Dnevnik 4.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 4. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23638 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NO VI MO MEN TI U AFE RI SA AFLA TOK SI NOM

Otrov nim ku ku ru zom igra ju se i dr `a va i kon tro lo ri str. 5

SKUP [TI NA RAZ MA TRA LA ZA KON O JAV NIM PRED U ZE ]I MA

NASLOVI

KAKO POMO]I RADNICIMA PREDUZE]A ^IJI JE VLASNIK BOROVICA U PRITVORU

De par ti za ci ja ne va `i za sa da {we di rek to re

Politika 2 Danas susret Da~i}a i Ta~ija 3 Seni}: Uvla~ewe politike u buyet 3 Buyet Vojvodine zakinut za 13 milijardi dinara

Ekonomija 4 Poqoprivreda slabija za petinu 4 Subotici preti kriza s vodom

str. 2

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE ZO RAN RA DO MAN

Tre}e doba

Vr lo br zo mo del za po slo va we RBV-a

str. 3

Bu du} nost va `ni ja od za o sta lih pla ta

str. 4

„JU GO RE ME DI JA” UPU TI LA APEL PRED SED NI KU I PRE MI JE RU SR BI JE

VLA SNIK „DEL TA HOL DIN GA” JU ^E U MUP-u

Mi{ kov i} sas lu{ av an ~et ir i sat a str. 13

Pro pa da ju le ko vi, fa bri ci pre ti ko laps

str. 4

ZA TVO RE NI CI PO MA @U CR KVA MA I VER SKIM ZA JED NI CA MA

str. 11

Od Nove godine `ene rade ~etiri meseca du`e str. 6

str. 14 – 18

SPORT

n LIGA [AMPIONA U CENTRU PA@WE

n PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE

n TRIBINA O SPORTU U ZREWANINU

Novi Sad 7 Svi spremni za prvi sneg 8 Grad radi na Strategiji pristupa~nosti

Vojvodina 10 U Zrewaninu ni{ta od izviwewa novinarima

Dru{tvo 11 Pomo} iz paragrafa u{la u u~ionice

Crna 13 Pao maloletni „bomba{” iz Rumenke 13 Kr~edinac prisilno zato~en pa maltretiran

Kultura 19 Preminula glumica Zlata Petkovi}

Uz rad ro bi ja {ki da ni br `e pro la ze

ZA PRIPADNICE LEP[EG POLA KOJE USKORO PUNE 35 GODINA STA@A I 53 GODINE @IVOTA

6 Svaki svoga usvojte ostarelog kom{iju

Po podne ki{a, uve~e sneg Najvi{a temperatura 6 °S

POLiTikA

utorak4.decembar2012.

SKUP[TINA RAZMATRALA ZAKON O JAVNIM PREDUZE]IMA

SEDNICA GLAVNOG ODBORA SNS-a

Vu ~i}: Usko ro vi {e o be o grad skoj vla sti Glav ni od bor Srp ske na pred ne stran ke za se dao je si no} u Cen tru „Sa va” na No vom Be o gra du, a pred sed nik SNS-a Alek san dar Vu ~i} re kao je uo~i sed ni ce, ko ja je bi la za tvo re na za jav nost, da }e glav ne te me bi ti bor ba pro tiv ko rup ci je, Ko so vo i Me to hi ja i unu tar stra na~ ka pi ta wa. Vu ~i} je re kao i da }e jed na od te ma sed ni ce bi ti i pro me na vla sti u Be o gra du. On o~e ku je da }e se na na red nim sed ni ca ma Glav nog od bo ra zna ti vi {e o pre kom po no va wu vla sti u Be o gra du. Na pi ta we da li je s part ne ri ma na re pu bli~ kom ni vou, pre sve ga SPS-om i PUPS-om, raz go va rao o pre kom po no va wu vla sti u Be o gra du, Vu ~i} je re kao: „Zar mi sli te da bih bio neo zbi qan da na te le vi zi ji jav no ka `em da znam ko bi imao ve }i nu.”

Na pi ta we da li }e se na GO raz go va ra ti o po ten ci jal nim op ci ja ma za Be o grad, on je is ta kao da ho }e, ali da se ne ra di o „pi ta wu oti ma wa, uzi ma wa, pre kom po no va wa ili spa sa va wa ve} o {i rem po li ti~ kom kon tek stu”. – Mno go va `ni ja pi ta wa su pred ze mqom – re kao je Vu ~i} no vi na ri ma uo~i sed ni ce GO. Na rod na par ti ja Ma je Goj ko vi} po sta la je ju ~e ko lek tiv ni ~lan Srp ske na pred ne stran ke, a tu od lu ku jed no gla sno je po dr `ao Glav ni od bor na pred wa ka. Goj ko vi}, ko ja je iza bra na za ~la na Pred sed ni {tva SNS, re kla je no vi na ri ma po za vr {et ku sed ni ce GO da je Na rod na par ti ja od sa mog po ~et ka u par la men tu po dr `a va la vla da ju }u ve }i nu, a da je po sle 100 da na vla de do ne la od lu ku da po sta ne ko lek tiv ni ~lan SNS.

kosovo

Da nas su sret Da ~i }a i Ta ~i ja U se di {tu Evrop ske ko mi si je u Bri se lu jo{ ni je mo gu }e do bi ti zva ni~ nu po tvr du o no voj run di di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne na vi so kom ni vou ko ja je za ka za na za da nas. Iako je iz Be o gra da, kao i iz bri sel skih di plo mat skih iz vo ra, ra ni je re ~e no da }e se su sret pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja odr `a ti 4. de cem bra uve ~e, port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce za spoq nu po li ti ku i bez bed nost

dnevnik

De par ti za ci ja ne va ì za sa da {we di rek to re Di rek to ri jav nih pred u ze }a pro fe si o nal ci ko ji ne }e mo }i ne }e vi {e mo }i da bu du funk ci - da bu du ~la no vi po li ti~ kih o ne ri stra na ka. No vi za kon o stra na ka. jav nim pred u ze }i ma tre ba lo bi – U DSS-u se sla ù s tim da da stu pi na sna gu sre di nom de tre ba uve sti red u po slo va we cem bra, a po ~et kom sle de }e go jav nih pred u ze }a, ali pi ta we je di ne bi }e ras pi sa ni pr vi kon - ka ko – uka zao je Ne nad Po po vi}. kur si, na ja vio je ju ~e u Skup – Ni je re~ sa mo o to me da li {ti ni Sr bi je mi ni star pri vre }e bi ti par tij ska ili ne par tij de i fi nan si ja Mla |an Din ki}. ska li~ nost ve} ko ji su kri te ri Iako je re~ o pro pi su ko ji je na - ju mi i ka ko }e ne ko pred u ze }e ja vqi van kao pr ~i ja je ce na da nas vi ko rak u de par so ci jal na, a ni je Ne postoji potpuni ti za ci ji, taj eko nom ska i ko je pred log za ko na politi~ki konsenzus je gu bi ta{, su tra ne }e se od no si ti da ti re zul tat. da se sve obavi na sa da {we di – Li be ral noodjednom i svuda, rek to re jav nih de mo krat ska par od Republike, preko ti ja ne }e po dr à pred u ze }a. Od go Pokrajine do lokala ti pred log za ko va ra ju }i na pri med be opo zi ci je, na o jav nim pred (Mla|an Dinki}) Din ki} pri znao u ze }i ma jer on ne da su pred lo è na }e do ne ti vi dan re {e wa mak si mum ko ji se mo gao na pre dak u wi ho vom funk ci o ni u~i ni ti u ovom tre nut ku. sa wu – iz ja vio je po sla nik LDP– Ne po sto ji ap so lut ni kon - a Ivan An dri}. sen zus za to u okvi ru Vla de i ja On je uka zao na to da su od 700 to otvo re no i po {te no ka èm – jav nih pred u ze }a 650 lo kal na i po ru ~io je Din ki} ju ~e u Skup - da se na wih ne }e od no si ti ti {ti ni Sr bi je. kri te ri ju mi za iz bor di rek to On je na veo da se dr à va po - ra. vla ~i iz upra vqa wa jav nim pre– Ne ma ju smi sla za ko ni ko ji d u ze }i ma i pre u zi ma nad zor nu ula ze u skup {tin sku pro ce du ru ulo gu, a da }e wi ma upra vqa ti bez jav ne ras pra ve – upo zo rio je

Ke trin E{ton je re kla da to jo{ uvek ne mo `e da po tvr di. – Sve {to mo gu da ka `em je da su pri pre me za na sta vak di ja lo ga u to ku – re kla je Ma ja Ko ci jan ~i~ no vi na ri ma u Bri se lu. Po ra ni jim na ja va ma, troj ni sa sta nak Da ~i}–Ta ~i–E{ton tre ba lo bi da bu de po sve }en spro vo |e wu spo ra zu ma o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma (IBM) ko ji je po stig nut jo{ mar ta ove go di ne.

Pa vi }e vi}: Po li ci ja Sr bi je na Ko so vu [ef ti ma za teh ni~ ki di ja log De jan Pa vi }e vi} iz ja vio je za Ra dio „Slo bod na Evro pa„ da }e teh ni~ kim spo ra zu mom i us po sta vqa wem in te gri sa nog upra vqa wa pre la zi ma (IBM) pr vi put po sle 1999. go di ne po li ci ja Sr bi je pre }i na te ri to ri ju Ko so va. Pa vi }e vi} je re kao, po do la sku u Bri sel, da bi u to ku da na i su tra tre ba lo da bu du za vr {e ni svi teh ni~ ki de ta qi ko ji su po treb ni da bi od 10. de cem bra mo glo da se kre ne s IBM-om. – Ni {ta ni je spor no, osta lo je da re {i mo jo{ ne ko li ko pi ta wa, da se do go vo ri jo{ ne ko li ko stva ri. Da se do ne se set ne ko li ko pra vi la, ko ja bi ot klo ni la dvo smi sle no sti i ne ja sno }e – re kao je Pa vi }e vi}. Na pi ta we ka ko }e iz gle da ti pre la zi, Pa vi }e vi} je re kao da se to naj lak {e mo `e ob ja sni ti ako se za mi sle dva pre la za ko ja po sto je i „sa mo ih pri bli `i te”.

DSS: Pre la zi ne sme ju po sta ti gra ni ca Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Slo bo dan Sa mar xi} po no vo se us pro ti vio spro vo |e wu spo ra zu ma o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma i oce nio da se ti me us po sta vqa gra ni ca. On je kon fe ren ci ju za no vi na re odr `ao u se ver noj Ko sov skoj Mi tro vi ci, gde je s funk ci o ne ri ma DSS-a do {ao zbog, ka ko je re kao, „pra vqe wa gra ni ce iz me |u Sr bi je i Sr bi je”. – I da se na pra vi gra ni ca, to ni ka da ne }e bi ti gra ni ca iz me |u Ko so va i Sr bi je, ve} je to gra ni ca iz me |u Sr bi je i Sr bi je – re kao je pot pred sed nik DSS-a i iz ra zio na du da do to ga ne }e ni do }i. Sa mar xi} je is ta kao da se pr vo mo ra vi de ti ka ko }e iz gle da ti teh -

ni~ ki pro to kol i da li u we mu po sto je ga ran ci je za Sr be o ko ji ma je bi lo re ~i na sa stan ku pred sed ni ka op {ti na sa se ve ra Ko so va s pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em. – DSS }e po dr `a ti gra |a ne Ko so va i Me to hi je u sve mu {to }e oni pred u ze ti. Na red nih da na tre ba da iz vr {i mo pri ti sak da se od u sta ne od us po sta vqa wa gra ni ce, ali uko li ko bu de im ple men ti ran spo ra zum o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma, mi ga ne }e mo po {to va ti i ~i ni }e mo sve da on ne funk ci o ni {e – re kao je Sa mar xi}. Pot pred sed nik DSS-a je do dao da }e pre la zi bi ti boj ko to va ni i da }e se „mir nim gra |an skim ot po rom po ka za ti da to ni je za vr {en po sao”.

DS: Partizacija dràve Po sla nik DS-a Jan ko Ve se li no vi} ka è da taj za kon pred sta vqa za vr {e tak pro ce sa par ti za ci je dr à ve jer “na ne ki na ~in omo gu }a va par ti za ci ju svih jav nih pred u ze }a jer su ta mo ve} po sta vqe ni svi di rek to ri i uprav ni od bo ri ko ji }e osta ti na tim me sti ma i na kon {to za kon stu pi na sna gu”. Ujed no, Ve se li no vi} upo zo ra va na to da za kon omo gu }a va pri va ti za ci ju jav nih pred u ze }a na ma la vra ta, ta ko {to }e ubu du }e ona ima ti svo ju imo vi nu, {to do sa da ni je bio slu ~aj.

\u ri}, na vo de }i to {to po sto ji niz kri vi~ nih de la “ko ja ste za bo ra vi li, pa ta ko oso ba osu |e na za oru à nu pqa~ ku mo è bi ti di rek tor jav nog pred u ze }a, a ona ko ja je fal si fi ko va la pa so{ ne mo è”. An dri} je iz ri ~it: “Je dan put mo ra da se pre se ~e, ovo {to nam je pred lo è no opa sno je, za bra ni te po li ti ~a ri ma da uti ~u na rad jav nih pred u ze }a”. Re pli ci rao je Din ki}, tvr de }i da se za la è i za de po li ti za ci ju i de pro fe si o na li za ci ju kom plet ne jav ne upra ve, ukqu ~u ju }i i jav na pred u ze }a. – î we ni ca je da u Sr bi ji ne ma do voq no po li ti~ kog kon sen zu sa da se to oba vi u krat kom pe ri o du. Ne po sto ji pot pu ni po li ti~ ki kon sen zus da se sve oba vi od jed nom i svu da, od Re pu bli ke, pre ko Po kra ji ne do lo ka la – pri znao je Din ki}. – Vla da se ne sa sto ji sa mo od jed ne par ti je, Vla da je ko a li ci o na. On tvr di da je URS, na ~i jem je ~e lu, do neo od lu ku da ni ko ko je stra na~ ki funk ci o ner ne mo è u~e stvo va ti u ra du jav ne upra ve na pro fe si o nal nom me stu. – U mom mi ni star stvu je di no su dva dr àv na se kre ta ra po li ti ~a ri, svi osta li – od po mo} ni ka mi ni sta ra, pre ko na ~el ni ka do di rek to ra upra va – mo ra ju bi ti pro fe si o nal ci i mi se to ga u na {oj stran ci strikt no dr ì mo – ka te go ri ~an je Din ki}, isto vre me no tvr de }ii: – Da me ne pi ta te, ja bih ova re {e wa uveo i na lo ka lu, ali ne ma kon sen zu sa o to me. Za to je bi lo mo je mi {qe we, za jed no s ko le ga ma iz ko a li ci je, da je bo qe da na pra vi mo ovaj po pri li~ no ve li ki is ko rak, ko ji ni je do vo qan da do kra ja re {i mo pro blem, ne go da ne na pra vi mo ni je dan. Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe SPS-a \or |e Mi li }e vi} re kao je no vi na ri ma da }e usva ja wem Za ko na o jav nim pred u ze }i ma bi ti u~i wen pr vi ko rak ka si stem skom re {a va wu pi ta wa de par ti za ci je i de po li ti za ci je tih pred u ze }a. Na pi ta we da li }e funk ci o ner SPS-a Du {an Ba ja to vi},

ko ji je ne dav no po no vo po sta vqen za di rek to ra „Sr bi ja ga sa”, i po sle usva ja wa za ko na osta ti na toj funk ci ji, Mi li }e vi} je

na veo da “ne tre ba sta vqa ti znak jed na ko sti iz me |u jed nog va `nog za ko na i po je din ca”. – Re~ je o ne ~em dru gom: da je u Sr bi ji ko na~ no do {lo vre me da se vred nu je re zul tat, a SPS ni ka da ni je bio ko~ ni ~ar de par ti za ci je i de po li ti za ci je – is ta kao je Mi li }e vi}, tvr de }i da }e SPS po {to va ti od red be za ko na. PUPS }e, ka ko tvr di Mo mo ô la ko vi}, da ti glas za taj za kon. – On je ste po ~e tak, a u na red nom pe ri o du za kon }e se do pu wa va ti, me wa ti – ka è ô la ko vi}. Po vo dom di le ma o to me {ta }e bi ti s Mi la nom Kr ko ba bi }em ko ji je funk ci o ner PUPS-a i di rek tor PTT-a, ô la ko vi} na vo di da “li~ no sma tra da }e Kr ko ba bi} po stu pi ti po za ko nu” i do da je da se “na di rek to re ko ji su iza bra ni do stu pa wa na sna gu tog pro pi sa no ve od red be ne od no se”. Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe Je din stve na Sr bi ja Pe tar Pe tro vi} iz ja vio je da }e wi ho vi po sla ni ci po dr à ti pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, ali da ima ju i prin ci pi jel ne pri med be. – Je smo za de par ti za ci ju i de po li ti za ci ju, ali i za to da ne spu ta va mo qu de ko ji su vr sni stru~ wa ci za to {to su ~la no vi ne kog grad skog, op {tin skog ili glav nog od bo ra ne ke stran ke – upo zo rio je Pe tro vi}. S. Stankovi}

IGMANSKA INICIJATIVA NAJAVILA NOVU SESIJU [EFOVA DR@AVA ZAPADNOG BALKANA

Za bri nu tost zbog za sto ja sa rad we u re gi o nu

Re gi o nal na aso ci ja ci ja ne vla di nih or ga ni za ci ja Ig man ska ini ci ja ti va iz ra zi la je za bri nu tost zbog za sto ja u me |u re gi o nal noj sa rad wi na Za pad nom Bal ka nu i po zva la naj od go vor ni je dr `av ne i po li ti~ ke ~i ni o ce u re gi o nu da se mak si mal no po sve te ja ~a wu sa ra da we i po ve re wa. Ig man ska ini ci ja ti va na ja vi la je da }e tim po vo dom usko ro or ga ni zo va ti i no vu go di {wu se si ju na ko joj bi u~e stvo va li pred se da va ju }i Pred sed ni {tva BiH, te pred sed ni ci Cr ne Go re, Hr vat ske i Sr bi je,

kao i ko me sar za pro {i re we Evrop ske uni je. Pla ni ra no je da se kon fe ren ci ja odr ì u Cr noj Go ri, a te ma bi bi la „Pu te vi una pre |i va wa me |u sob nih od no sa i re gi o nal ne sa rad we na pu tu pre ma EU in te gra ci ja ma”. U sa op {te wu se na vo di i da je pred sed nik Cr ne Go re ve} iz ra zio sprem nost da ak tiv no po dr ì odr à va we ta kvog sku pa. U sa op {te wu, ko je su pot pi sa li ko pred sed ni ci Ig man ske ini ci ja ti ve Alek san dar Po pov, Bran ko Lu ko vac, Ve hid [e hi} i Zo ran Pu si}, uka zu je se na po -

tre bu na sta va ka re gi o nal ne sa rad we i oba ve zu dr `a va na sta lih ras pa dom SFRJ na su o ~a va we s pro {lo {}u i ka `wa va we po ~i ni la ca svih rat nih zlo ~i na po ~i we nih de ve de se tih go di na pro {log ve ka. „Put me |u sob nog raz u me va wa i sa rad we mo ra se na sta vi ti, bez ko le ba wa i od la ga wa, jer je on u in te re su svih na {ih gra |a na i pred u slov na pret ka na {ih ze ma qa. On pod ra zu me va po {te no su o ~a va we s isti nom te efi ka snu is tra gu svih zlo ~i na ko ji su unu tar na {ih dr `a va po ~i -

we ni, utvr |i va we od go vor no sti te ka `wa va we po ~i ni la ca i onih ko ji su svo jom po li ti kom i po stup ci ma to omo gu }i li. Ta kav stav su pri hva ti li i svi pred sed ni ci BiH, Cr ne Go re, Hr vat ske i Sr bi je u za jed ni~ kim iz ja va ma na pret hod nim go di {wim se si ja ma Ig man ske ini ci ja ti ve„, na po mi we se u sa op {te wu Ig man ske ini ci ja ti ve, ko ja je vi {e od de ce ni je po sve }e na pre vla da va wu ne po ve re wa i ukla wa wu ba ri je ra iz me |u ze ma qa re gi o na. B. D. S.

TVIT CRTICA (Ne)shva ta we Ka da pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} na ja vqu je ak ci je, svi se pi ta ju ko ji }e bi ti epi log. Ta ko ~lan DS-a Alek san dar Iva no vi} ci ti ra we go ve re ~i: „Vu ~i}: ’Sle de }e ne de qe }e Sr bi ja da se tre se’”, a po tom za kqu ~u je: „Tek sad sam shva tio da se on za pra v o ba v io vre m en s kom prog n o zom #zima #Srbija“.

Mla |u n e}e sneg A vreme ns kom prognozom ba vio se i LDP- ovac Dr ago Kov a~ ev i}: “Svuda u Srbiji sn eg, osim ta mo gde je Dink i} g ra di o ski ja li{ ta :)”.

\i las i Jeremi } (ne) d aju ma ndat Predsedav aj u}i General no j sku p{ tini UN Vuk Jer em i} nije gled ao na TV -u lider a DS-a Drag an a \ila sa. Razlog: “ Pol e} em prema Do hi. Otva ra mo gensek i ja v is oki s eg ment UN konf erenci je o klima tskim promenam a” . Na Jer emi}evo p itawe {ta je lide r wegove s tranke rekao , „ tvitera{i„ ka `u : “ Po novio je ono za vra} awe mand ata. I da, nabr aja o je naj kvalite tn ije qude DS- a, vas nije tu b il o”. „I ja, nar avno, ostaj em konzistentan u tome {t a je mo j odgovor. N em a pot rebe da g a pona vq am...„, podvla~i Je rem i}, ko ji je ve } ran ije rekao da n e} e podn eti os ta vku na posla ni~k i mand at.

Ko ga \ iki zna

A na {i va {a ri

D ok Jer em i} nema vremen a za TV, na predwa k Boja n Marjano vi } je prat io \ ila so ve re~ i. „\ iki je spomenuo samo Pa jti}a i Rak i}a o d potp re ds ednika. Verovatn o ni ne zna im en a ost ali h...„, z akqu~ uje Ma rj anovi} .

Na laj ni @promissedland postavqen je “Kalendar narodnih va{ara i sabora u Srbiji po mesecima i danima – kojeg dana je u kojem mestu va{ar – Ba{ta Balkana”. Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} negoduje: „A gde su va{ari po APV?!„

Gde }e Ve rko i N i~i} [efica Narodne p artije Ma ja G ojkovi} p ita se na lajni : „^itam vesti, je l’ to Ni~i} i Stevanovi} prelaze u novu stranku? #urs. Ka `u, pra vi mo no vu stran ku, uki da mo G17+, a {ta je s dru g im stran k a m a iz ko a l i c i j e URS?„

[ta Mi{ko mo`e Poslanik Pokreta Veterana Srbije Sa{a Dujovi} konstatuje na lajni: „E sad da vidimo ko ima hrabrosti da Mi{ka ispita o svemu {to zna........ Da Mi{ko mo`e sve verovali smo do danas, da li }e i daqe mo}i sve vide}emo danas.........„ S. St.

politika

dnevnik

utorak4.decembar2012.

PREDSEDNIK DS DRAGAN \ILAS

DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU FINANSIJA VLAJKO SENI]

Uvla~ewe politike u buyet Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Vlaj ko Se ni} ocenio je ju~e da izjave koje dolaze od pokrajinskih politi~ara predstavqaju poku{aj uvla~ewa politike u pripremu buxeta. - Srbija je prvi put donela buxet na vreme i, samim tim, prvi put Vojvodina ima jasne parametre na osnovu kojih mo`e opredeliti novac za svoj buxet – procewuje Seni} u izjavi novinarima u Skup{tini Srbije nakon najave mogu}nosti da }e se Pokrajina na}i na privremenom finansirawu do odluke Ustavnog suda Srbije. – Istovremeno, prvi put umesto da imamo potpunu saradwu i podr{ku u svemu ovome {to radimo da bismo svim buxetskim korisnicima olak{ali planirawe, dobijamo poruku koja je potpuno neodgovorna, rekao bih ~ak zlonamerna. Ta poruka je poku{aj potpunog uvla~ewa politike u oblast pripreme buxeta, a tome zai-

Predsednik DS-a i gradona~elnik Beograda Dra gan \i las odbacio je kao „potpunu besmislicu” navode da je „te`ak” 1,2 milijardu evra, i naveo da ne zna kolika je dobit wegove kompanije „Multikom grup„ od 2005. godine. – Ne znam napamet kolika je dobit. Ja sam 2005. godine preneo upravqa~ka svojstva. O tome ne `elim da pri~am, podaci su javni, firma je veoma uspe-

sta nema mesta. @ao nam je ako je to wihov stav, mi ne mo`emo da ga promenimo, ali gra|ani treba da znaju da je to potpuno nepotrebno i da se ~ini ne{to {to mo`e doneti {tetu gra|anima i stanovnicima Vojvodine. Pokrajinski sekretar za finansije Zo ran Ra do man je u izjavi za na{ list da nije mogu}e da pokrajina usvaja buxet koji bi se zasnivao na „protivustavnim odredbama” republi~kog Zakona o buxetu i Zakona o buxetskom sistemu, jer bi tako i pokrajinska vlast prekr{ila Ustav. „Prinu|eni smo da idemo na privremeno finansirawe, jer bi predlagawe buxeta bilo protivno ustavnoj odredbi po kojoj vojvo|anski buxet iznosi najmawe sedam procenata republi~kog i po kojoj tri sedmine pokrajinskog buxeta mora biti plasirano u kapitalne investicije”, rekao je Radoman. S. St.

Stankovi}: Ima raznih spomenika

Vrlo brzo model za poslovawe RBV-a On je istakao da depoziti RBV-a nisu i ne}e biti ugro`eni. Pokrajina ima 72 odsto vlasni{tva u toj banci, a Republika 28. Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} je pro{le sedmice izjavio da je stigla inicijativa Pokrajinske vlade, koja je saglasna s tim da se osigurani depoziti Razvojne

banke prenesu na neku drugu banku na isti na~in na koji su depoziti Nove Agrobanke preneti na Po{tansku {tedionicu. Dinki} je naveo da su osigurani depoziti RBV-a 120 miliona evra, a da je vrednost neosiguranih depozita u toj banci oko 100 miliona evra. Predlog je, kako je objasnio Dinki}, da Republika i Pokrajina zajedno

emituju obveznice u vrednosti od osam milijardi dinara za neosigurane depozite, srazmerno udelu u toj banci. Dinki} je rekao da bi od kreditnog portfeqa Razvojne banke Vojvodine bio formiran razvojni fond Vojvodine, u kojem bi, kao i u banci, Republika imala udeo od 28 odsto, a Pokrajina ostatak.

[EF POSLANI^KE GRUPE SVM U SKUP[TINI SRBIJE BALINT PASTOR

Buyet Vojvodine zakinut za 13 milijardi [ef poslani~ke grupe Saveza vojvo|anskih Ma|ara Ba lint Pa stor tvrdi da }e buxet Vojvodine slede}e godine dobiti 13 milijardi dinara mawe nego {to bi trebalo. Pastor u svom blogu, koji prenosi portal „Vojvodina danas”, navodi da se najve}a polemika, kad je re~ o buxetu za 2013. godinu, vodila oko finansirawa Pokrajine. On smatra da to nije ni ~udno jer }e, po ministru Mla |a nu Din ki }u, Vojvodina od Republike dobiti {est milijardi dinara vi{e, a po Pokrajinskoj vladi – 9,6 milijardi mawe. – Sada se prvi put desilo da nam je pare uzeo jedan pravi, punokrvni, ro|eni regionalista – ka`e Pastor, uz opasku da je Vlada prihvatila amandman DSS-a po kojem, u slu~aju da do|e do potrebe za is-

{na. Rekao sam jo{ 1992. godine da }u da u|em u politiku kada budem dovoqno finansijski nezavisan tako da niko ne mo`e da uti~e na mene – rekao je \ilas Televiziji B-92. Na pitawe da li je toliko nezavisan da je „Multikom grupa„ od 2005. do 2011. godine imala prihod od 1,2 milijardu evra, \ilas je odgovorio da je to „potpuna besmislica”.

REKLI SU

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE ZORAN RADOMAN

Voj vo |an ski se kre tar za finansije Zo ran Ra do man izjavio je ju~e da predstavnici Republike i Pokrajine razgovaraju o modelu budu}eg poslovawa Razvojne banke Vojvodine. – Vrlo brzo }e taj model biti gotov i predstavqen javnosti – rekao je Radoman agenciji Beta, prenosi RTV.

Besmislica je da imam milijardu evra

platom osiguranih depozita Razvojne banke Vojvodine od dràve, novac potro{en za tu namenu iz republi~kog buxeta se odbija od para koje bi Pokrajina trebalo da dobije. – Oni koji, eventualno, misle da je to prirodno, sigurno ne znaju da je Republika vlasnik 28 odsto akcija RBV-a – kaè Pastor. Na osnovu tog slu~aja Pastor tvrdi da bi Vojvodina, koja raspolaè sa 72 odsto prava svojine u RBV-u, snosila 100 odsto odgovornosti za poslovawe Razvojne banke. To je, po wegovom mi{qewu, “regionalizacija po modelu URS-a na delu”. On tako|e tvrdi da je u minulih pet godina iz republi~kog buxeta u pokrajinski upla}eno oko 70 milijardi dinara mawe nego {to je trebalo.

Predsednik Koordinacionog tela za tri op{tine juga Srbije Zo ran Stan ko vi} rekao je ju~e u Bujanovcu da u tim op{tinama nema pove}anih tenzija me|u gra|anima iz razli~itih zajednica i da kao glavni problem predstavnici albanskih i srpskih politi~kih stranaka isti~u ekonomsku krizu. Stankovi} je rekao da je imao otvorene razgovore s predsednicima op{tina Pre{evo i Bujanovac Rag mi jem Mu sta fom i Na gi pom Ari fi jem i da o~ekuje konstruktivnu saradwu u interesu gra|ana. Na pitawe da li je s Mustafom razgovarao o spomeniku pripadnicima Oslobodila~ke vojske Pre{eva, Medve|e i Bujanovca ispred zgrade op{tine, Stankovi} je odgovorio da je razgovora bilo odmah po postavqawu spomenika i da zakon u svim delovima Srbije mora da se po{tuje na isti na~in. On je dodao da i u drugim delovima Srbije ima spomenika za koje nisu date dozvole.

Selakovi}: Nije sporno – Nema ni~ega spornog u tome {to je sada{wi pomo}nik ministra pravde krivi~no osu|ivan zbog tu~e u kafani – ka`e ministar Ni ko la Se la ko vi}. Ministar pravde navodi da su wemu bitne sposobnosti i da je pomenuti pomo}nik doprineo tome da EU prvi put pohvali srpsko pravosu|e. Pomo}niku ministra pravde ^e do mi ru Bac ko vi }u Advokatska komora Vojvodine 2005. odbila je zahtev za upis u Imenik advokata i ocenila da „nije dostojan” da obavqa advokatsku du`nost. On je pred Op{tinskim sudom u Somboru pravosna`no osu|en na kaznu zatvora od {est meseci, uslovno na dve godine, jer je bio u~esnik tu~e u ugostiteqskom objektu „Dubrava” u rodnom Somboru 22. aprila 2003, kada je pivskom fla{om udario u glavu Iva na Par ~e ti }a, koji je na wega nasrnuo i odgrizao mu deo uva.

Korhec: Srbija raj za mawinske stranke – Srbija je od 2009. godine raj za mawinske stranke jer me|u 81 registrovanom politi~kom organizacijom, wih 53 ima etni~ki predznak – izjavio je predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Ta ma{ Kor hec u Budimpe{ti, prenosi „Ma|ar so”. Korhec je u Budimpe{ti u~estvovao na me|unarodnom savetovawu na temu etni~kih partija Isto~ne i Zapadne Evrope, koje su organizovali Institut Ma|arske akademije nauka za mawinska istraìvawa i Istraìva~ki institut za nacionalnu politiku. Govore}i o strana~koj sceni vojvo|anskih Ma|ara, Korhec je naveo da „Savez vojvo|anskih Ma|ara vodi politiku malih koraka i kompromisa, bavi se svakodnevnim ìvotom i problemima lokalnog stanovni{tva i ne fokusira se samo na velika istorijska pitawa, nasuprot ostalim ma|arskim strankama”, prenosi „Ma|ar so”.

ekonomija

utorak4.decembar2012.

AN TI MO NO POL SKA KO MI SI JA OD LU ^I LA

PRED SED NIK PKS MI LO[ BU GA RIN

Po qo pri vre da sla bi ja za pe ti nu Vred nost po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ji u ovoj go di ni }e, pre ma pr vim prog no za ma, za be le `i ti pad od oko 20 od sto, ali }e Sr bi ja ima ti do voq no hra ne za do ma -

}e po tre be, iz ja vio je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi lo{ Bu ga rin. „To zna ~i da }e bru to vred nost agrar ne pro iz vod we u go di ni ko ja je na iz ma ku, bi ti oko 3,91 mi li jar du do la ra, dok je ona u 2011. iz no si la

oko 5,17 mi li jar di do la ra”, re kao je Bu ga rin na sku pu po vo dom obe le à va wa osam go di na od osni va wa Udru è wa no vi na ra za po qo pri vre du „Agro pres”. Ovo go di nu obe le ì la je ka ta stro fal na su {a, ko ja je mal te ne ima la obe le` je ele men tar ne ne po go de, pod se tio je Bu ga rin, ali i is ta kao da }e mo i po red te {ko }a ko je su nas pra ti le ima ti do voq no hra ne za do ma }e po tre be i ~ak ostva ri ti iz voz ko ji }e po vred no sti bi ti na ni vou pro {lo go di {weg iz vo za. Ka ko je Bu ga rin pod se tio, vred nost iz vo za po qo pri vred no - pre hram be nih pro iz vo da u 2011. bi la je 2,7 mi li jar di do la ra, a su fi cit je bio oko 1,3 mi li jar de do la ra. Bu ga rin je na po me nuo da je ove je se ni u Sr bi ji p{e ni ca za se ja na na oko 550.000 do 600.000 hek ta ra, pa se uko li ko ne bu de ne kih zna ~aj ni jih kli mat sklih osci la ci ja, mo è o~e ki va ti rod od oko 2,2 mi li o na to na p{e ni ce, {to }e bi ti do voq no i za do ma }e po tre be i za iz voz.

„JU GO RE ME DI JA” UPU TI LA APEL PRED SED NI KU I PRE MI JE RU SR BI JE

Pro pa da ju le ko vi, fa bri ci pre ti ko laps

Ge ne ral na di rek tor ka Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” iz Zre wa ni na Je le na Jo va nov ape lo va la je ju ~e na pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a i pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a da u~i ne sve {to je u wi ho voj mo }i da bi se {to pre us po sta vi la is po ru ka elek tri~ ne ener gi je toj far ma ce ut skoj ku }i, ~i ji je dr `a va ma win ski vla snik sa 42 od sto ka pi ta la. Ona je upo zo ri la na to da “Ju go re me di ji” pre ti ka ta stro fa jer je “Elek tro voj vo di na” pre de se tak da na pre sta la da is po ru ~u je stru ju zbog ne pla }e nih ra ~u na. – Kao no vo i za bra na di rek tor ka za tra `i la sam po mo} od lo kal ne sa mo u pra ve da po sre du je u re {a va wu pro ble ma. Za sa da je je di no iz ve sno da }e sa sta nak s ge ne ral nim

di rek to rom “Elek tro voj vo di ne” Sr |a nom Kru è vi }em bi ti odr àn 6. de cem bra. Me |u tim, do ta da }e bi ti ka sno jer tem pe ra tu ra ko ja pa da ugro à va go to ve le ko ve, si ro vi ne, kao i sve si ste me u ko ji ma se na la ze azot i vo da – upo zo ri la je Je le na Jo va nov dr àv ni vrh. Ona je is ta kla da se le ko vi ko ji pri pa da ju Re pu bli~ koj di rek ci ji za rob ne re zer ve mo ra ju hit no iz me sti ti jer, ka ko je na ve la, ne mo è pri hva ti ti od go vor nost za ~u va we tu |e ro be uko li ko ne po sto je ele men tar ni uslo vi za wi ho vo skla di {te we. – Uko li ko se svi za jed no ne an ga ù je mo da obez be di mo ele men tar ne uslo ve, “Ju go re me di ji” pre ti ko laps – oce ni la je di rek tor ka fa bri ke. @. B.

VESTI Iz me na na pru zi Be o grad – No vi Sad Sa o bra }aj put ni~ kih vo zo va na pru zi Be o grad - No vi Sad bi }e da nas iz me wen, od de vet do 11.50 sa ti, zbog ra do va iz me |u sta ni ca ^or ta nov ci i Be {ka, na ja vi le su @e le zni ce Sr bi je. Put ni~ ki voz iz Be o gra da u 8.15 sa ti za Su bo ti cu sa o bra }a }e do Be {ke i od No vog Sa da do Su bo ti ce, a iz o sta ja }e na re la ci ji Be {ka - No vi Sad, na ve de no je u sa op {te wu. Kom po zi ci ja iz Su bo ti ce u 7.12 sa ti sa o bra }a }e do No vog Sa da i od Be {ke do Be o gra da, a ne }e sa o bra }a ti iz me |u No vog Sa da i Be {ke.

Me tal ci tra è po mo} Sa mo stal ni sin di kat me ta la ca Sr bi je i In du strij ski sin di kat Sr bi je za tra ì li su ju ~e od dr à ve da se deo po slo va u vred no sti od 800

mi li o na evra usme ri u do ma }a pred u ze }a, ka ko bi se me tal ski kom pleks spa sio od pro pa da wa i za pre ti li da }e or ga ni zo va ti sin di kal ni pro test sa naj ma we 5.000 qu di ako im dr à va ne po mog ne. Sin dil kal ci su se po zva li na dr àv ni in ter ven ci o ni zam, ko ji se na vod no prak ti ku je u raz vi je nim za pad nim ze mqa ma, da bi se spa si la do ma }a pred u ze }a i za tra ì li da se isti me ha ni zmi pri me ne i u Sr bi ji. Pred stav ni ci sin di ka ta su na ve li da su u to ku pro jek ti na bav ke ru dar ske, ma {in ske i elek tro o pre me u Ru dar skom ba se nu Ko lu ba ra, re vi ta li za ci ja hi dro e lek tra ne Zvor nik i pro je kat EPS-a za iz grad wu i re vi ta li za ci ju 23 ma le hi dro cen tra le. Ta ko |e, u to ku su za jed ni~ ki pro je kat EPS-a i ita li jan skog part ne ra na iz grad wi ibar ske hi dro cen tra le i pro je kat od sum po ra va wa ~e ti ri blo ka Ter mo e- lek tra ne Ni ko la Te sla u Obre nov cu. Ukup na vred nost tih pro je ka ta je pre ko 800 mi li o na evra i me tal ci tra è deo tog „ko la ~a” za do ma }u pri vre du.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

110,8033

113,0646

115,6651

110,4641

Australija

dolar

88,4375

90,2423

92,3179

88,1667

Kanada

dolar

85,6550

87,4031

89,4134

85,3928

Danska

kruna

14,8480

15,1510

15,4995

14,8025

Norve{ka

kruna

15,0057

15,3119

15,6641

14,9597

[vedska

kruna

12,7999

13,0611

13,3615

12,7607

[vajcarska

franak

91,8310

93,7051

95,8603

91,5499

V. Britanija

funta

136,2894

139,0708

142,2694

135,8722

SAD

dolar

85,0306

86,7659

88,7615

84,7703

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 12. 2012. godine

dnevnik

„Fri kom” zlo u po tre bom vla dao tr ì {tem sla do le da „In du stri ja smr znu te hra ne Fri kom iz Be o gra da zlo u po tre bi la je do mi nan tan po lo àj na tr ì {tu ve le pro da je in du strij skog sla do le da na te ri to ri ji Sr bi je”, ob ja vi la je Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je. Ka ko je ob ja vqe no na saj tu Ko mi si je, sa gla sno za kon skoj oba ve zi „Fri ko mu” je od re |e na me ra za {ti te kon ku ren ci je u vi du oba ve ze pla }a wa nov ~a nog iz no sa u vi si ni ~e ti ri od sto od pri ho da ostva re nog u 2009. go di ni, {to iz no si oko 300 mi li o na di na ra. Po red me re za {ti te kon ku ren ci je, od re |e ne su i od go va ra ju }e me re ot kla wa wa po vre de kon ku ren ci je u vi du me ra po na {a wa, kao i ro ko vi u ko ji ma je ovo pri vred no dru {tvo du -

`no da iz vr {i sve na lo è ne me re. Sa vet Ko mi si je je utvr dio da je u~i we na po vre da kon ku ren ci je sa ci qem sla bqe wa i is ti ski va wa sa tr ì {ta po sto je }e kon ku ren ci je, kao i stva ra wa zna ~aj ne ba ri je re za ula zak na tr ì {te no vih kon ku re na ta, uz isto vre me no ja ~a we sop stve nog do mi nant nog po lo à ja na tr ì {tu. Po sle spro ve de nog po stup ka, po kre nu tog po slu `be noj du `no sti, Sa vet za za {ti tu kon ku ren ci je je utvr dio da je „Fri kom” u~i nio po vre du kon ku ren ci je, tip skim ugo vo ri ma ko je je za kqu ~i vao sa kup ci ma - ma lo pro dav ci ma, a ko ji su se pri me wi va li u pe ri o du od 2008. do 2010. go -

di ne, a u jed nom bro ju ugo vo ra i po sle 2010. To pri vred no dru {tvo je, ka ko se na vo di, na me ta lo oba ve zu ma lo pro da va ca da u da qoj pro da ji u pot pu no sti i do sled no pri me wu ju ma lo pro daj ne ce ne utvr |e ne u ce nov ni ci ma „Fri ko ma”.

Na me ta lo je i oba ve zu eks klu ziv ne ku po vi ne od re |e nog pro iz vo da od „Fri ko ma”, uz di rekt nu i/ili in di rekt nu za bra nu pro da je kon ku rent skih pro iz vo da, pri ~e mu je ugo va ran eks klu zi vi tet u ras hlad nim ure |a ji ma i u ma lo pro daj nim objek ti ma.

KA KO PO MO ]I RAD NI CI MA PRED U ZE ]A ^I JI JE VLA SNIK BO RO VI CA U PRI TVO RU

Bu du} nost va `ni ja od za o sta lih pla ta Neo ve re ne zdrav stve ne kwi `i ce od apri la i ka {we we u is pla ti za ra da osnov no je {to ti {ti oko 1.500 rad ni ka iz de vet pred u ze }a ~i ji je ve }in ski vla snik Du {an Bo ro vi ca, a ko ji je od pre vi {e od me sec da na u pri tvo ru. To se ~u lo na ju ~e ra {wem sa stan ku rad ni ka i di rek to ra, s jed ne stra ne, i zva ni~ ni ka iz Po kra ji ne, s dru ge, uz pri su stvo pred stav ni ka Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne. Sva pred u ze }a su ma we-vi {e u istom pro ble mu: ra de u de be lom mi nu su, ima ju blo ki ra ne ra ~u ne i te {ko }e u pla }a wu kre di ta. Ohra bru je to {to za oko 1.500 rad ni ka ima po sla. Pred u ze }a iz „Du nav gru pe” ve za ne su za re~ ni sa o bra }aj, eks po la ta ci ju {qun ka i pe ska, re~ ni tran sport, hi dro grad wu, a osta lim pred u ze }i ma je de lat nost put na pri vre da. Do go vo re no je za to da se for mi ra rad na gru pa i pro ble mi u ve zi s po slo va wem pred u ze }a u No vom Sa du, Zre wa ni nu, Srem skoj Mi trov ci, Apa ti nu, Ba~ koj Pa lan ci... sta ve na pa pir te pre do ~e re pu bli~ kom Mi ni star stvu za in fra struk tu ru. - Po kra ji na }e u sklo pu nad le `no sti po mo }i pred u ze }i ma. Za ka za }e mo sa sta nak s pred stav ni -

Rad ni ci Bo ro vi ~i nih fir mi ne dav no blo ki ra li Du nav

Blo ka de ra ~u na i na pla ta Raz voj na ban ka Voj vo di ne tek je je dan od po ve ri la ca jer pred u ze }a ima ju kre di te i kod dru gih ba na ka. Bo ri slav Vu ji} iz Raz voj ne ban ke ka zao je da è le da po mog nu gde je to mo gu }e. RBV, na pri mer, dr ì blo ki ran ra ~un pred u ze }u „Hi dro gra |e vi nar” u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji je du àn vi {e od dve sto ti ne mi li o na di na ra. U blo ka di je i ra ~un AD „Voj vo di na put” u Zre wa ni nu. To pred u ze }e je u mi nu su 1,280 mi li o na di na ra. – Ima tri mo gu} no sti: da pred u ze }a pla }a ju kre di te, re struk tu ri ra we ra di opo rav ka fir me i po sled wa me ra je iz vr {e we, od no sno pri nud na na pla ta – pod vu kao je Vu ji}. ci ma Po kra jin skog fon da za zdrav stve no osi gu ra we da bi smo

obez be di li da Bo ro vi ~i ne fir me pla te do pri no se pod po voq -

nim uslo vi ma – re kao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du i za po {qa va we Mi ro slav Va sin, pri me tiv {i da me re ko je se pred u zi ma ju ni su u ve zi s bu du} no {}u pred u ze }a ve} ga se po àr, a dim osta je da se pu {i, {to ni je do bro. Po we go vim re ~i ma, Po kra ji na mo è du go ro~ no da po mo }i pred u ze }u „Du nav gru pa agre ga ti” jer pla ni ra da u bu xe tu za 2013. go di nu pred vi di vi {e nov ca za re~ ni sa o bra }aj, da pri o ri tet u na red ne tri go di ne bu de raz voj sa o bra }a ja na re ka ma u od no su na drum ski pre voz. - Ak ti vi ra }e mo le do lom ce i pu tem stra te {kog spo ra zu ma s Ki nom otvo ri }e mo lo gi sti~ ki cen tar, mo `da u Lu ci „No vi Sad„ ili na ne kom dru gom pri sta nu – do dao je Va sin. Di rek tor Fon da za ka pi tal na ula ga wa Ne boj {a Ma len ko vi} ka zao je da Fond iz mi ru je oba ve ze i ni je du àn ni jed nom pred u ze }u. - Fond i Po kra ji na ne sno se od go vor nost za lo {e fi nan si je. Na pro tiv, do bar smo part ner, i na ras po la ga wu smo i fir ma ma i lo kal nim sa mo u pra va ma ra di iz grad we ko mu nal ne in fra struk tu re – na veo je Ma len ko vi}. Z. De li}

Su bo ti ci pre ti kri za s vo dom Uko li ko se na sta vi sa ne kon tro li sa nim ko ri {}e wem pod zem nih vo da za na vod wa va we na se ve ru Sr bi je, ovaj deo ze mqe za pet do de set go di na mo `e da osta ne bez ovog iz u zet no zna ~aj nog re sur sa pi ja }e vo de, iz ja vio je di rek tor Vo do pri vred nog pred u ze }a “DTD-Se ver na Ba~ ka” Slav ko Vrn xi}. On je na tri bi ni po sve }e noj snab de va wu vo dom re gi o nal nog hi dro si ste ma se ver ne Ba~ ke oce nio da se, ume sto po vr {in ske, pod zem ne vo de

ne kon tro li sa no ko ri ste u vo }ar stvu i vi no gra dar stvu za na vod wa va we, iako je to iz u zet no va `an re surs pi ja }e vo de za bu du }e ge ne ra ci je. „Mi }e mo za pet do de set go di na bi ti sve do ci da ne ma mo do voq no vo de za pi }e, pa }e nas ta okol nost po no vo iz ne na di ti. Po vr {in sku vo du ne ko ri sti mo za na vod wa va we i kao teh ni~ ku vo du ne go mi mo zna wa svih, sve sno ko ri sti mo taj pod zem ni re surs i uni {ta va mo onaj po ten ci jal ko ji tre ba

da slu `i na {im unu ci ma i pra u nu ci ma”, re kao je Vrn xi}. Ru ko vo di lac Slu `be za in ve sti ci je u Jav nom vo do pri vred nom pred u ze }u “Vo de Voj vo di ne” Bran ko Na sko vi} na ja vio je na tri bi ni da }e u na red noj go di ni po ku {a ti da za vr {e ne ko li ko ka nal skih pod si ste ma, za {ta }e im bi ti po treb no oko 260 mi li o na di na ra. Pre ma we go vim re ~i ma, je dan od tih si ste ma je i “Ti sa - Pa li}”, za ~i ji je za vr {e tak po treb no jo{ oko 50 mi li o na di na ra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (475,69 0,29)

Progres, Beograd

8,70

275

NIS, Novi Sad

1,42

713

6.107.321

AIK banka, Ni{

0,39

1.551

317.900

Soja protein, Be~ej

1,01

499

995.920

NIS, Novi Sad

1,42

713

6.107.321

AIK banka, Ni{

0,39

1.551

317.900

Imlek, Beograd

0,00

3.200

160.000

0,38 Promena

1.063 Cena

58.465 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,38

1.063

58.465

Energoprojekt holding, Beograd

AIK banka PB, Ni{

-40,03

824

2.472

-1,78

553

146.490

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Ineks Radula{ka, Beograd

-23,40

9.000

180.000

0,00

432

2.873.043

Soja protein, Be~ej

Neoplanta, Novi Sad

-11,84

350

3.500

1,01

499

995.920

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.397

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.680

1.848.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.200

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.501

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,19

5.310

79.650

Veterinarski zavod, Subotica

0,19

534

28.312

Tigar, Pirot

-9,73

167

52.772

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt Visokogradwa, BG Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,87

205

1.435

-9,73 Promena

167 Cena

52.772 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

432

2.873.043

Soja protein, Be~ej

1,01

499

995.920

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

570.000

Be~ejska pekara, Be~ej

0,00

250

43.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,19

534

28.312

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Pu ta ri ma ob ve zni ce za dug Dug putarima bi}e namiren izdavawem obveznica u vrednosti od oko 5,5 milijardi dinara, najavio je ju~e ministar finansija i privrede Mla |an Din ki}. „Zabrani}emo jednu situaciju koja je bila u prethodnom periodu da je Ministarstvo saobra}aja zakqu~ivalo ugovore gde se putarima pla}a u roku od tri godine. Nema {anse da neko izgradi put i da ~eka pare tri godine. To je nerealno„, izjavio je Dinki} u Skup{tini Srbije. On je objasnio da su te privatne kompanije prodale svoja potraìvawa bankama koje ih sada traè od dràve, a preduze}a su u nenormalnim problemima zbog dugovawa dràve, zbog ~ega }e ubudu}e biti zabraweno pla}awe duga u roku od tri godine. „Mora da se pla}a ba{ prema situacijama, u roku od 45 dana. Ovo }emo re{iti tako {to }emo su{tinski izdati obveznice i namiriti taj dug bankama unapred za tri godine”, rekao je Dinki} i dodao da }e samo ova operacija ko{tati oko 5,5 milijardi dinara, a planira se za decembar. On je najavio i da }e Vlada Srbije u decembru doneti odluku da pozove lokalne samopurave i wihove poverioce da se izjasne da li èle da im vlada pomogne tako {to bi od 1. januara slede}e godine emitovala obveznice koje bi se preko lokalnih samouprava prosledile wihovim poveriocima za kapitalna ulagawa. „Na taj na~in }emo omogu}iti da se o~iste svi glavni dugovi Republike, pokrajine i lokala pre 30. marta slede}e godine. Tako }emo dovesti dràvne organe u finansijsku kondiciju, mogu}nost da pla}aju obveznice na vreme, a u me|uvremenu razviti mehanizam pra}ewa preko na{eg Trezora„, kazao je Dinki}.

utorak4.decembar2012.

NO VI MO MEN TI U AFE RI SA AFLA TOK SI NOM

Otrov nim ku ku ru zom igra ju se i dr à va i kon tro lo ri Problem s kukuruzom mo`da i nije alarmantan kako se ~inilo nakon prvih izjava da nam je zaraèno i po zdravqe ìvotiwa i qudi {tetno ~ak 70 odsto ovogodi{weg roda, ali svakako zasluùje ozbiqniji odnos nadle`nih dràvnih institucija. Ako se resorno ministarstvo bude i daqe pona{alo neodgovorno, kao kada je, nakon {to se u medijima digla pra{ina, saop{tilo da nismo uvozili kukuruz zaraèn aflatoksinom, ne}e

za posledicu mo`e imati i uve}anu kontaminaciju aflatoksinom, Ministarstvo poja~ano radi na utvr|ivawu konkretnih i preciznih podataka o stawu ovogodi{weg roda kukuruza. Javnost }e o tome biti blagovremeno obave{tena„, navodi se u saop{tewu datom u subotu, nakon ~ega se Ministarstvo nije ogla{avalo. S druge strane, kontrolna ku}a SGS, koja je obnarodovala da 70 odsto ovogodi{weg kukuruza

Pret wa za zdra vqe – Toksi~ne supstance, proizvodi plesni, nazvane su mikotoksinima, a poreme}aji i oboqewa izazvana tim toksinima mikotoksikoze – kaè dr Jo va na Pro ti}. – ôvek je naj~e{}e izloèn mikotoksinima putem hrane, no u nekim slu~ajevima moè do}i do wihovog udisawa, prolaska kroz koù ili parenteralne izloènosti. Od svih mikotoksina, aflatoksin se smatra najve}om potencijalnom pretwom po zdravqe qudi. On izaziva smawewe elasti~nosti krvnih ìla i unutra{wa krvarewa, proliv, povra}awe, krvarewe iz creva, o{te}ewa jetre... Neki od aflatoksina su kancerogeni samo u slu~aju da se duè upotrebqavaju u ishrani. Treba napomenuti da, i ako se plesan otkloni sa sirovine, toksini ostaju. Aflatoksini su veoma stabilna hemijska jediwewa koja mogu izdràti procese prerade hrane i tako se na}i u svim hranivima i u gotovo svim prehrambenim proizvodima. Opasnost po zdravqe ìvotiwa predstavqa hrawewe ìvotiwa kontaminiranim hranivima, a shodno tome, uno{ewe hrane predstavqa opasnost po zdravqe qudi. J. B. biti dobro. Jer, kako da verujemo da Ministarstvo poqoprivrede drì situaciju pod kontrolom kada ne zna da mi kukuruz i ne uvozimo? „Nadle`ni grani~ni fitosanitarni inspektori kontroli{u sve po{iqke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo po{iqaka zaraènih aflatoksinom. Zbog su{e, koja

nije bezbedno za qudsku upotrebu, i to navela u saop{tewu medijima, ju~e je iznela nove podatke, naglasiv{i da su wihovu informaciju o zara`enosti `utog zrna novinari pogre{no preneli. Saop{tila je, naime, da su weni stru~waci na osnovu ispitanih 375 uzoraka, {to reprezentuje koli~inu od 350.000 tona kukuruza, utvdilili da je gotovo 60 odsto ispitanog kuku-

ruza upotrebqivo, od ~ega je 32 odsto upotrebqivo za direktnu qudsku ishranu, a ostatak za sto~nu hranu, uz odgovaraju}i tretman. U saop{tewu se dodaje da oko 40 ispitanih uzoraka kukuruza, koji nisu upotrebqivi za qudsku ishranu i za sto~nu hranu, mogu biti predmet dekontaminacije, ali da je wegova upotreba rizi~na. U SGS-u ocewuju da, s obzirom na to da se kukuruz uglavnom koristi za sto~nu hranu, jo{ uvek nije kasno da se u uvoj fazi odgovaraju}im merama iskoriti ve}i deo roda. Elem, sad je jasno samo da situacija nije ~ista. Firma koja je alarmirala javnost, jer je, kako ka`e dru{tveno odgovorna, sada na osnovu istog broja ispitanih uzoraka, umawuje {tetu. Ina~e,

stru~waci i ìtarska udruèwa u startu su odbacivala mogu}nost da je ~ak 70 odsto roda zaraèno, ali napomiwu da smo jo{ uvek vrlo daleko od ta~nog procenta. U udruèwu „@ita Srbije” navode da, ako bi sudili po izvezenim koli~inama, to jest onome {to su inostrani kupci pristali od nas da kupe i onome {to su nam vratili, taj je iznos mawi od deset odsto. Me|utim, tu je re~ samo o izveznim koli~inama. – Toksina ima, to je jasno, ali wihov procenat od bezmalo 70 odsto zaraène robe te{ko pije vodu. Veoma te{ko }e se dokazati koliko ga ima. Postoji, naime, vi{e na~ina za utvr|ivawe i razli~iti na~ini davali su razli~ite rezultate, pa ~ak i razli~ite laboratorije po istoj

metodologiji pokazuju druga~ije. Jutros su, recimo, utovarene barè u Pan~evu a laborotorije su dale tri potpuno razli~ita rezultata – kaè za „Dnevnik” direktor „@ita Srbije” Vu ko sav Sa ko vi}, uz napomenu da je resorno ministarstvo upoznato s tim problemom jo{ 13. novembra. Na{ sagovornik nije mogao dati procenu o tome koliko je u Srbiji zaraènog kukuruza, ali nagla{ava da nema drugog na~ina da se problem re{i ve} da se kroz ozbiqnu kontrolu prisustvo otrovnih toksina svede na dozvoqene granice. To se, napomiwe, najlak{e radi me{awem zdrave i zaraène robe i, zavisno od procenta kontaminiranosti, tako se moè do}i do dozvoqenog nivoa prisustva aflatoksina, koje su propisane pravilnikom i objavqene u „Slu`benom glasniku„. Za utehu je, veli Sakovi}, to {to ozbiqni proizvo|a~i sto~ne hrane ina~e obavqaju kontrole. Oni u koncentrat stavqaju odre|en procenat minerala koji vezuju toksine i ne dozvoqavju da odu u meso i mleko pa }e se verovatno tom praksom povesti i oni koji to do sada nisu radili. Ali, da se stvari ne bi prepustile slu~aju, kontrole bi moralo da radi i Ministarstvo poqoprivrede, nagla{ava on. – Ni{ta drugo ne preostaje ve} da se wihova budnost podigne na najve}i mogu}i stepen. Situacija nije za paniku, ali verujem da je to suvi{e ozbiqna stvar da bi je neko neozbiqno shvatio – poru~uje Sakovi}. S. Glu {~e vi}

TRe]e dOBA

utorak4.decembar2012.

Da nas ~ek sa mo stal ci ma Pen zi o ne ri sa mo stal nih de lat no sti da nas do bi ja ju ceo no vem bar ski ~ek, a voj ni u ~e tvr tak, 6. de cem bra, kad je i pr vi deo no vem bar skog “sle do va wa” za pa o re u ostav ci. Biv {i za po sle ni, ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne, svoj pr vi deo no vem bar ske pen zi je ~e ka }e do utor ka, 11. de cem bra, dok po {ta ri po ku }a ma kre }u su tra dan. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

dnevnik

Du go pu tu ju pa re iz De è le Ma da je spo ra zum o so ci jal nom osi gu ra wu iz me |u Slo ve ni je i Sr bi je ve ri fi ko van jo{ 1. de cem bra 2010, mno gi na {i dr à vqa ni ko ji su deo sta à ste kli u de è li jo{ uvek ni su do bi li svoj pr vi pen zij ski ~ek. U Sek to ru za fi nan si je u Fon du PIO Sr bi je ob ja {wa va ju da jo{ ni je za vr {en po stu pak za sve,

uglav nom zbog spe ci fi~ no sti pot pi sa ne kon ven ci je. Na i me, pre ra ~u na va se pen zi ja oni ma ko ji su deo sta `a od ra di li na se ve ru SFRJ a po do la sku u Sr bi ju tu ste kli uslov za pen zi ju. Kad Slo ven ci srp skom fon du PIO upla te no vac za one ko ji su deo sta `a ima li ta mo, ov de se pra ve no va re {e wa ta ko

{to se ski da deo do bi jen od Sr bi je u od no su na ono {to im je iz ra ~u na la Slo ve ni ja. Od {tet ni zah tev pod ra zu me va is pla tu raz li ke po slo ve na~ kom re {e wu i one ko ju je pen zi o ner pri mao od srp skog fon da, ali ne za ceo pe riod od ra |en u Slo ve ni ji, ve} sa mo od kad je spo ra zum pot pi san i po kre nut po stu pak za

pred ra ~un. Slo ven ci su, za kqu~ no s pen zi jom za sep tem bar, po osno vu od {tet nog zah te va do ne li re {e wa i upla ti li no vac za 3.813 pen zi o ne ra ko ja `i ve u Sr bi ji, dok za 1.418 ko ri sni ka ko ji `i ve u Slo ve ni ji na{ fond PIO pla }a pri na dle `no sti slo ve na~ kom. Q. M.

PO LI CAJ CI, OBA VE [TAJ CI, VOJ NI CI I DI PLO MA TE MO GU U PEN ZI JU I S 53 GO DI NE

Od No ve go di ne `e ne ra de ~e ti ri me se ca du `e

Pra znik je sva ki dan ka da do |u go sti

DO SA DA JE STRO GO ZA BRA WE NA U APA TIN SKOM GE RON TOLO[KOM CEN TRU

Si ne, vi di mo se na „Fej sbu ku” Dom za sta re i pen zi on e re u Apa ti nu svo jim {ti }e ni ci ma – tre nut no ih je 185 – sem sme {ta ja i hra ne, pri mar ne zdrav stve ne za {ti te i psi ho-so ci jal n e po dr {ke, na s to j i i da osmi sli slo bod no vre me, ali i pru ` i prav n u po mo}, uslu g e fri ze ra, kro ja ~i ca i dru ge po trep {ti ne. – Shva ti li smo da oni, po go to vo po kret ni, te {ko pod no se odva ja we od svo jih po ro di ca, de ce, unu ka i pri ja te qa – ob ja {wa va di rek tor ka Do ma Sla |a na @iv kov. – Po {to ih ne mo gu pre vi {e ~e sto po se }i va ti jer naj ~e {}e ì ve iz van Apa ti na ili iz ne kih dru gih raz lo ga, neo p hod no je do ko li cu or ga ni zo va ti. Le ti, ali i u pro le }e i je sen, od la ze u {et we, ali i na iz le te na Du nav i dru ga me sta. Za zi mu su pred vi |e ni po seb ne sa dr à ji. Uglav nom, do sa da je kod nas stro go za bra we na. Po s eb n o ì vah n o je bi l o pro te kla dva me se ca, ka da su do la zi la de ca iz ob da ni {ta i {ko la, KUD-ovi, ali i ~la no vi pen zi o ner skih udru è wa, ne vla di nih or ga ni za ci ja, dram skih sek ci ja... Dom je bio i po kro vi teq dvo dnev ne te mat ske ko lo ni je, u ko joj je u~e stvo va lo dva de se tak ~la no va fo to-klu -

bo va iz Som bo ra, Osi je ka i Ba je. Eks po na ti sni mqe ni u Apa ti nu i oko li ni, na kon pu tu ju }e iz lo `be po za vi ~a ju umet ni ka, bi }e po klo we ni Do mu. We go vi {ti }e ni ci ra do po ha |a ju raz ne ra di o ni ce, od onih kom pju ter skih do sek ci ja spe ci ja li zo va nih za ru~ ne ra do ve. Svoj u~i nak su po ka zi va li {i rom Voj vo di ne a pred pra zni ke po ne {to i pro da ju. Ce ne – pra va sit ni ca. – Da ni su du gi, po go to vo zi mi, pa go to vo sva ko dnev no ple tem i he klam, a ~e sto na u ~im i ne {to no vo za hva qu ju }i vo di te qi ma ra di o ni ca. Ko è li, mo è na u ~i ti tka we, grn ~ar stvo ili pra viti pred me te od ra znih ma te ri ja la – pri ~a Mi li ca, i s po no som po ka zu je deo ono ga {to je na pra vi la. Mi lan se, pak, vi {e in te re su je za kom pju te re jer se na da da }e ta ko osta ti u kon tak tu s pri ja te qi ma, a pre tra ù ju }i po in ter ne tu do pu wa va svo je obra zo va we. – Te {ka eko nom ska si tu a ci ja ni je mi mo i {la ni na {u usta no vu, ali en tu zi ja zmom za po sle nih i s ma lo pa ra uspe va mo da qu di ma olak {a mo i ulep {a mo bo ra vak ov de – za kqu ~u je @iv kov. J. Prel ~ec

@e ne ko je do 30. de cem bra bu du ima le 35 go di na rad nog sta à i 53 ì vo ta tre ba da pod ne su zah tev za pen zi o ni sa we. Uko li ko to ne u~i ne, 31. de cem bra u pen zi ju }e i}i po no vim uslo vi ma, a to }e zna ~i ti da }e im tre ba ti jo{ ~e ti ri me se ca sta à i ì vo ta. Na i me, od pr vog da na na red ne go di ne u pen zi ju }e è ne, a u ne kim slu ~a je vi ma i mu {kar ci, i}i pod ne po voq nim uslo vi ma. Da kle, od 2013. è ne mo ra ti da ra de 35 go di na i ~e ti ri me se ca i da ima ju naj ma we 53 go di ne i ~e ti ri me se ca. Isto vre me no, mu {kar ci }e za pen zi ju, ume sto s 53,8, mo ra ti ima ti pu ne 54 go di ne i 40 go di na sta à. To se od no si na one mu {kar ce ko ji u pen zi ju idu pod po seb nim uslo vi ma, od no sno one ko ji ma ima ju be ne fi ci ra ni rad ni sta`. Wi ma }e se, kao i è na ma, sva ke na red ne go di ne sta ro sna gra ni ca po ve }a va ti po ~e ti ri me se ca sve do 2023. @e ne }e ta da u pen zi ju i}i

s naj ma we 38 go di na rad nog sta à i 58 ì vo ta, a mu {kar ci s na vr {e nih 58 go di na i 40 rad nog sta à. Od No ve go di ne me wa ju se uslo vi i za po ro di~ nu pen zi ju.

Iz me na ima i kod onih ko ji ma se sta` ra ~u na s uve }a nim tra ja wem. Od No ve go di ne oni }e zah tev za pen zi ju mo }i da pod ne su kad na pu ne 54 go di ne, s tim {to }e se i ta gra ni ca po ste pe no po -

Po sao je mio, ma ka kav bio U pr vih de set me se ci ove go di ne Fon du PIO pod ne to je 129.373 zah te va za sta ro snu, 47.889 za in va lid sku i oko 46.703 za po ro di~ nu pen zi ju. To je pri bli `no isti broj zah te va kao i la ne. Ina ~e, broj zah te va za in va lid sku pen zi ju u pro te kle tri do ~e ti ri go di ne stal no opa da, a i broj zah te va onih ko ji tra è po ro di~ nu pen zi ju sma wen je za oko 1.000. Tre ba is ta }i i po da tak da je pro {le go di ne po ve }an broj pen zi o ne ra ko ji su do pen zi je do {li s pu nim sta òm. No, i po red to ga, pun sta` od 1,7 mi li o na pen zi o ne ra ima ma we od po lo vi ne – 45,8 od sto. Ta ko }e od 1. ja nu a ra 2013. udo vi ce mo ra ti ima ti naj ma we 51 go di nu ì vo ta a udov ci 56. I ti uslo vi }e se me wa ti iz go di ne u go di nu, da bi od 2017. udo vi ce pen zi ju mo gle do bi ti s 53 na vr {e ne go di ne ì vo ta a udov ci s 58.

di za ti do 2016. dok ne is pu ne uslov da ima ju 55 go di na `i vo ta. Za po sle ni u mi ni star stvi ma unu tra {wih i spoq nih po slo va, BIA-i, Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja i pro fe si o nal ni voj ni ci }e mo }i da se pen -

zi o ni {u s na vr {e ne 53 go di ne sta ro sti i 21 go di nom sta à, ako su na tim rad nim me sti ma pro ve li naj ma we 11 go di na. Po li cij ski slu `be ni ci, ko ji su se u ovoj go di ni pen zi o ni sa li s 55,8 go di na ì vo ta, od na red ne go di ne pra vo na pen zi ju mo }i }e da ostva re ka da na vr {e 56 go di na i ima ju naj ma we 25 go di na rad nog sta à. Ipak, va `no je na gla si ti – jer to ovih da na iza zi va strep wu – da se ne me wa ju uslo vi za pen zi o ni sa we onih ko ji ima ju do voq no go di na ì vo ta ili su od ra di li pun sta`. Na i me, i da qe }e è ne u pen zi ju mo }i i}i s na vr {e nih 60 go di na ì vo ta i naj ma we 15 go di na sta à, a mu {kar ci kad na pu ne 65 go di na i ima ju 15 go di na sta à. Pro me na ne ma ni kod onih ko ji su od ra di li pun rad ni vek – da kle 45 go di na. Oni kad is pu ne taj uslov u pen zi ju mo gu kad god ho }e. Qu bin ka Ma le {e vi}

AMERI^KA VLA DA PRE TI UKI DA WEM SE NI O RI MA JE DI NOG TO PLOG OBRO KA

Sva ki svo ga usvo j te osta re log kom {i ju

Gra do na ~el nik ka li for nij skog gra di }a Kor ning Ge ri Strek po klo nio je te glu pu nu sit ni ne do bro voq ci ma ko ji su or ga ni zo va li ak ci ju „Usvo ji se ni o ra“ i ta ko po zvao su gra |a ne i ko le ge iz ci vil nih slu `bi da se pri kqu ~e hu ma ni tar noj ak ci ji, kao i kom {i je iz Red Bla fa, obli `weg gra di }a ko ji je ta ko |e ob u hva }en Nu tri tiv nim pro gra mom za sta ri je, a u ve li kim je fi nan sij skim te {ko }a ma. – Po treb ni smo na {im su gra |a ni ma – na gla {a va Strek. – Ni ka da ne zna te da li }e te se na }i u wi ho voj ko `i. Ko or di na tor ka pro gra ma Gej lin Nor man is ta kla je da je kam pa wa „Usvo ji se ni o ra“ po ku {aj da se fi nan sij ski po mog ne pro gram po mo }i u hra ni za naj sta ri je sta nov -

Gej lin Nor man

ni ke okru ga Te ha ma ko ji je pre tr peo ozbiq na bu xet ska kre sa wa na dr `av nom i fe de ral nom ni vou.

– Nu tri tiv ni pro gram uspe {no se bo rio s po sta vqe nim za da ci ma u pro te klih 12 go di na, a naj va `ni ji od wih je bio spre ma we i po de la hra ne za naj sta ri je – ob ja {wa va Nor ma no va. – Zbog eko nom ske kri ze i po ve }a wa ce ne si ro ve hra ne, taj pro gram u de fi ci tu za 15.000 do la ra. Nu tri tiv ni pro gram za sta ri je obez be |u je je dan to pli obrok dnev no, rad nim da ni ma, qu di ma sta ri jim od 65 go di na ko ji su ne po kret ni ili na dru gi na ~in one mo gu }e ni da iza |u iz ku }e. Osim to ga, to ple obro ke do sta vqa i pen zi o ner skim cen tri ma u gra do vi ma Kor ning i Red Blaf. – Sva ko dnev na do sta va to plog obro ka omo gu }a va vo za ~i ma Nu tri tiv nog pro gra ma da pro ve re zdrav stve no sta we ko ri sni ka. Da

ni je to ga, mno gi na {i ko ri sni ci ne bi ima li ni ko ga ko bi ih pro ve ra vao – re kla je Nor ma no va. – Jed nom pri li kom, vo za~ je na {ao `e nu ko ja je pa la u ku pa ti lu i uda ri la gla vom. Da ni je na i {ao, si gur no bi umr la, a ta kvih slu ~a je va ima mo go to vo sva kog da na. Ako su u mo gu} no sti, ko ri sni ci obrok, ko ji u pro se ku ko {ta ne {to vi {e od se dam do la ra, pla }a ju dva do la ra i 75 cen ti. Ipak, mno gi od wih ne ma ju ni to li ko. Za to je va `na po dr {ka dru {tva. Ina ~e, ko ri sni ci ovog pro gra ma u pro se ku su sta ri 88 go di na, i mno gi ima ju ozbiq nih zdrav stve nih pro ble ma. Ako fe de ral na vla da ostva ri pret we o sma we wu bu xet ske po mo }i, taj pro gram osta }e bez 3.000 obro ka go di {we. Iva na Vu ja nov

KAKO LEKAR KA@E

Ke sten se ju na~ ki bo ri pro tiv povi{enog holesterola Ma da ~e sto zna da bu de tmur na, op ti mi sti vo le je sen, iz me |u osta log – zbog pe ~e nog ke ste wa. Ali ta uku sna „gric ka li ca” sa dr ì i niz sa sto ja ka ko ri snih za zdra vqe. Vred na svoj stva pi to mog ke ste na, ali i onog di vqeg, po zna ta su od dav ni na. Bo gat stvo vi ta mi nom C iz dva ja ga od osta lih plo do va iz iste po ro di ce, kao i ma li pro ce nat ma sti. Ke sten, na i me, sa dr ì ma we od 70 ka lo ri ja na 30 gra ma pa je i na mir ni ca ide al na za mr {a vqe we. Ne ti pi~ nim ga ~i ni i obi qe fo la ta, ta~ n i j e vi t a m i n a B 9 , ko j eg, ina ~e, ima u li sna tom po vr }u, ali ne i ora {a stim plo do vi ma, i za slu àn je za for mi ra we cr ve nih krv nih zr na ca i sin te zu DNK. Ovaj je s e w i plod iz v or je vla ka na ko je po ma ù sni à va wu ni voa ho le ste ro la. A da bi smo za do vo qi li dnev ne po tre -

Pe ~e no ke ste we do bar raz log da se za vo li je sen

be za vi ta mi ni ma i mi ne ra li ma, pre po ru ~u je se 85 gra ma. Ke ste wem se u or ga ni zam uno se

pre ko po treb ni ele men ti mag ne zi jum i fos for, ko ji su va `ni za me ta bo li zam ko sti ju,

dok ka li jum urav no te ù je ni vo na tri ju ma, ot ku ca je sr ca i krv ni pri ti sak. Ke sten ne sa dr ì glu t en, zbog ~e g a je ste k ao znat nu po pu lar nost u bez glu ten skoj is hra ni, ko ja ima sve vi {e sled be ni ka. Po svom sa sta v u ima naj v e } i pro c e n at skro ba, po ~e mu je sli~ ni ji ku ku ru zu i krom pi ru ne go srod nim ora {a stim plo do vi ma. A la ko var qi vo bra {no ke ste na po ka za lo se ide al nim za pra vqe we ko la ~a, sla do le da, su pa i so so va. Di vqi ke sten ni je je stiv, ali ima niz le ko vi tih svoj sta va. âj uspe {no ubla à va simp to me ast me i bron hi ti sa, a kao glav ni sa sto jak kre ma ide a lan je za tret man pro {i re nih ve na kao i u bor bi pro tiv ce lu li ta. Eks trakt se men ki pod sti ~e op skr bqi va we ko è ki se o ni kom i hran qi vim nu tri jen ti ma. J. Bar bu zan

NI SU IN VA LID SKA KO LI CA SMAK SVE TA: Pre pet godina je Slav ko Mi skin (59) iz Novog Kneèvca oboleo od multiple skleroze, koja ga je brzo vezala za invalidska kolica. A iz policije, gde je bio zaposlen, u penziju je oti{ao zdrav. – Ne àlim se zbog toga {to me je strefilo, ipak nije zavisnost od kolica smak sveta – kaè Miskin. Opu{ta ga i ispuwava aktivnost u Udruèwu MS obolelih Severnobanatskog okruga. – U dru{tvu mawe razmi{qamo o boqci. Kolica na struju mi zna~e pola ìvota jer mogu sam do varo{i i ne optere}ujem bli`we – navodi on. M. Mi tro vi}

Iz lo `ba o Pe ri Zup cu Izlo`ba “Pero Zubac - 50 godina umetni~kog rada” autora Bra ni sla va Ra do {e vi }a, koja se organizuje u okviru projekta “Grafika kwige”, bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u Galeriji ITD na Petrovaradinskoj tvr|avi. Postavku }e otvoriti likovni kriti~ar prof. Mi ro slav Mu {i}. Projekat je podr`ala Gradska uprava za kulturu, a ulaz je besplatan. N. R.

Po ~e le da iz la ze ru sin ske no vi ne Na osnova~koj skup{tini Rusinsko narodnog prosvetnog dru{tva jula 1919. u Novom Sadu, odlu~eno je da se {to pre pojave prve rusinske novine u nas. To se, me|utim, dogodilo tek 4. de cem bra 1924. Naime, ni jedna doma}a {tamparija nije imala slova za rusinsko pismo. Nabavila ih je posle mnogo truda NGP „Dani~i}”. „Rusinske novine za Rusine u Kraqevini SHS”

ure|ivao je novosadski grkokatoli~ki paroh \ura Pavic, Hrvat, ali dobar znalac rusinskog jezika. U ovom glasilu bilo je redovno re~i i o `ivotu Rusina i ^ehoslova~koj, Poqskoj i Ukrajini. Ove novine su od 1931. izlazile {est godina u \akovu, sedi{tu Grkokatoli~ke crkve u Jugoslaviji, a potom do izbijawa Aprilskog rata ponovo u Ruskom Krsturu. N. C.

Novosadska utorak4.decembar2012.

A malo hleba? odnosno Kulturnom centru grada. Da li }e ve}ina novca oti}i na spomenutog Georgieva (spomiwe se pet miliona doma}e valute), ili se moèmo nadati nekoj skromnijoj proslavi, zna}e se uskoro. Ipak, trend skupih novogodi{wih proslava u Novom Sadu u posledwih desetak godina, nikako da umine. Kao da do svih dosada{wih vlastodràca nije doprla èqa gra|ana, oli~ena u nedavnom komentaru jednog anonimog sugra|anina: „Dobro, dosta je bilo igara, dajte sad malo hleba...“. S. Kr sti}

Dru è we s pe smom Muzi~ki skup „Druèwe sa pesmom” odrà}e se danas u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma Dru {tva qu bi te qa sve }a, Ulica Zmaj Jovina 3. U~estvuju Ve se lin Ma te jin i Sa bi ja Ha xa li} Su ba, a ulaz je besplatan. G. ^.

Dela So we Jan kov Sve~ano otvarawe izlo`be „Kogito ergo sonet”, autorke So we Jan kov, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u [ok galeriji Art klinike, Ulica Gr~ko{kolska 5. Ovo je wena prva samostalna izlo`ba. G. ^.

DA NAS U MA TI CI SRP SKOJ

Pre da va we u ~ast Mi li vo ja–Mi }e Ni ko la je vi }a Povodom stogodi{wice ro|ewa nekada{weg predsednika Matice srpske i upravnika Galerije Matice srpske, sada{wa upravnica Galerije mr Ti ja na Pal ko vqe vi} odr`a}e predavawe o Milivoju–

Mi}i Nikolajevi}u (1912-1988). Predavawe }e biti prire|eno danas u 12 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske. Prisutne }e pozdraviti predsednik Matice srpske prof. dr Dra gan Sta ni}. I. D.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Ve~e ~asopisa za nauku i umetnost u tranziciji „Europa” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. Na predstavqawu ovog ~asopisa govori}e Alek san dar Stoj ko vi}, Spe ran ca So fi ja Mi lan ko vi}, Ni ko la Straj ni}, Vir xi ni ja Po po vi}, Iva na Ja wi} i Pa vel Ga ta jan cu. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

red kraj godine ne zna se {ta vi{e zanima novosadsku ~ar{iju: izvo|a~i za Novu godinu na Trgu slobode ili buxet za narednu godinu? Na oba ova pitawa, za sada nema odgovora, osim onih koje je Vla do Ge or gi ev preko Tvitera uputio redakciji jednog tabloida, a koji ba{ i nije prikladan za navo|ewe u javnom glasilu. Elem, 30 miliona dinara, od kojih je deset dodala nova vlast na ime produ`enih sve~anosti za julijanske i gregorijanske datume, stoje na raspolagawu gradskim ~elnicima,

Ve ~e ~a so pi sa „Euro pa”

V remeploV

NO VI CE NOV NIK „RA DO SNOG DE TIW STVA”

Vr ti} sku pqi od 700 do 900 di na ra Od 1. decembra na snagu je stupio novi cenovnik „Radosnog detiwstva”, pa su cene boravka dece u vrti}ima vi{e od 18 do 23 odsto, to jest od 700 do 900 dinara po detetu. Roditeqi dece jaslenog uzrasta koja pla}aju 80 odsto od pune ekonomske cene sada }e morati da izdvoje 3.876 dinara, a za celodnevni boravak dece od tri do sedam godina cena je 2.657 dinara mese~no. Odlukom Gradskog ve}a poskupeo je i poludnevni boravak, a za decu koja u`inaju u vrti}u pla}a}e se 1.040 dinara, dok }e roditeqi i starateqi za mal{ane koji ne u`inaju mese~no morati da izdvoje 957 dinara. Tako|e, promewene su i cene za roditeqe dece koja ostvaruju pravo na de~ji dodatak i dece iz izbeglih porodica. Wihovi roditeqi pla}aju 10

ludnevni s u`inom 520 dinara i za poludnevni bez u`ine 478 dinara. Ekonomska cena vrti-

U ranijoj izjavi za na{ list, zamenik gradona~elnika Bor ko Ili} rekao je da tada{wa

}a je sada za jasleni uzrast 19.381 dinar, za celodnevni boravak od tri do sedam godina 13.286 dinara, a poludnevni s u`inom puna cena je 5.203 dina-

ekonomska cena od 2.500 dinara jeste ispod svakog nivoa i ona mora biti korigovana. Ta korekcija ne}e i}i linearno za sve, ve} }emo uvesti ekonomske razrede, tako da roditeqi koji imaju niska primawa mawe pla}aju u odnosu na one koji imaju ve}a primawa - objasno je tada Ili}. Sne à na, majka dve }erke koje idu u „Radosno detiwstvo” kaè za „Dnevnik” list da }e je ovo poskupqewe i te kako dodatno finansijski opteretiti po xepu. - Kada bih znala da }e pare zaista oti}i na dobrobit dece i izmirivawa dugovawa, to mi ne bi predstavqalo probem. Ovako mislim da }e se pare opet tro{iti na wihove plate - kaè Sneàna. Q. Na to {e vi}

Du gu ju 400 mi li o na di na ra Ova ustanova nije godinama podizala cenu vrti}a, primqen je veliki broj dece preko normativa, a sve je to dovelo da PU “Radosno detiwstvo” duguje oko 250 miliona dinara za nepla}ene poreze i doprinose zaposlenima, pokazala je revizija poslovawa ove ustanove. Osim toga, za hranu, gas i ostale komunalije ustanova duguje 400 miliona dinara, a Upravni odbor je utvrdio da je u “Radosnom detwistvu” vi{ak 250 zaposlenih.

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

odsto od ekonomske cene, pa }e za jaslice morati da izdvoje 1.938 dinara, za celodnevni boravak mali{ana od tri do sedam godina 1.328 dinara, za po-

ra, a bez u`ine je 4.785 dinara. Roditeqi koji imaju troje i vi{e de{e dece iz porodica koje ostvaruju pravo na materijalno obezbe|ewe ne pla}aju vrti}.

Mi ni-fil mo vi o sma ku sve ta Festival mini-filma, 6. po redu, odrà}e se 12. decembra u Radio kafeu, Ulica Svetozara Mileti}a 45. Ovogodi{wa tema je „Smak sveta”, film mora biti autorski i ne duì od tri minuta, a mogu}e ga je sminiti kamerom ili mobnilnim telefonom. Rok za predaju radova je 6. de cem bar, a dva po bed ni~ ka filma, po proceni ìrija i publike, bi}e nagra|ena putovawem u Be~ i Prag. Organizator je Medijska ku}a 021, uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisawe. G. ^.

Ha ris Yino vi} na Spen su Koncert Ha ri sa Xi no vi }a, jednog od najpopularnijih izvo|a~a na prostorima nekada{we Jugoslavije, odr`a}e se u ~etvrtak, 27. decembra, od 20 ~asova u velikoj dvorani Spensa. karte su u prodaji od ju~e po ceni od 1.900 dinara za parter, 1.700 dinara za Zapad 1 i 1.500 dinara za Zapad 2. B. M.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak4.decembar2012.

DNEVNIK

OBE LE @EN ME \U NA ROD NI DAN OSO BA SA IN VA LI DI TE TOM

Grad ra di na Stra te gi ji pri stu pa~ no sti - Iz ra da Stra te gi je pri stu pa~ no sti za oso be sa in va li di te tom u No vom Sa du je u to ku i ona bi tre ba la da ubr za re a li za ci ju me ra za ostva ri va we op ti mal nih uslo va za wi hov `i vot - re kao je gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} po vo dom obe le `a va wa Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom. - Pre pre ke za osta vri va we wi ho vih naj o snov ni jih pra va su i da qe pri sut ne u ve li koj me ri i ni su sa mo ma te ri jal ne, ne go se ogle da ju u dis kri mi na ci ji od stra ne oko li ne.

URU ^E NE DI PLO ME

Uz no va zna wa lak {e do po sla Me |u na rod ni dan oso ba sa in va li di te tom obe le `en je ju ~e u Re surs nom cen tru za oso be sa in va li di te tom ko ji ve} de set go d i n a funk c i o n i { e u okvi ru Eku men ske hu ma ni ta me or ga ni za ci je. Ovom pri li kom uru ~e ne su 134 di plo me oso ba ma sa in va li di te tom ko je su uspe {no za vr {i le kur se ve ra ~u na ra, en gle skog je zi ka, tka wa, {i ve wa, iz ra de pred me ta od ke ra mi ke, ge stov nog go vo ra, sli ka wa na sta klu, {tri ka wa pr sti ma, veb di zaj na i ku va wa. - Ve} tra di ci o nal no 3. de cem bra sve ~a no uru ~u je mo di plo m e za za v r { e n e kur s e v e. Na{ cen tar je usme ren na pro mo ci ju za po {qa va wa oso ba sa in v a l i d i t e t om, pru ` a m o im po d r { ku da bu d u eko n om s ki ne za vi sni i pro na |u put do za po sle wa - re kla je asi stent ki wa na pro jek tu Cen tra za oso be sa in va li di te tom Dra ga na Stan ko vi}-Ga ji}.

Ju ~e je Cen tar po se ti la i v.d za me ni ka na ~el ni ka Grad ske upra ve za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu Ko viq ka Pe ~e ni ca. - Di plo me ko je su da nas uru ~e ne omo gu }i }e ovim oso ba ma po boq {a we eko nom skog i dru {tve nog sta tu sa. Grad }e na sta vi ti da po dr à va ova kve pro jek te i da ak tiv no ra di na po qu za po {qa va wa oso ba sa in va li di te tom - re kla je Pe ~e ni ca. Me |u na rod ni dan oso ba sa in va li di te tom obe le à va se od 1992. go di ne ka da je Ge ne ral na skup {ti na Uje di we nih Na ci ja usvo ji la re zo lu ci ju ko jom se sve ze mqe po zi va ju na obe le à va we tog da na s ci qem da se oso ba ma sa in va li di te tom omo gu }i jed na ko uì va we qud skih pra va i rav no prav no u~e s tvo v a w e u dru { tve n om ì vo tu. A. Va. Fo to: F. Ba ki}

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (13.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14), „Artiqero” (17, 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „razbija~ ralf” (11.10, 11.15, 15.10), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Oteta” (22.45), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 20.10, 22.20), „@elim te” (16, 18.45, 20.15, 22.25), „Pet legendi” (11, 13, 15, 16.50)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Trubadur„ (19), Scena „Pera Dobrinovi}” drama, „Najavqeno ubistvo„ (19.30) Pozori{te mladih: velika sala „Testosteron” (20) novosadsko pozori{te: „Marat d Sade” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro dil su: BLI ZAN CE: Vla di sla va Ta di} iz Iri ga (de voj ~i ce), DE VOJ Î CE: Dra ga na Gli go ri}, Na ta {a Mi qu{, Sa man ta Gre ku i Je le na Lam bi} iz No vog Sa da, Ana ê pi} iz Te me ri na, Da ni e la Ma trak i Ol gi ca Bo {ko vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Jo va na Jo va no vi} iz Glo go wa, Ni ko li na [}e ki} iz Ku le, Bi qa na Tr ni} iz Ba~ kog Jar ka, Ol gi ca Bo {ko vi} iz Sil ba {a, Isi do ra Lon ~ar iz Ka }a i Je le na Lu ki} iz Srem ske Ka me ni ce, DE Â KE: Me ri ta Ga {i, Du {an ka [ve di}, La na Stan ko vi}, Ivan ka Sa na der, Bar ba ra Jo va no vi}, Na ta li ja Tin ko vi}, Ta wa Kr sti}, Je le na Ho dak, Oli ve ra Je li}, Kri sti na Za ri} i Sve tla na Ga lamb iz No vog Sa da, Dra ga na Le po je vi} iz Bu di sa ve, Iva na Se ge di iz Ko vi qa, Va wa Mir ko vi} iz Be o ~i na, Iva na Sta re {i na iz Sr bo bra na, Te o do ra Ivaz iz Ba~ ke Pa lan ke, Ka ta lin Ta ka~ iz Ba~ kog Pe tro vog Se la i @a kli na Le pir iz Be {ke.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Dra go mir Ma ti je Ma {i na (1939) is pra }aj u 9.45 ~a so va, Pro dan Jo va na [e }e rov (1962) ur na u 10.30, Mi lan Dmi tra Me }a va (1929) u 11.15, La zar Mi lu ti na [u pi ca (1923) u 12, Je le na Jo va na Ka sa (1931) u 12.45, Da ni lo @iv ka Ke ci} (1927) u 13.30, Qi qan @iv ka ^a la ki} (1954) u 14.15 i Ili ja Imre ta \i ni} (1939) u 15 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra wen Zlat ko Iva na Smut ni (1977) u 13 ~a so va. Na me snom ro bqu u Ve ter ni ku bi }e sa hra wen @i va din Bo go qu ba Mi }i} (1933) u 13 ~a so va. Na do wem sta rom gro bqu u Fu tou bi }e sa hra wen Sa va Mi tra Ar se ni} (1941) u 15 ~a so va.

U okvi ru so ci jal ne po li ti ke Grad je pred vi deo bes pla tan bo ra vak u vr ti }i ma i dnev nom bo rav ku u osnov noj {ko li za de cu i omla di nu sa in va li di te t om. Ta k o | e, ostva r u j u se

pro gra mi udru `e wa oso ba sa in va li di te tom ko ji ma se obez b|u ju po seb ni ob li ci so ci jal ne za {ti te, po put In fo i Dis pe ~er skog cen tra, Dnev nog bo ra ka za oso be sa in va li di te -

„Kroz pri zmu isti ne” Iz lo `ba u okvi ru pro jek ta „Kroz pri zmu isti ne”, pr va po re du, otvo re na je ju ~e u Udru è wu dis tro fi ~a ra ju `no ba~ kog okru ga po vo dom obe le à va wa Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom. Pri ka za ni su ru~ ni ra do vi i sli ke ~la no va Udru è wa, a otva ra wu je pri su stvo vao i za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}.

DRU @E WE MA LI [A NA IZ VR TI ]A „GU LI VER” I HO RA „ISON”

Ra sti mo za jed no, ra sti mo sre} no

Pri red ba „Ra sti mo za jed no„ odr à na je ju ~e u vr ti }u „Gu li ver“ po vo dom obe le à va wa Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom, a u~e stvo va li su ma li {a ni ovog vr ti }a i hor „Ison” [ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}”. Ma ni fe sta ci ji su pri su stvo va li za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Mi ro slav Ili}, za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Bor ko Ili} i ~la no vi Sa ve ta za oso be sa po seb nim po tre ba ma Skup {ti ne gra da. - @e le li smo da or ga ni zu je mo dru è we de ce sa in va li di te tom i de ce iz vr ti }a „Gu li ver“ i stvo ri mo ko mu ni ka ci ju me |u wi ma. I pro {le go di ne smo ima li ova kvo de {a va we i bi lo je ve o ma dir qi vo, ret ko gde ova kva ener gi ja mo è da se vi di - re kao je pred sed nik Sa ve ta za oso be sa po seb nim po tre ba ma Zvon ko Ni ko li}.

Ka da se de ca sa in va li di te tom dru `e sa vr {wa ci ma naj bo qe mo gu da shva te da ne ma ju sa mo svoj svet, ve} da su deo No vog Sa da - re kao Bor ko Ili}. A. Va. Fo to: F. Ba ki}

Fi gu re od vo ska i gli ne Po vo dom obe le à va wa Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom dnev ni bo ra vak [ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}” ju ~e je na Spen su pred sta vio {tand sa fi gu ra ma od vo ska i gli ne. No vo sa |a ni su bi li u pri li ci da ku pe za ni mqi ve pred me te ko je su u~e ni ci na pra vi li. Pro fe sor li kov nog u Dnev nom bo rav ku Fi lip Do li naj ka è da je {tand so lid no po se }en, kao i da fi gu re ne ma ju od re |e nu ce nu, ve} da gra |a ni sa mi pro ce wu ju kol ko }e nov ca osta vi ti. Ko ri snik cen tra Ne nad Faj ka è li da po ru ~i qu di ma da su oni tu to kom ce le go di ne, a ne sa mo 3. de cem bra ka da se obe le à va wi hov dan. U dnev nom bo rav ku {ko le ju ~e je pro mo vi sa na kwi ga „Kwi ga da sva de ca bu du è qe na - De set pri ~a za hro mo zom vi {ka. Ovo de lo pred sta vqa pri ~u o oso ba ma sa Da u no vim sin dro mom iz ugla ro di te qa. D. V. - A. M. - K. A.

DO NA CI JA KOM PA NI JE „AL FA” ZA OSO BE O[TE ]E NOG SLU HA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Za me nik gra do na ~el ni ka je is ta kao da je oso ba ma sa in va li di te tom mno go bit ni ja po dr {ka gra |a na, ne go Gra da. - Na taj na ~in ovi ma li {a ni mo gu da se ose te kao deo za jed ni ce.

tom od 27 do 45 god na, kurs ge stov nog go vo ra, kli mat ski i re h a b i l i t a c i o n i opo r a v ak. Obez be |e no im je bes plat no par k i r a w e, kao i pre v oz u grad skom i pri grad skom sa o bra }a ju. Ak ci o ni plan za po {qa va wa pod sti ~e ula zak oso ba sa in va li di te om u rad ni od nos te je u spe ci ja li zo va nom pred u ze }u „Des” za po sle no 20 qu di, a za10 je fi na si ra no po kre ta we sop stve nog bi zni sa. Ta ko |e, fi na si ra na je obu ka 1.432 ne za po sle na li ca. A. J.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Bes plat ni pre gle di, ra di o ni ce i apa ra ti

Kra gu je va~ ka kom pa ni ja „Al fa” }e, u sa rad wi sa Gra dom i Cen trom za so ci jal ni rad (CZSR), or ga ni zo va ti tri vr ste do na ci ja, me |u ko ji ma }e bi ti i bes plat na pro ve ra slu ha za su gra |a ne. Do na ci je su deo pro jek ta „Dru ga ~i ja pri ~a o slu hu” ko ji ob u hva ti ta i edu ka tiv ne ra di o ni ce, a we gov za vr {ni cu ~i ni }e po klon od pet slu {nih apa ra ta za so ci jal no naj u gro `e ni je. -To ni je sa mo do na ci ja apa ra ta ve} i bes plat nih pre gle da i zna wa. Pre gle de i ra di o ni ce }e mo }i da pro |e sva ko, ali za apra te }e se na ~i ni ti rang li sta po ten cij lnih kan di da ta, ka -

ko bi se obez be di lo da po mo} stig ne u pra ve ru ke - ka zo je di rek tor CZSR Ne nad Dra {ko vi} do da ju }i da }e pri o ri tet ima ti so ci jal no ugro `e ne oso be. [to se ti ~e ra di o ni ca, one }e bi ti te mat ske, a ka ko je na ve la me na xer ka za no vo sad sku po slov nu je di ni cu fir me „Al fa” Ma ri ja Mi lo sa vqe vi} u wi ma }e mo }i sa u~e stvu ju oso be sa o{te }e wem slu ha, ali i oni ko ji ~u ju nor mal no. Pre ma we nim re ~i ma, je dan od naj bit ni jih kri te ri ju ma pri oda bi ru qu di ko ji ma }e se da ro va ti apa rat bi }e i wi ho va mo gu} nost do bi ja wa ovog po ma ga la pre ko Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu -

ra we. Iz vr {ni di rek tor „Al fe” Mar jan Ra do vi} ka zao je da }e ak ce nat bi ti na oni ma ko ji ima ju bla ga do ume re na o{te }e wa slu ha. Oni ko ji bu du `e le li da se pri k qu ~ e pro j ek t u, za k a ` u pre gled i po ku {a ju da do |u do bep slat nog apa ra ta, mo gu do u~i ni ti li~ no, u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 10, ili pre ko bro je va te le fo na 063/103-1-884 i 021/633-0-929. Pro ve re }e se ra di ti od da nas pa na red ne dve ne de qe. Ina ~e, kom pa ni ja je za No vi Sad obez be di la pet apa ra ta, ali }e ih do bi ti i dru gi gra do vi i u tu svr hu pri pre mqe no je 35 apa ra ta. A. J.

HU MA NI TAR NA AK CI JA

Po mo} za Sto ja na Ko la ro va Sto jan Ko la rov iz No vog Sa da ima 24 go di ne i bo lu je od ret ke bo le sti mu ko po li sa ha ri o do sis tip 4, zbog ko je je u in va lid skim ko li ci ma i ne mo `e da ho da. Do pre ne ko li ko go di na se kre tao i vo zio bi cikl bez po mo} nih to~ ko va, sve dok bo lest ni je po sta la vr lo pro gre siv na. Vi sok je 105 cen ti me ta ra, a ne do vo qan i ne pra vi lan raz voj ko {ta no, zglob no, mi {i} nog apa ra ta ta ko |e je po sle di ca bo le sti. Zbog iz u zet nog su `e wa ki~ me nog ka na la u vrat nom de lu ki~ me neo p hod na mu je ope ra ci ja ka ko bi se spre ~i la da qa kom pre si ja ki~ me ne mo `di ne. - Psi ha je sa ~u va na, ta ko sam u ok to bru di plo mi rao Veb di zajn na Vi skoj teh ni~ koj {ko li, a sa da bih vo leo da se po sve tim svom po slu.

Na {i le ka ri ne ma ju is ku stva sa ko sti ma mog sa sta va i to je raz log {to na ope ra ci ju mo ram da idem u Pa riz gde ra de naj bo qi stru~ wa ci za ovu vr stu bo le sti. Na à lost, ne mam do voq no no va ca za le ~e we ko je ko {ta 25.000 evra - ka è Ko la rov ko ji ì vot de li sa ocem in va lid skim pen zi o ne rom. Svi ko ji è le da po mog nu ovom mla di }u mo gu da upla te no vac na di nar ski ra ~un u Ban ci In te zi, broj 160-5500102308991-66 na ime Sto ja na Ko la ro va. Ovoj hu ma ni tar noj ak ci ji pri kqu ~i la se i Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sa da, ko ja bi usko ro tre ba la or ga ni zo va ti i sporstsku ma ni fe sta ci ju za po mo} Ko la ro vu. A. L.

U HO LO VI MA FA KUL TE TA

Pri ku pqa we no vo go di {wih pa ke ti }a Hu m a n i t ar n a fon d a c i j a „Osmeh na dar” or ga ni zu je sed mu po re du no vo go di {wu ak ci ju pri ku pqa wa pa ke ti }a i ma te ri jal ne po mo }i za ugro `e ne po ro di ce i in sti tu ci je ko je bri nu o si ro ma {noj, bo le snoj i de ci sa in va li di te tom. Ak ti v i s ti }e de ` u r a t i sva k i

dan, od su tra do 14. de cem bra, od 10 do 16 ~a so va, u ho lo vi ma Fa k ul t e t a teh n i~ k ih na u k a, Pri r od n o-ma t e m a t i~ k og fa kul te ta, Prav nog fa kul te ta, Me di cin skog fa kul te ta, Vi so ke po slov ne {ko le i Vi so ke pe da go {ke {ko le u No vom Sa du, gde }e bi t i po s ta v qe n i

pul to vi za pri ku pqa we pa ke ti }a. ”Osmeh na dar” je osno van kao fond u fe bru a ru 2009. go di ne od stra ne Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o- gra du i gru pe stu de na ta tog fa kul te ta, a we go vi ci qe vi su po mo} ugro `e nim gru pa ma. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak4.decembar2012.

KO ]E UVESEQAVATI NOVOSA\ANE U NOVOGODI[WOJ NO]I

OD DANAS DO ^ETVRTKA

Slo bo dan Tr ku qa ~e ka ko le ge na bi ni Multiinstrumentalista So bo dan Tr ku qa uveseqava}e Novosa|ane u novogodi{woj no}i na Trgu slobode, dok jo{ ne sti`u zvani~ne potvrde informacije da }e zvezde ve~eri u novosadskoj najlu|oj no}i biti Ser gej ]et ko vi} i Vla do Ge or gi jev, koji bi, po napisima pojedinih novina, za nastup trebalo da dobiju i 50.000 evra. Prema infomacijama do kojih je „Devnik” do{ao, gradski ~el-

kakav odgovor sem da „pregovori i ponude postoje”. Za proslavu novogodi{wih i bo`i}nih praznika, iz gradskog buxeta }e ove godine biti izdvojeno rekordnih 30 miliona dinara, za do~ek Nove godine, proslavu katoli~kog i pravoslavnog Bo`i}a, kao i za do~ek pravoslavne Nove godine. Predsednik Izvr{nog obora Graskog odbora Demokratske stranke Veq ko Kr sto no {i} iz-

Vlado ipak nastupa? Telefon Vlade Georgijeva ju~e je ~itav dan bio nedostupan, ali wegova reakcija ipak je stigla preko Tvitera. Prvo je novinare nekoliko dnevnih listova neukusnom aluzijom pozvao na popodnevno druèwe da bi nakon toga „tvitnuo”: – Niko ne pita koliko ko{ta 40 qudi u pozadini, bend, tonci, lajt dizaneri, video.i od svog dela dajem uvek ili za decu ili {ta ve}...qudi su po defaultu negativni i lo{i... nici i daqe sklapaju listu izvo|a~a za do~ek nove godine, a An drej Faj geq, direktor Kulturnog centra, koji i ovaj put potpisuje organizaciju novogodi{wih i boì}nih proslava, navodi da o imenima ne èli da govoi dok se pregovori ne zavr{e, te da }e „javnost o svemu biti blagovremeno obave{tena”. Iz vladaju}ih stranaka, pre svih Srpske naredne stranke, ju~e nije bilo mogu}e dobiti ni-

javio je kako je ovo nepopravdano tro{ewe buxetskih sredstava u vreme najve}e ekonomske krize. - Tokom na{e vladavine u posledwe ~etiri godine jedna od najve}ih zamerki tada{we opozicije bila je, po wima, veliko tro{ewe para na novogodi{we proslave, da bi danas kada su na vlasti pove}ali taj iznos za 50 odsto. Nadam se da }e shvatti gre{ku koju su napravili i ipak

Na pred wa ci po be di li u MZ „Sa laj ka” U izborima za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora Mesne zajednice „Salajka” u nedequ pobedili su kandidati Srpske napredne stranke. Po re~ima potpredsednika Gradskog odbora SNS Da mi ra Zo be ni ce Savet tako ~ini sedam kandidata napredwaka i dva iz koalicije Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Nadzorni odbor ~ine dva kandidata kolacije DS i LSV i jedan napredwak. A. L.

USPE[NO POVEZIVAWE TOPLANA NA TE-TO

Gre ja we na {te lo va no za zim ske mi nu se

Povezivawe toplana „Jug„, „Istok„ i „Sever„, koje funkcioni{u u sstemu „Novosadske toplane”, na Termoelektranu-toplanu (TE-TO) Novi Sad, zapo~eto u nedequ u 22 sata, uspe{no je izvedeno, pa su stanovi Novosa|ana koji se treju preko ove tri rejonske toplane ju~e ujutru bili topli.

Kako nam je re~eno u „Toplani”, radovi su zavr{eni za nepuna dva sata, tako da je ve} posle pono}i u ponedeqak usledila normalizacija isporuke grejawa. Radovi su izvedeni u rekordnom roku, a nepredvi|enih problema nije bilo. Povezivawe TE-TO Novi Sad sa toplanama izvodi se svake

grejne sezone u ovom periodu kada je prose~na jutarwa temperatura ni`a od dva stepena celzijusa, a radi se no}u, kako korisnici „Toplane„ ne bi osetili kratkotrajni prekid isporuke toplotne energije. U „Toplani” su dodali i da wihova dugovawa na ju~era{wi dan prema JP „Panonske elektrane” u ~ijem sastavu funkcioni{e TE-TO No vi Sad iz no se 285.371.779,01 di na ra. Me |u tim, kako ka`u, „Novosad ska to pla na„ ima iz u zet nu sa radwu sa Termoelek tra nom-to pla nom Novi Sad kao i sa JP „Srbijagas„, i oba preduze}a imaju maksimalno razumevawa za te {ku fi nan sij sku si tu a ci ju preduze}a. „Toplana” je sa „Srbijagasom” dogo vo ri la i po treb ne ko li ~i ne ga sa za te ku }u grej nu se zo nu. Port pa rol „To plane” Je le na Vu jin ka za la je da oni na lageru imaju 900 tona mazuta od pro{le godine i da je za najhladnije dane i vr{no optere}ewe neophodno 5.000 tona mazuta. Daqa nabavka mazuta, kako je rekla, zavisi}e od finansijske situacije i toga koliko }e biti u mogu}nosti da robnim rezer va ma vra te pro {lo go di {wih 4.100 tona. B. M.

Trg bio pun za do~ek 2012. godine

preusmeriti deo tog novca u potrebnije svrhe - izjavio je Krstono{i}. On je podsetio da je za proslavu 2012. godine izdvojeno 17 miliona dinara od ~ega je pola dato u dobrotvorne svrhe. Sli~an komentar dao je predsednik Izvr{nog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Ro bert Ko lar izjaviv{i kako ne spori da je do~ek potreban, ali da ne treba od svega praviti vi{ednevne proslave. - Zbog ove Nove godine i praznika trpe}e druge muzi~ke sve~anosti ili manifestacije {to }e se videti predstoje}ih meseci - tvrdi Kolar.

F. Baki}

Zamenik gradona~elnika i predsednik novosadskog odbora Demokratske stranke Srbije Bor ko Ili}, potvrdio je za „Dnevnik” da }e jedan od izvo|a~a na Trgu slobode biti Slobodan Trkuqa, ali i da jo{ nije zakqu~en program proslave. On je naglasio da svaki do~ek Nove godine nailazi na opre~ne stavove i da je „te{ko na}i pravu meru”. – Imali smo u vidu op{tu besparicu, zbog koje ve}ina Novosa|ana ne mo`e sebi da priu{ti proslavu Nove godine, pa `elimo da napravimo kvalitetan program koji }e prijati {to ve}em broju sugra|ana – zaklju~io je Ili}. A. Latas

NOVOSADSKI KONCERT GODINE

„Hlad no pi vo” na Spen su Novosadski Koncert godine, 13. po redu, odr`a}e se 22. decembra u Velikoj dvorani Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”, a nastupi}e bendovi „Hladno pivo”, „Dubioza kolektiv”, „Blok aut”, „Ortodoks kelts”, „Ajsburn”, „Ritam nereda”, „Ateist rep”, „Sve barabe” i S. A.R.S. Tako|e, zavr{en je i konkurs za bendove koji }e nastupati na „Bez prekida” bini, a od 156 prijava iza-

brane su grupe „Impuls”, „@uta minuta”, „Trula koalicija”, „^ovek bez sluha”, ZAA, „Sa{a 21”, „Iskaz” i „Feud”. Ulaznice u pretprodaji ko{taju 1.000, na dan kocerta 1.250 dinara, a mogu se kupiti u „Korner” {opovima, „Gigstiks” prodavnici u Pariskom magazinu, kwi`arama „Bulevar buks” i „Serendipiti”, kafeu „Makijato” i na blagajni Spensa. G. ^.

„De cem bar ski Zmaj da ni” de ci na dar “Decembarski Zmajdani”, koji se organizuju povodom 179. godi{wice ro|ewa pesnika Jovana Jovanovi}a Zmaja, odrà}e se od danas do ~etvrtka, 6. decembra, rekao je ju~e na konferenciji za novinare direktor Zmajevih de~jih igara Du {an \ur |ev. Manifestacija }e po~eti danas Festivalom monodrame za decu, koji }e u 10 sati na Maloj sceni Pozori{ta mladih otvoriti kwièvnik Bran ko Ste va no vi}, nakon ~ega }e deca imati priliku da ~uju “Pri~u ze~ice Bucke” i “Pazite na re~i”. U okviru “Zmajdana” na de~jem odeqewu Gradske biblioteke, Dunavska 1, u 16 sati bi}e predstavqene nove kwige za decu “Buvqe hvatalice” Li di je Ni ko li}, “Dve japanske salvete i druge pri~e” Ve sne Vi do je vi} Ga jo vi} i “Radovi na mle~nom putu” Po pa D. \ur |e va. Narednog dana na maloj sceni Pozori{ta mladih od 10 do 11 sati mali{ani }e ~uti “Pri~u o Tataliji”, “Dan koji prolazi zauvek” i “Razvod”. U 12 sati u îtaonici gradske biblioteke odrà}e se

razgovor na temu “Ko to tamo ~ita kwièvnost za decu”, a u 15 sati u Visokoj {koli strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a, koja se nalazi u Ulici Petra Drap{ina 8, bi}e odigrana predstava “Teatar mladima, mladi teatru”. Kwiga “Gospo|i Alisinoj desnoj nozi” autorke Qi qa ne Pe {i kan Qu {ta no vi} bi}e predstavqena u îtaonici Gradske biblioteke u 19 sati. Posledweg dana manifestacije u 10 sati u prostorijama Zmajevih de~jih igara bi}e proslavqen jubilarni 90. ro|endan pesnika Du{ana Radovi}a. U 12 sati na istom mestu autoru najboqeg romana za decu i mlade bi}e dodeqena nagrada Rade Obrenovi}, pobednicima Festivala monodrame za decu pripa{}e nagrada Sigridrug, a Radio televizija Vojvodine dodeli}e nagradu Pavle Jankovi} [ole. Manifestaciju “Decembarski Zmajdani” podràli su Grad, Pokrajinski Sekretarijat za kulturu i javno informisawe i Ministarstvo kulture i javnog informisawa. N. R.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” DARUJU

„Cvet stra sti”

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Mar go Ber vin “Cvet strasti” u izdawu „Mono i mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Lajla je Wujor~anka zaposlena u marketin{koj agenciji. Jedne ve~eri ona nailazi na neobi~nu perionicu ve{a prepunu biqaka. Vlasnik perionice Armand obja{wava joj da su neke od tih biqaka izuzetno retke i skupe, ali i da

imaju ~udesnu mo} koja donosi slavu, bogatstvo, besmrtnost i strast. Me|utim, kada je Lajla svom novom de~ku Dejvidu ispri~ala sve {to je saznala o tome, on je ukrao Armandove retke biqke iz perionice i nestao. Armand kaè da postoji na~in da mu se Lajla oduì, a to je da ode u Meksiko, na poluostrvo Jukatan, i da sama prona|e wegovih devet biqaka. Duboko u meksi~kim pra{umama, Lajla stupa u svet {amana, vidara i duhopva ìvotiwa, ali i privla~nog mladi}a iz plemena Hui~ol. Sama u xungli, primorana je da nau~i vi{e nego {to je ikada èlela da zna o prirodi - i o samoj sebi... Ova kwiga predstavqa intrigantan spoj avanture, mistrije i vrele romanse. A. Va.

ZIMSKA SLU@BA U PRIPRAVNOSTI

Svi sprem ni za pr vi sneg Najave meteorologa da }e Novi Sad ju~e osvanuti pod snegom nisu se obistinile, ali je Zimska slu`ba „Puta„ u punoj pripravnosti i nalazi se u re`imu dvadeset~etvoro~asovnog de`urstva, re~eno nam je u tom preduze}u. - To zna~i da su radnici preduze}a u takozvanom prvom stepenu pripravnosti. Ipak, dok ne padne sneg, po nalogu nadzora, obnavqa se put mar{rutama ~i{}ewa Zimske slu`be. Tako su proteklih nekoliko dana radili na vi{e lokacija u gradu i prigradskim naseqima. Ekipe su sre|ivale kolovoz u Partizanskoj, Kornelija Stankovi}a, Bulevaru vojvode Stepe, Kneza Milo{a, kao i u Sremskoj Kamenici, Klisi, Petrovaradinu i [angaju. Tako|e, u gradu se sanacije odvijaju

jo{ na Bulevaru Ja{e Tomi}a, Bulevaru oslobo|ewa, Narodnog fronta, Rumena~koj, kraqa Petra, Kisa~koj, Jovana Suboti}a i Pre-

Gra|ani du`ni da ~iste Prema Odluci o ure|ewu grada, obaveza gra|ana, preduze}a i preduzetnika je uklawawe snega i leda sa ulica i trotoara koji nisu obuhva}eni Programom rada Zimske slu`be. Oni su u obavezi da o~iste sneg i led ispred svojih ulaza. Tako|e, du`ni su da uklawaju sneg i led sa krova, ako predstavqa opasnost za prolaznike ili samu zgradu. radovi}evoj - izjavila je za Dnevnik portparolka JKP „Put” Je le na Stoj sa vqe vi}. Po posebnim inspekcijskim nalozima popravke se rade i na Futo{kom putu, Ulici Mileve Mari},

NA FESTIVALU „ZLATNA TAMBURICA”

Po bed ni~ ka pe sma Alek san dra Kra vi }a Na festivalu „Zlatna tamburica” za najlep{u novu vojvo|ansku pesmu i najboqi tekst izabrana je kompozicija Alek san dra Kra vi }a „Plavo nebo, ùto ìto”. U subotu uve~e na sceni „Jovan \or|evi}” nagradu publike osvojila je pesma „ârda mala” @ar ka Dan ~ua. Prva

Temerinskom putu, Bulevaru Ja{e Tomi}a, Narodnog fronta, Beogradskoj, Palmoti}evoj, Vladimira Gortana... U ovom preduze}u is-

nagrada za inerpretaciju pripala je Mi la nu Pru ni }u za pesmu „Da sam mlad znao”, a nagrada za najboqi aran`man pripala je Du brav ku Isa ko vu za pesmu „Obe}’o si”. @iri su ~inili Mi ro slav [tat ki}, Pe ro Zu bac i An |el ko Ma le ti}. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~asova kowi~ki klub „Grani~ar” i benzinske stanice „Minut” i „Minut levo” na autoputu, od 9 do 13 ~asova magacini “Poslovnog prostora” i sve tri trafostanice u vlasni{tvu „Agrovojvodine” na Rimskim {an~evima, Hajduk Veqkova 5,7 i 9, Farmaceutski i Medicinski fakultet, Transfuzija, stambene zgrade u okviru bolnice, hotel „Sajam”, trafo-stnice Sajam 2 i Sajam 3. Su sek: od 9 do 15 ~asova celo mesto sa vikend naseqima. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama.

ti~u da su sve ma{ine spremne, kao i da na zalihama ima dovoqno soli. Nakon {to su najavqeni susne`ica i sneg, kao i formirawe maweg sne`nog pokriva~a u gradu, i zimske slu`be ostalih preduze}a

su u pripravnosti. Savetnik direktora za medije Ivan No ì ni} kaè za „Dnevnik” da je 180 radnika u pripravnosti, a ukoliko padne sneg, na raspolagawu im je oko 30 ma{ina. - Ove zime, u odnosu na predhodne ima}emo 50 radnika vi{e, koji }e biti angaòvani na ~i{}ewu snega. Po planu i programu sneg ~istimo sa 20 lokacija u gradu - isti~e Noìni}. U „îsto}i” tako|e navode da su spremni za prvi sneg, a isti~u da je rad slu`be definisan programom koji jasno propisuje gde ~iste sneg radnici ovog preduze}a. Zimska slu`ba ~isti sneg sa odre|enih pe{a~kih prelaza, pe{a~kih staza, trotoara, trgova i platoa. Q. Nato{evi}

Gra |a n ska {ko la ra ~u na ra Upis polaznika za decembar u „Gra|anskoj {koli ra~unara” traje do petka 7. decembra, a zainteresovani mogu prijavu da podnesu u Mesnoj zajedni ci „Sowa Marinkovi}”, Kej `rtava racije 4 ili na telefone 457-538 ili 065/6519-477. Kurs je namewen sredwoj i starijoj

generaciji, a polaznici mogu nu~iti osnove kori{}ewa ra~unara i interneta. Cena je 5.600 dinara i postoji mogu}nost pla}awa u dve rate. Jedno mesto, kao i uvek, rezervisano je za samohrane majke, za koje je {kola besplatna. G. ^.

„Kar mi na Bu ra na” u Si na go gi Koncert „Karmina Burana” Karla Orfa odr`a}e se u ~etvrtak, 6. decembra, od 20 ~asova u Sinagogi. U~estvuju solisti Da ri ja Ola jo{, Va sa Staj ki} i Igor Ksi on `ik, hor i simfonijski orkestar Akademije umetnosti u Novom Sadu, Mje{oviti zbor Umjetni~ke akademije Sveu~ili{ta „JJ. [trosmajer” iz Osjeka, De~ji zbor „Brevis” iz Osjeka, Vojvo|anski me{oviti hor. Dirigova}e An drej Bur sa}. B. M.

utorak4.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ПРИЈЕМ У ГРАДСКОЈ КУЋИ У СЕНТИ

Подршка деци с посебним потребама

Задовољни и власник и запослени

ПРОСЛАВЉЕН ЈУБИЛЕЈ „АНГРОПРОМЕТА“

Поклони болници и малишанима

КИКИНДА: Највећа трговинска кућа у северном Банату, „Ангроптомет“, прославила је јубилеј - 10 година од како је власник фирме постао бизнисмен из Немачке Рудолф Валтер. „Ангропромет“ има 62 запослена радника, а како је власник обећао, догодине ће се запослити још 22, док ће 2014. године бити запослено још 15 радника. - Имао сам 79 година када сам купио „Ангропромет“ и сматрао

сам га послом за старост. Срећан сам што сам инвестирао у Кикинди, иако је било много проблема током свих ових година рекао је Валтер. Поводом десет година од куповине фирме Рудолф Валтер је донирао Општој болници 200 јастука, пет хиљада евра локалној самоуправи за социјално угрожену децу, а обезбедиће и 1.200 пакетића за Нову годину. А. Ђ.

Учествовало 140 каратиста

ХУМАНИ КАРАТЕ ТУРНИР

За породилиште 200.000 динара БАШАИД: Карате клуб из Башаида организовао је хуманитарни карате турнир, на којем је учествовало 140 каратиста из наше земље, који тренирају у 15 клубова. - Одлучили смо да јубиларни, десети карате турнир има хуманитарни карактер и да, од прикупљених средства, купимо ЦТГ апарат за породилиште у Кикинди. Од 1996. године радимо као самостални карате клуб и имамо 36 чланова - рекао је Председник карате клуба Звонко Ракић. -За нас је фасцинантно да је за врло кратко време прикупљено 200 хиљада динара. Ово је велики допринос кикиндском породилишту. Стање у породилиштима у Србији је лоше, тако да се директно угрожавају животи хиљаде беба на годишњем нивоу. Грађани донацијама помажу да стање у свим породилиштима буде боље додао је директор кампање „Битка за бебе” Илир Гаши.

Башаидци имају велико срце, што су и овог пута доказали рекао је др Милан Митрић, директор Опште болнице у Кикинди: - Мештани Башаида и спортисти помогли су да се за порођајну салу купи кардиотокограф. Ово је апарат који процењује откуцује бебе у мајчиној утроби, како би лекар и сестра проценили када је најбоље време да се беба роди. Професор доктор Илија Јорга, легенда каратеа у нашој земљи, такође је присуствовао овом турниру. Он је истакао да је овај турнир још један доказ да је карате, пре свега, хумана вештина. Клуб у Башаиду већ десет година организује свој турнир, а јубиларни је посветио бебама, које су наша будућност, док је карате метод којим ћемо бебе научити да буду здраве и хумане личности - додао је Јорга. А. Ђуран

Помоћ за куповину пакетића

ПАНЧЕВО: Културни центар Панчево и Центар за социјални рад „Солидарност” позвали су све фирме и појединце да и ове године у складу са могућностима помогну њихову акцију прикупљања новца за куповину новогодишњих пакетића за децу на хранитељском смештају на територији града Панчева. У хранитељским породицама има 146 малишана, од којих је највише оних предшколског и нижег основно-

школског узраста. Додела пакетића биће одржана у Културном центру, а том приликом за малишане ће бити изведена позоришна представа. Средства за ову намену могу се уплатити на жиро рачун Центра за социјални рад „Солидарност”: 840129667-97, или Културног центра Панчева: 840-166668-62, ПИБ 101864912, с назнаком „за куповину пакетића за децу на хранитељском смештају”. З. Дг.

СЕНТА: Пријем и пригодан програм поводом 3.децембра међународног дана особа са инвалидитетом приређен је у свечаној сали Градске куће у Сенти, којим је истакнут значај бриге за децу са сметњама у развоју и особа са посебним потребама у овој средини. Пријем су приредили општински челници са председником сенћанске општине Рудолфом Цегледијем, уз програм који су приредили ученици Основне музичке школе „Стеван Мокрањац„, Средње медицинске школе Сента и штићеници Друштва за

помоћ и заштиту ментално и физички оштећених лица „Рука у руци„. Председник општине Рудолф Цегледи посебно признање доделом захвалнице одао је председници Друштва „Рука у руци„ Магдолни Рац, за вишегодишње ангажовање у раду с децом ометеном у развоју. У дневном боравку Друштва „Рука у руци„ сада се збрињава 22 штићеника. Де-

ци са сметњама у развоју овом приликом уручени су поклон пакети. Текст и фото: М. Митровић

ЗАХТЕВ НОВИНАРСКИХ УДРУЖЕЊА БЕЗ РЕЗУЛТАТА

Ништа од извињења

ЗРЕЊАНИН:Челници Скупштине града Зрењанина нису нашли за сходно да упуте извињење новинарима писаних медија који су на последњем заседању локалног парламента, 23. новембра, били закључани на унутрашњем балкону Градске куће. Скупштинско обезбеђење, да подсетимо, по први пут је забранило новинарима дневних листова “Блиц”, “Политика”, “Мађар со”, “Дневник” и недељника “Зрењанин” да уђу у салу Скупштине, већ их је упутило да седницу прате с унутрашњег балкона, на којем су их уместо основних услова за рад дочекале поломљене столице, смеће и паучина. Поред тога, новинари су након уласка на балкон били закључани и нису могли изаћи док им то није одобрило скупштинско обезбеђење.Одмах после овог скандала

реаговала су новинарска удружења. Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) изразило је најоштрији протест и нагласило да овакав третман новинара најбоље говори о намерама власти. Независно удружење новинара Србије (НУНС) захтевало је од Скупштине да најхитније утврди и јавно саопшти ко је наложио обезбеђењу да новинарима забрани улаз у скупштинску салу и да им ограничава слободу кретања током седнице локалног парламента. НУНС је додао да је запрепашћен оваквим малтретирањем и понижавањем новинара, захтевајући да се локална власт јавно извини новинарима. Оштро су реаговале и опозиционе партије у граду на Бегеју. Овакво понашање власти осудила је Либерално демократска партија, док је потпредседник Градског одбора Де-

мократске странке Горан Каурић истакао да је у питању “незапамћена тортура над новинарима који нису могли да извештавају из скупштинске сале”. Одборник ЛСВ Александар Мартон је затражио да се објаве имена појединаца који су обрукали град и да они буду кажњени због својих поступака. Али, од последње седнице зрењанинског парламента прошло је десет дана, а власт нити је саопштила по чијој наредби су новинари закључавани, нити су председник Скупштине града Радован Булајић (СПС), његов заменик Љубомир Станисављев (СПО), секретар Скупштине Милан Мркшић (СПС) и шеф скупштинског обезбеђења Душан Куриџа упутили извињење због понижавања новинара. Ж. Балабан

НОВА АКЦИЈА ПОМОЋИ СЕДМОГОДИШЊОЈ ДАЈАНИ МИЛОШЕВ

Концерт за операцију ЗРЕЊАНИН: Хуманитарни концерт за помоћ седмогодишњој Дајани Милошев биће одржан у среду, у 20,30 часова, у зрењанинској Хали спортова, а пред публиком ће наступити Милан Топаловић Топалко, Драги Домић, Саша Капор, Мира Алексић, Слободан Васић, Јелена Маринков и Вања Мијатовић, уз пратњу “Фор ју бенда”. Цена карте је 300 Дајана Милошев с мамом Александром динара. Дајана је рођена 2005. године у та, родитељи су приметили да нема Зрењанину, као здрава беба са најви- добру равнотежу. Доктори су у пошим оценама. Али, породичну иди- четку мислили да је у питању само лу брзо су распршиле лоше вести. лењост. Међутим, ускоро су схватиНакон прве године Дајаниног живо- ли да њен неправилан развој није проузрокован тиме. Пошла је на детаљнија испитивања, после којих је откривено да је рођена са ретким и Жиро рачуни тешким оштећењем мозга – недоза уплате статком можданих вијуга. Да зло буСви они који желе да помогну де веће, девојчица је у трећој години малој Дајани Милошев новчане оболела и од епилепсије, која јој је прилоге могу уплатити на динардодатно отежала развој. Дајана даски рачун 285-2200330001474-23 нас не може да хода самостално, не или на девизни број 285говори и оштећени су јој очни жив2205410004258-07 код “Волкс ци. банке”. Носилац рачуна је Алек- Подвргнута је једној лекарској сандра Милошев. инервенцији у Немачкој, у јануару 2011. године. За то лечење успели

смо да сакупимо половину пара, а да бисмо обезбедили остатак продала сам родитељску кућу - каже за “Дневник” Дајанина мајка Александра Милошев и додаје да је после те интервенције код девојчице уочен напредак. Да би могла наставити скупо лечење у иностранству, односно да би могла бити подвргнута новој имплантацији матичних ћелија, требало је набавити још новца који Дајанини родитељи немају. Зато су одлучили да учествују у ријалити програму “Шоу снова”. Међутим, освојили су друго место, за које није била предвиђена новчана награда. - Јако смо се разочарали после тога и једноставно нисам имала снаге да покрећем нове акције. Ипак, пријатељи су ме подстакли и убедили да се не предајем и уз њихову помоћ поново крећемо у акцију. Зато у среду и организујемо овај хуманитарни концерт и надамо се да ће одзив публике бити велики – прича Александра и наводи да јој најтеже пада што Дајана нема нормално детињство, као друга деца и што најлепше године свог живота проводи по лекарским ординацијама. Ж. Балабан

УСАИД ПОМАЖЕ СОМБОРУ

Анимирати приватни сектор СОМБОР: Сомбор је до сада имао неколико пројеката, које је реализовао у сарадњи са УСАИД-ом, америчком владином агенцијом за развој, а након састанка представника овдашњих власти са новим директором његовог пројекта локалног одрживог развоја, сва је прилика да ће се сарадња са овом организацијом наставити. Наиме, градоначелник Сомбора Немања Делић са сарадницима, начелницом Градске управе Ирином Бураком Парчетић, начелником Одељења за привреду Владиславом Кронићем и шефом Одсека за локални економски развој Михаелом Плацом, дошли су до оваквог закључка кроз разговор са новим директором УСАИД-овог Пројекта локалног одрживог развоја Ховардом Окманом ко-

јем је ово била прва посета Сомбору и први сусрет са представницима Града и Градске управе, а који је најавио будуће пројекте и изразио жељу да пројекти донесу резултате Градоначелник Делић, истакао је да локална самоуправа има позитиван однос према УСАИД–у као и да је задовољна досадашњом сарадњом са овом организацијом. - Желимо да анимирамо приватни сектор, да га учинимо софистициранијим, а самим тим и повећамо тражњу за њиховим производима. То ће допринети смањивању незапослености, како младих, тако и незапослених грађана који припадају средњем животном добу – нагласио је Окман. М. Миљеновић

Јабука добила спортске терене

ЈАБУКА: Панчевачко село Јабука добило је два спортска терена, што је омогућио Покрајински Секретаријат за спорт и омладину. У ОШ „Гоце Делчев„ отворен је мини пич терен са вештачком травом, док је у дому „Срце„ отворен мултифункционални терен са тартан подлогом за кошарку и одбојку. Покрајинска Секретарка за омладину и спорт Мариника Чобану истакла је да су терени у Јабуци намењени свим становницима, посебно школарцима. Изградња спортских терена у селу Јабука је коштала око седам милиона динара. З. Дг.

Рекордан број радова ОЏА ЦИ: Традиционални ликовно – литерарни конкурс поводом Месеца књиге, ове године је окупио рекордан број радова. На конкурсу учествују све узрасне категорије, од полетараца до ученика завршних разреда средње школе. Ликовни и литерарни радови су на слободне теме, чиме су учесници показали свој таленат. Додељена је 21 награда за прва три места у узрасној конкуренцији, као и похвале за девет полетарца за ликовне радове. Награде је доделила директорка Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ Би ља на Злат ко вић. Она је рекла да је ове године на конкурс пристигло више радова него предходних, а највреднији су били ученици виших разреда основне школе. Они заслужују највеће похвале, пошто је у овом узрасту била и највећа конкуренција. Познати писац за децу Урош Пе тро вић из Београда је учествовао у завршној свечаности и додели награда најуспешнијима. С. М.

Не ко искоришћава „Осмех”

БЕ ЧЕЈ: Највећа хуманитарна акција у бечејској општини „Осмех“, којом се прикупљају новогодишњи пакетићи за преко хиљаду деце из социјално угрожених породица, тече жељеном динамиком. Активисти волонтери бројних организација окупљених око акције „Осмех“, у жељи да прикупе што више средстава за куповину разних потрепштина за пакетиће, организују хуманитарне забаве: балове и маскенбалове, журке, свирке, позоришне представе, спортске турнире... Истовремено, радним данима од 9 до 13 сати дежурају у Центру за младе, Главна улица 47, где примају донације у виду очуване гардеробе, играчака, обуће, слаткиша, школског прибора... Повремено дежурају и на пијацама и великим маркетима ради прикупљања средстава, али не иду по кућама да прикупљају новац. - Имамо дојаве да неко жели да злоупотреби нашу акцију и по кућама прикупља новац. Упозоравамо суграђане да наши волонтери не прикупљају новац по кућама, односно да онима који им зазвоне на врата и представе се као волонтери акције „Осмех“ не дају новац или робу. Наша је жеља да нам се после куповине на пијаци или маркетима уз осмех дарују колико је ко у могућности за акцију „Осмех“. Наравно, људи добре воље исто то могу да ураде и уплатом на број: 3259500700028543-23 на рачун Центра за развој физичке и менталне способности грађана „Бујинкан Дојо Бечеј“ с назнаком за сврху уплате: „Акција Осмех“ - рекли су нам организатори велике хуманитарне акције „Осмех“. В. Ј.

dRU[TvO

dnevnik ZATVORENICI POMA@U CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA

Uz rad ro bi ja {ki da ni br è pro la ze Osu |e ni ci iz {a ba~ kog za tvor deo ka zne slu ì }e po ma ù }i cr kvi. Wih 15 ve} je ra di lo na ob no vi fa sa de cr kve sve tog Va si li ja, a sa da }e, na kon {to su Upra va za iz vr {a va we kri vi~ nih sank ci ja i Epar hi ja {a ba~ ka pot pi sa le ugo vor, to ra di ti i svi dru gi ko ji è le. Ujed no, to je i osnov da Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja pri hva ti pred lo ge svih ver skih za jed ni ca u Sr bi ji ko je ima ju za ciq rad no an ga ò va we i re so ci ja li za ci ju osu |e ni ka. Kri mi no log Zlat ko Ni ko li} oce wu je da je po ma ga we cr kvi do bar vid dru {tve no ko ri snog ra da i da Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja tre ba to da po dr ì. Jer, ka ko na gla {a va, u uslo vi ma ka da u za tvo ri ma ne ma do voq no po sla, sva ki vid ra da je do bar. – “Go lo le à we” ka zne je lo {e i po osu |e ni ka, ali i po upra vu za tvo ra jer, uko li ko za tvo re ni ci ni su upo sle ni, te {ko je obez be di ti mir – is ti ~e Ni ko li}. Ver ski ana li ti ~ar @i vi ca Tu ci} ta ko |e po dr à va po ma ga we za tvo re ni ka cr kva ma i ver skim za jed ni ci ma jer to mo è do pri ne ti da se pro me ne i vi {e ne ~i ne kri vi~ na de la. On is ti ~e da je i u dru -

va ti pra va rad ni ka, we go vo rad no vre me i mo gu} no sti. Ina ~e, u srp skim za tvo ri ma od ukup nog bro ja za tvo re ni ka u pro se ku tre }i na je ukqu ~e na u ne ke pro iz vod ne pro gra me, i to is kqu ~i vo na osmo vu wi ho vog pri stan ka jer, po pra vi li ma Sa ve ta Evro pe, rad osu |e ni ka je de fi ni san kao pra vo a ne oba ve za i ni ka da se ne sme ko ri sti ti kao ka zna. Wi hov rad u

Is ku stvo iz za tvo ra po ka zu je da za tvo re ni ci ko ji su ima li rad ne na vi ke pre ne go {to su za vr {i li u za tvo ru ra do pri hva ta ju po slo ve, dok se oni mla |i, ko ji i pre to ga ni su ni {ta ra di li, ma we an ga `u ju u po go ni ma ili na fi zi~ kim po slo vi ma, ali su sklo ni da za vr {e ne ku {ko lu ili za nat. Za tvo ri ima ju pro iz vod wu drv ne in du stri je u Po `a rev cu, Som bo ru, ]u pri ji i

usta no va ma, ili van wih ako na to pri sta nu, re gu li san je Za ko nom o ra du. Tim ak tom za za tvo re ni ka je od re |e no rad no vre me pa i pra vo

Srem skoj Mi tro vi ci. Me tal ski po go ni su u Za be li, Ni {u, Va qe vu i No vom Sa du, gde ra de i be ton sku ga lan te ri ju. Ta ko osu |e ni ci pra ve re za nu gra |u, uli~ ne kan te, kan de la bre, za {tit ne ogra de3, kre ve te, ja stu~ ni ce, ~a {a ve, rad na ode la... Za rad no ne spo sob ne osu |e ni ke u za tvo ri ma su or ga ni zo va ne tzv. oku pa ci o ne ak tiv no sti: rad u li kov noj, mu zi~ koj ili dram skoj sek ci ji. To omo gu }a va da ne ki za tvo ri ima ju li kov ne ko lo ni je, da osu |e ni ci ima ju hor s ko jim na stu pa ju na jav nim me sti ma. S dru ge stra ne, mno gi za tvo re ni ci iz za tvo ra iza |u s di plo mom i na u ~e nim za na tom, {to im omo gu }a va br `u re in te gra ci ju u dru {tvo na kon po vrat ka ku }i. Va `no je na po me nu ti da na di plo mi ko ju za tvo re nik do bi je to kom za tvor skih da na nig de ne pi {e gde su je ste kli, ta ko da im to ne pred sta vqa do dat ni pro blem da do bi ju po sao. Q. Male{evi}

O~uvati radne navike Za tvo ri u Sr bi ji ina ~e ne pru à ju do voq no mo gu} no sti za re so ci ja li za ci ju osu |e ni ka. Ve} du go se pri ~a o to me da oni ko ji su osu |e ni na ma we ka zne za tvo ra do dve go di ne, bez ob zi ra na po ~i we no kri vi~ no de lo, tre ba da u za tvo ru sa ~u va ju ili stek nu rad ne na vi ke kroz obu ku za raz li ~i te ve {ti ne. Jer, bez ra da, ni osu |e ni ci s naj bo qim rad nim na vi ka ma ne mo gu ih odr à ti ako se iz dr à va we ka zne za tvo ra sve de na go lo le à we i iz le à va we. Zbog to ga Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja ima oba ve zu da obez be di po sao za tvo re ni ci ma ko ji è le da ra de, a srp sko dru {tvo pro sto va pi za dru {tve no ko ri snim ra dom. gim evrop skim ze mqa ma prak sa da osu |e ni ci ra de na iz grad wi cr ka va i ver skih obje ka ta. Me |u tim, do da je, taj rad ne bi smeo bi ti zlo u po tre bqen ve} se mo ra ju po {to -

na go di {wi od mor. Oni za svoj rad do bi ja ju ma te ri jal nu na kna du ko ja iz no si naj ma we 20 od sto mi ni mal ne za ra de po rad nom sta tu u Re pu bli ci.

RE[EN PROBLEM U SREDWOJ POQOPRIVREDNOJ [KOLI U ZREWANINU

Uki nu to jed no ode qe we za teh ni ~a ra hor ti kul tu re Ne su gla si ce iz me |u Sred we po qo pri vred ne {ko le u Zre wa ni nu i Mi ni star stva pro sve te Re pu bli ke Sr bi je, zbog ko jih je do {lo i do blo ka de ra ~u na te obra zov ne usta no ve, re {e ne su ta ko {to je uki nu to jed no ~e tvo ro go di {we ode qe we za teh ni ~a ra hor ti kul tu re. “Dnev nik” je ve} pi sao o to me da je {ko la na svo ju ru ku, mi mo odo bre wa nad le `nog mi ni star stva, u ovoj {kol skoj go di ni for mi ra la dva, ume sto jed nog ode qe wa za teh ni ~a ra hor ti kul tu re jer ni je bi lo do voq no za in te re so va nih za upis u ode qe we cve }a ra s tro go di {wim {ko lo va wem. Na taj na ~in u {ko li su iz me ni li struk tu ru upi sa. I dok je iz Po kra ji ne od mah da ta sa gla snost za for mi ra we no vog ode qe wa teh ni ~a ra hor ti kul tu re ume sto tro go di {weg za cve }a re, iz Mi ni star stva se ni su ogla {a va li sve do ok to bra, ka da je sti gao od go vor da ni je po zi tiv no re {en zah tev {ko le za ko rek ci ju kon kur sa za upis u pr vi raz red. Ali, pro blem je bio u to me {to su de ca u tom tre nut ku ve} uve li ko po ha |a la na sta vu. Na ~el nik [kol ske upra ve za Ba nat Sta ni {a Ba wa nin je na gla sio da su u Sred woj po qo pri vred noj {ko li na pra -

vi li gre {ku, iako su una pred bi li upo zo re ni na to da to ne ~i ne. Ba wa nin je do dao da su u Mi ni star stvu sa zna li da su u zre wa nin skoj {ko li za i sta

{ko le u Sr bi ji for mi rao ode qe wa po vla sti toj `e qi. Pro blem je, me |u tim, sa da re {en, ta ko {to }e ubu du }e od dva ode qe wa za teh ni ~a ra hor ti kul tu re s 52 |a ka, bi ti for mi ra no jed no s 39 u~e ni ka ko ji }e na sta vi ti {ko lo va we na ovom sme ru. Osta li su u do go vo ru s ro di te qi ma i {ko lom pre {li u ode qe wa po qo pri vred nih ili ve te ri nar skih teh ni ~a ra, kao i pej za `ne ar hi tek tu re. – Raz re {i li smo pro blem vi {ka jed nog ode qe wa pr ve go di ne za teh ni ~a re hor ti kul tu re na kon vi {e raz go vo ra s pred Po qo pri vred na {ko la u Zre wa ni nu stav ni ci ma [kol ske pre kom po no va na ode qe wa tek upra ve, ro di te qi ma i de com. ka da su vi de li plat ne li ste. Do - Deo u~e ni ka pre {ao je u dru ga dao je da je di rek tor Pe tar \u - ode qe wa, naj vi {e za po qo pri ki} {ko lu i Mi ni star stvo do - vred ne teh ni ~a re, a ve} od ju ~e veo u vr lo ne zgod nu si tu a ci ju, na sta va se iz vo di po tom ras po ko ja je kul mi ni ra la ta ko {to je re du. Ode qe we hor ti kul tu re ra ~un obra zov ne usta no ve blo - bi }e glo ma zno, ali }e mo se tru ki ran zbog ne skla da kod bro ja di ti da zbog to ga kva li tet na ode qe wa pa je po sled wih de se - sta ve ne tr pi – re kao je di rek tak da na bi lo ne mo gu }e is pla - tor {ko le Pe tar \u ki}, i na ja ti ti za ra de za 69 za po sle nih. vio da }e pro sve ta ri ma, ko ji ma Mi ni star stvo je, za pra vo, od bi - je zbog ne spo ra zu ma s Mi ni star lo da fi nan si ra sa mo voq ne iz - stvom ka sni la pla ta, ona po sle me ne u {ko li, pi ta ju }i {ta bi ovog do go vo ra bi ti is pla }e na. bi lo ka da bi di rek tor sva ke @. Balaban

Ima do voq no so ~i va za ope ra ci je ka ta rak te – Sve zdrav stve ne usta no ve ko je se ba ve oper ci ja ma ka ta rak te ima ju do voq no so ~i va za oba vqa we ovih in ter ven ci ja – iz ja vi la je port pa rol ka Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Sa wa Mi ro sa vqe vi}. – Jo{ 31. ok to bra smo po zva li sve zdrav stve ne usta no ve ko je se ba ve ope ra ci ja ma ka ta rak te da pot pi {u ugo vo -

re za do dat ne ko li ~i ne so ~i va. Obez be |e ne su do voq ne ko li ~i ne so ~i va do kra ja go di ne, a u to ku je jo{ je dan po stu pak jav ne na bav ke. Ona je do da la da je stru~ na ko mi si ja Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we spro ve la po stu pak jav ne na bav ke pre ma po tre ba ma ko je su is ka za le zdrav stve ne usta no ve, ali da su

po je di ne usta no ve zbog po ve }a nog obi ma po sla ra ni je po tro {i le so ~i va. – Bi lo je kra }eg za sto ja u ope ra ci ja ma ka ta rak te u KC Voj vo di ne jer su po ve }a li obim po sla i is tro {i li ra ni je na ba vqe ne ko li ~i ne so ~i va. Pro blem je pre va zi |en i ope ra ci je ka ta rak te su na sta vqe ne – na gla si la je ona.

utorak4.decembar2012.

U [KOLAMA SVE VI[E LI^NIH PRATILACA

Po mo} iz pa ra gra fa u{la u u~i o ni ce Ka da je 2009. go di ne Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, kao op {ti prin cip, pro pi sao jed na ko pra vo i do stup nost obra zo va wa i vas pi ta wa, bez dis kri mi na ci je i iz dva ja wa po bi lo ko jem osno vu, te u skla du s tim i li ci ma sa smet wa ma u raz vo ju i in va li di te tom dao pra vo na obra zo va we i vas pi ta we u re dov nom si ste mu obra zo va wa ko je uva à va wi ho ve po tre be, pro pi sao je i oba ve zu dru {tva da ta kvim li ci ma u vas pit no-obra zov nom si ste mu pru ì po treb nu po je di na~ nu, od pred {kol skim gru pa ma i u osnov lu na go di nu da na. S ob zi rom na to no sno grup nu do dat nu po dr {ku. nim {ko la ma – ka è ko or di na da su oba pra ti o ca an ga ò va na na Ako ta po dr {ka zah te va no vac, tor ka In ter re sor ne ko mi si je u po tri sa ta dnev no, ko li ko |a ci ma Za kon pro pi su je i put do we go vog No vom Sa du Rad mi la Ra ki}. – ko ji ma po ma ù tra je na sta va, oni do bi ja wa, u ko jem je pr vi ko rak Ove go di ne ima mo mno go vi {e me se~ no za ra |u ju po 10.000 di na ra, upu }i va we pi sme nog zah te va iza zah te va i do sa da je odo bre no 15 a jed nom, ko ji pu tu je, pla }e ni su i bra nom le ka ru nad le `nog do ma pra ti la ca, ta ko |e za pred {kol tro {ko vi pre vo za od 3.000 di na ra. zdra vqa za pro ce nu po tre ba za ce i osnov ce, dok za sred wo {kol – U Som bo ru je sve sprem no za pru à wem do dat ne po dr {ke. Tim ce do sa da ni smo ima li zah te va. uvo |e we li~ nih pra ti la ca i od lu zah te vom po kre }e se pro ce du ra na Osim de ce s fi zi~ kim te {ko }a ku o to me Skup {ti na gra da tre ba ~i jem je kra ju od lu ka in ter re sor ma, ove go di ne pra ti o ce je do bi lo bi da do ne se na sed ni ci za ka za ne ko mi si je o odo bra va wu ili, lo i ne ko li ko ma li {a na s auti noj za 8. de cem bar – ka è ~lan even tu al no, od bi ja wu te po dr {ke. zmom. An ga `man li~ nih pra ti la Grad skog ve }a So mo bra za du èn Je dan od vi do va te po za so ci jal nu de lat dr {ke in klu zi ji je i nost Dra gan Ne na Od ove {kolske godine ovaj vid dodatne obez be |i va we li~ nog dov. – Li~ ni pra ti o pra ti o ca pred {kol ci ci u {ko le i vr ti }e podr{ke zaìveo je u sistemu, a novac za ma, osnov ci ma i sred - wega u{ao je u buyete lokalnih samouprava u}i }e u dru gom po wo {kol ci ma ko ji ma je lu go di {tu, a do sa da to po treb no. I dok je ve} ima mo odo bre pret hod nih go di na li~ ni pra ti ca grad pla }a po sa tu iz nov ca nih 12-13 zah te va. lac bio tek spo ra di~ na po ja va, obez be |e nog u bu xe tu gra da, a Po we go vim re ~i ma, uvo |e we uglav nom u or ga ni za ci ji ne ke od pre ko Cen tra za so ci jal ni rad. li~ nih pra ti la ca de ce u Som bo ne vla di nih or ga ni za ci ja, s pro U Te me ri nu su 1. sep tem bra pra ru je pot pu no de fi ni sa no, po ~ev jekt nim, pa i ne iz ve snim fi nan si ti o ce do bi li je dan pr vak i je dan od to ga da je na cr tom bu xe ta za ra wem, od ove {kol ske go di ne taj u~e nik dru gog raz re da osnov ne na red nu go di nu pred vi |e no ~e ti vid do dat ne po dr {ke za ì veo je u {ko le. Pra ti o ci im olak {a va ju ri mi li o na di na ra za fi nan si ra si ste mu, no vac za we ga u{ao je u te {ko }e s ko ji ma se u {ko li sre }u we te po dr {ke, da }e ih an ga ò bu xe te lo kal nih sa mo u pra va, a u zbog auti zma, od no sno ce re bral ne va ti {ko le, pre ko Na ci o nal ne vr ti }i ma i {ko la ma sve je vi {e pa ra li ze. Po re ~i ma ~la ni ce Op slu `be za za po {qa va we, da }e de ce ko ji ma li~ ni pra ti o ci olak {tin skog ve }a za du è ne za zdrav bi ti po treb no da kan di da ti za {a va ju, a ne ret ko i omo gu }a va ju, stve na i so ci jal na pi ta wa Ta we taj po sao ima ju naj ma we ~e tvr ti {ko lo va we ili pri pre mu za we ga. Ra do va no vi}, za sa da je to uslu ga ste pen {kol ske spre me, i to po S ob zi rom na to da je od go va ra ko ju pru à Cen tar za so ci jal ni mo gu} no sti zdrav stve ne stru ke, ju }i pra vil nik, ko jim je za kon sko rad. Od kan di da ta za pra ti o ce te da }e po sled wu re~ pri wi ho pra vo na do dat nu po dr {ku de taq tra ì se vi {a ili vi so ka {kol vom iz bo ru ima ti ro di te qi de ce no de fi ni sa no, do net kra jem 2010. ska spre ma pro svet ne ili so ci jal ko ji ma su pra ti o ci odo bre ni. Ta go di ne, pr vi li~ ni pra ti o ci u vr ne stru ke, a kraj wi iz bor je na ko ko |e je de fi ni sa no da }e se tra ja ti }e i {ko le mo gli su u}i prak ri sni ku, od no sno we go vom ro di te we i vr sta po dr {ke utvr |i va ti ti~ no tek la ne. qu. Do kra ja go di ne tre ba lo bi da za sva ki slu ~aj po je di na~ no, ce na – In ter re sor na ko mi si ja la ne bu de go tov i pra vil nik ko ji }e de sa ta ra da li~ nog pra ti o ca bi }e je odo bri la an ga ò va we pet li~ taq no re gu li sa ti tu uslu gu, a za ista kao i za po sle nih u pro sve ti nih pra ti la ca, i to uglav nom za sa da su s an ga ò va nim li~ nim pra s istom {kol skom spre mom. de cu s fi zi~ kim smet wa ma u ti o ci ma sklo pqe ni ugo vo ri o de D. Deve~erski

utorak4.decembar2012.

crna hronika

dnevnik

UTVR\EN UZROK PADA [KOLSKOG AVIONA U NOVOJ PAZOVI

Teh ni~ ki kvar obo rio „la stu”

PO@AR U NARODNOM POZORI[TU U BEOGRADU

Iz go reo deo ve li ke bi ne

– U toku je istraga o poàru koji je pretpro{le no}i, uo~i pono}i, izbio u Narodnom pozori{tu u Beogradu – izjavila je ju~e na~elnica Uprave za vanredne situacije u Beogradu Sa wa @u gi}-Vuk sa no vi}. Ona je rekla da je otvoren jedan stan u blizini Narodnog pozori{ta i da je re~ o tehni~koj intervenciji na poziv MUP-a. – Zbog toga je ispred Narodnog pozori{ta ju~e bilo jedno vatrogasno vozilo – objasnila je Sa wa @u gi}-Vuk sa no vi}, naglasiv{i da nije do{lo ni do kakvog ponovnog izbijawa poàra. Po wenim re~ima, za sada jo{ uvek ne ma pret po stav ki {ta bi mogao biti uzrok poàra. Po àr je pri ~i nio de li mi~nu {tetu jer je zahvatio deo velike bine, a bio je uga{en oko 00.45 sati muwevitim reagovawem vatrogasaca, koji

O{te }e na Ve li ka sce na te a tra

su u zgradu u{li pet minuta posle poziva. – U po`aru koji je izbio u Narodnom pozori{tu u Beogradu dve osobe su se nagutale dima, a jedna od wih je zadobila i opekotinu {ake – izjavila je portparolka Hitne pomo}i dr Na da Ma cu ra. – Mu{karac star oko 37 godina se tom pri li kom na gu tao di ma, bio je pod kiseonikom i prevezen je na VMA. Drugi mu{karac, star oko 40 godina, zadobio je opekotinu desne {ake prvog stepena i tako|e se nagutao dima. Po wenim re~ima, obe osobe su radnici obezbe|ewa. Na lice mesta po izbijawu po`ara do{ao je veliki broj

va tro ga snih vo zi la, Fran cu ska ulica je bila blokirana, a prilaze je obezbe|ivao veliki broj policajaca. U zgradu pozori{ta u{ao je i predsednik Skup{tine grada Alek san dar An ti}, koji je istakao da se nada da }e glumci mo}i brzo ponovo da zaigraju na sceni, i da bi jednu predstavu trebalo da odrè za vatrogasce koji su dobro odradili posao. – [tete ima, ali nije ve}a, zahvaquju}i vatrogascima, koji su imali veliku pomo} radnika iz pozori{ta. Moglo je biti mnogo gore – rekao je Anti}, koji je kazao da }e grad obnoviti ono {to je preksino} uni{teno. Po wegovoj izjavi, razmere {tete }e tek biti ustanovqene jer ima i „sporedne” {tete, nastale kori{}ewem vode za ga{ewe vatre. Po iz ja va ma o~e vi da ca i radnika pozori{ta, u poàru se razvio gust dim, a plamen je mogao da se vidi samo kra }e vre me. Rad ni ci pozori{ta su pruìli veliku pomo} vatrogascima i brzo ih odveli na mesto gde je izbila vatra. Gle da ju }i spo qa, na zgra di ne ma ni ka kvih o{te }e wa. Po re ~i ma ko man dan ta Va tro ga sne brigade Mi le ta Jo vi ~i }a, va tra je za hva ti la deo scene, a dojava o poàru primqena je ne{to pre pono}i. On je kazao da je na lice mesta odmah upu}eno 16 vozila s 57 vatrogasaca, objasniv{i da nisu svi u~estvovali u ga{ewu, ali da je toliko qudstvo angaòvano s obzirom na to da se radi o centru grada i da je bilo mnogo dojava gra|ana. Vr{ilac du`nosti upravnika Narodnog pozori{ta De jan Sa vi} izjavio je da {teta od poàra koji je zahvatio deo scene nije ogromna, ali da Velika scena teatra neko vreme ne}e raditi, dok }e mala scena „Ra{a Plaovi}„ funkcionisati normalno. Savi} je je naglasio da je qudski faktor bio na visini zadatka, da su ~lanovi obezbe|ewa pozori{ta reagovali brzo i odlu~no, kao i interventne slu`be koje su se u najkra}em roku pojavile u pozori{tu. (Tanjug)

U NESRE]I NA PUTU SENTA–ADA

Po gi nuo A|a nin Karoq Pinter (1962) izgubio je `ivot u nedequ oko 10 sati u te{koj saobra}ajnoj nesere}i koja se dogodila na regionalnom putu Senta–Ada. Po saop{tewe policije, on je usled neprilago|ene brzine izgubio kontrolu nad putni~kim automobilom, sleteo s puta i udario u drvo. M. Mr.

KIKIN\ANIN SE TERETI ZA PORODI^NO NASIQE

Biv {oj su pru zi pre tio, ta {tu po vre dio

Zol ta nu K. (1978) iz Kikinde policija je odredila zadr`avawe do 48 sati zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici na {tetu biv{e supruge. Iz PU Kikinda saop{teno je da je osumwi~eni Zoltan K. u

subotu, 1. decembra ove godine, suprotno presudi Suda kojom mu je izre~ena mera zabrane prilaska, do{ao u ku}u biv{e supruge kojoj je pretio, a wenoj majci naneo lake telesne povrede. M. Mr.

[kolski avion V-54 „lasta”, koji se 26. septembra sru{io u naseqenom delu Nove Pazove, pao je usled tehni~kog kvara, nalaz je ekspertske komisije koju je obrazovao komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije general-major Ran ko @i vak. Genaral @ivak je Tanjugu izjavio da je „lasta” veoma dobar avion i da }e biti u~iweno sve da wegova bezbednost bude na maksimalnom nivou. – Utvr|eno je da je do{lo do tehni~kog kvara i trenutno se razmatraju tehni~ka re{ewa da se ta slabost, odnosno tehni~ki kvar, prevazi|e, da bi avion mogao daqe normalno ulaziti u naoru`awe i da bi bio apsolutno bezbedan, s obzirom da je to avion na kojem }e leteti na{i najmla|i piloti i kadeti – rekao je @ivak.

Uvi |aj po sle pa da le te li ce

U komisiji, koja ovih dana zavr{ava izve{taj o nesre}i i predloge za preprojektovawe

aviona, su stru~waci iz Vojnotehni~kog instituta, iz Opitnog centra, Komande Vazduho-

plovstva i fabrike „Utva Pan~evo” i oni su u zavr{noj fazi rada i definisawa izve{taja i predloga. U udesu u Novoj Pazovi poginuo je pilot aviona major Goran Savi}, koji je za komandama ostao do posledweg trenutka, i ~ijim po`rtvovawem i prisebno{}u su izbegnute dodatne qudske `rtve, budu}i da je letelica pala u naseqeni deo grada. Prva letelica doma}e konstrukcije napravqena u Srbiji nakon raspada SFRJ, {kolski klipni avion „lasta” proizvodi se u pan~eva~koj „Utvi”, i jedan je od aduta srpske industrije. Vojska Srbije je za svoje Vazduhoplovstvo naru~ila 15 serijskih aviona, dok su ranije isporu~ena dva prototipa koja su izra|ena za potrebe ispitivawa u letu.

KAKO SE DELI PRAVDA U ME\UNARODNOM SUDU ZA RATNE ZLO^INE PO^IWENE U BIV[OJ JUGOSLAVIJI

Hag, do sa da, Sr be osu dio na 685 go di na ro bi je Odluka ha{kih sudija da hrvatske generale An tu Go to vi nu i Mla de na Mar ka ~a, kao i nekada{weg lidera OVK-a Ra mu {a Ha ra di na ja, oslobodi krivice i daqe izaziva razne komentare, ali i upu}uje na statistiku ha{kih su|ewa za ratne zlo~ine od osnivawa Me|unarodnog suda u Hagu. Za 19 godina postojawa Tribunal u Hagu optuìo je ukupno 161 osobu, a postupak je zakqu~en za 126 optuènih. Od zakqu~enih postupaka 13 optuènih je oslobo|eno, 64 su osu|ena, 25 optuènih su preba~eni u zemqe koje su potpisale sporazum s Ha{kim tribunalom o izdràvawu kazne. Podaci pokazuju da je 36 optuènih ve} izdràlo kazne koje im je Ha{ki sud izrekao, tri optuèna su umrla tokom izdràvawa kazne – Milan Babi}, Rasim Deli} i Miroslav Derowi}. Pre izricawa presude umrli su Mehmed Alagi}, Slobodan Milo{evi}, \or|e \uki}, Milan Kova~evi} i Momir Tali}. Slavko Dokmanovi} po~inio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici UNa. Ukupno deset optuènih umrlo je pre prebacivawa u Hag, a {est nakon odlaska u pritvorske jedinice Ha{kog tribunala. Nacionalna struktura pravosna`no osu|enih pokazuje da je Srba 29, Hrvata23, muslimana pet, i Albanac i Makedonac po jedan. Pravosna`no osu|eni Srbi “dobili” su ukupno 685,5 godina zatvora. Doìvotnu robiju dobili su Sta ni slav Ga li} i Go ran Je li si}. Na 40 godina zatvora osu|eni

su Mi lo mir Sta ki} i Ra di sav Kr sti}, a na 35 Mi lan Mar ti}. Treba posetiti na to da je Milomiru Staki}u prvostepenom presudom bila izre~ena doìvotna robija, ali je drugostepenom smawena na 40 godina. Stanislavu Gali}u je prvo bilo izre~eno 20 godina, ali je drugostepenom presudom dobio doìvotnu robiju. Radislavu Krsti}u je prvostepeno izre~eno 46 ali je drugostepenom presudom kazna smawena na 35 godina. Mom ~i lo Kra ji {nik je prvostepenom presudom osu|en na 27 godina zatvora, ali mu je drugostepenom presudom kazna umawena za sedam godina. Kaznu mawu od prvostepene dobili su i Du {an Ta di}, Mi tar Va si qe vi}, Bla go je Si mi}, Ma rio êr kez i Dra èn Er de mo vi}. U isto vreme, Ve se lin [qi van ~a nin, koji je prvostepenom presudom osu|en na pet godina zatvora, drugostepenom je dobio deset godina. Ti ho mir Bla {ki} je prvo osu|en na devet godina da bi drugostepenom presudom bio osu|en na 45 godina zatvora. Prva èna u Hagu, nekada{wa predsednica Republike Srpske Bi qa na Plav {i}, bila je osu|ena na 11 godina zatvora i nakon izdràvawa kazne u [vedskoj vratila se u Srbiju.

Biv{i predsednik Srbije Mi lan Mi lu ti no vi} je ve} prvostepenom presudom oslobo|en. Drugostepenom presudom je oslobo|en i Na ser Ori}, koji je u prvostepenom postupku osu|en na dve godine. Prvostepeni postupci u Ha{kom tribunalu vode se protiv devetorice Srba: Go ra na Ha xi }a, Ra do va na Ka ra xi }a, Rat ka Mla di }a, Vo ji sla va [e {e qa,

stepeno osu|en na 22 godine), Dra go qub Oj da ni} (15 godina), Ne boj {a Pav ko vi} (22), Vla di mir La za re vi} (15), Sre ten Lu ki} (22), Mom ~i lo Pe ri {i} (27) i Vla s ti m ir \or | e v i} (27). Ha{ki tribunal je u protekloj deceniji ustupio nacionalnim sudovima Srbije, Hrvatske i BiH slu~ajeve protiv 13 optu`enih.

Jo vi ce Sta ni {i }a, Fran ka Si ma to vi }a, Mi }e Sta ni {i }a, Sto ja na @u pqa ni na i Zdrav ka To li mi ra. Postupak se vodi i protiv {estorice Hrvata: Ja dran ka Pr li }a, Bru na Sto ji }a, Slo bo da na Praq ka, Mi li vo ja Pet ko vi }a, Va len ti na ]o ri }a i Be ri sla va Pu {i }a. Na drugostepenu presudu ~ekaju Ni ko la [a i no vi} (prvo-

Ukupno 36 optu`enih ~ine grupu onih protiv kojih su optu`nice povu~ene ili su umrli – 20 optu`nica je povu~eno, desetoto optu`enih je umrlo pre prebacivawa u Hag, {est nakon dolaska u ha{ki pritvor. U pritvoru Ha{kog tribunala trenutno je 23 pripadnika srpske nacionalnosti, {est Hrvata iz Bosne i Hercegovine i trojica Albanaca. Q. M.

NASTAVQENO SU\EWE BIV[EM KOMANDANTU VRS-a

Gra na te po Do bri wi U nastavku su|ewa Rat ku Mla di }u u Ha{kom tribunalu, ju~e je saslu{an svedok Tu`ila{tva Re fik So ko lar, koji je u toku sukoba u BiH bio policijski inspektor u sarajevskom nasequ Dobriwa, a koji je svedo~io da je bilo dana kada je to mesto granatirano i vi{e puta s teritorija pod kontrolom Vojske RS-a. Prethodno je bilo najavqeno da }e iskaz dati za{ti}eni svedok RM-019, ali se on nije pojavio u sudnici.

Pretresno ve}e nije prihvatilo zahtev odbrane da se unakrsno ispitivawe Sokolara odloì za danas i naloìlo da glavni branilac Bran ko Lu ki} „barem zapo~ne svoje ispitivawe“. Jedan od branilaca Mi o drag Sto ja no vi} obrazloìo je da je pro{le nedeqe Mladi}a posetila rodbina i da zbog toga nije mogao da daje upustva braniocima. Sudije su zakqu~ile da je, s obzirom na to da je Sokolar pomiwan kao svedok za novembar, od-

Zbrka oko merewa pritiska Mladi}u Nakon jedne od pauza u zasedawu, Mladi} se nije pojavio u sudnici jer mu je, prema re~ima advokata, izmeren „enormno visok pritisak“. Po podacima sudskog ve}a, s jedne strane, Mladi} je traìo da mu se izmeri pritisak, ali je, kad je lekar to poku{ao da uradi, on to odbio i traìo da mu pritisak izmeri lekar iz Pritvorske jedinice. – Ve}e je to razmotrilo i prihvatilo kao odricawe optuènog od prava da bude prisutan u sudnici – izjavio je predsedavaju}i sudija Al fons Ori. Branilac Stojanovi} je, s druge strane, tvrdio da su Mladi}u pritisak izmerili qudi koji su za to kvalifikovani i da su izmerene vrednosti bile prvi put 190/105, a drugi put 190/106. Nakon pauze, Mladi} je ponovo bio u sudnici, a sudija Ori je saop{tio da je „sudsko ve}e obave{teno da je optuènog pregledao doktor koji je prisutan na sudu nakon {to se konsultovao s lekarom iz Pritvorske jedinice“ i da se pokazalo da nema ni~ega „{to bi ga onemogu}ilo da prati nastavak postupka“.

brana blagovremeno obave{tena o wegovom iskazu. Svedok Refik Sokolar radio je na istragama oko 200 incidenata granatirawa i snajperskog delovawa u Dobriwi u kojima su `rtve bili civili, i za koje je utvr|eno da je vatra dolazila s teritorija pod kontrolom VRS-a. Snajprerska vatra dolazila je sa ~etiri-pet lokacija, iz Nexari}a, iz Teolo{kog fakulteta, iz naseqa Ili}a ku}e i iz pravoslavne crkve u Veqinama, rekao je svedok. Po wegovom svedo~ewu, bilo je dana kada bi bila zabeleèna i po tri slu~aja granatirawa i snajperskog delovawa, a dejstvovawa nije bilo jedino u vreme primirja. Svedok je u unakrsnom ispitivawu potvrdio da su neki pripadnici snaga lojalnih tada{wem Predsedni{tvu BiH imali civilnu ode}u ili delom vojnu uniformu, a delom civilnu ode}u. Na pitawe da li to {to se u istragama bavio `rtvama ènskog pola i decom, „zna~i da su drugi bili angaòvani u Armiji BiH“, Sokolar je odgovorio da je me|u `rtvama bilo i staraca. Svedok je rekao da mu nije poznato da su pripadnici policije i Armije BiH imali snajpere. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

utorak4.decembar2012.

NA OBA LI DU NA VA KOD NO VO SAD SKOG NA SE QA [AN GAJ

Kr ~e di nac prisilno zato~en pa mal tre ti ran No vo sad ska po li ci ja uhap si la je M. B. (1980) i S. @. (1981) iz oko li ne No vog Sa da pod sum wom da su na oba li Du na va kod [an ga ja ne ko li ko sa ti pro tiv prav no dr `a li jed nog Kr ~e din ca. Pr vo o sum wi ~e ni se te re ti da ga je pret hod no udar ci ma ve slom iz ba -

RA SVE TQE NE LA @NE DO JA VE U NO VO SAD SKIM SRED WIM [KO LA MA

Pao ma lo let ni „bom ba{” iz Ru men ke Po li ci ja }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pet na e sto go di {wa ka iz Ru men ke zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo iza zi va wa pa ni ke i ne re da. On je uha va }en na de lu dok je u pe tak u No vom Sa du pri ja vqi vao po li ci ji da je u Elek tro teh ni~ koj {ko li „Mi haj lo Pu pin” pod met nu ta bom ba.

Tom mla di }u se sta vqa na te ret da je od go vo ran za jo{ naj ma we tri la `ne do ja ve u no vo sad skim sred wim {ko la ma, dok po li ci ja in ten ziv no ra di na ra sve tqa va wu svih ta kvih kri vi~ nih de la, na vo di se u sa op {te w u Po l i c ij s ke upra v e u No vom Sa du. M. V.

HAP [E WA NO VO SA \AN KI ZBOG AM FE TA MI NA

Prah i ta ble te za te ~e ni u sta no vi ma Kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de dva de set sed mo go di {wu No vo sa |an ku J. S. u ~i jem sta nu je pri li kom pre tre sa pro na |e no 170 gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je am fe ta min, kao i ma te ri ja za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, isto ta ko i raz li ~i te ta ble te, ali i no vac ko ji mo `da po ti ~e od pro da je nar ko ti ka. Osum wi ~e noj za neo va la {}e no sta vqa we u pro met opoj nih

dro ga od re |e no je za dr à va we i po sle sa slu {a wa kod de ùr nog is tra `nog su di je Vi {eg su da od re |en joj je pri tvor do 30 da na. Kri vi~ na pri ja va sle di i pro tiv go di nu da na sta ri je su gra |an ke B. M., u ~i jem sta nu je pro na |e no oko 45 gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je am fe ta min kao i je dan pa ke ti} s pra hom, ve ru je se pre ve {ta ~e wa, he ro i nom, ka è se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

TU Â Ê TVO RI CE IGRA Â NA IGRA LI [TU U MAJ DA NU

Ko sto bra nom po gol ma nu

Zre wa nin sko Vi {e jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv ~e tvo ri ce igra ~a fud bal skih klu bo va “Tro me |a” iz Maj da na i “Sla vi ja” iz Ba nat skog Aran |e lo va zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na sport skoj pri red bi ili jav nom sku pu. Okri vqe ni su Zo ran R. (25), Ra de G. (42) i Oli ver P. S. (26), sva tro ji ca iz Ba nat skog Aran |e lo va, kao i Er vin D. (39) iz Ka wi `e. Wi ma se sta vqa na te ret da su se 3. ju na ove go di ne, u Maj da nu fi zi~ ki ob ra ~u na li ne po sred no po za vr {et ku utak mi ce iz me |u po me nu ta dva klu ba, a dok su igra ~i oba ti ma jo{ bi li na fud bal skom te re nu.

Ob ra ~un je, po na vo di ma Tu `i la {tva, po ~eo ka da je igra~ “Sla vi je” Oli ver P. S. pri {ao gol ma nu FK “Tro me |a” Er vi nu D., po sle ~e ga je do {lo do fi zi~ kog kon tak ta iz me |u wih. On da je dru gi igra~ “Sla vi je” Ra de G. ta ko |e pri {ao gol ma nu do ma }e eki pe i za dao mu vi {e uda ra ca ru kom u te lo. Uda rio ga je i po no su ko sto bra nom ko ji je ski nuo s no ge. U tu ~u se ta da ume {ao i tre }i okri vqe ni fud ba ler go stu ju }eg ti ma Zo ran R. Pri {ao je gol ma nu dok je le `ao na ze mqi i no gom ga uda rio u po ti qa~ ni deo gla ve. U ovoj tu ~i na fud bal skom te re nu la ke te le sne po vre de za do bi li su Oli ver P. S. i Er vin D. @. B.

cio iz ~am ca u re ku te da je to kom pri sil nog za to ~e wa, `r tvu fi z i~ k i mal t er t i r ao i pri to me je te {ko po vre dio, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. To kom is tra ge ovog slu ~a ja, is pred ku }e jed nog od osum wi ~e nih pro na |e na je ne le gal no dr -

`a na lo va~ ka pu {ka s met kom u ce vi, dok je po li ci ja za te kla bra ta dru gog osum wi ~e nog s bej zbol pa li ci om u ru ka ma pa }e pro tiv tog mla di }a bi ti pod ne ta pre kr {aj na pri ja va na osno vu Za ko na o oru` ju i mu ni ci ji. Obo ji ci okri vqe nih za kri vi~ no de lo pro tiv prav nog li -

{e wa slo bo de od re |e na je me ra zdr `a va wa i pri ve de ni su na sa slu {a we is tar` nom su di ji Osnov nog su da Ko viq ki \a ~i}, ko ja je od re di la pri tvor do 30 da na za M. B., dok je S. @. pu {ten da se bra ni sa slo bo de. M. V.

VLA SNIK „DEL TA HOL DIN GA” JU ^E U MUP-u

Mi {ko vi} sa slu {a van ~e ti ri sa ta Vla snik „Del ta hol din ga“ Mi - emi si ji „Ka ì prst“ RTV B-92, iz ja - kao je da je za na red ne da ne za ka za no - Ju ~e je od go va rao sa mo po jed ro slav Mi {ko vi} oda zvao se ju ~e vio da je Mi {ko vi }e vo sa slu {a we sa slu {a we vla sni ka kom pa ni je nom pred me tu i ni je è leo da se ve za no za po slo va we „Del re a la”. „Del ta” Mi ro sla va Mi {ko vi }a i po zi vu po li ci je na in for ma tiv ni na sta vi po dru gom, tre }em i ~e – We ga }e ga sa ~e ka ti pred stav - po dru gim pred me ti ma. raz go vor u svoj stvu gra |a ni na. Mi tvr tom. Sa slu {a we je tra ja lo ~e ni ci Mi ni star stva unu tra {wih Pre ma we go vim re ~i ma, Mi {ko {ko vi} je sam, bez advo ka ta, sti gao ti ri sa ta i ve ro vat no ni je imao ne {to pre 11 ~a so va pred Pa la tu po slo va i pred stav ni ci Tu ì la - vi} je sa slu {an sa mo u ve zi s jed nim è qe i vo qe da na sta vi - re kao je {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, a u pred me tom. „Sr bi ja” na No vom Be o gra du, gde se Vu ~i}. na la zi Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je. We go vo sa slu {a we je za vr {e no oko 15 ~a so va. Sa slu {a we bi zni sme na Mi ro sla va Mi {ko vi }a ju ~e je tra ja lo oko ~e ti ri sa ta, a ni pri li kom do la ska ni pri od la sku, ni je è leo da da je iz ja ve za me di je. Na kon {to je oko 11 ~a so va Mi {ko vi} u{ao u Pa la tu „Sr bi ja”, me di ji su ja vi li da je ne du go po tom iz zgra de iza {la pred sed ni ca UO Lu ke „Be o grad” i biv {a pot pred sed ni ca „Del ta hol din ga” Iva na Ve se li no Mi ro slav Mi {ko vi} u Pa la tu „Sr bi ja” do {ao u 11 sati, a zgra du na pu stio u 15 ~a so va vi}. Ne {to ra ni je je na ja vqe no da }e svoj stvu gra |a ni na on ima pra vo da Vu ~i} je na gla sio da su za na red Vu ~i} je re kao da ne ras po la Mi {ko vi} bi ti sa slu {an o po slo - bu de za dr àn ~e ti ri sa ta – re kao je è de ta qi ma o sa slu {a wu Mi ne da ne za ka za na no va sa lu {a wa, va wu „Del re a la” te slu ~a ju kon ver - Se la ko vi}. ali opet ni je re kao o ko jim pred me {ko vi }a i da ne è li da ga su zi je oko 16 hek ta ra ze mqi {ta u Blo Mi ni star je na ja vio da bi mo glo tra u me di ji ma na zo vu dik ta to ti ma je re~, na gla {a va ju }i da za sa ku 53 na No vom Be o gra du uz auto put bi ti vi {e te ma za raz go vor s Mi - rom ko ji ras po la è svim in slu {a we Mi {ko vi }a jav nost ne bi Be o grad–Za greb, iz me |u me ga ma ra - {ko vi }em, a ni je is kqu ~io da bi se for ma ci ja ma, ali da je upo znat s ni zna la da on sam to ni je ob ja vio. ke ta „Tem po“ i Kvan ta {ke pi ja ce. me |u wi ma mo gla na }i i pri va ti za - tim da je te ma sa slu {a wa ju ~e Upi tan da pro ko men ta ri {e opu Mi ni star prav de i dr àv ne ci ja „Ce-mar ke ta”. {te no i la god no po na {a we Mi bio sa mo je dan pred met. Vu ~i}, upra ve Ni ko la Se la ko vi} je pri Pr vi pot pred sed nik vla de i li - me |u tim, ni je pre ci zi rao o kom {ko vi }a pri li kom do la ska na sa li kom ju ~e ra {weg go sto va wa u der SNS-a Alek san dar Vu ~i} re - pred me tu je re~. slu {a we, Vu ~i} je re kao da we mu ni {ta ni je sme {no. - Ni je dan od ovih pred me ta ni je mi sme {an - na veo je Vu ~i}. ^lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} iz ja vio je to pre do ~i ti tu ì o cu, a tu ì lac }e da ti ko na~ nu rup ci je Du {an Sli jep ~e vi} je iz ja da ju ~e za B-92 da je po li ci ja s vla sni kom „Del ta i od lu ~u ju }u re~ – ka zao Mi lo rad Ve qo vi} za B-92. vio za „Dnev nik“ da je Sa ve tu pot hol din ga” oba vi la raz go vor sa mo o pred me tu „Del Ka ko pre no si ta te le vi zij ska sta ni ca, Ve qo vi} pu no ne po zna to po vo dom ko jih real”, a da sle de raz go vo ri o „Ni bens gru pi”, kao i je na veo da je „Mi {ko vi} u raz go vo ru bio ko rek tan okol no sti je sa slu {a van Mi {ko o svim spor nim pri va ti za ci ja ma u ko ji ma se po mi i ko o pe ra ti van“. vi}. we ovaj bi zni smen. – Mi }e mo i da qe u na red nom pe ri o du vr {i ti – Mi smo u na {im iz ve {ta ji ma Ve qo vi} je re kao da ju ~e „ni je bi lo re ~i o ’Ni sve pro ve re ve za no za ~i we ni ce ko je je iz neo go spo ob ra di li „Ce-mar ket” s jed ne stra bens gru pi’, s ob zi rom na to da je Mi ro slav Mi din Mi {ko vi}. Oba vqa }e mo raz go vo re i s dru gim ne, i ovo ze mqi {te, a ko je se po mi {ko vi} re kao da ni je spre man za raz go vo re po tom qu di ma. Do go vo re no je da }e mo i da qe, ve za no za we u jav no sti, s dru ge. Mi {ko vi} pred me tu“. ne ke dru ge pred me te, ta ko |e na red nih da na s go spo na ma ni je bio ob u hva }en za Lu ku – Ta ko da }e mo na red nih da na s wim ima ti raz go di nom Mi {ko vi }em oba vi ti raz go vor u svoj stvu „Be o grad“. Mi sto ji mo iza ono ga vor, opet u svoj stvu gra |a ni na i uz pri su stvo po stu gra |a ni na, ali i s jo{ mno go li ca. Na kra ju }e tu {to smo iz ne li u iz ve {ta ji ma, ali pa ju }eg tu ì o ca, na te okol no sti, kad }e mo opet ì lac bi ti taj ko ji }e da ti ko na~ nu re~ u ve zi sa ne ma mo ni ka kvu po vrat nu in for vi de ti {ta je we go vo vi |e we sve ga to ga. Sve }e mo svim tim do ga |a ji ma – ob ja snio je Ve qo vi}. ma ci ju iz Vla de – re kao je Sli jep ~e vi}. J. J.

Usko ro i o „Ni bens gru pi”

U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU SU \E WE SRE] KU MAR TI ]U ZA UBI STVO OCA I PO LI CAJ CA U STA RIM LE DIN CI MA

Al ko hol ku mo vao tra ge di ji – Ka da sam se pro bu dio u bol ni ci i ugle dao pa pi re iz po stup k a ko j e su mi po k a z a l i, shva tio sam {ta sam ura dio, od no sno da sam li {io ì vo ta dva ~o ve ka. Ni je mi ja sno ka ko se to de si lo – iz ja vio je ju ~e, na po ~et ku su |e wa u no vo sad skom Vi {em su du Sre} k o Mar ti} (1975), ko ji je okri vqen da je eks plo zi jom bom be ubio svo ga oca Jo va Mar ti }a i po li caj ca Si ni {u Hr we za. – Re kao sam po li caj ci ma da sam do neo bom bu s ra ti {ta. Ina ~e, otac i ja smo bi li na gle pri ro de. Po na kad smo se sva |a li, ali ni kad fi zi~ ki su ko bqa va li. Po ne kad bih ja lu pao vra ti ma ili u na le tu be sa raz bio ~a {u. On i ja smo ra di li i za ra |i va li, a maj ka i se stra su ì ve le s na ma. Na pi ta wa pred sed ni ce ve li kog sud skog ve }a su di je Zla te Ro di}-Kne è vi}, ko ju je ve o ma lo {e ~uo zbog o{te }e nog slu ha, op tu è ni je na veo da je po sle do la ska s ra ti {ta bio „ma -

lo ner vo zni ji, po ne kad ma lo vi {e„. – De {a va lo mi se da imam pre kid fil ma kad se na pi jem. Me ni je bi lo lak {e kad po pi jem, lak {e mi je pro la zio dan. Dan pre kob nog do ga |a ja ni sam pio, sa mo dve ra ki ji ce uju tro, jed no pi vo po sle ru~ ka i jed no pred spa va wa. Se stra i maj ka su mi go vo ri le da se le ~im, da ne pi jem al ko hol i da tra ìm sred stva za smi re we, da mi da ju bla ù te ra pi ju zbog ko {ma ra i sno va, ali ja sam sma trao da ne tre ba to da ra dim. Bio sam op te re }en onim {to se ta mo (na ra ti {tu) de {a va lo, a sma trao sam da ni ko ne tre ba da bu de op te re }en mo jom bo le {}u. Re kao sam maj ci da mi je ì vot ni ka kav, jer ra dim sva ki dan, a one stal no tra è pa re. Za ra |i vao sam ta ko {to sam u po dru mu ku }e va rio pro zo re i vra ta kad bih po go dio po sao – ka zao je okri vqe ni, ne za po sle ni ma {in bra var ro dom iz Kni na Sre} ko Mar ti}.

Ku }a u ko joj se do go di lo dvo stru ko ubi stvo

Po na vo di ma op tu `ni ce, Sre} ko Mar ti} je 30. ok to bra pro {le go di ne oko 15 ~a so va u Sta rim Le din ci ma, is pred ku }i u ko joj je `i veo u Uli ci Vu ka Kar xi }a 169, u sta wu te {kog pi jan stva (3,43 mg/ml al ko ho la u kr vi), bit no sma we no spo so ban da shva ti zna ~aj svog de la i da

upra vqa po stup ci ma, na kon sva |e, ubio svog oca Jo va Mar ti }a i po li cij skog slu `be ni ka Si ni {u Hr we za ko ji je tom pri li kom bio na du `no sti. On je in ter ve ni sao po do ja vi N. M. da wen brat Sre} ko Mar ti} raz bi ja stva ri po ku }i i pre ti fi zi~ kim ob ra ~u nom s uku }a ni ma.

Si ni {a Hr wez i we gov ko le ga S. M., u na me ri da oba ve slu `be ni raz go vor s osum wi ~e nim, si {li su u ga ra ù ku }e gde je okri vqe ni u xe pu dr ào jed nu ofan ziv nu bom bu M-75, a iz dru ge je iz va dio osi gu ra~ i dr ào je u de snoj ru ci iza le |a. U jed nom tre nut ku ba cio je bom bu ka ocu i Hr we zu, usled ~e ga je do {lo do eks plo zi je. Na li cu me sta su po gi nu li Si ni {a Hr wez i Jo vo Mar ti}, a po li ca jac S. M., ko ji je u tre nut ku de to na ci je bio iza okri vqe nog Sre} ka, po go |en je de lo vi ma ru~ ne bom be i za do bio la ke te le sne po vre de, ka è se u op tu `nom ak tu. – Sin mi je bi bio tih. Po ceo dan je se deo, }u tao i gle dao u jed nu ta~ ku. Go vo ri la sam mu da ide kod le ka ra i da pre gle da gla vu. On je bo le stan, ali ja vam ne mo gu re }i od ~e ga. Ni sam za in te re so va na za na kna du {te te od we ga i ne mo gu da se iz ja snim o kri vi~ nom pro go nu. Ne znam {ta da ka èm o to me – ka za la je ju ~e, je dva ~uj nim gla som,

maj ka okri vqe nog M. M., ko ja se i kre }e ve o ma spo ro ne si gur nim ho dom. Iako pri vi le go va na da ne sve do ~i kao se stra op tu è nog, N. M. je ju ~e iz ja vi la da è li da sve do ~i, ali da ovom pri li kom ni je spo sob na za to. – Ose }am se iz gu bqe no – ka za la je ona i do da la da se po sle tog do ga |a ja le ~i i da osta je kod ono ga {to je do sa da iz ja vi la u po stup ku. – Ni je bi lo kra te ra na me stu do ga |a ja. Bom ba je, ve ro vat no, eks plo di ra la u ru ci, sa da po koj nog, po li caj ca, u vi si ni sto ma ka, mo `da ju je i po di gao sa ze mqe – ka zao je sud ski ve {tak To mi slav Ma to vi}. Dr Vla di mir Pi li ja, stal ni sud ski ve {tak za sud sku me di ci nu, na veo je da je po li ca jac ve ro vat no bio u sto je }em po lo à ju, dok mu je de sna ru ka bi la u kon tak tu s bom bom. Na sta vak glav nog pre ter sa za ka zan je za 28. de cem bar. M. Vu ja ~i}

SPORT

utorak4.decembar2012.

dnevnik

D A N A S P O ^ I W E 1 0 . E V R O P S K O P R V E N S T V O Z A R U K O M E T A [ I C E ( 4 – 1 6 . D E C E M B A R )

Nor ve `an ke bra ne ti tu lu Evropski {ampionat za rukometa{ice, jubilarni 10. po redu, danas po~iwe u ~etiri grada (Beograd, Novi Sad, Vr{ac i Ni{), a zavesa }e biti spu{tena finalnom utakmicom i dodelom nagrada 16. decembra. Ina~e, {ampionat je prvobitno trebalo da bude odr`an u Holandiji, ali nakon {to je ta zemqa zbog finansijskih razloga odustala turnir je dodeqen na{oj zemqi, pre svega zbog sjajne organizacije mu{kog {ampionata u januaru ove godine. Srbija je imala zadatak da u izuzetno kratkom vremenskom roku, od {est meseci, uradi ono {to se priprema godinama. Zbog toga }e turnir biti kra}i za dva dana od prethodno planiranog, takmi~ewa u grupama }e po~eti danas, a razlika u odnosu na mu{ki turnir je ta {to se polufinale i finale igraju bez pauze. Godina na izmaku po~ela je rukometom i bi}e zavr{ena u znaku ovog sporta. U januaru su nas obradovali rukome-

ta{i osvajawem srebrne medaqe, sada su na potezu devojke, a organizatori se nadaju da }e se u najmawu ruku ponoviti spektakl iz januara. Srbija }e tako u}i u anale evropskog sporta kao prva dr`ava koja je u jednoj godini organizovala dva kontinentalna {ampionata u istom sportu. Evropsko rukometno prvenstvo je deseto po redu, a prvo je organizovano 1994. godine u Nema~koj i od tada se odr`ava svake dve godine, a ujedno je i kvalifikacioni turnir za Svetsko prvenstvo. Do sada su svega tri reprezentacije osvajale zlatnu medaqu, Norve{ka je pet puta bila prvak Evrope (1998, 2004, 2006, 2008, 2010.) i sada brani titulu. Danska je tri puta bila najboqa (1994, 1996, 2002.) i Ma|arska jednom, 2000. godine. Na Euro 2012 u Srbiji u~estvuje 16 nacionalnih timova koji }e se u preliminarnoj rundi nadmetati u ~etiri grupe. Plasman u drugu fazu obezbedi-

}e po tri prvoplasirane reprezentacije iz svake grupe, a prenose se bodovi osvojeni protiv ekipa koje nastavqaju takmi~ewe. U narednoj rundi takmi~ewa ukr{taju se grupe A i B, odnosno C i D, a u novoformiranim grupama, u Novom Sadu i Beogradu, prve dve ekipe plasira}e se u polufinale. Na{e devojke }e sve utakmice igrati u Areni, jer je dvorana Pionir zauzeta. Ina~e, kroz istoriju rukometa{ice Jugoslavije osvojile su zlatnu medaqu na SP u Beogradu 1973. godine, a na {ampionatima Starog kontineta nisu imale ve}ih uspeha. Najboqi plasaman ostvaren je pre 10 godina u Danskoj, kada je zauzeto {esto mesto. Osim Srbije, u Beogradu }e igrati selekcije Norve{ke, Ukrajine i ^e{ke. Nema sumwe da }e, pored grupe u kojoj je na{a reprezentacija, veoma zanimqivo biti i u Novom Sadu, ponajvi{e zbog ~iwenice da }e u Spensu utakmice igrati najatraktivnije selekcije

Hrvatske, Nema~ke, [panije i Ma|arske. U Ni{u se, ba{ kao na mu{kom {ampionatu, o~ekuje invazija Makedonaca, s obzirom da }e wihova selekcija opet igrati u tom gradu, uz [vedsku, Francusku i Dansku. Tako|e, u ve}em broju bi}e prisutni navija~i Danske, dok se ne{to mawe navija~a o~ekuje iz Francuske i [vedske. Vr{ac }e do~ekati selekcije Crne Gore, Rumunije, Rusije i Islanda. Interesovawe medija za EURO 2012 je veliko, a zvani~ne brojke iznela je i EHF. Preko 1,5 milijardi TV gledalaca i preko 300.000 gledalaca u halama {irom Srbije na pro{lom prvenstvu, postavilo je nove rekorde i standarde u organizaciji takmi~ewa. Signal iz srpskih dvorana prenosi}e se i van na{eg kontinenta, tako da }e qubiteqi rukometa u Brazilu, Australiji, SAD i na Bliskom istoku imati priliku da u`ivaju u majstorijama najboqih evropskih rukometa{ica.

U BE O GRAD SKOJ ARE NI IGRA JU SR BI JA I NOR VE [KA

I naj bo qe ume ju da iz gu be Re pre zen ta ci ju Sr bi je na otva ra wu {am pi o na ta da nas (20.15 ~asova) o~ekuje najteì ispit, po{to }e za rivala imati Nor ve {ku, naj tro fej ni ji tim u ovom takmi~ewi. Od prvog EP 1994, kada su osvojile bronzanu medaqu, konstantno niù uspehe. U svojim vitrinama imaju pet zlatnih, dve srebrne i jednu bronzanu medaqu, a od 2004. nisu izostajale sa podijuma. Me|utim, Norveànke ne niù uspehe samo na evropskom nivou, one su ujedno i prvakiwe sveta iz 1999. i 2011, kao i olimpijske {ampionke iz 2008. i 2012. Selektor na{ih rukometa{ica Sa{a Bo{kovi} rekao je pred dana{wi duel da }e ta utak mi ca po ka za ti ko li ko ekipa moè u drugom krugu ako do|e do wega. - Mu{karci su nam dali doma}i zadatak, a mi }emo se potruditi da damo svoj maksimum. Ciq nam je prvenstveno da pobedimo sami sebe, a {to se devojaka ti~e, sve su u odli~noj formi i svih 16 }e dati svoj doprinos kako bismo pro{li u drugi krug. Nadam se da }emo ve} u prvoj utakmici pokazati da li moèmo da do|emo do ciqa, a to je drugi krug. Ne bih da potcewujem Ukrajinu i ê{ku, ali nam je utakmica sa Norve{kom pokazateq {ta bismo mogli da uradimo u drugom krugu - rekao je Bo{kovi}. Selektor je istakao da }e ekipa u~initi sve da protiv svetskih, evropskih i olimpijskih {ampionki do|e do povoqnog rezultata.

Na {e ru ko me ta {i ce ve ru ju da }e ima ti ve li ku po dr {ku pu bli ke

- O~ekujemo da pru`imo svoj mak si mum. Nor ve {ka nam je sticajem okolnosti protivnik u prvom kolu i mi }emo u~initi sve da do|emo do povoqnog rezultata. Najboqa su repre-

zentacija na svetu, imaju fantasti~ne rezultate ve} 15 godina, osvojile su sve {to su mogle i ~ast nam je da igramo sa wima. Bo{kovi} je jo{ istakao da }e wegove rukometa{ice po-

Do bro do {li u No vi Sad Dan uo~i po~etka EP medijima su se obratili gradona~elnik Novog Sada i predsednik Lokalnog organizacionog odbora Milo{ Vu~evi}, direktor Spensa Borislav Rajkov, direktor takmi~ewa u Novom Sadu Zoran Stanojevi} i ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Predrag Svilar. Gradona~elnik Vu~evi} po`eleo je dobrodo{licu svima koji }e posetiti na{ grad, ~lanovima reprezentacija, predstavnicima EHF i predstavnicima medija. - Pozivam sugra|ane da budemo dobri doma}ini, kao {to umemo, i da doprinesemo da se gosti ose}aju bezbedno, da u`ivaju u lepotama na{eg grada, kako bi o Novom Sadu i Srbiji

po povratku u svoje zemqe pri~ali sve najboqe. Ube|en sam da }e Novi Sad biti na visini zadatka i da }emo svi imati priliku da vidimo dobar rukomet – istakao je gradona~elnik. Direktor Spensa Borislav Rajkov rekao je da se prvi put doga|a da jedna zemqa dobije dva doma}instva u jednoj godini, oceniv{i da je to veliki uspeh. Direktor takmi~ewa Zoran Stanojevi} podsetio je da je oko 300 hiqada qudi pro{lo kroz na{u zemqu za vreme EP rukometa{a, a da je u realizaciju manifestacije bilo ukqu~eno 2.000 volontera. Takmi~ewe je bilo organizovano na vrhunskom nivou, zbog ~ega nam je, kako je naglasio, ponovo ukazano poverewe da budemo doma}ini i ovog EP.

Gru pa A (Be o grad)

Gru pa B (Ni{)

Gru pa C (No vi Sad)

Nor ve {ka, Ukra ji na, Sr bi ja, ê {ka 4. de cem bar: Ukra ji na-ê {ka (17.45) Sr bi ja-Nor ve {ka (20.15) 6. de cem bar: Sr bi ja – Ukra ji na (18.15) ê {ka -Nor ve {ka (20.15) 8. de cem bar: Ukra ji na – Nor ve {ka (18.15) Sr bi ja-ê {ka (20.15)

[ved ska, Fran cu ska, Dan ska, Ma ke do ni ja 4. de cem bar: Fran cu ska - Ma ke do ni ja (18.15) [ved ska - Dan ska (20.15) 6. de cem bar: Ma ke do ni ja - [ved ska (18.15) Dan ska - Fran cu ska (20.15) 8. de cem bar: [ved ska - Fran cu ska (18.15) Dan ska - Ma ke do ni ja (20.15)

Hr vat ska, Ne ma~ ka, Ma |ar ska, [pa ni ja 4. de cem bar: Ne ma~ ka – [pa ni ja (18.15) Hr vat ska – Ma |ar ska (20.15) 5. de cem bar [pa ni ja – Hr vat ska (18.15) Ma |ar ska – Ne ma~ ka (20.15) 7. de cem bar: Ma |ar ska – [pa ni ja (18.15) Hr vat ska – Ne ma~ ka (20.15)

kazati koliko vole svoju zemqu. - Mislim da }e devojke pokazati publici koliko volimo ovu zemqu i koliko smo spremni da se odreknemo svega i poka`emo koliko vredimo - naglasio je Bo{kovi}. Kapiten Andrea Leki} kazala je da je Norve{ka apsolut ni fa vort za osva ja we Evropskog prvenstva, ali da na {a eki pa ima {an se i u utkamici sa wima. - Spremne smo, zdrave i sa uzbu|ewem ~ekamo po~etak i utakmicu sa Norve{kom. One su ap so lut ni fa vo ri ti za osvajawe prvenstva, ali se nadamo da bi doma}i teren mogao da bude faktor iznena|ewa. U utakmicu ne ulazimo pognute glave, radile smo i razmi{qale kako da iza|emo na kraj sa wima - rekla je Andrea i dodala: - Odigrale smo dve kon-

Gru pa D (Vr {ac) Ru mu ni ja, Cr na Go ra, Island 4. de cem bar: Cr na Go ra - Island Ru mu ni ja - Ru si ja 5. de cem bar: Ru si ja - Cr na Go ra Island - Ru mu ni ja 7. de cem bar: Ru si ja - Island Ru mu ni ja - Cr na Go ra

Ru si ja, (18.05) (20.15) (18.05) (20.15) (18.05) (20.15)

Sa stav re pre zen ta ci je Sr bi je Ime i pre zi ma

g. ro|.

vis. me|. m. go lo vi po zi ci ja

Ka ta ri na To ma {e vi} 1984 179 43 0 gol man Jo va na Ri so vi} 1993 171 2 0 gol man Kri sti na Ge or gi jev 1991 172 7 0 gol man Ana Ka ~a re vi} 1984 175 5 0 gol man Jo va na Bar to {i} 1985 165 55 122 l. kri lo Je le na Ni {a vi} 1980 168 75 108 l. kri lo Sve tla na Og we no vi} 1981 166 74 160 l. kri lo Sa wa Dam wa no vi} 1987 177 70 254 l. bek Je le na Eri} 1979 180 59 153 l. bek Bi qa na Fi li po vi} 1986 189 14 29 l. bek Jo va na Sto iq ko vi} 1988 182 2 0 l. bek An drea Le ki} 1987 178 62 324 s. bek Kri sti na Li {~e vi} 1989 173 20 23 s. bek Je le na Po po vi} 1984 171 78 124 d. bek Ma ri na Dmi tro vi} 1985 182 51 99 d. bek Ka ta ri na Kr pe` 1988 170 51 105 d. kri lo Iva na Mi lo {e vi} 1982 168 42 36 d. kri lo Sa wa Ra jo vi} 1981 172 39 58 pi vot Sla |a na Pop–La zi} 1988 178 43 69 pi vot Ma ri ja Loj pur 1983 178 20 32 pi vot Sa {a Bo {ko vi} se lek tor trolne utakmice sa Rumunijom i Islandom. Pokazale smo dobru igru i zadovoqne smo pobedama. Agresivnost u odbrani je bila na viskom nivou i to je ono {to najvi{e raduje. Na pitawe sa kakvim o~ekivawima ona i wene saigra~ice ~e ka ju Evrop sko pr ven stvo, Leki}eva je odgovorila: - Prvobitni ciq je prolazak u drugi krug, a posle toga se potajno nadamo da }emo imati sna ge za ne ko iz ne na |e we.

Prednost doma}eg terena igra veliku ulogu. Nadam se da }emo uz veliki broj navija~a do}i do izraàja. Upravo je to jedna od stvari koja moè da prevagne u na{u korist u odlu~uju}im trenucima. Pozivam navija~e da nas podrè, a mi }emo to vratiti na najboqi na ~in. Do ma }in stvo Evrop skog pr ven stva bez na vi ja ~a nije doma}instvo - rekla je kapiten srpskih rukometa{ica. Pri pre mio: J. Ga li}

SPORT

dnevnik

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

^eka se prva prijava

Prijave za 50. jubilarni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu su u toku. Dodu{e, prvog dana ni jedna ekipa nije i zvani~no potvrdila u~e{}e, ali se bar wih desetak interesovalo za uslove, pa verujemo da }e ovogodi{wa smotra mini fudbala u Novom Sadu prema{iti o~ekivawa. Najmla|i su izgleda i najnestrpqiviji, wih interesuje sve pa nije na odmet da jo{ jednom ponovimo uslove i pravila. Turnir }e se igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i publiku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se sa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani (igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti (1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe je ista kao i pro{le go-

dine - 15.000 dinara, veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond, s obzirom da se radi o jubilarnom turniru, }e ove godine biti ve}i nego prethodnih, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi ukupno oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo svako radnog dana u Sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14), od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon 021/480 - 6827. G. K.

utorak4.decembar2012.

U^INAK IGRA^A VOJVODINE KROZ PRIZMU STATISTIKE

Abubakar najvi{e na terenu U 15 jesewih kola fudbaleri Vojvodine ostvarili su po sedam pobeda i remija i samo jednom su pognutih glava napustili teren, uz gol razliku 13:7. Na kraju jeseni zauzeli su ~etvrto mesto s 28 bodova, jednim mawe od tre}eplasirane Jagodine, tri od drugoplasirane Crvene zvezde i devet mawe od jeseweg prvaka Partizana. Tokom zime sigurno }e uslediti detaqna analiza u~inka, posebno kada je re~ o neefikasnosti. îwenica je da je odbrana primila najmawe golova u ligi i to }e sigurno hrabriti trenera Neboj{u Vigwevi}a pred prole}ne izazove, posebno pred polufinale Kupa, nadaju se Novosa|ani i finale ovog takmi~ewa. Me|utim, navala je imala silnih problema s realizacijom i tu }e mnoge stvari morati da se promene ukoliko se èle boqi rezultati. Statistika kaè da je jesenas nastupilo 26 igra~a, a najvi{e vremena na terenu proveo je Abubakar Oumaru. On je igrao igrao u svih 15 utakmica, proveo na travwacima {irom Srbije 1342 minuta (89,5 u proseku). Iza wega se nalazi reprezentativac BiH Miroslav Stevanovi}, koji je igrao ta ko |e na svim me ~e vi ma i proveo na terenu 1265 minuta

Ne ma wa Su pi} pri mio naj ma we go lo va to kom je se ni

(84,3 prose~no). Slede}i na li sti je ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} sa 14 na stu pa i 1243 minuta (88,7), dok je iskusni \or|e Joki} igrao u 13 utakmica i imao 1170 minuta (90). Golman Nemawa Supi} odigrao 14 me~eva i imao 1125 minuta (80,3). Slede Igor \uri} (9 me~eva, 810 minuta),

SUTRA U FC „VUJADIN BO[KOV”

Me~ sa Slanobarcima Iako je jesewa polusezona zavr{ena, fudbaleri Vojvodine jo{ nisu oti{li na pauzu i ju~e su trenirali u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov“. Sutra }e odigrati trening utakmicu s prvoliga{kim sastavom novosadskog Proletera, a posle we oti}i }e na odmor do 9. januara, za kada je zakazan po~etak zimskih priprema. Sutra{wa utakmica izme|u Vojvodine i Proletera igra se u FC „Vujadin Bo{kov“, od 13 ~asova.

VLADIMIR VERMEZOVI], TRENER PARTIZANA

Ne idem iz kluba Iako je bio najavqen za petak, brifing trenera Partizana Vladimira Vermezovi}a sa novinarima odr`an je ju~e.Vermezovi} se najpre osvrnuo na svoj ostanak na klupi jer su pojedini mediji, posle me~a sa Spartakom ZV {pekulisali da je biv{i. - To su pri~e koje imaju svoju svrhu. Namera je da se izjedna~i situaciju u Crvenoj zvezdi i Partizanu kako bi se tema skrenula sa prave pri~e. Jo{ kad bi mogli da dodaju kom{ijama {est bodova bilo bi izvanredno. Ne idem nigde, ovde sam, nastavqam rad u Partizanu – rekao je Vermezovi}. [ef struke osvrnuo se na to koliku ima podr{ku klupske uprave: - Ne znam zaista koliko me podr`avaju. Ne vi|am se sa wima osim posle utakmica. Oni rade svoj posao ja svoj i to je to. Rekao bih da imamo korektan odnos. Treneru smeta to {to se u ovoj polusezoni mo`da vi{e pri~alo o nedisciplini pojedinih igra~a nego o samom fudbalu. - O Aleksandru Mitrovi}u pi{e se samo kad napravi neki incident, a niko i ne spomiwe da je najboqi strelac ekipe. To me boli. Protiv Spartaka sva{ta se de{avalo, a ne samo to da je Miqkovi} jednog wihovog igra~a hvatao za gu{u. Pa to je radio i ovaj wemu. Niko ne pi{e da se u tim trenucima cela klupa Spartaka zaletela na Mitrovi}a, kao i to da je klupa Partizana bila provocirana. I iskqu~ewe protiv Nef~ija imalo je svoju predigru, Mitrovi} je bio provociran od wihovih igra~a i samo je reagovao na to. Zar je trebalo da se povu~e ? Ovde sam 4, 5 meseci i zatekao sam raspu{tenu grupu igra~a. Kratak je to period da bih uspeo da u tom segmentu ne{to bitnije uradim.

Vermezovi} je zadovoqan kako je ekipa odradila jesewi deo prvenstva. - Prvi smo, imamo {est bodova prednosti, igramo dobro. Zabeleìli smo 12 pobeda, remi i dva poraza i najboqi smo u ligi. Uz to smo i najefikasniji tim, {to nije za potcewivawe. Mnogi osporavaju na{ sistem igre sa jednim {picem, ali on, o~igledno, donosi rezultate. Pro{le sezone nismo se ni kvalifikovali za Evropu pa je leto{wi plasman napredak. Mo`da nam je takmi~ewe u woj i previ{e okupiralo pa`wu pa nismo na najboqi na~in odigrali neke utakmice doma}eg prvenstva. Rekao sam jo{ pre par meseci da je nama prevashodni ciq doma}a titula. Rezultati u Evropi mo`da nisu najboqi, ali iskreno mislim da }e na{e ekipe sve teè igrati u woj. Svi napreduju, samo mi stojimo u mestu. Kao najve}i uspeh ove jeseni Vermezovi} vidi afirmaciju mla|ih igra~a. - Momci koji pro{le sezoni nisu igrali, ili su bili malo na terenu ove godine su dobili priliku. Nije im bilo lako, izloèni su bili velikim pritiscima, ali su ih prevazi{li, na ~emu im ~estitam. Izneli su utakmice u Evropi, {to za wihove godine nije lako. U Partizanu postoji grupa igra~a koja ve} neko vreme èli da ode. - Znam za tu situaciju, nije mi nova. Razumem da momci èle da na|u klub koji }e im osigurati egzistenciju, ali ponuda jo{ nema. I iz tog razloga je dobro {to se polusezona zavr{ava u ~etvrtak. Ipak, i oni imaju obavezu da protiv Rubina odigraju najboqe {to mogu. - Ne}emo biti opu{teni, to je posledwi me~ u polusezoni i èlimo da ga odigramo maksimalno. Rusi ve} danas dolaze {to moè da zna~i da su pobegli od zime ili da se ozbiqno pripremaju za nas. Ne}e se oni opustiti, iskusna je to ekipa zato i o~ekujem da }emo imati vrlo teàk posao – zakqu~io je Vermezovi}. I. Lazarevi}

Almami Moreira (12, 798) Bojan Nasti} (9, 792) itd. Ako je suditi po minuta`i, Vojvodina je naj~e{}e igrala u sastavu: Supi}, Vuli}evi}, Nasti}, Joki}, \uri}, Radoja, A|uru, Mo re i ra, Ste va no vi}, Bo jo vi} i Abubakar. [to se ti~e strelaca, koji se, kako rekosmo, nisu proslavili, najefikasniji je bio Kame ru nac Abu ba kar Ouma ru, koji je postigao 4 prvenstvena i dva gola u Kupu Srbije. Na drugom mestu nalazi se Milan Bojovi} s tri gola u {ampionatu i jednim u Kupu, a slede Stevanovi} s dva, te Trajkovi}, \uri}, Moreira i Katai s po jednim golom u Superligi. Najboqi asistenti bili su Stevanovi} i Moreira s po tri uspe{na dodavawa za postizawe golova, dok su po jed-

nom asistirali A|uru, Meleg, Abubakar, Kosovi}, Vuli}evi} i Brankovi}. Naj~e{}e opomiwani igra~ bio je \or|e Joki} sa ~etiri ùta kartona, dok su po tri javne opomene imali Supi} i Trajkovi}. Po dve ùte karte dobili su Vuli}evi}, Mito{evi}, Grin, Moreira, Bojovi} i Jao, a igra~i novosadskog superliga{a ukupno su dobili 31 ùti karton, dok ni jednom nisu bili ka`weni iskqu~ewem, {to je sigurno podatak vredan hvale. Ka ko je na ja vio Ne boj {a Vigwevi}, odlazak na odmor usledi}e u subotu, a do tada }e pojedini igra~i odigrati jednu ili dve trening utakmice. Po ~e tak zim skih pri pre ma najavqen je za 9. januar. A. Predojevi}

DANAS I SUTRA POSLEDWE LIGA[KO KOLO LIGE [AMPIONA

Sedam kandidata za ~etiri mesta Danas i sutra na programu je posledwe liga{ko kolo Lige fudbalskih {ampiona. Velikih nedoumica nema, u osmini finala preostalo je jo{ ~etiri slobodna mesta. U prole}noj nokaut fazi igra}e: Porto, Pari sen @ermen, [alke, Arsenal, Malaga, Milan, Borusija (D), Real, Bajern, Valensija, Barselona i Man~ester junajted, a za preostala ~etiri mesta bori}e se: [ahtjor, Juventus, ^el-

si (Grupa E), Benfika, Seltik (Grupa G), Galatasaraj i Klu` (Grupa G). U najte`oj sitaciji je branilac trofeja ^elsi, koji ~eka ishod me~a izme|u [ahtjora i Juvantusa. Ako se veliki dvoboj u Dowecku zavr{i bez odluke Londonci }e zavr{iti takmi~ewe. U slu~aju pobede Juventusa plavcima je potrebna pobeda od ~etiri gola u me~u s Nordsjilandom, a ako tri-

Agu e ro (Ma ~e ster si ti) {u ti ra na gol Borusije Dortmund

jumfuje [ahtjor bilo kakva pobeda vodi êlsi u osminu finala. - Nisam imao vremena da razmi{qam o Ligi {ampiona – iskren je novi trener êlsija Rafa Benitez. – Imamo mnogo problema, u tri me~a, koliko vodim êlsi, osvojili smo svega dva mr{ava boda, igramo slabo i ne{to moramo da mewamo ako èlimo boqe rezultate. Mo`da }e biti pomaka ba{ u me~u s Nordsijlandom. Jedan od zanimqivijih utakmica dana{weg programa je okr{aj izme|u Borusije iz Dortmunda i Man~ester sitija, bez obzira {to se gra|ani bore samo za tre}e mesto u grupi i opstanak u Ligi Evrope. - Na{ ciq je i daqe isti, da odbranimo titulu najboqeg u Engleskoj – kaè menaxer Man~ester sitija Roberto Man}ini. – Za Ligu {ampiona nam jo{ uvek trebaju poja~awa, ali ne}u da se pravdam, morali smo boqe. Vaqda }emo snagu pokazati u Dortmundu i izboriti tre}e mesto u grupi. Znate, nije lako raditi u Sitiju, jedne nedeqe vam za trenera novinari dovode Muriwa, druge Gvardiolu, tre}e An}elotija, treba sve to iz-

Danas Grupa A

Sutra Grupa C

Di na mo (Z) – Di na mo (K) (20.45) PS@ – Por to (20.45)

Ma la ga – An der leht Mi lan – Ze nit

1. Por to 2. PS@ 3. Di na mo (K) 4. Di na mo (Z)

1. Ma la ga 2. Mi lan 3. Ze nit 4. An der leht

5 5 5 5

4 4 1 0

1 0 1 0

0 9:2 13 1 12:2 12 3 5:9 4 5 0:13 0

dràti, ali se ne pla{im za svoj status. Borusija je izgleda prona{la formu, milioneri su u derbiju Bundeslige osvojili bod u me~u sa Bajernom u Minhenu. - Bez obzira {to smo ve} obezbedili plasman u osminu finala, èlimo pobedu – jasan je trener Jirgen Klop. – Me~ sa Sitijem bi}e pravi test za nas, nadamo se da }emo biti na visini zadatka. Kvalitetan okr{aj se o~ekuje i u Parizu gde se za prvo mesto u grupi bore Pari sen @ermen i Porto. - Igramo sve boqe i sigurnije – tvrdi najboqi igra~ Pari sen @ermena Zlatan Ibrahimovi}. – Uveren sam da }emo u me~u sa Portoom odigrati dobro, da }e publika uìvati i da }emo slaviti. Portugalci su spremni za veliki okr{aj, ali se ne optere}uju previ{e da li }e liga{ki deo takmi~ewa zavr{iti na prvom ili drugom mestu u grupi. - Osnovni ciq smo ispunili, {to je najva`nije. Naravno da èlimo pobedu, ali smo se ve} okrenuli `rebu - rekao je trener Vitor Pereira. G. Kova~

5 5 5 5

3 2 1 1

2 2 1 1

Grupa E (20.45) (20.45) 0 10:3 11 1 7:5 8 3 5:9 4 3 2:7 4

[a htjor – Ju ven tus ^el si – Nor dsji land 1. [a htjor 2. Ju ven tus 3. ^el zi 4. Nor dsje land

5 5 5 5

3 2 2 0

1 3 1 1

Grupa G (20.45) (20.45) 1 12:7 10 0 11:4 9 2 10:9 7 3 3:16 1

Bar se lo na – Ben fi ka Sel tik – Spar tak (M) 1. Bar se lo na 2. Sel tik 3. Ben fi ka 4. Spar tak (M)

5 5 5 5

4 2 2 1

0 1 1 0

Grupa B

Grupa D

Grupa F

Mon pe qe – [al ke (20.45) Olim pi ja kos – Ar se nal (20.45)

Bo ru si ja – Man ~e ster s. (20.45) Real – Ajaks (20.45)

Lil – Va len si ja (20.45) Ba jern – Ba te Bo ri sov (20.45)

Man ~e ster j. – Klu` Bra ga – Ga la ta sa raj

1. [al ke 2. Ar se nal 3. Olim pi ja kos 4. Mon pe qe

1. Bo ru si ja (D) 2. Real (M) 3. Ajaks 4. Man. si ti

1. Va len si ja 2. Ba jern (M) 3. BA TE 4. Lil

1. Man ~e ster j. 2. Klu` 3. Ga la ta sa raj 4. Bra ga

5 5 5 5

3 3 2 0

2 1 0 1

0 1 3 4

9:5 11 9:7 10 7:8 6 5:11 1

5 5 5 5

3 2 1 0

2 2 1 3

0 9:5 11 1 11:8 8 3 7:12 4 2 7:10 3

5 5 5 5

3 3 2 1

1 1 0 0

(20.45) (20.45)

1 11:5 12 2 7:7 7 2 5:5 7 4 6:12 3

Grupa H

1 11:5 10 1 11:6 10 3 8:11 6 4 4:12 3

5 5 5 5

4 2 2 1

0 1 1 0

(20.45) (20.45) 1 2 2 4

9:5 12 8:7 7 5:5 7 6:11 3

SPORT

utorak4.decembar2012.

dnevnik

SLO GA IZ TE ME RI NA OPRAV DA LA O^E KI VA WA

Za do voq ni dru gim me stom

Pr vi deo de ve te uza stop ne srp sko li ga {ke se zo ne, fud ba le ri Slo ge iz Te me ri na, za vr {i li su na dru goj po zi ci ji, sa se dam bo do va ma we od li de ra Do li ne. Cr ve no-be li su po tvr di li da pred sta vqa ju zna ~a jan fak tor u ‘Voj vo di ni. Skor od se dam po be da, pet re mi ja i tri po ra za, uz gol raz li ku 19:10, uklo pio se u okvir o~e ki va wa. Mi l o r ad To m i}, pred s ed n ik te m e r in s kog srp s ko l i g a { a, De jan De ja no vi} i Zo ran Tin tor, pot pred sed ni ci, sa ~la no vi ma uprav nog od bo ra, su mi ra li su re zul ta te mi nu log tro me se~ ja. - Ni smo ne za do voq ni u~in kom, li ga je iz jed na ~e nog kva li te ta, ulo ga fa vo ri ta ne zna ~i mno go, ali mo gli smo da ima mo i bo ga ti ju bo dov nu zim ni cu. Ra ~u ni cu su po kva ri li ne pla ni ra ni re mi ji kod ku }e, pro tiv mi tro va~ kog Rad ni~ kog, Sre ma i Je din stva. Ri tam su ma lo po re me ti li ka drov ski pro ble mi, naj vi {e gla vo bo qe, za da le su po vre de ka pi te na Ne ma we Sta no je va, gol ma na Ne ma we Jor gi }a, mla dog ve zi ste Ili je Tut we vi }a, kao i ~i we ni ca da je Alek san dar Ba jat, po ja ~a we iz Le o ta ra, zbog ad mi ni stra tiv nih pre pre ka, de bi to vao tek u 5. ko lu. Uspe {no smo pre gr me li pr vi deo pu ta, ve ru jem da }e mo na -

Ne ma wa Jor gi}

sta vi ti istim ko lo se kom i na pro le }e po tvr di ti da ima mo po kri }e u bor bi za vi sok pla sman. Iz mi ri li smo fi nan sij ske oba ve ze pre ma igra ~i ma i stru~ nom {ta bu, pa bez du go va wa za tva ra mo jo{ jed nu stra ni cu le pe pri ~e – ka `e pred sed nik Mi lo rad To mi}.

Zu ki}: Lep po gled na ta be lu Ne ka da {wi pr vo ti mac Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, ^SK Pi va re, Obi li }a, Pro le te ra, lu ~an ske Mla do sti i Me tal ca iz Gor weg Mi la nov ca, sjaj ni or ga ni za tor igre Zo ran Zu ki} (30), na la zi se me |u naj bo qe oce we nim igra ~a. Po sled wa tri ko la, zbog kar to na, ni je bio u kon ku ren ci ji za naj bo qi sa stav. - Te {ko mi je pa lo gle da we sa tri bi na me ~e va pro tiv Sre ma, ^SK Pi va re i Je din stva, jer ni sam mo gao da po mog nem sa i gra ~i ma. Ne mo gu bez fud ba la, utak mi ca ma se ra du jem, kao na po ~et ku ka ri je re. Lep je po gled na ta be lu, po zi ci o ni ra li smo se u vr hu, gde nam je i me sto – ja san je Zu ki}.

Gol ma ni ~vr ste ka ri ke Ne ma wa Jor gi} (24) i Mir ko Va si qe vi} (26), oprav da li su po ve re we. Mre `a iza Jor gi }a, ne ka da {weg gol ma na Voj vo di ne, Spar tak Zla ti bor vo de i Pa li }a, mi ro va la je 525 mi nu ta, bra nio je u sjaj noj for mi, ali po vre dio se na go sto va wu Ba~ koj To po li i mo rao da pa u zi ra do pret po sled weg ko la. Kao za pe ta pu {ka, {an su je ~e kao Va si qe vi}, upi sao pet na stu pa i po ka zao da na we ga mo `e ozbiq no da se ra ~u na.

Po sle go di nu da na, dva ko la pre spu {ta wa za ve se, pre ki nu ta je sa rad wa sa tre ne rom Mir kom Ba bi }em, ~i ji na sled nik jo{ ni je ime no van. Na go sto va wu u ê la re vu (1:0) i pro tiv Je din stva iz Sta re Pa zo ve (1:1), sa klu pe je di ri go vao po mo} nik Mir ko Da vi do vi}. - Star to va li smo po ra zom u Oxa ci ma, ali br zo smo okre nu li list i na ni za li se dam me ~e va bez kik sa, {to je tra si ra lo put ka vr hu. Naj bo qa iz da wa, bi la su pro tiv Pa li }a i Du na va, oba me ~a, re {i li smo u svo ju ko rist iden ti~ nim re zul ta tom – 4:0. Sa stra ne smo do ne li 11 bo do va, je di ni smo po be di li li de ra u Pa di ni i to je naj bo qi do kaz da igra~ ki ka dar po se du je kva li tet. Do li na je, mi mo svih prog no za, pri gra bi la je se we lo vo ri ke, ni {ta jo{ ni je go to vo, pa do sta uz bu |e wa o~e ku jem i u dru gom de lu tr ke. Bit no je da sa ~u va mo na oku pu oko sni cu ti ma – is ti ~e Mir ko Da vi do vi}. U li stu stre la ca, upi sa lo se osam igra ~a. Ko sta Ba ji}, po sti gao je se dam go lo va, pra te ga Zo ran Zu ki} i \or |e Jo ci}, sa po tri po got ka, dok je Vla di mir Sa mar xi}, po vrat nik iz pr vo li ga {a Ba na ta, oba go la po sti gao pro tiv Do li ne. Led su pro bi li jo{ Mar ko \u ki}, Ili ja Tut we vi}, Ne boj {a Ko va ~e vi} i Alek san dar Ba jat. - Po sle isto rij skog ula ska sa Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve u pr vo li ga {ko dru {tvo, vra tio sam se u Te me rin da po mog nem Slo gi u re a li za ci ji po sta vqe nih ci qe va. Po vu kao sam do bar po tez, ostva rio kon ti nu i tet na stu pa u ja koj kon ku ren ci ji, a go lo vi su sti gli kao na gra da za ulo è ni trud. Kod ku }e smo pro koc ka li {est bo do va, tri klu ba sa srem skog pod ru~ ja, bi la su tvrd orah, pa vo de }a Do li na ima mi ran zim ski san. Bo dov ni sal do ni je lo{, mo gao je da bu de i bo qi, a pri li ka za po prav ni, pru à se u dru gom de lu tr ke. Po ka za li smo da mo è mo sva kog da po be di mo, ni je ma la stvar nad i gra ti li de ra na we go vom te re nu i ve ru jem u be ri }et no pro le }e – na gla {a va Ko sta Ba ji} (23), je dan od ~e ti ri naj bo qa strel ca li ge. Mar ko Me ni }a nin

PO LU FI NA LE KU PA NA TE RI TO RI JI OFS IN \I JA

Su di ja naj sla bi ji ôr ta nov ci - @e le zni ~ar 0:3 (0:2) ÔR TA NOV CI: Igra li {te ôr ta no va ca, gle da la ca 50, su di ja Ri lak (In |i ja).Strel ci: Cvje ti no vi} u 16. i 43. i Mra o vi} u 54. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mar ja no vi}, Dra go mir Di mi}, Jo ki} (ôr ta nov ci). ÔRTANOVCI: Pe tro vi} 7, Dra go mir Di mi} 8, Du {an Di mi} 7, Mar ja no vi} 9, Lap ~i} 6 (Bon xi}), Pi li po vi} 8, Cve ji} 9, Sta men ko vi} 7 (P. Su bo tin 8), Jo ki} 9, Dra gi ~e vi} 8, Mir ~ev ski 8. @ELEZNIÂR: Straj ni} 9, Ra {i} 8, Mi tro vi} 7 (Do {en), Jo va no vi} 8 (Vu ko brat), Pa {i} 8

Pr va fut sal li ga – gru pa Voj vo di na Re zul ta ti: De us fu stal SAS 4:4, Le te }i Ho lan |a nin Fo rum 9:3, Ki kin da - Kra qe vi }e vo 6:2, Haj duk - Tvr |a va 1:1. 1. L. Ho lan |a nin 6 2. SAS 6 3. Haj duk 6 4. De us f. 6 5. Tvr |a va 6 6. Ki kin da 6 7. Fo rum 6 8. Kra qe vi }e vo 6

5 4 3 2 1 1 1 0

0 1 1 2 4 2 2 2

1 1 2 2 1 3 3 4

35:19 15 30:19 13 16:18 10 21:20 8 19:21 7 14:17 5 23:31 5 18:31 2

Fut sal li ga Voj vo di ne Re zul ta ti: Ba~ ka - Ke pa 2:2, [am pion - Te lep 5:3, No va Pa zo va - Are na 7:0, Vi king - Som bor 11:4. 1. No va Pa zo va 2. Vi king 3. Te lep 4. Kru na 5. Ke pa (-1) 6. Som bor 7. [am pion 8. Are na 9. Ba~ ka

6 5 6 5 6 5 5 5 5

5 4 3 2 2 2 2 2 1

0 0 0 0 1 0 0 0 1

1 1 3 3 3 3 3 3 3

42:12 15 41:20 12 25:19 9 21:18 6 21:29 6 24:34 6 20:30 6 14:24 6 9:31 4

(Bu la to vi}), Mra o vi} 8, Cvje ti no vi} 9, Ra kar 8, Ba ta lo 8, Ma ~ak 8, Vu ko vi} 8. U ve o ma di na mi~ noj, bor be noj i za ni mqi voj utak mi ci naj sla bi ji ak ter utak mi ce bio je su di ja Ri lak. We go vim su |e wem ni su bi li za do voq ni ni go sti ni do ma }i ni. Ustva ri, oba go la Cvje ti no vi }a po stig nu ta su iz ~i stih of sajd po zi ci ja. A, do ma }i ni ma ni je svi rao ne ko li ko o~i gled nih pe na la. Uz to do ma }i ni ni su is ko ri sti li ne ko li ko ide al nih pri li ka. P. Stan ~ev

KA DET SKA LI GA KI KIN DE

Mak si mal ni Ki kin |a ni Op {tin ski fud bal ski sa vez Ki kin da - No vi Be ~ej or ga ni zo vao je i ove go di ne li gu za ka de te u ko joj u~e stvu je osam eki pa. Po sle za vr {e nog je se weg de la naj u spe {ni ji su ka de ti Ki kin de sa svih se dam po be da, a uz sve to po sti gli su 34, a pri mi li sve ga tri go la. Ka ko is ti ~e se kre tar Sa ve za La zar La ti no vi} na me -

~e vi ma je ukup no po stig nu to 132 po got ka. Ka de ti ba{ ni su bi li di sci pli no va ni pa je ta ko bi lo 72 `u ta i 11 cr ve nih kar to na. Ta be la: Ki kin da 21, Ko za ra 18, Voj vo di na (NM) 12, Bu du} nost 11, Je din stvo (NB) 9, Bo rac (A) i Cr ve na zve zda (RS) po 6 i Slo bo da (NK) -1 bod. M. S.

OP [TIN SKA PI O NIR SKA LI GA KI KIN DE

No vo mi lo {ev ~a ni iz ne na di li Pi o ni ri Ki kin de je se wi su pr va ci Op {tin ske fud bal ske li ge Ki kin da u ko joj je ukqu ~e no osam eki pa. Ki kin |a ni su ube dqi vo osvo ji li ti tu lu je se we pr va sa svih se dam po be da is pred no vo mi lo {e va~ ke Voj vo -

di ne ko ja ima je dan po raz. Pla sman: Ki kin da 21, Voj vo di na (NM) 18, @AK (Ki kin da) 12, Bu du} nost (SC) 11, Ko za ra (PVS) i Je din stvo (NB) po 9, De li ja (M) 3 i Slo bo da (NK) 0 bo do va. M. S.

Fud ba le ri Je din stva iz No vog Be ~e ja

Fo to: Slo bo dan Ma le {ev

JE DIN STVO IZ NO VOG BE ^E JA JE SE WI PR VAK VOJ VO \AN SKE LI GE IS TOK

Ti tu la zi mu je kraj Ti se Po b e dom pro tiv Ki k in de, fud ba le ri Je din stva iz No vog Be ~e ja, sta vi li su pe ~at, na iz u zet no us pe {an, je se wi deo pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi is tok. Iza bra ni ci tre ne ra Mar ka Gu te {e osvo ji li su 38 bo do va, ostva ri li gol raz li ku 35:17, za be le ì li 12 po be da, dva pu ta igra li ne re {e no, a je di ni po raz do ì ve li u Star ~e vu od Bor ca (3:1). Za ni mqi vo je is ta }i da su No vo be ~ej ci bi li uspe {ni ji na go sto va wi ma gde su za be le ì li se dam po be da, a na do ma }em te re nu pet i dva re mi ja (Pro le ter 3:3, Vr {ac 0:0). Za eki pu je igra lo 22 fud ba le ra. Svih 15 utak mi ca od i grao je je di no Mi lan La zi}, utak mi cu ma we Da vo rin [i ja no vi}, Bo jan Ma ti}, Vla di mir Ra di {i} i Er vin Ri go. Za tim sle de Stan ko vi}, Mi la ko vi}, Kr sti ni} sa 13, Ivan ~ev, [ke ro 12, Nem ~ev 11, Mi lo sa vqev, Ba la ban de s et, Ma l e{, \u r i ~ in, Bi c ok de v et, Sto j i s a v qe v i} ~e ti ri, Ve skov tri, dok su Wa grin, Mar ko Ma ti}, Ja wi} i [tef ki} od i gra li jed nu utak mi cu.

Fud ba le ri Je din stva se mo gu po hva li ti da su i naj e fi ka sni ja eki pa u li gi sa 38 po stig nu tih go lo va. Pr vi stre lac eki pe je Vla di mir Ra di {i} sa 14 go lo va, Bo jan Ma ti} je po sti gao {est, [i ja no vi} pet, La zi} ~e ti ri, Ri go dva, \u ri ~in, Bi cok, Stan ko vi} i Kr sti ni} po je dan. Pr vi ope ra ti vac Je din stva, sport ski di rek tor Ar sen To {i}, je sa za do voq stvom is ta kao: - Kao {to smo na ja vi li na po ~et ku pr ven stva, na{ ciq je Srp ska li ga, ta da nam mno gi ni su ve ro va li, ali smo ih mi igra ma raz u ve ri li. Isti na sa da smo tek na po la pu ta, pa je na ru ko vod stvu, da uz po dr {ku lo kal ne sa mo u pra ve, ko ju ina ~e ima mo, obez be di mo po ja ~a wa ka ko bi ovu pri ~ u uspe {no pri ve l i kra ju. Eki pu je uspe {no vo dio is ku sni tre ner Mar ko Gu te {a ko ji is ti ~e: - Ka ko ne bih bio za do vo qan kad smo kraj po lu se zo ne do ~e ka li na pr vom me stu. Ma da smo ima li do sta pro ble ma u pri prem nom pe ri o du, ka ko je pr ven stvo od mi ca lo, igra li smo sve

bo qe. Si gur no da bi ti tu lu osvo ji li bez po ra za da ni smo o{te }e ni u Star ~e vu, gde je ka pi ten [ke ro, neo prav da no is kqu ~en po sle dva de se tak mi nu ta igre. Ma da ne vo lim da is ti ~em po je din ce, jer su svi za slu `ni za uspeh, po hva lio bih [i ja no vi }a i Ra di {i }a, od li ~an je bio ka pi ten [ke ro, Ri go, Ma le{ do po vre de, a u za vr {ni ci Stan ko vi}, mla di Og wen \u ri ~in i no vaj li ja Bi cok. Eki pa je lak {e osva ja la bo do ve u go sti ma? - To je boq ka uop {te srp skog fud ba la, {to ne ma mo igra ~e ko ji, u za tvo re noj va ri jan ti ko ju igra ju go stu ju }e eki pe, mo gu da stvo re vi {ak. To je slu ~aj i kod nas, uz na po me nu da je na{ te ren iz u ze te no lo{, {to je uti ca lo na na {e igre. Ve li ke pa u ze ne }e bi ti? - Gle da }u da eki pa {to du `e osta ne na oku pu. Na sta vqa mo da ra di mo na otvo re nom dok nam vre me do zvo li, za tim se se li mo u ha lu. Od mor }e bi ti za vre me bo `i} nih i no vo go di {wih pra zni ka., a po sle kre }e mo pu nom pa rom, za kqu ~u je Mar ko Gu te {a. Ste van Da vi do vi}

BAJ MO ^A NI NA OD MO RU

Ni kad te à je sen Fud ba le ri Rad ni~ kog iz Baj mo ka je se wi deo pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi - is tokn za vr {i li su na 14. me stu s sve ga 12 bo do va i gol raz li kom 23:29. Rad ni~ ki je u to ku je se ni za be le ìo sa mo ~e ti ri po be de, 11 pu ta su Baj mo ~a ni po gnu te gla ve na pu sti li te ren,a {to je pra vi ku ri o- zi tet ni jed nom ni su igra li ne re {e no. - Ni smo za do voq ni pla sma nom - ka è tre ner Rad ni~ kog Pre drag To mi}. Mo gli smo i mo ra li vi {e, bez ob zi ra {to smo pod mla di li tim. Do ì ve li smo ~ak pet po ra za kod ku }e i to od Slo bo de, Je din stva, Ba~ ke 1901. Ko lo ni je i Bor ca. Baj mo ~a ni su u pr ven stvo po sle do bro od ra |e nih pri pre ma,ali sa mla dim sna ga ma, {an sa je

pru `e na Le bo vi }u, Ba bi }u. Klub je le tos ostao bez 14 kva li tet nih igra ~a, pa je tre ner To mi} bio na mu ka ma. UZ to ni no vi pred sed nik Ne deq ko Ma ra vi} ni je us peo da sta bi li zu je fi nan sij sku si tu a ci ju u klu bu. - Ako na |e mo spon zo ra si gur no je da }e mo na pro le }e ima ti ja ~i i ho mo ge ni ji tim - tvr di To mi}. - Mno go nam zna ~i po be da u po sled wem ko lu u me ~u s Za dru ga rom u La za re vu. Ni ka da ni smo bi li u te `oj si tu a ci je od ka da se tak mi ~i mo u Voj vo |an skoj li gi. Baj mo ~a ni su u ne de qu po sle tre nin ga i ve ~e re oti {li na od mor, no vu pro ziv ku tre ner To mi} za ka zao je za 20. ja nu ar. S. St.

@E LE ZNI ^AR OSVO JIO JE SE WU TI TU LU U DRU GOJ SREM SKOJ LI GI

In |ij ci na pu tu po vrat ka Fud ba le ri @e le zni ~a ra iz In |i je su se le tos vra ti li u Dru gu srem sku li gu, o~i gled no da je bo ra vak u naj ni èm ran gu tak mi ~e wa de lo tvor no de lo vao na klub pa su è le zni ~a ri je se wu se zo nu zar {i li na ~e lu ta be le. O~i gled no, pla vo-be li su okre nu li list pa su sa 10 po be da, 3 re mi ja i dva po ra za na do brom pu tu da vra te ugled ko ji su ima li u naj ma sov ni jem spor tu. Na i me, na kra ju bor bi za bo do ve }e dva pr vo pla si ra na klu ba }e di rekt no u srem sko elit no dru {tvo, a tre }e pla sir ni }e pre ko ba ra` me ~e va ima ti pri li ku da ostvre isti ciq, pa su ~el ni ci i fud ba le ri in |ij skog klu ba uve re ni da ne }e pro pu sti ti pri li ku da na red ne je se ni po no vo za i gra ju u Pr voj srem skoj li gi. - For mi ra na je upra va od qu di ko ji è le da ra de i po mog nu klu bu da vra ti ugled ko ji je imao. Pod mla di li smo igra~ ki ka dar, zar à li ne ko li ko is ku si nih igra ~a, a u zim skom pre -

Ni ko la Do {en

la znom ro ku vra ti }e mo jo{ ne ko li ko fud ba le ra ko ji tre nut no na stu pa ju za dru ge okol ne klu bo ve. Do go vo re no je da iz gra di mo tri bi nu za na vi ja ~e na igra li {tu SRC u Le ja ma gde sa da igra mo kao do ma }i ni, za vr -

{et kom no ve sport ske ha le do bi }e mo od go va ra ju }e svla ~i o ni ce i osta le neo p hod ne pro sto ri je, pa }e mo ta da raz mi {qa ti da i u tak mi ~ar skom po gle du na pra vi mo jo{ je dan ko rak da qe i pla si ra mo se u po kra jin sku li gu, - re kao je pred sed nik @e le zni ~a ra, Igor \u mi}. Bri gu o sprem no sti pr vo ti ma ca @e le zni ~a ra u upra vo za vr {e noj je se woj se zo ni vo di li su, naj pre, tre ner Mi lo{ Po po vi}, a ka sni je we gov ko le ga Ra di ca Co li}, a bo je klu ba bra ni li su: Slo bo dan Straj ni}, Du {an Bu la to vi}, Ni ko la Do {en, Slo bo dan Ra {i}, \or |e Pa {i}, Alek sa Pa ji}, Mar ko Ra kar, Slo bo dan Va si}, De jan Ba ta lo, Bo jan Ma ~ak, Dra go mir Vu ko vi}, Mar ko Mi {i}, Bo jan Qu bin ko vi}, Sa {a Iva ni {e vi}, Di mi tri je Cvi je ti no vi}, @eq ko Mra o vi}, Bra ni mir Jo vi ~i}, La zar Kr qi}, Stan ko Jo va no vi}, Mi ro slav Kne `e vi} i Alek sa Mi tro vi}. D. Vi }en ti}

SPORT

dnevnik SVET SKO PR VEN STVO ZA OMLA DIN CE U PER TU

Del fi ni se mu ~i li Sr bi ja - Bra zil 12:9 (2:3, 2:0, 3:3, 5:3)

PERT: êlenx stadijum, gledalaca: 300, sudije: Birakis (Gr~ka) i Skovpina (Uzbekistan). Iskqu~ewa Srbija 12, Brazil 10. SR BI JA: Vitorovi}, Asanovi} 1, Maksimovi} 3, Gogov 1, Radulovi} 1, Ili}, Mandi} 3, Manojlovi}, Obradovi}, Tanaskovi}, Stojanovi} 2, Jak{i} 1, Doboànov. BRA ZIL: B. Kampos, Stelet, Sankijevi~, Martins, G. Kampos 1, Vergara 2, Lopes 1, Vaskoncelo 3, Gomes, Salgado 2, Markes, Franka, Soriqa. Vaterpolisti Srbije zabeleìli su o~ekivano i tre}u pobedu na Svetskom prvenstvu za omladinec, koje se odràva u australijskom gradu Pertu. Izabranici Dejana Savi}a savladali su Brazil 12:9, s tim {to su Ju`noamerikanci, za razliku od prva dva rivala, pruìli èstok otpor. Brazilci su na startu poveli 3:0, najvi{e

D gru pa Tre }e ko lo: Sr bi ja - Bra zil 12:9, Ka zah stan - Pe ru 15:6, slo bod na je Ita li ja.

1. Sr bi ja 3 3 0 0 58:12 9 2. Ita li ja 2 2 0 0 43:12 6 3. Ka zah stan 3 1 0 2 21:52 3 4. Bra zil 2 0 0 2 16:29 0 5. Pe ru 2 0 0 2 8:41 0 A gru pa: Ka na da - Egi pat 14:10. Pla sman: 1. Ma |ar ska 6, 2. Ka na da 3, 3. SAD 0, 4. Egi pat 0. B gru pa: Hr vat ska - No vi Ze land 17:4, Austra li ja - Ju `na Afri ka 15:4. Pla sman: 1. Hr vat ska 9, 2. Austra li ja 3, 3. Ko lum bi ja 3, 4. No vi Ze land 3, 5. Ju `na Afri ka 0. C gru pa: Ru mu ni ja - Uz be ki stan 9:8, Gr~ ka - Iran 16:5. Pla sman: 1. Gr~ ka 6, 2. Ru mu ni ja 6, 3. Uz be ki stan 2, 4. Iran 2, 5. Tri ni dad i To ba go 0.

u svoju korist na 4:3. Vaskoncelo je po~etkom tre}eg perioda sa dva gola doneo novu prednost Brazilcima od 5:4, da bi Srbi okrenuli na 6:5. Vargaro je izjedna~io, a Milo{ Maksimovi} doneo novu prednost od 7:6 na kraju tre}e ~etvrtine. I po~etkom ~etvrte ~etvrtine Brazilci su dràli prikqu~ak, ali su onda kona~no na{i momci uspeli da prelome me~, poveli su 10:8, pa 12:8, da bi kona~an rezultat postavio Lopez 12:9. - Bili smo malo Mi lo{ Mak si mo vi}, tro stru ki stre lac umorni, a o~ekuje u me ~u s Bra zi lom nas i teàk me~ sa zahvaquju}i odli~nom golmanu Italijanima. Nisam se puno nerBernardu Kamposu.No, kada su navirao {to smo gubili na po~etku, {i momci kona~no uspeli da sajer sam znao da moèmo da pobedivladaju Kamposa i posle dve ~emo, {to smo i u~inili - rekao je tvrtine su preokrenuli rezultat selektor Dejan Savi}. G. M.

IZ OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Naj ta len to va ni ji u Ri ju Olimpijski komitet Srbije (OKS)saop{tio je da }e osvaja~ice medaqa na Igrama u Londonu Milica Mandi} i Ivana Maksimovi} boraviti na dvonedeqnim pripremama u Riju. Pored Mandi}eve i Maksimovi}eve, na pripreme u Brazil otputova}e i Tijana Bogdanovi}, Damir Fejzi} i Dragana Gladovi}, sa svojim trenerima i medicinskim timom. Ideja OKS je da se osvaja~ima medaqa i mladim perspektivnim sportistima, od kojih se o~ekuju rezultati na predstoje}im Olimpijskim igrama, or-

utorak4.decembar2012.

TRI BI NA O NA CR TU RAZ VO JA I STRA TE GI JI SPOR TA U ZRE WA NI NU

Naj ta wa nit fi nan si ra we {kol skog spor ta U Zrewaninu ministraka omladine i sporta prof. dr Alisa Mari}, sa pomo}nikom ministra za sport mr. Draganom Atanasovim, odr`ala je tribina o Nacrtu strategije razvoja sporta za period 2014. - 2018. Prethodno je kod gradona~elnika Zrewanina mr Ivana Bo{waka organizovan prijem za delegaciju Ministarstva omladine i sporta i Sportskog Saveza Srbije, koju je predvodio generalni sekretar SSS-a dr Dane Korica. Gradona~elnik Ivan Bo{wak izrazio je zadovoqstvo zbog dolaska ministarke Alise Mari} i pozvao na harmonizaciju propisa sa nivoa dr`ave na lokalni nivo. Ministarstvo ima zadatak da izradi Strategiju za naredni petogodi{wi period, 2014. – 2018. godine, i tribina, koju su organizovali Sportski savez Srbije i Sportski savez Zrewanina, predstavqa povoqnu priliku za sagledavawe do sada ura|enog i mogu}nost da se u novu strategiju ugrade promene dosada{wih strate{kih pravaca i eventualne nove smernice. Prema ^lanu 142. Zakona o sportu, sredstva za realizaciju Strategije obezbe|uju se u buxetu Republike Srbije, kao i u buxetu AP i jedinica lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave , u roku od {est meseci od usvajawa Strategije, utvr|uju program razvoja sporta na svojoj teritoriji, u skladu sa Strategijom. - Prvi put od 2008. godine, od kada je uspostavqen sistem sporta u Srbiji, Vlada Republike Srbije je, na predlog na{eg Ministarstva, usvojila Strategiju razvoja sporta za period od 2009. do 2013. godine. Strategija je de-

finisala prioritete: sport dece i omladine, razvoj sportske infrastrukture i vrhunski sport. Strategija razvoja sporta bi trebalo da pruì odgovor na pitawe na koji na~in i u koje segmente sporta je najefikasnije i najprimerenije uloìti novac poreskih obveznika i kako, na osnovu tog ulagawa, na najboqi na~in ostvariti javni interes u oblasti sporta. Na osnovu mog dosada{weg sagledavawa problema u sportu, najtawa nit je finansirawe {kolskog sporta. Kao sportista znam da je sport, zbog svoje univerzalne prirode, kadar da pruì dobra re{ewa za popuwavawe slobodnog vremena, {to je u savremenom svetu kqu~ni pro-

blem {kolske populacije, ali i osoba zrelog doba. Va`e}i Zakon o sportu i Stretegija razvoja za period do 2013. godine obavezao je lokalnu zajednicu da preslika sistem finansirawa i u svoj rad inkorporira elemente Strategije. U primeni ovih akata verovatno ste nailazili na odre|ene probleme i tribina je prilika da na to uka`ete, da bi se kroz javnu raspravu napravio okvir za izmene i dopune Zakona o sportu i promene Pravilnika - poru~ila je ministarka Mari} u~esnicima tribine. Dragan Atanasov je prezentovao Analizu akcionog plana Strategije razvoja sporta za period 2009-2013, istakav{i da

PRED SED NIK UEFA MI [EL PLA TI NI

Predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA) Mi{el Platini izjavio je da je pred tom organizacijom velika i te{ka borba protiv rasizma na stadionima. Platini je dodao da je UEFA u ovoj borbi ve} napravila velike i va`ne korake, iako je posledwih godinu dana zabele`eno nekoliko veoma ozbiqnih incidenata na rasnoj osnovi. „Takvi incidenti, koji se pojavquju s vremena na vreme, stvaraju veoma ru`nu sliku na evropskim stadionima, a istovremeno pokazaju da smo veoma daleko od pobede u ovoj borbi i da je skoro nemogu}e potpuno odstraniti ovaj problem”, napisao je Platini u mese~nom magazinu koji izdaje UEFA. On je dodao da bi, zbog popularnosti fudbala, svi u ovom

sportu trebalo da podele odgovornost kako bi borba protiv rasizma imala pozitivan ishod. Biv{i kapiten Engleske i ~lan ^elsija Xon Teri u septembru je ka`wen sa ~etiri me~a suspenzije zbog vre|awa Antona Ferdinanda iz Kvins Park Renxersa na rasnoj osnovi. Engleski savez trenutno istra`uje i navode po kojima su navija~i Vest Hema nedavno, na me~u sa Totenhemom, pevali anti-semitske pesme. Totenhemu se sli~no desilo i na utakmice Lige Evrope protiv rimskog Lacija. UEFA }e 13. decembra saop{titi i kazne za incidente u Kru{evcu gde je u oktobru do{lo do sukoba izme|u ~lanova mladih reprezentacija Srbije i Engleske, a gosti su navodno vre|ani i na rasnoj osnovi.

VI SEN TE DEL BO SKE, SE LEK TOR [PA NI JE

Zva }u ce lu Bar se lo nu Selektor fudbalske reprezentacije [panije Visente del Boske rekao je da mu nije nikakav problem da u u nacionalni tim pozove ~ak 14 igra~a Barselone. - Za pro{lu utakmicu zvali smo osmoricu igra~a iz Barselone, a nedostajali su Pujol, Pike, ]avi i Tijago. Teqo je na korak od A tima, a on tada nije dobio poziv. A pogledajte kako napreduje mladi napada~ \erard Delofeu. Ma, ako bude potrebe pozva}u svih 14 igra~a iz Barselone, oni to zaslu`uju - kazao je Del Boske. To, me|utim, ne zna~i, kako je naveo, da i Real Madrid ne predstavqa dobru osnovu za reprezentaciju. Od igra~a Reala ~lanovi selekcije [panije trenutno su Iker Kasiqas, Alvaro Arbeloa, Raul Albiol, Serhio Ramos i ]abi Alonso.

tribine o Strategiji sluè za evaluaciju do sada ura|enog i priliku da se iz dosada{weg iskustva izvuku novi imputi za predstoje}u Strategiju. Profesor Nenad \ur|evi} odrào je predavawe na temu - Pravni okvir – perspektive i izazovi. Po zavr{etku tribine, delegacija Ministarstva omladine i sporta, zajedno sa predsednikom Sportskog saveza Zrewanina Rajkom Petrovi}em i generalnim sekretarom Sr|anom Bogaro{kim, u pratwi gradona~elnika, pomo}nika gradona~elnika Darka Karana i i ~lana Gradskog ve}a zaduènog za sport Zlatane Anki}, obi{la je sportske objekte u Zrewaninu.

MI NI STAR KA OHRA BRI LA RU KO ME TA [I CE: Mi ni star ka omla di ne i spor ta prof. dr Ali sa Ma ri} ob i {la je `en sku ru ko met nu re pre zen ta ci ju Sr bi je pred start Evrop skog pr ven stva. Mi ni star ku su sr da~ no do ~e ka li se lek tor Sa {a Bo {ko vi}, di rek tor re pre zen ta ci je Mi lan Stan ko vi} i tre ner gol ma na Dra gi ca \u ri}. - Dra go mi je {to sam da nas sa va ma. Do {la sam da vas ohra brim kao spor ti ski wa, jer i sa ma znam ka ko se ose }a te dan uo~i star ta pr ven stva. @e lim da vam po ru ~im da smo svi uz vas i `e lim vam pu no sre }e, da igra te u sport skom du hu i pa tri ot ski re kla je Ali sa Ma ri}. U ime re pre zen ta ci je mi ni star ki su se za hva li li Sa {a Bo {ko vi} i Mi lan Stan ko vi}, a ka pi ten An drea Le ki} po klo ni la joj je lop tu sa pot pi si ma svih de vo ja ka.

ganizuje dvonedeqni boravak u Riju. U isto vreme, od 11. do 15. decembra, generalni sekretar OKS \or|e Vi{acki boravi}e u Riju na Otvorenom danu za Nacionalne olimpijske komitete, koji doma}ini organizuje za predstavnike svih nacionalnih olimpijskih komiteta. Mandi}eva je na Olimpijskim igrama u Londonu osvojila zlatnu medaqu u tekvondou, u kategoriji preko 67 kilograma, dok je Maksimovi}eva bila srebrna u disciplini malokalibarska pu{ka trostav.

Bor ba pro tiv ra si zma te {ka i na por na

Zo ra na uz ru ko me ta {i ce Reprezentativka Srbije u streqa{tvu Zorana Arunovi} uputila je pismo podr{ke ènskoj rukometnoj reprezentaciji i poèlela joj sre}u na predstoje}em Evropskom prvenstvu. - Sigurna sam da }ete dati svoj maksimum kako biste na najboqi mogu}i na~in predstavile svoju zemqu, svoj sport, kao i ènski sport u Srbiji. Kao sportista znam koliko je poseban i obojen sve~anim tonovima, ose}aj nastupati u dresu nacionalnog tima, boriti se za svoju zemqu, zastavu i za sve one koji u vas veruju. Mi verujemo u vas, va{e srce, va{u èqu i voqu. Budite neustra{ive i ne zaboravite da je i sre}a pratilac hrabrih - navela je Arunovi}eva, koja je ~lanica komisije Olimpijskog komiteta Srbije @ene i sport.

NA VI JA ^I IZA BRA LI

Fi lip Ji ha naj bo qi na sve tu Skoro 13.000 posetilaca portala hand ball-pla net.com odlu~ilo je da je êh Filip Jiha, igra~ Kila, najboqi rukometa{ dana{wice. Dobio je 4.196 glasova. Jiha je predvodio êhe na EP, ali ni uz wegovu pomo} êsi ni-

bio drugoplasirani. Za wega je glasalo 2.487 posetilaca sajta. Zna~ajan broj klikova zaradili su i Gudjon Valur Sigurdson (2.278 - 17,7 odsto), Kim Anderson (2.074 - 16,1), Igor Vori (1.035 - 8), Tjeri Omeje (476 - 3,7)

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Pu bli ka u`i va la No va Pa zo va – La vo vi BP 31:22 (16:12) NO VA PA ZO VA: Hala O[ „Sveti Sava“, gledalaca oko 100, sudije: Sekuli} i Jovandi} (oba Pan~evo). Sedmerci: Nova Pazova 5(3), Lavovi BP 1(1), iskqu~ewa Nova Pazova 10, Lavovi BP 10 minuta. NO VA PA ZO VA: Ili} (5 odbrana), Kuki}, Ivani}, Grubi} 1, @ivkovi} 1(1), Nedeqkovi} 5, Vok{i, Gamber 5, Guduri} 3, Naran~i}, Vagi} 1, Kova~evi} 4(2), Ostoji} 1, ]ojba{i} (14 odbrana), Marinkovi} 8, Mihajlovi} 2. LA VO VI BP: Porobi} 7(1), Kozomara 3, V. Rakocija, U. Rakocija 1, B. Ra|enovi}, D. Ra|enovi}, Kosijer, Maksimovi} 1, Kraq, Perleta, Stanoj~i} (10 odbrana), Karanovi}, Jovi} 6, Nova-

kovi} (8 odbrana, 2 sedmerca), Agi}, Pu|a 4. Palan~ki rukometa{i su krenuli silovito i poveli sa 6:3, ali su ih mladi Novopazov~ani stigli u 17 minutu i izjedna~ili 7:7.Brzim i smi{qenim kombinacijama Nova Pazova iz minuta u minut pove}avala je prednost.Dva minuta pre kraja rezultat je glasio 31:21 za ubedqivu doma}u ekipu. Ove jeseni ovo je bila najboqa i najlep{a igra Nove Pazove u kojoj je publika zaista u`ivala. Kod Nove Pazove istakli su se Marinkovi}, Kova~evi}, Gamber, Nedeqkovi} i ^ojba{i}, a u ekipi Lavovi BP Porobi}, Jovi}, Pu|a i golman Novakovi}. J. Vu ko vi}

Fi lip Ji ha

su uspeli da izbegnu posledwe mesto na tabeli Grupe B, iza Nema~ke, Makedonije i [vedske. Drugoplasiranog u izboru boqe pamtimo. Mikel Hansen, najboqi igra~ danske reprezentacije, opet se na{ao u naju`oj konkurenciji, ali je jo{ jednom

i Luk Abalo (321 - 2,5). Trener Kila Alfred Gislason izglasan je za najboqeg rukometnog stru~waka na svetu. Od 5.366 glasova wemu je pripalo 3.222 (60,1 odsto), Ulrik Vilbek je drugi (1.478, 27,6) i Klod Onesta (656, 12,3).

SPORT

utorak4.decembar2012.

KO[ARKA ABA liga Rad ni ~ki – Za dar Split – Bu du} nost C. zve zda – [i ro ki Olim pi ja – Ci bo na Ce de vi ta – Kr ka Igo kea – Par ti zan MZT Sko pqe – Sol nok 1. Igo kea 2. Par ti zan 3. C. zve zda 4. Ce de vi ta 5. Bu du} nost 6. Rad ni~ ki 7. MZT 8. Olim pi ja 9. Kr ka 10. Split 11. [i ro ki 12. Ci bo na 13. Za dar 14. Sol nok

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

9 8 7 7 6 6 6 5 5 5 4 4 3 2

92:79 71:69 69:57 82:72 97:78 73:50 87:53 2 3 4 4 5 5 5 6 6 6 7 7 8 9

829:740 820:729 879:796 827:808 780:744 878:843 767:764 848:827 765:807 785:843 789:788 801:812 803:859 783:929

20 19 18 18 17 17 17 16 16 16 15 15 14 13

Prva mu{ka liga Srbije BKK Rad ni~ ki – Bo rac Slo ga – Ja go di na Slo bo da – Sme de re vo Me ta lac – Kon stan tin OKK Be o grad – Vr {ac Rad ni~ ki FMP – Me ga V. Ta mi{ – Voj vo di na 1. Me ga Vi zu ra 11 2. Voj vo di na SG 11 11 3. Slo bo da 4. Kon stan tin 11 5. Vr {ac 11 11 6. Me ta lac 7. Ta mi{ 11 8. BKK Rad ni~ . 11 11 9. Bo rac 10. Rad ni~ . FMP11 11. OKK Be o grad 11 12. Sme de re vo 11 13. Ja go di na 11 14. Slo ga 11

10 9 7 6 6 6 5 5 5 5 5 3 3 2

1 2 4 5 5 5 6 6 6 6 6 8 8 9

90:86 87:77 84:80 73:70 122:113 83:86 93:78 995:893 981:828 832:866 803:746 904:905 783:796 817:791 849:849 798:804 850:858 907:970 807:855 812:880 822:919

21 20 18 17 17 17 16 16 16 16 16 14 14 13

Druga mu{ka liga Srbije Spar tak – Mla dost (Z) Pro le ter NG – Na pre dak (A) Na pre dak (K) – Mo ra va Cr no ko sa – Rad ni~ ki Me ri di a na – Mla dost (^) @e le zni ~ar – Be o vuk Pla na – Par ti zan 1. Me ri di a na 2. Na pre dak (K) 3. @e le zni ~ar 4. Mo ra va 5. Cr no ko sa 6. Na pre dak (A) 7. Mla dost (Z) 8. Pro le ter 9. Par ti zan 10. Be o vuk 11. Pla na 12. Mla dost (^) 13. Rad ni~ ki 14. Spar tak

10 10 0 10 7 3 10 7 3 10 7 3 10 6 4 10 6 4 10 5 5 10 5 5 10 3 7 10 3 7 10 3 7 10 3 7 10 3 7 10 2 8

74:75 76:65 83:72 97:73 81:66 84:78 99:95

816:727 748:690 816:750 751:724 787:722 770:758 765:777 737:755 772:800 759:799 768:798 695:775 700:771 647:685

20 17 17 17 16 16 15 15 13 13 13 13 13 12

Prva mu{ka liga – sever Voj vo di na – N. Pa zo va Oya ci – Sve ti \or |e Mla dost – Voj vo di na SG Srem – To po la Je din stvo – Vr bas S. Pa zo va – Du nav Aka de mik – Ve ter nik 1. Voj vo di na 2. Srem 3. Voj vo di na SG 4. To po la 5. Je din stvo 6. Sve ti \or |e 7. Aka de mik 8. Vr bas 9. S. Pa zo va 10. Du nav 11. Mla dost 12. N. Pa zo va 13. Ve ter nik 14. Oya ci

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 6 6 6 5 5 4 4 3 3 3 1 1

1 1 3 3 3 4 4 5 5 6 6 6 8 8

95:44 67:106 81:69 77:73 82:87 87:76 91:78 790:551 777:664 753:725 691:645 717:717 721:702 719:693 699:734 737:744 683:699 656:703 662:766 731:803 614:804

17 17 15 15 15 14 14 13 13 12 12 12 10 10

Druga mu{ka liga – sever V. Ki kin da – Apa tin SO ko{ – Cr ven ka ^o ka – Fu tog Teh no mer Haj duk – Mla dost Ve ter nik Ka det – Sport Ki plus 1. Haj duk 9 2. V. Ki kin da 9 3. Cr ven ka 10 4. Sport Ki plus 9 5. Mla dost V. 9 6. Fu tog Teh no mer9 7. Ka det 9 8. SO ko{ 9 9. Apa tin 9 10. ^o ka 18

9 8 7 6 6 5 4 3 2 0

0 1 3 3 3 4 5 6 7 18

90:57 89:93 0:20 104:82 92:90

706:440 631:484 702:710 650:613 651:578 553:507 594:647 581:597 524:656 0:360

18 17 17 15 15 14 13 12 11 0

dnevnik

ODBOJKA

Druga mu{ka liga – sever/jug Voj ka – Rad ni~ ki Di na mo – Kris Kros BNS – LSK Pe trov grad – Omla di nac 1. Di na mo 2. Omla di nac 3. Voj ka 4. Ru ma 5. Rad ni~ ki 6. BNS 7. LSK 8. Kris Kros 9. Pe trov grad

8 7 7 6 7 7 7 6 7

7 5 5 4 3 2 2 2 1

1 2 2 2 4 5 5 4 6

SUPERLIGA (@)

74:61 73:66 77:67 63:78 620:616 549:511 472:481 531:443 483:510 548:509 512:543 447:441 460:568

15 12 12 10 10 9 9 8 8

M@RK liga Voj vo di na – Su bri na Atle te – Slo bo da R. Ko ra} – Vo `do vac Par ti zan – Vr {ac

80:45 60:67 80:62 97:59

1. Par ti zan 10 10 0 10 8 2 2. R. Ko ra} 10 8 2 3. Pe ~uj 10 6 4 4. Voj vo di na 10 6 4 5. Vo `do vac 6. ^e lik 9 6 3 7. Slo bo da 10 3 7 8. Atle te 10 2 8 9. M. Kra ji {nik 8 3 5 10. Vr {ac 10 1 9 9 0 9 11. Su bri na

870:610 743:592 663:620 719:627 738:703 683:573 568:766 616:731 543:540 551:728 486:690

20 18 18 16 16 15 13 12 11 11 9

Prva ènska liga Srbije Rad ni~ ki – [u ma di ja ê la re vo – Stu dent Be o ~in – S. Pa zo va C. zve zda – Sr bo bran Vr bas Med. – Ja go di na 1. Ja go di na 2. C. zve zda 3. Rad ni~ ki 4. [a bac 5. Stu dent 6. Sr bo bran 7. Vr bas Med. 8. S. Pa zo va 9. [u ma di ja 10. Be o~ in 11. ê la re vo

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 9 7 6 5 5 4 4 3 3 0

62:59 50:65 60:67 85:77 77:79 1 1 3 4 5 5 6 6 7 7 10

769:692 822:647 591:569 645:629 631:655 694:683 707:733 670:688 705:736 643:700 645:790

19 19 17 16 15 15 14 14 13 13 10

Druga `enska liga – sever Si vac – Spar tak Ru ma – Ba sket Star Vr {ac – To pol ~an ka Pro le ter – Voj vo di na 1. Spar tak 2. Vr {ac 3. Si vac 4. To pol ~an ka 5. Ru ma 6. Ko vin 7. Voj vo di na 8. Ba sket S. 9. Pro le ter 10. Gim na zi ja

8 8 8 8 8 7 8 8 8 7

8 7 5 4 4 4 3 3 1 0

64:86 76:51 80:50 54:80 0 1 3 4 4 3 5 5 7 7

735:422 573:413 520:524 498:551 600:521 505:517 522:561 499:571 416:642 434:580

16 15 13 12 12 11 11 11 9 7

Heba JLS Bo rac – Zdra vqe @it ko ba sket – Vr {ac Rad ni~ ki – Po let Ni bak – Me ga V. C. zve zda – Voj vo di na SG 1. C. zve zda 2. Par ti zan 3. Me ga V. 4. Bo rac 5. Voj vo di na SG 6. Slo bo da 7. @it ko bas. 8. Rad ni~ ki 9. Vr {ac 10. Ni bak 11. Zdra vqe 12. Po let

8 7 8 8 8 7 8 8 8 8 8 8

7 7 6 6 5 5 4 3 2 1 1 0

1 0 2 2 3 2 4 5 6 7 7 8

73:53 107:96 84:67 88:92 79:66 670:559 591:496 767:671 542:498 703:639 535:536 705:709 604:617 664:687 559:655 596:712 552:709

15 14 14 14 13 12 12 11 10 9 9 8

ABS Elektro KLS Bo rac – Ze mun Voj vo di na SG – Mla dost (^a) Vr {ac – Mla dost (Za) Me ga V. – Ak ta vis A. Fle{ – C. zve zda Slo ga – [u ma di ja 1. Me ga Vi zu ra 2. C. zve zda 3. Mla dost (^) 4. Ze mun 5. Voj vo di na SG 6. Vr {ac 7. Bo rac 8. Ak ta vis A. 9. [u ma di ja 10. Fle{ 11. Mla dost (Z) 12. Slo ga

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 6 5 5 4 4 2 2 1 1 0

1 1 1 2 2 3 3 5 5 6 6 7

69:64 78:84 72:61 88:73 62:70 63:66

535:430 493:432 563:464 541:462 542:511 503:479 474:455 504:544 419:529 510:556 467:532 447:604

13 13 13 12 12 11 11 9 9 8 8 7

Va ra din – Di na mo (P) Cr ve na zve zda – Vi zu ra NIS Spar tak – @e le zni ~ar (L) Je din stvo (SP) – Je din stvo (U) TENT – Ko lu ba ra 1. C. zve zda 8 7 1 23:8 2. Vi zu ra 8 7 1 22:8 3. NIS Spar tak 8 6 2 21:8 4. TENT 8 5 3 15:13 5. Je din stvo (U) 8 4 4 16:15 6. Je din stvo (SP)8 3 5 14:18 7. Va ra din 8 3 5 12:20 8. @e le zni ~ar 8 2 6 13:22 9. Ko lu ba ra 8 2 6 9:19 10. Di na mo 8 1 7 8:23

3:2 3:1 2:3 0:3 3:0 21 19 18 13 13 10 8 7 7 3

SUPERLIGA (M) Voj vo di na – \er dap Spar tak (S) – Par ti zan C. zve zda – @e le zni ~ar M. rad nik – Rib ni ca Spar tak (Q) – Rad ni~ ki (K) 1. C. zve zda 8 8 0 2. \er dap 8 6 2 3. Rad ni~ ki 8 4 4 4. M. rad nik 8 5 3 5. Voj vo di na 8 3 5 6. Rib ni ca 8 4 4 7. Spar tak (Q) 8 4 4 8. Spar tak (S) 8 4 4 9. Par ti zan 8 2 6 10. @e le zni ~ar 8 0 8

24:6 21:10 19:16 16:13 19:17 16:15 13:15 14:17 8:19 2:24

3:2 3:0 3:0 0:3 3:2 23 19 14 13 13 11 11 10 6 0

PRVA LIGA (@) Voj vo di na – Rad ni~ ki (B) Obi li} – MD Zre wa nin Kra guj – Fu tog Sme~ 5 – Po {tar Cr no ko sa – Rad ni~ ki (K) Ta ko vo – La za re vac 1. Sme~ 5 8 8 0 2. Cr no ko sa 8 7 1 3. Kra guj 8 6 2 4. Rad ni~ ki (K) 8 5 3 5. Fu tog 8 4 4 6. Ta ko vo 8 5 3 7. Zre wa nin 8 4 4 8. Rad ni~ ki (B) 8 3 5 9. Voj vo di na 8 2 6 10. La za re vac 8 2 6 11. Po {tar 8 1 7 12. Obi li} 8 1 7

24:5 23:7 19:8 17:13 17:13 16:15 13:17 14:19 11:18 11:19 11:23 4:22

1:3 0:3 3:1 3:1 3:2 3:1 23 21 18 15 13 12 10 10 7 6 5 3

PRVA LIGA (M) Du nav vo lej – K. Mi tro vi ca No vi Pa zar – Klek Bo rac – Obi li} To pli ~a nin – Je din stvo (SP) Slo ven – Sme de re vo Mla de no vac – Ja go di na 1. N. Pa zar 8 8 0 24:2 2. Je din st. (SP) 8 7 1 23:5 3. Bo rac 8 6 2 21:9 4. Sme de re vo 8 6 2 20:12 5. Klek 8 6 2 18:12 6. Mla de no vac 8 4 4 14:16 7. Du nav vo lej 8 3 5 15:17 8. K. Mi tro vi ca 8 3 5 10:18 9. Slo ven 8 2 6 11:18 10. Obi li} 8 2 6 10:20 11. Ja go di na 8 1 7 8:21 12. To pli ~a nin 8 0 8 0:24

2:3 3:0 3:1 0:3 2:3 0:3 24 21 18 17 16 11 10 8 8 7 4 0

DRUGA LIGA – SEVER (@) Ki 0230 – Vr {ac NS vo lej tim – Ru ma Vr bas – Omla di nac Klek – Mla dost (I) Iton Srem–t. – Du nav 1. Klek 7 6 2. Srem–tem po 7 6 3. Mla dost (I) 7 5 4. Ru ma 7 5 5. NS v. t. 7 4 6. Ki 0230 7 3 7. Vr bas 7 3 8. Du nav 7 2 9. Vr {ac 7 1 10. Omla di nac 7 0

1 1 2 2 3 4 4 5 6 7

19:5 19:7 18:7 16:10 15:12 14:13 9:13 7:17 5:18 1:21

3:1 2:3 3:0 3:1 3:0 18 17 16 13 12 11 9 6 3 0

DRUGA LIGA – SEVER (M) Ba va ni {te – FOK Mla dost (NP) – No vi Sad Vr bas – Fu tog Srem – Pro le ter Voj vo di na 2 – In |i ja 1. In |i ja 7 7 0 2. No vi Sad 7 5 2 3. Pro le ter 7 5 2 4. Voj vo di na 7 5 2 5. Fu tog 7 4 3 6. Srem 7 2 5 7. Ba va ni {te 7 2 5 8. Vr bas 7 2 5 9. FOK 7 2 5 10. Mla dost 7 1 6

21:1 16:10 16:8 16:9 13:15 12:18 9:15 10:19 8:18 10:18

3:0 0:3 2:3 2:3 0:3 21 15 14 14 9 7 7 6 6 6

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (@) @a baq – Gr bi} VST – Voj vo di na 2

1:3 3:1

No vi Sad – ^emp 07 NS tim – Fu tog vest Par ti zan – NS v. t. 2 Va ra din 2 – FOK 1. No vi Sad 7 7 2. VST 7 7 3. Gr bi} 7 5 4. Va ra din 7 4 5. Par ti zan 7 4 6. Fu tog vest 7 4 7. Voj vo di na 7 3 8. ^emp 07 7 2 9. FOK 7 2 10. NS tim 7 2 11. NS v. t. 7 1 12. @a baq 7 1

RUKOMET

0 0 2 3 3 3 4 5 5 5 6 6

21:6 21:6 16:8 15:11 14:11 15:12 12:15 10:16 8:17 8:18 9:18 8:19

3:1 1:3 3:0 3:1 20 19 15 13 12 12 9 7 5 5 5 4

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (@) Par ti zan – Mla dost (BP) Haj duk – Mer kur Vo lej stars – NIS Spar tak 2 Be ~ej – Apa tin CVS – Tu ri ja 1. Spar tak 7 7 0 2. CVS 7 5 2 3. Mer kur 7 5 2 4. Vo lej stars 7 5 2 5. Haj duk 7 4 3 6. Mla dost 7 3 4 7. Be ~ej 7 2 5 8. Apa tin 7 2 5 9. Tu ri ja 7 1 6 10. Par ti zan 7 1 6

21:2 19:7 17:10 16:10 13:11 11:13 9:16 6:17 6:18 6:20

0:3 3:2 1:3 3:0 3:1 21 17 15 14 11 9 7 5 3 3

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SREM (@) Slo ga – Maks Mla dost – Iton Srem–t. 2 Ra din ci – Mi tro vi ca Pr vi tem po 1. Srem–tem po 6 6 0 2. Maks 6 5 1 3. Mla dost 6 4 2 4. Slo ga 6 3 3 5. P. tem po 6 2 4 6. Ra din ci 6 1 5 7. Mi tro vi ca 6 0 6

1:3 2:3 3:0 slo bo dan 18:5 16 15:4 15 14:6 13 12:11 10 8:12 6 4:15 3 0:18 0

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@) Rad ni~ ki – @i ti {te Kra ji {nik – Ba nat Ko ral – Ki kin da Her ce go vi na – Klek 2 MD Zre wa nin 2 1. Rad ni~ ki 7 6 2. Ki kin da 6 5 3. Her ce go vi na 6 4 4. Klek 7 4 5. @i ti {te 6 3 6. Ba nat 6 2 7. MD Zre wa nin 6 2 8. Kra ji {nik 6 1 9. Ko ral 6 1

1 1 2 3 3 4 4 5 5

3:0 0:3 0:3 3:1 slo bo dan 19:5 17 15:8 14 13:9 12 13:12 12 12:10 10 11:13 8 10:16 5 6:15 3 4:15 3

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (M) Bo ta fo go – Vo {a Vest – [id Kul pin – Stra `i lo vo Si rig – Du nav vo lej 2 1. Stra `i lo vo 7 7 2. [id 7 5 3. Kul pin 7 5 4. Si rig 7 4 5. D. vo lej 7 3 6. Vest 7 2 7. Bo ta fo go 7 2 8. Vo {a 7 0

0 2 2 3 4 5 5 7

21:4 18:10 16:9 12:11 11:14 13:17 9:16 2:21

3:0 1:3 1:3 3:0 20 15 14 12 9 8 6 0

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (M) Par ti zan – Ki kin da Be ~ej – Spar tak 2 Mer kur – Mla dost (T) Mla dost (BP) – Ma gli} 1953 1. Ma gli} 7 6 1 2. Mer kur 7 6 1 3. Ki kin da 7 5 2 4. Spar tak 7 3 4 5. Par ti zan 7 3 4 6. Mla dost (T) 7 3 4 7. Mla dost (BP) 7 2 5 8. Be ~ej 7 0 7

20:8 18:9 17:10 14:14 12:13 12:16 9:19 8:21

tak da na }e se iza bra ti no vi klup ski or ga ni. - Za hva qu jem He mo far mu za mno go ulo `e nog u klub ko ji je na{ grad pred sta vqao u naj lep {em sve tlu {i rom Sr bi je i Evro pe – re kao je Pe ci ko za. On je iz ra zio na du da }e i ubu du }e obe eki pe KK Vr {ac, ka ko }e se klub zva ti, i ubu du }e na sta vi ti sa do brim re zul ta ti ma i da }e za in te -

re so va ti pri vre du da ga po dr ì. - Klub }e i da qe ima ti na {u po dr {ku, ali ne kao ge ne ral nog spon zo ra – iz ja vi la je Sne à na Ra do ~aj i na gla si la da }e se po mo} od no si ti na mla |e ka te go ri je. - Mu {ka eki pa He mo far ma osvo ji la je Ja dran sku li gu i igra la mno go fi na la u do m a } oj li g i, dok uspe h e èn ske eki pe te {ko da ne ko

Ju go vi} – Par ti zan 25:25 32:21 Cr ve na zve zda – @e le zni ~ar 33:18 Za je ~ar – Cr ven ka 23:22 Me ta lo pla sti ka – PKB Ru dar – Na pre dak 27:22 Voj vo di na – Ko lu ba ra (sre da, 18) Za je ~ar – Par ti zan 5. de cem bra 12. de cem bra Vr bas – Rad ni~ ki 1. Par ti zan 10 8 2 0 293:253 18 2. Voj vo di na 10 8 0 2 260:223 16 3. M–pla sti ka 11 7 0 4 287:266 14 4. C. zve zda 10 6 1 2 276:264 13 5. Vr bas 10 6 0 4 261:268 12 6. Na pre dak 11 5 1 5 277:289 11 7. Za je ~ar 10 5 0 5 287:279 10 8. Ru dar 11 5 0 6 286:282 10 9. Rad ni~ ki 9 5 0 4 231:236 10 10. Ko lu ba ra 10 4 1 5 302:291 9 11. Ju go vi} 11 3 3 5 285:284 9 12. PKB 11 3 2 6 287:297 8 13. Cr ven ka 11 2 2 7 271:308 6 14. @e le zni ~ar11 0 0 11 258:321 0

Prva liga (M) 31:22 N. Pa zo va – La vo vi Di na mo – Mla dost TSK 34:19 43:17 Voj put – Som bo re lek tro 34:26 Ti tel YD – @e le zni ^ar 25:24 C. zve zda – @SK Pro le ter Agro `iv – Me ta lac 33:19 1. Voj put 11 11 0 0 342:234 22 2. Pro le ter 11 10 0 1 313:236 20 3. Di na mo 11 6 0 5 304:285 12 4. C. zve zda 11 6 0 5 288:279 12 5. Ti tel 11 6 0 5 315:308 12 6. Mla dost 11 5 1 5 264:284 11 7. La vo vi 11 5 0 6 292:302 10 8. N. Pa zo va 11 4 1 6 291:311 9 9. @SK 11 4 0 7 291:305 8 10. Som bo re. 11 4 0 7 264:320 8 11. @e le zni ~ar11 3 1 7 278:311 7 12. Me ta lac 11 0 1 10 223:271 1

Prva liga (@) 42:22 Ki kin da – Ja bu ka 95 Ha las Jo `ef – Te me rin 25:26 Spar tak – Voj vo di na 24:23 30:29 Mla dost – Pan ^e vo Rad ni^ ki – Do lo vo 33:11 Srem – Pro le ter S. 26:27 1. Ki kin da 11 10 0 1 334:237 20 2. Voj vo di na 11 9 0 2 327:217 18

3. Spar tak 4. Pan ~e vo 5. H. Jo `ef 6. Mla dost 7. Rad ni~ ki 8. Te me rin 9. Ja bu ka 95 10. Srem 11. Pro le ter 12. Do lo vo

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

8 6 6 5 5 5 3 3 2 0

0 1 0 2 1 1 2 1 0 0

3 4 5 4 5 5 6 7 9 11

278:276 286:287 279:260 301:299 278:256 263:272 280:310 270:291 248:304 235:371

16 13 12 12 11 11 8 7 4 0

Druga liga (M) Je din stvo (K) – Rad ni^ ki ([) 31:20 33:22 Cr ven ka 2 – Je din stvo (NB) Ru ma – B. kar lo vac 31:24 Na pre dak – Haj duk 36:25 Rad ni^ ki (NS) – Apa tin 34:25 27:27 Dal ma ti nac – Her ce go vi na 31:21 Ja bu ka – Po ti sje P. 1. Her ce go v. 11 7 3 1 348:282 17 2. Je din st. (K) 11 8 1 2 337:277 17 3. Radn. (NS) 11 8 1 2 311:283 17 4. Na pre dak 11 7 0 4 314:291 14 5. B. Kar lo vac 11 6 2 3 305:293 14 6. Apa tin 11 6 0 5 313:301 12 7. Haj duk 11 5 1 5 315:325 11 8. Radn. ([) 10 4 1 5 235:258 9 9. Cr ven ka 2 10 4 1 5 264:266 9 10. Ru ma 10 4 0 6 261:324 8 11. Ja bu ka 11 3 1 7 313:331 7 12. Jed. (NB) 10 3 1 6 225:259 7 13. Dal ma ti nac11 2 2 7 279:288 6 14. Po ti sje 11 1 0 10 285:327 2

Druga liga (@) La ki – Apa tin Obi li] – Slo ven Ja dran – To po la Ra van grad – Spar tak Mi le ti] – Vr bas Uni rea – @e qa 1. Ja dran 11 10 2. Ra van grad 11 8 3. La ki 11 7 4. Slo ven 11 7 5. Mi le ti} 11 7 6. To po la 11 6 7. Apa tin 11 5 8. Obi li} 11 5 9. @e qa 10 4 10. Vr bas 11 2 11. Spar tak 11 1 12. Uni rea 10 1

1 0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0

0 3 3 4 4 5 6 6 6 8 9 8

23:21 23:20 32:26 35:18 33:23 si no} 327:234 21 269:219 16 287:249 15 294:252 14 271:262 14 294:255 12 249:250 10 203:217 10 195:250 8 279:338 5 206:277 3 177:248 0

VATERPOLO PRVA B LIGA Tre }e ko lo: Be ~e jac – TENT 9:6, Ze mun – Pro le ter 22:4, [a bac – Na is 4:4. 1. [a bac 3 2 1 0 25:17 7 2. Na is 3 2 1 0 25:19 7 3. Be ~e jac 3 2 0 1 26:22 6 4. Ze mun 3 1 1 1 35:19 4 5. TENT 3 1 1 1 32:21 4 6. Spar tak P. 3 1 0 2 26:25 3 7. Par ti zan 2 3 1 0 2 20:24 3 8. Pro le ter 3 0 0 3 17:59 0

STARTOVALA REGIONALNA LIGS VETERANA

[am pion se za grc nuo Tro stru ki uza stop ni pr va ci Re gi o nal ne li ge ve te ra na u va ter po lu, Be ~ej ci, za grc nu li su se na star tu no ve se zo ne. No vaj li ja Cr ve na zve zda za be le `i la je po be du pro tiv Be ~ej ca re zul ta tom 10:3 (2:1,1:1,3:0,4:1). I dru gi no vaj li ja, Pi ja ni so mo vi iz Be o gra da, pri jat no je iz ne na dio, jer je po be dio

Voj vo di nu 9:8 (1:3,3:2,2:1,3:2). Par ti zan iz Be o gra da je sa vla dao do ma }i na pr vog tur ni ra Po let u Som bo ru sa 12:9 (3:2,4:1,1:1,4:5), a osi je~ ka Kru na bi la je uspe {ni ja od Spar ta ka sa 13:11 (4:1,2:5,3:2,4:3). Sle de }i tur nir igra se 16. de cem bra u Su bo ti ci. V. J.

1:3 1:3 3:0 1:3 19 16 16 10 9 8 5 1

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – JUG (M) Gor wi grad – Rad ni~ ki Pr vi tem po – Her ce go vi na Slo ven 2 – Ba nat Srem 2 1. Rad ni~ ki 6 5 1 2. Ba nat 6 5 1 3. Her ce go vi na 6 4 2 4. G. grad 6 3 3 5. P. tem po 6 2 4 6. Srem 6 2 4 7. Slo ven 6 0 6

0:3 0:3 0:3 slo bo dan 16:4 15 16:6 14 16:8 14 11:10 9 7:13 6 7:16 4 2:18 1

KK Vr {ac grad ski klub Ko {ar ka {ki klub Vr {ac i zva ni~ no je po stao grad ski klub, Fon da ci ja He mo farm je po sle dve de ce ni je pre pu sti la sva pra va Sport skom sa ve zu, pod ~i jim okri qem }e se mu {ka i `en ska eki pa ubu du }e fi nan si ra ti. Ugo vor o to me su pot pi sa li di rek tor ka Fon da ci je He mo farm Sne `a na Ra do ~aj i pred sed nik Sport skog sa ve za Zla to mir Pe ci ko za, a u na red nih de se -

Superliga (M)

mo è u sko ri joj bu du} no sti da po no vi, za 20 go di na osvo ji la je isto to li ko pe ha ra re kao je pred sed nik op {ti ne ê do mir @iv ko vi}. ^la ni ca Op {tin skog ve }a za sport Jul ki ca Mi tra {i no vi} je is ta kla da kri za ni je za o bi {la sport i da se na da da }e se oko klu ba oku pi ti pri vr da i do na to ri i po dr à ti KK Vr {ac. R. Jovanovi}

Otva ra we tak mi ~e wa u Zre wa ni nu

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE ZA OSOBE SA SMETWAMA U RAZVOJU

Teh ni ka i è qa na iz u zet nom ni vou Tri de se to ro de ce iz Sr bi je i Bo sne i Her ce go vi ne u~e stvo va lo je na ~e tvr tom po re du Otvo re nom pr ven stvu Sr bi je u ka ra teu za oso be sa smet wa ma u raz vo ju, odr à nom u Zre wa ni nu. U~e sni ci su po ka za li zna we i ve li ku è qu za uspe hom u di sci pli na ma ka te i pri kaz teh ni ke, a u re vi jal nom de lu pu bli ci su se pred sta vi la de ca iz Dnev nog cen tra za oso be sa po seb nim po tre ba ma Al ter na ti va, sa wi ho vim fi zi o te ra pe u tom Dra ga nom Ka pi so dom. Pr va me sta su osvo ji li: Zla ta Bo ga vac, Mi klo{ Me zei, Mi {a Di mi}, Imre La ka to{, Sve tla na Ra do sa vqev, De nis Ka su mo vi}, Fi -

lip Mi lo {e vi}, Va si li je Tur ~i no vi} i Dra gan Sta no je vic. Dru ga me sta pri pa la su: Edi su Ka su mo vi }u, Dra ga ni Stan kov, Ni ko li Ja ci }u i Ste vi ci Sta ji }u, a tre }a: Ivan Fo dor, Igor To mi}, Bran ka Zve kan, Ma ja Bo ki}, @eq ko Ga gi}, Ne nad Sta no je vi}, Bo ba Pin ter i Ste vi ca Vu ko vi}. Or ga ni za to ri ove ma ni fe sta ci je bi li su Ka ra te klub Zre wa nin i Sport ski klub za de cu i omla di nu sa po seb nim po tre ba ma Hen di sport, a u su or ga ni za ci ji sa Ka ra te sa ve zom Voj vo di ne. Su dij ski pa nel ~i ni li su Ni ko la [ko ri}, Jon Pe tre sku i Ja {a Gru jin, a ko or di na tor tak mi ~e wa bio je Si mo Sa la pu ra. @. B.

kultura

dnevnik

utorak4.decembar2012.

ЗАВРШЕНО 5. МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ „АНТОН ЕБЕРСТ”

Богдан Бикицки награђен кларинетом Новосађанин Богдан Бикицки победник је Ц категорије управо завршеног 5. међународног такмичења дувача „Антон Еберст“ у Новом Саду, које се ове године одржавало у дисциплини кларинет. Њему је и поклоњен кларинет као првонаграђеном у овој категорији. Другу награду је освојио Матиц Кудер (Словенија), а трећу Никола Јанчић. У Б категорији прву награду је добио Балинт Ђимеши (Мађарска), другу Марко Ивковић (Србија) и Давид Керингер (Мађарска), а трећу Тони Крањац (Хрватска) и Лаура Петек (Словенија) док је Мартину Коцеву (Македонија) припала награда охрабрења. Првонаграђени у А катогорији је Даниел Али Лугоши (Мађарска), другу награду је добио Норберт Шандор (Мађарска), а трећу Матеј Пашкван (Словенија) и Лука Виндишар (Словенија). Прву награду у „бејби“ категорији освојио је Лука Кастелић (Словенија), другу награду Жан

Павкович (Словенија) и Матија Раичевић (Србија), а трећу Славен Балаћ (Србија) и Ева Новак (Словенија).

У протекла три дана такмичило се 78 младих кларинетиста у 4 категорије, а оцењивао их је седмочлани стручни интернационални жири. Победнику у Ц категорији поклоњен је кларинет „Buf fet Cram pon RC“, а осталима новчани износи, односно поклон пакети произвођача кларинета „Вандорен“. Ово такмичење носи име Антона Еберста, професора кларинета, који је 1946. основао дувачки одсек у Музичкој школи „Исидор Бајић“ а организатор овог такмичења. Био је уредник музичког програма Радио Новог Сада, оснивач низа музичких фестивала, између осталих и Новосадских музичких свечаности (Номус) и писац великог броја музичких књига и уџбеника. Проглашњем победника и уручењем награда, у недељу увече завршено је 5. међународно такмичење „Антон Еберст“, а, након кларинета, следеће године следи надметање флаутиста. Н. Пејчић

У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Два госта у „Трубадуру” У опери „Трубадур“ Ђузепа Вердија вечерас у 19 часова сцена „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта гостују: Хон Ли, кореански тенор (Манрико) и Никола Мијаиловић, баритон међународне репутације из Београда (Гроф Луна). Солисти Опере СНП-а су Санела Митровић (Леонора), Марина Павловић Бараћ (Ацучена), Бранислав Јатић (Ферандо), Верица Пејић (Инес), Бранислав Цвијић (Руиз), Жељко Р. Андрић (Стари циганин), Бранислав Цвијић (Гласник), учествују Оркестар и Хор СНП диригент Александар Којић, редитељ Воја Солдатовић.

Опера „Трубадур“ је једно од најпопуларнијих дела светског оперског репертоара са сјајним аријама, дуетима, терцетима и хорским деоницама које су стекле изузетну популарност. Либрето обилује драмским акцентима, ривалством у љубави, трагичним забунама и жеђи за осветом. У дугогодишњој активности Опере „Трубадур“ је увек био део гвозденог репертоара и уз „Травијату“ и „Риголета“ представља најпопуларнија дела великог композитора, изузетно омиљена и код наше публике.

ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 16. ФЕСТИВАЛ „ЕУРО–ИН ФИЛМ” У КЦНС

„Цезар мора да умре” на отварању Пројекцијом победничког филма Берлинског филмског фестивала „Цезар мора да умре“ Паола и Виторија Тавијанија, вечерас у 20 часова у Културном центру Новог Сада биће отворен 16. фестивал европског и независног филма под називом „Еуро–ин филм“. У наредне четири недеље, љубитељи филма на овом фестивалу могу погледати значајна остварења европске кинематографије, која су учествовала, нека и награђивана, на познатим филмским фестивалима. Вечерас ће бити приказан и домаћи филм „Јелена, Катарина, Марија“ редитеља Никите Миливојевића, који ће бити гост на отварању овог фестивала. У оквиру три селекције (Главни токови, Нордијска панорама и Путујући биоскоп) биће приказивани дугометражни и краткометражни филмови. Културни центар Новог Сада објавио је репертоар за прву недељу фестивала (до 10. децембра), и између осталих, публици понудио три филма турског редитеља Фатиха Акина („На другој страни“, „Соул

Из филма „Цезар мора да умре”

кичн“, и „Прелазећи мост – Срце Истанбула“), затим филмове „Пиета“ Кима Ки –дука, „Табу“ Мигела Гомеза, „Свети мотори“ Леа Каракса, „Седам дана у Хавани“ Леонарда Падуре и др. Филмови ће бити приказивани свакодневно у великој и малој сали Културног центра Новог

Сада, по неколико остварења у терминима од поподне до касних вечерњих сати. Ова ревија филмова биће затворена 28. децембра, на дан када су 1895. браћа Лимијер приредила прву пројекцију филма у париској кафани „Гранд кафе“. Н. П-ј.

Преминула глумица Злата Петковић Глумица Злата Петковић преминула је јуче у Београду у 58. години живота, потврдила је Танјугу дежурна лекарска екпила у Ургентном центру. Глумица је пре недељу дана доживела мождани удар после чега јој се стање погоршало а у петак је била и оперисана. Рођена је у Сврљигу 11. фебруара 1954. Захваљујући светском избору за најлепшу тинејџерку у Токију када је понела признање Мис фотогеничности добила је прву филмску улогу у филму „Бубашинтер„ Милана Јелића, после чега је уписала Академију драмских уметности. Популарност је стекла улогом Марије у серији „Повратак отписаних„ а последњу улогу је

одиграла у ТВ серији „Село гори а баба се чешља”. Злата Петковић била је једна од непоновљивих и најлепших

глумица ових простора, рекао је глумац Воја Брајовић на вест да је његова колегиница преминула.

„Управо је отишло наше злато. Тешко ми је. Навиру ми сећања о нашем раду и нашој сарадњи. Она је била необично драга и позитивна особа и сарађивати са таквом лепотицом био је један дар”, рекао је Брајовић Танјугу. Глумац Драган Николић који је са Златом Петковић радио у серији „Повратак отписаних” био је веома потресен и кратак: „Стварно не знам шта да кажем, избили су ми ваздух”. „Остали смо без драге колегинице и глумице”, рекла је управница Југословенског драмског позоришта Тамара Вучковић. Датум и време сахране биће накнадно саопштени.

Хор „Свети Стефан Дечански” са солисткињом Иваном Србаљ

КОНЦЕРТ ХОРА „СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ” ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА

Посвећено и доживљено Две и по деценије појања и трајања, у средини где се и неколико година деловања сматра традицијом, без сумње су импозантан јубилеј. Управо двадесет пет година постојања, али и разграњавања и неговања подмлатка који је изницао из почетног састава, прославио је ових дана наш угледни, у почетку, превасходно црквени вокални ансамбл. И на свом свечаном концерту у новосадској Синагоги, амбициозни хор “Свети Стефан Дечански” и његова диригенткиња Тамара Петијевић показали су способност да, поред духовне музике, негују најразличитији репертоар (других стилова и на разним језицима), који изводе заобљеним, финим и интонативно чистим звуком и одличном дикцијом, а надасве посвећено и доживљено. Пажљиво осмишљену драматургију одабраног програма диригенткиња је обогатила, истина, преобилним, повезним текстом у ком је водитељка, некадашња чланица хора, уз напомене о појединачним композицијама наводила и све значајније податке о успесима, наградама, међународним гостовањима и двадесет дискографских и два нотна издања, али и значајном утицају овог певачког колектива на формирање

многих наших, данас угледних музичара. Постепена градација обликовала је два дела вечери: лаганији и тиши, на свој начин интровертнији и молитвенији, и звучно снажнији и волуминознији, с остварењима руских аутора (Чеснокова, Гречањинова и Алфејева) и тројице великана српске модерне (Христића, Коњовића, Тајчевића), заокружен, више као с распеваним и популарним додатком, песмом „Каже се“, Американца Мортона Лоридсена, на француски текст Рајнера Марије Рилкеа. Почетак је, са пуним и здравим, али и архаичним тоном, и звонким сопранским „узвиком“ („Истина“) Петијевићеве, у Стихири Светом Стефану Дечанском, и сочнијим и „јачим“, Станковићевим Тропаром, те једноставно и уздржано донетом Мокрањчевом Трећом статијом наговестио даљи молитвени ток већег дела концерта. Први врхунац извођење је добило у доживљеном предавању композиције „Вјерују“ Александра Гречањинова, са солисткињом у главној улози, Иваном Србљан (гошћом из Загреба), јединственог, тамно обојеног мецосопрана, која је упркос повремено ниже интонације, деловала ванредном емоционалном експресијом.

Од почетка до краја слављеничког концерта Хора „Свети Стефан Дечански“, било је јасно колико је важна улога његовог актуелног, и првог, уметничког руководиоца , Тамаре Петијевић. Како у припреми за наступ, организацији и претходном истраживачком раду на проналажењу одговарајућег репертоара, она учествује сваким атомом свог уметничког бића, а на сцени подстиче певаче не само „понесеним“ диригентским гестом, погледом, већ и певањем и еластичним покретима тела, у ствари, целовитим дејством. Као одговор, од певача добија енергичне и ангажоване интерпретације и инспиративне повратне тренутке. На известан начин, другу кулминацију вечери, сада у домену вокално-инструменталне сонорности, расположени певачи и вредна диригенткиња остварили су у песмама „Ој за гором“ и „Враголан“ Петра Коњовића (с подстицајном клавирском сарадњом Слободанке Стевић ) и мелодиозној, „шлагерски“ популарној, поменутој Лоридсеновој композицији, с фино усклађеном, музикално изведеном пратњом пијанисте Александра Глигића. Марија Адамов

svet

utorak4.decembar2012.

KAO OD GO VOR NA OD LU KU UJEDIWENIH NACIJA

UKRATKO

Izrael blokira palestinske poreze

Obamina molba rokerima VA [ING TON: Ame ri~ ki predsednik Barak Obama zatra`io je u {ali od ~lanova britanske rok grupe Led cepelin, poznatih po legendarnim ekcesima tokom 70-ih godina, da ne devastiraju Belu ku}u, ~iji su ju~e bili gosti kao laureti nagrade Kenedi centra za 2012. „Ovi momci su redefinisali rokerski stil `ivota”, kazao je Obama, predstavqaju}i ~lanove benda - peva~a Roberta Planta (64), gitaristu Ximija Pejxa (68) i basistu Xona Pola Xonsa (66).

Barak Obama

„U doba kada su ovi Britanci vladali rokenrolom, bilo je puno uni{tenih hotelskih soba”, kazao je ameri~ki predsednik, nasmejav{i prisutne goste me|u kojima peva~ Leni Kravic i glumac Robert de Niro. „Zato je dobro {to smo ovu sve~anost organizovali u Isto~noj sobi u kojoj prozori imaju stakla debqine 10 centimetara i gde agenti tajne slu`be vrebaju iz svakog }o{ka”, na{alio se predsednik, prenose ameri~ki mediji. „Momci, samo mirno. Ove slike su od neprocenqive vrednosti”, dodao je u istom tonu Obama, pokazuju}i na portret Xorxa Va{ingtona.

Gu`ve zbog snega MOSKVA: Na federalnoj trasi Rusija, kod grada Tver, zbog sne`nih padavina formirala se kolona duga 200 kilometara, javqaju ruski mediji. Ministarstvo za vanredne situacije, me|utim, tvrdi da se situacija normalizuje i da zastoja ima zbog propu{tawa tehnike za ~i{}ewe snega. Po navodima ruskih medija, situacija je te{ka zbog snega koji je po~eo da pada u petak. Ministar za vanredne situacije Vladimir Pu~kov helikopterom je nadleteo Tversku oblast da bi se na licu mesta uverio kako se realizuju mere za otklawawe posledica sne`ne nepogode. Ministar za saobra}aj Maksim Sokolov na sastanku sa rukovodstvom Tverske oblasti razmatra situaciju, prenosi Itar Tas. Na putu su organizovani punktovi na kojima voza~i mogu da se zagreju, dobiju topla jela i medicinsku pomo}, a otvoren je i crveni telefon u odeqewu za vanredne situacije za Tversku oblast.

TEL AVIV: Izraelska vlada saop{tila je da }e, kao odgovor na odluku UN da Palestini dodeli status zemqe ne~lanice, blokirati 460 miliona {ekela (oko 90 miliona evra) prikupqenih od taksi, koji su bili nameweni Palestinskoj upravi. „Od po~etka smo govorili da dodela statusa zemqe ne~lanice UN-a Palestini ne}e pro}i bez reakcija od strane Izraela”, rekao je izraelski ministar finansija Juval Stajnic. Stajnic je rekao da }e 460 miliona {ekela biti iskori{}eno za vra}awe dugova koje palestinska uprava ima prema izraelskoj elektrodistribuciji. Posle odluke Generalne skup{tine UN u ~etvrtak, da se status Palestinske uprave u svetskoj organizaciji unapredi sa „entiteta” na „dr`avu ne~lanicu”, izraelska vlada je saop{tila da }e izgraditi 3.000 novih stambenih jedinica u isto~nom delu Jerusalima i na Zapadnoj obali.

Bewamin Netanijahu i Juval Stajnic

Izrael ski premi jer Bewa min Netanijahu zatra`io je da se nastavi gradwa u posebno problemati~noj zoni E1 izme|u grada Ma’ale Adumim i Jerusalima. Projekat izgradwe stambenih jedinica u toj zoni je ve} go di nama zamr znut, a wegov ciq je da se jevrejska naseqa u Ma’ale Adumimu na Zapadnoj

obali poveù sa kvartovima u kojima ìve Jevreji u isto~nom Jerusalimu. Palestinske vlasti su u vi{e navrata o{tro kritikovale taj projekat, po{to bi wegovom realizacijom Zapadna obala bila podeqena na dva dela, ~ime bi ozbiqno bilo ugroèno funkcionisawe palestinske dràve, navodi agencija Frans pres.

VLA DI MIR PU TIN I REYEP TAJIP ERDOGAN U IS TAN BULU

Za promenu stava o Siriji? ANKARA: Ruski predsednik Odnosi Rusije i Turske posebVladimir Putin doputovao je u no su se zao{trili kada je TurIs tanbul gde je raz govaraa s ska u oktobru primorala sirijtur skim pre mi je rom Re xe pom ski putni~ki avion koji je leteo Tajipom Erdoganom prvenstveno iz Moskve da sleti u Turskoj, o situaciji u Siriji, javqa te- zbog sum we da pre no si voj nu levizija NTV. opremu. Povodom Putinove posete na istanbulskom aerodromu Ataturk raspore|ene su jake snage policije ukqu~uju}i specijalce i snajperiste, javqa agencija Anadolija. T u r s k a agencija dodaje da je {ef ru ske di plo ma ti je Ser gej Lavrov koji je prekju~e doputovao u Istanbul, ju ~e uju tro imao sa Vladimir Putin i Reyep Tajip Erdogan stanak sa turskim kolegom Ahmetom DavutoMoskva je saop{tila da je gluom. Putinova poseta, najpre avion legalno prenosio delove planirana za oktobar, dolazi u radara u Siriju. Putinov satrenutku pove}anih tenzija izvetnik za spoqne poslove Jurij me|u dve zemqe zbog Sirije. U{akov rekao je novinarima da

bi taj incident mogao da bude tema razgovora sa Erdoganom. Turska }e tokom razgovora poku{ati da ubedi Putina da pre sta ne da po dr `a va si rij skog predsedni ka Ba{ara el Asada, ali, kako dodaje agencija Aso{ijejted pres, Moskva do sada nije pokazala nameru da uskrati svoju podr{ku Damasku. Jedna od glavnih tema razgovora, kako se o~ekuje, bi}e i ekonomski odnosi. Turska je veliki potro{a~ ruskog prirodnog gasa, a Rusija je glavno tr`i{te za turske gra|evinske kompanije. Trgovinska razmena izme|u dve zemqe je pro{le godine dostigla 32 milijarde dolara, a o~ekuje se da }e narednih godina porasti na 100 milijardi do la ra. Ru si ja ta ko |e gra di pr vu nu kle ar nu elek tra nu u Turskoj. Po se ta Is tan bu lu je pr vo Putinovo putovawe u dva meseca, {to je neobi~no duga pauza za ruskog predsednika, zbog ~ega se spekulisalo o wegovom zdravstvenom stawu. Putin tako|e planira da u sredu poseti Turkmenistan kao i jo{ nekoliko drugih zemaqa do kraja godine.

dnevnik

EGIPAT

Opozicija poziva na bojkot novog ustava KAIRO: Egipatske novine ju~e su iza{le u znak protesta protiv spornog novog ustava, a na pojedinim naslovnim stranicama na{ao se i naslov „Ne diktaturi“. Karikatura na kojoj se nalazi jedna novina u qudskom obliku, koja je vezana lancima, u jednoj }eliji, objavqena je na naslovnim stranama vi{e nezavisnih dnevnika, ukqu~uju}i „Al Vatan“ i „Al Masri al Jum“, uz konstataciju „da planirani Ustav poni{tava prava i ograni~ava slobode“. Novine su, tako|e, kako prenosi AFP, najavile da danas ne}e {tampati izdawa. Kritike novina su najnoviji vid protesta protiv predsed ni ka Mo ha me da Mor si ja, koji je pro{le nedeqe izdao

de kret o pro {i re wu svo jih nadle`nosti i zatra`io {to br `e pri hva ta we na cr ta ustava. Novi Ustav se nalazi na meti kritike zbog neispuwavawa obaveze za{tite prava i navodne pripreme puta za striktnu interpretaciju islamskog zakona. Sudije su, prekju~e rekle da }e bojkotovati referendum o Ustavu, koji je zakazan za 15. decembar. Savez egipatskih opozicionih grupa pozvao je gra|ane da se danas okupe na trgu Tahrir u Kairu, u znak protesta zbog odluke predsednika Mohameda Morsija da za 15. decembar raspi{e referendum o nacrtu novog ustava, koji opozicija smatra nelegitimnim.

AZERBEJYAN

Kazne za zaverenike Eurosonga BA KU: Sud u Azerbejxanu osudio je na dugogodi{we kazne zatvora ~etvoricu qudi koji su nameravali da izvedu teroristi~ke napade za vreme Evrosonga odrànog u Bakuu. „êtiri dràvqana Azerbejxana osu|eni su na kazne zatvora od 12 do 14 go di na”, saop{tio je sud i dodao da se postup ci pro tiv osta lih osum wi~enih jo{ vode, pre neo je AFP. Ministarstvo unutra{wih poslova je u maju saop{tilo da je osujetilo planove da se za vreme takmi~ewa izvedu teroristi~ki napadi i uhapsilo je 40 osumwi~e nih. Po mi ni star stvu, ta grupa koja je imala veze sa susednim Iranom, planirala je napade na koncertnu halu gde je

odr`avano finale Evrosonga, na predsednika Ilhama Alijeva, policijske stanice, hotele u kojima su sme{teni stranci, na xamije i druge verske objekte. Pripadnici te grupe uhap{eni su u akcijama u nekoliko gradova i regiona, saop{tilo je ministarstvo ne navode}i d e t a q e . Evrosong je gledalo vi{e od 100 miliona qudi {irom sveta i to takmi~ewe je bio najve}i kulturni doga|aj u Azerbejxanu od sticawa nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine. Vlasti su potro{ile na stotine miliona dolara za izgradwu Kristalne hale i na ulep{avawe grada uo~i takmi~ewa.

[PANIJA

Protest invalida MADRID: Vi{e od 10.000 qudi sa fizi~kim invaliditetom iza{lo je ju~e na ulice Madrida kako bi izrazili nezadovoqstvo zbog vladinih mera {tedwe koje poga|aju i ovu populaciju. [panska vlada je, na i me, u okvi ru bu xet skih u{teda donela odluku i o ukidawu centara za osobe s invaliditetom i otpustila odre|eni broj osoba koje su se starale o invalidima, prenose agencije. Me|u okupqenima na protestu su ve}inom bili qudi u kolicima ili qudi s o{te}enim vidom koji se kre}u uz pomo}

pasa vodi~a. Oni su pro{li ulicama glavnog grada [panije u de fi leu pod slo ga nom „SOS za osobe s invaliditetom: Spasite na{a prava, inkluzija i briga”. Zdravstvena za{tita u [paniji spada u nadle `nost re gi o nal nih vla da. Mnoge od wih su, me|utim, prezadu`ene pa ve} du`e vreme ne pla }a ju uslu ge me di cin skih centara, uvode rezove u odnosu na te slu`be i smawuju koli~inu is po ru ~e nih me di cin skih sredstava {to je i uzrok nezadovoqstva osoba s invaliditetom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL U Hanoveru je po~eo 25. savezni kongres Hri{}ansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel. Ponovni izbor Merkelove - koja je od 2000. godine na ~elu CDU - skoro je izvestan. Analiti~ari ukazuju da je ovo kongres na kome }e partija dati „vetar u le|a” demohri{}anima u Dowoj Saksoniji, gde se u januaru odr`avaju pokrajinski izbori, kao „{tih proba” pred savezne izbore.

KE TRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izrazila je duboku zabrinutost zbog namere Severne Koreje da lansira raketu sa radnim satelitom, oceniv{i da taj akt preti miru i bezbednosti u regionu. E{ton je pozvala Severnu Koreju da se u potpunosti povinuje svojim obavezama i uzdr`i od lansirawa rakete.

MI KO LA AZA ROV Ukrajinski premijer Mikola Azarov podneo je ostavku, {to zna~i i odlazak cele vlade. Predsednik Viktor Janukovi~ prihvatio je ostavku premijera zato {to je Azarov izabran za poslanika na parlamentarnim izborima krajem oktobra. Bio je prvi na listi Partije regiona predsednika Janukovi~a. Osim Azarova, ve}i broj sada{wih ministara izabran je za parlament.

Evro pqa ni po dr à va ju ubi stvo iz mi lo sr |a BERN: Ispitivawe sprovedeno u 12 zapadnoevropskih dràva pokazalo je da ve}ina stanovnika tih zemaqa podràva potpomognuto samoubistvo, odnosno eutanaziju, koja je zakonom dozvoqena u samo ~etiri zemqe Evrope. U anketi koju je sprovelo [vajcarsko udruèwe advo ka ta u me di ci ni (SMLA) tri ~etvrtine ili vi{e ispitanika odgovorilo je da bi qudima trebalo omogu}iti da odlu~e kada }e i kako umreti. Izme|u dve tre}ine i tri ~etvrtine ispitanika reklo je da bi moglo zamisliti da zatraì pomo} da po~ini samoubistvo ako bi bolovalo od neizle~ive bolesti, te{ke invalidnosti ili nezaustavqive boli. „Ovi odgovori ukazuju da u ve}ini evropskih zemaqa sada-

{wi pravni sistem vi{e ne odra`ava voqu velikih delova stanovni{tva”, obrazlo`ilo je SMLA u uvodu.

Te bi rezultate politi~ari trebali da uzmu u obzir pri izradi zakona o tom pitawu, napisalo je udru`ewe.

U Belgiji, Luksemburgu, Holandiji i [vajcarskoj zakon dopu{ta potpomognuto samoubistvo. Nema~ka vlada predlaè legalizaciju ako se ta usluga ne pla}a, a u Francuskoj se o tom pitawu raspravqa. I u Nema~koj i Francuskoj rimokatoli~ka i protestantska crkva protive se ozakowewu eutanazije i traè boqu palijativnu negu za smrtno obolele da bi im se olak{ali bolovi. Studiju je sprovela {vajcarska agencija „Isopablik” u Austriji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Gr~koj, Irskoj, Italiji, Nema~koj, Portugalu, [paniji i [vedskoj. Nemci su najotvoreniji za eutanaziju koju bi ozakonilo wih 87 odsto, a u Gr~koj je podr{ka najnià, 52 odsto.

BALkAn

dnevnik

POLITI^KA KORUPCIJA ODLO@ILA SEDNICU PARLAMENTA

Pre beg opo zi ci o na ra \u ro vi }a u su prot ni ta bor NIK [I]: Skup{tina Crne Gore odlo`ila je, na zahtev opozicije, za danas sednicu na kojoj }e mandatar Milo \uka-

Milo \ukanovi}

novi} predstaviti program i sastav nove nove vlade. Pred-

sednik parlamenta Ranko Krivokapi} kazao je novinarima da je sednica odloèna na zahtev opozicionih partija zbog de{avawa u Nik{i}u. „Opozicija je traìla odlagawe zbog de{avawa u Nik{i}u i mi smo joj iza{li u susret. Sednica }e biti odràna sutra i tada }e biti izabrana nova Vlada Crne Gore”, rekao je ju~e Krivokapi}. Opo zi ci ja je na iz bo ri ma u Nik {i }u osvo ji la ve }i nu, ali je to kom gla sa wa o pred sed ni ku lo kal ne skup {ti ne do {lo do pre o -

kre ta, po {to je od bor nik Po zi tiv ne Cr ne Go re Dra go \u ro vi}, na za pre pa {}e we opo zi ci o nih ko le ga, po dr ào kan di da ta iz De mo krat ske par ti je so ci ja li sta So wu Nik ~e vi}. Opo zi ci ja sma tra da pre beg \u ro vi }a, ko ji je od bio da vra ti od bor ni~ ni man dat, u su prot ni ta bor pred sta vqa gru bo kr {e we iz bor ne vo qe gra |a na Nik {i }a, od no sno da je u pi ta wu po li ti~ ka ko rup ci ja. Opozicione stranke su zatraìle reagovawe Tuìla{tva na, kako su naveli, politi~ku korupciju, a od Skup{tine Crne Gore da sprovede parlamentarnu istragu. Krivokapi} je kazao da }e parlament sutra, u svakom slu~aju, raspravqati o novoj vladi.

Luk {i} no vi {ef cr no gor ske di plo ma ti je? POD GO RI CA: Mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} je za novog {efa crnogorske diplomatije predlo`io dosada{weg premijera Igora Luk{i}a. \ukanovi} je predlog sastava vlade saop{tio na sednici Glavnog odbora Demokratske partije socijalista. Sada{wi guverner Centralne banke Crne Gore Radoje @ugi}, prema informacijama iz DPS-a, bi}e novi ministar finansija, a ranije je iz Socijaldemokratske partije saop{teno da }e svog partijskog kolegu iz te stranke na funkciji ministra unutra{wih poslova Ivana Brajovi}a zameniti Ra{ko Kowevi}. Brajovi} bi preuzeo funkciju ministra saobra}aja i pomorstva, dok }e poqoprivredom ubudu}e rukovoditi Petar Ivanovi}, sada{wi direktor Agencije za promociju stranih inve-

sticija. Dosada{wi ministri odbrane, ekonomije, zdravqa i prosvete Milica Pejanovi} \uri{i}, Vladimir Kavari}, Miodrag Radunovi} i Slavoqub Stijepovi} osta}e na funkcijama. Skup{tina Crne Gore }e sutra po~eti raspravu o programu i sastavu nove vlade. Crnogorski mediji najavili su i da }e novi ministar rada i socijalnog starawa biti Ior Lu{i} Predrag Bo{kovi}, a dosada{wi ministar tog resora Suad Numanovi} preuze}e Ministarstvo za qudska i mawinska prava. Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} poverio je 9. novembra \ukanovi}u mandat za sastav nove vlade. Ukoliko \u-

kanovi} ponovo bude izabran za premijera, to }e biti sedmi put da se u posledwe dve decenije na|e na ~elu Vlade Crne Gore, a u

tom periodu jednom je bio predsednik dr`ave. Lider DPS-a do sada se dva puta povla~io sa funkcije premijera, ali je oba puta to trajalo samo dve godine, nakon ~ega se ponovo vra}ao na tu poziciju.

GR^KA

Mi tro po lit Pa vle: Ze mqu ra za ra po hle pa ATI NA: U Gr~koj se nastavqa sa objavqivawem informacija poteklih iz centralnih poreskih vlasti (SDOE), koje se bave i za privrednim kriminalom, utajama i prawem novca, u vezi imetka mitropolita Pravoslavne crkve Gr~ke. Po medijima, brojni arhijereji se zbog ovoga nalaze „na ivici nervnog sloma”. Ugledni list „Etnos” objavquje na tri strane svoja saznawa da je ve} deset mitropolita pod poreskom istragom zbog svote od preko milion evra na ra~unu. Od wih se tra`i da doka`u poreklo tog novca, prenosi verska informativna agencija

VIA.Imena arhijereja pod istragom ve}im delom nisu poznata. Dvojica koji se danima pomiwu, iako su demantovali, i daqe su na „crnoj listi”. Wima je pridodat i mitropolit Nikeje koji je bio i ostao istaknuti kandidat za prvojerarha. Vanredna sednica Sinod zakazana je za 10. decembar. O ~emu }e se raspravqati ako poreske vlasti do tada ne dostave Sinod konkretne podatke, pitaju neki arhijereji. Jedan mitropolit podse}a da je zgrtawe zemaqskih dobara za crkvu greh, kao i pohlepa. Vrlo poznati mitropolit mesinijanski Hrizostom izdao je

saop{tewe u kome u vezi „doga|aja koji izlaze na svetlost dana” nagla{ava da crkva ima poverewe u „kontrolne mehanizme dr`ave i u sudstvo”. Po wemu, Sinod ne mo`e da zaobi|e ovu temu. Mitropolit sisanionski Pavle izjavo je da onim arhijerejima koji su „skupqali novac za sebe”, nije mesto u crkvi. Govore}i uop{te o stawu u Gr~koj, Pavle isti~e da je zemqa nekada imala puno dobrotvora a sada puno otima~a. Novac se iznosi iz zemqe, i pita se da li oni uop{te vole svoju zemqu. Zemqu razara pohlepa, smatra mitropolit.

HRVATSKA

In tim ni in ter vju Ja dran ke Ko sor ZA GREB: Biv{a premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da su je jako pogodile glasine kako je imala qubavnike dok je bila na ~elu vlade jer, kako tvrdi, nisu bile istinite. „Istina je bila puno gora, a to je da zapravo dugi niz godina nisam imala nikoga, niti jednog mu{karca koji bi stajao uz mene”, rekla je Kosorova u intervjuu za emisiju „Red Karpit” zagreba~ke Nove TV, preneo je „Jutarwi list” u rubrici „Intimni intervju”. Kosorova je, naime, rekla da misli da bi se puno mawe tih podmetawa, la`i, dvorskih igara, doga|alo da je imala supruga,

partnera, dakle, bilo kog mu{karcka koji bi, kako je rekla, kao poruka, stajao uz wu. Ona se po`alila i da dugo godina nije dobila kompliment „koji se daje

ènama”, ali i da ne zna bi li verovala takvom komplimentu kada bi ga dobila, iako bi ga bilo lepo ~uti. Tako|e je rekla da joj je te{ko da se bavi poslom u kojem vladaju mu{karci. „Mnoge ène koje se bave politikom ne èle to da priznaju, ali ja priznajem. Puno puta sam ~ula iz kuloara, pa i mojih najbliìh, kako bi se zapravo trebala vratiti u neku kuhiwu”, rekla je biv{a premijerka. Ona je za „Red Karpet” govorila o svojim po~ecima u novinarstvu i s puno entuzijazma potvrdila novinarki te popularne emisije da bi se mogla baviti i wenim poslom.

utorak4.decembar2012.

NA PREDSEDNI^KIM IZBORIMA U SLOVENIJI

Ube dqi va po be da Pa ho ra QU BQA NA: Gra|ani Slovenije su, prema rezultatima Nacionalne izborne komisije, izabrali biv{eg premijera Boruta Pahora za novog predsednika. Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, za wega je glasalo 67,44 odsto bira~a, dok je wegov protivkandidat i aktuelni predsednik Danilo Tirk osvojio 32,56 odsto glasova. Nacionalna izborna komisija Slovenije saop{tila je da je do zatvarawa birali{ta glasalo 718.000 bira~a, odnosno 41,95 odsto. Nakon objavqivawa rezultata izlaznih anketa, Pahor je, u svojoj prvoj izjavi, rekao da je ovo novi po~etak i podr{ka za wega da u~ini sve kako bi se zemqa izborila sa nevoqama. Pahor je istakao i da }e se truditi da ispuni svako obe}awe i da, kako je naveo, nema problema koji ne mo`e da se re{i. „Potrebno nam je poverewe jednih u druge, me|usobno po{tovawe, tolerancija, razumevawe. Iako su razlike me|u na-

ma tako velike, ono {to nas povezuje mnogo je ja~e”, rekao je novi predsednik.

Borut Pahor

Pora`eni Danilo Tirk zahvalio je svima koji su iza{li na birali{ta.

„ê sti tam Bo ru tu Pa ho ru. Zahvalan sam gra|anima {to su me izabrali pre pet godina. Ovaj posao sam radio sa rado{}u, snagom i revno{}u. Vreme }e re}i kako qudi ocewuju moj rad. Tokom mandata sam bri nuo o bo qit ku ze mqe, dràvi blagostawa i po di za wu we nog me |u na rod nog ugle da”, istakao je Tirk. Gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi} rekao je da, uprkos tome {to je podrào Danila Tirka, novoizabranom predsedniku èli sve najboqe, dodaju}i da su glasa~i uvek u pravu. Posledwih ne ko li ko ne de qa, Sloveniju potresaju veli ke de mon stra ci je zbog te {ke eko nom ske si tu a ci je zbog ko jih je slovena~ka vlada bila primora na da uve de o{tre me re {tedwe.

Na sta vak pro te sta u slo ve na~ kim gra do vi ma QU BQA NA: Demonstracije u Sloveniji se nastavqaju. Sino} su protestovali Maribor, Qubqana, Ptuj, Ravne na Koro{kem, Trbovqe i Ceqe. U Mariboru, gde je slovena~ko „de{avawe naroda” i po~elo, sino} se ponovo protestvovalo protiv gradona~elnika, Franca Kanglera. De mon stra ci je no se na ziv „Tre}i mariborski ustanak”, a glavni slogani su „Iznesimo ga napoqe” i Otporov slogan „Gotov je”, koji je postao za{titni znak slovena~kih demonstracija. Taj slogan ispisan na velikom plat nu no si avion ko ji kru`i nad Mariborom. U Qubqani }e se odr`avati dvojni protesti, prva grupa demonstranata se okupila pred qu bqan skim Ma gi stra tom, u kome je sedi{te gradona~elnika Qubqane, Zorana Jankovi}a. Demonstranti zahtevaju we-

gov odlazak, a na anketama dru{tvenih mre`a, gde se gra|ani po zi va ju na pro te ste, Zo ran Jankovi} ubedqivo vodi brojem onih koji smatraju da „je gotov” i da treba da da ostavku. Demonstranti su pozvali vojsku i policiju da im se pridru`e.

Dru ga gru pa qu bqan skih de mon stra na ta se oku pi la na Kongresnom trgu i proteste namerava da nastavi pred parlamentom koji je u blizini. Ovi protesti su usmereni protiv slovena~kog premijera, Janeza Jan{e.

Iva nov–\u rin: Dobri bilateralni odnosi SKO PQE: Makedonski predsednik \or|e Ivanov i ambasador Srbije u Makedoniji Tomislav \urin zakqu~ili su ju~e u Skopqu da su bilateralni odnosi dve zemqe na najvi{em nivou u posledwih 20 godina. Kako je saop{tio kabinet makedonskog predsednika, Ivanov i \urin su se slo`ili da o tome svedo~e neprekidan politi~ki dijalog izme|u dve zemqe i velika trgovinska raz-

mena. Makedonska agencija MIA je prenela da su Ivanov i \urin tokom razgovora izrazili uverewe da }e politi~ke, ekonomske i kulturne veze Makedonije i Srbije dodatno oja~ati u budu}nosti. Ivanov je naglasio da su obe zemqe posve}ene dobrosusedskim odnosima i ulasku u EU, dodaju}i da je Skopqe spremno da sa Beogradom blisko sara|uje kada su u pitawu evropske integracije

dveju zemaqa. Kako se dodaje u saop{tewu kabineta makedonskog predsednika, Ivanov je zahvalio ambasadoru \urinu na wegovom doprinosu unapre|ewu bilateralnih odnosa dve zemqe. \urin je ponovio spremnost Srbije da radi na unapre|ewu dobrosusedskih odnosa i saradwe sa Makedonijom, koja donosi obostranu korist Beogradu i Skopqu, navodi se u saop{tewu.

UKRATKO Ze mqo tres u Slo ve ni ji QU BQA NA: Centralnu i isto~nu Sloveniju potresao je ju~e ujutro zemqotres ja~ine 3,9 stepeni Rihterove skale. Epicentar zemqotresa bio je u selu Gorwi Grad, oko 30 kilometara severoisto~no od Qubqane, saop{tila je Agencija za `ivotnu sredinu. Podaci o dubini epicentra variraju, pa je, prema prvim informacija, dubina bila na 20 kilometara ispod zemqe, ali najnoviji podaci iz evropskomediteranskog Seizmolo{kog centra pokazuju da je epicenter zemqotresa bio na dubini od 10 kilometara.

No vi ko man dant SA RA JE VO: Austrijanac general-major Diter Hajdeker od ju~e je novi komandat Eufora u BiH, a du-

`nost mu je predao general major Robert Briger. Briger, koji je tako|e iz Austrije, u svom opro{tajnom govoru je istakao da je u protekloj godini Eufor - ALTHEA pretrpeo brojne strukturne promene i fokusiran je na kolektivnu obuku i unapre|ewe kapaciteta Oruànih snaga BiH (OSBiH) u misiji o~uvawa stabilnosti i bezbednosti u BiH. „Protekla godina je bila vrlo produktivna i zavr{ili smo je s uspehom. Posebno bih pohvalio dve vojne ve`be koje smo vrlo uspe{no realizovali u saradwi s Oruànim snagama BiH. Operacija ALTHEA je sna`na, a weni ciqevi i sredstva su uravnoteèni”, rekao je Briger i dodao da }e BiH uvek imati podr{ku Eufora. Novoizabrani komandant Hajdeker pohvalio je dosada{wi uspeh Eufora i najavio da }e u narednih godinu dana misija biti usmerena ka osposobqavawu i obuci i da }e, tako|e, nastaviti intenzivnu saradwu s Oruànim snagama BiH.

Pre tu ~e ni stu den ti SKO PQE: Sedmorica, za sada, nepoznatih mladi}a pretukli su u Skopqu dvojicu studenata iz Turske. Jedan od povre|enih je zadobio te{ke povrede na telu u predelu glave, a drugi je pro{ao samo sa lak{im povredama, potvrdila je portparolka skopske policije Liza Bendeska i dodala da se za napada~ima traga. Incident se dogodio preksino} na skopskom Bulevaru Kirste Miriskov. Mumin [erifov (22) ispri~ao je da su on i wegov kolega Ibrahim Aliov napadnuti s le|a i da napad „sedmorke” nije bio ni~im izazvan, preneli su makedonski mediji. Makedonski Internet portali su ranije pozvali na vesti nezavisne novinske agencije „OhridSaj” koja je objavila da su „srpski obave{tajci zadu`ili makedonsku mafiju i huliganske grupe da prave nerede po zemqi”?

porodica

utorak4.decembar2012.

dnevnik

Деца не морају увек да вас послушају Н

е постоји дете које стално и увек слуша своје родитеље, нити то треба да буде тако. Такође, не постоји никаква гаранција да сте ви баш увек у праву, па је зато за дете неопходно да увек слуша ваше мишљење или савет. Подразумева се да су ваше намере увек најбоље могуће, али то још увек не значи да ви заиста и знате шта је за њега најбоље. Као што претерано опуштена атмосфера није пожељна по дечји развој, тако и строго, неаргументовано инсистирање на послушности не може бити пут одрастања детета у самосталну, самопоуздану особу. Са друге стране, уколико вас дете не слуша у свему што ви захтевате, то не значи да сте ви лош родитељ, без ауторитета, нити да је оно „испуштено”, „размажено”, и слично. Као крајност супротну овој строгој, беспоговорној послушности, поједини родитељи сматрају да је само она атмосфера у којој не постоје границе утврђеног понашања, јер се дете понаша потпуно слободно - услов за одрастање самопоузданог детета. Равнотежа између ова два вас-

питна стила мора да постоји. Јер, као што претерано опуштена атмосфера није пожељна по дечји развој, тако и строго, неаргументовано инсистирање на послушности не може бити пут . Родитељи често забораве колико је важно да и они слушају своју децу. Само тада, у односу узајамног уважавања, ви заиста можете изградити однос поверења и отворене комуникације. Укратко: немојте инсистирати на слепој послушности деце. Покажите поверење, да и она умеју да доносе паметне одлуке. Уосталом, ако их васпитавате да буду самопоуздана, одлучна, и да знају да мисле својом главом, неће ни вама бити потребно да вас беспоговорно слушају. Родитељски ауторитет је неопходан. Установите макар минимум (када ће бити оброци, време за спавање, које кућне обавезе ћете поделити са децом…). Јер, уколико и око ових активности покушавате да се договорите са дететом, или њему дате равноправно право одлучивања, оно постаје збуњено и несигурно. Док је дете беба, или је у раном предшколском узрасту, под-

разумева се да ћете већину одлука доносити ви, а да ће оно бити принуђено да вас слуша. У том узрасту, оно нема избора како да се понаша, сасвим је беспомоћно, и без ваше помоћи не би опстало. Управо због тога, многи родитељи у том периоду једноставно навикну да решавају сваки дететов проблем, и почну да га доживљавају лично. Они се „аутоматски” осећају позвани да пронађу свако решење, просто забораве да је њихово дете другачије од њих. Али, оно има своје емоције, своје мишљење, своје амбиције и снове. Како одраста, дете је све самосталније и сигурније у сопствене способности. Стицањем искустава, кроз социјалну интеракцију са вршњацима, његов свет постајаће све богатији. Тада ће и ваш ауторитет добити реалнију основу. Постепено, ви више нисте једини центар његовог света. Осим тога, у одређеним фазама развоја је природно, и сматра се саставним делом одрастања да се дете буни, противречи, тестира родитељске границе, па чак и да намерно изазива конфликте - како би проверило њихово стрпљење или доследност.

Очекивано је и да,што је старије све више доводи у сумњу неко ваше мишљење, да ће све више изграђивати своје, и да ће на развој његовог личног става у великој мери утицати и вршњаци, а не само ви. Такође, што је ваш родитељски стаж дужи, а дете старије, појављиваће се стално нове ситуације, у којима се испоставило као боље решење што је дете послушало себе, а не вас.

Ништа без тетке

а тетке нас везују најлепша искуства и најтоплије емоције. Штавише, доживљавамо их као друге мајке. „Мајка замену нема, али једина особа која може да конкурише за то место јесте тетка. Она је и најаде-

кватнија и најприроднија замена у случају да мајка из било ког разлога дуго није у могућности да буде поред детета”, каже Радмила Грујичић, психолог у психоцентру „Психомедика” у Јагодини.

Неретко су деца блискија и опуштенија са теткама него са родитељима. Зашто? „Зато што родитељи, таква им је улога у животу детета, морају да буду и строги. Они су ти који морају да васпитавају децу, а то

подразумева и кажњавање. Код тетака тога нема. Васпитавање није њихов посао, те је код њих, што се каже, широка демократија. Као и код бака и дека, где је све дозвољено, с тим што су тетке, за

Планирање породице основно људско право

во је први пут да се у једном годишњем извештају Фонда УН за становништво (УНФПА) експлицитно наводи да је планирање породице људско право. Наметање правних, културних и финансијских препрека у приступу контрацепцији и другим облицима породичног планирања представља кршење права жена. У видове породичног планирања, према УН, не спада и прекид трудноће. Ова светска организација је најавила да би издвајање додатних

средстава за планирање породице утицало на смањење здравствених трошкова за мајке и новорођенчад у сиромашним земљама. Ипак, извештај УНФПА није обавезујући за земље чланице.

разлику од бака и дека, истих година као родитељи деце и самим тим и блискије најмлађима”, каже Грујичићева. Теткама се може поверити и оно што родитељу не сме, јер нема страха од грдње нити казне. Оне су

посебно благо за девојчице у пубертету које лутају за правим одговорима на многа питања и морају штошта од живота да пробају први пут. Тада је тетка незаменљив саговорник, јер од другарице зна више,

а неће, као мајка, да кажњава за сваку грешку. И када имају проблема у породици, с родитељима или у случају већег проблема или кризе у кући, деца се најрадије жале и поверавају теткама. Њих најбоље знају, у њих имају поверења јер су тетке на неки начин ипак чланови породице и у њихову добронамерност се најмање сумња. Оне се, баш као и родитељи, истински радују малим и великим успесима „своје” деце и увек навијају за њих. Одушевљавају се када сазнају да је дете научило да вози бицикл, добило петицу из математике, написало најбољи састав из српског језика... Али разумеју, нудећи приде раме за плакање, и када се не нађе право решење за неједначину и када заљубљена главица промаши тему на писменом задатку. Тетке нећаке на неки начин сматрају својом децом, што има и своје психолошко утемељење у чињеници да их веома много воле, а особа која се воли доживљава се као своја. „Љубав према деци од браће и сестара не смањује се када тетка добије своју децу. Једноставно, свако има своје место у срцу, јер не каже се узалуд да се љубав дељењем увећава. За овај случај то баш важи”, каже Грујичићева. Она додаје да се и жене које немају своју децу кроз децу браће или сестара на неки начин остварују као мајке и мање пате што немају децу од оних жена које немају ни сестриће ни братанце.

Љубав је најбољи лек за сваку бебу

ружање љубави и реаговање на плач бебе неопходни су за нормални психофизички развој најмлађих, речено је данас у Београду на панел дискусији одржаној поводом Светског дана детета. Психолог Жарко Требјешанин рекао је да се некад сматрало да су деца мала несташна створења која треба дисциплиновати и да их не треба мазити да не би постали раз-

Начелник одељења за пулмологију и алергологију Унверзитетске дечије клинике Бранимир Несторовић казао је да деца којој се пружа пуно љубави и која се мазе, имају мање проблема са грчевима, растом зуба или прехладама. Он је навео да нису потребне никакве капи, чајеви или топле облоге преко стомака да би се проблем грчева превазишао као ни мењане врсте млека, већ да је довољна пажња,

мажени. Међутим тај став се променио и схваћено је да је за здраво и срећно дете и његов социјално емоционални развој неопходан добар однос са мајком од самог рођења. „Раније се веровало да треба дете пустити да плаче што је погрешно. Плач је, у ствари, знак да нешто није у реду и да родитељ треба да одреагује и на основу искуства и интуиције нађе решење проблема”, казао је Требјешанин. Према његовим речима, данас су родитељи често слуђени разним саветима стручњака и читањем разних уџбеника о васпитавању деце и све се мање ослањају на своју интуицију и потребу деце што је лоше.

љубав и звук сличан оном које је дете слушало у мајчином стомаку. „Многи родитељи децу сваки час воде код лекара, ваде им крв, мењају млеко, дирају ноћу док спавају, па наравно да се деца онда унервоза и да нису задовољна, зар ви не би били нервозни”, рекао је Несторовић. Балерина Ашхен Атаљанац која има трогодишњу девојчицу и која ускоро треба да роди још једно дете, каже да се првих осам месеци није одвајала од своје ћерке ни на сат времена, да јој је пружала сву пажњу и љубав и сваки дан говорила колико је воли и да дете никада није имало грчеве, ни проблеме са растом зубића, а да је свега једном примила антибиотик.

Трудницама зими потребан додатан витамин Д

езултати истраживања тима са лондонског Универзитета Квин Мери поткрепљују досадашње налазе који су повезивали низак ниво витамина Д у организму са овом болешћу, у којој имунолошки систем пацијента напада сопствене нервне ћелије, преноси АФП. Истраживањем случајева преко 150.000 оболелих од мултипле склерозе у више земаља на северној хемисфери, који су рођени изнад 52 степена географске ширине, утврђено је да су под највећим ризиком од те болести они рођени у априлу, месецу којем претходи дуг период без сунца, а под најмањим ризиком они рођени у новембру.

За ризик да се оболи од мултипле склерозе је веома битно то колико је мајка у трудноћи била изложена ултравиолетном зрачењу, односно колики је био ниво вита-

мина Д у њеном организму, закључак је британског тима. У Британији од мултипле склерозе болује око 100.000, а у САД око 400.000 особа. Ова болест, за коју не постоји лек, утиче на вид, кретање, равнотежу, осећаје, контролу бешике, а понекад и на памћење и мишљење. Коаутор студије Срирам Рамагопалан истиче да је нужно да труднице из севернијих подручја

(северних делова Британије, скандинавских земаља, већег дела Русије и Канаде итд.) у сваком тренутку имају нормалан ниво витамина Д у крви, због чега би требало да га узимају као дијететски додатак, у виду неколико хиљада ИУ (међународних јединица) витамина Д3. Витамин Д, који се производи у организму при излагању сунчевом светлу, а има га и у неким врстама хране, је од значаја за здраве кости. Последњих година се истражује и евентуална веза између повећаног смртног ризика од срца, рака и неких других болести и мањка витамина Д у организму.

dnevnik

OGLASi

utorak4.decembar2012.

IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, cena po dogovoru. Telefon 064/3518956. 65339

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

PRODAJEM troiposoban stan, 96m2, u Ulici Du{ana Danilovi}a br. 7, 1. sprat, stan 111, Novo naseqe. Telefoni: 400669, 064/13-52-012. 65329

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65275

KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002 Savi}. 65362

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 62. godini preminuo

Branko Mihi} Zrno Sahrana je danas, u 13 ~asova, na Gorwem grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica. 65385

^iTUQe l POMeni

utorak4.decembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj

Sa tugom obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

dnevnik

Po{tovanom kom{iji

Draga na{a koleginice,

Qiqi ^alaki} Ceci

Posle duge i te{ke bolesti u 61. godini preminuo je na{ dragi

Danilu Keci}u

Du{an Vojnovi}

Sava Arseni} od porodice ^alaki}: Marka, Milene, Dragana i Olivere i porodice Grkovi} - Mile i Dragana. 65381

1941 - 2012.

posledwi pozdrav od kom{ija iz Episkopa Visariona br. 7.

Branka Peri}

Sahrana }e se obaviti 4. 12. 2012. godine, na Starom dowem grobqu u Futogu, u 15 ~asova. Polazak je iz ku}e `alosti u 14.30 sati, Vojvode Bojovi}a 90, Futog.

Po~ivaj u miru.

Sahrana je u sredu, 5. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milanka, sin Dane, }erka Aleksandra, unuci Ksenija, Mi{ko, Aleksandar, zet Derek i snaja Jola.

65376

po~ivaj u miru! Posledwi pozdrav

Napustila nas je na{a draga Ceca!

65369

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Kolektiv Vovo|anske banke. O`alo{}eni: supruga Emilija i sin @eqko sa porodicom.

59939-P 65373

Posledwi pozdrav

Smutni Zlatku Posledwi pozdrav dragoj kumi

Qiqana ^alaki}

Posledwi pozdrav na{oj

Qiqi ^alaki}

1977 - 2012. Sahrana je danas, 4. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla. Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna.

Tetka Micika i brat Frawa.

Porodica \ini}. 65377

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. decembra 2012. u 73. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

Qiqani ^alaki} Ceci

An|eli ne umiru... samo mewaju adresu.

Qiqani ^alaki} Ceci

Bila si sa nama od po~etka... i uvek }e{ biti deo nas.

Savi Arseni}u od prijateqa [vowa Svetozara i \uke iz Veternika sa familijom.

65360

65365

Posledwi pozdrav priki

iz Futoga

Kom{ije zgrade Bulevar despota Stefana 2.

od: Ilije Labusa, Bratislava Cvetkovi}a, Dragana Gaji}a i Qubomira ]ulibrka.

Smutni Zlatku Vole te tvoji Stojanovi: Mirjana, Radivoj, Senka i Stevan.

Advokatska kancelarija Stojanov.

65378

59940-P

Ilija \ini} od sestara: Er`ike i Anice sa porodicama.

Po~ivaj u miru. 65375

65371

Posledwi pozdrav dragom kumu

Qiqani ^alaki} Ceci

od kumova Rado{evi}a.

O`alo{}eni: }erka i sin sa porodicama.

OSMOGODI[WI POMEN Dana, 3. 12. 2012. godine navr{ilo se 10 tu`nih godina od kada nije sa nama na{

@ive}e{ zauvek se}awima.

na{im

Sahrana }e se obaviti u sredu, 5. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoje drugarice sa kafe: Dada, Mica, Mawa, Mira i Branka.

O`alo{}eni: }erka Qiqana i sin Slobodan sa porodicama.

65379

65359

65374

Saose}amo u bolu na{eg dragog kolege za izgubqenom suprugom.

Qiqana ^alaki} Ceca

Mirko Bla`i}

Sofija [trtak 1934 - 2012.

Jo{ jedna {oqica prazna...

65382

65363

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena

Savi Arseni}u

Sahrana }e se obaviti u utorak, 4. 12. 2012. godine, na Veterni~kom grobqu. Opelo po~iwe u 12 ~asova u porodi~noj ku}i u Veterniku, Vojvode Mi{i}a broj 51.

65367

Posledwi pozdrav drugarici

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 80. godini preminuo na{ otac i deda

@ivadin Mi}i}

Sahrana je danas, 4. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Mira, sinovi Zoran i Ivica sa porodicom.

SE]AWE Na{ voqeni suprug, otac i deda

Radojica Obri} 1937 - 2000.

Porodici izra`avamo iskreno sau~e{}e.

Bi}e{ uvek sa nama i uvek }emo te voleti. Tvoji: supruga Sofija, sin Bo{ko sa porodicom.

Koleginice i kolege iz Komercijalnog sektora.

punih dvanaest godina nije sa nama. U na{im srcima i mislima si svih ovih godina i tako }e biti sve dok je nas. Tvoji najdra`i: Marinka, Radmila, Milka i Milo{.

65383

65372

65361

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Draga moja Se{ka,

Posledwi pozdrav

Qiqana ^alaki} Ceca ve~no }u pamtiti tvoju beskrajnu qubav, bri`nost i dobrotu.

Tvoja Svetlana.

utorak4.decembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminuo na{ otac i deda

Dana, 1. 12. 2012. godine napustila nas je na{a

3 Danas, 4. 12. 2012. godine, navr{ava se dvanaest godina od gubitka dragog

Qiqana ^alaki} Ceca

Qiqani ^alaki}

od Brankinih kumova Jelene i Milivoja Tepi}.

Milan Me}ava

Hvala ti na velikoj qubavi, dobroti, podr{ci i osmesima koje si uvek imala za sve nas. Sahrana je danas, 4. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 4. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vole te tvoji: Qubomir, Goga, Branka, Savka, Branko, Vlada, Milorad, Ru`ica, Duwa i Hana.

Lazara Dolovca sudije

O`alo{}en sin Dragan sa porodicom.

Tuguje porodica.

65330

65220

65337 65352

65342

Draga

Opra{tamo se od na{e

Posledwi pozdrav dragoj

Qiqane ^alaki} Cece

Ceci

Tvoj vedar lik i veseo duh }e ostati u na{im srcima ve~no. od porodice Sekuli}.

Qiqani ^alaki}

Ceco

Posledwi prijatequ

pozdrav

osta}e{ zauvek u na{im srcima.

svu

qubav

Uvek }e te voleti tvoji: Beba, Bole, Filip.

65351

65341

65340

Posledwi pozdrav na{oj miloj drugarici iz kluba

Posledwi pozdrav Brankinoj mami

Sa tugom se opra{tam od tebe draga

65354

Napustio nas je na{ voqeni deka

Posledwi pozdrav od brata Branka sa porodicom.

65336

Posledwi strini

pozdrav

snaji

65334

Milici Raki} Posledwi pozdrav prijatequ, drugu i kolegi od prijateqa iz Biblioteke.

Qiqo

od: Mi{e, Borisa, Li~keta, Gorana, Branka, Doktora, Popice i Bate.

65355

Tvoja }erka Mira, unuci Mile i Darko.

Neboj{a Anti} Bokser

Qiqani ^alaki} Ceci

dragom

Milan Me}ava

Milan Me}ava 1929 - 2012.

Hvala ti dobrotu.

Qiqani ^alaki} Tvoj kumela Du{an Bajilo sa porodicom.

Sa bolom i tugom opra{tamo se od tebe tata

Milan i Vesna.

Vesna i Peki.

65343

Posledwi pozdrav

Draga na{a

od porodice Todora Brzaka.

od drugova i drugarica: Sowe, Nine, Tamare, Milice, Marine, Ane, Marine, Milane, Voje, Du{ana i Nikole.

Hvala ti na razumevawu, lepim re~ima i lepom dru`ewu koje je na`alost trajalo kratko, ali za ve~ito se}awe.

65331

65333

Sa tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Tvoja prija Radmila Cicmil.

65366

Danilo Keci}

Danilu Keci}u

Neka mu je ve~na slava i hvala.

Nesebi~nu qubav i dobrotu koju nam je pru`io ~uva}emo ve~no u srcima.

Toza i Vukica Veselinovi}.

Tu`ni, Danilo i Tamara.

65350

65349

dragom

Tu`na srca se opra{tamo od najdivnijeg deke

65338

Prof. dr Danilo Keci} Bio si moj najve}i oslonac u `ivotu, moja podr{ka, moje sve. Kako da se oprostim od tebe kad mi jo{ treba{? Volim te deko moj, puno! Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju isto kao {to si i ti mene.

SEDMOGODI[WI POMEN 4. 12. 2005 - 4. 12. 2012.

Tvoja Nata{a. Posledwi prijatequ

pozdrav

65346

prof. dr Danilo Keci} Sahrana je danas, 4. 12. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: sinovi Miroslav i Branislav, snaje Brana i Sne`ana, unuci Nata{a, Tamara i Danilo i praunuka Petra. 65344

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj kumi

Du{an Novakovi} Dujan

prof. dr Danilu Keci}u

Porodice: Baqo{evi}, Jeli} i Popovi}.

65348

@ivimo i radimo kako si nas Ti nau~io. S ponosom te spomiwemo... Vreme ne mo`e da izbri{e lepe uspomene i se}awe na Tebe. Uvek }e{ biti uz nas...

Danila Keci}a

Tvoja praunuka Petra, unuka Nata{a i zet Brane.

65347

Qiqani ^alaki}

Supruga Mira, }erke Biqana i Budimka sa porodicama i unuka Maja.

od porodice Kezi}.

65259

65368

tv program

utorak4.decembar2012.

09.00 11.15 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.35 23.03 00.00

Лола Е ТВ Путоманиа Без цензуре Меридијанима-путопис Била једном једна недеља Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска патрола Панонска хроника Глас Америке

Ма ри на Фра ту цан

Радар (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.35 02.25

06.35 07.00 08.35 09.25 11.00 11.25 12.05 12.30 12.40 13.10 14.05 14.40 15.00 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.10 00.00

Добро јутро, Војводино Државни посао Архив феномен Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Плес смрти С друге стране Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Џонатан Крик: Време Чека Нормана Радар Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски Документ Радар Улични свирачи Таблоид

Кухињица – мађ. Миљеница Гламоур тоујоур НОМУС 2008.-Рита Кинка и Симф.орк. РТС-а Хомеопатија-природни путеви излечења Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Додати живот годинама Добар посао Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Вајтчепел Грување Палета ТВ Продаја

09.00 09.05 09.30 10.30 11.05 11.30 12.00 13.00 13.05 14.00 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Азбука родитељства Сремски Карловци Зодијак Вести Опчињени Истрага Спринт Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Објектив Опчињени ИЦТ плус Сећања Мистерије КГБ-а Објектив Зодијак Људи са Менхетна Украдена срца

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.10 10.36 11.06 11.28 11.51 12.00 12.15 12.57 14.58 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.05 22.10 23.05 23.08 23.55 00.10 00.21 01.07

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче преко пуне линије Вести Квадратура круга Путопис Острво орангутана Како се то ради Евронет Дневник Место злочина: Њујорк Неприлагођени, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Три боје: Бело, филм 02.39 Приче преко пуне линије 03.00 Вести (04.00,05.00)

Жу ли Дел пи

Три боје: Бело Карољ је Пољак, фризер у Паризу. Шљампаве ципеле и чаплиновски ход. Бедник, рекли би. Насупрот њему - Доминика. Парижанка какву је види пољски режисер. Високе потпетице, крзно, женствена и готово хистерична. Она тражи развод јер брак није „конзумиран”... Улоге: Збигњев Замаховски, Жули Делпи, Јануш Гајош, Јежи Стухр, Александер Бардини Режија: Кшиштоф Кишловски (РТС 1, 01.07)

Други век: Ваљадолид 2012. Филмски фестивал у Ваљадолиду спада међу најстарије и најозбиљније у Европи. Истиче га окренутост ка уметничком филму и добро однегована публика која својим великим одзивом даје смисао фестивалу. У емисији ћемо проћи ћемо кроз све фестивалске програме, видети одломке из најбољих филмова, доделу почасних награда великој шпанској глумици Анхели Молини и једном од најбољих композитора филмске музике, Алберту Иглесијасу. Уредник и аутор је Небојша Поповић. (РТС 2, 23.17) 07.22 07.58 08.23 08.33 08.40 08.50 09.20 09.27 09.39 10.05 10.39 11.03 11.35 12.05 12.29 12.58 13.55 14.25 14.32 14.44 15.11 15.59 16.11 16.40 17.40 18.10 19.45 20.10 21.45 22.48 23.17 23.51 00.52 01.47 02.07 03.20

Џон Хем

СЕРИЈА

Људи са Менхетна Улоге: Џон Хем, Кристина Хендрикс, Џенуари Џонс (Новосадска ТВ, 15.10)

09.30 Одбојка: Трентино – Копра Пиакенза 11.15 Шпанска лига: Депортиво - Бетис 13.20 НБА: Мајами – Бруклин 15.30 НБА 16.30 Кошарка ВТБ Лига: Кхимки – Лиетувос 19.00 Преглед Евролиге 19.45 Преглед Премијер лиге 21.00 Премијер лига: Њукасл – Виган 23.00 Преглед Шпанске лиге 00.30 Шпанска лига: Севиља - Ваљадолид

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.20 00.30 00.45 01.35 01.40 02.30 02.55

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм: Одбегла млада Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 02.30 04.00

Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Све боје живота Магазин Лиге шампиона Ад либитум Грађанин Бемус- свечано отварање Технологије Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Као мехур од сапунице Верски календар Животна средина и здравље Петар Велики Рукомет(ж)-ЕП: Украјина-Чешка, пренос Рукомет(ж)-ЕП: ФранцускаМакедонија, мулти пренос Рукомет(ж)-ЕП: Норвешка-Србија Рукомет(ж)-ЕП: Норвешка-Србија, пренос Петар Велики ТВ мрежа Други век Ја имам таленат Трезор И ја имам таленат Рукомет (ж) - ЕП: Норвешка Србија Рукомет (ж) - ЕП: Украјина Чешка Рукомет (ж) - ЕП: Француска Македонија

Добро јутро Звезде гранда Први Национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Ђавоља вечера Српска посла Филм: Хладни челик Филм: Фак

dnevnik

07.35 Мистериозни случајеви 08.45 У здравом телу 09.30 Кажипрст 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви банзуке 15.00 Никита 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Непобедиви банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Матрикс 23.35 Вести 00.10 Спортски преглед 00.35 Мистериозни случајеви 02.10 Саба и тајна носорога

Јелена Весковић

Граница: Мушка плавуша 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови Шопингхоличарке Филм: Мрежа времена Сити новости Филм: Намештаљка Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Сат 2 Тријумф љубави Сити новости Опасна игра Филм: Резервне убице Филм: Америчка лепота Опасна игра Тријумф љубави Сити новости Филм: Нестанак Алис Крид

Мена Сувари

Америчка лепота Лестер и Каролин су, са стране посматрано, савршен брачни пар који живи идилично са једном кћерком, тинејџерком. Лестер све дубље упада у кризу средњих година и депресију. На крају „пуца”, даје отказ на послу, и опседнут пријатељицом своје ћерке, тинејџерком... Улоге: Кевин Спејси, Анет Бенинг, Мена Сувари, Крис Купер Режија: Сем Мендес (Пинк 2, 22.00)

У вечерашњој емисији ћемо са нашим гостима разговарати о томе да ли само паметан мушкарац зна да је свака препирка са женом унапред изгубљен рат... Гости који ће покушати да одговоре на ова питања, али и на нека још интригантнија су: Богољуб Митић Ђоша, Зорица Карановић, Драгица Радосављевић Цакана, Никола Буровац и Ђорђе Кортина. Водитељ је Јелена Весковић. (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.30 12.00 12.25 12.45 13.05 13.25 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.05 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Порекло 7 чувара Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Вести Небеска удица, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Граница Скандалозно Долина вукова Црвени орао Добра жена Филм Злочини прошлости, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 08.30 Изблиза, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран , 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak4.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Медијум са Лонг Ајланда Најбоље из породилишта Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени„: Фоис Гросс Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Најбоље из породилишта Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк Екстремни преображај

Ли за Харт ман

Ста ра љу бав Тајм тим година Други светски рат у боји Прича о струји Мистерије олупина на дну океана 11.00 Исток-Запад 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 На трагу плавом дијаманту 15.00 Исток-Запад 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Трачко злато 20.00 Ловци на митове 21.00 Брдо храма 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Историја америчких индијанаца 01.30 Сведок 02.00 Ловци на нацисте

07.00 08.00 09.00 10.00

08.00 Ви ле ња ци 09.30 Срећ ни клин ци 11.00 Филм: Ан ђео и од мет ник 13.15 Филм: Се стре Маг да ле не 16.00 Филм: Ци ган ска ма ги ја 18.00 Филм: Аме рич ка пи та 20.00 Филм: Чу до у Ли вер пу лу 22.00 Филм: Хлад ни играч 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Хлад ни играч У кла сич ном ка зи ну у Лас Ве га су, нај ве ћи коц к ар ски бак суз ски да кле тву са се бе ка да се за љу бљу је, на ве ли ко згра жа ва ње свог ше фа. Он је нај бак су зни ји чо век у ве га су, ње го ва ло ша сре ћа је за ра зна, што ко ри сти ње гов шеф, ка ко би ма ле ри сао игру ве ли ких коц кар ских ма го ва... Уло ге: Ви ли јам Ејч Меј си, Ма ри ја Бе ло, Алек Бол двин Ре жи ја: Вејн Кре мер (Си не ма ни ја, 22.00)

Док тор Сид Лу двик је успе шна ле кар ка, има „за до во ља ва ју ћу„ ве зу с ко ле гом ле ка ром ко га иза ле ђа зо ву Го спо дин По себ ни и ни је срећ на. Пре ви ше лич но до жи вља ва ста ња свих сво јих па ци је на та и не мо же да се по ми ри са смр ћу сво га оца. Уско ро одлзаи у род ни град и су срет са ста ром љу ба ви ће ожи ве ти мно ге успо ме не... Уло ге: Ли за Харт ман, Дејл Мид киф, Ру Ме кла на хан, Бар ба ра Ни вен Ре жи ја: Деј вид С. Кес (ХРТ 1, 01.49) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима, док. серија 11.11 Кључ у руке, док. серија 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.31 Др Оз 14.11 Скица за портрет 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.30 Културна баштина 14.53 Међу нама 15.29 Загребачке приградске приче, док. филм 16.03 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт. Слова до крова 18.24 8. кат 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.11 Корак у живот 22.20 Дневник 3 23.00 Панична потера, филм 00.59 Секс и град 01.49 Стара љубав, филм

07.07 07.36 08.00 08.24 08.46 09.10 10.00 13.30 14.01 15.24 16.00 16.21 16.36 16.41 17.02 17.33 18.55 20.05 21.50 22.44 23.30 00.12 00.55 01.45

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Обртник и партнер Стара љубав, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама 100% подузетник, емисија под покровитељством У канцеларији Потрошачки код Венди и Луси, филм 100 година ХНС-а, пренос из ХНК Нови Сад: Рукомет- ЕП: Хрватска - Мађарска, пренос Др Хаус Заштитница сведока Звездана врата ЦСИ Лас Вегас Којак Без одушевљења, молим

Ма ри ја Бе ло

06.15 06.40 07.30 08.00 08.55 09.50 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 17.25 17.55 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.55 01.25

Судије за стил Лака зарада Судије за стил Сречни завршеци Нова девојка Кугар Таун Али Мекбил Шапат духова Очајне домаћице Лекар по поруџбини Породично благо Џина Симонса Лака зарада Сречни завршеци Мелиса и Џои Приватна пракса Лекар по поруџбини Увод у анатомију Штиклама до врха Бивши Шапат духова Сречни завршеци Мелиса и Џои Рајлијев живот

08.00 Ми сте ри о зно уби ство на Мен хет ну 10.00 На ша ку ћа из сно ва 12.00 Не без мо је кћер ке 14.00 Му же ви и же не 16.00 Све тла ве ле гра да 18.00 От ку ца ји ср ца 20.00 Не кон тро ли са на моћ 22.00 Ерот ски филм 00.00 Ерот ски филм

07.30 Судњи дан: Прича Џона Листа 09.00 Биографија - Хелена Бонам Картер 10.00 Љубавна питања 11.30 Кад анђели наврате у град 13.00 Биографија - Бред Пит 14.00 Чудна наука 16.00 Јуниор 17.30 Биографија - Дејна Лејто 18.30 Неухватљива истина 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Флеч 23.00 Бес и част 2 00.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард

Браћа и сестре Филм: Коначна пресуда Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Цвећарка Монк Видовњак Краљевски болесници Пандури новајлије Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Добра жена

07.35 Бен 10: Ултимејт ејлијен 07.55 Галилео 09.00 Исплати се 09.15 Флешпојнт 11.35 Ексклузив таблоид 11.55 Крв није вода 13.05 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Паукова завера, филм 00.15 Краљ Артур, филм 02.30 Астро шоу

Па у ко ва за ве ра По сле две го ди не мир ног ра да у шко ли, на став ник от ме се на то ро ву кћер ку и ја ви се кри ми на ли стич ком пси хо ло гу Алек су Кро су ка ко би се, из гле да, играо мач ке и ми ша. Крос је уве рен ка ко је кон так ти ран са мо да би оси гу рао от ми ча ру не што ме диј ске сла ве... Уло ге: Мор ган Фри мен, Мо ни ка По тер, Мајкл Вин кот, Ди лан Беј кер Ре жи ја: Ли Та ма хо ри (РТЛ, 22.30)

Ко сов ска ми си ја па пи ног Ки син џе ра

оследње недеље свог боравка у Београду проЈедан албански новинар питао је да ли су ми развео сам потпуно усредсређен на Косово, где говори с Руговом до садни. Рекао сам да не осећам је ситуација почела нагло да се погоршава. до саду него незадовољсти што, упркос безбројним У децембру 1989. формиран је Демократски са- разговорима, уопште не напредујемо. Као да је вез Ко сова (ДСК), који је за лидера изабрао пред- због академског образовања Ругова крући од конседника Савеза књижевника Ко сова др Ибрахима венционалних политичара. Не могу да уочим њеРугову. Више покрет него странка, ДСК и Ругова гову излазну стратегију ако ситуација остане замрсу по стали доминантна снага у албанском поли- знута. Ипак, било је нечег дирљиво до стојанстветичком животу на Ко сову. Ругова, кога су често ног у Руговиној решено сти да избегава насиље и звали ко совским Гандијем и у свим јавним прили- веровање у исправност те стратегије. Нисам смакама око врата је но сио мараму као заштитни знак, трао да је његова стратегија мудра. Мислио сам да настојао да је следи Гандијеве принципе мирног је превише пасиван и да треба да преузме иницијаотпора, али и искористи сваку прилику да интерна- тиву у предлагању дијалога са Србима. Ако је моционализује ко совско питање. гуће, без предуслова, да би добио амнестију за поТоком четворогодишњег рада у Југославији мно- литичке затворенике. Врло радо бих по средовао у го пута сам се срео с њим. Разговор се обично вр- томе. тео укруг. Ругова ми је описивао колико је страшна Адем Демаћи је био сушта Руговина супротрепресија и тражио међународну помоћ и призна- ност. Снажна, динамична личност, уверљив, темвање независности Косова, можда за почетак под пераментан и плаховит у гестовима и језику. Ипак, надзором УН. Похвалио бих његову уздржаност према провокацијама, али бих га саветовао да као добар демократа учествује у нормалном политичком животу. ДСК и друге албанске партије могле би извршити значајан утицај на свим нивоима власти ако би учествовале на изборима. Ругова ми је објашњевао да би то компромитовало његов чврст став непризнавања српске државе. Објашњавао сам му зашто међународна заједница не може подржати косовску независност, али и обећао да ћемо наставити да радимо на томе да Милошевић укине репресију и врати Покрајини аутономију. Реч „аутономија“ нисам ко- Гу штер ском оку Аде ма Де ма ћи ја ни шта не про мак не ристио често јер је имала несрећан призвук и за Србе и за Албанце. За Албан- реаговао је позитивно на многе моје сугестије. Разце није значила независност и зато није била аде- говори с њим били су опојни: говорио је моћним кватна; Србе је подсећала на Устав из 1974, а њега језиком, његовом гуштерском оку није могао просу окривљивали за разбијање Југо славије. Термин маћи ниједан детаљ изложених аргумената, а који смо користили ми и САД био је „виши ста- оштроумност реакција доводила је до енергичних тус“. Кад су једног америчког колегу питали да га и спонтаних размена мисли. Демаћи није имао надефинише, рекао је кратко и грубо: „То је као пор- писане говоре, али је обично било неколико упечанографија. Сазнаш кад видиш.“ тљивих подсећања на неминовно проливање крви Ругова је увек био изукоје је сликовито предвизетно срдачан – обавезно ђао ако не дође до брзог По сле сва ког раз го во ра ишли би се љубио – разговарали напретка у решавању посмо на француском јер он би смо на ру чак у Ру го вин оми ље ни литичког статуса. Није није желео да говори на уопште било изненађење ре сто ран, где је ње гов до ла зак српскохрватском и обично што је касније именован за тре ти ран као др жав на по се та. смо део времена проводиполитичког представника Сви го сти и осо бље уста ја ли би ли насамо. После отприОВК-а. ка да би он ушао лике сат, отишли бисмо у Разговори с Милошевињегов омиљени ресторан, ћем о Ко сову нису се, пак, где је његов долазак третиран као државна посета. вртели укруг, већ пре били паралеле које се никад Гости и особље устали би кад би он ушао. Тврдио не састају. „Не гурајте нос у то!“, гласио би уљује да његови телохранитељи инсистирају на томе да дан резиме. Видео сам колико је то за њега неуралседи увек на истом месту, окренут леђима према гична тема. спољњем зиду. Никад ми није било јасно да ли је то По сетио сам у Риму монсињора Паљу, који је због физичке или техничке сигурности, да би спре- пре тога био активан у окончању тешких афричких чио прислушкивање. Ако је због физичке, моји кон- грађанских ратова а укључен у тајне преговоре о такти с људима задуженим за безбедност говорили приближавању између Срба и Албанаца у области су да је најбоља пракса мењање седишта. Једном образовања. Милошевић га је описао као папиног смо имали јасне доказе да је у ресторану уграђена Кисинџера. Један од његових циљева био је и отоопрема за прислушкивање. После разговора о ис- пљавање одно са Ватикана и СПЦ. Паља је Милокључивању Албанаца са спортских терена, кренули шевићу донео поруку од папе да би се радовао мосмо на стадион којим су руководиле српске власти. гућно сти да по сети Србију. Питао сам МилошевиТамо су ми двојица од тројице представљених про- ћа које су за то реалне шансе, он ми је рекао да рафесионалаца тврдили да су Албанци, али је један ди с умеренијим право славним владикама, што је деловао као Србин. Било је сигурно тешко пронаћи само по себи контрадикторно јер све одлуке доно два-три Албанца за кратко време. си Синод.

Мо ни ка По тер

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com 07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Моћни авиони Опасни летови Позадина авионских несрећа Повраћај авиона

08.30 Фудбал 09.15 Бијатлон 10.00 Бијатлон 10.45 Сви спортови 11.45 Фудбал 12.30 Билијар 18.00 Ски скокови 19.00 Билијар 23.00 Мотоспорт 23.15 Бијатлон

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak4.decembar2012.

dnevnik

4. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мо гу ће је да ће те уда ри ти у зид у ра ним ју тар њим ча со ви ма. Си ту а ци ја ће се про ме ни ти са мо ако се вра ти те ко рак на зад. Уви де ће те да мо же те про ћи иза зи да без по тре бе да про ла зи те кроз ње га.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда се осе ћа те као тр кач ки коњ ко ји сто ји уну тар старт не ка пи је. За гла вље ни сте у уском про сто ру, цуп ка те у ме сту и нер во зно че ка те старт тр ке. Ве ро ват но се осе ћа те ве о ма не моћ но.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ва ше рас по ло же ње ће то ком да на шњег да на би ти и го ре и до ле и на пред и на зад. Стре ми те ви со ким ци ље ви ма у по след њих не ко ли ко да на и осе ћа те се по ве за ни је с осо ба ма ко је су на ва шој стра ни. Бу ди те па жљи ви да не при ча те су ви ше у си ту а ци ја ма ка да то ни је при клад но. Ка да се раз го вор ути ша ва, осе ћа те као да је ва ша ду жност да на ста ви те кон вер за ци ју. До зво ли те ти ши ни да ис пу ни про сто ри ју.

Ако не оста не те до след ни сво јим по сло ви ма, дру ги би мо гли ис ко ри сти ти ва шу ве ли ко ду шну при ро ду. Мо гу ће је да ће те за вр ши ти та ко што ће те ви ше чи ни ти услу ге не го што ће те се ба ви ти сво јим по слом. Мо гу ће је да сте окру же ни оби љем ак тив но сти, али сте у мо гућ но сти да све ис кон тро ли ше те. Ваш шарм ће вам отво ри ти го то во сва ка вра та. Тре ба ло би да мо же те да жон гли ра те с мно го ства ри од јед ном.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Тре нут но сте на емо тив ном вр хун цу, а ва ша осе ћа ња су не стал на и мо жда те шка за упра вља ње. Не ма по тре бе да про на ла зи те сми сао та мо где га не ма и где то ни је по треб но. Не са би јај те се бе у ћо шак и не од ба цуј те све од се бе осим соп стве них тре нут них бри га. Што ви ше изо лу је те се бе и ин си сти ра те на то ме да вам по моћ ни је по треб на, би ће те уз не ми ре ни ји и ту жни ји. До бра ствар је да ће те да нас до би ти ве ћу по др шку и раз у ме ва ње од дру гих љу ди. Би ће те све сни ји осе ћа ња и пер спек ти ве дру гих, што ће вам по мо ћи да до не се те му дре од лу ке ка да је по сао у пи та њу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не окри вљуј те се бе за не што због че га ни сте од го вор ни. За пам ти те да сва ко до но си сво је од лу ке. На кра ју кра је ва, ви ни сте од го вор ни за ту ђе од лу ке, без об зи ра на са ве те ко је сте пру жи ли тој осо би.

Ва ша мај ка би се да нас мо гла по ја ви ти с од ре ђе ним пи та њи ма о ко ји ма ни к а да ни сте раз ми шља ли. Мо гу ће је да ће ва ше емо ци је про ра ди ти ка да се се ти те шта вам је та зна чај на осо ба ре кла.

Да нас же ли те да се ства ри ура де ис кљу чи во на на чин ко ји ва ма од го ва ра. При лич но сте твр до гла ви, а дру ги су си гур но си шли с ума ако по ми сле да мо гу про ме ни ти ваш на чин раз ми шља ња о би ло че му.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Хју Хефнер се жени 60 година млађом „зечицом”

PROGNOZA

По подне киша, увече снег

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Ово је за Хјуа Хефнера и Кристал друга веридба. Прва је умало завршила браком, али је Кристал у јуну прошле године, само неколико дана пре венчања, одустала, а онда оплела по власнику „Плебоја” и рекла да секс с њим траје две секунде. После скоро годину дана препуцавања по медијима, пар се помирио и Хју је Кристал дозволио да се опет усели у његову вилу. Обоје су изјавили да сада љубав цвета боље него икад, па су се недавно опет верили. На свадбеном весељу ће, према писању америчких медија, бити само најближи пријатељи и родбина, ако млада опет не побегне.

Evropa

НО ВИ САД: Ју тро хлад но, слаб мраз. Пре под не су во уз сун ча не пе ри о де, по сте пе но на о бла че ње по под не до но си ки шу, а то ком но ћи су сне жи цу и снег. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 5 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро хлад но, слаб мраз. Пре под не су во и по вре ме но сун ча но. На о бла че ње до но си ки шу, ко ја уве че пре ла зи у су сне жи цу и снег. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 6 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру хлад но уз слаб мраз, а то ком да на су во и по вре ме но сун ча но. По под не на о бла че ње до но си ки шу уве че у ве ћи ни пре де ла, ко ја но ћу пре ла зи у су сне жи цу и снег на се ве ру и за па ду Ср би је. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ње тем пе ра ту ре -7, а мак си мал на 6 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У сре ду у ве ћи ни пре де ла су сне жи ца и снег. У че твр так и пе так слаб мраз ују тру и су во то ком да на. У пе так то ком да на ма ло то пли је, а у су бо ту но ве па да ви не: ки ша ко ја за тим пре ла зи у снег.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Очекује се смањење тегоба хроничних болесника, изузев астматичара и цереброваскуларних. Метеоропатске реакције су могуће у виду болова у мишићима и нерасположења.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

-11

St. Peterburg -1 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-4

VIC DANA Кондуктер: „Бако, карту на преглед.” Бака: „Изволите.” Кондуктер: „Па, молим вас, ово је ђачка месечна карта!” Бака: „Eто, видите колико сам чекала аутобус.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

49 (5)

Slankamen

172 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

130 (6)

Zemun

249 (-1)

Bogojevo

132 (8)

Panчevo

272 (-3)

Baч. Palanka

140 (2)

Smederevo

444 (-6)

Novi Sad

130 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

172 (6)

NERA

Hetin

62 (4)

TISA

-59 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 267 (58) Beograd

Kusiћ

203 (0)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV