov za izlazak na najboqu svetsku streqa~ku smotru. Ako do 5.februara reprezentativci iz redova Olimpane po{aqu zvani~an dopis za potvrdu o u~e{}u na ovim izbornim turnirima moglo bi se dogoditi da zbog toga plate kaznu, takozvane penale. A koliko je te{ka situacija govori ~iwenica da strelci nemaju sredstva ni da nabave standardnu municiju, a kamoli ne{to drugo. - Pro{la godina za na{ klub bila je izuzetno uspe{na, bez obzira na brojne te{ko}e sa kojima smo se susretali – pri~u @ivko Papaz, predsednik Olimpa. – Pored evidentnih finasijskih pro-

blema, uspeli smo zahvaquju}i sopstvenim odricawima i ulagawima da ispunimo oko 80 do 90 posto zacrtanog programa za pro{lu takmi~arsku godinu. Na doma}oj sceni smo potvrdili visoku klasu , osvojiv{i duplu krunu, a na me|unardonoj smo tako|e uradili dosta. Moja malenkost je na Svetskom kupu u Nema~koj osvojila prvo mesto, a Sne`ana Nikoli~ je na Svetskom kupu u Turskoj zauzela peto mesto. Zbog nedostatka sredstva niko od n{ih ~lanova nije sebi mogao da priu{ti odlazak na Svetski kup u Francusku. Obzirom na tada{wu formu, siguran sam da bi se bar neko vratio u grad na Begeju sa medaqom istakao je Papaz. N. Jowev

SVET

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

Iran lansirao tre}u svemirsku raketu

TEROR Bomba na motociklu BAGDAD: Eksplozija bombe ubila je ju~e najmawe 20 i povredila 110 {iitskih hodo~asnika kod predgra|a svetog grada Kerbala u Iraku, rekli su izvori u lokalnoj bolnici a javqa francuska agencija AFP. Kako je javila agencija Aso{ijeted pres (AP), pozivaju}i se na lokalnog policijskog zvani~nika, eksploziju je izazvala bomba na parkiranom motociklu u oblasti zvanoj Ibrahimija, blizu isto~nog prilaza Kerbali. U trenutku incidenta, u 11 sati po lokalnom vremenu, tamo se nalazilo mnogo hodo~asnika koji su napredovali ka Kerbali radi prisustvovawa va`nom verskom okupqawu [iita. Ju~e je i u Bagdadu, do{lo je do dva bomba{ka napada na hodo~asnike, pri ~emu je jedan od wih poginuo a sedam ih je povre|eno, rekao je jedan zvani~nik za bezbednost u glavnom gradu Iraka. U prvom napadu koji se dogodio u zapadnom Bagdadu u 06.15 po lokalnom vremenu, jedan ~ovek je poginuo i tri su rawena. U drugoj eksploziji, na jugozapadu Bagdada, raweno je jo{ ~etvoro qudi. (Beta)

Ubica uleteo u konvoj novinara ISLAMABAD: U dana{woj eksploziji na severozapadu Pakistana poginulo je deset osoba, me|u kojima pet u~enica i tri ameri~ka dr`avqanina, a 70 je raweno. Prema re~ima policijskih zvani~nika, eksplozija se dogodila kada je automobil-bomba uleteo u konvoj novinara koji je prolazio kroz oblast [ahi Kota u Lover Diru koji su i{li na otvarawe rekonstruisane {kole i strahuje se da bi broj `rtava mogao biti ve}i. Strani novinari se u Pakistanu mogu kretati samo uz pratwu vladinih slu`benika, podse}a agencija Kjodo. U ovoj eksploziji raweno je i nekoliko pakistanskih novinara.Usled siline eksplozije sru{io se krov {kole i nekoliko okolnih ku}a. Portparol pakistanske vojske Atar Abas rekao je da su tri poginula ameri~ka vojnika bila u pakistanskom Grani~nom korpusu gde su obu~avali pakistanske vojnike za borbu protiv Al-Kaide i talibana. Pakistanski talibani povezani sa Al-Kaidom preuzeli su odgovornost za ju~era{wi napad na tek obnovqenu {kolu za devoj~ice na severozapadu zemqe, javqa agencija Frans pres pozivaju}i se na predstavnika talibana. (Beta)

TEHERAN: Iran je ju~e uspe{no lansirao svoju tre}u svemirsku raketu Kavo{gar-3, koja nosi „eksperimentalnu kapsulu“, saop{tila je iranska televizijska stanica na arapskom jeziku Al-Alam. Televizija je navela da je raketa doma}e proizvodwe. Prethodnu raketu tipa Kavo{gar Teheran je lansirao novembra 2008. godine. Iran je u februaru 2009. godine u orbitu poslao svoj prvi satelit, nazvan Omid, pomo}u rakete Safir-2. Iranski predsednik Mahmud Ahmedine`ad je ju~e, povodom lansirawa kapsule sa `ivotiwama u kosmos, izjavio da je nauka poqe na kome Iran mo-

`e pobediti dominaciju. On je, kako javqa AP, pozdravio lansirawe novog iranskog satelita Kavo{gar 3 kao „veoma veliki doga|aj, po~etak jo{ ve}ih dostignu}a“. Lansirawe je, me|utim, obavqeno bez prisustva javnosti. Dr`avna televizija je emitovala samo snimak kako se u kapsulu stavqaju mi{, dve korwa~e i jo{ ne{to {to je li~ilo na crve. Govore}i o lansirawu ministar odbrane general Ahmed Vahidi je rekao samo da je ono bilo uspe{no. U najoptimisti~kijim planovima Teherana se ra~una s tim da }e Iran u roku od deset godina u kosmos lansirati i ~oveka. (Beta-AFP-FoNet)

U Severnoj Koreji smeweni zbog inflacije SEUL: Severna Koreja je smenila visoke partijske funkcionere koji su vodili ponovnu denominaciju nacionalne valute jer je ta mera izazvala inflaciju, socijalne nemire i glad u nekim delovima zemqe, prenose ju~e mediji susedne Ju`ne Koreje. Krajem novembra Severna Koreja je prvi put od 1959. denominovala nacionalnu valutu von u sklopu napora da zauzda veliku inflaciju i osigura komandni poloàj dràve nad ekonomijom. Te mera je me|utim izazvala velike frustracije gra|ana ostalih sa hrpama bezvrednih nov~anica, paralisala uli~nu trgovinu koja je posledwih godina hvatala zamah i podigla cene u astronomske visine, pi{e ju`nokorejski list ôsun Ilbo pozivaju}i se na neimenovani izvor u Pekingu.

BORBA PROTIV EKSTREMIZMA U FRANCUSKOJ I NEMA^KOJ

francuskog dràvqanstva jednom stranom dràvqaninu oèwenom Francuskiwom. On je rekao da se tokom redovnog ispitivawa slu~aja pokazalo da taj ~ovek svojoj supruzi na-

Racija u 600 javnih ku}a Nema~ke vlasti saop{tile su ju~e pretresle oko 600 javnih ku}a {irom zemqe u nastojawu da u|u u trag ènama iz zapadne Afrike koje su `rtve trgovine qudima. Kancelarija federalne kriminalisti~ke policije saop{tila je da je u akciji, koja je po~ela preksino}, otkriveno je vi{e od 100 èna poreklom iz zapadne Afrike. Neke od wih `rtve trgovine qudima. Mreà qudi iz zapadne Afrike je aktivna u Nema~koj i drugim evropskim zemqama. Ume{ana je u prostituciju, trgovinu qudima, falsifikovawe dokumenata i druge ilegalne delatnosti, navodi se u saop{tewu. laè da bude cela prekrivena, zabrawuje joj da oktriva lice, da odbija da po{tuje sekularne principe i jednakost èna i mu{karaca. Komitet francuske Skup{tine je pro{le nedeqe predloìo da se uvede delimi~na zabrana no{ewa tradiconalne muslimanske

Ukinuta zabrana sunitskim politi~arima BAGDAD: Ira~ki `albeni sud ukinuo je zabranu u~e{}a na izborima nametnutu stotinama kandidata zbog sumwi da su bili povezani s re`imom biv{eg predsednika Sadama Huseina, izjavio je ju~e ~lan izborne komisije Hamdija al-Husaini. Al-Husaini je rekao da je tom odlukom za vi{e stotina kandidata omogu}eno u~e{}e na parlamentarnim izborima 7. marta. Vi{e od 450 qudi nalazilo se na listi zabrawenih kandidata. Ve}ini je u~e{}e na izborima zabraweno zbog navodnih veza s

ènske ode}e koja pokriva celo telo, ili burke. Tako|e je predloèno da treba odbiti davawe dozvole boravka i dràvqanstvo osobama koje se pridràvaju „radikalne verske prakse“.

nekada vladaju}om partijom Baat, dok je nekima spre~eno da se kandiduju zbog krivi~nih dosijea i sumwi da su u~estvovali u nasiqu.Za sada nije poznato koliko }e wih s te liste mo}i da u~estvuje na izborima. Na toj listi se nalazio i istaknuti sunitski politi~ar Saleh al-Multak. Mnogi sunitski muslimani, dominantni za vreme Sadama Huseina, `alili su se da ih nepravi~no goni sada{wa vlada predvo|ena {iitima, premda na listi zabrawenih kandidata ima i {iita. (Beta-AP)

U Francuskoj je od 2004. zabraweno no{ewe bilo kakvih verskih simbola u dr`avnim {kolama, ukqu~uju}i i burke. Sada se razmi{qa da se ta restrikcija pro{iri i na ostala javna mesta. Nema~ka policija je ju~e pretresla stanove desetina musli-

O smeni zaduènih za denominaciju valute u Pjongjangu izve{tava i TV mreà YTN koja navodi da su se ekonomske te{ko}e u Severnoj Koreji pove}ale i da je nesta{ica hrane jo{ gora, kao i da qudi u gradovima na severoistoku zemqe ôngjinu i Tan~unu umiru od gladi. Analiti~ari Samsungovog instituta za ekonomska istraìvawa iz Seula ocewuju da je inflacija u Severnoj Koreji sko~ila zato {to ograni~ena ponuda proizvoda u dràvnom distributivnom sistemu nije mogla da odrì korak sa tra`wom. Komunisti~ka Severna Koreja ima problem kako da prehrani stanovni{tvo od sredine devedesetih zbog prirodnih katastrofa i lo{e uprave i nakon {to je presu{ila pomo} iz biv{eg Sovjetskog Saveza. (Beta-AP)

Kontrola bosanskog neba

Odbijeno dràvqanstvo zbog prekrivawa lica PARIZ: Francuski premijer Fransoa Fijon potvrdio je ju~e odluku svoje vlade da se odbije francusko dràvqanstvo jednom ~oveku koji primorava svoju suprugu, Francuskiwu, da nosi puni islamski veo koji pokriva lice. „Potpisa}u dekret, ovde je re~ o francuskom zakonu. Ve} duè vreme gra|anski zakon predvi|a da moè da se odbije naturalizacija nekome ko ne po{tuje vrednosti Republike“, rekao je Fijon za radio Europe 1. On je naglasio da se u ovom slu~aju radi o jednom radikalnom verniku koji nalaè no{ewe burke, podelu èna i mu{karaca u sopstvenom domu i koji odbija da se rukuje sa ènama. „Ako taj gospodin ne èli da promeni svoj stav, wemu nije mesto u na{oj zemqi, u svakom slu~aju ne zasluùje francusko dràvqanstvo“, rekao je Fijon. Ministar za doseqavawe Erik Beson je preksino} rekao da je predao premijeru nacrt dekreta kojim se odbija davawe

mana u Nema~koj osumwi~enih za ume{anost u ekstremizam i uhapsila trojicu, rekao je portparol Dràvne slu`be za krivi~nu istragu u Baden-Virtembergu Horst Haug. Tuìla{tvo u [tutgartu je optuìlo sedam mu{karaca, starosti izme|u 24 i 59 godine, da su vi{e od 100 qudi odveli iz Nema~ke u Egipat, u jednu versku {kolu, kako tvrdi, poznatu po regrutaciji kandidata za teroriste. Haug je naveo da je oko 300 policijaca u nekoliko gradova pretreslo stanove 43 muslimana osumwi~ena za regrutovawe za obuku terorista. „Wihov ciq je da {aqu druge muslimane u teroristi~ke logore i posle toga u xihad“, navodi se u saop{tewu tuìla{tva. U okviru istrage je utvr|eno je da je nekolicina regrutovanih dobila „finansijku pomo} stranih fondacija“ za boravak u Egiptu. Neki su se vratili u Nema~ku, a drugi otputovali u Avganistan i Pakistan, navodi se u saop{tewu Tuìla{tva. (Beta)

BAWALUKA: Ministar saobra}aja i veza Republike Srpske Nedeqko ûbrilovi} i direktor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo BiH \or|e Ratkovica najavili su ju~e novinairma u Bawaluci da veruju da }e BiH do kraja godine u potpunosti preuzeti kontrolu neba, koju obavqaju nadle`ni za to u Beogradu i Zagrebu, a za {ta se godi{we izdvaja sedam do osam miliona evra. ûbrilovi} je ju~e posetio Dirkeciju za civilno vazduhoplovstvo BiH, koja je sme{tena u Bawaluci na osnovu odluke Saveta ministara BiH. Dirketor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo \or|e Ratkovica je rekao da, pored centrale u Bajaluci, postoje i dve regionalane kancelarije u Sarajevu i Mostaru. On je najavio da }e danas u prostorijama ove institucije biti odràn regionalni sastanak kome }e prisustvovati direktori Direktorata iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore i agencija za pruàwe usluga u kontroli letewa o temama od zajedni~kog interesa za region i civilno vazduhoplovstvo. (Tanjug)

Prvi samit EU u biblioteci BRISEL: Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej odlu~io je da prvi samit {efova dràva i vlada EU kojim }e predsedavati odrì u jednoj staroj briselskoj biblioteci, umesto u evropskim institucijama, kako bi stvorio neformalnu atmosferu. Sastanak lidera EU zakazan za 11. februar bi}e odràn u biblioteci Solvej staroj 108 godina. Planirano je da lideri 27 dràva ~lanica provedu skoro ~itav dan, od 9 sati ujutro do 6 ~asova posle podne u glavnoj prostoriji biblioteke. Svakom od lidera bi}e

omogu}eno da na sasatanak povede po jednog od svojih savetnika, ali }e oni biti odvojeni u zasebnoj sobi, pi{e ju~e „EU observer“. Sastanku }e prisustvovati i predsednik Evropske komisije @oze Manuel Baroso i {efica evropske diplomatije Ketrin E{ton. Glavna tema susreta bi}e izlazna strategija EU iz finansijske krize, ali }e se razgovarati i o drugim va`nim pitawima, me|u kojima je i pomo} Haitiju. Konvencionalni evropski samiti koji se odr`avaju u zgradi Justus Lipsijus su vrlo formalni i na

tokom tih samita evropski lideri sede na svojim mestima du` zajedni~kog stola i diskutuju u skladu sa ranije utvr|enim redosledom.rekao je Rompejev portparol Dirk de Beker. „Ovo je prvi sastanak, pa hajde da vidimo kako }e se stvari odvijati, rekao je Rompejev portparol Dirk de Beker. Odr`avawe neformalnih sastanaka bilo je i karakteristika Van Rompejevog rada i na mestu premijera Belgije i sa svojim ministrima se ~esto sastajao van zgrada vlade. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAULO KOEQO Poznati brazilski pisac Paulo Koeqo okarakterisao je biv{eg britanskog premijera Tonija Blera kao „ratnog zlo~inca“ zbog wegovog u~e{}a u ira~kom ratu, preneo je „Doj~e vele“. Poznati pisac je izjavio da ne `eli da Bler u~estvuje u planirawu Letwih olimpijskih igara u Rio de @aneiru 2016. godine. Koeqo je optu`be izneo u porukama preko dru{tvene internet mre`e „Tviter“.

KARLOS PAPUQAS Gr~ki Parlament ju~e je izabrao predsednika Karolosa Papuqasa na drugi petogodi{wi mandat. Papuqas(80) reizabran je sa 266 glasova od 300 poslanika. Papuqas je bio u dva mandata {ef gr~ke diplomatije. Pre toga je tri godinebio zamenik ministra spoqnih poslova i zamenik ministra odbrane u koalicionoj vladi od 1989-1990. Bio je poslanik iz Jawine(Epir) od 1977. do 2000. godine.

HELEN-HOLM PEDERSEN Helen-Holm Pedersen izabrana je za savetnicu za Balkan visokog predstavnika Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. Pedersen je do sada radila u kabinetu evropskog komesara za pro{irewe Olija Rena i bila je zadu`ena za Bosnu, Kosovo, razvoj i humanitarnu pomo}, potro{a~e i za odnose sa Savetom EU.

Istraìvawa: Ovulacija kod èna podsti~e èqu za luksuz BRISEL: Jedno istraìvawe obavqeno u Belgiji kojim su bile obuhva}ene mlade ène, pokazalo je da period ovulacije kod ve}ine wih budi èqu za luksuzom. Belgijska nau~nica Inge Lens prou~avala je pona{awe èna tokom najplodnijeg perioda wihovog mese~nog ciklusa. Prema prvim rezultatima, ène su tokom tog perioda posebno osetqive na luksuz i modu. Ta izraèna naklonost prema luksuznim predmetima je, smatra ona, potpuno prirodna po{to su ène usred hormonalnog ciklusa mnogo osetqivije na stvari koje bi mogle da budu korisne za wihovo budu}e dete, a u na{em dru{tvu, bogatstvo je ono {to daje najve}i ose}aj sigurnosti.

U svom eksperimentu Inge Lens je grupi od stotinak studentkiwa prikazala seriju

fotografija i traìla da navedu one koje su upamtile. Mada za sada ni{ta ne dokazuje nau~no, dobijeni rezultat je napobitan: predmeti koji su privukli najve}u pa`wu mladih èna bili su pre svega proizvodi luksuznih brendova: skupi mobilni telefoni, satovi, automobili....Predmeti koji su im mawe bili interesantni bili oni koji se svakodnevno koriste kao, recimo: ~etkica za zube, olovka, {oqa... Belgijska nau~nica namerava da produbi svoje istraìvawe kako bi potvrdila svoje prve konstatacije. Wene opservacije me|utim ve} sada pokazuju da su ène koje koriste pilule za kontracepciju sklonije tro{ewu novca na veoma skupe stvari i to tokom ~itavog ciklusa, preneli su lokalni mediji. (Tanjug)

~etvrtak4.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak4.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

ZLATIBOR - prodajem nove aprtmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 95723

~etvrtak4.februar2010.

IZDAJEM dvoiposoban prazan stan 68m2 sa kuhiwskih elementima, Ul. Bra}e Jovandi}, 200E mese~no. Telefon: 021/547-920, 064/09-07-889. 97699 GARSOWERA 40m2, Danavska luks, I sprat, name{teno komplet. Telefon 064/244-7282. 97346 ODMAH useqiv prazan jednoiposoban stan u novoj zgradi na @itnom trgu, CG, telefon, kablovska, 180e mese~no + depozit. Telefon 063/516159. 97389 IZDAJEM komplet name{ten dvosoban stan 3 le`aja, 55m2 kod socijalnog, cena 200E, uz depozit. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920. 97700 IZDAJEM stan 94m2 u centru, visoko prizemqe, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/274-96-31. 97648 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 35 m2 kod Futo{ke pijace, cena 180 E. Telefon 021/547-920, 064/09-07889 97694 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15 Kablovska. Internet. Telefon 064/153-20-10. 97675 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim prarovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefon 521-362, 064/236-380-9. 97609 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan, 39.5m2, 3. sprat u Temerinskoj ulici, nov name{taj i tehnika. Cena 190 evra. Telefon 063/83-18-299. 97610 IZDAJEM ve}i dvosoban stan na prvom spratu iza Alma{ke crkve sa tri le`aja, ve{ ma{inom, klima ure|ajem i dve fiksne telefonske linije. Telefon: 063/569-377. 97632 IZDAJE se name{tena garsowera 30m2, kod Sajma, cena 150E. Telefoni: 021/475-5500, 063/5384131. 97655 IZDAJEM garsoweru. Telefon za informacije 503-667. 97790

PRODAJEM DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 97607 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482. 97631 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 97606

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 97608

neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije

063/47-57-65. 97550

NOVA DETELINARA, prodajem garsoweru od 25m2, nova, odmah useqiva za 33.700, ima povrat PDV-a. Tel. 636-8429. 50001 CENTAR, novija, luksuzna zgrada, prodajem ukwi`ene garsowere, namenski opremqene za izdavawe za 23.200 i 26.300. Tel. 636-8429. 50002 PRODAJEM garsoweru 26m2, u izgradwi, Novo naseqe. Telefon 064/66-84-891. 97623 U CENTRU prodajem garsoweru, 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika. Kontakt telefoni: 422-439, 063/534-505. 97625

SAJAM, prodajem noviji, odli~an 1.5 stan od 36m2 po ceni od 40.700. Tel. 636-8429. 50003 CARA DU[ANA, prodajem nov 1.5 stan, odli~an raspored po ceni od 48.200. Tel. 636-6952. 50004 DETELINARA, povoqno prodajem ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 53m2 po ceni od 48.500. Tel. 636-8429. 50005

CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv 2.0 stan od 57m2 na odli~noj lokaciji. Tel. 636-6952. 50006 LIMAN 3, kod parka, jednoiposoban stan, 50m2, 6. sprat, terasa, lift, ostava - ukwièn, 60.000 evra. Telefon 063/502794. 97027 PRODAJEM ukwièn jednoiposoban stan 37m2, prvi sprat u stambenoj zgradi, grejawe TA, @elezni~ka ulica, cena 34.000E. Telefon: 021/547919, 064/09-07-889. 97698 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, garaà. Kontakt telefoni: 422-439, 063/534505. 97626 PREKO puta èlezni~ke stanice dvosoban 55m2 drugi sprat, ukwièno, bez agencije, vlasnik, cena - dogovor. Telefon 063/518-781. 97355

GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Tel. 636-6952. 50007 DETELINARA, ekstra povoqno, prodajem 3.0 stan od 62m2 za samo 51.000. Tel. 636-8429. 50008 LIMAN, kod parka, hitno prodajem 3.0 stan, renoviran, ukwi`en od 78m2. Tel. 636-8429. 50009 PRODAJEM stan na Novom nasequ 69m2, Seqa~kih buna, bez posrednika. Telefon 021/528673, 063/289-444. 97329 EKSKLUZIVNA ponuda! Useqiv, dvoiposoban stan, 52m2. 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv. Telefoni: 422439, 063/534-505. 97627

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 91.000. Tel. 063/82-88-377. 50010 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97620

BEO^IN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 97575 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra. Telefon 065/503-7199. 91518 PRODAJEM gra|evinski plac 8.000m2 /80mh100 m/ (40mh100m), odli~no mesto- Petrovaradin . Mi{eluk Telefon 064/09-07889, 021/547-920. 97697 PRODAJEM plac 720m2 sa ku}om 150m2+60m2 na glavnom Futo{kom putu kod GRAS-a idealno za sve vrste biznisa. Telefon 064/09-07-889 97696

IZDAJEM uli~ni lokal, izuzetna lokacija, kod Spensa 370 m, za sve delatnosti, na duì period. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 97695 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokalu prizemqu, 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefoni: 422-439, 063/543-505. 97628 USTUPAM razra|en lokal na Najlonu, moè i partner za vo|ewe lokala sa inventarom. Telefoni: 060/0513-583, 021/6212-241. 96816 PRODAJEM lokal u centru Novog Sada, pe{a~ka zona. Mesto ekskluzivno, 52m2, opremqen za butik, ukwièn, useqiv. Telefon 063/8923-168. 97061 IZDAJEM lokal uli~ini 30m2, Janka Veselinovi}a 4 kod Detelinarske pijace. Telefon 063/848-2794. 97571 IZDAJEM lokal u @elezni~koj ulici, 40m2, cena 200E, idealno za frizerski, kozmeti~ki salon i sl.. Telefoni: 064/09-07889 i 021/547-920. 97701

~etvrtak4.februar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav KANCELARIJA Bra}e Ribnikar, luks opremqena 2 nivoa 3 telefonske linije, ADSL, parking, pogodna za predstavni{tva advokraturu... Telefon 065/512-6-888. 97576 IZDAJEM prostor 280m2, sa grejawem, klimom, Ka} kod Novog Sada, za magacin, proizvodwu, doma}u radinost, sobe kupatila. Telefoni: 060/0513-583, 021/6212-241. 96812 NA GLAVNOM PUTU prema Veterniku izdajem magacinski prostor. Telefon 063/581-340, 021/400-199. 97311 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana â&#x20AC;&#x17E;Konakâ&#x20AC;?. Telefon 064/1922-001. 97791

PRODAJEM gara`u, @itni trg 11. Telefon 064/66-84-891. 97624

PRODAJEM novi fiat punto decembar 2009. godine sa klimom, ~etvoro vrata, siva metalik, vrlo povoqno. Telefon: 062/504- 310. 97524 PRODAJEM Reno 19, 1, 4, iz 1995. godine u dobrom stawu registrovan do 20. 11. 2010. godine. Telefon: 021/400-669 i 064/1352012. 97526 KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824885, 064/150-1200. 97615

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 96976 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-8584-159. 96944 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96763

NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14 97690 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 97689 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! DVDPLAYERE! dolazak, isplata odmah! non-stop, Mladen! Telefon 021/421-516, 064/157-2514. 97691

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 97678 VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96794

Posledwi pozdrav Joji

FRIZERSKOM salonu na atraktivnoj lokaciji na Bulevaru Oslobo|ewa potrebna frizerka sa iskustvom. Telefon: 063/8061-387. 97633

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 97602 SALA za svadbe, razne proslave do 280 osoba, ili sa komplet hranom i pi}em, klima, grejawe, Ka}. Telefoni: 060/0513-583, 021/6212-241. 96814 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 96078 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 97601 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 97600 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 97076 DRVA - stovari{te: bukva, cer, hrast, bagrem 2700, metrice, izrezano 2.900 sa prevozom. Telefoni: 064/9552103, 062/9647170. 97207 PRODAJEM vi{e vrsta opreme za ugostiteqstvo sudopere, {porete, ro{tiqe, friteze, radne stolove, {atore za svadbe, hladwa~e, ledomat. Tel. 060/0513583, 021/6212-241. 96811 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/656-19-57, 061/2424-533. 97370

Posledwi pozdrav dragom drugu

Jovanu Suvari Joji

Jovanu Suvari

Jovanu Suvari Jovanu Suvari od Vuk{e sa porodicom.

od Vojkana sa porodicom.

97808

97806

od drugova: Tomice, ]u}e, Mija~a, Dragane, An|elka, Kuti}a i Jove.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav Joji

97795

Izra`avamo duboko `aqewe povodom smrti dragog prijateqa

Branku Jela~i

Jovanu Suvari

od Stoji}a: Mihajila i Jasne sa porodicom.

od Lubure sa porodicom.

97812

97809

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Spasoja Ba{i}a

Posledwi pozdrav od porodice Ga}inovi}.

Branku Jela~i

od porodice Xoli}: Mile, Slavice i Miqana.

97822

97811

Posledwi pozdrav Gocinom i Goranovom ocu

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Spasoju Ba{i}u

Branku Jela~i

od Ivanovi}a: Qiqe i Ace.

97817

Posledwi pozdrav

Kosti Jakotinu

od porodice Laki}: Ba}a, Goca, Duwa i Mina.

od osobqa iz kafi}a: Dragan, Dejan, Ne{a, Vedrana, Maja, Vawa i Marija.

od Panti}a: Milka i ]ane sa porodicom.

Porodica Jerkov: brat Tomislav sa }erkama Milanom i Jovanom.

97819

97821

97810

97807

Povodom smrti na{eg dragog mu`a, oca i dede

Posledwi pozdrav na{em biv{em igra~u i velikom ~oveku, ~lanu Kluba OFK Jugovi}

Spasoja Ba{i}a obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana u petak, 5. 2. 2010. godine, u 13.30 sati, na Centralnom grobqu, u Beogradu.

Jovanu Suvari od igra~a i uprave.

O`alo{}ena porodica Ba{i}. 97820

97792

^ITUQE

DNEVNIK

Sa neizmernim bolom u srcu obave{tavamo da je na{ dragi

Posledwi pozdrav

~etvrtak4.februar2010.

Tata

Posledwi pozdrav dragom i voqenom suprugu, ocu i svekru.

Jovan Suvara

Radan \or|ija Qe{evi}

1953 - 2010.

Jovanu

preminuo dana 1. 2. 2010. godine, u 58. godini.

Petar Dra~a

Ve~no }e{ biti u na{im srcima. Posledwi pozdrav od strica Vuka i strinke Stanice.

Bude, Qiqa i Nata{a.

97793 97768

Posledwi pozdrav

U dalekom Zagrebu umro je na{ brat

Posledwi pozdrav

dr Do{en Hristini

pro{le su dve godine od kako si nas napustio. Dve godine neverice da te vi{e nema pored nas. Ali si nas nau~io da budemo hrabri, jaki i istrajni bez obzira na gubitke koje `ivot nosi. Sa nama si u mislima.

Sahrana je danas, 4. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ka}u. Zauvek }emo pamtiti tvoju dobrotu, plemenitost i qubav. O`alo{}eni: supruga Nada, sinovi Neboj{a i Vladimir i snajka Maja. 97784

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ

Tvoje }erke Buba i Gaga sa Sr|om i Goranom, tvoja supruga Marina, sestra Maja s porodicom, {urak Lazar s porodicom.

Kao lekar i saradnik, kao ~ovek i kao prijateq bili ste posebni. Rada Maksimovi}.

97802

97800

Posledwi pozdrav bratu

Jovanu Suvari

Radan Qe{evi} Rade od brata Rade i sestre Nevenke.

Velika je na{a tuga.

Jovanu Suvari

97770

Posledwi pozdrav kumu

Branko Jela~a

Jovanu od porodice Papi}.

Tvoji: Du{ka, Brana i Bajo sa porodicama. ]alko moj mili, jako sam tu`na. Pla{im se ove stra{ne ti{ine i praznine. Ovo previ{e boli i ~ini se da nikada ne}e prestati. Mi tebe jo{ uvek ~ekamo. Volimo te.

od sestre Joke i zeta Milana Brdar.

97794

Posledwi bratu

Oti{ao je moj bratanac

Joji

Tvoji: Brana, Doda, Luka, Duwa i Awa.

od kumova Uro{a i [pire sa porodicom.

97716

97771

Posledwi pozdrav dragom zetu

na{em

pozdrav

Porodica Mili} iz Ka}a.

97776

97781

dragom

Posledwi pozdrav jedinom i najdra`em }i}i

Tuguje za wim: teta Deja Bajovi} sa porodicom.

Jovanu Suvari

od brata \ure i snahe Jelene Suvara.

od: wegovih Dajke i Saleta sa porodicom.

97777

97779

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od dragog oca i tasta

Sa bolom i tugom opra{tamo se od dragog oca, svekra i dede

97715

97796

dragom

Tu`no i bolno opra{tam se od brata.

97773

97782

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi bratu

An|elka Perkovskog

Jovanu Suvari

Jovan Suvara

O`alo{}eni: }erka Cica i zet Stevan.

Porodica Jankovi}: Pava, Bo{ko i Goran.

Nikola i Jovanka sa porodicama.

od sestri}a Sini{e i snaje Marine.

97714

97799

97775

pozdrav

dragom

An|elka Perkovskog

Sahrana milog nam pokojnika je u petak, 5. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Po~ivaj u miru.

Branku Jela~i

od kuma Ki}ana sa porodicom.

od sestri~ine Sne`ane Todorovi} sa porodicom.

od: Mirka, Nedeqke i Bojana.

pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Jovanu

Radan Qe{evi}

Posledwi prijatequ

97783

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Jovanu

Branku

Bila je privilegija imati te za druga i prijateqa. Hvala za sve trenutke koje si nam posvetio. Osta}e{ u na{im srcima zapam}en kao veliki ~ovek i drug. Opra{tamo se od tebe uz veliko hvala kumane.

97759

O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Qiqa, unuke Aleksandra i Nata{a.

97758

Jovanu Suvari od sestre Gospave @dero sa porodicom.

97780

^ITUQE z POMENI

~etvrtak4.februar2010.

Posledwi pozdrav na{em zetu, {ogoru i te~i

Povodom smrti dugogodi{weg radnika

na{eg

DNEVNIK

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Sa tugom se opra{tamo od na{e voqene

dragom

JEDNOGODI[WI POMEN

Sofija Vidi} ro|. Savi}

Jovana Suvare

Branku Jela~i

Kosti Jakotinu

Marije Ronto od porodice Jela~a.

najiskrenije sau~e{}e porodici, od kolektiva AD Vagara Novi Sad.

97797

57670/P

24. 12. 1924 - 2. 2. 2010.

od: tetke Radojke i sestre Olgice sa porodicom.

Sahrana je u petak, 5. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

SE]AWE na voqene roditeqe. O`alo{}eni: suprug Ja{a, }erka Qiqana, zet Lazar Milutinov i unuke Senka, Ivana i Qubinka.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 6. februara, u 11 ~asova na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici davati pomen na{oj jedinoj i nepre`aqenoj majci. Weni k}erka Ivana i sin Veqko.

97751

Dugogodi{wi prijateqi i saradnici iz â&#x20AC;&#x17E;Exitâ&#x20AC;?-a D.O.O. s tugom se opra{taju od na{e drage

97657

POMEN

4. 2. 2008 - 4. 2. 2010.

97764

Nikola Draga Rodi} 2000 - 2010.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a draga mama, baka i ta{ta

2005 - 2010.

dr Qubinka Wegomir

Ka}e

ro|. Vujo{evi}

Tuga ne prolazi, uspomene ne blede. Uvek ste u na{im mislima i srcima. Ve~no neute{ne }erke Brankica i Biqana sa porodicama.

S po{tovawem }emo je ~uvati u dragom se}awu.

S qubavqu, porodica.

97752

97755

97666

Zaspao je ve~nim snom u 66. godini moj jedini, mili brat

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Jelena Krsti} Sahrana je u petak, 5. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene }erke sa porodicama. 97789

Jovanu Suvari Braci

Sava \akovi}

Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih se se}aju.

Perici Popovi}u

Dru`e moj, bila je ~ast poznavati te i dru`iti se sa tobom. Pravi drugovi nikad ne umiru.

Wegova neute{na sestra Tinka - Dada.

Porodica Laki}: ]ure, Beba i Stojan.

Pohrana }e se obaviti 5. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

97785

od: kuma Veselka, Brankice, ]ire, Baneta i Ace.

97692

97761

Posledwi pozdrav na{em

Na{em dragom ujaku

Dragom na{em bratu

dr Miroslav Bolinovski Biqana Rodi} - Mandi}.

57669/P

Branku Jela~i Ti za nas nisi umro, ti }e{ uvek sa nama da `ivi{ ma gde bio.

U subotu, 6. februara 2010. godine, u 11 ~asova iza}i }emo na Gradsko grobqe da obele`imo 40 dana od smrti moje majke

Tvoji: brat Mile, sestra Milka i Desa. 97778

Posledwi pozdrav ocu

Kosti Jakotinu

Branku Jela~i posledwi pozdrav od wegovih sestri}a Qiqe i Mihajla.

Ujna Erka, Mile i Qubica sa porodicama.

97786

97693

Posledwi pozdrav na{em radniku

Radmile Maksimovi}

Du{anu Jan~arevi}u 1920 - 2010. od k}erke Desanke.

O`alo{}eni: sin i snaja Bora i Buba.

Ispra}aj i kremacija }e se odr`ati u petak, 5. 2. 2010. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 97788

Jovanu Suvari Kolektiv UNIMET DOO.

97656

332/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi majci

pozdrav

kuminoj

Posledwi pozdrav

~etvrtak4.februar2010.

SE]AWE

Mila na{a

POMEN

~ika Branku Veri Stoj{i} od porodice Psodorov.

Zdenka, Qiqa, Tawa, Darko, Vlada, Goran, Milan i Neboj{a.

ro|. ]elap 6. 2. 1990 - 6. 2. 2010.

97704

97709

Stanka Ugrin~i}

Posledwi kom{inici

pozdrav

Tihomir Filipov

1928 - 2009.

1931 - 2005.

U februaru ove godine navr{ava se godinu dana od smrti na{e majke i babe Olge i pet godina od smrti na{eg oca i dede Tihomira.

dragoj

TU@NO SE]AWE

Olga Filipov

Sa tugom i qubavqu se}a te se tvoja porodica.

Na{i roditeqi su nas zauvek napustili. Pamtimo po`rtvovawe, pa`wu i qubav koje su nam posvetili, zahvalni za sve duhovne vrednosti i dobra koje su nam ostavili sa verom u â&#x20AC;&#x17E;moralni zakon u nama i zvezdanim nebom iznad nasâ&#x20AC;&#x153;. Wihova deca. 97604

97720

Dejan Ili} 2006 - 2010. Danas su ~etiri godine od kako se upokojio na{ Dejan, voqeni, dragi i nezaboravqeni na{ sin, brat i otac. Dejane, volimo te. Tvoji najmiliji.

Katarini Tresiglavi}

POMEN

2003 - 2010.

6. 2. 2010.

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

dragom

ro|. Prelevi}

Zauvek si u na{im mislima i srcima. Hvala na qubavi i dobroti koju si nam pru`ala.

Milan Mudrini} Pro{le su ~etiri godine od kada nije sa nama na{ dragi Milan. Za tobom tuguje supruga Rada i ostala rodbina.

Ivan Mili~i}

Sme{io si se osmehom an|ela. Sve je prazno i pusto bez tebe.

Kosti Jakotinu od: tetka Verice, Zorana i \or|a.

Hvala ti za divan `ivot i dru`ewe.

Mama Natalija, suprug Laslo i }erka Nata{a.

Voli te tvoja Boka.

97735

97724

97711

96758

POMEN

6. 2. 2010.

97732

Mirjana Gu`ela

1935 - 2006.

POMEN

Stanari zgrade Pariske komune 44.

97661

^ETVOROGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Mama, tata i sestra.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Danas je tu`nih {est meseci

Radojka Milutinovi}

Milka Star~evi}

Kosti

1918 - 2008. Voqeni nikad ne umiru. Tvoji: Vinozita, Marija i Zoran Simonovi}.

97568

od: brata Jovice i snaje Mire Jerkov sa porodicom.

Zora Simonovi}

Du{an Gojkovi}

Oti{la si u ti{ini u ve~nost, ali znaj da te prati na{a qubav koja je ja~a od zaborava.

Tetka Zoro, ve~no }e{ ostati sa nama.

Tvoja jedina sestra Seja sa porodicom.

Tvoji: Milica i Milan.

97739

97564

97731

97725

POMEN

Posledwi pozdrav bratu

Bio si mio i poslu{an, bistrog uma i okretan. Umeo si da ka`e{ i da pita{. Da zbuni{ i razveseli{. ^udesno savr{enstvo tvoga bi}a ostala je tajna koju nismo spoznali do kraja. Na{a qubav je i daqe sa tobom.

Sahrana je 5. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Grozdana, sin Qubi{a, snaja Kaja i unuci Du{an i Vesna. 97703

POMEN

TU@NO SE]AWE

Radojka Milutinovi}

Danas je godina dana od smrti na{e voqene i blagorodne

Zora Simonovi}

1918 - 2008.

Milka Star~evi}

Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama. Dana 6. 2. 2010. god. u 11 ~asova obele`i}emo pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji: Milica, Milan, unuci Ivana i Igor.

Draga moja voqena Milka, danas se navr{ava tu`nih {est meseci od kad si me napustila. Tvoj plemeniti i svetao lik sa tugom i bolom nosi}u u svom srcu sve dok sam `iv. Tvoj tu`ni suprug Mirko.

97566

1921 - 2008.

97742

Qubice Radovi} ro|. Novosel

Voqeni nikad ne umiru Tvoji: Vinozita, Marija i Zoran Simonovi}. 97563

Voqena na{a, tvoj osmeh ima ko da pamti, tvoju qubav i dobrotu ima ko da ~uva. Ponosni na tvoju snagu i mudrost... Tvoji najmiliji. 97659

06.30 08.30 08.55 09.10 09.30 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 12.05 13.05 14.05 15.00 15.05 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak4.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Crtani film Wu{kawe Bajko kviz Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Trag tigrice, film 2. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: [itake Izlog strsti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Nikad dosta Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Trag tigrice, film 2. deo

07.30 08.00 08.10 10.20 11.00 12.30 14.00 14.20 14.40 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.10

Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Bila jednom jedna nedeqa Multietnik Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Modni magazin Glas Amerike

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22 09.37 10.00 10.04 10.35 11.05 11.49 12.00 12.13 12.15

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Nela Bijani} Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus

17.35 17.55

Vanesa Ferlito

Ubica iz senke

Jelena Stamenkovi}

Na{i stranci “Muzika je ìvot, ublaàva bol, hrani du{u”- misao je Raula Alberta Dija{a, na{eg stranca pristiglog iz afri~ke dràve Gvineja Bisao. Umesto da postane diplomirani hemi~ar, Raul se posvetio muzici. Kad je do{ao u Beograd, kupio je gitaru, iskoristio talenat koji nosi u genima i po~eo da svira. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 23.30)

07.00 07.25 08.40 09.05 09.30 10.30 11.50 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.35

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawa (ma|) Porodica Serano Crtani film Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Grepfrut Potro{a~ki reporter Doktor @ivago Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Doktor @ivago Tarzan

06.15 07.11 07.43 08.09 08.15 08.20 08.49 08.51 09.21 09.26 09.49 10.05 10.12 10.42 11.07 11.33 12.06 12.38 13.03 14.00 16.00 16.35 15.46

10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi S vetrom u le|a Evo nas kod vas - Dan grada Novog Sada Objektiv Karmelita Buntovnici Radi odgovorno - ne gazduj Sprint Vitra` Radionica Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Crta Buntovnici Karmelita S vetrom u le|a

10.00 FA kup: Lids – Totenhem 12.00 Kopa Italia polufinale: Inter - Fiorentina 14.00 Evroliga: Efes - Montepa{i 15.45 Holandska liga 16.45 NBA u`ivo 17.00 Profi boks Zlatibor: Borov~anin 18.30 Evroliga: Cibona – Kaha Laboral 20.00 Evroliga: Makabi – Real Madrid 21.45 NBA akcija 22.00 Kopa del Rej polufinale: Atletiko Madrid - Resing, direktno 00.00 TVS 01.00 NHL: Wujork renyers – Va{ington

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Kada je Miki bio de~ak, wegov nasilni otac ubio je wegovu majku nekoliko trenutaka pre nego {to ga je ubila Rouz, Mikijeva ma}eha. 20 godina kasnije, Miki i Rouz ne samo da rade zajedno kao pla}ene ubice, ve} su postali i qubavnici. Uloge: Kuba Guding Yunior, Helen Miren, Vanesa Ferlito Re`ija: Li Danijels (RTS 1, 01.18) 12.32 12.48 13.32 15.07 15.09 16.00 16.04 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.56 18.57 19.30 20.08 21.09 21.16 23.25 00.10 00.25 00.33 01.18

Kuvati srcem: Nela Bijani} Mesto zlo~ina: Las Vegas Sunce tu|eg neba, film Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Na{ auto na{im gledaocima Prqavi plavci, film Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Ubica iz senke, film

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Slatka prevara Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Mesec, krv i pune ruke ke{a Survajver Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Luda ubistva

22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

19.19 19.45 19.59 20.27 21.00 21.48 22.13 22.44 23.17 01.00 01.56

07.00 07.40 08.00 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Nela Bijani} Ru`no pa~e Majmunoqupci Adi u qudskom telu Tri medveda Ozi bu-pingvini [e{ir bez dna Adi u qudskom telu Antologija ku}a Brojevi Enciklopedija Akva viva derbi U svetu Eko recept Trag u prostoru Jovan i Nada Kulunyija Iza naslova Trezor Sudija Mastran|elo, film Ovo je Srbija Iza naslova Bardovi teatra: Danica Maksimovi} Enciklopedija Odbojka - PS: Crvena zvezda - Radni~ki kredi, prenos Ru`no pa~e Majmunoqupci @ivot i standardi Staro srpsko pisano nasle|e Bostonski advokati Metropolis Kontekst Mera za muziku Sudija Mastran|elo, film Trezor Odbojka - PS: Crvena zvezda - Radni~ki kredi

Slatka moja Slavni DS-20 godina Medved i losos Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Kad `ivotiwe napadnu Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Zabava bez prestanka Film: Ju`ni Kensington Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Zabava bez prestanka Present Film: Ju`ni Kensington

DNEVNIK

Li Gong

Prokletstvo zlatnog cveta Kineski car Ping se vra}a iz rata i nailazi na hladan prijem kod svoje supruge Feniks. U periodu wegovog odsustva ona se zaqubila u svog posinka - princa Vana, ina~e carevog sina iz prvog braka. Uloge: Jun Fet ôu, Li Gong, Yei ôu, Je Liu Reìja: Jimou @eng (B92, 21.00) 07.00 10.00 10.35 11.35 12.00 12.05 12.30 13.00 13.30 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00

TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Potraga:Nestale bebe Vesti B92 Replika Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Film: Prokletstvo zlatnog cveta 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Kockar 01.05 Moje drage kom{ije

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.15 22.30 23.00 00.00 01.00 02.55 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti kids Danijela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Film: [pijun na {tiklama VIP Veliki brat - uìvo Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik VIP Veliki brat Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza VIP Veliki brat - uìvo Film: Pokretna meta Ekran Film: Opasni dodir

05.00 07.00 07.45 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.10 23.00 23.55 00.05 00.15 01.15 02.15 04.40

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Audicija za zvezde Imperija Kin Stars Arena u ~etiri oka Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Zakleti na ~utawe Arena u ~etiri oka Dok. program Vremenska prognoza

Rekord (Ko{ava, 19.20)

Rupert Everet

Ju`ni Kensington ^etvorica Italijana uspevaju da o~araju londonsku modnu i dru{tvenu scenu. Nezaustavqiva potraga za qubavqu sa veoma urnebesnim posledicama u modnom gradu Ju`ni Kensington. Uloge: Rupert Everet, Eli Mekfirson, Sijena Miler Re`ija: Karlo Ven}ina (Avala, 21.00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank. 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou.

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak4.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 13

Pi{e: Vera Jovanovi}

Kote de Pablo

SERIJA

Nejvi CIS Tim NCIS-a se upu{ta u istragu koja otkriva mnoge tajne. Po{to su dva marinca napadnuta iz zasede Gibs mora opet da poseti rodni grad, gde }e na videlo iza}i tajne iz wegove pro{losti… Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Murej (Nova TV, 22.00) 08.30 09.40 10.25 11.25 12.25 13.10 14.10 15.10 16.10 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.15 00.15 00.45 01.45 02.50 04.15 04.40 05.25

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Nejvi CIS Vesti Nestali Sajnfild Dokaz zlo~ina Vidoviti Milan Solo, film Sajnfild Na{i najboqi dani IN magazin

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00

Moj dnevnik Zaboravqeni bogovi Drevna otkri}a U potrazi za Betovenom Berlinski vazdu{ni most Ma~ Lovci na naciste Tajm tim godina 10. Pri~a o dvorcima i kraqevima Romanti~ari Misterije olupina na dnu okeana Ajn{tajnova velika ideja @ivot i smrt u Rimu U moru vatre Tajm tim godina 10. Pri~a o dvorcima i kraqevima Romanti~ari Misterije olupina na dnu okeana

16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Tako }e i cela zemqa Upitaj prah Zbogom oru`ju Ni{ta bez mame 36 Tali Erotski film Agire: Gnev bo`iji

06.00 07.40 09.10 11.00 11.30

Dobro jutro, tugo Jedanaesti ~as Na samom dnu okeana Filmovi i zvezde Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Cimeri Reanimacija Manuela i Manuel No} u muzeju Obo`avaoci Najve}a ti{ina: Silovawe u Kongu Karantin Crveni pojas Porno, drugi deo Specijalitet ku}e Holivud na snimawu

13.30 15.20 16.40 18.15 20.05 21.35 22.55 00.25 02.05 03.30 05.20

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Tera Iks: Kvatna u plamenu - I{~eznula palata u Siriji, dok. serija 11.10 Na vodenom putu 2: Kostarika - Izme|u Kariba i Pacifika, dok. serija 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.37 Trenutak spoznaje 15.35 MeMento, dok.film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.21 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.05 Dosije.hr 21.55 Pola ure kulture 22.30 Otvoreno 23.55 Vreme za kwigu 00.25 Zvezdane staze 01.10 Bez traga 01.50 Skica za portret 02.05 MeMento, dok. film 02.30 Posledwi svetioni~ar, dok. film

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Dobra ve{tica Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru @ivot u Ulici Liberti Sudija Ejmi Xordan Medijum Klasa 76-e Zakleti za odmazdu Zakon i red @ivot u Ulici Liberti Advokatova kazna

SERIJA

Dolina sunca Lovro stoji trenutak u neverici, zgranut jer je video oca s Adelom, a Nikola je bez re~i i odmakne Adelu od sebe. Nikola ga moli da ni{ta ne govori Ruì jer ne èli da je povredi. Augustina izbegava Mateja komentari{u}i Nata{i da je previ{e opsednut karijerom i u~ewem… Uloge: Ana Vilenica, Barbara Prpi}-Bifel, Bojana Gregori}-Vejzovi}, Ivan Herceg, Robert Kurba{a, Zijad Gra~i} Reìja: Nikola Ivanda (HRT 1, 18.35)

Bojana Gregori}-Vejzovi}

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 13.25 14.00 14.30 15.05 15.15 16.00 16.25 17.00 19.25 20.10 22.10 22.50 23.45 01.45

10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

08.00 10.00 12.10 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Deksterova laboratorija Pri~a o Trejsi Beker Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Vip Muzi~ki klub Kokice TV vrti} Kod Ane Zvezdane staze Posledwi svetioni~ar, dok. film Vreme za kwigu Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. me~a Doktor Hu K-9, film Bez traga Naj naj trenuci ZOI Torino 2006.: Skokovi 90/120 Vip Muzi~ki klub LP Tenis, Zagreb Indors, snimak 2. me~a

Moja slatka debequca Marfijev zakon @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Strah u srcu Dr Finli Pruga 29 @ene fudbalera Prispeo mrtav

Vorlok @aoka Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Izmewena stawa O{amu}eni i zbuweni Zaqubqeni [ekspir Kako biti normalan Magla Savr{ena harmonija Lov na mu{karce 2

Elen Pompeo

SERIJA

Uvod u anatomiju Ta~er, Mereditin i Leksin otac, dolazi u Sijetl Grejs u te{kom zdravstvenom stawu. Zbog problema s alkoholizmom otkazuje mu jetra, a pomo} u vidu transplantacije moè da dobije samo od nekoga od ~lanova porodice… Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin êjmbers, Ti Ar Najt, ândra Vilson, Yejms Pikens Yunior, Sara Ramirez Reìja: [onda Rajms (RTL, 20.50) 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.55 19.05 20.00 20.50 22.25 23.25 00.10 00.50 01.35 02.20

Malkolm u sredini Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Mentalist L.A. Dragnet Najgori neprijateq Astro {ou

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako to rade? O~evidac Nevoqe u raju Smrtonosne `ene Divqe i bez cenzure Generalka Bra}a Ludolf O~evidac

08.30 09.30 10.00 11.30 13.00 14.30 18.15 19.00 19.10 20.00 23.00 00.00 00.30

Biatlon Biatlon Skija{ki skokovi Atletika Skija{ki skokovi Kuglawe Atletika Fudbal Skija{ki skokovi Borila~ki sport Rvawe Rvawe Kuglawe

Sedam kov~ega i on sam

ako mu je Nika savetovao da septembra komentarisao, ali to nije zna~ilo da nije imao 1944. do|e u Svilajnac, Pavle nije èleo svoj stav. On je bio diplomata. Vrativ{i se iz Zada se odvoji od umetni~kih dela koja je greba, iskqu~io je iz svoje zbirke sve hrvatske smatrao svojim ìvotom. Ostao je u stanu u kojem autore (a imao ih je dosta jer je prvobitno namerasu i umetni~ka dela bila. Pa, ako se mora, neka vao da nabavi dela svojih savremenika s teritoriodu zajedno. Svilajnac je bio srpsko mesto u koje je Jugoslavije bez obzira na nacionalnost) i odnisu dolazili ni Nemci, ni partizani, ni ~etnineo u Sarajevo. U Qubqani je, za velike pare, iz ci. Sasvim iznenada, Nemci su pustili na Svilajnac bombe u dvori{te Isakovi}eve ku}e. Zgrada nije poru{ena, ali po{to su svi uku}ani sedeli u ba{ti za uìnom, wih sedmoro iz familije i mlekaxija, koji im je do{ao u posetu, u magnovewu su ubijeni. Se}awe Beqanskog unekoliko se razlikuje. On mi je rekao da su u leto 1944. Nemci bili u Svilajncu i da su po~eli da se povla~e. Pri tome je bio ubijen jedan wihov vojnik. Slede}eg dana posle podne naleteo je jedan nema~ki avion i istresao tri bombe na Svilajnac, kao odmazdu. Familija je uìnala na verandi, a do tada su uvek obedovali u ku}i. Sudbina je htela, re~e Beqanski, da jedna bomba padne na ivicu stepenica koje su vodile s terase u ba{tu. Pogibija se desila 24. septembra 1944. godine. Tada su u Svilajncu stradali: Sanda Joksimovi}, starija sestra Pavlova; Anka Isakovi}, mla|a sestra; Nika, mla|i brat, i wegova prijateqica Aleksandra-Stefanija Gorgoli; Nade`da-Nada Joksimovi}, Pavlova sestri~ina, a k}i Sandina, i wen mu` Aleksandar – Nino Risti}; Dragomir Joksimovi}, mla|i sin Sandin, a sestri} Pavlov. S wima je slu~ajno poginuo i jedan mladi}, izbeglica iz Slavonije, iz porodice Vurdeqa. Sanda je u ku}u odnela na spavawe svog unuka, Boìnog petogodi{weg sina Vojina. Jedini on je preìveo tu nesre}u. Saznav{i za tragediju, Pavle je odmah doputovao u Svilajnac, ali ne da se pridruì u azilu, neJedini znalac etikecija pra}en s podozrewem go da na seoskom grobqu sahrani wihove posmrtne ostatke. Doneo je u Svilajnac sedam mrtva~kih zbirke dr Joè Ilca nabavio nekoliko najvrednisanduka. Izvukao sedam le{eva ispod ru{evina. jih slika Nade`de Petrovi}, koje su, posle wene Stavio ih u sanduke. Unajmio sedam zapre`nih kosmrti, ostale kod Riharda Jakopi~a. Katarina la i iza povorke sa sedam mrtva~kih sanduka i{ao Ambrozi} misli da je to bilo oko 1956. godine. je put grobqa on sam. Se}ao se: bilo je to kao u paPosle Drugog svetskog rata, promenom dràvnog klu. Demolirana ku}a, rat, nigde nikog, puste ulii dru{tvenog poretka u Jugoslaviji – namesto krace, mrtva~ki sanduci na kolima i jedan ~ovek za qevine socijalisti~ki sistem – do{lo je i do mawima. Govorio je to mirno, pritajiv{i dubok bol. sovnih likvidacija. Najnepoèqniji su postali Pavle Beqanski uzeo je ugledni i imu}ni gra|ani, sliku Mila Milunovi}a industrijalci, intelektuVrativ{i se iz Zagreba, „Vetar s Jadrana“ (1940), alci raznih profesija, pa gde su dela srpskih autora tavorila na ULUS-ovoj prodajnoj i umetnici. Ubijen je sliu podrumu, iskqu~io je iz svoje izlo`bi po oslobo|ewu kar i likovni kriti~ar Beograda. Beqanski je na- zbirke hrvatske autore – a imao ih Branko Popovi}, stradao bavio i remek-delo Jovana slikar Radojica – Noje je dosta – jer je prvobitno Bijeli}a „Devojka s kwi@ivanovi}, zabrawen je nameravao da nabavi dela gom“. Vlasnici je bio hitumetni~ki rad glumici jugoslovenskih savremenika no potreban novac. Tra@anki Stoki}, otpu{teni ìla je 9.000 dinara. Izsu iz slu`be vajar Mihaivadio je iz xepa tu sumu, odmah joj dao i odneo slilo Tomi} i istori~ar umetnosti i likovni kritiku u svoj stan. Godinama je traìo odgovaraju}i ~ar Milan Ka{anin. ram za wu. U Knez Mihajlovoj ulici je tada postoPavle Beqanski je februara 1945. pozvan u Mijala komisiona prodavnica izvesne gospo|e Sowe, nistarstvo inostranih poslova da organizuje koju je Pavle dobro poznavao. Ona je trgovala draProtokol Vlade SFRJ, a 1. marta, po pozivu, stugocenostima i nakitom, te wima snabdevala i „nopa na du`nost {efa Protokola. Bio je tada jedivope~ene“ ministre i ministarke. Bela Pavlovi} ni znalac etikecija i ustrojstva me|udràvnih mi je kazala da je u toj prodavnici kupio i figuriveza, prevashodno sa zapadnim zemqama. Bio je ponu u bronzi „Naga èna“ Mihaila Tomi}a. treban, ali i pra}en s podozrewem. On kao da niTada je nabavio i jedan portret od Marina Tarje prime}ivao. Pored ostalog, dobio je i zadatak taqe. On je neposredno posle rata bio postavqen da oprema zvani~ne rezidencije. Postojala su taza direktora Galerije moderne umjetnosti u Zada “skladi{ta” narodnih dobara, u koja su dono{egrebu, pa je pozvao Beqanskog da poseti novu poni stilski name{taj, predmeti primewene umetstavku. Kad je on do{ao i pogledao, iznena|eno je nosti i umetni~ka dela iz ku}a i stanova vlasniupitao: „A gde su dela srpskih autora?“. Nijedno ka poginulih u ratu ili likvidiranih posle rata, nije bilo izloèno. „U podrumu. Tako mi je narekao i stvari konfiskovane od, navodno, narodnih |eno odozgo“, odvratio je Marino. Beqanski nije neprijateqa.

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak4.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Partner danas gubi motivaciju, pa se sami mo`ete anga`ovati u pravcu zajedni{tva. Na poslu su male {anse da }e od sastanaka i dogovora ne{to stvarno i biti, ali budite uporni, u perspektivi.

BIK 20.4-20.5.

Samo veselo! Va{a Venera mewa interesovawa i usmerewa, tako da je i za vas sve neizvesno. Mo`e biti, ne mora da zna~i. Prihvatite prolaznost i nestalnost, na li~nom primeru. Avanture i tro{kovi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

4. februar 2010.

Nemojte se truditi da ugodite partneru jer ste vi ona strana kojoj je potrebno vi{e qubavi i pa`we. Poslovna situacije }e biti nepromewena jo{ izvesno vreme. Izdrìte finansijske pote{ko}e. Mesec je danas u praznom hodu â&#x20AC;&#x201C; kao {to i sama re~ kaè, zakora~io je u prazno. To je veoma dobro za sve lepe susrete i qubavni sklad, odmor i opu{tawe, masaù i meditaciju, jogu, relaksaciju... Planirani put ili komunikacija }e te}i u pravcu druga~ijem od planiranog. Va{e aktivnosti i angaòvawa vode dugoro~nom uspehu, {to i sami znate, mada ste trenutno indisponirani i ne sasvim zadovoqni. Novac naprosto nestaje i topi se, poput peska koji klizi kroz prste, ma koliko se vi trudili da {tedite i budete racionalni u potro{wi. Prihvatite to kao ~iweni~no stawe. Potreban vam je odmor.

VAGA 23.9- 23.10.

Na li~nom planu sve do`ivqavate emotivno i kao deo sebe, {to vas ponekad mo`e opteretiti. Danas se opustite jer druga~ije ne}e mo}i. U odnosu na partnera ste sasvim popustqivi i blagi.

[KORPION 24.10- 23.11.

Sazna}ete ne{to u susretu s nekim danas popodne, predve~e. Porodica i deca bi trebala da vam budu na prvom mestu, pa se fokusirajte na wih. U karijeri se trudite, na dugoro~ne staze.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate mogu}nosti da napravite pozitivan preokret i zaokret u svom `ivotu. Po~nite od li~nog stava da ste sre}ni i uspe{ni. Jer, ne postoji put za sre}u, sre}a je put i putokaz! Samo napred!

JARAC 22.12-20.1.

Mudrost i spokoj su esencija va{eg bi}a u ovom periodu. Ako to prepoznate, onda vam ni{ta ne predstavqa problem. Ako ne, sve sami problemi vas blokiraju i optere}uju. Meditirajte u samo}i.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Bacite se na posao i zaradu. Mogu}i su kratkoro~ni poslovi koji se nadovezuju i nadopuwavaju. Ne treba vam Zavod za zapo{qavawe kada imate pregr{t prijateqa! Spajate lepo i korisno.

RIBE 20.2-20.3.

Kako je planeta Jupiter, kao nosilac sre}e i va{ za{titnik, uplovila u va{ znak, tako ste se i vi na{li u podru~ju povoqnih mogu}nosti, na ispitu sposobnosti. Motiv i voqa treba da do|u do izra`aja!

TRI^-TRA^

Bucmaste noge

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

I SUVO

Madrid

NOVI SAD: Obla~no i suvo, a sredinom dana sun~ani intervali. Rim Vetar slab promenqivog pravca, ujutru zapadni, po podne jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -1 ujutru do 5 stepeni po London podne. VOJVODINA: Slab mraz i ponegde magla ili niska obla~nost sa Cirih sumaglicom. Tokom dana suvo uz kratkotrajne sun~ane intervale i proBerlin menqivu obla~nost. Vetar slab promenqivog pravca, krajem dana na jugu Banata umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna Be~ temperatura -3, a maksimalna 6 stepeni. Var{ava SRBIJA: Ujutru slab mraz i ponegde magla. Tokom dana prete`no suvo i sun~ano. Promenqiva obla~nost. Vetar slab promenqivog pravKijev ca. Pritisak iznad normale. Temperatura od -4 do 7 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak ko{ava u PomoMoskva ravqu i Podunavqu, relativno toplo vreme i naobla~ewe sa ki{om Oslo krajem dana. U subotu obla~no sa ki{om i susne`icom, na severozapadu sa snegom, a u nedequ svugde sa snegom uz hladnije vreme. U ponede- St. Peterburg qak prestanak padavina. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Mogu}i su glavoboqa, vrtoglavica i nervoza kod meteoropata. Oprezno u saobra}aju!

Po povratku s velike svetske turneje peva~ica Lili Alen obratila se svojim oboàvaocima putem Tvitera i obavestila ih da }e ubudu}e redovno i}i u teretanu kako bi izvajala bucmaste nogice. Lili je napisala da se u posledwe vreme jako udebqala i da je odlu~ila da smawi kilaù, te da }e posebnu pa`wu da obrati na noge, jer èli da ih stawi. Mlada peva~ica, ina~e, ima malo ja~e noge, ali uprkos tome oboàva da nosi kratke sukwe, mini}e i vru}e pantalone. Tabloidi su ~esto kritikovali wen stas, pa je Lili Alen verovatno zbog toga odlu~ila da se podvrgne dijeti.

VIC DANA

8 2 2 4 -1

Dolazi mladi} kod doktorice op{te prakse: - Doktorice, imam erekciju 20 sati dnevno. [ta mi mo`ete dati? - Stan, hranu i 500 evra mese~no!

-3

SUDOKU

-6 -5 -4 12

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-2

7 3 9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

54 (0)

Slankamen

224 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

109 (-1)

Zemun

306 (-6)

Bogojevo

100 (-3)

Pan~evo

324 (-8)

Smederevo

484 (-10)

Ba~. Palanka 116 (-4) Novi Sad

135 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA 230 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

324 (-2)

Tendencija opadawa

Titel

228 (-10)

NERA

104 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

255 (-9)

58 (-6)

7 6

9 8

2 7

5 3

S. Mitrovica 273 (-11) Beograd

7 3

N. Kne`evac

Hetin

126 (-4)

TISA

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 1

Re{ewe iz pro{log broja