Dnevnik 5.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PETAK 5. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22622 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA NEMI POSMATRA^ KR[EWA RADNI^KIH PRAVA

Bahatim gazdama dr`ava odre{ila ruke

str. 5

REKTORSKA KONFERENCIJA

Dunav je {ansa za sve str. 2

NASLOVI

STUDENTI LOVNOG TURIZMA POLO@ILI ISPIT

Politika 3 Upravni okruzi ostaju kost u grlu

Ekonomija 4 Odmrzavawe plata i penzija od septembra 4 Poreski broj protiv prawa novca

Novi Sad 8 Pla}enim autostopom jeftino po svetu 9 Prilika za mlade pripravnike

Vojvodina 11 U Irigu otpu{tena 22 ~inovnika 11 Radnici stradaju utorkom

VLADA MEWA ZAKON

str. 4

Crna Foto: S. [u{wevi}

Besplatne akcije pre privatizacije

Dame merile rogove str. 15

PRILIKOM REKONSTRUKCIJE ZGRADE U CENTRU NOVOG SADA

Qudske kosti u temeqima bioskopa „Arena”

12 U Strazburu izgubio ~etiri dobijena predmeta 13 Trojica privedena zbog incidenta u kikindskoj bolnici

Dru{tvo 14 Liberal opasan po radni~ku klasu 14 Za le~ewe side tri miliona evra godi{we

Sunce, pa ki{a

str. 12

TRE]I PUT OVOG MESECA

Opqa~kana po{ta u Novom Sadu

LA\AR IZ APATINA NASTRADAO U SMEDEREVU

Misteriozna smrt na brodu str. 12

str. 13 str. 16 – 21

SPORT

ISTORIJSKI TRIJUMF VOJVODINE U EVROLIGI

NEVEROVATNO CRNO–BELO VE^E

POMO] KLADIONI^ARIMA

Foto: N. Stojanovi}

REPREZENTACIJA KOMPLETNA PRED ME^ S RUSIJOM

Najvi{a temperatura 8° S

VO[A UZ NAVIJA^E DO VA@NE POBEDE

NA PUTU @ABAQ–GOSPO\INCI

Pogibija u „sitroenu”

str. 13

POLITIKA

petak5.februar2010.

VUK JEREMI] ODBACIO KRITIKE JELKA KACINA

Neki ne `ele da nas vide u EU

Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} odbacio je kritike izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina. "Ne moè da nas poremeti bilo ~ija provokacija, ili, fudbalskim re~nikom re~eno – dribling", kazao je {ef srpske diplomatije novinarima. Podsetimo, slovena~ki evroparlamentarac je kritikovao Jeremi}a zbog izjave da je u procesu evropskih integracija Srbije "lopta preba~ena u dvori{te EU", upozoriv{i na to da se ne radi o fudbalu nego o budu}nosti dràve. "Ne ulazi EU u Srbiju ve} se Srbija prikqu~uje EU", poru~io je Kacin. "Srbija ostaje posve}ena putu ka EU. To ne}e biti lak put, jer postoje, i u Srbiji i van wenih granica, oni koji ne èle da vide zemqu u EU, ali dokle god znate gde idete i {ta ho}ete, a {ta ne}ete, dotle ste na pravom putu", odgovorio je Jeremi}. On je ocenio da Srbija ima i kapacitet, i mogu}nosti i ambiciju da ostvari ulogu lidera u regionu, napomiwu}i da na{a dràva svo-

jom stabilno{}u, snagom, evropskom perspektivom moè doprineti ~itavom Zapadnom Balkanu. [ef srpske diplomatije je, ina~e, generalno zadovoqan odnosima koji trenutno vladaju u regionu s obzirom na nasle|e nedavne pro{losti, ali uz napomenu da je zvani~ni Beograd morao odlu~no da reaguje na korake nekih zemaqa koji su naru{avali vitalne nacionalnih interesa Srbije. On je obrazloìo da bi izostanak reakcije na potez neke od zemaqa koja prizna Kosovo ili uspostavi diplomatske odnose bio signal svima da je Srbija odustala od borbe. Ministar je na kraju rekao i da se nada da }e Srbija postati ~lanica Evropske unije 2014. godine, istovremeno upozoriv{i na to da zemqa jo{ nije "pre{la ta~ku s koje nema povratka". "Ja sam, me|utim, ube|en u to da }emo mi tu ta~ku pre}i i zajedno s ostalim dràvama Zapadnog Balkana postati punopravna ~lanica EU", zakqu~io je {ef srpske diplomatije. E. D.

[UTANOVAC O PRISTUPAWU ALIJANSI

Srbija i NATO nisu neprijateqi Ministar odbrane Dragan [utanovac ocenio je da je dobro {to se u Srbiji otvara dijalog na temu ~lanstva u NATO-u jer }e to, po wemu, pomo}i da se s iskqu~ivo emotivne vezanosti za pro{lost, vremenom do|e do racionalnih diskusija okrenutih ka budu}nosti zemqe, a u skladu s Ustavom i utvr|enom dr`avnom politikom. "Na kraju, Srbija }e sigurno sara|ivati s NATO-om, i ako ne bude ~lanica. A u kojem obliku, odlu~i}e gra|ani", naveo je [utanovac u autorskom tekstu za magazin "Kord". Po wegovim re~ima, posao politi~ara nije da bude popularan, ve} da radi u najboqem interesu za svoju zemqu i gra|ane. „Sada to zna~i da radi tako da doprinese {to br`em prikqu~ewu

Srbije EU i da, s aspekta budu}e ~lanice Evropske unije, kao i s nacionalnog, ekonomskog, politi~kog i bezbednosnog aspekta, pomogne da se Srbija odredi u odnosu na NATO", naveo je ministar vojni. [utanovac je pri tome ocenio i da se "odnos Srbije i NATO-a mewa", ukazuju}i na to da "ono {to je bilo nezamislivo pre samo deset godina, danas je realnost". "Kfor i Vojska Srbije od dve zara}ene strane postali su partneri koji su poverewe gradili postepeno, na terenu. Danas je wihova saradwa jedan od stubova bezbednosti u regionu", dodao je [utanovac, navode}i da "Srbija i NATO nisu vi{e neprijateqi, ve} partneri koji `ele da prona|u najboqe modalitete saradwe".

U NOVOM SADU PO^ELA DUNAVSKA REKTORSKA KONFERENCIJA

Pajti}: Moèmo samo zajedno – Dunav je jedina velika evropska reka koja te~e od zapada ka istoku, i u tome svakako ima simbolike. Najve}i strate{ki interes Vojvodine i Srbije upravo je ~vr{}a integracija i boqe povezivawe du` reke Dunav. Mi vidimo Dunav kao glavnu evropsku arteriju, kao tok u koji se ulivaju ekonomski, obrazovni, kulturni i civilizacijski interesi razli~itih regija, nacija, istorija i zajedni~ke budu}nosti. Od [varcvalda do Crnog mora, moèmo zajedno, moèmo samo zajedno. Dunav pripada svima i Dunav je {ansa za sve. Zato regionalna saradwa kroz koordinirane aktivnosti vlada, regionalnih organizacija i obrazovnih akademskih mreà predstavqa vitalnu komponentu u dostizawu brèg razvoja podunavskih zemaqa – naglasio je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} obra}aju}i se mnogobrojnim u~esnicima godi{we sesije Dunavske rektorske konferencije, koja je ju~e sve~ano otvorena u Skup{tini Vojvodine, a ~iji je doma}in Univerzitet u Novom Sadu, u narednih godinu dana predsedavaju}i ovom asocijacijom pedesetak univerziteta iz zemaqa Dunavskog regiona. Pajti} je naglasio da je Vojvodina jedina dunavska regija u kojoj ìve prakti~no sve nacionalnosti i govore se svi jezici celog toka Dunava, te da je ona stoga prirodno boravi{te svake dunavske inicijative. Poèlev{i u~esnicima Konferencije da se ose}aju kao kod ku}e i uspe{no i plodno rade, poru~io je: "Sve {to se ovde, na vojvo|anskom tlu poseje – uvek dobro rodi". Trodnevna sesija DRK-a okupila je u Novom Sadu oko 120 predstavnika univerziteta ~lanova ove velike mreè ali i drugih doma}ih i me|unarodnih institucija, a sve~anom otvarawu prisustvo-

vali su i mnogobrojni gosti, predstavnici vlada Srbije i Vojvodine, te cele akademske zajednice Srbije. Novosadska sesija DRK-a odr`ava se pod pokroviteqstvom

Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} istakao je da je odr`avawe 26. godi{weg skupa Dunavske rektorske konferencije u Novom Sadu va-

\eli}: Dunavska strategija EU {ansa za Srbiju U izjavi novinarima Boìdar \eli} je istakao da je sastanak DRK-a u Novom Sadu do{ao u pravom trenutku jer je ovih dana "u Ulmu i zvani~no lansirana izrada evropske strategije za Dunav, gde je pitawe znawa jedan od prioriteta". On je podsetio na to da je Vlada Srbije formirala i me|uresornu grupu za izradu Dunavske strategije RS. – Na{ ciq je veoma jasan: da prvi put u izradi makroregionalne strategije razvoja Evrope Srbija bude tretirana kao punopravna ~lanica EU. Strategija }e obezbediti da Dunav, kao reka koja vezuje deset evropskih zemaqa, dobije odgovaraju}i status, i Srbija, koja raspolaè s 588 km toka Dunava, {to je gotovo ~etvrtina plovnog dela, ima izuzetnu {ansu u razvoju Dunavske strategije EU – rekao je \eli}, navode}i mnogobrojne dobrobiti koje }e ova strategija doneti: od onih ekonomskih, koje }e se o~itovati u ogromnom porastu transporta qudi i dobara Dunavom, infrastrukturnih (pomo} EU za izgradwu mostova, luka, postrojewa u Srbiji), u za{titi ìvotne sredine, razvoju znawa i nauke... Vlade Vojvodine, a ovaj skup je izuzetno vaàn za imix i Vojvodine i Srbije jer je okupio intelektualnu elitu Centralne i Isto~ne Evrope, konstatovao je Pajti}.

`an doga|aj za Univerzitet, Vojvodinu, Srbiju, ali i za ceo region i Evropu. – Dunavski region je jedan od strate{kih prioriteta EU, a vi-

„DNEVNIK” PREDSTAVQA PREDLOGE REZOLUCIJE O SREBRENICI

KOSOVO

Sabor odbacio plan za sever Sabor Srba s Kosova i Metohije kategori~ki je ju~e odbacio "antisrpski plan Pitera Fejta i Ha{ima Ta~ija o tzv. integraciji severnog dela Kosova i Metohije". U saop{tewu sa sednice Sabora navodi se i da „diplomatski krugovi u Briselu i Va{ingtonu vi{e i ne kriju da se Beograd saglasio da Albancima ustupi KiM kao uslov da Srbija u|e u EU." „Srbi s Kosova i Metohije o~ekuju da vlast u Beogradu, ne samo retori~ki nego stvarno brani srpske nacionalne interese u ju`noj srpskoj pokrajini i da jasno poka`e da joj je teritorijalni integritet i suverenitet va`niji od evroatlantskih integracija”, zakqu~ak je Sabora, uz zahtev Beogradu da otka`e gostoprimstvo Euleksu „jer nije statusno neutralan”.

Hiseni: Status je re{en – Kosovo }e postati uva`eni ~lan me|unarodne zajednice uprkos tome {to Beograd blokira priznavawe nezavisnosti – izjavio je {ef diplomatije Kosova Skender Hiseni. On smatra da se neke zemqe uzdr`avaju od priznavawa nezavisnosti jer ~ekaju savetodavnu odluku Me|unarodnog suda pravde, iako veruje da ta presuda ne}e nu`no usloviti wihov stav. „Nikada se ne}emo vratiti razgovorima o statusu, ali smo spremni da razgovaramo o mnogim pitawima od zajedni~kog interesa. Status je re{en, Kosovo je nezavisno", rekao je Hiseni.

DSS: Srpski narod bio je najve}a `rtva [ta }e na kraju ispasti od rezolucije o Srebrenici koju, kako je obnarodovala predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}, pi{u sve poslani~ke grupe, te{ko da }e javnost saznati pre marta. Za sada je izvesno samo to da su narodwaci na skup{tinsku pisarnicu predali svoju verziju dokumenta, u kojoj se zahteva da parlament usvoji dekalaraciju o osudi ratnih zlo~ina na prostoru nekada{we Jugoslavije. U toj inicijativi, koju je podr`alo 30 poslanika DSSNS, a u koju je „Dnevnik” imao uvid, navodi se da Srbija „ima poseban `ivotni i istorijski interes da se rasvetle i osude svi ratni zoli~ini po~iweni u novijoj istoriji Jugoslavije u kojima je srpski narod bio najve}a `rtva“. Samim tim, procewuju narodwaci, „prva po `rtvama, Srbija mora biti prva u osudi svih zlo~ina“. Skup{tina bi ovom deklaracijom najodlu~nije osudila i zlo~ine koji su tokom gra|anskog rata na prostoru biv{e SFRJ po~iweni nad pripadnicima drugih naroda. „Od su{tinske je va`nosti da pri osudi zlo~ina ne pravimo razliku po mestu zlo~ina, ili na osnovu vere i nacionalnosti nevinih `rtava. Otuda i na{a nedvosmislena osuda zlo~ina po~iwenog u Srebrenici“, stoji u predlogu DSS–NS-a. Istovremeno najo{trije osu|uju}i sve ratne zlo~ine po~iwene protiv srpskog naroda, Skup{tina Srbije bi, po rezoluciji koju je pripremao tim Vojislava Ko{tunice, podsetila na to da su „masovni ratni zlo~ini, poput onih u ’Bqesku’, ’Oluji’, Sarajevu, Tuzli, Bratuncu i drugde ostali jo{

DNEVNIK

c m y

uvek nerasvetqeni“. „Veliki broj nevinih gra|ana stradao je i tokom NATO-ovog bombardovawa i na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine”, konstatuje se u narodwa~koj deklaraciji, uz isticawe neophodnosti da se otkriju i masovne grobnice Drugog svetskog rata na strati{tima nekada{we Jugoslavije. Narodwaci isti~u da se nijedan zlo~in ne sme ni pravdati, ni prikrivati, niti ostavqati neka`wenim. „Po~inioci zlo~ina su pojedinci i oni moraju pojedina~no odgovarati za wih. Skup-

tom trebala da se „pridruì naj{irem krugu dràva koje osu|uju najteè povrede humanitarnog prava kao neprihvatqive u modernom i civilizovanom svetu“. Iz stranke êdomira Jovanovi}a poru~uju da u rezoluciji Narodna skup{tina, kao i Evropski parlament, treba da oda po{tovawe svim `rtvama nasiqa tokom ratova na prostorima biv{e Jugoslavije i da izrazi sau~e{}e i solidarnost porodicama `rtava. „Parlament upu}uje iskreno izviwewe i najdubqe sau~e{}e svim `rtvama i porodicama `rtava

Prazan list papira O tome ko pi{e tekst rezolucije o Srebrenici stiù kontradiktorne informacije. Dok pojedini „Dnevnikovi“ izvori kao autora navode Sa{u Obradovi}a, javnog zastupnika Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu u procesu kojim se dokazuje nelegalnost progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije i kabinet predsednika Srbije Borisa Tadi}a, dobro upu}eni izvor iz vrha vasti to kategori~no demantuje: – Pisawe ~ak nije ni zapo~eto. Stranke vlasti, pre svega DS, èlele su najpre da vide kako javnost reaguje na takvu ideju i {ta bi trebalo u ovom dokumentu re}i – kaè na{ izvor, uz opasku da je Demokratska stranka, osim javnosti „ispipavala i puls svojih koalicionih partnera“. {tina, ujedno, treba i da inicira obrazovawe nezavisne institucije koja bi prikupqala ~iwenice o ratnim zlo~inima na prostoru nekada{we Jugoslavije. Istina i samo istina o svim zlo~inima pretpostavka je stvarnog pomirewa i trajnog mira u regionu”, poru~uju poslanici DSS-a i NS-a. Svoje vi|ewe {ta treba da pi{e u rezoluciji o Srebrenici dao je i LDP. Srbija bi tim dokumen-

stradalih u Srebrenici i svim gra|anima BiH koji su `rtve zlo~ina”, predla`e LDP formulaciju koja bi stajala u dokumentu. U ovoj stranci ka`u da „jasnim stavom o genocidu u Srebrenici mi ne potvr|ujemo samo evropsku orijentaciju ve} dokazujemo qudskost Srbije, koja je zbog zlo~ina i }utawa o wemu do sada osporavana“. Po predlogu LDP-a, jasno bi se navelo i to da }e Srbija u „svom obrazovnom sistemu insistirati

na jasnoj osudi zlo~ina koji su po~iweni u pro{losti“. Podsetimo, Liga socijaldemokrata Vojvodine jedina je stranka aktuelne vlasti koja je ~ak tri puta predlagala usvajawa dokumenta o Srebrenici. Tako je u januaru pro{le godine podnela Skup{tini Srbije predlog rezolucije o progla{ewu 11. jula danom se}awa na genocid u Srebrenici i sve `rtve ratova tokom devedesetih godina pro{log veka u biv{oj Jugoslaviji. Deklaraciju o osudi zlo~ina u Srebrenici LSV je predlagao i 2007. godine, u vreme vlasti Vojislava Ko{tunice. Liga{i su jo{ u junu 2005. godine Skup{tini Vojvodine predloìli usvajawe deklaracije o Srebrenici, „kojom bi se organi tada{we dràve pozvali da se poklone srebreni~kim `rtvama i da iz wihovog stradwa izvuku pouku o pogubnim posledicama etnonacionalizma, ratnog hu{ka{tva i slepog, nekriti~kog patriotizma“. I narodni poslanik i lider SDU-a @arko Kora} u julu pro{le godine inicirao je dono{ewe dekalaracije o obavezama dràve Srbije da preduzme sve mere za{tite prava `rtava ratnih zlo~ina, a posebno `rtava genocida u Srebrenici, ali ovaj predlog nije uvr{}en u dnevni red parlamentarnog zasedawa. U zakqu~cima tog dokumenta se navodi da „pravilno ocewivawe i vrednovawe zlo~ina podrazumeva suo~avawe s pro{lo{}u i da je to jedini put ka novom po~etku u demokratsku budu}nost“ kao i da „genocid ne sme da se veli~a, ne sme da se negira i ne sme da se zaboravi“. S. Stankovi}

soko obrazovawe, sa svim izazovima koji su pred wim, vaàn je deo strategije ovog regiona – rekao je rektor Veskovi}. – Na Godi{woj skup{tini DRK-a, 6. februara, bi}e doneta odluka o jednogodi{wem predsedavawu UNS-a ovom mreòm univerziteta. Veoma ponosni {to nam je ukazana takva ~ast, sigurni smo da }emo imati {ansu i snage da ovaj zadatak ispunimo u potpunosti, a na{a èqa je da ova mreà univerziteta postane jo{ ~vr{}a organizacija i jo{ vi{e posve}ena ciqevima visokog obrazovawa u regionu i ukqu~ivawu ovog regiona u sve strate{ke prioritete Evrope, a posebno na{e zemqe. Skup je pozdravio i dr Kiril Krav~enko, generalni direktor Naftne industrije Srbije, netom po{to je s rektorom Veskovi}em potpisao sporazum o strate{kom partnerstvu NIS-a i UNS-a. Ukazuju}i na to da su saradwa s obrazovnim i nau~nim institucijama jedan od ~etiri osnovna strate{ka pravaca NIS-a, Krav~enko je istakao da je me|u svim potencijalnim partnerima na ovom nivou kompaniji najvi{e odgovarao UNS. Ukazao je i na to da saradwa nije oro~ena, a da }e se, pre svega, realizovati kroz zajedni~ke programe, zapo{qavawe diplomaca i praksu za studente u NIS-u. U~esnicima DRK-a obratili su se zatim i potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj mr Boìdar \eli}, predsednik Konferencije univerziteta Srbije prof. dr Branko Kova~evi}, rektor Beogradskog univerziteta i aktuelni predsednik DRK-a prof. dr Ferenc Hudec, rektor Univerziteta "Etve{ Lorand" iz Budimpe{te. V. êki}

Pomo} Albancima stiè sa severa – Nacionalni savet Ma|ara bi}e ubudu}e biran neposredno po{to je ta nacionalna zajednica ve} sakupila dovoqan broj potpisa – izjavio je ju~e u Subotici resorni ministar Svetozar îpli}. On je potvrdio i da }e Nacionalni savet Ma|ara, kao predstavnik nacionalne zajednice s najrazvijenijom mreòm institucije kulture, pomo}i albanskoj zajednici s juga Srbije da formira sopstveni savet. – Ma|arski nacionalni savet je zamoqen da pomogne Albancima da formiraju savet, ali i da predstavi {ta po novom zakonu nacionalni savet jeste, {ta mora da radi i {ta on zna~i za neku nacionalnu zajednicu – rekao je îpli} nakon susreta s predsednikom Nacionalnog saveta Ma|ara Laslom Joòm. Odgovaraju}i na pitawa o nedavnom incidentu u Temerinu, kada su napadnuti mladi}i ma|arske nacionalnosti, îpli} je rekao da Ministarstvo ne prikupqa takve podatke po slu`benoj du`nosti, ali da se s Laslom Joòm dogovorio da posete povre|ene. – Tako }emo doprineti da u jednoj ekscesnoj situaciji zajedni~kim dolaskom pokaèmo da smo uvek qudi i da oni koji su druga~iji, nisu neprijateqi. A ono {to je posao policije, suda i Tuìla{tva, neka to ostane u wihovom domenu – istakao je îpli}. Z. R.

POLITIKA

DNEVNIK IZMENE ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU NE ISPUWAVAJU U POTPUNOSTI ZAHTEVE IZ SANYAKA

Upravni okruzi ostaju kost u grlu

Iako je Zakon o regionalnom razvoju pro{ao dugu javnu raspravu pre izglasavawa u parlamentu jula pro{le godine, samo pola godine nakon usvajawa najavquju se izmene tog akta. Naime, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najavilo je korekciju mape statististi~kih regiona, kojih }e biti pet umesto sedam. Predvi|eno je, naime, spajawe ~etiri statisti~ka regiona u centralnoj Srbiji u dva nova – “Ju`na i isto~na Srbija”, te “[umadija i zapadna Srbija”. Ostala tri statisti~ka regiona ostaju nepromewena: Vojvodina, Beograd i Kosovo i Metohija. Do ovih izmena do{lo je, ina~e, nakon reakcije bo{wa~kih stranaka na uredbu Vlade kojom je definisano koje o{tine pripadaju kojem regionu. Bo{wa~ke stranke insistirale su na tome da sve op{tine u Sanxaku budu u istom statisti~kom regionu. Me|utim, Esad Xuxevi} iz Nacionalnig savet Bo{waka ka`e da bi o~ekivawa sanxa~kih stranaka samo delom bila zadovoqena ukoliko budu usvojene najavqene izmene Zakona o

mogu}eno sanxa~kim op{tinama da budu deo jedinstvene oblasti. – U zahtevu koji je Nacionalni savet Bo{waka po~etkom januara uputio premijeru Mirku Cvetkovi}u tra`ili smo da {est sanxa~kih op{tina ~ini posebnu amdinistrativnu oblast u okviru jednog stati-

Ni{ta bez Eurostata Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Vladimir Pandurov ocenio je da su najavqene izmene Zakona o regionalnom razvoju “solomonsko re{ewe” kojim se ispuwavaju uslovi Eurostata i istovremeno re{avaju odre|eni politi~ki zahtevi koji su stigli iz nekih regiona. – Problemi su re{eni jer su odre|eni regioni spojeni i na taj na~in su ispuweni i zahtevi op{tina koje su htele da budu deo jedinstvenog regiona, samo {to su sad ti regioni malo ve}i – rekao je Pandurov za na{ list. On je naveo da se zakonskim izmenama, me|utim, ne ulazi u pitawe definisawa upravnih okruga, koji su predmet drugog propisa. Po wegovim re~ima, nakon izmena Zakona verovatno }e uslediti i promena Uredbe Vlade Srbije o statisti~kim regionima, a prethodno }e morati i da se ponovi procedura pred Eurostatom. regionalnom razvoju, a kojima se omogu}ava da sve sanxa~ke op{tine budu deo jednog statisti~kog regiona – “[umadija i zapadna Srbija”. Xuxevi} za na{ list, naime, isti~e da je kqu~ni problem zapravo u va`e}oj uredbi o upravnim okruzima na osnovu koje se formiraju oblasti u okviru regiona, po{to je takvom podelom one-

sti~kog regiona. Nama je prevashodno bio ciq – i zbog ekonomskih razloga, ali zbog lak{e realizacije mawinskih prava – da sve sanxa~ke op{tine ostanu celina u okviru jedne administrativne oblasti. To je, uostalom, i u skladu s me|unarodnim standardima vezanim za prava nacionalnih mawina – napomiwe Xuxevi}.

Na{ sagovornik je pri tome podsetio na to da su postoje}i upravni okruzi definisani uredbom iz 1992. godine, na osnovu koje su sanxa~ke op{tine podeqene izme|u dva okruga. – Nije ovde “kvaka” u statisti~kim regionima, ve} u tome da je zadràna Milo{evi}eva uredba kojom su sanxa~ke op{tine podeqene, odnosno ne ~ine jednu administrativnu celinu. A me|unarodni standardi podrazumevaju da dràva ne sme svojim administrativnim podelama oteàvati konzumirawe prava mawinama koje tradiconalno i u ve}em broju ìve na nekom podru~ju – rekao je Xuxevi}. Portparol u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj Nikola Papak o~ekuje da }e se ove zakonske izmene vrlo brzo na}i u skup{tinskoj proceduri. On je za “Dnevnik” kazao da sve zavisi od dinamike rada parlamenta, ali je istakao da }e resorno ministarstvo nastojati da ubedi partnere u Vladi i Skup{tini da se taj predlog {to pre na|e na dnevnom redu. Papak je kazao da }e nakon tih izmena morati da se usklade i svi prate}i podzakonski akti, te ukazao na to da je su{tina najavqenih izmena Zakona o regionalnom razvoju u tome da se formiraju statisti~ki regioni koji }e biti prihvatqivi za sve gra|ane Srbije. – îwenica je da su se pojavila razli~ita tuma~ewa postoje}ih zakonskih re{ewa nekih politi~kih aktera, posebno stranaka iz Sanxaka. Naàlost, te primedbe do{le su kasno po{to je Zakon ve} bio usvojen. Nakon toga smo razgovarali s wima i postigli dogovor da se uvedu ove izmene i mislimo da je to u ovom trenutku najboqe re{ewe, koje je sprovodivo i koje }e obezbediti da Srbija kona~no dobije statisti~ke regione neophodne da bi se mogle povla~iti pare iz pretpristupnih fondova EU za projekte koji su od ìvotnog zna~aja za na{e gra|ane. I nama je u interesu da se te institucije naprave i da se novac koristi jer vreme curi – ukazao je Papak. B. Dragovi}-Savi}

petak5.februar2010.

INTERVJU

Izjava ministra za rad i lidera Socijaldemokratske partije Rasima Qaji}a da je Srbiji potreban „jak politi~ki potez”, poput rekonstrukcije Vlade, izazvala je, kako „Dnevnik“ saznaje, pometwu me|u partnerima u vladaju}oj koaliciji, jer niko nije siguran da li iza toga stoji signal predsednika Borisa Tadi}a. [ta se zapravo de{ava iza cikli~ne ministarske povike „stiè vuk“ odgovor smo potraìli u analizi profesora Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Zorana Stojiqkovi}a, koji tako|e impuls za rekonstrukciju Vlade vidi u kabinetu predsednika Republike. – Ovo je ve} ne znam koja najava mogu}e rekonstrukcije, ali u ovako kriznoj i te{koj situaciji nema alternative nego da se, umesto vanrednih izbora koji bi tro{ili energiju i finansije najmawe devet meseci, pri|e stvarima koje su kqu~ne u ovom trenutku za Srbiju. U prvom redu to je postizawe bazi~nog socijalnog i politi~kog konsenzusa o pravcu izlaska iz krize i rasporedu wenih dobiti i tro{kova, u kojima mora na neki na~in u~estvovati i opozicija jer svi treba da daju svoje vi|ewe, koju cenu treba platiti i {ta je mogu}e u tom aran`manu osim op{tih politi~kih floskula – kaè profesor Stojiqkovi} za na{ list. z U kom bi pravcu mogla da ide rekonstrukcija Cvetkovi}evog kabineta? – Rekonstrukcija Vlade bi, pre svega, trebalo da se sprovede kroz racionalizaciju broja ministarstava i ~itavog aparata na toj ravni, pomo}nika ministara i dràvnih sekretara, odnosno da se sve ne svede na otpu{tawe klasi~ne administracije. Snagom li~nog primera bi se pokazala i empatija prema gra|anima koji te{ko ìve i da imamo odgovornu, kompetentnu i ne preterano korumpiranu vlast. Rekonstrucija Vlade bila bi ne{to {to je najupotrebqivije u ovoj situaciji, pri ~emu je osnovna logika saìmawa i racionalizacije: dakle, povezivawa i koordinirawa ministarstava koja dele istu oblast, tipa investicije i infrastruktura, finansije i neki oblici spoqnotrgovinskih odnosa... Sve to uz svo|ewe nekih ministarstava koja nisu u prvom planu, poput vera i dijaspore, u neke departmane ili odeqewa u krupnim ministarstvima. z Da li bi to bio potez spasavawa od izbora? – Nekako je to nu`na cena onoga {to javnost o~ekuje – da politi~ka elita podeli deo odgovornosti, pa i odricawa koja su vezana za krizu, i da se Vlada u~ini

DSS ZATRA@IO STRIKTNO PO[TOVAWE ZAKONSKE ODREDBE: JEDAN FUNKCIONER – JEDNA FUNKCIJA

Ciq opravdava sredstvo

Mandati kao u narodnoj pesmi

da su wihovi poslanici ipak podr`ali taj akt. – Na{ ciq je, ponavqam, promena tog zakona i ako je cena dostizawa tog ciqa uz pomo} demokrata da prihvatimo i neku funkciju – mada mi nismo za funkcije – u tom slu~aju, bez obzira na kritike, mi }emo i to prihvatiti – poru~io je Ago{ton.

– Be`e}i od vanrednih izbora, vlast u Vojvodini ne bira sredstva ne bi li od Agencije za borbu protiv korupcije obezbedila dozvolu da samo oni u ~itavoj Srbiji mogu da sede u vi{e foteqa – izjavio je ju~e portparol Pokrajinskog odbora DSS Milenko Jovanov na konferenciji za novinare u Novom Sadu. On je rekao da je ta “multifunkcionalnost” u Vojvodini “originalna ideja” wene vlasti, zapitav{i se da li je slede}i korak uvo|ewe “naslednih mandata, s kolena na koleno, kao narodna pesma”. Ukupno 53 poslanika koji, po wegovim re~ima, danas ne bi bili u problemu da su po{tovali i raniji zakon o spre~avawu sukoba interesa koji nije dozvoqavao gomilawe funkcija, pa ne bi bili ujedno i gradona~elnici i drugi lokalni funkcioneri. – U vreme dok ve}ina gra|ana Srbije nema nijedan posao i ne prima nijednu platu, neki pokrajinski funkcioneri imaju dve

ZORAN STOJIQKOVI], PROFESOR FPN-a

Rekonstrukcija Vlade jedina je alternativa vanrednim izborima

ANDRA[ AGO[TON POTVRDIO PREGOVORE S DEMOKRATAMA

– Ciq Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara je ma|arska autonomija i mi }emo u~initi sve da bismo se pribli`ili tom ciqu – rekao je za Radio Novi Sad predsednik stranke Andra{ Ago{ton povodom razgovora u Subotici s predstavnicima Demokratske stranke, koje je predvodio gradona~elnik Sa{a Vu~ini}. – Sada{wi Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih mawina ne omogu}uje pribli`avawe autonomiji. Ukoliko bi DS pokrenuo izmene zakona koje bi omogu}ile da umesto polovine, svi bira~i mawinskih zajednica budu na bira~kom spisku za izbore nacionalnih saveta, u tom slu~aju bi DSVM u~estvovao u daqim pregovorima s demokratama. Odbacuju}i tezu da je DSVM na ovaj na~in izdao SVM, koji je zbog spora s DS-om napustio suboti~ku vlast, Ago{ton je odgovorio da je DSVM „dugo molio SVM” da u Narodnoj skup{tini ne glasa za Zakon o nacionalnim savetima, ali

funkcije, platu i dodatne naknade na platu, pau{ale, dnevnice – rekao je Jovanov. Kao “najnoviju obmanu” iz pokrajinske vlasti DSS navodi to {to se neki poslanici pozivaju na svoj izbor direktno od gra|ana, ali ne pomiwu i to da su na druge funkcije birani posredno, u lokalnim skup{tinama, i da tu “wihova ostavka ne bi dovela ni do kakve krize”. – Da li su gra|ani Novog Sada ikada birali Igora Pavli~i}a za gradona~elnika ili Boru Novakovi}a za direktora Zavoda za izgradwu grada? Nisu. Wih su Novosa|ani 11. i 25. maja 2008. birali samo za pokrajinske poslanike, a oni su kasnije, 16. juna te godine, od strane Skup{tine grada na predlog DS-a izabrani za gradona~elnika, odnosno direktora – naveo je Jovanov, pozivaju}i ih da se odreknu jedne funkcije, jer zakon koji propisuje jednu funkciju za jednog funkcionera „mora biti isti za sve”. S. N.

efikasnijom i operativnijom. Usred krize i kada nemate ni prve znake oporavka, izbori ne bi ni{ta promenili. Svakog pretendenta, ukqu~uju}i partije koalicije na vlasti, treba pitati {ta je prakti~ni red koraka da do|e do nekakve izvodqive strategije razvoja i izlaska iz krize. z Me|utim, ve} po prvim signalima iz vladaju}e koalicije

to postaje sve verovatnija mogu}nost. z Svi se se}aju kako su se lomila kopqa oko resora kada se formirala Vlada. Postoji li opasnost da gubitak ministarstava izazove pad Cvetkovi}evog kabineta? – Postoje}i aran`man te{ko funkcioni{e i prosto mora da do|e trenutak kada mora da se ne{to promeni. Gubitak resora ne}e izazvati pad Vlade. To jeste slo`en zahvat i bi}e prili~no minimalisti~ki i verovatno }e se prakti~no zavr{iti ukrupwavawem i koordinirawem ministarstava, stvarawem nekih koministarstava. Tako da }e vrh politi~ke elite ostati najmawe pogo|en rekonstrukcijom. z ^ini se da se svaka najava rekonstrukcije Vlade de{avala u trenutku kada je trebalo poklopiti neko pitawe? – U svakoj situaciji kada su suo~eni s problemima, to se vidi kao deo izlaza. Dakle, nije slu~ajno, naravno da se radi o tendenciji. Prvi put je, podseti}u, pri~a o rekonstrukciji Vlade pu{tena pre mawe od godine, kada se pokazalo da Vlada nedovoqno koordinira i

Kuloarski dogovor po~etni korak z Kako to da ministri pri~aju u medijima, a nikada rekonstrukcija nije imala finale na sednici Vlade? – To se i radi prvo u nekoj vrsti politi~kih kuloara, gde se utvr|uju srazmere, odnos, na~in kako bi se relizovalo. To je slo`en zahvat i ne ide bez pritisaka. Sada je samo pitawe ho}e li pritisak biti dovoqno jak da do rekostrukcije Vlade do|e jer je u logici politi~ke elite da ne ograni~ava svoje interese. Za{to bi, dakle, to uradili bez dovoqno pritiska?

Gra|ani su oguglali z Gotovo u istom danu premijer Mirko Cvetkovi} oceni da je najte`a godina pred gra|anima, a vicepremijer Mla|an Dinki} da od polovine godine gra|ane o~ekuju boqi dani jer zemqa s prvim kvartalom izlazi iz krize? – O~ekujem da se kona~no u Srbiji nakon ovoga dogodi neko politi~ko punoletstvo gra|ana i da wihove asocijacije, pa i mediji, preuzmu ulogu onoga {to jeste funkcija javnosti – da propituje, kontroli{e i ~ini Vladu odgovornom. Onda mawi zna~aj dobijaju ove umiruju}e ili uznemiruju}e poruke koje su politi~kog karaktera, a vi{e konkretne ~iwenice i redosled poteza. Na tu vrstu politi~kih poruka gra|ani prosto vi{e ne reaguju. ispada da je rekonstrukcija Vlade, ako se ikada dogodi, mogu}a tek na dugom {tapu. – Naravno, to ne}e biti sutra, ali kako raste pritisak i kako sami predstavnici Vlade sve ~e{}e daju izjave da je to normalan red koraka, kako postoje i kritike kabineta i samog predsednika Republike da nije zadovoqan funcionisawem, nivoom kordinacije i efiksno{}u koju pokazuje Vlada,

da je svaki partner re{io da na neki na~in na|e opravdawa za neispuwena sopstvena izborna obe}awa, nego {to vodilo ra~una o celovitoj politici. Me|utim, i to }e na kraju ipak morati da rezultira ozbiqnijim pona{awe politi~ke elite jer svaki naredna najava rekonstrukcije Vlade deluje mawe ubedqivo. Jednog trenutka s pomiwawa }e se morati pre}i na realizaciju. D. Milivojevi}

REKLI SU

\uki}-Dejanovi}: Gde ima dima, ima i vatre Predsednica Skup{tine Srbije i funkcionerka SPS-a Slavica \uki}-Dejanovi} ocenila je “da }e o rekonstrukciji Vlade morati da se dogovoraju oni koji su Vladu i sastavili”. Ona je kazala da, ~im se “toliko pri~a” o rekonstrukciji Vlade, ta tema zavre|uje pa`wu. “To je stvar politi~kih dogovora i politi~ke procene”, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

Trivan: Smawewe kabineta nije samo matematika Portparolka DS-a Jelena Trivan priznala je da svi misle da je Vlada prevelika i preglomazna. “Ne znamo, me|utim, kako da do|emo do funkcionalne vlade jer se ona ne dobija samo prostim smawivawem broja ministarstava nego i druga~ijom organizacijom i radom. O~ekujem da }e u narednim mesecima biti razgovora unutar koalicije kako da do|emo do takve vlade”, rekla je Trivan.

Vukadinovi}: Pri~a koja vlasti do|e kao bensedin Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} podse}a na to da kada god se nad Vladu nadvije senka vanrednih izbora, onda iz vladaju}e koalicije uvek do|e glas da bi moglo biti rekonstrukcije. „Vlada ima objetivnih problema, ekonomskih i politi~kih. Naravno da pri~a o rekonstrukciji nije re{ewe za sva pitawa, ali ona dobro do|e da malo umiri javnost”, ocenio je Vukadinovi}.

EKONOMIJA

petak5.februar2010.

DNEVNIK

MINISTAR EKONOMIJE MLA\AN DINKI] NE ODUSTAJE

Odmrzavawe i plata i penzija od septembra Uprkos kritikama da su wegove najave i predvi|awa nerealni, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} ne odustaje i tvrdi da bi plate u javnom sektoru, a samim tim i penzije, mogle biti odmrznute ve} od septembra. On smatra da }e srpska privreda iza|i iz recesije i ostvariti ve}i privredni rast od o~ekivanog. – S obzirom na to da su plate u javnom sektoru i penzije zamrznute ve} godinu dana, kupovna mo} stanovni{tva je pala i ne postoji dodatna „municija“ da se pove}a tra`wa i ubrza oporavak doma}e proizvodwe. Zato, ~im poraste BDP, moramo razmi{qati o odmrzavawu plata i stimulisawu doma}e tra`we. Plate su posledwi put pove}ane u novembru 2008. i kako vreme odmi~e, socijalna

situacija je sve te`a jer su plate zamrznute a cene vi{e – rekao je ju~e Dinki}. S rastom bruto doma}eg proizvoda, po wegovim re~ima, moraju

me }emo diskutovati i s Misijom MMF-a – najavio je Dinki}. Ako prihodi buxeta posle {est meseci budu ve}i od planiranih, Dinki} je rekao da }e

Nema recepta Na primedbu da je Vlada Srbije pre samo mesec i po obavestila MMF da }e eventualni vi{ak prihoda buxeta u{tedeti, a ne iskoristiti za pove}awe plata i penzija, Dinki} je rekao da je i MMF „pokazao vi{e pragmatizma, jer je tokom krize ~esto revidirao svoje projekcije i savete“. Nema recepta kako se treba pona{ati u ovoj krizi i odluke moramo donositi u skladu sa situacijom koja se mewa, vode}i ra~una o tome {ta je najboqe za gra|ane i zemqu, zakqu~io je ministar ekonomije. rasti i plate da bi gra|ani nastavili da podr`avaju reforme u Srbiji. – Kada je rast plata umeren, u skladu s mogu}nostima, to je korisno za srpsku ekonomiju i o to-

MMF-u predlo`iti da se taj vi{ak ne koristi za smawewe deficita ve} za pove}awe plata. Komentari{u}i najavu potpredsednika Vlade Jovana Krkobabi}a da }e, ako se odmrznu plate u javnom

VLADA MEWA ZAKON

Besplatne akcije sti`u i pre privatizacije Vlada Srbije usvojila je ju~e predlog za izmenu Zakona o besplatnim akcijama i Zakona o Agenciji za privatizaciju, {to

}e omogu}iti da gra|ani dobiju akcije dr`avnih preduze}a pre privatizacije. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva ekonomije Srbije, gra|ani }e ove godine dobiti besplatne akcije Telekoma i Aerodroma “Nikola Tesla”, a akcije Elektroprivrede Srbije (EPS) 2011. godine. Izmenama zakona uvodi se zakonska obaveza da se veliki dr`avni sistemi organizuju kao otvorena akcionarska dru{tva, a predvi|ene su nov~ane kazne za

sektoru, morati da se odmrznu i penzije, Dinki} je kazao da je to logi~no. – Treba izra~unati, ali odmrzavawe plata trebalo bi da prati odmrzavawe penzija, samo je va`no videti kakva treba da bude dinamika. Ukoliko je to mogu}e uraditi u istom mesecu, dobro je, ali treba prora~unati efekte – poru~io je Dinki}. On je najavio da }e, u skladu s novim Zakonom o ste~aju, od 31. marta po~eti primena automatskog ste~aja. – Taj postupak bi}e pokrenut u svim firmama koje su u blokadi du`e od tri godine i taj postupak }e biti okon~an u relativno kratkom roku. Zatim }e na red do}i firme koje su u blokadi du`e od dve, odnosno godinu dana. @elimo da ra{~istimo situaciju, da ono {to je zdravo nastavi da posluje, a

nepo{tovawe te obaveze. Formira}e se akcionarski fond u kojem }e biti objediwene akcije i udeli iz Privatizacionog registra, iz sada{weg Akcijskog fonda i iz drugih javnih preduze}a i privrednih dru{tava s dr`avnim kapitalom za koje Vlada donese odluku o tome. Navodi se da }e tako objediwene akcije akcionarskog fonda biti podeqene gra|anima ove godine i wima }e mo}i da se trguje, po nominalnoj vrednosti koja prilikom podele bude utvr|ena. Akcionarski fond ne}e imati organe upravqawa, niti zaposlene, a wegovim portfeqom akcija i udela u firmama upravqa}e Agencija za privatizaciju, pi{e u saop{tewu. Izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predvi|eno je pripajawa Akcijskog fonda Agenciji, {to }e doprineti smawewu broja zaposlenih i rashoda. Podela besplatnih akcija javnih preduze}a po~ela je 6. januara, kada su gra|ani dobili besplatne akcije privatizovane Naftne industrije Srbije.

VLADA POZAJMQUJE MAZUT GRADOVIMA

Grejawe i za Vrbas Vlada Srbije je ju~e , na preporuku Ministarstava trgovine i energetike, donela odluku da se iz Robnih rezervi odobri pozajmica od 3.500 tona mazuta za potrebe toplana u sedam gradova u Srbiji, koji }e im ve} od sutra biti na raspolagawu, izjavio je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. On je istakao da je odluka o pozajmici mazuta doneta, zbog toga da se pomogne gradovima, koji su najugro`eniji, a to su :Trstenik, Priboj, Majdanpek, Novi Pazar, Zaje~ar, Pirot i Vrbas. Milosavqevi} je napomenuo da je pozajmica, od 3.500 tona mazuta za toplane u sedam gradova u Srbiji, odobrena uz obavezu vra}awa i obezbe|ivawa kvalitetnije garancije da }e pozajmqene koli~ine biti vra}ene. “Ono {to je najva`nije je da }e to ve} od sutra biti operativno, tako da }e to mo}i da se povla~i i da se prakti~no stavqa u upotrebu i obezbedi kvalitetno snabdevawe toplotnom energijom,” istakao je Milosavqevi}.

tamo gde nema perspektive da se isplate socijalni programi i otvoreno ka`e qudima kakva je

sudbina tih fabrika. Naravno, za neke firme kupac se mo`e na}i i tokom ste~aja – istakao je Dinki}.

SVAKI GRA\ANIN SRBIJE USKORO DOBIJA SVOJ LIPB

Poreski broj protiv prawa novca Gra|ani Srbije uskoro }e dobiti pismo od Poreske uprave, a u wemu li~ni idetifikacioni poreski broj. Ova po{ta sti}i }e na adrese oko tri i po miliona obveznika krajem ovog ili po~etkom naredog meseca. LIPB }e obezbediti lak{e pra}ewe poreskih obaveza, a ovaj novi na~in vo|ewa poreske dokumencije mogu} je jer od ove godine kod nas postoji jedinstveni registar poreskih obveznika. LIPB }e ubudu}e stranke koristiti u svakoj komunikaciji s poreznicima. Registar i LIPB pomo}i }e Poreskoj upravi da prvi put na jednom mestu registruje kompletnu imovinu i primawa svih gra|ana. Na ovaj na~i svaki obveznik dobija svoj dosije. Sem imovine, izmirenih i neizmirenih poreskih obaveza, tu }e se upisivati i sve kazne kao i krivi~ne prijave i sudske presude ukoliko ih bude. Poreski podaci }e biti za{ti}eni i podaci iz ovog poreskog registra ne}e biti dostupni bilo kome. Ali u svakom trenutku bi}e na raspolagawu nadle`nima iz katastra, policije, pravosudnih organa i slu`bama koje kontroli{u prawe novca. Na otvorenost poreskih dosijea mo}i }e da ra~unaju i bankari, kojima }e ovi podaci dati jasniju

Poreski podaci }e biti za{ti}eni, ali u svakom trenutku bi}e na raspolagawu nadle`nima iz katastra, policije, pravosudnih organa i slu`bama koje kontroli{u prawe novca sliku o kreditnoj sposobnosti svakog klijenta. Poreska pisma }e stizati na adrese koje su gra|ani prijavili i vode se u MUP-u te na koje su iz izdate li~ne karte. Oni koji ne `ive tamo gde su prijavqeni treba da provere po{tu na zavni~noj adresi. Izvestan broj gra|ana ne-

}e dobiti ovu po{tu. To su oni koji iz bilo kojeg razloga imaju dva mati~na broja ili identifikovane gre{ke u wemu kod MUP-a. Po~etkom aprila treba da se jave Poreskoj upravi da bi regulisali podatke i dobili poreski broj. Isto va`i i za sve one koji iz bilo kojeg razloga ne dobiju pismo s bro-

jem. Do sada su poreznici obveznike identifikvali preko mati~nog broja, a ubudu}e ga mewa LIPB. Ono {to je za gra|ane LIPB, to je za predzue}a PIB. Ovaj broj masovno je kod nas uveden kada je startovao porez na dodatu vrednost. Tada je Poreska uprava napravila presek pa su ga dobili i oni koji su postali obveznici tog poreza i oni koji zbog malog prometa nisu u{li u sistem. Uvo|ewe PIB-ova i LIPBova kao i jedinstvenog poreskog registra poreznicima }e omogu}iti efikasniju kontrolu. Ve} tokom ovog meseca obveznici koji nisu izmirili svoje obaveze kao vlasnici preduze}a, preduzetnici ili odgovorna lica ili imaju dug na li~nom poreskom ra~unu vi{e ne}e mo}i da registruju novo preduze}e dok ne izmire stare obaveze. Koliko }e to doprineti da nam dr`avna kasa bude punija, zna}e se po~etkom naredne godine. Ve} sada je sigurno da }e dr`ava dobiti dobru bazu za uvo|ewe sinteti~kog poreza za sve gra|ane. Imaju ga sve zemqe Evropske unije, a obra~unava se tako {to se odgovaraju}a stopa pla}a na jedinstvenu osnovicu koju ~ine sva primawa i imovina obveznika. D. Vujo{evi}

Januar bez ste~aja u Zrewaninu Privrednom sudu u Zrewaninu od 1. januara nije podnet nijedan predlog za pokretawe ste~ajnog postupka u nekom od sredwobanatskih preduze}a, saop{tila je portparolka tog suda Qiqana Popov. Ona je naglasila da }e se u svim novim ste~ajnim predmetima primewivati sistem automatskog izbora ste~ajnog upravnika.

– S po~etkom primene novog Zakona o ste~aju, 25. januara, za`iveo je i sistem automatskog izbora ste~ajnog upravnika. Ovo podrazumeva metodu slu~ajnog odabira s liste aktivnih ste~ajnih upravnika za podru~je nadle`nosti Privrednog suda u Zrewaninu, – precizirala je Qiqana Popov. @. B.

3. 2. 2010.

1.177,66841

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (702,83

Promet

Banka Po{tanska {tedionica a.d.

19,55%

10.999

43.996

Vino `upa a.d. , Aleksandrovac

11,69%

8.800

Naziv kompanije

0,66%)

Promena %

Cena

Promet

Agrobanka a.d. , Beograd

0,67%

8.911

8.055.770

AIK banka a.d. , Ni{

1,25%

2.836

983.968

Komercijalna banka a.d. , Beograd

6,91%

11.351

419.990

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

1.500

306.000

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,46%

6.731

141.349

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,40%

578

98.821

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-4,00%

6.403

38.418

Telefonija a.d. , Beograd

-8,75%

1.732

29.451

0,00

702

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

6,91%

11.351

419.990

Galenika Fitofarmacija Zemun

5,50%

6.140

24.560

3,43% Promena %

4.999 Cena

69.980 Promet

BB Trade a.d. , @iti{te

-19,89%

580

2.320

Fabrika maziva FAM Kru{evac

-18,85%

1.300

19.500

FIO Kostolac a.d. , Kostolac

-12,05%

387

3.096

Privredna banka Pan~evo a.d.

-12,00%

4.907

73.605

Privredna banka a.d. , Beograd

Kompresor a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,97% Promena %

2.309 Cena

41.562 Promet

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

6.996

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

832

0,00

-1,62%

1.340

9.173.640

Soja protein, Be~ej

0,00

1.050

0,00

Kredi banka a.d. , Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

FKL a.d. , Temerin Polet IGK a.d. , Novi Be~ej

0,00%

1.500

495.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.330

0,00

Ribokompleks a.d. , Uzdin

0,10%

5.005

455.455

Tigar, Pirot

0,00

769

0,00

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,46%

6.731

141.349

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,40%

578

98.821

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak5.februar2010.

RASTE ZADU@ENOST PREMA INOSTRANSTVU

DA LI SE ADMINISTRACIJA SMAWUJE NA VREME

VESTI

Srbija du`na 33 milijarde dolara

Nismo prevarili MMF Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec ocenio je ju~e da Vlada Srbije nije prekr{ila sporazum s MMF-om jer je

– Spoqni dug Srbije dostigao je 33,26 milijardi dolara, {to je ~ak 8,3 poto vi{e u odnosu na kraj 2008. godine – izjavio je direktor Instituta za tr`i{na ista`ivawa – IZIT Miloje Kawevac. On je istakao da se u odnosu na kraj 2000. godine spoqni dug Srbije uve}ao ~ak 3,2 puta, jer je tada bio 10,83 milijardi dolara.

Po wegovim re~ima, proteklih godina se uglavnom, vi{e zadu`ivao privatni sektor, koji je pove}ao dug s 2,03 milijarde dolara u 2000. godini, na 23 milijarde, ali je krajem 2008. godine primat u dinamici preuzela dr`ava. Privatni dug je 2000. godine u~estvovao u ukupnom dugu s 18,8 odsto, a u 2008. godini sa 70,7.

Kamata ostaje 9,5 posto

Udeo privatnog sektora u ukupnom dugu pro{le godine u novembru pao je na 69,2 odsto, dok je udeo dr`ave iznosio 30,8 odsto. Ukupan dug javnog sektora porastao je s 8,8 milijardi dolara u 2000. godini na 10,26 milijardi u novembru 2009. i bio je 14 posto vi{i nego krajem 2008. godine.

VLADA NEMI POSMATRA^ KR[EWA RADNI^KIH PRAVA

Bahatim gazdama dr`ava odre{ila ruke

zakon o smawewu broja zaposlenih u administraciji donet u predvi|enom roku, {to je za Fond i najva`nije. – Ako do|e do prekora~ewa roka za smawewe broja zaposlenih, to samo mo`e dr`avu vi{e ko{tati sa stanovi{ta otpremnina, ali to ne bi toliko zabrinulo MMF jer }e videti da je zakon u vezi s tim donet, a to je wima najva`nije – rekao je Bajec Tanjugu. On je precizirao da su razgovori s MMF-om tekli u dva pravca – o celovitoj reformi javnog sektora, odnosno pitawima koja se ti~u i penzija i zdravstva, obrazovawa i socijalne politike, kao i o smawewu administrativnog aparata u najkra}em roku. Po Bajecovim re~ima, dono{ewem zakona Vlada je pokazala spremnost da u{tedi na onim resursima i izdacima koji nisu “najneophodniji”. – U tom smislu odluka o smawewu broja zaposlenih na republi~kom i lokalnom nivou je ono {to se sada moglo najvi{e uraditi i ona }e se realizovati – istakao je on. Bajec je objasnio i da plate administraciji nisu pove}ane, ve} su izdvajawa pove}ana jer se u nekim oblastima pove}ala potreba za poslovima koji su u funkciji evropskih procesa. On je napomenuo je da je u MUP-u moralo da do|e do odre|enog pove}awa vezano za na~in o~uvawa granica, zatim do pove}awa vezanih za aktivnosti u oblasti poreske politike. Bajec je ocenio da MMF ne bi trebalo da ima zamerke po tom pitawu, isti~u}i da }e wih najvi{e zanimati nacrt zakona o promeni Zakona o penzionom osigurawu.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} priznaje da dràva ni{ta nije u~inila na tome da nesavesne poslodavce onemogu}i da radnicima ne ispla}uju zarada i ne upla}uju im doprinose. On isti~e da je dràva najodgovornija za to {to radnici imaju nepovezan radni sta` i ne primaju redovno platu jer nije kontrolisala da li poslodavci izmiruju svoje obaveze i da mora u~initi sve da se tome stane na put jer radnici ne treba da snose posledice lo{eg rada dràvnih slu`bi. Za po~etak je mo`da dovoqno i to {to predstavnik Vlade Srbije priznaje da je ona sama znatno doprinela tome da radnici svakodnevno {trajkuju. No, odmah nakon priznawa bilo bi dobro da uslede i konkretna re{ewa, odnosno da } dràva koliko ve} sutra u~ini ne{to da poslodavci budu “naterani” na to da redovno ispla}uju plate i upla}uju doprinose i poreze dràvi. Sama konstatacija i priznawe ne}e doneti boqitak za radnike, pogotovo {to ovde svaki deseti radi za minimalnu platu od oko 150 evra, od kojih te{ko moè da preìvi i deset dana. Naime, trenutno u Srbiji ne postoji nijedan izri~it zakonski propis koji bi poslodavce primorao na to da radnicima isplate zaradu. Dodu{e, postoji zakonska mogu}nost da radnici, kad istekne mesec dana od trenutka kad je trebalo da prime platu, a nisu, imaju pravo da se obrate Inspektoratu za rad Ministarstva rada i socijalne politike koji moè gazdi izre}i prekr{ajnu prijavu. Iako je tim istim propisom predvi|eno da “zaboravne” gazde mogu biti ka`wene od pola miliona dinara do milion za to {to ne ispla}uju

Srbija popravqa rejting Me|unarodna agencija za utvr|ivawe rejtinga “Dan i Bredstrit” zadràla je u februarskom ize{taju rejting Srbije na DB-5a – zemqa s visokim rizikom poslovawa, ali je nagovestila wegovo mogu}e poboq{awe. Analiti~ari “Dana i Bredstrita” su ocenili da bi pozitivna ocena Me|unarodnog monetarnog fonda i pribliàvawe Srbije Evropskoj uniji podràli ekonomski oporavak srpske ekonomije i uticali na to da se Srbija uvrsti u zemqe s umerenim rizikom

poslovawa DB-4. MMF }e omogu}iti Srbiji da koristi narednu ratu od 350 miliona evra iz stendbaj aran`mana ukoliko se nastavi dosada{wi napredak i odobri februarska revizija, pi{e u saop{tewu bonitente ku}e “Rejting” (www.rating.rs), zastupnika agencije “Dan i Bredstrit” za Srbiju. Taj kredit }e, naveli su, pove}ati devizne rezerve Srbije i zajedno s ulo`enim naporima ka ve}oj integraciji s Evropskom unijom u~vrstiti poverewe u srpsku privredu.

Izmi{qawe tople vode Nema dileme o tome da }e dr`ava morati pod hitno ne{to da u~ini da bi se praksa neispla}ivawa plata, ali i nepostojawe zakonskih propisa kojima se gazde moraju naterati da za svaki sat rada plate radniku, zaustavila. Pogotovo ako je najava dr`ave da }e ove godine izjedna~iti uslove poslovawa, ja~ati finansijsku disciplinu i pla}awe poreza i doprinosa, kako je to obe}ao srpski premijer na SES-u, iskrena i odlu~uju}a. Ne bi, ukoliko postoji kona~na odluka ~ak trebalo ni da izmi{qaju “toplu vodu” ve} bi im bilo dovoqno da propise o kaznama za gazde “prepi{u” od kom{ija Hrvata gde se onima koji ne ispla}uju plate i nakon nekoliko prekr{ajnih nov~anih kazni izri~e mera zabrane obavqawa delatnosti u trajawu od jedne godine. platu, nema podataka o tome da li je takva kazna ikada napla}ena bilo kom direktoru. S druge strane, strah od gubitka radnog mesta spre~ava radnike da prijave gazdu inspekciji pa se radije odlu~uju na to da }ute dok ne dogori do nokata, a to zna~i dok ne pro|e i nekoliko meseci bez plate. Tek kada vide da ni nakon tog perioda nema ni traga plati, odlu~e se na {trajk i na taj na~in skrenu pa-

`wu na gazdu koji zaboravqa da zaposleni rade za novac a ne za vazduh. Rusija je jo{ pre deset godina donela Zakon o isplati zarada radnicima, po kojem direktor koji neredovno ispla}uje platu, odnosno ~im one kasne, automatski bude smewen i na wegovo mesto dolazi onaj ko mo`e obezbediti redovnost u isplati. Belgija takav zakon, tvrdi lider UGS “Nezavi-

nost” Branislav ânak, ima jo{ od 1926. godine. On isti~e da, ako nam je uzor Evropa, moramo biti svesni da u woj nema niti jednog jedinog {trajka zato {to radnicima nije ispla}ena plata. Nema ih, a nije ih ni bilo, jer je bilo gde, osim u Srbiji, prosto nezamislivo da radnici rade i da za to ne dobiju odgovaraju}u zaradu. Mogu radnici {trajkovati zato {to su im male nadnice, ali ne i zato {to ih uop{te ne primaju. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi} ocewuje da su plate direktan tro{ak poslodavca, odnosno da to vi{e nisu li~ni dohoci pa da radnik deli sudbinu s poslodavcem. – Radnik je isto {to i materijal, svaka druga obaveza. Ako dràva postavi da svi drugi imaju pravo naplate pre radnika, jasno je da se moè dogoditi da ni{ta ne ostane pa poslodavci i nemaju od ~ega da im daju plate – rekao je Atanackovi}. – ûjem da se de{ava da se u firmi ostvari profit, koji poslodavc moè uzeti a da pri tom nije isplatio radnike tri-~etiri meseca. Ceo novac mu postaje profit. Re{ewe je da se uvedu pravila po kojima bi firme prvo davale platu, PDV tek kad naplate potraìvawa, pa tek onda sve ostalo. Po na{im podacima, u posledwe vreme bilo je 32 {trajka. Od toga, 18 se odvijalo u preduze}ima kojima dràva duguje 1,1 milijardu dinara pa se postavaqa pitawe da li bi ih bilo da je ispunila obavezu. Dràva mora biti regulator kroz ispuwavawe sopstvenih obaveza. Ovako, kada je ona veliki du`nik, to samo dokazuje da u tranziciji nismo mnogo uradili. Q. Male{evi}

Monetarni odbor odlu~io je ju~e da referentnu kamatnu stopu zadr`i na nepromewenom nivou od 9,5 posto, saop{tila je Narodna banka Srbije. U saop{tewu se navodi da }e se naredna sednica Monetarnog odbora odr`ati 19. februara.

Ugovor za „Bantski Dvor” Generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} potpisa}e danas s predstavnicima ruske kompanije “Gasprom” ugovor o osnivawu zajedni~kog preduze}a za podzemno skladi{te gasa “Banatski Dvor”, saop{teno je ju~e iz tog javnog preduze}a. Ugovor }e biti potpisan u Banatskom Dvoru, a predvi|eno je da bude odr`ana i sednica Upravnog odbora novog preduze}a, kao i konferencija za novinare. Sporazum o osnivawu zajedni~ke kompanije za skladi{te gasa “Banatski Dvor” potpisali su 20. oktobra u Beogradu generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} i predsednik “Gasproma” Aleksej Miler, u prisustvu predsednika Srbije i Rusije Borisa Tadi}a i Dmitrija Medvedeva, koji je boravio u poseti Beogradu. Sporazum sadr`i uslove i pravila za osnivawe i rukovo|ewe kompanijom, koja }e biti nadle`na za izgradwu i upravqawe podzemnim skladi{tem kapaciteta 450 miliona kubnih metara gasa.

Holan|ani pomaù Predstavnici Vlade Holandije u projektu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) posetili su ju~e „BB-trejd“, trgovinsko preduze}e koje posluje u Zrewaninu i @iti{tu. Ta firma za maloprodaju lane je dobila donaciju EBRD-a, u okviru programa pruàwa pomo}i razvoju malih i sredwih preduze}a BAS, a zahvaquju}i kojoj je uvelo informacione sisteme i unapredilo poslovawe. Ovaj program sprovodi se u 22 zemqe i finansiraju ga holandska vlada i EBRD, a me|u vi{e od 6.000 projekata koji su dobili donacije je i onaj kojim je konkurisao „BB-trejd“. Kako kaù zaposleni u ovom kolektivu, osavremewivawe informacionog poslovawa doprinelo je razvoju firme koja sada ima 104 maloprodajna objekta u sredwem Banatu i Ba~koj. @. B.

KAD AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU POKA@E ZUBE

Oduzme firmu pa tajkuni pla}aju kupqeno – Od 21. januara, kada je Agencija za privatizaciju raskinula 18 ugovora s kupcima koji nisu blagovremeno izmirili obaveze za dospele rate, znatno je pove}ana finansijska disciplina, a dospeli dug za privatizovana preduze}a je do ju~e smawen s 22,4 miliona evra na 11,9 – izjavio je v. d. direktora Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}. – Uplate sti`u prakti~no svaki minut, pa je za mawe od pola meseca broj du`nika prakti~no prepolovqen. Pre no {to smo raskinuli 18 ugovora o privatizaciji zbog nepla}enih dospelih dugova, bilo je 113 du`nika, a do ju~e je wihov broj smawen na 60 jer su u me|uvremenu ostali platili dospele rate.

Po wegovim re~ima, Agencija za privatizaciju je od po~etka tog procesa do sada raskinula 279 kupoprodajnih ugovora, od ~ega 30 samo posledwi mesec.

Dospeli dug za privatizovana preduze}a smawen s 22,4 miliona evra na 11,9 miliona – Od 279 ugovora, koje je Agencija raskinula, na{e odluke u 202 slu~aja pravosna`no su potvr|ene, a samo u deset su osporene, s tim

{to je na wih Agencija uloìla àlbu – rekao je Cvetkovi}. On je precizirao da je od po~etka privatizacije u Srbiji sprovedeno 7.600 kontrola, od ~ega pribli`no isti broj redovnih i vanrednih. – U posledwe vreme poja~ane su kontrole, a samo u januaru ove godine sektor kontrole pri Agenciji za privatizaciju proverio je kako kupci 134 preduze}a izvr{avaju obaveze iz kupoprodajnih ugovora – istakao je Cvetkovi}. Saradnik Instituta ekonomskih nauka Boò Dra{kovi} predlaè da se hitno raskinu svi privatizacioni ugovori gde kupci ne ispuwavaju svoje obaveze prema radnicima i dràvi.

MINISTAR POQOPRIVREDE SA[A DRAGIN KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

96,73

98,7041

100,974

96,4339

Australija

dolar

61,3808

62,6335

64,0741

61,1929

Kanada

dolar

65,6866

67,0271

68,5687

65,4855

Danska

kruna

12,9916

13,2567

13,5616

12,9518

Norve{ka

kruna

11,8463

12,0881

12,3661

11,8101

[vedska

kruna

9,5718

9,7671

9,9917

9,5425

[vajcarska

franak

65,7222

67,0635

68,606

65,521

V. Britanija

funta

110,726

112,986

115,584

110,387

SAD

dolar

69,6903

71,1125

72,7481

69,4769

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 2. 2010. godine

I piletina za EU

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je ju~e da je za Srbiju, nakon dobijawa dozvole za izvoz prera|evina od sviwskog mesa na trì{te EU, najbitnije da u narednom periodu dobije i dozvolu za izvoz sveèg pile}eg mesa na to trì{te. Dragin je podsetio na to da je Srbiji pro{le godine, posle gotovo 20 godina, ponovo odobren izvoz prera|evina od sviwskog mesa na zahtevno trì{te EU, i to pre svega zahvaquju}i zna~ajnim pomacima u oblasti kontrole bezbednosti hrane u zemqi. On je precizirao da se to odnosi na zavr{etak inspekcije za rezidue (ostatke {tetnih materija u hrani), kao i inspekcije u oblasti fitosanitarne za{tite. – êtiri velike klanice su akreditovane za izvoz prera|evina od sviwskog mesa i dobile izvozni broj – naveo je Dragin, i istakao da je u razgovoru s predstavnicima klanice u Ba~koj Topoli dobio informaciju da }e u ovoj godini pove}ati svoju proizvodwu dva puta u odnosu na prethodnu zahvaquju}i pomenutoj mogu}nosti za izvoz.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

KWIGA KAO EVROPSKI JEZIK Pi{e: ROMAN VEHOVEC

vropska unija je supersila u oblasti kulturne industrije. Bogatstvo razli~itosti je ogroman ulog, a evropska komisija i wene agencije ulaù stalan napor da se ovakva kulturolo{ka prednost dodatno stimuli{e, te kroz stimulisawe inovacije zapravo podsti~e ukupan razvoj svake pojedine nacije, dràve i EU u celini. Insistirawe na kulturnoj interakciji ukupnog evropskog prostora, sna`no je godinama podràvano razli~itim projektima: Kaleidoskop, Arijana, Rafael, i kona~no Kultura 2000. Kako bi osnaìla nacionalne kulturne programe, Komisija EU je odlu~ila da sve prethodne programe objedini u jedinstveni Program kulture, koji }e se sprovoditi od 2007. do 2013. godine, sa raspolaìvim buxetom od 400 miliona evra namewenih projektima koji unapre|uju razmenu kulturnih razli~itosti evropskih tradicija i nasle|a. Tokom 2009. izdava~i iz Srbije su konkurisali za sredstva namewena sufinansirawu izdava~kih projekata, odnosno prevedene literature. Ovaj konkurs je bio, zapravo, odli~an primer koji otvara nekoliko problema kada je re~ o kapacitetima na{eg izdava{tva. Na konkursu su u~estvovali izdava~i iz 26 zemaqa, od toga sa 15 projekata iz Ma|arske, 12 iz Bugarske, Slovenija i Norve{ka su u~estvovale sa 9, Srbija sa 8 a Velika Britanija sa {est projekata. Finansijska vrednost traènih sredstava po zemqama je bila: Ma|arska 550.000 evra, Bugarska 300.000, Norve{ka 220.000, Slovenija 250.000, Srbija je ra~unala na 190.000 evra a Velika Britanija na 80.000. Rezultati su, me|utim, bili takvi da je Ma|arska dobila 350.000, Bugarska 180.000, Norve{ka 150.000, Slovenija 120.000,Velika Britanija 50.000 a Srbija svega 40.000 evra. Samo ~etiri izdava~ke ku}e iz Srbije (jedna iz Novog Sada i tri iz Beograda) imale su dovoqno dobre programe, ali i kapacitet da pro|u veoma komplikovanu i obimnu proceduru, koja je podrazumevala i ono {to bismo mogli nazvati trajnost, profil i neupitnu sposobnost da prime novac iz fonda EU, ali i da projekat realizuju. Ovako velika disproporcija izme|u, na primer, izdava~a iz Ma|arske (projekti vredni 550.000 evra a ostvareno 350.000) ili Slovenije (traèno 250.000 evra a odobreno 120.000), s jedne strane, i izdava~a iz Srbije (projektovano 190.000 evra a dobijeno samo 40.000), s druge, govori veoma lo{e o efikasnosti u izdava~koj industriji, ali i op{tem kulturolo{kom nivou. Primera za na{u neefikasnost, relativno nizak nivo profesionalno-

sti u izdava{tvu, izuzimaju}i par desetina svetlih primera, i prili~nu sveop{tu nesre|enost u ovom veoma zna~ajnom segmentu ne samo kulture, ve} i ekonomije dru{tva, ima, naàlost, mnogo. Po podacima Evropske federacije izdava~a, godi{wi prihod od prodaje kwiga u 2007. godini iznosio je fantasti~nih 24,5 milijarde evra (nije gre{ka!), zahvaquju}i ~emu je izdava~ka industrija najuspe{nija u svim oblastima kulturne industrije. Ukupno 490.000 novih naslova objavqeno je te godine u 26 zemaqa Evrope, u tiraìma koji su prose~no ~etiri puta ve}i od na{ih, a pribli`no 140.000 qudi je zaposleno u industriji kwige. Broj naslova (ne i tira`) zapravo je jedina statisti~ka uzdanica kojom se di~imo, a koji je u Srbiji rastao od 11.000 naslova u 2001. godini do 17.000 naslova u 2008. (podaci Narodne biblioteke), da bi pro{le godine ponovo pao na vrednosti od pre deset godina – to vra}awe za 10 godina je zapravo egzaktan pokazateq visine cene krize koju su platili, i pla}aju, izdava~i. Svi ostali pokazateqi: broj primeraka, prodajna mreà, ukupna efikasnost... veoma su po nas lo{i. Za ovu priliku je, recimo, dovoqno navesti da Italija ima jednu kwiàru na svakih 15.000 stanovnika. S mawim razlikama, ovaj broj je sli~an u celoj EU, izuzimaju}i novoprimqene ~lanice. Broj kwiàra se, zapravo, uve}ava protokom vremena od prijema u ~lanstvo u EU. To bi zna~ilo da bi u Srbiji trebalo da radi bar 400 kwiàra, u ovom trenutku kada se nadamo kandidaturi za prijem u EU, i da, na primer, Novi Sad ima dvadesetak kwiàra, a da bi nakon prijema u ~lanstvo taj broj u Novom Sadu iznosio 30 a u Srbiji 500 kwiàra. Stawe je, me|utim, takvo da ih u Novom Sadu ima desetak, u celoj Vojvodini svega tridesetak – Sombor, Ruma, Sremska Mitrovica i Vr{ac imaju po jednu ili nijednu kwiàru, da i ne govorimo o mawim mestima – dok u celoj dràvi ima mawe od 150 kwiàra Ako je za utehu, ni druge mawe zemqe, a koje su danas ~lanice EU, nisu imale mnogo boqe rezultate pre par decenija. Me|utim, prihvatawem i, {to je jo{ va`nije, primewivawem znawa, iskustva i, pre svega, sprovo|ewem proverenih procedura EU, te upornim podizawem znawa i sposobnosti, kulturna industrija, ali pre svega izdava~ka delatnost, ima najboqe {anse da ne samo pove}a sopstvenu efikasnost, ve} i da ravnopravno participira u podeli bogatog evropskog kulturnog nasle|a. I ekonomskog uspeha, tako|e. (Autor je predsednik Udruèwa izdava~a i kwiàra Vojvodine)

una primena Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitawima, koji se kod nas naj~e{}e naziva Prelazni trgovinski sporazum, zvani~no je po~ela 1. februara. Srbija je jednostrano po~ela da ga primewuje jo{ krajem januara 2009. godine, kako bi dala dodatni impuls ubrzavawu evrointegracija. Po{to su zvani~nici u Briselu 7. decembra prihvatili izve{taj tuìoca Ha{kog tribunala Serà Bramerca, EU je donela odluku o formalnom aktivirawu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Tako su odnosi na{e zemqe s velikom kontinentalnom integracijom podignuti na jo{ vi{i nivo. U~iwen je zna~ajan korak ka krajwem ciqu – uspostavqawu zone slobodne trgovine u narednih {est godina. Ovaj akt predstavqa trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, koji je Srbija potpisala u aprilu 2008. godine, i vaì}e do momenta stupawa na snagu SSP-a. Prelaznim sporazumom EU je potvrdila svo-

nomiju, finansije i administraciju u Beogradu (FEFA) dr Mihailo Crnobrwa smatra da je po~etak zvani~ne primene Prelaznog trgovinskog sporazuma novi iskorak Srbije na putu evropske integracije i da predstavqa vi{e simboli~ki i politi~ki, nego su{tinski ekonomski ~in. Wime je me|usobna trgovina potpuno pravno regulisana i to svakako prestavqa novi iskorak na na{em putu ka integracijama u EU, ka odmrzavawu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i ka prihvatawu na{e kandidature, koju smo podneli pre izvesnog vremena. Ekonomske efekte je lako izra~unati. Mada je bilo ozbiqnih zamerki da je Srbija nepotrebno i preuraweno po~ela da primewuje odredbe Prelaznog trgovinskog sporazuma, da }e to dodatno olak{ati uvoz roba iz EU i da }e produbiti, ionako visok, deficit u me|usobnoj razmeni, analiza prometa u prethodnih 11 meseci demantuje takva predvi|awa. Po re~ima zamenika direktora Vladine kan-

pojedinu robu, ali uz maksimalnu za{titu najboqih srpskih proizvoda. Predvi|eno je da se u prvoj godini primene ukinu uvozne carine za 58 odsto industrijskih proizvoda. U 2011. godini sledi ukidawe carina za jo{ 11 odsto industrijske robe, a u 2013. jo{ 20 odsto tih proizvoda bi}e oslobo|eno carine. Me|utim, ukidawe da`bina na uvoz poqoprivrednih proizvoda ostvari}e se tek u {estoj godini, ta~nije 2014. godine, jer je srpska privreda najosetqivija u oblasti agrara. Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Stevan Avramovi} ka`e da je korist od primene Prelaznog sporazuma velika, jer }e srpska preduze}a biti oslobo|ena carina na izvoz proizvoda u EU, a sa druge strane do}i }e u poziciju da jeftinije uvoze sirovina za potrebe doma}eg tr`i{ta. Indirektne koristi, mada su mawe vidqive, mo`da su jo{ zna~ajnije. Predsednik Upravnog odbora „Sintelona“ Nikola Pavi~i} procewuje da }e nam aktivirawe Prela-

KORIST STI@E IZ ÊTIRI PRAVCA ju jednostranu odluku, kojom je 2000. godine ukinula carine i ve}inu kvota za robu koja dolazi iz Srbije. Imaju}i u vidu da ta odluka isti~e u 2010. godini, po~etak primene Prelaznog sporazuma je veoma vaàn, jer ~ini ukidawe carina na srpski izvoz ugovornom obavezom EU. Time se, saop{teno je iz Vlade Srbije, ja~a ekonomska stabilnost na{e zemqe, ali i sigurnost na{ih izvoznika, jer bescarinski plasman robe na trì{te EU sada postaje konstanta i vi{e ne zavisi od bilo ~ije dobre voqe. Sporazumom se, tako|e, omogu}ava postepeno otvarawe srpskog trì{ta za proizvode iz EU tokom narednog petogodi{weg perioda, ~ime se srpskim potro{a~ima omogu}ava da ostvare pristup ve}em broju kvalitetnijih proizvoda. Koristi koje }e Srbija imati od u~vr{}ivawa privrednih veza sa EU su politi~ke i ekonomske, direktne i indirektne. Te{ko je re}i koje su va`nije, zato nije naodmet ukazati na svaku od wih. Dekan Fakulteta za eko-

celarije za evropske integracije Sr|ana Majstorovi}a, Srbija je tokom tog perioda ostvarila mawi prihod od carinskih da`bina za oko 78 miliona evra, ali su doma}i izvoznici, na osnovu mawe pla}enih carina, istovremeno, u{tedeli 310 miliona evra. S druge strane, kriza je obuzdala nekontrolisani uvoz robe. Do{lo je pada za 28 procenata, {to je ostavilo zna~ajnog traga i na spoqnotrgovinskom ra~unu, gde je deficit smawen za 30 odsto. Direktne ekonomske koristi nije te{ko otkriti. Jo{ 2000. godine EU je ukinula carine i ve}inu kvota za robu koja se uvozi iz na{e zemqe. Uz to, Srbija je dobila ekskluzivne kvote za izvoz odre|enih osetqivih proizvoda, koji su u EU pod posebnim reìmom trgovine. Za {e}er (80.000 tona), vino (63.000) hektolitara, junetinu (8.700 tona) i odre|ene vrste ribe. S druge strane, otvarawe srpskog trì{ta ostvari}e se postepeno u narednih pet godina, sniàvawem carinskih stopa za

znog trgovinskog doneti nove investitore i, {to je mnogo va`nije, nove partnere koji }e nam omogu}iti da proizvodimo robu koja nam sada nedostaje. Po wegovom mi{qewu, mi nemamo dovoqno robe za trì{te EU, sem u oblasti poqoprivrede, a Sporazum je jako pozitivan signal za zapadnoevropske firme koje èle da uspostavqaju saradwu i partnerstvo sa sredwim i malim preduze}ima u Srbiji. Kada je re~ o inostranim investitorima, direktorka Kancelarije za evropske poslove Milica Delevi} ocewuje da }e im mnogo zna~iti {to dolaze u jedno okruèwe koje ima ugovorni odnos sa EU i koje je, samim tim, predvidqivo u smislu pravca kojim }e se daqe kretati. Na{a je obaveza da uskladimo zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, {to zna~i da Srbija ima obavezu da ovde stvori uporedivo poslovno okruèwe u odnosu na okruèwa kakva postoje u zemqama EU i regiona, sa kojima Unija ve} ima ugovorne odnose. Vladimir Harak

Dosada{wa komesarka za medije i informaciono dru{tvo i novi kandidat za evropskog komesara za pravdu i osnovna qudska prava Vivian Reding najavila je da }e u narednih pet godina uvesti red na dru{tvenim mreàma, posebno na Fejsbuku, Tviteru i MajSpejsu. Luksemburànka je, naime, saop{tila da }e Evropska komisija uskoro promeniti zastareli dokument Evropske unije o za{titi podataka, koji je na snazi od 1995. godine. „Ne moèmo o~ekivati da gra|ani veruju Evropi ako ne budemo ozbiqni u odbrani wihovih prava na privatnost i za{titu li~nih podataka”, navela je Vivijan Reding. Ona je poru~ila da svi li~ni profili na Fejsbuku i drugim dru{tvenim mreàma moraju da budu nevidqivi, osim ako korisnik sam ne odlu~i da svoje podatke otvori za javnost. Trenutno su svi profili na dru{tvenim mreàma javno dostupni, izuzev u slu~aju da korisnik odlu~i druga~ije

blasna razvojna asocijacija Ba~ka (ORAB) trebalo bi uskoro da za`ivi i pomogne nizu op{tina u Vojvodini da lak{e do|u do novca iz evropskih pretpristupnih fondova. Zami{qena kao dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u, organizacija }e se baviti stvarawem uslova za izradu zajedni~kih projekata za ekonomski razvoj regiona. ^lanice DOO Oblasna razvojna asocijacija Ba~ka trebalo bi da budu op{tine Srbobran, Titel, Vrbas, Ba~ka Palanka, Ba~, Beo~in, Ba~ki Petrovac, Sremski Karlovci, Oxaci, Kula, @abaq, Sombor i Subotica. Predsednik op{tine Srbobran Branko Gajin za “Dnevnik” ka`e da on i wegove kolege moraju da iskoriste svaku {ansu i dobru ideju, na koju nai|u,

qiva kada su oblasti finansirawa u pitawu, ali }e ORAB mo}i da se prilagodi takvim okolnostima. – Zabluda je da EU ho}e da finansira sva{ta. Za nas je bitno to {to èli da da potporu nevladinom sektoru, pojedinim infrastrukturnim oblastima i ekologiji. Upravo u sferi za{tite ìvotne sredine mi lako moèmo da se dogovorimo {ta nam je prioritet. Tu pre svega mislim na revitalizaciju Velikog ba~kog kanala i izgradwu regionalnih deponija. Nema op{tine u na{oj asocijaciji koja nije zainteresovana za ova pitawa – rekao je Gajin i dodao da op{tina Srbobran ima qude koji su obu~eni za pisawe evropskih projekata, te da }e aktivno u~estvovati u radu.

jer su u pitawu op{tine koje imaju mnogo sli~nih problema. – Op{tina Srbobran je i do sada konkurisala za nekoliko projekata sa na{im gradovima pobratimima u Ma|arskoj, tako da imamo iskustva u pisawu projekata za IPA fondove – istakao je Gajin. – To je mukotrpan posao, jer EU ima veoma stroge kriterijume za dodelu novca i ~esto se doga|a da projekti ne dobiju zeleno svetlo. No, zbog toga ne treba o~ajavati, kao {to ni kod dobijawa novca ne treba biti ushi}en, ve} treba iskoristiti svaku {ansu koja do|e. Gajin je ideju za osnivawe ORAB-a nazvao dobrom, istakav{i da bi desetak udruènih op{tina trebalo da ima ve}u teìnu i eventualno lak{e do|e do novca iz evropskih fondova. – To i daqe ne zna~i da nam je odobravawe projekata osigurano, ali je dobro da se kom{ije udruùju jer je do{lo vreme da se “puca iz svih oru`ja” – rekao je Gajin. Po re~ima na{eg sagovornika, partneri u asocijaciji }e se lako dogovarati o prioritetnim projektima, jer su u pitawu male op{tine koje more sli~ne muke. Evropa je, kaè on, veoma probir-

I predsednik op{tine Titel Milivoj Petrovi} najavquje pristupawe asocijaciji, ukoliko Skup{tina op{tine potvrdi inicijativu. – Zasedawe skup{tine o~ekujemo u februaru, kada bi ovaj predlog trebalo d abude i usvojen. – kaè Petrovi}. – Razvojna asocijacija moè u mnogome doprineti razvoju Titela koji je nerazvijena o{tine i bez tzv. kriznih poteza kaksvi su smawewe broja zaposlenih, umawewa transfera i sli~no. Petrovi} kaè da je Titel zainteresovan za projekte kojima bi izgradili magistralni vodovod za svih {est sela op{tine, kanalizaciju i gasifikaciju. Jer, po wegovim re~ima, bez razvoja infrastrukture ni druge segmente nije mogu}e razvijati. Ina~e, kako je „Dnevnik” ve} ranije pisao, na projektima }e raditi provereni ekonomisti i drugi stru~waci, a sara|iva}e se i sa Ekonomskim, Prirodno-matemati~kim i drugim fakultetima. Svaka op{tina poloì}e kao osniva~ki ulog na ra~un asocijacije po 500 evra, a do trenutka dok se asocijacija ne po~ne sama finansirati, op{tine }e mese~no za wen rad izdvajati po 100 evra. Petar Klai}

ZAJEDNO DO FONDOVA EU

Prema rezultatima posledweg istra`ivawa realizovanog pod okriqem Evrobarometra, zvani~ne agencije EU, daqe {irewe Evropske unije podr`ava 70 odsto gra|ana Poqske i Slova~ke, dok je podr{ka Slovenaca 68 odsto. Takvi rezultati su znatno iznad proseka ostatka EU, gde je pro{irewe po voqi 46 odsto gra|ana. Najmawu podr{ku {irewu Unije daju Austrijanci (28 odsto), Nemci (31) i Francuzi (34 odsto). Ina~e, rezultati Evrobarometra pokazali su i da je podr{ka nastavku {irewa EU sna`nija u zemqama koje su u taj savez u{le 2004. godine ili kasnije, nego u tzv. starim ~lanicama

VESTI organizaciji Evropskog U pokreta u Srbiji i Fonda za razvoj neprofitnog sekto-

ra AP Vojvodine danas }e u Skup{tini Vojvodine u 11 ~asova biti predstavqena kwiga Ogwena Miri}a „Regionalna politika Evropske unije kao motor privrednog razvoja” . O kwizi }e govoriti Jovan Kom{i}, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Maja Sedlarevi}, potpredsednica Skup{tine APV, Valentina Ivani}, direktorka Vojvodina – CESS-a, Milan Simurdi}, potpredsednik EPuS-a i autor. Ina~e, kwiga “Regionalna politika Evropske unije kao motor privrednog razvoja”, koja poja{wavawa kqu~ne pojmove i pribli`ava sam koncept na{oj stru~noj, ali i {iroj javnosti, dobija sad na naro~itom zna~aju u kontekstu ~iwenice da regionalizam najzad dobija va`no mesto u politi~kom `ivotu Srbije.

andidatura Srbije za K ~lanstvo u EU i primena prelaznog trgovinskog spo-

razuma izme|u Srbije i Unije, okvirna je tema ovogodi{we Zimske {kole evropskog prava koja se odràva na Zlatiboru od 22. do 27. februara. Centar za pravo Evropske unije iz Kragujevca, uz pomo} Privredne komore Srbije i podr{ku Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu (GTZ) organizatori su ove {kole koja se odràva jedanaesti put. „Imaju}i u vidu potrebu kontinuiranog uskla|ivawa nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije postoji potreba za organizovanom obukom i informisawem kadrova u dràvnoj administraciji, sudstvu i privredi o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu izme|u Srbije i Evropske unije”, kaè rukovodilac ove {kole prof. dr Radovan Vukadinovi}. Predava~i su istaknuti stru~waci iz zemqe i inostranstva kao i predstavnici EU, a svi polaznici dobijaju sertifikate. Zainteresovani mogu da se prijave do 16. februara na imejl adresu: pravo EU@jura.kg.ac.rs ili na tel 034-306-576.

@ardiwera opet pod konac

SUTRA OD 9 DO 13 SATI

Besplatni pregledi u Veterniku U Mesnoj zajednici „Veternik“, Ulica Ive Lole Ribara 1a, sutra od 9 do 13 sati bi}e odr`ana akcija „«Otvorena vrata“ Doma zdravqa» „Novi Sad". Gra|ani }e mo}i besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar-sestra. Ujedno }e biti u prilici da saznaju za{to je potrebno redovno pregledati mlade`e, a bi}e upu}eni i o donorstvu organa. @ene }e mo}i da se edukuju kako

da urade samopregled dojke. Do sada je u 30 ovakvih akcija na raznim lokacijama u gradu i prigradskim naseqima zdravstveno stawe proverilo 10.000 gra|ana. Organizator je Dom zdravqa», u saradwi s Gradskom upravom za zdravstvo, Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, Institutom za javno zdravqe Vojvodine i Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Q. Na.

U samom centru grada na Bulevaru Mihajla Pupina, gde krivina malo savija, pre neki dan neko je izgleda poku{ao da je ispravi pa je, kako saznajemo, kolima udario u betonski razdelni deo, koji je u stvari velika `ardiwera za zeleni{. Malo po malo, iz we je na kolovoz po~ela da ispada zemqa koja je pravila prili~ne probleme voza~ima. Ju~e su radnici "Gradskog zelenila" prionuli na posao, zacementirali `ardiweru i dosuli zemqu. B. M.

Novosadska petak5.februar2010.

Gde su karte zapele meseca. Ve} od 1. marta penzioneri trebaju da imaju nove, ili }e vo`wu platiti. Gradski prevoznik vi{e od dve sedmice izdaje karte samo penzionerima ~ija su primawa ispod prose~ne penzije. Upravni odbor firme nikako da se sastane i odluku gradona~elnika Igora Pavli~i}a sprovede u korist svih penzionera, bez obzira na to koliko im iznosi ~ek.Podse}amo i da je gradona~elnik pomenutu odluku doneo posle protestnog pisma penzionerskog udruèwa. U tom pismu traèno je da se povlastica vrati svim penzionerima. îni se da je Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze-

}a "Novi Sad" nevoqno primio novu Pavli~i}evu odluku da povlasticu kao i lane uìvaju svi Novosa|ani stariji od 65 godina. Lane je na {alterima MAS-a izdato blizu 30.000 penzionerskih besplatnih karti, koje niko nije platio. Verovatno se zbog toga Upravnom odboru ne ùri da zakaè sastanak, dok penzioneri skoro svakodnevno zovu na{u redakciju raspituju}i se da li Pavli~i}eva odluka o besplatnim penzionerskim kartama jo{ vaì. Me|u starima je zaista mnogo onih koji imaju male penzije i treba im pomo}... ali, ima i penzionera koji mogu da plate. E sad, kakve }e posledice zbog tih karti imati gradski prevoznik, ina~e hroni~ni gubita{? Svima se ne moè ugoditi. Z. Deli}

U NEDEQU

Pe{a~ewe od Vojnova do Paragova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo "@elezni~ar" u nedequ organizuje pe{a~ewe od Vojnova do Paragova, preko Starih

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

awske besplatne penzioL nerske karte za gradski prevoz od lane va`e do kraja

Foto: R. Hayi}

Ledinaca i Popovice. Polazak je u 7.15 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji broj 68 za Vojnovo. I. S.

V REMEPLOV

OPASNA RASKRSNICA ULICA KISA^KE I ZMAJ OGWENA VUKA

Semafor skup, a ìvot? Jedna od najkriti~nijih raskrsnica u Novom Sadu je ukr{tawe ulica Kisa~ke i Zmaj Ogwena Vuka, ta~nije produètak Bulevara kraqa Petra Prvog, a dokaz za ovu tvrdwu je ~iwenica da se upravo na ovom mestu nedavno dogodila te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj su poginule dve osobe. Sugra|ani ve} duè vreme traè da se na ovoj raskrsnici postave semafori kako bi se pove}ala bezbednost, a pitawe signalizacije postavio je i odbornik u Skup{tini grada Zdravko âkovac, na jednoj od sednica. U odgovoru iz Zavoda za izgradwu grada kaè se da je nakon analiza wihovih stru~nih slu`bi konstatovano da postoji po„POSLOVNI PROSTOR” RASPISA]E TENDER

S partnerom do novih kvadrata "Poslovni prostor" raspisa}e tender za suinvestitore za gradwu novih objekata u [afarikovoj 4, Kisa~koj 55 i na uglu ulica Maksima Gorkog i Stra`ilovske, prenosi "Radio 021". Navodno, partner }e imati obavezu da poru{i postoje}e objekte i u toku izgradwe ovom gradskom preduze}u obezbedi 2.000 kvadrata prostora. Izgradwa bi trebalo da bude gotova krajem slede}e godine, a u wenu prvu vazu }e tokom 2010. biti ulo`eno 87 miliona dinara. D. A.

Foto: F. Baki}

treba za postavqawe semafora na pomenutoj raskrsnici, ali da trenutno za to ne postoje tehni~ke mogu}nosti jer u Programu ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za ovu godinu nije obezbe|en novac za taj posao. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da najve}u prepreku predstavqaju nere{eni imovinsko pravni odnosi, jer je potrebno obezbediti mnogo novca za otkup vi{e objekata u zoni raskrsnice. Tek wihovim ru{ewem bi se, kako ka`u, stvorili uslovi da se sagradi raskrsnica koja bi bila u skladu s urbanisti~ko - planskom dokumentacijom i potom postave semafori. B. M.

U NA[EM GRADU NISU NA MUCI SAMO HRONI^NI BOLESNICI

Zima i u stomak udara Zimsko vreme pogor{ava stawe hroni~nih bolesnika, naro~ito onih sa bolestima plu}a i srca, ali nosi sa sobom i lo{e navike, koje naru{avaju zdravqe svih gra|ana. - Najugro`eniji su plu}ni bolesnici kojima {kodi hladan vazduh. Wima se savetuje da izbegavaju da izlaze napoqe bez {ala, ili maramice na ustima, ali i da ne udi{u vazduh pun smoga, ~ija je najve}a koncentracija rano ujutro i uve~e. Promena temperature, me|utim, najvi{e poga|a sr~ane bolesnike, mo`da naj~e{}e

one koji boluju od angine pektoris, te se wima preporu~uje da ni u kom slu~aju ne preska~u propisanu terapiju – ka`e na~elnica Slu`be za specijalisti~ku-konsultativnu delatnost u Domu zdravqa dr Olgica Juki}-Neatnica. Osim hroni~nih bolesnika, na meti bolesti, koje nosi zimsko vreme su podjednako svi gra|ani. - Smawena fizi~ka aktivnost zbog hladno}e i prekomerno konzumirawe masne i te{ke hrane i pi}a tokom praznika uti~u na pogor{awe zdravstvenog stawa.

Skok pritiska, aritmije, napadi gastritisa, upale ù~ne kese i problemi sa {uqevima naju~estaliji su problemi zbog kojih Novosa|ani traè pomo} lekara u ovom periodu – obja{wava na{a sagovornica. Da bi zdravstvene pote{ko}e bile izbegnute, ona preporu~uje umereno konzumirawe hrane i pi}a, svakodnevne {etwe, a hroni~arima da se drè propisane terapije, da ne mewaju zna~ajno ishranu, te da redovno proveravaju krvnu sliku i nivo {e}era i holesterola u krvi. I. Brcan

U AKCIJI „MOJA KWIGA – MOJ SVET”

Opremqena biblioteka De~je bolnice Partijski rat preko novina "Nedeqne novine", nezvani~ni list Srpske narodne radikalne stranke, po~ele su da izlaze 5. februara 1899, a prodavane su samo godinu dana. Po sadr`ini i jo{ vi{e po izrazu, bile su istovetne sa novinama "Narodno kolo", tako|e nezvani~nim glasilom Srpske narodne slobodoumne stranke, ta~nije, liberala. Zvani~ni organi ovih partija "Zastava" i "Branik" vodili su me|usobni bespo{tedni rat, sa mnogo niskih

udaraca. Vo|stva obeju partija su zakqu~ila da od takvog delovawa imaju vi{e {tete nego koristi, pa su sporazumno poku{ali da upristoje svoj re~nik. Ali, naj`e{}e pristalice ovih partija odmah su osnovale svoje "li~ne novine" i te{ki, ~esto besmislenim sva|ama smetali i Radikalnoj i Liberalnoj stranci. Zato su se one odrekle svojih "boraca" i ugu{ile wihovu {tampu. N. C.

Radio 021 ju~e je uru~io predstavnicima De~je bolnice oko 1.800 kwiga, slikovnica, bojanki, pribora za crtawe i drugog edukativnog materijala, koji su prikupqeni u akciji "Moja

kwiga - moj svet". Akcija je imala za ciq opremawe biblioteke u okviru De~je bolnice, ~ime }e se olak{ati boravak dece koja se tamo le~e. I. D.

Pripremna nastava za prijemni Novosadski otvoreni univerzitet, Ulica Radni~ka 20, od 7. februara u 9 sati organizuje pripremnu nastavu pred polagawe prijemnih ispita za osnovce iz srpskog jezika i matematike. Cena po predmetu je 16.800 dinara u pet mese~nih rata, a polaznici mogu da se opredele i za

samo jedan predmet. Pripremnu nastavu iz srpskog jezika vodi}e profesor Milo{ Milo{evi}, a iz matematike Bo{ko Nenadov. Informacije se mogu dobiti i na telefone 521-447, 451-453 i 521-738. Upis je u toku, svakog dana od 9.30 do 15 sati. Q. Na.

Sunce o`ivelo kej Torbu na le|a i put pod noge! A tu je i {ubara za svaki slu~aj, ako se vremenske prilike, kako znaju, za tili ~as promene. Ju~era{we lepo vreme, kao i obi~no, izmamilo je {eta~e `eqne boravka na otvorenom na novosadske ulice, ali i na kej, mada

na wemu ima nedvosmislenih simbola zime. Ako je suditi po fotografiji, ju~e je na keju bilo `ivo. Vaqa iskoristiti svaki trenutak lepog vremena dok kona~no ne do|e `eqno o~ekivano prole}e. Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 10 sati Bulevar oslobo|ewa 32-46, od 9 do 11 sati Ulica Branka Baji}a 70-74 i od 12 do 14 sati Ulica Bra}e Ribnikar 28-52.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.februar2010.

c m y

DNEVNIK

VANDALI VOLE DA DIVQAJU PO PARKOVIMA

Nasrtali i na labuda NOVI TREND PUTOVAWA I U NOVOM SADU

Pla}enim autostopom jeftino po svetu Autostoperski na~in putovawa uglavnom se vezuje za vremena stara, kad si mogao u parku da prespava{, a i cela Evropa ~inila se bezbednijim mestom, me|utim, takav trend opstao je i preselio se na internet u malo izmewenoj formi, dok je su{tina po sve ista. Mogu}nost modernog stopirawa javila se i u Novom Sadu kada je krajem pro{le godine oformqen internet portal www.dovezi.me, pomo}u kog putnici i voza~i mogu da postave

Evropa s iskustvom U zemqama Evropske unije ovaj vid putovawa izme|u velikih gradova nije neuobi~ajen. Putovawe pla}enim autostopom izme|u Praga i Berlina moè da ko{ta od 15 do 20 evra, u zavisnosti od broja putnika. Mogu se prona}i oglasi i za velike destinacije. Primera radi izme|u Drezdena i Lisabona moè se sti}i u jednom pravcu za mawe od 50 evra. oglas s destinacijama i cenom podele tro{kova. Jedan od koautora sajta Nikola ûbrilo izjavio je za „Dnevnik“ da se ideja rodila kada mu se jedan prijateq, koji je svakodnevno putovao stotinu kilometara automobilom, poàlio da bi bilo dobro da ima nekog da podeli tro{kove. - Sada pomo}u na{eg sajta svako moè da pogleda i postavi oglase, da kontaktira ogla{iva~a. @eqa nam je da omogu}imo

qudima da smawe tro{kove u svakodnevnim putovawima izme|u gradova i da promovi{emo za{titu ìvotne sredine tako {to }e jednim automobilom petoro qudi sti}i na istu destinaciju - poja{wava ûbrilo. Ovaj, alternativni na~in putovawa, tek je u usponu u Srbiji, ali se ipak, u kratkom periodu, pojavilo dosta oglasa. Me|u wima i onih koji se odnose ma me|udràvne destinacije. - Qudi iz Vojvodine i Srbije odli~no su prihvatili ovu ideju, jer su po~ele i mimo na{ih akcija da se javqaju ponude za odlaske na razne doga|aje. Pozitivan primer toga je recimo oglas za koncet grupe „Ac/Dc“ u Sofiji. Polako se nalaze qudi istih interesovawa i organizuju samostalno- rekao je ûbrilo. Kada je re~ o bezbednosti putnika i ogla{iva~i, autori sajta nude na~ine da se za{tite svi korisnici. - Mi kao autori sajta fizi~ki ne moèmo spre~iti nesre}u, ali nudimo na~ine da se neèqeni i la`ni oglasi ne na|u u ponudi. Uskoro }e korisnici portala mo}i da ocene vo`wu ogla{iva~a, na taj na~in mi }emo mo}i da razvijemo sistem dobrih i lo{ih korisnika. Me|u na{im oglasima nikad se ne nalaze oni privatnih prevoznika ili nelegalnih taksta. Uvek su to qudi koji su se zaputili negde i èle da podele svoje tro{kove - istakao je ûbrilo. Ideja putovawa na principu pla}enog autostopa i podele tro{kova najrazvijenija je u Nema~koj gde su se pre nekoliko godina prvi put pojavili internet portali s oglasima tog tipa. N. Vukovi}

[umadijski „Ramonsi” u CK13 Pank rok sastav „^ovek bez sluha“ iz Kragujevca sutra svira u Omladinskom centaru CK13. Bend je nastao sada ve} davne 1994. godine. U periodu do 2002. godine izdali su dva albuma snimqena u studiju „^e{wak“. Tim albumima, i koncertima koji su ih pratili, stekli su status {umadijskih „Ramonsa” i postali su heroji lokalne pank scene. Ipak, poznati {iroj publici postaju tek dolaskom u wihove redove peva~a Mikija iz grupe „Siks Pak”, koji od kraja 2002. godine paralelno nastupa u ova dva {umadijska pank-rok sastava. Kao gosti na novosadkom koncertu, u subotu }e nastupiti mladi pank rokeri „No more“ iz Ba~kog Petrovca. Koncert u „Crnoj ku}i“ po~iwe u 22 sata, a ulaznica ko{ta 300 dinara. N. V.

Nekoliko ~italaca poàlilo se na{oj redakciji na neprijatnosti koje doìvqavaju u gradskim parkovima: na nesavesne vlasnike pasa ~iji qubimci jurcaju na sve strane, na mla|e nasilnike koji ~upaju cve}e i lome korpe i klupe, ali i narkomane, koje neretko sre}u na pomenutim mestima. U „Gradskom zelenilu“ kaù da je takvih slu~ajeva bilo, ali dodaju da su ovla{}ewa wihove ~uvarske slu`be vrlo ograni~ena. Naime, ukoliko ~uvar primeti da neko pravi nered on takve moè samo da opomene a ukoliko se ovi oglu{e onda poziva policiju s kojom, kako kaù u pomenutom preduze}u, imaju dobru saradwu. U Dunavskom parku je pro{log leta sprejom i{arana sa-

letla, razbijena je info-tabla „Telenora“, klupe i korpe za otpatke zavr{ile su u jezercetu, a povre|en je i jedan od labudova. U „Zelenilu“ ka`u da je u svim parkovima u gradu kra|a cve}a iz cvetnih gredi-

ca i vise}ih saksija uzela maha a da je interesantno da to rade uglavnom sredove~ne `ene koje ukradenho kasnije prodaju na pijacama. Presretawa sugra|awa i kra|a bilo je u Futo{kom par-

Novo zelenilo i skejterski raj Prema programu ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za ovu godinu, u Novom Sadu }e se ure|ivati tri parka. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da }e se raditi ozeqewavawe parka kod Sredwe medicinske {kole, {to je zapravo nastavak radova od pro{le godine kada su na ovom mestu sre|ene staze za {etwu, postavqena nova rasveta i kru`na ~esma. Na red dolazi i izrada glavnog projekta parternog ure|ewa, sistema za zalivawe i ozelewavawe Dunavskog parka, a o~ekuje se i zavr{etak izgradwe prostora za vo`wu skejta i rolera u Limanskom parku. Futo{ki park, gde su staze za {etwu dotrajale, a prilazi ovom zelenom kutku nepristupa~ni, ni ove godine ne}e biti sre|en jer pomenuta stavka nije u{la u novi program ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta.

ku, u kom je jedno vreme bilo i nekoliko narkomana, ali toga sada nema jer je, kako ka`u u „Zelenilu“, policija poja~ala kontrolu. Patrole su intenzivnije i u Limanskom parku, pa se sada tamo vi{e ne mogu videti agresivne rase pasa, zbog kojih su sugra|ani imali dosta primedbi, jer je park na Limanu jedno od omiqenih mesta za igru mali{ana. U Novom Sadu postoji 11 lokacija posebno namewenih za {etawe pasa, ali se vlasnici toga uglavnom ne pridr`avaju. Do sre|enije situacije sa izvo|ewem ku}nih qubimaca trebalo bi da do|e kada na ulicama grada po~ne da radi Komunalna policija, nadaju se u „Gradskom zelenilu“. B. M.

PIJA^NA VAGA: CENE UGLAVNOM MIRUJU, ALI IZNENA\EWA IMA

Crni luk visoko poleteo Tokom protekla tri meseca, cene ponu|enog vo}a i povr}a na novosadskim pijaca nisu se zna~ajnije mewale. Ju`no vo}e, koje se na tezgama pojavilo u novembru, ili banane kojih tokom cele godine nije mawkalo, zadr`ali su iste cene kao i na po~etku sezone. Sa druge strane, cene povr}a koji rodi u okolnim mestima, varirale su u skladu sa zakonima ponude i potra`we. Kilogram mandarina ju~e se mogao pazariti za 100 dinara na Futo{koj pijaci, dok je cena bila za 10 do 20 dinara vi{a na Futo{ka pijaca 230 dinara 60 dinara 25-35 dinara 70 dinara 150 dinara

karfiol {argarepa krompir grejpfrut kesten

^ITAOCI PI[U SMS

Ribqa pijaca 200-250 dinara 70-80 dinara 35-40 dinara 60 dinara 180 dinara

Ribqoj pijaci. Za nov~anicu sa likom Nikole Tesle mogao se pazariti i limun, a banane staju izme|u 50 i 70 dinara. Kivi kebani ju`nog vo}a, stajao je ju~e oko 70 dinara za korpicu na obe pijace. Veliki skok cena u odnosu na predzimske mesece vidqiv je u svetu kupusa i crnog luka. Umesto Za nekada{wih 20 odnosno 30 dinara, kupus se ju~e mogao pazariti za 40 dinara, a crni luk je sko~io za 100 odsto i prodaje se za 60 dinara. Zelena salata zadr`ala je isti trend, pa se na Futo{koj pijaci prodaje za 50 a na Ribqoj za 60 dinara. Stagnacija cena je i me|u vitrinama sa sirom. Podliveni je oko 200 dinara na Ribqoj pijaci, a oko 300 na Futo{koj, dok {vapski sir na obe tr`nice ko{ta oko 200 dinara. S. T.

065/47-66-452 & 063/366-977

Nisu krivi ni SEKA ni DEKA Nisu nama krivi ni SEKA ni DEKA! Krive su nam nesposobne bate koje vode ovaj grad. Mo`da se gradona~elniku obije o fotequ primena sentence zavadi pa vladaj, jer deli Novosa|ane na komunalce i gra|ane, kao da to nisu istovremeno i kupci i prodavci i poreski obveznici! 063/8660... *** Kol centar u Domu zdravqa „Novi Sad“ ~as radi-~as ne radi. Sad ga vidi{, a sad ga ne vidi{ ali ga uvek ose}a{! Kada ide{ u ambulantu, postavqeni ciq ti je: kako sti}i do kol centra, a ne do lekara. Pa ako je tako, {ta }e nam lekari?! Prave nam samo tro{ak... Uh, ba{ me boli ne{to gla-

va, idem ~askom u ambulantu, do kol centra da mi daju ne{to. Ajd’ uzdravqe! 064/1121... *** Izdavawe overenih sanitarnih kwiìca u Higijenskom zavodu obavqa se od 12:00. Sada je 12:25, 01. 02. 2010. godine, a jo{ nisu ni reverse pokupili {to zna~i da }emo nas 40-ak kwiìce dobiti oko 13:00. Bahatost. 063/520... *** Grupa gra|ana Sremskih Karlovaca, nevladinih, netransparentnih i nikakakvih organizacija zahvaquje svom gradona~elniku na iskrenom priznawu da nije èqan nijedne vlasti. Blago wemu, mi nismo takvi sre}nici! 061/1136... *** Dok se funkcioneri, wih oko trideset hiqada, utrkuju da prijave imovinu koja po pravilu predstavqa skroman stan na ime-

nu supruge, za to vreme, poreski i istra`ni organi policije i javnog tuìla{tva danono}no rade na pronalaèwu kriminalno ste~ene imovine. Tako su, na primer, uhvatili imovinu jednog Novosa|anina srpsko-crnogorskog dràvqanstva, koji je za dve decenije „krvavog“ rada zaradio tri paso{a i ~etiri milijarde evra! Uz „koku“, tamo daleko, pu{i cigaru. 063/1761... *** Kaù stru~waci da je konkurencija zdrava. Pa kad je tako, za{to na{ „qubqeni“ GSP ne bi dobio konkurenciju na bar dve-tri gradske i prigradske linije? Mislim, a verujem i 95% Novosa|ana pored mene, da bi se i te kako jeftinije vozili, a i kvalitetnije jer sve inspekcije kontroli{u samo privatne firme a nikad gradsku mezim~ad. Novosa|anin! 063/1190...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

petak5.februar2010.

KOLIKO REDOVNIH PLATI[A „INFORMATIKA” ^ASTI OVOG MESECA

Besplatan ra~un na mawe adresa Ovog meseca obradova}e se 500 novosadskih porodica koje redovno pla}aju komunalne usluge, jer }e dobiti ra~un sa nulom, dakle ne}e morati da ga plate. U „Informatici“ ka`u da su zadovoqni ovim brojem, jer se po tome vidi da neredovne plati{e ipak pla}aju svoje obaveze. - Ovog meseca u fondu s param prikupqenim od kamata gra|ana koji ne pla}aju ra~une na vreme imali smo za 500 porodica. I daqe imamo puno porodica sa visokim stanarinama i velikim brojem bodova. Ovog meseca najve}i broj bodova u okviru “ Plave ku}ne ra~unaqke” vrti se oko 566 – obja{wava za na{ list PR menaxer u „Informatici“ Gordana Gale{ev.

U fondu koji pune kamate onih koji ne pla}aju ra~une na vreme para ima da se ~asti 500 porodica, a pro{log meseca bilo je za 600

Tre}i je mesec kako “Informatika” sprovodi ovu akciju na osnovu odluke Skup{tine Grada. U predhodna dva meseca ~ast je dobilo 1.200 Novosa|ana, a sa ovih 500 do sada je pla}awa od ra~una oslobo|eno 1.700 sugra|ana. U ovom preduze}u ka`u da }e sve porodice koje su stekle uslov da ne plate jedan ra~un biti uzete u obzir i da niko ne}e biti o{te}en. U na{em gradu ima 34.000 redovnih plati{a, koji svoje ra~une pla}aju do 20. odnosno 30. u mesecu. Gra|ani koji su ovog meseca oslobo|eni pla}awa ra~una dobi}e priznanicu a ne neko obave{tewe i to zatl da se ne bi zbunili i slu~ajno bez ra~una oti{li da uplate. Q. Na.

^E[QA SE POSLOVNI PROSTOR NA TVR\AVI

Dokumentacija za ateqee do kraja februara Potkomisija za utvr|ivawe pravnog osnova za kori{}ewe poslovnog prostora – ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi zakqu~ila je da korisnici ateqea do 28. februara moraju da dostave dokumentaciju o pravu da ih koriste. Trebalo bi da ih odnesu u Gradsku upravu za kulturu koja se nalazi u zgradi Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2a. Komisija za popis ateqea formirana je 1. seprembra pro{le godine, a oni }e imati te`ak zadatak, jer su ateqei na Tvr|avi posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e od 20 godina i grad nema podataka o tome ko su korisnici, da li imaju ugovore i pod kojim uslovima. Ni Poslovni prostor, preduze}e koje nominalno raspola`e ateqeima, nema u evidenciji ta~ne podatke o tome. Na Petrovaradinskoj tvr|avi ima 90 ateqea. Q. Na.

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE RASPISALA KONKURS

Prilika za mlade pripravnike Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe raspisala je konkurs za stru~no osposobqavawe i zapo{qavawe mladih do 30 godina koji do sada nisu radili u struci, pod nazivom „Prva {ansa 2010“. Konkurs }e biti otvoren do 31. marta, ili dok se ne popune kapaciteti ukqu~enih poslodavaca. Program podrazumeva tromese~nu volontersku praksu i zapo{qavawe u svojstvu pripravnika u narednih godinu dana, tokom kojih }e se dodatno osposobqavati za rad u struci. Tokom trajawa programa, Nacionalna slu`ba }e

u~esnicima ispla}ivati naknadu od 10.000 dinara mese~no i upla}ivati doprinose za slu~aj povrede na radu. Poslodavcima iz pri-

Mese~na naknada za neto platu pripravnika s visokim obrazovawem bi}e 20.000 dinara, a za one sa sredwom {kolom 16.000 vatnog sektora koji prime polaznike na volontersku praksu i nakon toga ih zadr`e kao pripravnike, NSZ }e refundirati izdatke za pripravni~ku platu i do-

GOSTUJU SVETLANA BOJKOVI] I PETAR KRAQ

Predstava „X+Y=0” Predstava „ X + Y = 0“ u re`iji Milice Kraq, odigra}e se sutra u 20 ~asova u zgradi Naftagasa, Ulica narodnog fronta. Igraju Svetlana Bojkovi} i Petar Kraq. Cena za parter je 1.000, a za balkon 700 dinara. Organizator je pozori{te „Tragovi“. I. D.

Napredwaci skupqaju potpise Peticiju Srpske napredne stranke kojom ova partija namerava da tra`i raspisivawe vanrednih izbora do ju~e je u Novom Sadu potpisalo vi{e od dve hiqade qudi. Aktivisti napredwaka }e i narednih dana na devet punktova po gradu i u sedi{tu Gradskog odbora stranke u Wego{evoj broj 6 nastaviti prikupqawe potpisa

prinos za socijalno osigurawe. Mese~na naknada za neto platu pripravnika sa visokim obrazovawem bi}e 20.000 dinara, a za one

gra|ana koji tako|e smatraju da smo zreli za izlazak na birali{ta. Me|utim, jo{ se ne zna da li }e se akcija zavr{iti kada bude skupqeno milion potpisa, {to je bio prvobitni ciq SNS, ili }e trajati do kraja meseca kako bi se utvrdilo koliku podr{ku inicijativa napredwaka ima me|u gra|anima. I. S.

sa sredwom {kolom 16.000. Preduze}e koje ima deset zaposlenih mo`e primiti najvi{e dva pripravnika, a ako je broj zaposlenih ve}i, pripravnika ne sme biti vi-

{e od 20 odsto. Poslodavci su du`ni da pripravnike zadr`e do isteka dvanaestomese~nog roka i obavezuju se da ne}e otpu{tati druge zaposlene zarad u~e{}a u programu. Informacije o programu „Prva {ansa 2010“ mogu se prona}i na sajtu www.nsz.gov.rs. Telefon za poslodavce je 0901-300-301, a za nezaposlene 0800-300-301. Konkretne informacije o elementima programa koji }e se odvijati u Novom Sadu mogu se dobiti u gradskoj Filijali NSZ u Ulici Alberta Tome 2. I. S.

KARLOV^ANI ]E PLA]ATI NOVU TAKSU?

Mese~na berba 200.000 eko-dinara Karlov~ani }e po svemu sude}i uskoro pla}ati naknadu za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine. Kako saznajemo u karlova~koj op{tini, predlog odluke za uvo|ewe tzv. ekolo{ke takse trebalo bi da bude na dnevnom redu naredne sednice lokalnog parlamenta, koja treba da se odrì do kraja meseca. Prema predlogu, naknadu bi pla}ali vlasnici i zakupci stanova i poslovnih prostora. Visina te takse utvr|uje se mese~no prema povr{ini stambenog i poslovnog prostora. Vlasnici i zakupci stanova u zgradama naknadu bi pla}ali 0,90 dinara po kvadratnom metru, dok bi oni u ku}ama izdvajali 0,40 dinara za stambeni kvadrat. Tarifa je vi{a kada su u pitawu poslovni objekti. Za poslovni prostor do 100 metara kvadratnih predloè se naknada od 2,50 dinara za kvadratni metar, a za one od 100 do 500 metara kvadratnih taksa bi bila dva dinara. Dinar i po za metar kvadratni bila bi naknada za prostore od 500 do 2.000 kvadrata a za one iznad 2.000 metara kvadratnih dinar po kvadratu.

Ukoliko odbornici izglasaju odluku naknada }e se pla}ati preko uplatnica objediwene naplate a pare }e se slivati na ra~un odre|en za to i koristiti za podsticajne, preventivne i sanacione programe i projekte za{tite ìvotne sredine, programe pra}ewa stawa okoline, projekte za{tite i razvoja za{ti}enih prirodnih dobara, nau~no istraìva~ke poduhvate, obrazovne aktivnosti i ja~awe svesti o potrebi za{tite sredine, informisawe i objavqivawe podataka o stawu i kvalitetu ìvotne okoline. Prema procenama na~elnice Odeqewa za buxet i privredu Sweàne Marjanovi}, mese~no bi od ove takse u buxet moglo da se slije oko 200.000 dinara. Po wenim re~ima, bila bi to zna~ajna suma u op{tinskoj kasi. - Za ~ista~e mese~no izdvajamo vi{e od 400.000 dinara i kada bismo novac od ekolo{ke takse tro{ili samo na to, bilo bi dobro – kaè Sweàna Marjanovi}.- Tim parama moglo bi se pla}ati i sanirawe divqih deponija. Z. Milosavqevi}

Foto: F. Baki}

Poezija i pesme penzionerima Nekoliko desetina na{ih najstarijih sugra|ana ju~e je provelo lepo popodne u dru{tvu kwi`evnika Pera Zupca i kantautora Ratka Kraqevi}a. U prostorijama Gerontolo{koj centra u Domu penzionera Liman 1, organizovano je dru`ewe korisnika ustanove sa ~lanovima Rotari Kluba iz Petrovaradina, te svojevrsno

kwi`evno ve~e i mini koncert. Organizatori ju~era{weh dru`ewa istakli su da je ovo dobar na~in da se „kroz lepe stihove i tople emocije“ oplemeni i obogati slobodno vreme stanovnika „Oaze“ na Limanu. Prema re~ima prisutnih, svaka sli~na poseta domu starih prepri~ava se i narednih nekoliko dana. D. A.

U „MOTINSU” OPET RADNO

Plata i po prekinula {trajk Posle vi{e od dve sedmice {trajka, radnici u „Motinsu“ju~e su po~eli da rade, po{to su prvo prekju~e dobili oktobarsku zaradu i akontaciju za novembar iz 2009. godine. Iz [trajka~kog odbora Dragan Vasi} kazao je da sa poslovodstvom nisu potpisali sporazum o isplati decembarske zarade, ali da o~ekuju da }e je dobiti kako im je obe}ano, za mesec, dva dana, dok januarsku platu u 2010. godini ra~unaju da prime krajem februara. - Uz dobru organizaciju uspe}emo da nadoknadimo propu{teno i da na{im kupcima isporu~imo robu - kazao je Vasi} spomiwu}i da deo radnika ve} radi u tre}oj smeni. „Motins“, podse}amo, ima ugovorene poslove vredne vi{e od milion evra prema nema~kom kupcu kome treba tokom februara da isporu~i rezervne delove za teretna,traktorska i automobilska vozila. U „PETRU DRAP[INU”

Povezivawe staà selektivno Pokrajinski sekretra za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin pomo}i }e zaposlenima u AD „Petar Drap{in“ da im bude povezen sta`, a ne otpu{tenim radnicima iz ove fabrike, kako smo ju~e objavili u rubrici „Kona~no povezivawe staà?“. Vasin je imao prekju~e sastanak s predstavnicima sindikata „Solidarnost“, ~iji je predsednik Mi{a Starovi} kazao da je dogovoreno da i otpu{tenima bude povezan sta` do datuma od kada im vaè sudske presude, kojima su potvr|ene odluke biv{eg poslovodstva „Drap{ina“ o otkazima s posla.

Direktor preduze}a @arko Baji} kazao je da }e prve isporuke delova krenuti iz Novog Sada 12, 19. i 26. februara. - S radnicima treba da se dogovorim da bar jedna subota u martu bude radna - rekao je Baji}, jer „Motins“ ima dosta ugovrenih obaveza. Finansijsku krizu fabrika je uspela da prebrodi zahvaquju}i kreditu od 20 milona dinara dobijenom od Metals banke. U nepovoqan poloàj firma je do{la, kaè Baji}, zbog krize kapitala u svetu, koju je prvo osetila automobilska industrija. - Metals banka odnosno Razvojna banka Vojvodine dala nam je kredit mada nismo sve uslove ispuwavali. Me|utim, pri odobravawu kredita prevagnuo je na{ izvozni program s kojim smo dugo na trì{tu {irom sveta - rekao je Baji}. Z. D.

VOJVODINA

petak5.februar2010.

DNEVNIK

c m y

TRIBINA O PREVENCIJI RAKA DOJKE

Ulagawe u opremu i edukacija

Predstavqawe novoosnovane Agrarne unije u SO Kawi`a

OSNOVANA AGRARNA UNIJA OP[TINE KAWI@A

Podr{ka za unapre|ewe gazdinstava

KAWI@A: Agrarnu uniju op{tine Kawià osnovalo je 11 civilnih dru{tava, udruèwa proizvo|a~a iz Kawiè, Horgo{a, Totovog Sela i Martono{a, od uzgajiva~a sviwa, goveda, koza, pa do ov~ara, p~elara i nekoliko op{tih udruèwa poqoprivrednih proizvo|a~a. Delatnost nove asocijacije predstavili su u SO Kawià predsednik Op{teg udruèwa poqoprivrednika „Agro-Kawià” i predsednik Agrarne unije Aleksandar Stojanovi} iz Kawiè i predsednik „Kluba horgo{kih proizvo|a~a” Jene [erfeze iz Horgo{a. - @elimo boqu organizovanost proizvo|a~a, unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, kao i daqe pribliàvawe evropskim integracijama - kaè Stojanovi}. - Nastoja}emo da na pravi na~in zastupamo interese poqoprivrednih proizvo|a~a sa na{eg podru~ja i doprinesemo razvoju gazdinstava. Ho}emo da ve}u sigurnost u proizvodwi, plasmanu i garancijama za isplatu poqoprivrendih proizvoda, kreditirawe proizvodwe, u~e{}e u organizovawu novih zadruga, u razvoju seoske infrastrukture i sala{a, a zna~ajnu

podr{ku }emo pruìti u funkcionisawu i razvoju savetodavnih slu`bi. Polovina novca za rad Agrarne unije obezbe|iva}e se iz op{tinske kase, donacija i drugih izvora. Prema re~ima Stojanovi}a pruà se podr{ka funkcionisawu savetodavne slu`be, koja pomaè poqoprivredna gazdinstva. Po{to je Savez agrarnih organizacija severne Vojvodine ostao bez novca, rad savetodavaca koji su bili angaòvani na podru~ju kawi{ke op{tine prethodne dve godine, finansira}e se preko Regionalnog centra za ruralni razvoj novcem Ministarstva poqoprivrede i kawi{ke op{tine. Savetodavna slu`ba od 1. februara po~iwe da pomaèpoqoprivrendim gazdinstvima u obnavqawu registracije. Za pomo} pri podno{ewu formulara i dokumentacije za registraciju gazdinstava savetodavci napla}uju naknadu za pokrivawe putnih tro{kova, li~nih dohodaka i materijalnih tro{kova. Za gazdinstva do pet hektara ona iznosi 300 dinara, do 10 hektara 500 i preko 10 hektara 800 dinara. M. Mitrovi}

BIOSKOPI ZREWANIN „Medeni mesec” (19, 21) PAN^EVO „Komplikovano je” (21)

„Medeni mesec”

APATIN KULTURNI CENTAR „Pravi~no ubistvo” (20)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: “Niko i put ka zvezdama” (16.30), “Avatar” (18 i 21), ulaznica ko{ta 250 dinara Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “2012 “ (18 i 20.40)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: “Dama s kamelijama” (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, “Novi Sad grad kakvog vi{e nema” (do 1. maja) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba “Umetni~ka grafika i savremeni mediji” (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu”, “Vez po pismu - pismo po vezu” (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 2. februara, u sedam sati, do ju~e, 3. februara, u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Edit Horvat-Rep{tok, Rahela Borojevi}, Tatjana \u|ar-Luka~ i Anita Cime{a iz Novog Sada, Maja Adamovi} i Tawa Marjanski iz Sremske Kamenice, Tatiana Vozar iz Kisa~a, Sandra Mi{i} iz Beo~ina, DE^AKE: Mirjana Tomin, Emina Itaj, Zlatka Si}, Sandra Lackovi}, Milana Vidi}, Olivera Seli}, Tatjana Cicmil-Plemi}, Jelena Bulatovi}, Adrijana Ze~i}, Jelena Nikoli}, Sawa Grk i Dragana Bojani} iz Novog Sada, Marija Na| iz Temerina, Radmila Bun~i} iz @abqa, Tatjana Vuleti} iz Be~eja, Svetlana Borocki iz Ba~ke Palanke i Marijana Kosti} iz Vilova.

SOMBOR: Na tribini „Prevencija raka dojke”, u organizaciji somborskog ogranka G17 plus, dràvni sekretar republi~kog Ministarstva za zdravqe Tomislav Stanti} je naglasio zna~aj edukacije ènske populacije Srbije u prevenciji „ubice broj 1” èna Srbije. - Kada sam pre dve godine do{ao u Ministarstvo zdravqa, u Srbiji smo imali svega 60 mamografa i upola mawi broj lekara osposobqenih za „~itawe” rezultata mamografskih snimaka. Godi{we u Republici umire skoro 1.500, a oboqeva oko 4.000 èna od ovog kancera, koji je po svim parametrima „ubica èna broj 1” u na{oj zemqi. On je najavio skori dolazak mobilnog digitalnog mamografa na pod-

ru~je zapadne Ba~ke, kojoj je sedi{te upravo Sombor. - Danas imamo preko 100 stacionarnih mamografskih ure|aja, osam digitalnih i dva mobilna mamografa, i dvostruko vi{e osposobqenih lekara nego pre dve godine - naglasio je Stanti}. - Ozbiqan zadatak koji je pred nama u Ministarstvu, ali i u celokupnom srpskom zdravstvu je smawewe stope mortaliteta u slu~ajevima raka dojke za 25 odsto u narednih pet godina, ~emu }e u dobroj meri poslu`iti i dolazak mobilnog mamografa, donacije RTV B 92, na podru~je Zapadnoba~kog okruga, odnosno Sombora. Mamograf bi trebalo da stigne u drugoj polovini februara, bi}e pregledane `ene iz najrizi~-

nije grupe, starije od 40 godina - najavio je Stanti}, i dodao da }e akcent Ministarstva umesto dosada{we rekonstrukcije i opremawa klini~kih centara biti usmeren na zdravstvenu edukaciju gra|anki i gra|ana Srbije, kao i ja~awe uloge mre`e primarne zdravstvene za{tite kao ~uvara kapija sistema zdravstva Srbije. Brojnim okupqenim Somborkama, zainteresovanim za ovu tematiku, pored organizatora tribine, predsednice Gradskog odbora G17 plus Jasne Miqenovi}, o prevenciji raka dojke govorile su i prim. dr Liqana \oki} Sokolova kao i predsednica somborskog Udru`ewa za borbu protiv raka prim. dr \er|i [ari}. M. Miqenovi}

ITALIJANI IZ GORICIJE U POSETI ALIBUNARU

Ho}e da grade rafineriju i proizvode biodizel ALIBUNAR: Gosti iz italijanske regije Goricije koji su bili u poseti Alibunaru, {ansu za dobar posao videli su u proizvodwi uqane repice. Kako je rekao direktor gra|evinske firme „Ici Coop” \anfranko Kolauti, koji je do{ao sa gradona~elnikom Taraviskoze \ankarlom Saratom uz ulagawe u proizvodwu ove biqke mogla bi da se izgradi i rafineriju koja bi od zemqoradnika otkupqivala repicu i suncokret, a od ~ega bi se u najve}oj meri proizvodio biodizel. Ina~e, saradwa italijanske regije Goricije i op{tine Alibunar datira jo{ od pre pet i vi- Italijani s predsednikom op{tine Alibunar {e godina, kada se tada{wi predsednik op{tine Alinomskoj saradwi. Doma}ini su On je goste upoznao i sa mogu}bunar upoznao sa ~elnikom te ponudili mogu}nosti u poqonostima ulagawa u turisti~ke regije Edijem Mininijem. Miprivrednoj proizvodwi, upoobjekte i lovni turizam u Delinin je tada ponudio tri gradska znali goste sa velikim potenblatskoj pe{~ari. autobusa za prevoz u~enika. Pocijalom u razvoju turizma u Gosti su saznali i to da je od tom su stigla jo{ dva, a gospoprirodnom rezervatu Deliwihovih pet autobusa osnovano din Minin je bio u Alibunaru, blatska pe{~ara, ponatoj i kao autobusko preduze}e za prevoz gde je progla{en za po~asnog „Evropska Sahara” sa jedinoko 700 u~enika u susedne gradogra|anina ove op{tine i po westvenom florom i faunom u ve Vr{ac i Pan~evo po ekonommu je nazvana ulica. Dolazili su ovom delu Evrope. ski prihvatqivim cenama. Edi prijateqi iz Goricije vi{e puPredsednik op{tine AlibuMinin, predstavnik ove italita, i{li Alibunar~ani u goste nar Danijel Ki{marton rekao janske oblasti obe}ao je da }e to kod wih, a prijateqski odnosi je da bi ovaj projekat, kao i izpreduze}e do prole}a sigurno iz godine u godinu bili su sve gradwa regionalne deponije i biti bogatije za jo{ pet autobuboqi i boqi. drugih infrastrukturnih objesa i tako }e sa deset mo}i sa laDelegaciju doma}ina ~inili kata, za {ta su Italijani takoko}om da prevozi i ostale putsu privrednici, me|u kojima je |e bili zainteresovan, iziskuje nike iz ove op{tine. i Minin. Razgovarali su o ekoobimne pripreme i mnogo novca. R. Jovanovi}

VESTI Pove}ana potro{wa gasa i struje SUBOTICA: U ovim hladnim danima potro{wa gasa u Subotici je dostigla i do 300.000 kubika. Pove}ana je i potro{wa struje za vi{e od tri odsto. Bez obzira na to {to je ve}ana gra|ana dodatno pove}ala potro{wu gasa i struje za grejawe, sistemi „Elektrodistribucije Subotica”, Toplane i „Subotice-gasa” su stabilne. - Mawe od pola gasa su potro{ila doma}instva i privreda, a najve}i deo Toplana. Bez obzira na maksimalnu potro{wu, imamo dovoqne koli~ine energenta i za naredne hladne dane. Suboti~ani su dobre plati{e i wih oko 95 odsto izmiri ra~un na vreme, a privreda duguje oko 40 miliona dinara – ka`e direktor JKP „Subotica Gas” Grgo Horvacki. Gra|ani i privreda Toplani duguju oko 160 miliona dinara. A. A.

Slaba struja kvari ure|aje SONTA: Son}ani sve vi{e muku mu~e zbog nekvalitetnog snabdevawa elektri~nom energijom jer im se zbog toga kvare elektri~ni ure|aji, a mnogi vi{e i ne smeju da ih ukq~e. Me{tani tvrde da se snabdevaw strujom u toku dana prekida i po nekoliko puta, pa im u~estalo iska~u sklopke, a fri`ideri i zamrziva~i se „tresu” po ceo dan. Po re~ima sekretara MZ Sonta Renate Kuruc o~ekuje se da }e se ovaj problem re{iti u saradw sa Elektrodistribucijom. Izgradwom nove trafostanice na raskrsnici ulica Jovana Jovanovi}a Zmaja i Marka Ore{kovi}a, postavqawem stubne trafostanice u Beogradskoj ulici i izgradwom jo{ jedne nove trafostanice, trebalo bi da se trajno re{i problem sa snabdevawem potro{a~a elektri~nom energijom u selu. J. P.

@ETVA TRSKE KASNILA ZBOG VISOKOG VODOSTAJA NA REKAMA

Slab dinar nadokna|uje cenu BELO BLATO: U ovo zimsko doba poqskih radova skoro da i nema. Wive su pod snegom, vo}waci i vinogradi „spavaju”, a pa{waci se pripremaju za prole}no bujawe. Ali, ne{to se ipak radi, i to ba{ u ovo vreme, kada je znatno ispod minusa, a severac se~e kao ma~em. U daqini se ~uju povici, poneki stih stare panonske pesme, a para se di`e iznad kosaca. To Belobla}ani seku trsku i denu je u kupe, a druga grupa tovari i nosi na sigurno i suvo

quti mraz, kosa~i samo povremeno dunu u {ake, malo se otpije i po koji gutqaj qute, da se krv ne zaledi, i tako, dokle god mrak ne padne. Ipak, sezona nije sjajno po~ela. Jedan od vode}ih proizvo|a~a trske iz Belog Blata, vlasnik firme „Jugotrska” Mirko Goda veli za „Dnevnik” da je po~etak radova kasnio zbog visokog vodostaja na rekama. - Nikako nisam zadovoqan posledwom sezonom, po{to sa rado-

Nimalo lak posao Proizvodwa i prerada trske nije laka i bez rizika. Wena eksploatacija je sloèna, a izuzetno je komplikovano izvla~ewe sa mesta se~e, odnosno ètve. Za to su potrebni dobri uslovi, hladno i suvo vreme, bez ki{a i pove}anog vodostaja okolnih reka. Idealni su uslovi kada se zalede bare i ritovi jer trska se najboqe se~e po ledu. Me|utim, kad se na woj nahvata iwe ili kada je jak vetar, nemogu}e je raditi. Radnici trsku seku uglavnom ru~no, uz pomo} alata zvanog |alaska. Vezuju je u snopove, posle ~ega se prevozi do radionica za preradu. Prera|iva~i, zatim, trsku klasiraju po duìni, koja dostigne i pet metara, te od we prave krajwi proizvod. Od trske se prave {tukatur, termoizolacija, tr{~ani krovovi, suncobrani, paravani i drugi artikli. mesto. @etva, rekao bi neko, kad joj vreme nije, ali za Belobla}ane ovo je vreme ozbiqnih radova. Trska se po hladno}i najboqe se~e i smuca i ovo je upravo period intenzivne kosidbe. Svikli na

vima nisam mogao po~eti na vreme. Ove godine tereni kraj Begeja bili su pod visokom vodom. Trebalo je jo{ po~etkom decembra da krenemo sa se~om trske, a mi smo startovali ovih dana – pri~a Goda.

Sneg koji je pao, obja{wava on, imao je i svoju dobru stranu. Napravio je selekciju, pa je svu trsku koja nije vaqala slomio, a ostala je samo ona kvalitetna. Sre}om, vrlo je malo stabala polomqeno. - Nadam se da }e proizvodwa biti na nivou pro{logodi{we, dakle izme|u 60.000 i 70.000 kvadrata. I ovog puta najve}i deo i}i }e na nema~ko trì{te – kaè Goda i dodaje da je minula godina bila jako lo{a kad je re~ o prodaji. Nije zadovoqan cenom trske, s obzirom da je kupci u inostranstvu obaraju, ali razliku nadokna|uje na konto toga {to dinar slabi. Izvoz na nema~ko trì{te, ina~e, po~eo je sedamdesetih godina pro{log veka, kada je Mirkov otac, nekada{wi direktor Zemqoradni~ke zadruge „Jedin-

stvo”, razradio tu saradwu. Godi{we se u Belom Blatu znalo izraditi i plasirati u inostranstvo pribli`no milion kvadrata tr{~anih proizvoda. Bilo je kra}eg prekida u vreme embarga, ali je saradwa posle toga obnovqena, dodu{e na daleko mawem nivou no ranije. Za razliku od nekih inostranih zemaqa, gde se trska namenski gaji ve} godinama unazad, u Belom Blatu ona predstavqa korovsku biqku. I bez obzira na to {to je na banatskom tlu samonikla, ba{ ovda{wa va`i za jednu od najkvalitetnijih. Goda obja{wava da biqka raste od marta do novembra. Onda se ~eka dolazak jakih mrazeva da bi je isu{ili. Posle toga kre}e se~a koja traje do marta ili aprila. @. Balaban

VOJVODINA

DNEVNIK

petak5.februar2010.

ZAVR[ENA RACIONALIZACIJA U OP[TINI IRIG

PAN^EVA^KI FUNKCIONERI PRIJAVILI IMOVINU

Otpu{tena 22 ~inovnika

^lanovi Gradskog ve}a bogatiji od ~elnika

IRIG: U op{tini Irig od 79 zaposlenih u Upravi, mesnim zajednicama, ~itaonici i Turisti~koj organizaciji, trebalo je otpustiti 30 odsto radnika – odnosno 22 zaposlena. Taj posao, iako veoma teàk, uspe{no je obavqen najbezbolnije {to se moglo. - To je bio teàk posao, ali se morao smawiti broj zaposlenih jer je to odluka Vlade Srbije. Me|utim, wome nisu obuhva}ena javna preduze}a, tako da smo mi broj zaposlenih smawili ta~no prema uslovima koje je propisala Vlada – isti~e predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi}. [to se ti~e pruàwa usluga gra|anima, Iri{ka op{tina je jo{ u julu ove godine otvorila uslu`ni centar u kojem se gra|anima pruàju usluge, kada je re~ o izdavawu uverewa, potvr-

da i informisawu gra|ana o pojedinim pitawima va`nim za gra|anstvo. - Na{ uslu`ni centar je jedan od najboqih centara u Vojvodini. Pomo} u opremawu pru`ilo nam je i Izvr{no ve}e Vojvodine, a u julu pro{le godine centar je sve~ano otvorio predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti}. I taj centar je bitno uticao na racionalizaciju u op{tinskoj administraciji, jer je gra|anima i pored smawewa broja administrativnih radnika, omogu}eno da br`e i lak{e do|u do dokumenata, ali i da dobiju pravovremenu i ta~nu informaciju - nastavqa predsednik Petrovi}. Postupak racionalizacije u lokalnoj administraciji za op{tinu Irig i odgovorne je zavr{en, a u daqem radu, posebno

kada je re~ o strankama – gra|anima, vodi}e se ra~una da se gra|anima pruàju {to kvalitetnije usluge, da budu dobro informisani o radu op{tinskih i drugih javnih slu`bi. Da pozitivnih pomaka u radu ima svedo~i i podatak da je broj pla}enih funkcionera sveden na najmawu mogu}u meru, da je i pored svih problema i neprijatnosti koje nosi sa sobom otpu{tawe radnika, broj zaposlenih u Op{tinskoj upravi, mesnim zajednicama, îtaonici i Turisti~koj organizaciji op{tine Irig sveden na 55 zaposlenih, {to je brojka ispod koje se ne moè i}i, ako se èli da se svi poslovi za op{tinu i za javni sektor u kome je do{lo do racionalizacije administrativnog osobqa, obavqaju kvalitetno i na vreme. S. Bojevi}

PAN^EVO: Pan~eva~ki politi~ari su ispunili zakonsku obavezu i do kraja januara Agenciji za borbu protiv korupcije prijavili imovinu, u{te|evine i kreditna zadu`ewa. Kako je rekla novinarima, gradona~elnica Vesna Martinovi} je sa suprugom suvlasnik advokatske kancelarije u jednoj od centralnih gradskih ulica i automobila marke „ford fokus” iz 2002. godine. Wen suprug poznati pan~eva~ki advokat pored polovine u advokatskoj kancelariji poseduje jo{ polovinu porodi~ne ku}e u Pan~evu, automobil marke „reno” i ne{to u{te|evine. Predsednik gradske skup{tine, Tigran Ki{ je situiraniji. Poseduje porodi~nu ku}u, stan u Pan~evu od 54 kvadrata, automobil „tojota” iz 2003. godine, umetni~ku sliku i nekoliko bankarskih kredita. Supruga je vlasnik

„juga” starog dvadesetak godina. Du{an Mrvo{ zamenik gradona~elnice kaè da je ispunio zakonsku obavezu i Agenciji napisao {ta sve poseduje, ali nije hteo da govori o imovini koju je prijavio. Nekoliko ~lanova Gradskog ve}a u Pan~evu je „bogatije” od politi~kih ~elnika u gradu, ali ima i onih koji nisu Agenciji ni{ta prijavili jer ne poseduju nekretnine, ìve kaù, samo od svoje plate. Republi~ki poslanik Sr|an Mikovi} prijavio je automobile „ford focus” karavan, skromnu u{te|evinu i automobil svoje supruge „zastava 10”. Wegov kolega Petar Joji} prema izjavi medijima od imovine poseduje porodi~nu ku}u u kojoj je suvlasnik wegova supruga, metalnu garaù, ~etvrtinu ku}e na selu i automobile marke „jugo”. L. L.

LANE U SREDWEM BANATU BILO PEDESETAK POVREDA NA RADU

Radnici stradaju utorkom OPREMQENIJI DOM ZDRAVQA U STAROJ PAZOVI

Reanomobil za hitnu pomo} STARA PAZOVA: Dom zdravqa „Dr Jovan Jovanovi} Zmaj” opremqeniji je za, savremeno vozilo hitne pomo}i, reanomobil marke „citroen”. Kqu~eve jednog od 252 takva vozila nabavqena za potrebe zdravstvenih ustanova {irom Srbije, je predao dràvni sekretar za zdravstvo Tomislav Stanti} zahvaquju}i prvom projektu Ministarstva zdravqa finansiranom iz evropskih predpristupnih fondova, vrednom 10 miliona evra. Vozilo, ~ije kqu~eve je primila zamenik direktora Doma zdravqa u Staroj Pazovi dr Milosava Milanovi} u prisustvu predsednika op{tine Gorana Jovi}a, potpredsednika SO Sr|ana Stankovi}a i zdravstvenih radnika, ko{ta 35 hiqada evra, i kako re~e dr Milanovi}, s obzirom na to da je opremqeno najsavremenijim sredstvima za pruàwe pomo}i pacijentima u toku transporta do klini~kih ustanova, doprine}e spasavawu qudskih ìvota. Stanti} je najavio da }e Ministarstvo u narednom periodu raditi na realizaciji projekta za uklawawe medicinskog otpada, {to se sprovodi u svim regionima Srbije i ve} je u toku. Drugi je

sprovo|ewe strategije za spre~avawe {verca i zloupotrebe droga, i u wemu u~estvuje pet ministarstava, a vredan je milion i po evra, dok je tre}i podr{ka sprovo|ewu tri programa ranog otkrivawa raka dojke, raka grli}a materice i raka debelog creva, vrednosti 6,6 miliona evra. Ovih dana je ratifikovana ta bespovratna pomo} EU, veoma dragocena, naro~ito kada je smawena suma za lokalne samouprave i imaju}i u vidu da je preventivni rad u domovima zdravqa prioritet za na{u zemqu. Ovom pomo}i bi}e obuhva}eno 70-80 posto domova zdravqa u Srbiji, a potrudi}emo se potom da obezbedimo podr{ku i za ostale istakao je Stanti}. Predsednik op{tine Goran Jovi} je zahvalio ministarstvu za nabavku vozila za slu`bu hitne pomo}i i rekao da se nada da }e Staropazova~ka op{tina nai}i na podr{ku Ministarstva zdravqa i u re{avawu ukupnih kadrovskih potreba, naglasiv{i da je poznato da Domu zdravqa nedostaje i lekara i medicinskih sestara, a posebno kadra za Centar za dijalizu koji bi uskoro trebalo da bude zavr{en u Staroj Pazovi. A. N.

Novo gorivo i greje i hladi VRBAS: Delegacija op{tine Vrbas posetila je prethodne sedmice grad Dowi Kubin u Slova~koj kako bi se da se upozna sa mogu}nosti grejawa stanova i ustanova na biomasu. U Slova~koj su boravili pomo}nik predsednika op{tine Vrbas Mario Ma`ar, ~lan Op{tinskog ve}a Aleksandar Kruni} i direktor JP „Vrbas gas” Vladimir Bijelovi}, a doma}ini su ih detaqno upoznali sa funkcionisawem tamo{we toplane na biomasu kojom se zagreva ~ak 200.000 kvadratnih metara `ivotnog prostora. Prema re~ima Kruni}a, osim {to ova toplana ima tri puta ve}i kapacitet od vrbaskih, grejawe na biomasu ima jo{ nekoliko va`nih prednosti. - Prema onome {to smo videli kod wih, ovakav na~in grejawa bio bi osetno jeftiniji, grejawe bi se napla}ivalo u mesecima dok traje

sezona, sistem bi se tokom leta mogao koristiti za klimatizaciju prostorija, a podjednako va`no je smawewe zaga|ewa `ivotnog prostora. Bilo smo gosti gradona~elnika Doweg Kubina i mnogih privrednika, posetili toplanu i uverili se u prednosti ovakvog na~ina grejawa. Dowi Kubin je siroma{niji biootpacima nego na{a op{tina i mislim da bi mogli taj potencijal pretvoriti u koristan energent - rekao je Kruni}. On je dodao da }e razgovori na ovu temu biti veoma brzo nastavqeni kao i da se uskoro o~ekuju neke zvani~ne ponude. Prema re~ima Ma`ara, op{tina Vrbas }e najverovatnije vrlo brzo ugostiti delegaciju iz Slova~ke u kojoj }e se na}i predstavnici privrednog sektora koji su zainteresovani za ulagawa u Srbiji. N. Perkovi}

ZREWANIN: U sredwobanatskim preduze}ima lane se dogodilo pedesetak te{kih povreda na radu, {to je ne{to vi{e u odnosu na 2008. godinu. Od ukupnog broja, u obe godine, po dve povrede imale su smrtni ishod, a zabeleèna je i po jedna kolektivna povreda. Po podacima koje je objavila Inspekcija rada u Zrewaninu, najvi{e neèqenih doga|aja bilo je u industriji (25), zatim saobra}aju ({est), poqoprivredi (pet), gra|evinarstvu (~etiri), zdravstvu (dva)... Ako je suditi po zvani~noj statistici, najfatalniji dan za radnike je utorak, s obzirom na to da se tokom tog dana, u minuloj godini, zbilo ~ak 15 povreda na radu, dok ih je najmawe bilo subotom – ~etiri. Ruka je deo tela koji je naj~e{}e stradao u ovakvim doga|ajima (11 povreda), zatim trup i noge (po devet), {ake i prsti (osam), stopala (sedam) i tako daqe. Mada bi neki pomislili da je tre}a smena zapravo i najkriti~nija, podaci Inspekcije rada kazuju sasvim suprotno. âk 41 povreda dogodila se u prvoj smeni, {to zna~i da su radnici u to vreme bili jo{ sneni ili im koncentracija nije bila na viskom nivou. „Poslodavci su du`ni da zaposlenima koji zadobiju povredu na radu popune izve{taj o tome odmah, a najkasnije 24 sata od saznawa da se tako ne{to dogodilo. U proteklom periodu poslodavci su nas uglavnom izve{tavali o povredama koje bi zaposleni zadobili”, saop{tili su iz zrewaninske Inspekcije rada. Podse}aju}i na jednu kolektivnu povredu u ovda{wem preduze}u

„Radijator”, u inspekciji navode da je tom prilikom lak{e povre|eno dvoje radnika. Incident se dogodio u odeqewu topionice prilikom puwewa elektroindukcione pe}i sa otpadnim materijalom. Zaposleni su se nalazili u nedozvoqenoj blizini otvora pe}i, tako da je pri utapawu tereta u liv

prijavu. U Elektrodistribuciji je poginuo elektromonter Karlo Tiring. Prilikom pewawa na gvozdeni re{etkasti stup pao je na kolovoz sa visine od oko ~etiri metra, povrediv{i grudni ko{ i glavu. Poslodavac mu je dodelio propisana sredstva i opremu li~ne za{tite, ali ih on nije koristio.

U industriji najvi{e povreda

do{lo do naglog osloba|awa vrelog vazduha koji je zahvatio radnike u predelu lica. Te{ke povrede sa smrtnim ishodom desile su se u brodogradili{tu „Begej” i Elektrodistribuciji Zrewanin. U prvom preduze}u nastradao je Du{an Ranisavqev koji je bio anga`ovan na radnom mestu kraniste. Do nesre}e je do{lo usled pada krana koji je bio preoptere}en. Tom prilikom Ranisavqev je povredio glavu, a inspektor rada je protiv odgovornih podneo prekr{ajnu i krivi~nu

„Ciq Inspekcije rada u oblasti bezbednosti i zdravqa je da se broj povreda smawi na najmawu mogu}u meru. Ka ostvarewu tog ciqa moraju biti anga`ovani poslodavci, zaposleni i naravno mi. O~ekujemo da }e u 2010. broj te{kih povreda biti smawen jer je veliki broj poslodavaca doneo akt o proceni rizika i odredio osobe zadu`ene za bezbednost, {to je jedan od zna~ajnih preduslova za ostvarewe navedenog ciqa” isti~u u Inspekciji rada. @. Balaban

Regulacija obale i mati~na podru~ja o mati~nim podru~jima u op{tini, radi doslednog sprovo|ewa Zakonom o mati~nim kwigama. Odbornici su na sednici usvojili odluku po kojoj su mati~na podru~ja Beo~in, Rakovac, ^erevi}, Bano{tor, Svilo{, Grabovo i Lug. Usvojena je i odluka o merilima za obra~un visine naknade za

Samodoprinos za Lug U èqi da se brè grade infrastrukturni objekti na podru~ju Mesne zajednice Lug, da me{tani Luga u napretku sela u~estvuju i sa vlastitim dinarom, zatraèno je od Skup{tine op{tine Beo~in usvoji predlog odluke o uvo|ewu mesnog samodoprinosa u ovoj mesnoj zajednici, koji }e trajati od 1. aprila ove, do 31. marta 2015. godine. Ovu odluku i odluku o raspisvawu referenduma odbornici su jednoglasno usvojili. propisuje ovaj kodeks. Pored toga usvojeno je niz va`nih odluka, me|u kojima je i ona o izradi plana detaqne regulacije nasipa na desnoj obali Dunava, na delu od Beo~ina do êrevi}a, te odluka

VESTI Od novog gripa 63 obolela ZREWANIN: Prethodne sedmice od novog gripa obolele su 63 osobe u Sredwem Banatu, saop{tio je zrewaninski Zavod za javno zdravqe. Od 12. novembra, kada je Ministarstvo zdravqa proglasilo epidemiju gripa u republici, u Sredwobanatskom okrugu ukupno je registrovano 4.500 slu~ajeva, a tri osobe su umrle. Od 25. do 31. januara u Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}” i Specijalnoj bolnici za plu}ne bolesti „Dr Vasa Savi}” na le~ewu je zadr`ano 13 pacijenata. Do sada je vakcinisano 6.229 qudi. @. B.

Vakcinacija bez ~ekawa NOVI BE^EJ: Dom zdravqa Novi Be~ej i zdravstvene stanice u okolnim naseqima op{tine, dobile su 680 doza vakcina protiv novog gripa i one su, prema planu, utro{ene na vakcinaciju hroni~nih bolesnika, zdravstvenih radnika, zposlenih u javnim slu`bama, trudnica. - Za jo{ 670 doza vakcina, namewenih {kolama, koje su pristigle polovinom januara, ineresovawa nema - ka`e vi{a med icinska sestra Preventivnog centra Doma zdravqa u Novom Be~eju Ivana Tajkov. Do sada je vakcinisano samo 44 u~enika osnovnih {kola, pa su doze vaskcina usmerene na vakcinisawe gra|ana. Iako se vakcinisawe obavqa bez ~ekawa, posle pregleda izabranoj lekara i pre i popodne ineresovawe je malo, pa je ve}i dao doza vakcina za sada neutro{ena. M. K.

Lokalni fond za poqoprivrednike

SKUP[TINA OP[TINE BEO^IN USVOJILA NIZ VA@NIH ODLUKA

BEO^IN: Na osamnaestoj sednici Skup{tine op{tine Beo~in odbornici su potpisali izjavu o eti~kom kodeksu pona{awa funkcionera lokalne samouprave, kojom su se obavezali da }e u obavqawu odborni~kih du`nosti, ali i u privatnom `ivotu po{tovati eti~ke norme koje

ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, u postupku legalizacije „divqih” objekata, po kojoj svi u~esnici u legalizaciji, ~iji stambeni objekat ne prelazi 100 kvadrata, koji do 31. decembra ove godine

zakqu~e ugovor o legalizaciji, plati}e 60 odsto mawe od naknade nego {to je to predvi|eno zakonom. Plan detaqne regulacije desne obale Dunava od Beo~ina do ^erevi}a, kako je objasnio {ef Slu`be za inspekcijske poslove Bratislav Kalabi}, mora biti donesen, kako bi se utvrdila pravila za ure|ewe obale, ali i pravila gra|ewa na prostoru na koji se odnosi ovaj plan. Na sednici je usvojena i odluka o promeni organizacije u Kulturnom centru op{tine, a na~elnik Op{tinske uprave Sekula Petrovi} je obrazlo`io da se pro{iruje delatnost Kulturnog centra, kako bi Centar mogao izdavati mese~ne novine za potrebe op{tine. Novine bi, kako je objasnio Petrovi}, izlazile u tri hiqade primeraka i bile bi besplatne, a izdava~ bi bio Kulturni centar op{tine Beo~in, koji se, ina~e, finansira iz op{tinskog buxeta. S. Bojevi}

BEOÎN: Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Srbije dr Sa{a Dragin boravio je u Beo~inu i sa predstavnicima op{tine razgovarao o formirawu lokalnog fonda za razvoj poqoprivrede. Prema projekcijama ovog Ministarstva u lokalne fondove }e dràva uloìti deo novca za po~etak – oko ~etiri miliona po op{tini, a lokalni fondovi }e imati zadatak da stimuli{u razvoj pojedinih grana poqoprivrede. U Beo~inskoj op{tini je to vinogradarstvo i vo}arstvo i proizvodwa vina, a dr Sa{a Dragin je, isti~u}i da ima dobru saradwu sa op{tinom Beo~in, naglasio da investicije ovde treba usmeriti na izgradwu skladi{nih prostora, podizawe novih vinograda i vo}waka, pove}awe proizvodwe vina, jer je ovo odavno poznat kraj po dobrim proizvo|a~ima i kvalitetnim vinima. S. B.

Takmi~ewe u besedni{tvu KIKINDA: U Kikindi }e sutra biti odr`ano peto takmi~ewe u besedni{tvu po nazivom „Besede u Zoranovu ~ast”. U Narodnom pozori{tu u 19 sati po~iwe kvalifikaciono takmi~ewe, a desetoro besednika govori}e na temu „Niko nije tako dobar kao {to bi mogao da bude ako se jo{ potrudi”. Kikindski odbor Demokratske stranke pre pet godina zapo~eo je ovu manifestaciju. Ove godine bi}e odr`ano 14 kvalifikacionih takmi~ewa. Polufinale za Vojvodinu bi}e 5. marta u Novom Sadu, a finale je 12. marta u Beogradu. A. \.

CRNA HRONIKA

petak5.februar2010.

DNEVNIK

PRILIKOM REKONSTRUKCIJE ZGRADE U CENTRU NOVOG SADA

U temeqima bioskopa „Arena” prona|ene kosti

U temeqima zgrade bioskopa “Arena” u Novom Sadu prona|eni su ostaci kostiju, koji najverovatnije pripadaju delovima qudskog skeleta. Radnici koji obavqaju rekonstrukciju bioskopske sale prona{li su tokom izvo|ewa gra|evinskih radova ostatke lobawe, ruku i zuba qudskog skeleta. O doga|aju je, kako nezvani~no saznajemo, policija obave{tena

tek oko 16 sati, nakon {to su novinarske ekipe do{le na lice mesta i ustanovile da gradili{te, i pored prona|enih qudskih kostiju, i daqe radi. Zavod za za{titu spomenika kulture, kao i arheolozi, obave{teni su naknadno i trebalo bi da utvrde o kakvim kostima je re~ i koliko su stare. Na mestu bioskopa “Arena” nekada je bila prva zgrada Sinagoge,

Ko preti predsedniku SO Kula? Predsednik SO Kula Velibor Miloji~i} na ju~era{woj konferenciji za novinare saop{tio je da je primio ozbiqne telefonske pretwe “zbog toga {to je pre godinu dana pomogao radnicima ’Ba~ke’ iz Sivca da spre~e Mileta Jerkovi}a u nelegalnom izvla~ewu sirovina iz ovog preduze}a koje mu je prethodno oduzeto zbog neispuwavawa odredbi kupoprodajnog ugovora”. Miloji~i} je o svemu obavestio policiju i predsed-

Velibor Miloji~i}

nika op{tine Kula, a najavio je da }e u toku dana{weg dana obavestiti i sve vi{e organe vlasti koji u ovom slu~aju imaju nadle`nost. – Re~eno mi je da nije trebalo pro{le godine da se me{am u to {to se de{avalo u ”Ba~koj” u Sivcu i da sada ne}e imati ko da me {titi jer }u biti smewen s funkcije SO Kula. Naravno da sada ne}u ponoviti sve re~i i pretwe koje su upu}eni meni i mojoj porodici, ali sam sve to preneo policiji, od koje o~ekujem da }e reagovati i za{titi, pre svega, moju porodicu od ovakvih pretwi – izjavio je Miloji~i}. Po wegovim re~ima, iako je privatizacija poni{tena, slu~aj

“Ba~ke” iz Sivca tek treba da dobije epilog na sudu. – Nakon {to je poni{tena privatizacija, poverenik dru{tvenog kapitala u “Ba~koj” je utvrdio da je Jerkovi}, krajem 2008. i po~etkom 2009. godine, prodao firmi ”Valko” iz Ba~ke Topole ukupno 1.092 hektara zemqe koje su pripadale “Ba~koj” za oko 257 miliona dinara, ali ti ugovori do danas nisu realizovani, niti se taj novac ikada pojavio na ra~unu ”Ba~ke”. Zbog toga je pokrenut postupak poni{tewa tih ugovora i taj slu~aj je i daqe pred Trgovinskim sudom – kaè Miloji~i}, i dodaje da javni tuìlac sada postupa po prijavi Mileta Jerkovi}a koji ga je tuìo zbog toga {to je, kako navodi, s radnicima ”Ba~ke” spre~io utovar i izvoèwe robe iz silosa robu vrednu 65 miliona dinara i ukazao na poku{aj prisvajawa hiqadu hektara zemqe koji pripadaju ”Ba~koj”. – Ukoliko sam ja na neki na~in prekr{io zakon time {to sam pomogao radnicima ”Ba~ke” da spre~e pqa~ku, spreman sam da snosim posledice, ali posledice mora da snosi i onaj ko je upravqao “Ba~kom” od novembra 2006. godine do februara 2009. i poku{ao da na nelegalan na~in prisvoji nekoliko miliona evra. Pri tome treba pomenuti da je Jerkovi} tokom tog perioda zaduìo ”Ba~ku” s nekoliko miliona evra kredita koje su koristile druge firme Mileta Jerkovi}a, a pla}a ih “Ba~ka” iz Sivca – rekao je Miloji~i}, isti~u}i da mu nije jasno za{to je zamenik tuìoca, i pored svega toga, krenuo da postupa po krivi~noj prijavi Mileta Jerkovi}a protiv wega, dok svi slu~ajevi, kako je rekao, koji se zbog “Ba~ke” vode protiv Jerkovi}a i daqe stoje u nekim fiokama. N. Perkovi}

ka`u u Gradskom zavodu za za{titu spomenika kulture, a izgradwi bioskopa pristupilo se {ezdesetih godina. Prve pretpostavke ukazuju na to da se radi o starim kostima, koje su najverovatnije pokopane pre vi{e desetina godina. Ipak, na|ene gosti su poslate na Institut za sudsku medicinu da bi se utvrdio identitet i starost kostiju. E. D.

LA\AR IZ APATINA NASTRADAO U SMEDEREVU

Misteriozna smrt brodara \ura Peri{ki} (1949), brodar iz Apatina, pod neutvr|enim okolnostima utopio se u Dunavu u pristani{tu Smederevo. Utopqenik je prona|en posle dva dana, u utorak oko podne, kada je ve}i teretni brod zatalasao obalu i na povr{ini se pojavilo telo nesre}nika, izme|u samohotke i {lepa koji je bio uz wu. Prema nalazima obdukcije u plu}ima je prona|ena voda {to ukazuje da je Peri{ki} bio `iv, te da se padom u vodu utopio. U no}i izme|u subote i nedeqe na brodu su bili nesre}ni strojar Peri{ki} i zapovednik broda Ferenc Tot (1954) iz Bezdana. Nakon ve~ere, Peri{ki} je oti{ao u svoju kabinu na pramcu broda, dok je zapovednik Tot ostao u svojoj kabini na krmi. Po{to u nedequ ujutro Tot nije video Peri{ki}a, nestanak je prijavio policiji i rodbini u Apatinu. - Prema pravilima nestanak ~lana posade s broda se obavezno prvo prijavquje kapetanu pristani{ta, jer je brod plovio pod stranom zastavom i bio ekster-

Smederevska luka

torijalan, ali me u nedequ niko nije obavestio. Bez obzira na neradan dan, takvi slu~ajevi se prijavquju, {to znaju svi brodari. Za nestanak sam saznao u nedequ nano} od rodbine - ka`e Hranislav Mirkovi}, kapetan pristani{ta u Smederevu. Dodaje da je te no}i bila ledena ki{a, ali i da je Peri{ki} iskusan

Ku}a `alosti \ure Peri{ki}a

brodar koji je ~etiri decenije proveo u plovidbi. -U ponedeqak su na brodu bili carinik iz Velikog Gradi{ta i smedervska policija. Pregledali su brod. Na kabini nesre}nika su vrata bila otvorena.Od dokumenata bio je brodski paso{ koji imaju svi la|ari. Pokazao sam im i mesta gde se na brodu nalaze spremnici za naftu potrebnu za plovidbu - dodaje Mirkovi}. U smedervskoj kapetaniji jo{ navode da je brod, samohodka, pod imemnom „Aleksandar“, vlasni{tvo Zorana Jari}a iz Beograda, da je registrovan u Sloveniji i plovio je pod hravtskom zastavom. Brod je prevozio smesu za sto~nu hranu u xambo xakovima od 800 kilograma. Nesre}niku je ovo bila posledwa plovidba pred penziju i za tri dana trebao je da do|e ku}i. U smedervskoj luci ~ekao je samo istovar robe i isplata pet zaostalih zarada. J. Prel~ec

U BEOGRADU

Ubijen taksista Na Novom Beogradu, na Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a, ubijen je Desimir S., samostalni taksista. Pedesetdvogodi{wi taksista prona|en je mrtav u automobilu “fijat stilo” beogradske registracije. Kako je B-92 saznao na mestu doga|aja, nepoznati zlo~inac ispalio je jedan hitac u glavu voza~a taksija. Po informacijama koje ima B-92, taksista nije imao radio-stanicu pa se ne}e mo}i preko dispe~erskog centra utvrditi da li je primio vo`wu i kada. Prve pretpostavke policije su da je taksista ubicu dovezao na tra`enu adresu. Tako|e saznajemo da su nov~anik s nekoliko hiqada dinara, kao i dokumenta ubijenog prona|eni u taksiju. Prvi rezultati obdukcije pokazuju da se ubistvo dogodilo preksino} posle 20 sati. Ina~e, dve prolaznice pozvale su policiju jer im je bio sum-

wiv polo`aj tela taksiste koji je bio vezan sigurnosnim pojasom. Ekipa Hitne pomo}i intervenisala je ju~e ne{to pre osam sati, ali je mogla samo da konstatuje smrt. Na monstruozni ~in ubistva taksiste ve}ina wegovih kolega s kojima je razgovarala ekipa B92, ostala je bez teksta. U znak protesta zbog ubistva taksiste dispe~erski centri svih beogradskih taksi udru`ewa nisu primali pozive od 14 do 16 sati.

ZREWANINSKOG ADVOKATA DRAGANA RADINA SKUPO KO[TALE IZJAVE U NOVINAMA

U Strazburu izgubio ~etiri dobijena predmeta Zrewaninski advokat Dragan Radin izgubio je ~etiri predmeta u Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, iako ih je prethodno dobio, samo zato {to je o tome dao izjavu „Dnevniku“ i nekada{wim „Zrewaninskim novinama“ i na taj na~in prekr{io pravila poverqivosti, saznaje na{ list. Radin se pravdao da u tom trenutku nije bio dovoqno upoznat s Konvencijom i Poslovnikom suda, i da je nenamerno prekr{io pravila, ali mu to nije pomoglo. Sudija Fransoa Tulkens je ostao neumoqiv i odlu~io da odbaci sve ~etiri predstavke gra|ana Srbije, koje je zastupao ovaj advokat. – Nisam mogao ni{ta da sakrijem od novinara koji je ve} ~uo glasine koje su dolazile od podnosilaca predstavki a u vezi s predlozima o prijateqskom poravnawu. ^lanak u novinama je, tako|e, imao veoma pozitivan uticaj, s obzirom na to da su postupci pred doma}im sudovima od

Dragan Radin

tada ubrzani – poku{ao je Radin da opravda svoje istupawe u „Dnevniku“ i „Zrewaninskim novinama“. „Sporni“ tekst u uga{enom lokalnom nedeqniku, ~iji je izdava~ bila na{a kompanija „Dnevnik Vojvodina pres“, objavqen je 26. juna 2008. godine pod nazivom „Su|ewa du`a od decenije“, a

„Dnevnik“ je isti ~lanak, samo s naslovom „Dràva pla}a, bez prava na àlbu“, {tampao u svom izdawu od 13. jula 2008. Radin je tada otkrio imena podnosilaca predstavki, izneo kratak prikaz ~iweni~nog stawa i saop{tio precizne iznose koje je predloìo Sekretarijat suda radi zakqu~ewa prijateqskog poravnawa. Vlada Srbije àlila se na ovakvo pona{awe Radina, zameraju}i mu da je „ozbiqno prekr{io pravila poverqivosti“ i „zloupotrebio“ postupak pred sudom „kako bi promovisao samog sebe“. U zakqu~ku, Vlada je pozvala sud u Strazburu da predstavke „skine sa svoje liste predmeta“ ili da advokata „iskqu~i iz svih daqih postupaka“. Sud je, na kraju, konstatovao da je Radinovo pona{awe predstavqalo kr{ewe pravila poverqivosti, {to se, tako|e, moè smatrati zloupotrebom prava na predstavku. Radin je, da podsetimo, samo u jednom danu dobio ~etiri pred-

meta tog suda za qudska prava, koji su re{eni povoqno za wegove klijente. – U Strazburu imam oko 40 predmeta, a kr{ewe Evropske

nog leka – izjavio je svojevremeno Radin. Kako je „Dnevnik“ pisao, sva ~etiri spora vo|ena su pred Op{tinskim sudom u Zrewaninu. Je-

I ranije napravio gaf Nije ovo prvi put da advokat Dragan Radin doìvi neprijatnost u Strazburu. Jedna nemila epizoda mogla se zavr{iti i wegovim nov~anim ka`wavawem. Kao punomo}nik izvr{nog poverioca Vesne Makai-Barbat iz Zrewanina protiv Fabrike {e}era u Zrewaninu, on je protiv re{ewa zrewaninskog Op{tinskog suda podneo àlbu, u kojoj je se, izme|u ostalog, navodi – „Zbog Srbije je malo jedan Strazbur“. Sudija mu je, pozivaju}i se na ~lan 104 Zakona o parni~nom postupku, kojim je propisano da }e parni~ni sud kazniti lice koje u podnesku vre|a sud, stranku ili drugog u~esnika u postupku, izrekao kaznu od 15.000 dinara. Radin je uloìo àlbu Okru`nom sudu, koji je ukinuo re{ewe Op{tinskog o wegovom ka`wavawu, s obrazloèwem da navodi zbog kojih je ka`wen predstavqaju wegov vrednosni stav i stil koji je stvar li~nog ukusa. konvencije odnosi se na nerazuman rok postupawa (ima su|ewa duìh od decenije) i nepostojawe delotvornog prav-

dan od wih, zapo~et 10. januara 1997. koji vodi Zrewaninka Nada Bewocki, imovinski je spor, a zbog nerazumnog roka trajawa, sud u

Strazburu je predloìo da joj dràva Srbija isplati 7.700 evra. Drugi je spor oko dugovawa, koji od 8. aprila 1997. vodi Zrewaninac Laslo Ki{. Zbog tako|e nerazumnog roka postupawa ovda{weg suda i nepostojawa delotvornog pravnog leka, Evropski sud je predloìo Vladi Srbije da Ki{u na ime poravnawa isplati 3.000 evra. Slede}i predmet kojim se bavio sud u Strazburu je spor radi naknade {tete koji od 21. januara 2003. vodi [andor Werge{ iz Mu`qe pred ovda{wim Op{tinskim sudom. Werge{ je ostao invalid, a kako se sve dozlaboga oteglilo i nije postojao delotvoran pravni lek, sud u Strazburu ponudio je Vladi Srbije da mu se isplati 2.900 evra. Isplata identi~nog iznosa ponu|ena je i u slu~aju Zrewaninke Ivanke Radin, na ime naknade zbog spora koji ona od 12. februara 2001. vodi pred Op{tinskim sudom u Zrewaninu radi namirewa {tete. @. Balaban

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak5.februar2010.

NOVO RAZBOJNI[TVO JU^E POSLE PODNE KOD GLAVNOG ULAZA U NOVOSADSKI SAJAM

Tre}a ovogodi{wa pqa~ka po{te

Stravi~na slika na mestu udesa

Foto: N. Stojanovi}

NA PUTU @ABAQ–GOSPO\INCI

Smrt u smrskanom „sitroenu” Voza~ „sitroena ksara“ novosadskih registarskih oznaka poginuo je ju~e oko 17 sati na licu mesta na putu Gospo|inci–@abaq. Po prvim saznawima, voza~ automobila je usled neprilago|ene brzine sleteo s puta, prevrnuo se i udario u betonsku banderu koja se, usled siline udara, slomila.

Kako smo saznali na licu mesta, nije iskqu~ena mogu}nost da je nastradao D. L. (1973) iz @abqa, koji se, navodno, po re~ima o~evidaca, vra}ao s posla iz firme koja se bavi recikla`om. Uzrok nesre}e utvrdi}e istraga. Zvani~no saop{tewe o doga|aju o~ekujemo danas iz policije. M. V.

NEMIO DOGA\AJ U KIKINDI

Trojica pritvorena zbog incidenta u bolnici Posle incidenta do kojeg je do{lo u sredu ujutro u Op{toj bolnici u Kikindi, pripadnici Policijske uprave u Kikindi odredili su zadr`avawe Dragi{i R. (1988), Sandru B. (1986) i Draganu G. (1987) iz Kikinde zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti i uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari. Trojici osumwi~enih, koji su ju~e uz krivi~ne prijave prive-

nih prekju~e oko 7.40 ~asova na prijemnom odeqewu Op{te bolnice u Kikindi remetili javni red i mir. Dragi{a R. se tereti da je uni{tavao inventar u anesteziolo{koj sobi i odgurnuo medicinsku sestru, a sva trojica se sumwi~e da su ometala patrolu policije koja je po pozivu do{la na intervenciju radi obavqawa poslova bezbednosti. Op{toj bolnici u Kikindi u ovom incidentu pri~iwena je materijalna {teta od oko 160.000 dinara.

Kikindska bolnica

deni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi, gde su saslu{ani, odre|en je pritvor u trajawu do osam dana i naloèno sprovo|ewe istra`nih radwi, potvrdio je tuìlac Osnovnog javnog tuìla{tva u Kikindi Mirko Ga{ovi}, napomiwu}i da }e o okolnostima ovog nemilog doga|aja biti saslu{ani medicinski radnici i policajci. Po re~ima tuìoca Ga{ovi}a, nemilom doga|aju prethodila je smrt deteta Dragi{e R., koje je preminulo prethodne no}i kod ku}e, a kada je beba dovezena u bolnicu gde je konstatovan tragi~an ishod, to je bio povod za incident. Ga{ovi} je dodao da je telo bebe poslato u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, gde je konstatovano da smrt nije bila nasilna, nego da je posledica virusne upale plu}a. Kikindska policija je saop{tila da su trojica osumwi~e-

Trojica pritvorenih terete se i da su u kikindsku bolnicu do{li u pripitom stawu, po{to je kolima Hitne pomo}i doneto be`ivotno telo tromese~ne bebe koja je umrla nekoliko sati ranije kod ku}e. Otac deteta Dragi{a R. i dvojica wegovih kompawona koji su napravili rusvaj na prijemnom odeqewu bolnice, o{tetiv{i EKG-aparat, neke druge aparate i inventar, poznati su kao vi{estruki prestupnici, osu|ivani za krivi~na dela i ka`wavani za reme}ewe javnog reda i mira. Istra`ni organi su postupke trojice izgrednika okarakterisali kao grubo naru{avawe javnog reda i mira, bez obzira na tragi~nu okolnost – smrt deteta Dragi{e R. koja je bila povod za wihovo neprimereno nasilni~ko reagovawe i pri~iwavawa prili~ne materijalne {tete bolnici. M. Mitrovi} – A. \uran

OSUMWI^ENA DVOJICA KIKIN\ANA

Bratske SMS pretwe Protiv bra}e Miodraga P. (1985) i Branislava P. (1988) iz Kikinde policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su po~inili pet krivi~nih dela ugro`avawa sigurnosti. Oni su osumwi~eni da su nedavno s mobilnog telefona poslali vi{e SMS-ova prete}eg sadr`aja licima iz Novog Sada i Kikinde. M. Mr.

Neindentifikovani razbojnik opqa~kao je ju~e oko 16.30 po{tu u Novom Sadu kod glavnog ulaza u Novosadski sajam, u Hajduk Veqkovoj ulici. Povre|enih nema. Po nezvani~nim saznawima, izgrednik je stavio no` pod grlo jednoj klijentkiwi i uz pretwu joj uzeo novac. Po svoj prilici radi se o sumi oko 300.000 dinara. Prilikom pqa~ke u po{ti su bile dve slu`benice i tri klijenta.

Od po~etka godine ovo je tre}a pqa~ka po{te u Novom Sadu. Podsetimo, pro{log ponedeqka je opqa~kana po{ta u Petrovaradinu. Dvojica razbojnika, maskirani plavom i crnom `enskom perikom odneli su oko 600.000 dinara. Ve} u ~etvrtak i na Detelinari su dvojica razbojnika, naoru`ana i maskirana vunenim kapama i {alovima, u Ulici bra}e Mogin, iz po{te odneli 280.000 dinara. M. V.

Uvi|aj posle pqa~ke

Foto: F. Baki}

TROJICA OPTU@ENIH U PRITVORU CENTRALNOG ZATVORA ^EKAJU PO^ETAK PROCESA ZA UBISTVO IVE PUKANI]A

Okrivqeni u Zagrebu, svedoci u Beogradu? Optu`nica hrvatskog Ureda za borbu protiv kriminala i korupcije (USKOK) po kojoj je pred @upanijskim sudom u Zagrebu po~elo su|ewe zbog ubistva novinara i suvlasnika nedeqnika „Nacional“ Ive Pukani}a oktobra 2008. u Zagrebu, okrivqenima Robertu i Luki Matani}u, Amiru Mafalaniju, Slobodanu \urovi}u, te u odsustvu @eqku Milovanovi}u i Bojanu Guduri}u, po sadràju je sli~na optu`nici srpskog Tuìla{tva za organizovani kriminal po kojoj se pred Specijalnim sudom u Beogradu o~ekuje po~etak su|ewa Sretenu Joci}u, Milenku Kuzmanovi}u i tako|e @eqku Milovanovi}u, koji su u pritvoru beogradskog Centralnog zatvora. Advokat Du{an Ma{i}, jedan od branilaca okrivqenog @eqka Milovanovi}a, kaè da su navodi obeju optu`nica veoma sli~ni, te da o~ekuje da }e u oba sudska postupka, aktuelnom koji je po~eo 3. februara u Zagrebu i predstoje}em pred Specijalnim sudom, odnosno Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu, biti izveden ve}i broj istih dokaza. – Kolega advokat, koji tako|e brani Milovanovi}a, i ja bili smo vi{e puta u Zagrebu i prisustvovali saslu{awu lica koja su tamo okrivqena, a koja su tokom istrage u na{em predmetu saslu{ana kao svedoci. Kompletan hrvatski predmet je inkorporiran u predmet koji se vodi pred na{im sudom. Mi smo sve to dobili i verujem da }e to biti izvedeno i u postupku pred na{im sudom – izjavio je Ma{i} za “Dnevnik”. On nagla{ava da ne veruje da }e izjave date na su|ewu koje je pre tri dana po~elo pred @upanijskim sudom u Zagrebu, mo}i da se koriste u predstoje}em postupku pred sudom u Beogradu. – Ono {to oni sad iznose pred sudom u Zagrebu, to je wihova odbrana jer oni tamo imaju druga~iji status – okrivqeni su, a u na{em predmetu }e imati status svedoka. Izjave koje su dali kao svoju odbranu ne mogu se koristiti u na{em predmetu, ve} }e morati da budu saslu{ani kao svedoci u postupku pred Specijalnim sudom u Beogradu, naravno, najverovatnije putem videolinka, za {ta postoje tehni~ki

Sreten Joci}

uslovi, a ne tako {to bi svi bili dovedeni pred sud – rekao je Ma{i}. Na pitawe da li to zna~i da bi i okrivqeni Milovanovi} mogao biti saslu{an kao svedok u postupku koji se vodi pred @upanijskim sudom u Zagrebu, Ma{i} je odgovorio da se to verovatno ne}e desiti.

Milenko Kuzmanovi}

@eqko Milovanovi}

– U toku istrage dolazile su kolege iz Hrvatske radi saslu{awa Milovanovi}a, ali je on odbio da svedo~i u tom predmetu, tvrde}i da mu neko ne{to name{ta, da on nema nikave veze s tim doga|ajem i da ne}e bilo {ta da ka`e. Verujem tvrdwama brawenika da s tim nema nikave veze i verujem da }emo to i dokazati na

su|ewu koje predstoji pred Specijalnim sudom u Beogradu – kaè Ma{i} i dodaje da je o~ekivao da }e @upanijski sud iz razloga celishodnosti zastati s postupkom do odluke Bosne i Hercegovine o izru~ewu okrivqenog Bojana Guduri}a, koji se pre zakazanog po~etka su|ewa predao policiji u Bawaluci. – Ne znam kako }e se daqe odvijati taj postupak. Iz medijskih izve{taja saznajem da Guduri} iz nekog razloga traì da bude izru~en Hrvatskoj, da mu se tamo sudi. Ostaje da se vidi {ta }e se de{avati u vezi s krivi~nim postupkom protiv Guduri}a i {ta }e izjaviti – kaè Ma{i}. U obe optu`nice, i srpskog Tuìla{tva i hrvatskog USKOK-a, okrivqeni Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, sumwi~i se da je, navodno, „tokom 2008. godine od za sada nepoznate osobe prihvatio da organizuje Pukani}evo ubistvo, za {ta mu je nepoznata osoba isplatila milion i po evra“. Okrivqenom @eqku Milovanovi}u, biv{em pripadaniku JSO-a, optu`nica pripisuje da je, navodno, “kriti~nog 23. oktobra 2008. godine na parkingu ispred zgrade ’Nacionala’ pored Pukani}evog automobila ostavio skuter s eksplozivnom napravom“, koju je je, po navodima optu`be, potom, neko (ne zna se ko) od pripadnika kriminalne grupe aktivirao daqinskim upravqa~em. U eksloziji su poginuli Ivo Pukani} i wegov saradnik Niko Frawi}. Sva trojica okrivqenih u Srbiji su tokom istrage apsolutno negirali bili kakvu vezu s Pukani}evim ubistvom. J. J.

DRUGI DAN SU\EWA U ZAGREBU

Naknadno o Joci Amsterdamu i tuìocu Sudsko ve}e na su|ewu za ubistvo novinara i suvlasnika nedeqnika „Nacional“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a odobrilo je ju~e zahtev odbrane optuènih da na idu}oj raspravi, 15. februara, svedo~i advokat Zvonimir Zebec. Zebec je prvi advokat optuènog Roberta Matani}a koji je, kako tvrdi Matani}, uticao na wega da Uredu za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) da la`ni iskaz o naru~iocima ubistva. @upanijski sud u Zagrebu }e naknadno doneti odluku o zahtevu odbrane za svedo~ewima glavnog dràvnog tuìoca Hrvatske Mladena Baji}a, direktora Ureda za borbu pritiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) Dinka Cvitana i navodnog naru~ioca Pukani}evog ubistva Sretena Joci}a, poznatijeg kao Joca Amsterdam. Kako je re~eno na sudu, naknadno }e biti odlu~eno i o tome ho}e li se kao nezakonito odbaciti svedo~ewe krunskog svedoka Tihomira Marjanovi}a. Sudsko ve}e je odlu~ilo da }e biti ispitani svi svedoci koji su predloèni u optu`nici, ukqu~uju}i crnogorskog biznismena Ratka Kneèvi}a koji je za Pukani}evo ubistvo optuìo svog kuma, Mila \ukanovi}a i duvansku mafiju. Tokom su|ewa bi}e pro~e{qani svi snimqeni razgovori i SMS poruke izme|u optuènika, CD-i sa zapisima optuènog Amira Mafalanija, mobilni telefoni krunskog svedoka kao i sva dokumentacija i predmeti koji su oduzeti optuènima. Odbijen je zahtev odbrane o svedo~ewu advokata Zorana Pilipovi}a, koji je navodno Robertu Matani}u savetovao da ne razgovara s policijom. Naknadno }e biti odlu~eno i o tome ho}e li se ve{ta~iti Pukani}evi sefovi, a zatraèn je izve{taj zatvora u Holandiji o boravku Sretena Joci}a. (Beta)

MOKRIN^ANI OSUMWI^ENI ZA IZAZIVAWE OPASNOSTI

NA AUTOPUTU BEOGRAD–[ID KOD [IMANOVACA

Poku{aj kra|e gazolina izazvao erupciju gasa

Mladi} pretu~en, kola izre{etana

Kikindska policija prona{la je \uricu K. (1987) i Sini{u ^. (1980) iz Mokrina, za koje se osnovano sumwa da su u no}i izme|u 31. januara i 1. februara, na bu{otini MK-55 Pogona „Severni Banat“ novosadskog NIS-a, poku{ali kra|u gazolina. Policija je najavila da }e protiv dvojice Mokrin~ana biti podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Po navodima policije, oni su odvrnuli vijke na ventilu na bu{otini i na taj na~in je otvorili, izazvav{i tom prilikom nekontrolisanu erupciju prirodnog gasa, {to je za posledicu moglo imati izazivawe opasnosti i uni{tewe imovine u ve}em obimu. M. Mr.

Mom~ilo M. (20) i Nikola M. (27) iz [imanovaca osumwi~eni su da su pro{le no}i na parkingu na autoputu Beograd–[id, kod [imanovaca, napali Bojana V. (27) iz Beograda. Oni se terete i da su ispalili vi{e hitaca iz pi{toqa u wegov autombil „ford sijera“ i polomili {ofer{ajbnu metalnom {ipkom, a Bojana V. su istukli, nanev{i mu lake telesne povrede. Policijska uprava iz Sremske Mitrovice podnela je vi{em tu`iocu u Sremskoj Mitrovici krivi~nu prijavu protiv Mom~ila M. i Nikole M., zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa i no{ewa oru`ja i nano{ewa lak{ih telesnih povreda. S. B.

DRU[TVO

petak5.februar2010.

DNEVNIK

BIV[I DIREKTOR ZREWANINSKOG „RADIJATORA” NIKOLA HORWAK TRA@I POLITI^KU REHABILITACIJU

Liberal opasan po radni~ku klasu Neosnovana optu`ba da je liberal i tehnokrata bila je dovoqna da ma{inski inèwer Nikola Horwak (82) iz Zrewanina bude progawan sve do pada komunizma. Nikada nije mogao da se pomiri s onim {to mu se desilo pre nepune ~etiri decenije, zbog ~ega je odlu~io da zrewaninskom Vi{em sudu podnese zahtev za moralnu i politi~ku rehabilitaciju. Predsednica sudskog ve}a Divna Tati} po~etak procesa zakazala je za 11. mart, a Horwak }e se pred sudom pojaviti s gor~inom u srcu i 15 kilograma dokumentacije, odnosno oko 1.600 stranica spisa, uvezanih u devet kwiga koje, kako kaè, potvr|uju da je bio `rtva politi~kog progona. I ni{ta drugo. Horwak je ~etiri godine obavqao funkciju tehni~kog direktora u zrewaninskoj firmi „Radijator“ a onda je 1972, dok je bio na bolovawu, smewen uz optu`be da je podrivao komunisti~ki reìm svojim „tehnokratskim i politi~kim pona{awem“. U tada{woj {tampi osvanuli su naslovi poput „O{tro protiv tehnokratije“, pisalo se da je „svojim pona{awem gu{io politi~ku inicijativu i usporavao efikasnije sprovo|ewe kadrovske politike“. Komunisti fabrike „Radijator“ zakqu~ili su da razloge napu{tawa vi{e od 120 ~lano-

va SK u preduze}u treba tra`iti u tehnokratskom i politi~kom pona{awu Horwaka i jo{ nekolicine radnika. Zato je Osnovna organizacija SK uputila zahtev poslovnom odboru fabrike da smeni Horwaka s du`nosti tehni~kog direkto-

zabranio zaposlenima da pri~aju sa mnom o bilo ~emu sem o poslu. Nije dozvolio da me kolege pose}uju kod ku}e ili da ja idem kod wih – tvrdi na{ sagovornik. Na kraju su ga primorali da 1983. ode u penziju, a po{to

„Komuwara” prima izviwewa Nekada{wi "zakleti komunista" Ivan Boòvi} (58), diplomirani inèwer ma{instva iz Gorweg Milanovca, najavio je da }e otvoriti agenciju za izviwewa onih koji su kritikovali komunizam i potom uvideli da su gre{ili. Dao je i oglas u lokalnom listu "Takovske novine": "Obave{tavam one koji su uvideli zabludu a èle olak{awe du{i svojoj, da od 11. marta po~iwe da radi agencija u kojoj }u besplatno da primam izviwewa. Grehe ne opra{tam ja!" U potpisu stoji samo "Kiki komuwara", {to je Boòvi}ev nadimak. "Na{ narod je pogre{io, {to pokazuju hiqade nezaposlenih i gladnih, nevi|eni kriminalitet i korupcija a sitne ribe se jure", kaè Kiki, i dodaje da }e agenciju otvoriti na dan kad je u Hagu preminuo Slobodan Milo{evi}. ra, stavqaju}i mu na teret mnogobrojne gre{ke u radu, neprihvatqivo pona{awe i druge propuste. Bilo je to dovoqno da Horwaku tada i mnogi prijateqi okrenu le|a. Mada je posle smene s mesta tehni~kog direktora nastavio da radi u „Radijatoru“, zavr{io je na daleko lo{ijem i mawe pla}enom radnom mestu, gde ga i daqe nisu ostavqali na miru. – Rukovodstvo je odràlo sastanak na kojem je direktor

nije ispuwavao uslove za redovnu, oti{ao je u invalidsku. – Optu`ivali su me za gre{ke u radu, iako su me pre toga hvalili i dodeqivali priznawa ba{ zbog ostvarenih uspeha u poslovawu. U vreme kada sam postavqen za tehni~kog direktora procenat {karta u proizvodwi bio je 27,9 odsto, a za ~etiri godine, koliko sam obavqao tu du`nost, smawen je na 10,22 odsto, {to je bio do tada nezabele`en

Pred sud nosi 15 kila te`ak dosije

uspeh – pri~e Horwak, i kao mazdu, Horwak isti~e da nika– Tada{wi predsednik eventualne razloge svog proda ni{ta lo{e nije u~inio i Omladine „Radijatora“ Brangona navodi qudsku zavist, to da su sve optu`be na wegov rako Manojlov nedavno mi je po{to je imao veliki slao pismo u kojem ugled me|u radnipriznaje da sam bio usRukovodstvo postavqeno nakon smene cima, a nije bio pe{an direktor, i ~lan Saveza komuuputio izviwewe, uz Nikezi}a i Perovi}eve zabranilo je nista, ali i wegovu opasku da je bio u zazaposlenima da pri~aju s Horwakom sumwu da se tadabludi. Biv{i predsedo bilo ~emu sem o poslu, da ga {wi generalni dinik op{tine Zrewapose}uju kod ku}e ili da on ide kod wih nin Du{an Radakovi} rektor bavio industrijskom {pijunatako|e je pismeno poòm u korist jedne firme iz ~un bile reìrane. To }e sada tvrdio da se slaè s mojom reBosne, odakle je i do{ao na poku{ati i da dokaè pred suhabilitacijom – ne bez ponosa ~elo zrewaninskog „Radijatodom kako bi kona~no dobio isti~e Horwak. ra“. [ta god bio povod za odmoralnu satisfakciju. @. Balaban

U SRBIJI HIV POZITIVNO TRI PUTA VI[E MU[KARACA NEGO @ENA

Za le~ewe side tri miliona evra godi{we Lane je u Srbiji je dijagnostikovano novih 97 HIV pozitivnih osoba i 36 obolelih od side. Od we je umrlo 17, dok su dve osobe umrle s HIV-om. Broj mu{karaca inficiranih HIV-om, kao i obolelih od side, trostruko je ve}i u odnosu na `ene, a ukoliko se govori o starosnoj strukturi, najve}i procenat HIV pozitivnih osoba (57 od-

obezbe|ivawa jednake dostupnosti zdravstvene za{tite i maksimalne prevencije bolesti. Istra`ivawe me|u grupama pod pove}anim rizikom od HIV-a i osobama koje `ive s tom bole{}u prvi put je ura|eno u Srbiji pro{le godine i, kako je napomenuo, to mora postati sastavni deo svakodnevne prakse.

Grip pre{ao u ilegalu Broj inficiranih oboqewima sli~nim gripu u Vojvodini je ispod praga sredweg intenziteta, na nivou uobi~ajenom za vanepidemijski period, saop{tili su Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Radna grupa za pra}ewe pandemije visura H1N1. U odnosu na prethodnu nedequ registrovan je trend rasta incidencije oboqewa sli~nih gripu u Pan~evu, Kovinu, Zrewaninu, Sremskoj Mitrovici, Staroj Pazovi, Be~eju, Ba~koj Palanci i Subotici, a u Rumi i Ba~koj Topoli trend stabilizacije. Trenda opadawa registrovan je u devet op{tina. Na bolni~kom le~ewu zbog novog gripa su 34 pacijenata, samo dan ranije bilo ih je 70, a tri su prikqu~ena na respirator. sto) je izme|u 25 i 39 godina. Iako na{a zemqa nije me|u zemqama u Evropi i svetu u kojima broj zara`enih HIV-om i obolelih od side velik, stalno registrovawe novoobolelih kod nas tra`i oprez. Ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} isti~e zna~aj

– Takve aktivnosti su izazov koji je nemogu}e realizovati ukoliko se ne anga`uje ~itav zdravstveni sistem, jer posebna terapija omogu}ava `ivot s HIV-om – istakao je ministar na skupu posve}enom ovoj bolesti u Institutu za javno zdravqe Sr-

Umro legendarni saobra}ajac Jovan Buq U Beogradu je preminuo Jovan Buq, penzionisani legendarni saobra}ajac koji je po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka bio za{titni znak prestonice SFRJ. Visok i elegantan ~ovek u beloj uniformi, s belim {lemom, radio je na najpromentnijim ulicama. Ka`u da je zavr{io vi{emese~ni kurs baleta u Narodnom pozori{tu i zato imao tako stilizovane pokrete. Za wega su znali svi sugra|ani, bio je redovan gost na prijemima u Skup{tini grada, ~ak i kod Josipa Broza Tita. Na poziv britanskih kolega, svoje ume}e je prikazao na londonskom Pikadiliju. Na Svetskom prvenstvu u gracioznom regulisawu saobra}aja zauzeo

je tre}e mesto i bio predstavqen kraqici Elizabeti.

bije "Dr Milan Jovanovi} Batut" u Beogradu. Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv HIV/side 2005, osnovala Nacionalnu kancelariju 2006, zavr{ila sprovo|ewe jednog projekta finansiranog novcem Globalnog fonda (2003. do 2006), a u toku je drugi, vredan devet miliona evra (2007–2012). Pro{ireni su kapaciteti za tretman, negu i le~ewe osoba koje ìve s HIV-om u Novom Sadu, Ni{u i Kragujevacu i renovirano HIV odeqewe na Infektivnoj klinici u Beogradu, obezbe|ena je antiretroviralna terapija koja je u potpunosti finansirana parama Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Samo u 2006. tro{kovi za ovu terapiju iznosili su oko 2,3 Posle romantike kasno je za kajawe miliona evra, a u 2007. oko tri mipostoje}ih zdravstvenih prograliona. ma. Istraìvawe je obuhvatilo Osnovni ciq istraìvawa je da intravenske korisnike droga, muse me|u najteè dostupnom popu{karce koji imaju seksualne odnolacijom utvrdi u~estalost rizi~se s mu{kacima, mlade Rome, decu nog pona{awa u odnosu na HIV na institucionalnom sme{taju, kako bi se preciznije pratila osobe na izdràvawu zavodskih epidemiolo{ka slika, napravile sankcija i obolele od side. procene i unapredila efikasnost J. Barbuzan

Osmaci treniraju prijemni Novosadski otvoreni univerzitet i ove godine priprema osmake za polagawe kvalifikacionog ispita za upis u sredwu {kolu. Pripremnu nastavu iz srpskog jezika dr`a}e Milo{ Milo{evi}, a iz matematike Bo{ko Nenadov, dugogodi{wi predava~i NOU-a i iskusni osnovno{kolski i sredwo{kolski nastavnici. S obzirom na to da su stres, trema i nesigurnost u sopstveno znawe me|u razlozima slabije ura|enih testova, na pripremama se |acima nudi i pedago{kopsiholo{ka pomo} kao priprema za ispit. Za 20 godina, koliko se na NOU-u organizuje, pripremnu nastavu je pro{lo vi{e od

3.500 osmaka, s izuzetnim rezultatima prolaznosti, kako na samom ispitu, tako i s dobrim uspehom u prvom razredu sredwe {kole. Cena priprema po predmetu je 16.800 dinara i mo`e se platiti u pet mese~nih rata, a polaznici se mogu opredeliti za samo jedan predmet, u zavisnosti od stepena znawa. Nastava po~iwe u nedequ u devet ~asova, a kako je za svaki predmet predvi|eno po 60 ~asova, pripreme }e trajati do samih ispita. Praksa je da se svakog meseca na pripremnu nastavu ukqu~uje nova grupa polaznika, tako da }e se posledwa grupa formirati u maju. D. D.

Psihologija otvara vrata maturantima Odsek za psihologiju novosadskog Filozofskog fakulteta zakazao je za subotu, 6. februara u 11 sati prvi "Dan otvorenih vrata", sesiju sa maturantima koji `ele da u {kolskoj 2010/2011. upi{u psihologiju. Na konsultacijama }e potencijalni bruco{i mo}i da se informi{u o pripremnoj nastavi za polagawe prijemnog ispita za upis psihologije i pedagogije, koja }e biti organizovana u dva ciklusa, od 3. aprila do 8. maja, te od 15. maja do 19. juna, subo-

tom od 11 sati na Filozofskom fakultetu, a predvi|ena su po 24 ~asa. Cena je 6.000 dinara po polazniku, a prijave }e se primati do 1. aprila preko telefona 021/ 458–948 ili mejla boris.popov@ff.uns.ac.rs. Dodatne informacije mogu se dobiti preko telefona 061/ 6266–096 (Boris Popov) ili na sajtu www.psihologija.edu.rs. Naredni "Dani otvorenih vrata" na Odseku za psihologiju bi}e 27. februara, 27. marta, 24. aprila i 5. juna. I. S.

Studije za eksperte za EU Nove master studije “Regionalna politika i razvoj” na novosadskom Fakultetu tehni~kih nauka predstavqene su u Izvr{nom ve}u. Pokrajinski sekretar za regionalnu i me|unarodnu saradwu Boris Barjaktarovi} ka`e da je su{tinske va`no i za budu}nost Srbije osposobqavawe qudi da kvalitetno rade na procesima pridru`ivawa EU. – Program finansira austrijska razvojna agencija ADC, a realizuje se u saradwi sa stru~wacima Univerziteta u Gracu – objasnio je Barjaktarovi}. Dekan FTN-a Ilija ]osi} podsetio je na to da je taj fakultet dobio akreditaciju za 45 studijskih programa, a

uskoro }e akreditovati jo{ 13. – U realizaciji ovih studija osim na{ih profesora, u~estvova}e i oni iz Nema~ke, Austrije i Ma|arske, pa }e trosemestralna predavawa biti na engleskom i srpskom – najavio je ]osi}. Konkurs za 25 kandidata ovih studija traje do kraja februara, a pravo na upis imaju akademci koji su zavr{ili ~etvorogodi{we studije geografije, sociologije, industrijskog menaxmenta, prostorno planirawe, pravo i sli~ne dru{tvene i tehni~ke nauke. Svi moraju da imaju be~elor diplomu i minimum 210 ECTS. P. K.

Prvi ~lanovi Saveta za {tampu Osniva~i Saveta za {tampu imenovali su ~lanove ovog tela, koje }e odlu~ivati po àlbama na kr{ewe Kodeksa novinara Srbije u {tampanim medijima. Nezavisno udruèwe novinara Srbije }e predstavqati Dimitrije Boarov i Safeta Bi{evac, Udruèwe novinara Srbije Qiqana Smajlovi} i Petar Jeremi}, Asocijajciju medija Dragan Bujo{evi}, Manojlo Vukoti} i Sr|an Radulovi}, a "Lokal pres" Vladan Filip~ev. Konstitutivna sednica bi}e odràna idu}e nedeqe, po-

sle ~ega }e biti raspisan konkurs za jo{ tri predstavnika civilnog sektora, koje }e birati ~lanovi Saveta. Osim pra}ewa po{tovawa Kodeksa novinara i re{avawa predstavki povodom konkretnih tekstova, ciq Saveta je i medijacija izme|u o{te}enih pojedinaca, institucija i redakcija. Savet }e izricati javne opomena kad je konstatovano kr{ewe eti~kih standarda. Ina~e, ovakva samoregulatorna tela samo za {tampu ili sve medije postoje u stotinak zemaqa.

petak5.februar2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

DVADESET ^ETVORO STUDENATA LOVNOG TURIZMA STEKLO PRAVO NA ^LANSTVO U OCEWIVA^KIM KOMISIJAMA

Ocena trofeja u damskim rukama Lova~ka struka u Vojvodini od sada je bogatija za 24 ocewiva~a trofeja koji su osposobqeni da samostalno izmere i ocene sve vrste trofejne divqa~i koja se nalazi na teritoriji severne srpske pokrajine: jelena, jelena lopatara, srne}e divqa~i, muflona... Ovakav epilog je nastao nakon ~iwenice da su studenti ~etvrte godine novosadskog

Prirodno-matemati~kog fakulteta - smera za lovni turizam na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, polo`ili ispit “lova~ki trofeji”, kod profesora dr Zorana Risti}a. Od 24 akademca koji su polo`ili ovaj izborni predmet, ~ak 19 je devojaka! O~igledno je da dame interesuje ova vrsta lova~ke tematike koja samo neupu}enima

verovatno izgleda kao vi{e mu{ka “disciplina”. - Zadovoqan sam kako su studenti pratili nastavu i savladali materiju, a obzirom da je prose~na ocena preko devet - ka`e dr Risti}. - Pravilo je da trofeje iz vojvo|anskih lovi{ta ocewuje tro~lana komisija sastavqena od stru~nih lica, a sada }e studenti mo}i da budu

Savladan i kapitalac

Uskla|enost za desetku

Foto: S. [u{wevi}

deo tih komisija. Prema pravilniku Lova~kog saveza Srbije, svako ko polo`i ovaklav ispit sti~e opravo na ocewivawe trofejai dobija diplomu koja to dokazuje - objasnio je dr Risti}. Izborni predmet “lova~ki trofeji” u zimskom semestru {kolske 2009/2010. godine slu{alo je 27 studenata, od kojih je ispit polagalo wih dvedeset ~etvoro. Kompletne ve`be ra|ene su u Zavodu za za{titu

prirode gde se nalaze najboqi eksponati - lova~ki trofeji koji su posluìli tza prakti~an rad.Polagawu su prisustvovali, ispred LSS, tri eksperta CIC: Aleksandar ]erani}, Milenko Zeremski i Radovan Tiodorovi}. Ispit su poloìli, samim tip postali i ocewiva~i trofeja, studenti: Maja Ruì~i}, Boja Br~in, Anamarija Kamra{i, Nenad Tomin, Nemawa Jovi},

Jelena Sefer Konstantinidis, Du{ica Savkov, Predrag Nikoli}, Tatjana Ro|enkov, Jovana Joci}, Marina Andreji}, Marijana Krajina, Branislava Jovi~i}, Marija Bek~i}, Jelena ^koji}, Tatjana Prodanovi}, Gordana Mili}, Dragana ^i~in, Jelena [quki}, Sla|ana To{kovi}, Dragana Samarxija, Ana Mitrovi}, Nikola \or|evi} i Milo{ \ur|evi}. D. Kne`i}

VOJVO\ANSKE HAJKE

NA SEVERU BANATA

Lov na lisicu i {akala u Bano{toru i Margiti

Izbrojano 18 velikih dropqi

U Bano{toru sutra je na programu petnaesta po redu hajka na {akala i lisicu. Kotizacija je 1.000 dinara, a skup lovaca je ispred lova~kog doma u centru sela u 7.30. U cenu kotizacije ura~unata je i proslava uz tambura{e. U nedequ 7. februara u banatskom selu Margita odr`a}e se tradicionalna, 11. hajka na lisicu. Uz napomenu da je lane odstreqeno pet primeraka ovog predatora, vaqa napomenuti da je, uz organizovawe bogate lutrije, prva nagrada - odstrel srnda}a. D. Kn.

Foto: J. Pap

ZIMSKE AKCIJE GRGUREVA^KIH LOVACA

Kontrola predatora i krivolovaca U Lova~kom dru{tvu „Soko“ iz Grgurevaca, iako je lovna sezona zavr{ena, imaju pune ruke posla. Na redu je prehrana divqa~i u lovi{tu ovog dru{tva koje se prostire na 270 hektara. Trideset ~lanova ovog dru{tva je stalno na terenu, za divqa~ se iznosi zrnasta i kabasta hrana i so, a wihovo lovi{te na padinama Fru{ke gore bogato je fazanima, poqskim jarebicama, ze~evima, srne}om divqa~i, divqim sviwa-

ma, a od predatora tu su lisice i {akali. - Lovna sezona na fazane zavr{ena je 15. januara. Plan odstrela je ostvaren – ulovqeno je 20 fazana, 20 ze~eva i ~etiri divqe sviwe, a sada, svakodnevno izlazimo u lovi{te, zbog ishrane divqa~i, ali i kontrole, da utvrdimo koliko {tete plemenitoj divqa~i nanose lisice i {akali. Strogo kontroli{emo i krivolov, jer, ako sami uzgajamo i ~uva-

mo divqa~, onda }e nam i lovi{te biti bogato – kaè predsednik Lova~kog dru{tva „Soko“ Sava Nikoli}. Pored izlaska u lov, u vreme lovne sezone, ~uvawa i prehrane divqa~i u zimskom periodu, kada je lovostaj, grgureva~ki lovci organizuju i stalna druèwa i kako kaù, slede}a lovna sezona bi}e jo{ bogatija, jer je divqa~ dobro prehrawena i za{ti}ena. S. Bojevi}

Na podru~ju Spacijalnog redom za ove retke ptice, jer sada zervata prirode “Pa{waci vesu sve jedinke zajedno, lete vrlike dropqe” na severu Banalo malo kako bi sa~uvale enerta, minulog petka obavqeno je giju u uslovima oskudne ishraprebrojavawe velikih dropqi, ne. Ukoliko ozbiqnije zaveje, najve}e (naàlost) pti~je reta sneg se duè zadrì, dropqi kosti u Vojvodini izbrojano je 18 primeraka, a prema re~ima Save Nedeqkova iz LU “Perjanica” iz Mokrina, “osnovano se sumwa” da nije uo~eno oko {est mu`jaka. Prebrojano jato ~inile su najve}im delom ènke. U akciji su u~estvovali i stri~waci Zavoda za za{titu prirode Vojvodine iz Novog Sada. Podse}awa radi, 1997. godine, kada je ura|eno prvo prebrojavawe, vi|ene su 34 ptice. Jato u blizini Mokrina Velika dropqa proteklih dana bez ve}ih protreba pomo}i prihrawivawem: blema odoleva februarskim ustaqena i u isto vreme efihladno}ama. Ipak, zima se kasna praksa je izno{ewe siipak smatra kriti~nim periola`ne hrane. Qubiteqe priro-

de ne treba posebno podse}ati da se velika dropqa nalazi na crvenoj evropskoj listi globalno ugro`enih vrsta sa statusom retke vrste. Wen sada{wi areal obuhvata Sredwu

Foto: J. Pap

Evropu, sredi{wu Aziju do reke Usure, krajwi sever Afrike i jug Italije. D. Kn.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

PODVIG MI[A FRANI]A IZ MLADENOVA

Tri {akala za vikend pala Mi{o Frani}, poznati lovac iz Mladenova kod Ba~ke Palanke, postigao je pro{log vikenda lova~ki rekord. On je u lovi{tu u blizini Mladenova i Kara|or|eva odstrelio tri {akala, kojih je u posledwe dve godine sve vi{e u {umama ovog dela ba~kog podunavqa. Nagla{avaju}i da je ranije odstrlio dva {akala u ovom kraju, Frani} je dodao da se lovci organizuju i sve ~e{}e pripremaju lova~ke hajke kako bi oterali ove i druge krvolo~ne zveri kojih nikad nije bilo u ovom kraju kao sada, a u ciqu bezbednijeg kretawa ovim prelepim predelima. (Tanjug)

Preko leda sitno no`icama

SPORT

petak5.februar2010.

c m y

DNEVNIK

U VELI^ANSTVENOJ ATMOSFERI PREPUNOG „PIONIRA”, PARTIZAN PRIREDIO JO[ JEDNU SENZACIJU U EVROLIGI

Neverovatno crno–belo ve~e Senzacija? Gledano iz ugla veli~ine, buxeta, zna~aja, dosada{wih rezultata i snage klubova, Partizan je ostvario jo{ jedan u nizu (ne)verovatnih rezultata, pobediv{i mo}nu Barselonu sa 67:66 (61:61). Ako, pak, okrenemo prizmu i ovaj rezultat osmotrimo s aspekta dosada{wih rezultata u Evroligi, motiva, voqe i navija~a koje Partizan ima, pobeda nad Kataloncima jeste ogroman uspeh… Da li je i senzacionalan? Neka svako prona|e odgovor za sebe. Barselona je u Beograd stigla kao izraziti favorit, ali weni igra~i ispoqavali su dozu opreza. Na to ih je naterala Partizanova pobeda nad Panatinaikosom u Atini, ali sigurno nisu zaboravili ni trijumfe crno-belih nad Unikahom na {panskom tlu, niti onaj sjajni uspeh Vujo{evi}evih u~enika nad Olimpijakosom u “Pioniru”. Ipak, ekipa koja u svojim redovima ima takve zvezde kakve sigurno jesu Navaro, Rubio, Mikel, Vaskez, Erazem Lorbek, Lakovi~, Ndong, Moris i Bazile, nema pravo nikoga da se pla{i. Osim snage Partizana koja se nalazi u interakciji wegovih igra~a i navija~a! Takvo “oru`je”, usu|ujemo se da tvrdimo, nema ni jedan tim u Evropi i to se najboqe moglo videti te prelepe srede uve~e. Navija~i su nosili crno-bele, podizali ih kada bi ovi posrtali i ulivali im neku dodatnu, ~inilo se neiscrpnu snagu. Du{ko Vujo{evi} je ponovo pokazao svu svoju trenersku veli~inu. On i wegov stru~ni

Radost crno-belih posle pobede

{tab do u tan~ine su skenirali mo}nog rivala, identifikovali wegove brojne vrline i tek po koju manu. I ostvarili su pun pogodak! Huan Karlos Navaro ve}im delom susreta bio je neprimetan, svoje ve~e nije

imao (ili mu to crno-beli nisu dopustili) ni Pit Mikel. Bonifejs Ndong delovao je kao da su mu se noge odsekle kada je kro~io u pakao “Pionira”, a “~udo od detata” Riki Rubio mnogo vi{e je `eleo nego {to

je mogao i umeo. Jedini koji je dr`ao uzdrmanu Barsu u prvom poluvremenu bio je Jaka Lakovi~, dok su na drugoj strani Jan Veseli, Lorens Roberts i Slavko Vrane{ uspostavili potpunu dominaciju pod ko{e-

DU[KO VUJO[EVI], TRENER BEOGRA\ANA

Pobeda ~ista kao suza Du{ko Vujo{evi}, trener ko{arka{a Partizana, jo{ jednom je potvrdio da je titula najboqeg trenera Evrope, koju je od kolega dobio pro{le godine, zavr{ila u pravim rukama. I bez Aleksa Mari}a, Partizan je takti~ki nadvisio veliku Bar-

{ke, ali senzacionalne pobede, kojom su se osamili na ~elu svoje grupe u Top 16 fazi Evrolige. Vujo{evi}, je odmah posle ve}awa sudija da li je ko{ Mikaela postignut ili ne, rekao da je pobeda wegovih ko{arka{a nad Barselonom ~ista.

konferenciji za novinare posle utakmice. – Ipak, nije gospodski da o tome ovde raspravqamo, jer sudije su po{teno presudile. Imao je Lamonika, zahvaquju}i TV snimku na kome se sporna situacija odli~no vidi, priliku da uo~i sve {to se de{avalo i da donese jedinu mogu}u odluku. Uostalom, ne bi

napada. Nismo se ~upali ni s odbranom u tim kriznim trenucima. Tada sam tra`io tajm-aut i dogovorili smo se kako da nastavimo me~. Kometari{u}i posledwi napad Barselone, Vujo{evi} je rekao da je malo odustao od svoje uobi~ajene taktike i da nije i{ao na faul.

Barselona uloìla àlbu Ko{arka{ki klub Barselona àlio se na sudijsku odluku kojom nisu priznati poeni Pita Mikela u posledwoj sekundi utakmice protiv Partizana. Partizan je pobedio Barselonu 67:66 i naneo joj prvi ovosezonski poraz u Evroligi. Doma}in je vodio sa 67:66, posle poena Aleksandra Ra{i}a s linije za slobodna bacawa, kada je u posledwem napadu {utirao Pit Mikel, ali je lopta iza{la iz obru~a i vreme je isteklo. Stru~ni {tab Barselone se nakon toga àlio, tvrde}i da je Lorens Roberts izbacio loptu iz ko{a, ali sudije su posle dugog ve}awa odlu~ile da ne priznaju poene Barselone. Kona~nu odluku po àlbi Katalonaca done}e disciplinska komisija Evrolige.

Lorens Roberts odigrao sjajnu partiju u me~u s Barselonom

selonu, u ~emu je, naravnu, Duletov potpis bio vi{e nego o~igledan. Otupili su o{trice napada rivala momci u belim dresovima i pokazali da potpuno veruju svom treneru, ali i jedni u druge, {to ih je i dovelo do te-

- Kada istekne vreme, lopta ne sme da se dira ako je iznad cilindra ko{a, a ~im evidentno krene da izlazi iz wega i nije iznad obru~a, onda igra~i mogu da ska~u, {to je Roberts i uradio - rekao je Vujo{evi} na

bilo ni po{teno da je druga~ije odlu~io. Stru~ni {tab Barselone protestovao je kod sudija, koji nisu priznali poene Pita Mikela u posledwoj sekundi utakmice, tvrde}i da je Roberts izbacio loptu iz obru~a. Me|utim, Vujo{evi}, koji je prisustvovao pregledawu snimka zajedno s kolegom Havijerom Paskvalom, naglasio je da su sudije u nekoliko navrata vra}ale TV snimak i istakao da verovatno ne bi ovoliko ve}ale da se ne radi o Barseloni. - Veoma sam sre}an posle ove pobede, ako uzmemo u obzir da je ovo prvi poraz Barselone i wihova reakcija na kraju utakmice pokazuje koliko im je bilo stalo da dobiju me~ u Beogradu. Dobro smo igrali prvo poluvreme i u odbrani i u napadu, a mo`da su wihovi igra~i podlegli malo atmosferi koja je bila fenomenalna, nikad boqa. U drugom poluvremenu smo u jednom trenutku prestali da igramo, jer na devet razlike za wih imali smo neiskori{}ena tri ili ~etiri

- Obi~no insistiram da se pravi faul i sve kolege u Evroligi to znaju, po{to se dobro me|usobno poznajemo, odnosno znamo stil igre. Ipak, te{ko smo davali ko{eve, a oni verovatno nisu ni o~ekivali na{u zonu i zato sam odstupio od svog opredeqewa. Jednostavno, osetio sam da tako treba da se uradi i to je donelo rezultat - rekao je on. Trener Barselone Havijer Paskval rekao je da je ovu utakmicu obele`ila prva ~etvrtina, koju je wegov tim odigrao lo{e, bez napada i obrane. Dodao je da u prvom poluvremenu Barselona nije pokazala ni deli} svojih mogu}nosti. - U tre}oj ~etvrtini po~eli smo da igramo boqe, s vi{e brzine, a u posledwoj smo mogli da pobedimo zahvaquju}i dobrom bloku i {utu za tri poena - istakao je Paskval. - Odluka sudija na kraju utakmice je diskutabilna i mislim da je Jan Veseli napravio faul nad Mikaelom, ali mora}u jo{ jednom da pogledam TV snimak.

vima. Nije Partizan svoju igru temeqio na individualnim kvalitetima. Naprotiv, snaga kolektiva i perfektna odbrana doneli su Beogra|anima velikih 11 poena na poluvremenu. I, podvucimo to jo{ jednom,

sjajna, neverovatna podr{ka s tribina. Partizan je bio hrabar, mudar i, recimo i to, bio je miqenik sportske sre}e. A ona, opet, prati hrabre i, ako tako posmetramo, ni{ta nije bilo slu~ajno. Ni to {to je Lakovi~ proma{io {ut za pobedu u regularnom delu, niti {to je lopta iza{la iz obru~a u posledwem ataku Barselone u produètku, posle {uta Mikela. Mo`da pomalo anahrono pa i sentimentalno zvu~i stih Wego{ev da “boj ne bije svijetlo oru`je, ve} boj bije srce u junaka”, ali u beogradskom duelu pokazao se kao potpuno – ta~an. Bogata Barselona, predvo|ena skupim asovima iz svih krajeva sveta, nai{la je na nevi|en otpor mnogo siroma{nijeg tima. Ali tima koji je je imao veliko srce. Osim èqe da dokaù koliko vrede, igra~i Partizana borili su se za Partizan, a koliko je to delovalo na wega, videlo se po neuobi~ajeno lo{oj igri Lestera Boa Mekejleba, igra~a Partizana, koji je jo{ dugo vremena u svla~ionici sedeo, zbuwen svim onim {to ga je sna{lo i ponavqao za sebe: - Ovo je neverovatno! Ipak, pobeda Partizana, uprkos àlbi koju je Barsa uloìla, velika je barem toliko koliko je bilo veliko srce svih igra~a crno-belih. Po{tena, izvojevana znawem, snagom, voqom i èqom Beogra|ana da jo{ jednom, zajedno s navija~ima (jer se igra~i i navija~i Partizana ne mogu razdvajati!), prirede Evropi senzaciju kakve se retko de{avaju. A. Predojevi}

IGRA^I PARTIZANA I U SLAVQU OSTALI ^VRSTO NA ZEMQI

Jo{ ni{ta nije gotovo

Partizan je posle produ`etka pobedio Barselonu sa 67:66 i naneo joj prvi poraz u Evroligi ove sezone. Beogra|ani su istakli da su prezadovoqni zbog pobede nad Barselonom, ali da ipak ne smeju da polete, jer jo{ nisu izborili plasman me|u osam najboqih. - Nismo ni na 50 odsto plasmana me|u Top osam, ima jo{ mnogo da se igra, tako da ne smemo da poletimo. Ovo je bila veoma va`na pobeda, koja nam mnogo zna~i. ^eka nas Marusi u slede}em kolu, ekipa

- Najva`nije je da se ostane ~vrsto, s obe noge, na zemqi, nikakvo poletawe ne sme da nam se dogodi. Odigrali smo odli~no u odbrani u prvom poluvremenu, istina i rival je proma{ivao. Nismo gubili veru, ~ak ni kada smo gubili s devet razlike. Va`no da smo se dobro prilagodili wima i na kraju pobedili - rekao je Bo`i}. Bonifejs Ndong rekao je da je privilegija igrati u Beogradu i da misli da je wegova ekipa ipak pobedila.

Sudija Lomika, Paskal i Vujo{evi} gledaju TV snimak

koja sigurno nije za potcewivawe. [ta god da ko o~ekuje, ne smemo da se opustimo kao protiv Orleana, kada su svi upisali pobedu, a mi smo izgubili - rekao je iskusni ko{arka{ crno-belih Du{an Kecman. Kapiten Partizana Petar Bo`i} rekao je da se wegova ekipa dobro prilagodila Kataloncima i da ni jednog trenutka nije gubila veru u pobedu.

- Dobro smo se borili, znali smo da je Partizan kvalitetan tim i nismo ih potcenili. Uspeli smo da se vratimo i do|emo do preokreta. Mislim da smo mi pobedili, trebalo je da ko{ bude priznat. Igrao sam ranije u Beogradu, to je posebno ose}awe. Ovo su najboqi navija~i, privilegija je igrati pred wima - rekao je tamnoputi Ndong.

SPORT

DNEVNIK ZVEZDIN NAPADA^ JEVTI] PROGNOZIRA

Gu`va i na klupi Dva treninga dnevno na odli~nim terenima, kvalitetna ishrana i sjajan sme{taj u hotelu „Kalista“ u Beleku, qubazno osobqe i promenqivo vreme, klasi~ne su stavke u raportu sa priprema crveno-belih u Antaliji. Takve utiske prenosi i Aleksandra Jevti}a, golgeter Zvezde, posle tri dana rada u okviru druge faze priprema za prole}nu sezonu. Poraz u pre-

- Niko nije oti{ao, stigle su kvalitetne novajlije. Sigurno da }e oni u~initi da imamo du`u klupu na kojoj }e vladati velika gu`va.. Ne}e se lako ulaziti ni u protokol, a da ne govorim o startnih 11. To i jeste poenta pri~e. Podi}i}emo nivo igre korz kvalitet igra~a – smatra Jevti}. Jesenas su tri napada~a (Leki}, Perovi} i Jevti}) gotovo

S treninga Zvezde u Beleku

mijernom duelu, kontrolnog tipa, protiv Matersburga nikoga nije previ{e zabrinuo - Rezultat zaista nije va`an, niji ni bio u prvom planu.Trener Petrovi} je kombinovao, video {ta smo i koliko pokazali, nakon napornih treninga. Istina, vreme je bilo o~ajno, nemogu}i uslovi i te{ko je pri~ati o lepoti fudbala. Ipak, i u takvom ambijentu stvorili smo nekoliko zicera, a gol smo primili u uvodu susreta na neobi~an, rekao bih glup na~in – ka`e Jevti}. Standardni napada~ Crvene zvezde uveren je da }e tim u nastavku sezone biti osetno ja~i.

ravnomerno podelili minutaù i broj postignutih golova. Sada su tu jo{ Trifunovi} i mladi Milo{ Reqi}. - Bi}e prostora za igru, za sve koji se na terenu dokaù. Svakako da su wih dvojica kvalitetni napada~i i zna~i }e nam puno u naredna tri meseca kad se re{ava pitawe „duple krune“. O~ekivawa su velika na prole}e, ali i daqe smo sa „obe noge na zemqi“ jer je tako najboqe. Navija~ima moèmo da obe}amo maksimalno zalagawe, èqu da u svakom duelu budemo boqi od rivala - konstatovao je Aleksandar Jevti}. Z. Rangelov

Pomirili se Rajevac i Muntari Selektor reprezentacije Gane Milovan Rajevac uspeo je da izgladi odnos sa fudbalerom sredine terena Intera Sulijem Muntarijem, koji }e igrati za selekciju wegove zemqe na predstoje}em Svetskom prvenstvu. Rajevac je Muntarija izostavio iz tima za pro{lomese~ni Kup afri~kih nacija u Angoli na kome je Gana igrala u finalu. Razlog je bio neobrazloèni Muntarijev odlazak sa priprema za kontrolnu utakmicu sa Angolom. Srpski trener je potom Muntarija potraìo u Milanu gde je èleo da i napada~a Intera Marija Balotelija nagovori da igra za Ganu na Mundijalu. Dvodnevna poseta,

ipak, zavr{ena je na neo~ekivan na~in. Zvao sam ih telefonom, poku{ao da ih kontaktiram. Ali, niko se nije javio i ja sam oti{ao - pojasnio je Rajevac sa zaka{wewem. Baloteli, koji je ro|en u Gani, ali je igrao za mladu selekciju Italije, jo{ se nije javio Rajevcu, dok se Muntari izvinio za svoj postupak, pa }e biti u timu za Svetsko prvenstvo. - Za Svetsko prvenstvo su nam potrebni iskusni igra~i. Igra~i poput Xona Mensaha, Xona Pantsila, Mikaela Esjena, Sulija Muntarija. Od wih zavisi. Od toga koliko `ele da igraju, jer meni su potrebni samo ako su spremni da za Ganu daju svoj maksimum - istakao je Rajevac.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Teàk teren nije smetao Cement - In|ija 1:1 (1:1) BEOÎN: Sportski centar Cementa, gledalaca oko 100, sudija Mandi} (Novi Sad), strelci: Lukaja u 3. za Cement, Isidorovi} u 6. minutu za In|iju. CEMENT: Stani}, Dragoqevi}, Trbovi}, Glogovac, Jovi~evi}, Plav{i}, Xari}, Ili}, Kosovi}, Stoji~i}, Lukaja. Igrali su jo{: Kneèvi}, Ivanovi}, Ga{parevi}, La}arak, Romi}, Raki}, Gostovi}, @ià, Peci}, Terzi}, Ba~i}, \uri}, Sekuli}, Male{evi}. IN\IJA: Poleksi}, Lomi}, Joksimovi}, Jahovi}, Jovanovi},

Goli}, Vu~eti}, Karaxi}, Milovac, Isidorovi}, Jankovi}. Igrali su jo{: Vujasinovi}, \urovi}, Marijanovi}, Kosi}, Dimitrov, Bubalo, Koxo, Dimitrijevi}, Jawi}, An|elkovi}, Novakovi}. Tre}a kontrolna urakmica Beo~inaca, ovoga puta protivnik prvoliga{ iz In|ije. Po te{kom i raskva{enom terenu vi|en je dopadqiv fudbal,a postignuta su dva gola. Ekipa iz In|ije posle utakmice otputovala je na dvanestodnevne prirpeme u Makedoniju. B. Star~evi}

petak5.februar2010.

VOJVODINA DANAS IGRA DRUGU TRENING UTAKMICU U TURSKOJ

Sigma novi test za Novosa|ane (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Pred fudbalerima Vojvodine u Turskoj je novi test. Posle remija s Ko{icama (1:1), Novosa|ane danas o~ekuje duel s ekipom sli~nog stila, ~e{kom Sigmom iz Olomouca. Pro{le godine Vojvodina se tako|e sastala sa Sigmom, kada je boje ~e{kog tima branio nekada{wi {to{per crveno-belih iz perioda kada su stigli do finala Intertoto kupa – Darko [u{kav~evi}. Novosa|ani su pro{le zime slavili 2:0 i niko u redovima na{eg tima ne bi imao ni{ta protiv da tako bude i danas. No, kako je {ef stru~nog {taba Branko Babi} rekao, prevashodno ga zanima takti~ka disciplina, odnos prema igri i tek potom rezultatski u~inak. - Uglavnom sam zadovoqan kako su igra~i do sada pristupali obavezama. Dobro je da su svesni teìne zadataka koji su pred wima.. Nekima to ide lak{e, nekima teè, ali u celini gledano, pripreme dobro proti~u. Nema teìh povreda, vreme nas uprkos naglim promenama za sada sluì, pa sve ide prema planu, {to je za ovu fazu izuzetno va`no – smatra Babi}. Me~ sa Ko{icama pokazao je neke mane. Pre svega to se odnosi na postavqawe prilikom prekida, pa }e se o tom segmentu povesti vi{e ra~una, naro~ito iz razloga jer su êsi tim koji odli~no koristi slobodne udarce i kornere. Kada je o dana{wem rivalu Vojvodine re~, jasno je da je to ekipa koja pripada drugoj polovini ~e{ke elitne lige. Sigma je polusezonu zavr{ila na 9. mestu od 16 timova s u~inkom od po {est pobeda i poraza, ~etiri remija i gol razlikom 27:17 i 22 osvojena pobeda u 16

Pajovi} u inspekciji Iz klupskog rukovodstva na pripremama s fudbalerima Vojvodine u Antaliji nalazi se ~lan Upravnog odbora kluba \er| Balaton. Kako je najavqeno, wemu }e se danas pridru`iti i potpredsednik novosadskog superliga{a Du{an Pajovi}.

Stigli romanti~ari Od ~etvrtka je hotel „Titanik“ puniji za jednu srpsku ekipu. Novosa|anima su se u ovom velelpnom zdawu pridru`ili fudbaleri OFK Beograda, a na doru~ku se s biv{im saigra~ima pozdravio Veseqko Trivunovi} koji sada brani boje romanti~ara s beogradske Karaburme ba{ kao i nekada{wi prvotimac Vojvodine, sada kapiten OFK Beograda, Branko Lazarevi}.

Slaven Stjepanovi} ve`ba pod nadzorom lekara dr Borka Vukosava i fizioterapeuta Nemawe Miji}a

utakmica. Vode}i tim u ^e{koj su Teplice s 32 boda, a posledweplasirani Bohemians sakupio je svega 10 bodova. Sigma je do dolaska u Tursku odigrala tri kontrolna me~a u svojoj zemqi. Pobedila je ni`erazredne Karvinu 3:0, Breclav 4:2 i Hlu~in 3:1, dok je Vojvodina pre ove utakmice pobedila Metalac iz Futoga 3:0 (strelci Mudrinski, Karan i Adams) i

remizirala s Ko{icama 1:1 (strelac Bilbija). Lako je mogu}e da Vojvodina, za razliku od duela s Ko{icama, dana{wu utakmicu po~ne u formaciji: 4-4-1-1, gde bi u jednoj varijanti iza najisturenijeg Bilbije igrao Adams, a u drugoj iza Mr|e – \urovski. Skoro je sigurno da }e Babi} kombinovati i na {toperskim tandemima, a podse}amo da su po poluvremenu u remiju s Ko{i-

cama dobili Ple~ i \uri{i}, odnosno Lovri} i Karan, dok je Makedonac Mojsov pauzirao zbog lak{e povrede. On je u me|uvremenu s tako|e lak{e povre|enim Stjepanovi}em radio po posebnom tretmanu, potom se ju~e redovno ukqu~io u trening, pa se o~ekuje da Mojsov sigurno, a mo`da i Stjepanovi}, ukoliko tako proceni lekar ekipe dr Borko Vukosav, danas dobije {ansu. Me~ Vojvodina–Sigma igra se na centralnom terenu Sportskog centra „Titanik“, (14), gde }e Novosa|ani odigrati i preostala dva duela u Antaliji, 8. s ukrajinskom Vorsklom iz Poltove i 11. februara s rumunskim Temi{varom. S. Savi}

NAEMEKA A\URU @ELI DA ZABORAVI JESEN

Plakao sam no}ima ANATALIJA: Dvadesettrogodi{wi Naemeka A|uru stigao je letos iz Javora kao veliko poja~awe u Vojvodinu, ali posle {est provedenih meseci taj epitet nije opravdao. Nije razlog wegov kvalitet ili proma{aj onih koji su se opredelili da ga angaùju, ve} neugodna povreda koja ga je odvojila od terena kada je timu bio najpotrebniji. îwenice jasno govore: slu~ajno ili ne, tek, Vojvodina je pobe|ivala dok je u timu bio Naemeka A|uru. U prva tri kola Vo{a je osvojila svih devet bodova, a u dva susreta s Austrijom iz Be~a u kvalifikacijama za Ligu Kupa UEFA, wegov u~inak tako|e je bio me|u najboqima. - @elim jesen da zaboravim {to pre – kaè A|uru, koji je domah po dolasku dobio nadimak \ura, {to odgovara i wemu i saigra~ima. – Kada sam se povredio i saznao da }u morati da pauziram skoro celu polusezonu, nisam mogao da se smirim danima. No}ima sam plakao ne shvataju}i za{to je to moralo da mi se desi kada sam po~eo dobro da igram i opravdavam ukazano poverewe. Pripreme u Antaliji su {ansa za sve kandidate za tim, pa tako i za A|urua. U me~u s Ko{icama odigrao je drugo poluvreme, a ocene o wegovom u~inku su podeqene, od onih da je sasvim dobro odigrao prvi me~, do tvrdwe da mora i moè boqe. - Naravno da mogu boqe, pa zato i nisam potpuno zadovoqan. [ef mi je sugerisao da moram jo{ vi{e da tr~im i da se borim, a ja kaèm samo neka bude zdravqa, bi}e i dobrih igara. Najboqe znam koliko mogu – samokriti~an je nigerijski internacionalac. U hotelu „Titanik“ cimer je s novajlijom iz Gane Sadikom Adamsom.

Naemeka A|uru na treningu kraj hotela „Titanik”

- Dobar je momak, a odli~an je i igra~. Vidi se to i bi}e nam poja~awe. ^udno mi je to {to drugovi misle da se lako sporazumevamo. Me|usobno pri~amo na engleskom jer se jezici u Gani i Nigeriji potpuno razlikuju – obja{wava A|uru. Pre dolaska u Vojvodinu igrao je u Javoru. - U Ivawicu me je iz Druge nigerijske lige doveo Igbodo, fudbaler koji je, ako se se}ate, svojevremno u dresu Javora dao fantasti~an gol Crvenoj zvezdi. Tri i po sezone proveo sam u Javoru, a onda s Vuli}evi}em stigao u Vojvodinu. Mi-

Riba Uprkos raznim |akonijama na trpezi hotela „Titanik“, Naemeka A|uru kaè da on nema mnogo izbora. - Meso takore}i uop{te ne jedem, pa mi je glavno jelo u tawiru uvek riba. Dobro je da svaki dan ima bar jedna vrsta. U Nigeriji jedemo mnogo ribu i ta navika mi je ostala. Izbor salata, sveèg vo}a i povr}a je dobar pa sam s te strane zadovoqan – kaè A|uru.

roslav je imao boqu polusezonu od mene. Sada je red da se i ja poka`em – smatra Nigerijac. Ugovor s Vojvodinom ima jo{ godinu i po dana, ali o~ekuje da bi sredinu mogao da promeni ve} na leto. - Ako budem igrao dobro, bi}e i ponuda. Kada bih mogao da biram, bez razmi{qawa bih izabrao [paniju. Ta zemqa me odu{evqava, pa i fudbal koji se tamo igra – ne krije A|uru, dodav{i da bi eventualan poziv u reprezentaciju Nigerije za Svetsko prvenstvo do`iveo kao najve}e priznawe. S. Savi}

SPORT

petak5.februar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A

Subota Palermo - Parma Livorno - Juventus Nedeqa Atalanta - Bari Inter - Kaqari Lacio - Katanija \enova - Kjevo Bolowa - Milan Udineze - Napoli Sijena - Sampdorija Fiorentina - Roma 1. Inter 21 15 4 2. Milan 21 12 5 3. Roma 22 12 5 4. Napoli 22 10 8 5. Juventus 22 10 4 6. Palermo 22 9 7 7. Sampd. 22 9 6 8. Kaqari 21 9 5 9. Bari 22 8 8 10. \enova 22 9 5 11. Fiorent. 21 9 4 12. Kjevo 22 8 5 13. Parma 21 8 5 14. Bolowa 22 6 6 15. Lacio 22 4 10 16. Livorno 22 6 4 17. Udineze 21 5 6 18. Katanija 22 4 8 19. Atalanta 22 4 5 20. Sijena 22 3 4

(18) (20.45)

2 4 5 4 8 6 7 7 6 8 8 9 8 10 8 12 10 10 13 15

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 45:19 49 36:22 41 37:26 41 31:24 38 34:29 34 29:25 34 28:30 33 34:26 32 30:24 32 35:36 32 28:24 31 23:23 29 24:29 29 24:31 24 17:23 22 14:30 22 23:28 21 22:30 20 20:34 17 23:44 13

ITALIJA – SERIJA B Torino - Bari

Danas

Subota Ankona - Albinolefe Mantova - Askoli Citadela - ]ezena Krotone - Empoli Frosinone - Le}e Pja}enca - Padova Vi}enca - Re|ina Modena - Salernitana Triestina - Sasuolo Ponedeqak Galipoqi - Groseto 1. Le}e 23 12 6 5 2. ]ezena 23 10 9 4 3. Sasulo 22 10 9 3 4. Ankona 22 11 4 7 5. Groseto 23 9 9 5 6. Bre{a 23 10 5 8 7. Empoli 23 9 7 7 8. Frozinone 23 10 4 9 9. Albinol. 23 8 8 7 10. Modena 23 9 5 9 11. Torino 23 8 7 8 12. Askoli 23 8 7 8 13. Galipoqi 23 7 8 8 14. Vi}enca 23 6 10 7 15. Triestina 22 7 6 9 16. Citadela 22 6 8 8 17. Padova 23 6 8 9 18. Re|ina 23 7 5 11 19. Krotone 22 6 9 7 20. Mantova 22 4 10 8 21. Pja}enca 22 5 6 11 22. Salernitana22 3 6 13

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45) 35:25 42 31:13 39 34:20 39 32:24 37 34:32 36 31:28 35 28:25 34 32:36 34 31:31 32 20:22 32 28:21 31 35:34 31 21:29 29 21:21 28 23:30 27 27:27 26 24:26 26 27:34 26 22:28 25 24:27 22 16:27 21 19:35 15

êlzi na ni{anu tobyija (1.75) êlzi - (3.10) Arsenal (4.25) Posledwih nekoliko godina Arsenal nema lek za ekipu êlzija.Uprkos ve~likim naporima, izabranici Arsena Vengera nikako da na|u lek za jednu od najkvalitetnijih ekipa na Starom kontinentu koja ponovo isti~e kandidaturu za titulu. Bez obrzira {to je êlzi prvi na tabeli, a Arsenal tre}i, doma}in u ovom me~u ne bi trebao da ima ve}ih problema, jer su tobxije slabo snalaze u derbi me~evima. êlzi je kona~no kompletan, ekipi su se pridruìli Drogba i dru{tvo s afri~kog kupa. Uz trijumf doma}ina treba o~ekivati i prvu goleadu, na me~evima izme|u êlzija i Arsenala uvek se postiè dosta golova. Na{ predlog: 1, 4-6.

(1.80) Liverpul - (3.10) Everton (4.00) U gradskom derbiju, te{ko je prognozirati pobednika, ali je to, u ve}ini slu~ajeva, dodatna motivacija za kladioni~are. Ipak, crveni sa Enfilda nose ulogu blagog favorita. Xerard, Karager i dru{tvo iskoristili su nere{en rezultat Totenhema u pro{lom kolu i pri{li im na svega jedan bod, te im svaka pobeda zna~i mnogo za ulazak me|u ~etiri prvoplasirana tima na tebeli. Treba uzeti u obzir i ~iwenicu da je iza crvenih ekipa Man~ester sitija, s bodom zaostatka i ~ak dva me~a mawe, kao i da je Everton ne{to slabijim igrama gotovo izgubio pravo da se nada da na kraju sezone mo`e do nekog od evrospkih kupova. Na{ predlog: 1.

[PANIJA – SEGUNDA

Gol Drogbe doneo je samo bod ^elziju u me~u s Hal sitijem

(1.80) PS@ - (3.00) Lorijen (4.40) Pariz sen @ermen jedna od najnezahvalnijih ekipa za kladioni~are,. nebrojeno puta do sada su iznenadili i pozitivno i negativno, aliu me~u s Lorijenom ne trebalo biti iznena|ewa. Lorijen je boqe plasiran od Pari`ana, ali na gostovawima ima veoma lo{ u~inak (svega ~etiri pobede i jedna nere{ena partija). Na{ predlog: 1, 2-3.

(1.80) Palermo (3.10) Parma (4.00) Da li }e Sicilija ostati neosvojiva? Jedno je od glavnih pitawa gostovawe Parme u najve}em gradu ovog ostrva. Pa-

Inter pobedio Fiorentinu

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

FRANCUSKA

Subota Bulow - Monpeqe So{o - Nansi Grenobl - Okser Lens - Le Man Nica - Lil PS@ - Lorijen Ren - Bordo Nedeqa Tuluz - Lion Sent Etijen - Monako Marseq - Valensijen 1. Bordo 22 15 3 2. Monpeqe 22 13 3 3. Lil 22 12 4 4. Lion 22 11 6 5. Monako 22 12 3 6. Okser 22 11 6 7. Marsej 21 10 6 8. Ren 22 9 7 9. Lorien 22 9 5 10. Tuluz 22 9 5 11. Valensijen 22 9 5 12. Nansi 22 9 3 13. So{o 21 9 3 14. PS@ 22 8 5 15. Lens 22 7 6 16. Nica 22 6 4 17. Sant Etijen22 5 5 18. Le Man 22 4 4 19. Bulow 22 3 7 20. Grenobl 22 1 4

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

4 6 6 5 7 5 5 6 8 8 8 10 9 9 9 12 12 14 12 17

(17) (17) (21) 36:14 48 30:25 42 42:22 40 38:28 39 30:24 39 21:15 39 33:24 36 29:19 34 33:26 32 25:18 32 34:30 32 27:31 30 20:25 30 33:24 29 20:27 27 22:37 22 13:28 20 19:36 16 15:37 16 12:42 7

(2.50) Fiorentina (3.00) Roma (2.50) Bi}e to vdeliki derbi, Fiorentina je u sredu izgubila u Kupu, pa je qubi~astima me~ s Romom prilika za va|ewe. Joveti} se vratio u tiom qubi~astih, {to mnogo zna~i za tim iz Firence, s druge strane posle po~etnih slabosti Roma je naj-

zad prona{la svoju igru pa vaqa o~ekivati da }e se na Artemiju Frankiju voditi velika bitka. Na{ predlog: h

(4.00) Frajburg - (3.10) [alke (1.80) Frajburg ove godine ni izbliza ne igra kao u minuloj sezoni, s druge strane [alke `eli titulu. Gosti su u maloj prednosti u seriji su dobrih rezultata, dok doma}ini gr~evito tra`e bodove spasa. Frajburg je na rubvu provalije, pa mu ovaj me~ predstavqa mio`da i kqu~nu utakmicu u prvenstvu. Me|{utim, kod Nem,aca je malo iznena|ewa, pa vawa realno proceniti situaciju. Na{ predlog: h I. G.

Ajala se vratio ku}i Fudbalski veteran Roberto Ajala odlu~io je da potpi{e ugovor sa Rasingom iz Buenos Ajresa nakon ~ega se vratio u Argentinu posle 15 godina provedenih u Evropi. Ajala nedavno sporazumno je raskinuo ugovor sa {panskim prvoliga{em Saragosom, posle ~ega je odbio da pre|e u River Platu, kao i u Intepedijente. Rasing je jedini klub koji je ozbiqno razgovarao s mojim

Dijego Milito

Fudbaleri Intera savladali su u Milanu ekipu Fiorentine rezultatom 1:0 (1:0) u prvom me~u polufinala kupa Italije. Jedini pogodak na me~u postigao je Gabrijel Mili-

to u 33. minutu me~a. Revan{ susret zakazan je za 14. april u Firenci. Trener Fiorentine Pranedli je u fini{u me~a ubacio u igru i Adema Qaji}a.

HOLANDIJA

BELGIJA

Viqem - Breda

Danas

(20.45)

Subota

PSV - Den Hag Roda - Sparta Herenven - Utreht Herakles - Groningen Nedeqa RKC - NEC Fejenord - AZ Alkmar Venlo - Vitese Ajaks - Tvente 1. PSV 21 17 4 2. Tvente 21 17 4 3. Ajaks 21 14 4 4. Fejenord 20 11 6 5. Herakles 21 10 3 6. Utreht 21 8 8 7. NAC 21 8 6 8. AZ Alkmar 21 9 2 9. Groningen 21 7 6 10. Venlo 21 5 9 11. Vitese 21 6 5 12. Roda 21 5 5 13. Herenven 21 6 2 14. Sparta 21 5 5 15. NEC 20 4 7 16. Den Hag 21 4 6 17. Viqem 20 5 2 18. RKC 20 4 0

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

0 0 3 3 8 5 7 10 8 7 10 11 13 11 9 11 13 16

(14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 49:14 55 42:15 55 60:17 46 31:17 39 27:28 33 24:20 32 29:30 30 33:24 29 25:28 27 29:30 24 24:34 23 25:40 20 23:39 20 20:37 20 22:35 19 20:38 18 24:39 17 17:39 12

Subota Anderleht - Sent Truden Lokeren - Mehelen Serkl Bri` - Ruselar Vesterlo - @erminal Nedeqa Varegem - Klub Bri` Genk - Standard Kortrijk - [arlroa 1. Anderleht 22 17 3 2 2. Klub Bri` 22 14 3 5 3. Gent 23 12 5 6 4. Varegem 22 10 6 6 5. Sent Truden 23 9 5 9 6. @erminal 23 9 5 9 7. Standard 22 8 8 6 8. Mehelen 23 10 2 11 9. Kortrijk 22 8 7 7 10. Genk 22 7 8 7 11. Serkl Bri`21 6 5 10 12. Vesterlo 22 6 6 10 13. [arloa 20 4 7 9 14. Roselar 21 4 3 14 15. Lokeren 21 3 3 15

(20) (20) (20) (20) (18) (20.30) (20.30) 49:17 54 43:28 45 43:26 41 34:26 36 28:30 32 26:34 32 32:26 32 30:39 32 27:25 31 27:23 29 32:34 23 21:30 22 20:30 19 26:49 15 16:35 12

agentom. Sve uslove su ispunili, dok su ostali klubovi bili zainteresovani, ali ni{ta konkretno nisu ponudili - izjavio je Ajala. Kapiten reprezentacije Argentine u Saragosu je letos stigao iz Viqareala. U karijeri je igrao za Ferokaril, River Platu, Napoli, Milan, Valensiju. Za reprezentaciju Argentine odigrao je 115 utakmica i postigao sedam golova.

Novi poraz Portsmuta U zaostalim utakmica 21. kola engleske Premijer lige postignuti su slede}i rezultat: Fulam - Portsmut 1:0 (0:0), (Grining 74.), Hal - ^elzi 1:1 (1:1) (Mujokolo 30’ - Drogba 43’). GR^KA Subota Aris - Pantrakikos Kavala - Jawina AEK - Ksanti Nedeqa Atromitos - Panionios Ergoletis - Asteras Iraklis - PAOK Olimpijakos - Levadiakos Larisa - Panatinaikos 1. Panatinaikos2015 4 1 2. Olimpijakos 20 13 4 3 3. PAOK 20 13 4 3 4. Aris 20 8 8 4 5. AEK 20 8 6 6 6. Asteras 20 8 5 7 7. Atromitos 20 7 5 8 8. Ergotelis 20 6 7 7 9. Ksanti 20 7 4 9 10. Kavala 20 6 6 8 11. Panionios 20 6 6 8 12. Iraklis 20 6 4 10 13. Gianina 20 5 6 9 14. Larisa 20 5 6 9 15. Levadiakos20 5 4 11 16. Pantrakikos20 1 3 16

PORTUGAL

(15.45) (15.45) (18) (13.30) (13.30) (13.30) (15.45) (18) 38:12 49 29:11 43 25:8 43 24:18 32 29:27 30 20:17 29 25:24 26 22:23 25 16:19 25 17:18 24 24:24 24 24:30 22 19:29 21 19:29 21 18:30 19 13:43 6

Subota Sporting (L) - Akademika V. Setubal - Benfika Nedeqa Olhanense - Nacional Rio Ave - Leiksoe{ Maritimo - Leiria Gimarae{ - Fereira Porto - Naval Ponedeqak Belenense{ - Braga 1. Benfika 18 14 3 1 2. Braga 17 13 3 1 3. Porto 17 11 3 3 4. Sporting 17 7 6 4 5. Leirija 18 7 5 6 6. Nasional 17 7 3 7 7. Gimarae{s 17 6 5 6 8. Maritimo 17 6 4 7 9. Rio Ave 17 4 8 5 10. Fereira 17 4 7 6 11.Naval 17 5 3 8 12. Akademika 17 4 4 9 13. Olhanense 17 2 8 7 14. Leiksoe{ 17 3 5 9 15. Setubal 17 3 5 9 16. Belenense{ 17 1 8 8

Subota El~e - Numansija Hirona - Himnastik Real Mursija - Sosijedad Viqareal 2 - Kordoba Nedeqa Betis - Herkules Las Palmas - Hueska Selta - Salamanka Kadiz - Levante Kasteqon - Rekreativo Real Union - Albasete 1. Herkules 22 12 7 3 2. Sosiedad 22 12 7 3 3. Kartagena 22 10 7 5 4. Betis 22 9 6 7 5. Levante 22 8 9 5 6. Numansija 22 9 6 7 7. Viqareal 22 9 6 7 8. Himnastik 22 9 5 8 9. El~e 22 8 7 7 10. Rajo 21 7 9 5 11. Salamanka 22 7 8 7 12. Kordoba 21 6 10 5 13. Las Palmas22 6 9 7 14. Rekreativo22 7 6 9 15. Albasete 22 6 8 8 16. Hueska 22 5 10 7 17. Selta 22 5 10 7 18. Kadiz 22 5 9 8 19. Hirona 22 5 8 9 20. Mursia 22 4 10 8 21. Real Union 22 4 6 12 22. Kasteqon 22 4 5 13

(16) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) (17) 33:16 43 34:20 43 31:20 37 30:23 33 25:21 33 29:27 33 29:29 33 23:25 32 34:34 31 34:26 30 27:29 29 19:21 28 24:24 27 19:21 27 31:36 26 18:20 25 20:24 25 22:32 24 29:36 23 27:30 22 17:27 18 21:35 17

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Fudbaleri Seviqe savladali su na svom terenu ekipu Hetafea rezultatom 2:0 (1:0) u prvom me~u polufinala {panskog kupa Kraqa. Doma}ina je u vo|stvo na isteku prvog poluvremena doveo Fabijano, a kona~an rezultat postavio je Mario koji je u 80. minutu sproveo loptu u sopstvenu mre`u. Revan{ me~ na programu je za sedam dana u predgra|u Madrida.

(20.30)

(15.30) (17.30) 45:16 44 42:17 42 31:15 41 28:23 36 37:21 35 37:24 28 25:27 28 24:29 27 27:24 25 24:25 25 36:39 25 29:4 25 17:21 24 22:36 21 20:39 18 22:34 17 16:35 16 16:39 11

lermo je u dru{tvu ekipa koje do sada nisu osetile gor~inu poraza na svom stadionu (uz wih tu su jo{ Inter, Sampdorija i Napoli). S druge strane, Parma veoma slabo igra na strani, iako ima solidnu zalihu u odnosu na ekipa iz opasne zone, lako bi mogla da se na|e u nezavidnoj situaciji. Na{ predlog: 1, 2-3.

Seviqi dva gola prednosti

POLUFINALE KUPA ITALIJE

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Verder - Herta Subota Volfsburg - Bajern (M) Keln - Hamburg Frajburg - [alke Bohum - Bajer (L) Hofenhajm - Hanover Nirnberg - [tutgart Nedeqa Majnc - Borusija (M) Borusija (D) - Ajntraht 1. Bajer 20 12 8 0 2. Bajern 20 12 6 2 3. [alke 20 12 5 3 4. Borus. (D) 20 10 6 4 5. Hamburg 20 9 8 3 6. Verder 20 7 7 6 7. Ajntraht 20 7 7 6 8. Majnc 20 7 6 7 9. Hofenhajm 20 7 4 9 10. [tutgart 20 6 7 7 11. Volfsburg 20 6 7 7 12. Borus. (M) 20 7 4 9 13. Keln 20 6 6 8 14. Bohum 20 5 6 9 15. Frajburg 20 5 3 12 16. Hanover 96 20 4 5 11 17. Nirnberg 20 4 4 12 18. Herta 20 2 5 13

[PANIJA – PRIMERA

Subota Valensija - Vaqadolid (18) Barselona - Hetafe (20) Real (M) - Espawol (22) Nedeqa Malaga - Deportivo (17) Atletik - Kserez (17) Majorka - Viqareal (17) Osasuna - Tenerife (17) Almerija - Hihon (17) Saragosa - Seviqa (19) Rasing - Atletiko (M) (21) 1. Barselona 20 16 4 0 50:10 52 2. Real (M) 20 15 2 3 47:15 47 3. Valensija 20 11 6 3 36:20 39 4. Seviqa 20 11 3 6 31:22 36 5. Majorka 20 10 4 6 34:23 34 6. Deportivo 20 10 4 6 24:22 34 7. Hetafe 20 10 1 9 27:24 31 8. Atletik 20 9 3 8 24:25 30 9. Viqareal 20 7 5 8 31:29 26 10. Osasuna 20 7 5 8 20:21 26 11. Hihon 20 6 6 8 20:22 24 12. Rasing 20 6 6 8 23:27 24 13. Atletiko 20 6 5 9 30:33 23 14. Espawol 20 6 5 9 14:26 23 15. Malaga 20 4 8 8 23:26 20 16. Almerija 20 4 7 9 19:30 19 17. Vaqadolid 20 3 9 8 24:36 18 18. Saragosa 20 4 5 11 23:42 17 19. Tenerife 20 4 5 11 17:39 17 20. Herez 20 2 5 13 10:35 11

(20.15) (22.15) (16) (17) (17) (19) (21.15) (21.15) 50:10 45 24:6 42 35:14 36 19:14 27 23:19 26 24:33 24 17:20 23 25:26 22 15:16 20 16:18 19 10:20 18 21:27 16 13:24 14 17:29 14 11:31 14 8:21 11

Subota Liverpul - Everton (13.45) Bolton - Fulam (16) Barnli - Vest Hem (16) Hal - Man~ester siti (16) Man~ester j. - Portsmut (16) Stouk - Blekburn (16) Sanderlend - Vigan (16) Totenhem - Aston Vila (18.30) Nedeqa Birmingem - Vulverhempton (14.30) ^elzi - Arsenal (17) 1. ^elzi 24 17 4 3 58:20 55 2. Man~ester j.2417 2 5 56:20 53 3. Arsenal 24 15 4 5 60:28 49 4. Totenhem 24 12 6 6 45:25 42 5. Liverpul 24 12 5 7 42:26 41 6. Man~es. s. 22 11 8 3 44:30 41 7. A. Vila 23 11 7 5 31:18 40 8. Birmingem 23 9 7 7 22:23 34 9. Everton 23 8 8 7 33:34 32 10 Fulam 24 8 6 10 27:28 30 11. Blekburn 24 7 7 10 25:40 28 12. Stouk 22 6 8 8 19:26 26 13. Sanderland23 6 6 11 30:40 24 14. Vigan 22 6 4 12 24:47 22 15. Vest Hem 23 4 9 10 29:38 21 16. Bolton 22 5 6 11 29:44 21 17. Volverh. 22 5 6 11 29:44 21 18 Hal 24 4 9 11 23:49 21 19. Barnli 23 5 5 13 23:46 20 20. Portsmut 23 4 3 16 19:36 15

ENGLESKA ^EMPION[IP

Petak Wukasl - Kardif Subota Svonsi - Preston Barnsli - Vatford Blekpul - Le~ester Bristol - Koventri Ipsvi~ - Midlzbro Notingem F. - [efild V. Piterborou - Kvins Park Plimut - VBA Skantorp - Kristal Palas [efild J. - Derbi Donkaster - Reding 1. Wukasl 27 16 8 3 2. Notingem f. 28 14 10 4 3. VBA 27 14 8 5 4. Kardif 27 13 6 8 5. Svonsi 27 10 12 5 6. [efild j. 27 11 8 8 7. Blakpul 27 10 10 7 8. Lester 26 10 9 7 9. Midlsbro 28 10 7 11 10. Bristol 27 8 12 7 11. Preston 26 9 8 9 12. KPR 27 8 10 9 13. Donkaster 26 8 9 9 14. Koventri 28 8 9 11 15. Barnsli 26 9 6 11 16. Skantorp 27 9 6 12 17. Votford 26 8 8 10 18. Derbi 28 9 5 14 19. [efild v. 28 8 7 13 20. K. palas 27 10 10 7 21. Ipsvi~ 27 5 14 8 22. Reding 27 6 8 13 23. Plimut 26 7 3 16 24. Piterboro 28 3 9 16

(18.45) (14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 43:16 56 44:21 52 55:29 50 52:30 45 23:20 42 40:36 41 43:33 40 29:27 39 39:32 37 33:37 36 31:33 35 40:44 34 33:34 33 32:40 33 32:40 33 33:46 33 36:42 32 29:40 32 33:45 31 31:29 30 31:39 29 28:44 26 23:37 24 32:51 18

SPORT

DNEVNIK

FED REPREZENTACIJA SRBIJE KOMPLETNA PRED SUTRA[WI DUEL S RUSIJOM

Jelena vratila osmehe Reprezentativke Srbije u tenisu izjavile su da }e dati sve od sebe da se pobedom protiv Rusije plasiraju u polufinale Svetske grupe Fed kupa, a posle toga i da osvoje to takmi~ewe. Reprezentacija Srbije od 6. do 7. februara u

- ^ast mi je {to sam se prikqu~ila svom timu. Jo{ nisam razmi{qala o protivnicama, ali ima vremena. Bi}e te{ko, Ruskiwe su iskusne, vi{estruke osvaja~ice Fed kupa. Ali i Ana i ja imamo iskustva, igrale smo protiv wih mnogo me~eva - rekla je Jan-

- Nisam `elela da pri~am o povredi. Poku{ala sam da se oporavim, to ipak nije naivna povreda i nisam 100 odsto spremna. Ali, ovo je Fed kup, igram za svoju zemqu i nije mi prvi put da igram povre|ena. Ja mislim da }u igrati na jednoj nozi - rekla je ona.

Teniska reprezentacija Srbije ju~e u Beogradu

Beogradu igra protiv Rusije, me~ prvog kola Svetske grupe Fed kupa. Za selekciju Srbije igra}e Jelena Jankovi}, Ana Jovanovi} i Bojana Jovanovski, dok }eza Rusiju nastupiti Svetlana Kuzwecova, Alisa Klejbanova, Vera Du{evina i Anastasija Pavqu~enkova.

kovi}eva na konferenciji za novinare. Jankovi}eva je doputovala sa Floride, gde je poku{avala da sanira povredu le|a, koju je zadobila na Australijan openu. Osma teniserka sveta rekla je da }e sigurno igrati protiv Rusije.

Jankovi}eva je istakla da je ne brine dobro raspolo`ewe teniserki Rusije, ve} da samo razmi{qa o svojoj igri i pobedi Srbije. I mi smo nasmejane, spremne i motivisane. One su favoriti, i pod pritiskom su. Ne razmi{qam o wima, `elim da po-

DEVETA SEDNICA IO FS VOJVODINE U KOVA^ICI

Prvenstvo se nastavqa 6. marta Ju~e je u Kova~ici Sportsko rekreativnom centru Relaks odràna deveta po redu sednica IO FS Vojvodine. Dnevni red, prava klasika, uvek u fudbalsku godinu, odnosno nastavak takmi~ewa. Sednica, po obi~aju dobro pripremqena, da nije bilo bavqewa trenerskom strukom, onako “odistinski” i temeqito kao i najnovijim zbivawima u fudbalskom Sremu potrajala bi mawe od fudbalske utakmice. Ovako igrani i “produèci”. Udarne ta~ke bile su o stru~nim pitawima - izve{taji o radu udruèwa sudija i trenera Vojvodine. Zajedni~ka crta, tako reko{e predsednici @uti} i Paprica za primer ostalima u Srbiji. O trenerskim mukama bilo je dosta izgovorenih re~i, posebno o {kolovawu trenera. Zamereno

FSS {to je bilo u drugim sredinama mnogo improvizacije. Najkonkretniji je bio predsednik FS Vojvodine Ratko Borovnica, koji je relacije u Udruèwu trenera posebno {koli za trenera nazvao pravim imenom - haoti~nom. Mere koje je preduzeo Odbor za hitna pitawa (dovo|ewe Mi{e Kosanovi}a za direktora {kole) je pravo re{ewe. Mnogi od diskutanata osvrnuli su se i na to kako se dolazi do trenerskih licenci, posebno “C”. Dok su u Vojvodini stvorili kompletan program (60 ~asova) u pojedinim sredinama se papir zvani trenerska licenca dobijao za nekoliko sati. Ovo su zloupotrebili i neki od nazovi trenera u Vojvodini pa im Udruèwe trenera nije izdalo licence za sedewe u klupi. Bilo je re~i i o profi licencama uz konstataciju da bi moralo da se ublaè kriterijumi (ispuwava-

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Prva pobeda crno–belih Partizan - Liteks 3:2(1:0) Partizan je pobedio i Liteks 3:2 (1:0). Posle poraza (od Bra{ova 0:3) i remija (sa Ridom 0:0), crnobeli su “vezali” dve pobede u Turskoj - protiv Hiro{ime (2:0) i jeseweg prvaka Bugarske. Trener Goran Stevanovi} prome{ao je karte i na teren hotela “Glorija golf” izveo “{areni” sastav. Aktere me~a je sve vreme ometao jak vetar pred kojim se prvi isprsio Nemawa Tomi} (42. minut). Metu su kasnije pogodila i dvojica Ili}a, Brana (55. minut) i Sa{a (67. minut), i tada je Partizan vodio 3:0. Do kraja utakmice je ekipa, koja na polovini bugarskog prvenstva drugoplasiranom CSKA be`i ~etiri boda, uspela da ubla`i neuspeh. U duelu sa Hiro{imom crveni karton dobio je igra~ Partizana (Radenko Kamberovi}), a sada je “pocrveneo” fudbaler protivni~ke ekipe (Plamen Nikolov), tako|e sa pravom zamene. Loptu je na 17 metara od gola namestio Nemawa

Tomi} i precizno naciqao - 1:0. Mladom vezisti je to drugi pogodak u drugom uzastopnom me~u.Isti u~inak ostvario je i Brana Ili}, koji je prihvatio dubinsku loptu upu}enu od Klea, napravio dribling, namestio se i {utirao - 2:0. U strelce se prvi put od povratka u Partizan upisao Sa{a Ili}. Mreù je zatresao na, za wega, nespecifi~an na~in - udarcem glavom. Asistirao mu je Predrag Miji}, centar{utem sa desne strane. PARTIZAN: D. Boòvi}, Kamberovi}, M. Jovanovi}, Stankovi}, Lazevski, B. Jovanovi}, Fejsa, Tomi}, Moreira, B. Ili}, Kleo.Tokom drugog poluvremena u igru su u{li i: Radosavqevi}, Kneèvi}, Krneta, Lomi}, Petrovi}, S. Ili}, Bra{anac, Davidov, Miji}, Dijara. LITEKS: Golubovi}, Zanev, Petkov, P. Nikolov, Ki{i{ev, Velington, Korea, G. Nikolov, Todorov, Francisko, Popov.

la samo trojica kandidata), a ne da se prave dodatni kriterijumi. Zapa`eno je da se forsiraju biv{i igra~i - reprezentativci koji ne rade u na{im klubovima, a od klubova tra`i da po{tuju sve rigoroznije propise. Oko tro{kovnika za klubove takse i nadoknade slu`benih lice nije se tro{ilo re~i, ve} tre}u godinu se ne mewaju. Usvojeno je da prole}na sezona u obe grupe Druge vojvo|anske lige krene 6. marta, uz ~etiri vanredna kola sredom i zavr{i se 9. juna. Srpska liga (dva kola mawe) startuje sedam dana kasnije kao i obe Futsal lige. Usvojena je i odluka da se osmi memorijal “Pera Joci}” organizuje 27. i 28. aprila u Novom Sadu. U~esnici }e biti selekcije isto~ne i zapadne Srbije, Beograda i Vojvodine igra~i ro|eni 1995. godine i mla|i. S. Miti} VOJVODINA DANAS GOSTUJE U BEOGRADU

@eqa – sezona bez poraza Hokeja{i Vojvodine danas }e odigrati zaostalu utakmicu tre}eg kola prvenstva Srbije protiv ekipe Crvene zvezde, a susret se igra u beogradskom Pioniru. Odavno je poznato da su Novosa|ani osvojili prvo mesto u regularnom delu takmi~ewa i da }e se u martu mesecu boriti sa Partizanom za titulu prvaka dr`ave, dok }e Crvena zvezda i suboti~ki Spartak razigravati za tre}u poziciju. Dana{wi rivali odmerili su snage dva puta u Spensu i upisali dve pobede 2:1 i 4:2. Put Beograda hokeja{i Vojvodine putuju u kompletnom sastavu, predvo|eni prvim strelcem Milo{em Babi}em sa `eqom da uprkos overenoj prvoj poziciji poku{aju da regularni deo sezone zavr{e bez poraza. Utakmica Crvena zvezda - Vojvodina igra se u ledenoj dvorani “Pionir” sa po~etkom u 17 ~asova. I. G.

bedim u svakom duelu. Ovo je najbitniji me~ do sada, jer bismo pobedom protiv Ruskiwa imale veliku {ansu da osvojimo Fed kup - rekla je Jelena. Ivanovi}eva je rekla da o~ekuje teàk me~, ali da su srpske teniserke spremne i da osvoje Fed kup. - Da}emo sve od sebe, spremne smo, a imamo i prednost doma}eg terena. Bi}e teàk me~, borile smo se da u|emo u Svetsku grupu, ovo je prilika da osvojimo Fed kup. - rekla je Ana. Ivanovi}eva je dodala da se nada da }e Srbija re{iti me~ pobedama u singlu. - Nadam se da }emo uspeti da re{imo me~ u singlu, po{to nismo dobro uigrane u dublu. Ali, ako do toga i do|e, o~ekujem da pobedimo rekla je 23. teniserka sveta. Selektor Fed kup reprezentacije Srbije Dejan Vrane{ rekao je da veruje u snagu svog tima i dodao da se nada pobedi. - Protivnik je vi{e nego inspirativan. Vi{estruki je pobedinik Fed kupa. Rusija ima najve}i broj igra~ica me|u 100 najboqih na svetu. Sticajem okolnosti okupili smo se kasnije, ali lak{e se di{e kada je Jelena ovde - rekao je Vrane{. - Mogu da kaèm mnogo lepih re~i o Kuzwecovoj i Klebanovoj i selektoru [amilu Tarpi{~evu, ali kvalitetni smo i verujem da iz ovog duela moèmo da iza|emo kao pobednici. Dodatni motiv pred ovaj duel je {to bismo polufinale igrali u Beogradu.

petak5.februar2010.

FINALNI TURNIR KUPA U NOVOM SADU

Vo{a ~eka Zvezdu Voqomg `reba, u polufinalu Kupa Srbije za odbojka{e igra}e Crvena zvezda - NIS Vojvodina i Radni~ki Kredi banka - Partizan. Doma}in zavr{nog turnira bi~e kao i pro{le godine Novi Sad, {to se i ranije moglo naslutiti, jer je NIS Vojvodina do isteka roka bila jedina prijavqena za organizatora. Finalni turnir Kupa igra}e se 27. i 28. februara u maloj sali SPC Vojvodina, a Radio Televizija Srbije direktno }e prenositi prvi polufinal-

pobediv{i u finalu kragujeva~ki Radni~ki (3:2) iako je gubila 2:0 u setovima. @rebu su iz tabora NIS Vojvodine pristustvovali generalni direktor Vasa Miji} i sportski direktor Nikola Mari}, a upravo je Miji} za protivnika svom timu u polufinalu izvukao branioca titule. - Svi u klubu smo zadovqni zbog toga {to }emo organizovati finalni turnir Kupa i nadam se da }emo veliku pomo} imati od grada. U polufinalu igramo s Crvenom zve-

Vasa Miji} izvukao Zvezdu za protivnika

ni me~, kao i finale. Prvo polufinale igra}e Crvena zvezda - NIS Vojvodina (18 ~asova), a drugo Radni~ki Partizan (20.30), dok je finale na programu 28. februara u 18 ~asova. Novosadski crveno-beli jo{ jednom }e okupiti najkvalitetnije timove na{eg najmasovnijeg osbojka{kog nadmetawa, a pro{le godine je trofej osvojila Crvena zvezda,

zdom s kojom smo se mnogo puta sretali u me~evima za trofeje. U dosada{wem delu {ampionata Beogra|ani su prikazali boqu formu od nas, o tome najboqe svedo~i i wihovo prvo mesto na tabeli, ali }emo se potruditi da odigramo {to boqe i nadam se da }emo osvojiti trofej Kupa Srbije - rekao je posle `reba generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji}. M. R.

SPORT

petak5.februar2010.

VE^ERAS DERBI PRVE LIGE SRBIJE: VOJVODINA SRBIJAGAS – BORAC (18, RTS 2)

Uz navija~e do va`ne pobede Prvenstvo u Prvoj ko{arka{koj ligi Srbije lagano se bliì kraju, a izuzetna bitka vodi se za prva tri mesta koja vode u Superligu. âk {est ekipa konkuri{e za mesto koje vodi u dru{tvo najboqih ekipa na{e zemqe, a me|u wima su i trenutno vode}i Borac iz â~ka I ~etvrtoplasirana Vojvodina Srbijagas. Razlika izme|u ovih ekipa je samo jedan bod, pa }e wihov ve~era{wi me|usobni okr{aj, s pravom izdvojen kao derbi 20. kola, ponuditi gledaocima zanimqivu i neizvesnu utakmicu. Novosa|ani su jedini tim koji je â~ane nadigrao u Dvorani kraj Morave, pa nema sumwe da }e Branko Jorovi} i wegovi saigra~i poku{ati da istom merom uzvrate u Novom Sadu. Priznaje to i pomo}ni trener Novosa|ana Nikola Vojnovi}, koji je rekao: - Nema sumwe da }e gosti uloìti maksimalan napor kako bi nam uzvratili istom merom i kako bi odneli bodove iz Novog Sada. Borac ima izuzetno jak sastav koji predvode nekada{wi reprezentativac Jorovi}, uz wega i Tresa~ i Drami}anin, a jedna od va`nijih karateristika u wegovoj igri je odli~an {ut za tri poena. U pojedinim trenucima â~ani na parketu imaju petorku u kojoj svi igra~i {utiraju trojke i mora}emo da ih onemogu}imo maksimalnim zalagawem i posebno dobrom odbranom. Bi}emo oslabqeni neigrawem Veli~kovi}a koji je povredio no`ni zglob, pa }e kapiten Martini} morati da podnese sav teret u organizaciji na{e igre. Ipak, verujem da imamo kvalitet za novu pobedu i ube|en sam da }emo do we do}i.

DNEVNIK

OBAVQEN @REB ZA FINALNI TURNIR KUPA „RADIVOJ KORA]”

Partizan – Radni~ki Basket, Zvezda – FMP Odbranu trofeja u Kupu „Radivoj Kora}“ ko{arka{i Partizana po~e}e utakmicom protiv beogradskog Radni~ki Basketa. Derbi me~ prve runde takmi~ewa igra}e Crvena zvezda protiv FMP @eleznika, odlu~eno je u ~etvrtak `rebom u Beogradu. Parovi za plasman u polufinale jo{ su i Hemofarm - Metalac i Radni~ki (Kragujevac) - OKK Beograd. Takmi~ewe u Ni{u otvaraju Partizan i Radni~ki. U drugom duelu prvog dana takmi~ewa

OSMINA FINALA FIBA EVROKUPA

NBA LIGA

Aleksandar Jev|i} (desno)

Aleksandar Jev|i} vratio se u tim posle bolesti i pruìo je zapaènu partiju na gostovawu u Ni{u. Pred derbi on je naglasio: - Borac je tvrda, prava {uterska ekipa i mora}emo da odigramo veoma jako u odbrani kako bismo goste zaustavili. Pobeda â~anima, kao i nama, puno zna~i na putu ka Superligi i svesni smo da }e poku{ati da je ostvare. Mi imamo svoje adute, u kojima su upravo de-

Krsti} boqi od Stojakovi}a

Pirova pobeda pilulica

Centar Oklahoma „Tandersa“ Nenad Krsti} postigao je 14 poena uz {est skokova u trijumfu nad Wu Orlaensa Hornetsima (103:99) za koje je Predrag Stojakovi} ubacio 15 ko{eva.Kevin Durent bio je najefikasniji sa 30 poena, a asistirao mu je Vestbruk sa 26 poena, 10 asistencija i osam skokova, dok je u ekipi Hornetsa u odsustvu povre|enog Krisa Pola, 22 ko{a ubacio Tornton.

Hemofarm [tada - Rojal 84:69 (22:15, 22:17, 22:19, 18:18)

Foto: F. Baki}

fanziva i maksimalni anga`man svakog pojedinca od velike va`nosti. Uz pomo} navija~a, koje ovom prilikom pozivam sutra da do|u u malu salu Spensa, ube|en sam da mo`emo da ostvarimo va`an trijumf. Duel Vojvodina Srbijagas – Borac igra se, dakle, u maloj Sali SPC “Vojvodina”, od 18 ~asova (TV RTS 2). Ulaz u salu je besplatan. A. P.

sasta}e se Hemofarm i Metalac, dok }e 19. februara snage odmeriti prvo Radni~ki iz Kragujevca i OKK Beograd, a potom Crvena zvezda i FMP. Dan kasnije u polufinalu }e igrati pobednici prvog i drugog, odnosno tre}eg i ~etvrtog ~etvrtfinalnog susreta, dok je finalni me~ na programu 21. februara. Zavr{ni turnir Kupa Radivoja Kora}a odr`a}e se od 18. do 22. februara u Ni{u.

VR[AC: Sportska dvorana Milenijum, gledalaca 350, sudije: Udrika (Rumunija), Kraq (BiH). HEMOFARM [TADA: Mandi} 6, Rizvi} 8, Doj~inovi} 3, Stankovi} 18, Vu~kovi}, Kova~evi} 19, [apowi}, Gornik, Mitov 12, ]a|o 16, Milutinovi}, Jak{i} 2. ROJAL: Bar 7, Barnet 5, Fi{iko{i, Vince, Vandalen 11, Manakova 20, Smit 10, Brukman 4, Bigem 12, Doti. U revan{ utakmici osmine finala FIBA Evrokupa ko{arka{ice Hemofarm [tada su savladale ekipu Rojala iz Nema~ke rezultatom 84:69. Uprkos pobedi od 15 poena razlike Vr{~anke su se

oprostile od daqeg takmi~ewa, jer prvu utakmicu u Nema~koj izgubile su s 21 poenom razlike. Izabranice Zorana Vi{i}a imale su priliku da nadoknade taj minus, jer u tre}oj ~etvrtini imale su vo|stvo od 22 poena razlike, a u pojedinim trenucima ~ak i 23 poena prednosti. Posledwu {ansu Vr{~anke su imale nekih ~etiri minute pred kraj kada su ponovo povele sa 17 poena razlike, me|utim kao i na pretnodnoj utakmici u samoj zavr{nici je Hemofarm pao, a Nemice su to iskoristile i izvukle povoqan rezultat za wih. J. Turkoane

TURNIR KADETA U KOWI (TURSKA)

Nenad Krsti}

Golden Stejt „Voriorsi“ su do`iveli novi poraz, ovoga puta u Dalasu 110:101. Vladimir Radmanovi} odlukom trenera nije igrao, dok je Monte Elis ubacio je 46 poena, a Koti Mageti je dodao 20. Najefikasniji u Dalasu bio je Teri sa 21 ko{em, a jedan mawe poen ubacio je Novicki. U jednoj od najuzbudqivijih utakmici ve~eri, San Antonio je u gostima pobedio Sakramento sa 115:113, uz odli~nu rolu Xorxa Hila (23p), „softmorca“ koji mewa prvog pleja Tonija Parkera. Tim Dankan dodao je 22 poena, dok je za Sakramentu Evans ubacio 32 poena, 7 skokova, 8 asistencija. Rezultati u no}i izme|u srede i ~etvrtak: Filadelfija - ^ikago 106:103, Toronto - Wu Xersi 108:99, Wujork - Va{ington 107:85, Atlanta - LA Klipers 103:97, Boston - Majami 107:102, Wu Orleans - Oklahoma 99:103 Dalas - Golden Stejt 110:101, Juta - Portland 118:105, Sakramento - SA 113:115, Denver - Finiks 97:109. E GRUPA

Partizan - Barselona Marusi - PAO 1. Partizan 2. Barselona 3. Panatinaikos 4. Marusi

2 2 1 1

2 1 0 0

67:66 sino}

0 141:125 1 145:136 1 59:64 1 69:79

4 3 1 1

U slede}em kolu (10. i 11. februar) sastaju se: Marusi - Partizan, Barselona - Panatinaikos.

F GRUPA Efes Pils. - Montepas. Makabi - Real 1. Efes P. 2. Montepaski 3. Real 4. Makabi

2 2 1 1

1 1 1 0

88:78 sino}

1 158:155 1 154:160 0 77:70 1 72:76

3 3 2 1

U slede}em kolu (10. i 11. februar) sastaju se: Makabi - Efes Pilsen, Montepaski - Real.

G GRUPA

@algiris - CSKA Unikaha - Prokom 1. Prokom 2. CSKA 3. Unikaha 4. @algiris

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 2 2

68:83 50:70

159:115 169:146 128:156 133:172

4 4 2 2

U slede}em kolu (10. i 11. februar) sastaju se: CSKA - Prokom, Unikaha - @algiris.

H GRUPA

Olimpijakos - Himki Cibona -Kaha Lab. 1. Olimpijakos 2. Himki 3. Kaha Laboral 4. Cibona

2 2 1 1

2 1 0 0

87:69 sino}

0 176:154 1 152:157 1 85:89 1 70:83

4 2 1 1

U slede}em kolu (10. i 11. februar) sastaju se: Olimpijakos Cibona, Kaha Laboral - Himki.

Srbija u ~etvrtfinalu Srbija – Turska 92:89 (32:15, 22:22, 13:24, 25:28) SRBIJA: \or|evi} 3, Pot, ^vorovi} 10, Mici} 9 (5 as), Kne`evi}, An|u{i} 15, Radi~evi} 19, N. Jankovi} 16 (12 sk), M. Jankovi} 14, Milutinov, Risti}, Maji} 6. TURSKA: Sipahi 10, Gulme{ 10, Ha~ismail 2, Sezer Alp 1, Direk, Gulerjuz 2, Gul 2, Jildizli 28, Turen, Alp Altubej 6, Bajrak 2, Erulku 26 Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedila je doma}ina Tursku sa 92:89 u posledwem kolu turnira u Kowi. Bila je to tre}a pobeda Srbije, ~ime su na{i mladi ko{arka{i zauzeli prvu poziciju u grupi, a u ~etvrtfinalu }e se sastati sa selekcijom Slovenije, koja je bila ~etvrtoplasirana u grupi B. Me~ se igra u danas od 13.30 ~asova po na{em vremenu. Iako su „orli}i“ u prvom poluvremenu vodili i s vi{e od 20 poena razlike, doma}ini su u drugom delu uspeli da se vrate u utakmicu i da do|u do neizvesne zavr{nice. Ipak, tri sekunde pre kraja, pri rezultatu 89:89, Nikola Jankovi} je posle tajm-auta pogodio trojku i re{io utakmicu.

- Za nas je ovo bila izuzetno korisna utakmica. Me~ pred punom salom i 2.000 qudi koji su fanati~nim navijawem stvorili vru}u atmosferu. Bio je to u svakom smislu doma}i teren. Momci su pokazali da mogu da iznesu i taj pritisak i da na kraju zaslu`eno pobede. Imali smo ne{to lo{iju unutra{wu igru u pore|ewu s prve dve utakmice, jer je protivnik i u formaciji „~ovek“ ali i u zoni skupqao odbranu i ostavqao nam dosta prostora za otvorene {uteve spoqa. To je rezultiralo sa ~ak 30 {utnutih trojki, od kojih smo 10 pogodili. Veoma mi je drago da smo slavili u ovako neizvesnoj i dramati~noj zavr{nici - rekao je po zavr{etku me~a sa Turskom trener kadetske selekcije Srbije Sa{a Nikitovi}. U ostalim me~evima postignuti su slede}i rezultati: Poqska Nema~ka 88:81, Francuska - Gr~ka 71:48 i Italija-Slovenija 80:77. Parovi ~etvrtfinala: Turska-Gr~ka, Srbija-Slovenija, Italija-Poqska i FrancuskaNema~ka.

TURNIR U ZAGREBU

Troicki u ~etvrtfinalu Jo{ pobeda deli Viktora Troickog od odbrane bodova i novog plasmana u polufinale ATP turnira u Zagrebu. Na{ teniser po{teno se namu~io protiv Mihaila Kuku{kina, ali je posle sat i 46 minuta uspeo da izbori mesto u ~etvrtfinalu Zagreb Indorsa. Rus, koji je izabrao da igra za Kazahstan, nije bio lagan protivnik za ~etvrtog nosioca u prestonici Hrvatske. Na kraju, Troicki je dobio Kuku{kina sa 2:0 (7:5, 7:5). Beogra|anin je mogao i ranije da zavr{i me~, jer je pri rezultatu 5:4 u drugom setu servirao za pobedu, ali je taj gem izgubio sa "nulom" i pru`io 124. teniseru sveta da se potpuno vrati u set, mo`da i me~ (5:5). Troicki je, ipak, povratio brejk prednosti u narednom gemu, a onda novu {ansu da servisima zavr{i neugodan duel i iskoristio.

EVROLIGA – VATERPOLO A grupa

Rezultati 4. kola: Vojvodina Barseloneta 11:9, Jadran - Mladost 7:5. 1. Jadran 4 3 0 1 38:28 9 2. Barseloneta 4 2 1 1 43:38 7 3. Mladost 4 1 1 2 27:27 4 4. Vojvodina 4 1 0 3 28:43 3

B grupa

Rezultati 4. kola: Primorac Va{a{ 9:7, Jug - Panionios 14:6. 1. Primorac 4 3 1 0 36:27 10 2. Jug 4 2 1 1 39:32 7 3. Va{a{ 4 1 0 3 33:36 3 4. Panionios 4 1 0 3 29:42 3

C grupa

Rezultati 4. kola: Budva - Honved 14:6, Olimpijakos - Partizan 9:10. 1. Partizan 4 4 0 0 39:22 12 2. Budva 4 2 0 2 31:31 6 3. Olimpijakos 4 1 0 3 32:34 3 4. Honved 4 1 0 3 31:46 3

D grupa

Rezultati 4. kola: [turm 2002 Sintez 7:5, Eger - Pro Reko 7:11. 1. Pro Reko 4 3 1 0 42:28 10 2. Sintez 4 2 0 2 29:29 6 3. Eger 4 1 1 2 31:34 4 4. [turm 4 1 0 3 27:38 3

SPORT

DNEVNIK

petak5.februar2010.

UZ PRVU POBEDU VOJVODINE U EVROLIGI

Trijumf za istoriju Sve do ove godine srpski klupski vaterpolo u Evropi i svetu prezentovao je beogradski Partizan, a ove godine na evropska vrata tiho je zakucala i novosadska Vojvodina. Od{krinula ih je plasmanom u Evroligu, a onda ih u sredu ve~e i {irom otvorila prvom pobedom protiv Barselonete (11:9)u elitnom klupskom takmi~ewu. Vredno su i sa puno entuzijazma klupski ~elnici i struka stvarali tim koji je, eto, u prepunom Spensu sru{io jednu Barselonetu, tim sa~iwen od reprezenativaca [panije, ina~e svetskih viceprvaka. Uz doma}e vanserijske igra~e Barsa ima australijskog reprezentativca Tomasa Valana i reprezentativca SAD Xona Mana. Ovu sjajnu ekipu predvodi vrsni strateg Santijago Fernadez, kojem pomaè nekada na{, a sada crnogorski stru~wak Mirko Blaèvi}. Ali, ni sve to, ni ogroman buxet za na{e uslove nisu Garsiju, Perona i drugove spasili poraza u Novom Sadu. Do{li su u pokrajinski glavni grad kako i trener Fernandez i crnogorski igra~ Blagoje Ivovi} kaù sa ve} osvojena tri boda {to im se obilo o glavu. Mladi, nesikusni, ali izuzetno kvalitetni sastav kojim besprekorno diriguje trener Dejan Stanojevi} pokazao je kako se bori za boje kluba i grada i bodren od preko 1000

navija~a stigao do istorijskog uspeha, prve pobede u Evroligi. [panci su Vo{i ~estitali, a Fernandez je istakao da novosadski tim stasava u veliku ekipu pred kojom je budu}nost. - Primili smo puno golova, jedanaest, od toga dva iz kontre, a dva sa dva metra. Lo{e smo igrali sa igra~em mawe, jednostavno smo podbacili u svim segmentima igre - rekao je razo~arani Fernandez. Potcenili su [panci Vojvodinu, oslawaju}i se na laganu pobedu u svom bazenu. Ali, i tada su Novosa|ani bili ravnopravan rival tri ~etvrtine. - Ra~unali smo na sigurne bodove iz Novog Sada i to nam se obilo o glavu. Zakomplikovali smo sebi `ivot ovim porazom - rekao je Blagoje Ivovi}. Utakmica sa Barselonetom pokazala je da Vojvodina nije vi{e autsajder i da }e se sada sve velike ekipe dobro spremati za duele sa wom. Posle tri poraza u A grupi Evrolige obe}avali su i trener Stanojevi} i igra~i da }e dati sve od sebe i da }e se pokazati u boqem svetlu kako bi bar nekom otkinuli bodove. I obe}awe su ispunili. Odli~no su se spremili za duel sa Barselonetom. - Analizirali smo prvu utakmicu, videli smo gde smo gre{ili i jednostvano shvatili da mo`emo da se nosimo sa Barselonetom. Smawili smo

gre{ke u napadu, boqe smo plivali nego u prvom me~u i `eqom i borbeno{}u stigli do pobede. Pokazali smo da zaslu`ujemo mesto u Evroligi, a ova pobeda nam je podstrek za daqi napredak - rekao je kapiten Vojvodine Uro{ Kalini}. Stanojevi} je pre utakmice istakao da je Barseloneta, uz Partizan, najboqe pliva~ki spremna ekipa a ba{ u tom segmentu Novosa|ani su parirali [pancima. Zatim, dobrom odbranom uspeli su da gotovo zaustave opasnog Valesa, Peronea i Garsiju. Uz to odigrali su odli~no igra~a vi{e, ina~e segment igre koji je do sada Novosa|anima bio slaba ta~ka. Od ~etiri situacije Vojvodina je realizovala tri sa igra~em vi{e. No, iako je pohvalio izdawe svojih pulena i ~estitao im na borbenosti i agresivnosti Stanojevi} je, ipak, dodao da nije jo{ u potpunosti zadovoqan odbranom.

- Dodu{e, popravili smo igru u odbrani u odnosu na prvu utakmicu. Barseloneta je odli~no pliva~ki spremna ekipa i mi im nismo ovoga puta dozvolili da se tu istaknu. Bili smo pliva~ki boqi tim, ali smo opet primili nekoliko lakih golova.

Raduje me to {to nismo pali kada su [panci u tre}oj ~etvrtini uspeli da stignu do izjedna~ewa, ve} smo izvukli posledwe atome snage i apsolutno zaslu`eno trijumfovali - istakao je Stanojevi}. G. Malenovi} Foto: F. Baki}

KWIGA

petak5.februar2010.

DNEVNIK

SLOBODAN ZUBANOVI] DOBITNIK ZMAJEVE NAGRADE MATICE SRPSKE ZA POEZIJU

Glas pune lirske zrelosti ajuglednije doma}e kwièvno priznawe za poeziju-Zmajeva nagrada Matice srpske, ju~e je odlukom ìrija MS dodeqena Slobodanu Zubanovi}u, pesniku iz Beograda, za kwigu stihova “Soneti sa sela”(Zavod za uxbenike, 2009.). O ovoj nagradi ve} nekoliko godina odlu~uje ìri u sastavu Mihajlo Panti} (predsednik), Slavko Gordi}, Dragan Stani}, Bojana Pantovi}-Stojanovi} i \or|o Sladoje. Pro{logodi{wu pesni~ku produkciju ìri je ocenio kao vi{e obilnu i raznovrsnu, nego apsolutno kvalitetnu. Uz opasku da je sre}a {to u srpskom jeziku postoje pesnici koji su dostojni imena koje nosi nagrada, ali i ugleda darodavca-Matice srpske. Tako|e je re~eno da srpsko pesni{tvo danas neguje mno{tvo razli~itih poetskih mogu}nosti, a u tim okvirima su postignuti visoki standardi, kroz razli~ite autorske poetike i generacijske razlike. A Slobodan Zubanovi} neguje prefiweni lirski stav, diskretan, melanholi~an i elegi~an. On je pesni~ki ujedna~en, a “Soneti sa sela” su kwiga visoke doslednosti i kruna wegovog stvarala{tva, zakqu~io je ìri MS. Obrazlaù}i odabir, ìri nagla{ava da je Slobodan Zubanovi} u najnovijoj –nagra|enoj kwizi pomerio svoju neobi~nu, tipi~nu urbanu lirsku perspektivu, {to se jasno vidi ve} od naslova. Zubanovi} u stihovima miri elegiju sa ironijskim sevovima i humornim notama. Iz

Od srpskog do kineskog Slobodan Zubanovi} je ro|en u Beogradu 1947. godine, gde i danas ìvi. Studirao je na Filolo{kom fakultetu. Radio je na poslovima urednika za poeziju, sekretara i operativnog urednika “Kwièvnih novina”(1982-2001). Bio je glavni urednik ~asopisa za poeziju i teoriju poezije “Poezija” (19962002). Jedan je od osniva~a Srpskog kwièvnog dru{tva (2000.). Sada je glavni urednik “Kwièvnog magazina”, mese~nika SKD (od 2001). Objavio je osam kwiga poezije, dve kwige eseja i ~lanaka, kwigu putopisa, kao i razgovora sa srpskim pesnicima. Autor je i tri TV scenarija. Za pesni~ko stvarala{tvo dobio je sve relevantne doma}e nagrade: “Isidora Sekuli}”(1983.), “Milan Raki}” (1986.), “Nolitova” nagrada (1995.), “Vasko Popa”(1999.), “Vladislav Petkovi}-Dis” (2005.) i “Desanka Maksimovi}” (2007.) Poezija mu je prevo|ena na sve velike jezike, ra~unaju}i i kineski. wegove poezije se ponekad vidi da ìvi na Dor}olu. Ali u “Sonetima sa sela”, taj visoko kultivisani, urbani pesnik susre}e se sa ruralnim ambijentom i prirodom. Inspirisao ga je i prostor Fru{ke Gore, na kojoj ~esto boravi. -Kwiga “Soneti sa sela” Slobodana Zubanovi}a, glas je pune lirske zrelosti i sabranosti, u kojem pesnik vrhuni svoj li~ni ton, ali se i sagla{ava sa poeti~kim precima i savremenicima, navodi se u recenziji. Kada

KWIGA ZAUVEK

se liri~ar koga }e svaki tuma~ prvo po~astiti oznakom urbanog pesnika, pojavi sa kwigom soneta, pa jo{ “sa sela”, onda to zna~i, {to peva{e Crwanski, “jedan stepen vi{e”. Velikog lirskog melanholika ~esto se dose}amo ~itaju}i Zubanovi}eve sti{ane i na svaki na~in odmerene stihove, u kojima je negda{wa sveprisutna ironija uveliko ustupila mesto elegi~nim notama. Zapravo, obe su lirske intonacije u ovoj pa`qivo kompono-

vanoj zbirci prisutnbe u sadejstvu, {to produbquje ukupan autorski u~inak. Dodir sa elementarnim, prisni pejza` i ritam, kao protivteà gradskom, ~ini pozorje za su{tije iskustvene uvide i intimna sumirawa, zakqu~uje se u preporuci za {tampawe. U najuèm odabiru, sem Zubanovi}eve poezije, bio je i izbor stihova Dobroslava Smiqani}a, koji je priredila Bojana Stojanovi}-Pantovi}. Prevagnulo je pravilo da se uglavnom nagra|uju nove kwige, iako ìri vrednuje celokupno stvarala{tvo autora. U {irem izboru bilo je nekoliko, tako|e odli~nih pesni~kih kwiga, ali su wihovi autori ve} dobili Zmajevu nagradu, a pravila ne dozvoqavaju da se to dogodi ponovo. Me|u wima su Matija Be}kovi}, Qubomir Simovi}, Bratislav Milanovi}, @ivorad Nedeqkovi}. U {irem izboru su bile i poetske zbirke Tawe Kragujevi}, Radmile Lazi}, Miroquba Rai~evi}a, Selimira Radulovi}a, Ivana Rastegorca. @iri skre}e pa`wu na mlade pesnike Anu Ristovi} i Nikolu @ivanovi}a, o kojima }e se tek govoriti. Slobodan Zubanovi} }e Zmajevu nagradu primiti 16. februara, na tradicionalnoj sve~anosti povodom Dana matice srpske. Priznawe podrazumeva povequ i nov~ani iznos od dve hiqade evra u dinarskoj protivvrednosti. Zmajeva nagrada se dodequje od 1954. godine. Radmila Lotina

RADIVOJ [AJTINAC, pesnik

Boje zrelog {afrana ri su kwige u odgovoru, jer mirno nesputano, neoptere}eno i, naravno ,nepretrenciozno, pomiwem detiwstvo, kasnu mladost i cehovski upliv u moj, ve} patvoreni ~itala~ki prostor. “Bambi” kwiga Feliksa Saltena, lepo, staro izdawe, slova i ilustracije boje zrelog {afrana.Kwiga kao carska supa, supa od {ume, biqa i zveriwa.Ni hladna basna, ni jegerski romantizam.Bajka o {umovima, ,opstanku,tajnama straha i poverewa,vrednosti prijateqstva,bratstvu, sestrinstvu, gnezdu i porodici, plahoj vasioni pod ko`om ili pod kro{wama.Gobo ,Falina,Bambi,veliki Jelen,lovac, livadski leptirovi,kreja, vladarica grawa i izmaglice, rose i zvukova. Srkao sam kwigu kao supu,izda{no, onako kako sr~e sito te-

lo a gladna du{a kombinacija idealnog ~itawa. I{~itana magija je dokazala za{to je kwiga, iznad svegazato {to protresa i ~ulno i racionalno tkivo,{to joj se vra}a{ kao neizvesnom i nedovr{enom doìvqaju, pre halapqivih industrija stupidnih filmova ili otrovnih igra~aka. “Dnevnik o ârnojevi}u” Milo{a Crwanskog posebno s onim pritiskaju}im powavama i rastiwem iz bunila, iz mlade bolesti.On u svojoj sobi u Ilanxi, osut vremenima, likovima, istorijom i drhtawem i ja bolan, bez onih silnih èna, samo s materom i ~ajem u prvoj sobi do konka.îtam, drhtim, zabadam toplomer u pazuh, ali iz na-

bora jorganskog ko iz so~ivice, vadim plavu kwigu, s potpisom u zlatotisku.Prvo lice, prvo lice zbori,misli,i razgovetno pati, bo`anski fantazira, onako

KWI@EVNA BA[TINA

Prirodne nauke za narod Atanasije Stojkovi} (1773–1832), doktor filozofije, profesor fizike na Univerzitetu u Harkovu autor je ~uvene trotomne “Fizike”. Kwiga je objavqena u vremenu od 1801. do 1803, u {tampariji Kraqevskog univerziteta u Budimu. Ovo kapitalno delo, sa preko 900 stranica, prvo je napisano „prostim jezikom za rod slavenosrpski“. Bilo je nameweno {irokom krugu ~italaca i imalo je sna`an prosvetno-obrazovni uticaj kod Srba u prvoj polovini 19. veka. U Stojkovi}evoj “Fizici” obra|ena su poglavqa iz gotovo svih prirodnih nauka -fizike, astronomije, meteorologije, botanike, zoologije, mineralogije, a imala je oko 600 prenumeranata. Primerke sva tri toma “Fizike” poseduje Biblioteka Matice srpske. Wihovi opisi nalaze se u elektronskom katalogu ove ustanove, a publikovani su i u se-

riji “Katalog starih i retkih kwiga”BMS.

kako to mogu samo majstori, majstori pera i drhtawa, koji nikog ne slu{aju,zavi~ajni roga~ i vaseqenski papada~.Slike i re~enice ko zvezdano paperje. “Don Kihot”, ali Keti Aker. Hrabro izdawe Ni{kog kulturnog centra. Pravi rastur teksta, ideje i svega {to }e ,kasnije, ogaditi poetsko srce proze. Presecawe narativnog ma~izma, iz lica u lice, iz pola u pol, iz San~a u Rozinantu ,kristalne `enske lascivnosti,epifanije i mudrosti.Gorak a izda{an podsetnik na supu, na kwigu koja se sr~e, u sebi, da ne bi ometao ni ko{ute ,ni u sobi seoskoj miris bagremov, ni vetrewa~e.

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Most”

1. “Marina“, Karlos Ruis Safon, ârobna kwiga, Beograd 2009. 2. „Voda iz kamena“, Qiqana Habjanovi}- \urovi}, Globosino- Aleksandrija, Beograd, 2009. 3. „Antologija Anti}“, priredio Dra{ko Re|ep, Prometej, Novi Sad, 2009. 4. „Doktor Aron“, Vuk Dra{kovi}, Srpska re~, Beograd, 2009. 5. „Tajna“, Ronda Birn, Dejadora, Beograd, 2009. 6. „Re~nik jezi~kih nedoumica“ - 10.izdawe, Ivan Klajn, Prometej, Novi Sad, 2009. 7. „Mo} sada{weg trenutka“, Ekart Tol, ârobna kwiga, Beograd, 2009. 8. „Ho}u da mi se ne{to lepo desi odmah“, Marko Vidojkovi}, Samizdat B92, Beograd, 2009. 9. „Tako mrtvi vole“ - 39 pri~a, ârls Bukovski, LOM, Beograd, 2009. 10. „ârobnica iz Firence“, Salman Ru{di, Alnari, Beograd, 2009.

MUZI^KA IZDAWA

@ivi spomenar se}awa edavno je u izdawu “Dnevnika - Novine i ~asopisi” svetlost dana ugledala jedna neobi~na i dragocena kwiga- antologija i spomenar. Zove se “Srce moje tamburice”, a u podnaslovuvojvo|anski spomenar izvornih, starih gradskih i drugih pesama. Ovu zbirku, koja i grafi~ki li~i na spomenar (dizajn korica - Marko Dobrani}), priredila je na{a koleginica Marija Lazi}. To carstvo pesama, {to je tako|e istaknuto na koricama, zapravo je zirka od oko 160 vojvo|anskih pesama, nastalih tokom 19. pro{log i po~etkom ovog veka. Sve su muzi~ki uobli~ene i predstavqaju svedo~anstvo o urbanom i ruralnom senzibilitetu, ìvotu i obi~ajima u Vojvodini. Ve}inom su potekle iz narodne muzi~ke tradicije, a neke su ispevali veliki pesnici, poput Jovana Jovanovi}a Zmaja, Branka Radi~evi}a, \ure Jak{i}a, Petefi [andora. Za pojedine se i ne zna da imaju autore, jer su se potpuno pretopile u narodno muzi~ko stvarala{tvo. U antologiji su i stihovi na{ih savremenika, slobodno se moè re}i-narodnih pesnika i peva~a- Zvonka Bogdana, Baneta Krsti}a, Milana Pruni}a. Prire|iva~ica je ovo pesni~ko- muzi~ko blago podelila u devet tematskih celina. U prvoj-U ravnici panonskoj, opeva se prostor, gradovi i sala{i, u drugoj- Kad ~ujem tambure, peva se o qudima, navikama i obi~ajima. Tre}a celina - Ajd na rogaq, mom~e, opisuje susretawa i oblike urbane komunikacije, a ~etvrta- Na te mislim kada zora svi}e, qubavne pomisli, nadawa i snevawa. Peta- Odbi se biser grana, sadrì svatovske pesme, a {esta- Ah, kad tebe qubit ne smem, pesme utehe zbog neostvarene qubavi. Sedm celina - Ne mogu se ta~no setit leta, okupqa se}awa, kako re~e prire|iva~ica, “na neke no}i lude”. U osmoj - Teci, teci Dunave,

Uputstva za opasno detiwstvo

ko vas interesuje kako da napravite bombu u torbi, {ta se de{ava ako liznete baterije ili kako da skuvate CD u mikrotalasnoj pe}nici, onda je za vas kwiga “Pedeset opasnih stvari koje treba da pustite da deca urade”, ameri~kih psihologa Yevera Talija i Yuli Spigler, namewena deci koja su, prema autorima, preza{ti}ena u `ivotu, zahvaquju}i takozvanom “pamuk” vaspitavawu. Prema de~ijem psihologu Majklu KarGregu, kwiga je brutalni odgovor na savremene tendencije u roditeqstvu koje name}u za{titni~ki pristup roditeqa prema deci. Mlade qude treba podsticati da preuzmu zdrave rizike i to je u wihovom razvojnom interesu - ka`e Majkl. – Ipak, postoji ogromna razlika izme|u preuzimawa zdravog rizika i aktivnog podsticawa mladih qudi na aktivnosti koje mogu dovesti do povreda, pa i smrti.

Ovu kwigu, namewenu tinejyerima, koja je me|u najprodavanijima u internet kwiàri Amazon, do sada su kritikovala mnoga roditeqska udruèwa i de~iji psiholozi, iako se mnogi slaù da je potrebno promeniti neke stavove u vezi s vaspitavawem dece, dozvoqavaju}i im da preuzmu neke kontrolisane rizike i tako nau~e da u spoqwem svetu postoje i opasnosti koje treba izbegavati. Aktivistkiwa za de~ija prava Amanda Koks kaè da je kwiga pre{la tanku liniju izme|u dozvoqavawa deci da istraùju i nau~e iz iskustva, i stvari koje mogu da budu opasne. – Koncept kwige zasnovane na humoristi~nom pristupu i analizi pona{awa previ{e za{titni~kih roditeqa zaista tera qude da se dvaput zamisle da li svojoj deci ~ine medve|u uslugu {tite}i ih od opasnosti u svetu, ali postoji i opasnost da glupi odrasli qudi stvar shvate ozbiqno i krenu da prave bombe.

sam naslov govori da su tu pesme o reci-simbolu trajawa i nadawa. Deveta tematska celina - Vojvodino, u srcu te nosim, sabrala je zavi~ajne emocije u stihovima. Antologija “Srce moje tamburice” posve}ena je Srbobranu s qubavqu i pesmi “Sentoma{u, lazu, hej”. Ovom pesmom i po~iwe Vojvo|anski spomenar, kao i zanimqivom pri~om Milivoja Tutorova o wenom nastanku. Za motiv na koricama kwige i na nekoliko praznih, spomenarskih strana, preslikan je beli vez Kristine Milivojevi}-Baji} iz Sentivana, 1918. godine. R. L.

[E O ] NET

Kwiga poziva roditeqe da pomognu mladima da nau~e da procene rizike i postanu odgovorni za sebe kroz eksperimente koji ukqu~uju igrawe vatrom, vo`wu pod nadzorom odraslih i lizawe baterije od devet volti. Jedan od autora, Yever Tali, kaè da je kwiga odgovor na roditeqstvo zasnovano na strahu, gde roditeqi ne dozvoqavaju deci da probaju nove stvari u strahu da }e se povrediti. On kaè da je boqe probati i ne uspeti, pomaù}i deci u kreativnom razvoju, nego ne probati uop{te. Skoro 16 izdava~a odbilo je da objavi ovu kwigu, u strahu da ih roditeqi ne tuè ako se deca povrede izvode}i neki od eksperimenata. Ipak, prodaja kwige je fantasti~no krenula kad su autori po~eli sa prodajom kwiga po poruybini. I roditeqi u Srbiji mogu da poru~e ovu kwigu, tako|e preko Amazona. I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK PLASMAN NA[E KWI@EVNE PRODUKCIJE NA NEMA^KOM GOVORNOM PODRU^JU

Srbija po~asni gost Sajma kwiga u Lajpcigu Direktor Sajma kwiga u Lajpcigu Oliver Cile ocenio je ju~e da je za uspe{an plasman savremene srpske kwièvnosti na nema~kom govornom podru~ju potrebno najmawe ~etiri do pet godina. Cile je na konferenciji za novinare u Srpskom PEN centru u Beogradu, sazvanoj povodom posete delegacije nema~kih i austrijskih izdava~a Srbiji, rekao da je uspostavqawe neposrednih kontakata sa srpskim autorima i izdava~ima prvi korak u gra|ewu budu}e saradwe.Povod za posetu austrijskih i nema~kih izdava~a Beogradu i Novom Sadu, gde su se u sredu susreli s pokrajinskim sekretarom za kulturu Miloradom \uri}em i wegovim zamenikom Radoslavom Petkovi}em, jeste priprema za predstavqawe Srbije na Sajmu kwiga u Lajpcigu, ali i za u~e{}e srpskih izdava~a na sajmovima kwiga u Be~u i Frankfurtu. Srbija }e 2011. godine biti po~asni gost Sajma kwiga u Lajpcigu, a prema re~ima savetnika ministra kulture Zorana Hamovi}a, to je prva manifestacija koja pruà priliku za sveobuhvatni plasman savremene srpske kwièvnosti i izdava~ke produkcije na nema~kom govornom podru~ju. U okviru priprema za po~asno gostovawe u Lajpcigu 2011. godine, ve} je uveliko po~elo prevo|ewe srpskih dela na nema~ki jezik, a delegacija srpskih pisaca i izdava~a }e se posebno predstaviti i na ovogodi{woj manifestaciji, koja se odràva od 18. do 21. marta. Ministarstvo kulture Srbije je namenski izdvojilo novac za kontinuirano prevo|ewe dela srpskih autora na nema~ki jezik tokom naredne

tri godine, kako bi predstavqawe Srbije na Sajmu kwiga u Lajpcigu bilo {to uspe{nije i potpunije. Me|u autorima ~ija su dela prevedena ili se prevode na nema~ki jezik su Dragan Veliki}, Sr|an Vaqarevi}, Vida Ogwenovi}, Mirjana Novakovi}, Radoslav Petkovi}, Laslo Vegel, David Albahari, Vladimir Kopicl, Vladimir Pi{talo, Vladimir Arsenijevi}, Vladislav Bajac, Laslo Bla{kovi}, Svetislav Basara i drugi. Srpski PEN centar ranije je objavio antologije srpske poezije, proze i drame na nema~kom jeziku, u kojima su predstavqena dela tridesetak doma}ih autora, kao i katalog s podacima o savremenim srpskim kwièvnim stvaraocima. Delegacija sastavqena od desetak austrijskih i nema~kih izdava~a susrela se u Beogradu s kolegama iz Srbije, me|u kojima su bili predstavnici izdava~kih ku}a „Klio“, „Laguna“, „Geopoetika“, „Samizdat B92“, „Arhipelag“, „Fabrika kwiga“ i drugih. Jedan od izdava~a koji je do{ao u posetu Srbiji rekao je danas da bi srpska literatura mogla da bude veoma interesantna za nema~ko trì{te, ali da je potrebno da se kod ~italaca s nema~kog govornog podru~ja izgradi interesovawe za srpske autore. Austrijski izdava~ Lojze Vizer, koji je pre tri godine dobio nagradu „Dositej Obradovi}“ za promociju srpske kwièvnosti u inostranstvu, rekao je da je prevo|ewe dela savremenih srpskih autora na nema~ki jezik odli~na prilika da se Srbija u svetu predstavi svojom kulturom, umesto politikom kako je bilo uobi~ajeno tokom protekle dve decenije.

Tajni svet Viryinije Vulf Na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta sutra }e premijerno biti izvedena dramska predstava „Tajni dnevnik Virxinije Vulf“, po motivima proze ove kwièvnice, u reìji i adaptaciji Milene Pavlovi}-û~ilovi}, ina~e glumice iz Beograda. Ova predstava se ne bavi Virxinijom Vulf kao li~no{}u iz istorije kwièvnosti, kako je napomenuo upravnik SNP-a Aleksandar Milosavqevi}, ve} govori o woj na specifi~an na~in, dok se na sceni pojavquju i ona, kao lik koji pokre}e neke stvari u svom ìvotu, ali tako|e i likovi iz wenih dela. Ovu predstavu, po Milosavqevi}u, karakteri{e izrazita liri~nost, poeti~nost i ne`nost. Virxinija Vulf se u ovoj predstavi poistove}uje sa svojim likovima, te oni, po re~ima rediteqke, uti~u na wu koliko i ona na wih. Kroz sve prepletaje planova fikcije i stvarnosti, predstava se doti~e mnogih problema i dilema. Ima tu i poigravawa s vremenom, kako navodi rediteqka, sa sada{wo{}u, pro{lo{}u, budu}no{}u, duhovima.... - Kao da se sve doga|a izme|u razuma i ludila, jave i sna, mu{karca i ène, ène majke i ène umetnice. Sve su to odnosi kojima se bavimo u ovoj predstavi, kako i time kako ih pomiriti i „smestiti“ u sebe. Virxinija Vulf, naàlost, nije uspela da se izbori s tim u svom ìvotu, ali va`no je {to ona postavqa mnoga pitawa i tera ~oveka da razmi{qa o svom ìvotu - napomenula je Milena Pavlovi}û~ilovi}. Ovo je ve} deveta reìja Milene Pavlovi}-û~ilovi}, ina~e glumice, ~lanice ansambla Beogradskog dramskog pozori{ta, na ~ijoj sceni je tako|e i reìrala nekoliko predstava. Milena Pavlovi} - û~ilovi} je dosad ostvarila niz uloga na filmu („Mi nismo an|eli 1 i 2“, „Andergraund“, „Lepa sela lepo gore“, „Dezerter“...) i u pozori{tu („Malogra|anin“, „Arsenik i stare ~ipke“, „Mi{olovka“, „Briqantin“...). U posled-

wih desetak godina po~ela i da reìra pozori{ne predstave. - Predstava „Tajni dnevnik Virxinije Vulf“ iz pozori{ne vizure posmatra Virxinijin dekadentni, uzbudqivi i burni ìvot. Jedan najobi~niji dan gospo|e Vulf naizgled se moè porediti sa svakodnevicom svakog od nas: ona pi{e, {eta pored reke, doru~kuje, raspravqa sa suprugom o kwièvnosti, o~eku-

„Bu|ewe Valhele“ (mitsko i istorijsko isprepleteno u akcionom filmu) Nikolasa Vindinga Refna, „Nepobedivi“ (istinita pri~a o Nelsonu Mendeli) u re`iji Klinta Istvuda, a sa Morganom

Yory Kluni u filmu „Qudi koji zure u koze”

„Savr{en dom“ („iskrena, duboka i zabavna pri~a o bra~nom paru koji ~eka bebu i tra`i mesto gde }e im biti dom“). Najavqeni su i „Kako smo pre`iveli rat“ Toda Solonca oven~an nagradom za najboqi scenario na festivalu u Veneciji i najboqu glumicu Alison Xeni, na festivalu u Mar de Plati, zatim „Barija, kapija vetrova“ (porodi~na saga sme{tena u Palermo izme|u 30 - ih i 80 - ih godina XX veka) Xuzepea Tornatorea,

Frimenom i Metom Dejmonom u glavnim ulogama, „Papa Jovan“ (pri~a iz IX veka o `eni koja je postala papa) Sonke Vortman, „Koko [anel i Igor Stravinski“ (jo{ o epizodama iz `ivota Koko [anel) rediteqa Jana Kounena, „Liban“ (antiratni film nagra|en „Zlatnim lavom“ na venecijanskom festivalu) Semjuela Moza, „Qudi koji zure u koze“ (crnohumorna komedija o poverqivom delovawu ameri~ke vojske) redi-

svoje osobine. Poistove}uje se sa tugom koju oni nose, proìvqava svaki wihov trenutak burno i na kraju zavr{ava tragi~no: ubijaju}i wih u romanu, ubija i samu sebe... U predstavi, u kojoj }e, po re~ima upravnika Milosavqevi}a, uìvati oni koji na sceni èle da vide dobru glumu, igraju glumci kojima je i rediteqka uputila pohvale. U gluma~kom

vanih karaktera, kako prime}uje glumica Jovana Stipi}, dodaju}i da sve imaju te{ke ìvotne pri~e. Obja{wavaju}i da igra ènu koja je ostavila svoju porodicu, muà i decu, da bi ìvela neki svoj usamqeni~ki ìvot, Jovana Stipi} je navela da su sve tri ène vrlo sli~ne, ~ak kao da se zapravo radi o jednoj, koju su sve tri glumice osvetqavale iz razli~itih uglova.

Gordana \ur|evi}-Dimi} i Aleksandar Gajin u novoj predstavi SNP

je sestru da joj do|e u posetu...A u stvari, neprekidno razmi{qa o dru{tvenim konvencijama, umetnosti, vremenu koje neumitno te~e, pam}ewu punom mimikrije, slobodi, `ivotu i smrti. Ona ne mo`e da se pomiri sa ~iwenicom da weni najmiliji nisu vi{e s wom. Tragi~ni doga|aji iz wene pro{losti je opsedaju, ne daju joj da di{e. Urawa u svoje rukopise, ali ni tamo ne nalazi sigurno uto~i{te - re~i su rediteqke ove predstave. - Sve vi{e se identifikuje s likovima iz romana i kao podeqena li~nost svakome od wih daruje

Vi{e od 20 filmova sa Festa le o~ekuju novo ostvarewe bra}e Koen „Ozbiqan ~ovek“ (crnohumorna pri~a o obi~nom ~oveku koji `eli jednostavne stvari ali kako to obi~no biva i do wih se ne sti`e lako), film Sema Mendesa

SUTRA DRAMSKA PREMIJERA NA SCENI „PERA DOBRINOVI]” SNP-a

U NOVOM SADU NA SPENSU OD 21. FEBRUARA DO 4. MARTA

U okviru manifestacije „Film 2010“, Novosa|ani }e kao i prethodnih i ove godine imati priliku da vide izbor filmova sa beogradskog Festa. Revija, na kojoj }e biti prikazano vi{e od dvadeset premijernih ostvarewa }e se odr`ati od 21. februara do 4. marta u Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada u saradwi sa doma}im filmskim distributerima. Po ceni od 250 i 300 dinara karte bi ovih dana ve} trebalo da se pojave u prodaji. „Film 2010“ }e po~eti novim ostvarewem Larsa fon Trira „Antihrist“ (projekcije su od 18 i 22 ~asa ) koje je tokom pro{le godine na svetskim festivalima izazvalo kontroverze, i ne ba{ naklowene mu kriti~ke osvrte. Novo delo „danskog genija“ okarakterisano je uglavnim kao „egzibicionizama bez dubqeg smisla“. Film obiluje scenama nimalo lakim za gledawe. Kako saznajemo od urednika filmskog programa Kulturnog centra \or|a Ka}anskog, prvog dana revije na programu je „Taking Voodstock“ (projekcija od 20 sati), tako|e, proslavqenog rediteqa Anga Lija (Pritajeni tigar, skriveni zmaj, Klopa, pi}e, ~ovek, `ena, Ledena oluja, Planina Broukbek). To je pri~a o ~uvenom rok festivalu, ali i o jednom ~oveku i wegovoj porodici, koja je savim slu~ajno odigrala kqu~nu ulogu u wegovom stvarawu. Po re~ima Ka}anskog, program „Film 2010“ je 99 odsto utvr|en, a mogu}e je da }e biti i dopuwen filmom „Morfijum“ Alekseja Balabanova koji }e otvoriti Fest u Centru „Sava“ u Beogradu. U svakom slu~aju, novosadske filmofi-

petak5.februar2010.

teqa Granta Hesloua sa Xorxom Klunijem, Juenom Mekgregorom, Kevinom Spejsijem i Xefom Brixisom u glavnim ulogama. Listu od ukupno 24 filma na novosadskoj reviji filmova sa Festa dopuwuju i slede}i: „Zli poru~nik“ Vernera Hrecoga sa Nikolasom Kejxom, Evom Mendes i Valom Kilmerom u glavnim ulogama, „Akvarijum“ Andree Arnold, „Prorok“ @aka Odijara (Gran pri u Kanu i najboqi film Londonskog festivala), „Pisac iz senke“ Romana Polanskog sa Juenom Mekgregorom, Pirsom Brosnanom i Timoti Hatonom u glavnim ulogama, „Zatvoreno ostrvo“ Martina Skorsezea u kojem igraju Leonardo Dikaprio, Mark Rufalo, Ben Kingsli, „Bra}a“ Xima [eridana sa Natali Portman, Xejkom Gilenhalom, Tobijem Mekgvajerom i Semom [epardom, „Xin“ u reìji Adrijana Biwiesa (oven~an Srebrnim medvedom za reìju i nagradom za najboqi debitantski film na Berlinaleu kao i jo{ nizom priznawa na festivalima u svetu), „Iskasapqena“ Briqantea Mendose (nagrada za najboqu reìju u Kanu), „Svi su dobro“ Kirka Xonsa u ~ijem filmu igraju Robert Deniro, Dru Barimor, Sem Rokvel, Kejt Bekinsej. Preostala tri filma su: „Vukodlak“ Xoa Xonstona sa Benisiom del Torom, Entonijem Hopkinsom, Emili Blant i Hugom Vivingom, „Traè}i Erika“ Kena Lou~a i „32. decembar“ ostvarewe iz Republike Srpske mladog rediteqa Sa{e Hajdukovi}a ~iji je to diplomski film. Na reviji „Film 2010“ bi}e to wegova novosadska premijera uz prisustvo dela autorske ekipe. V. Crwanski

ansamblu ove predstave su: Gordana \ur|evi}-Dimi} (Virxinija), Aleksandar Gajin (Leonard), Gordana Jo{i}-Gajin (Vanesa), Gordana Kamenarovi} (Neli), Jovana Stipi} (Laura), Milan Kova~evi} (Den), Milica Gruji~i} (Kiti), Jelena Antonijevi} (G|a Lac), Strahiwa Milovac (Rik), Tijana Maksimovi} (Klarisa), Radoje ^upi} (Ri~ard), Marija Medenica (Xulija), Jovana Mi{kovi} (Meri), i Strahiwa Bojovi} (Luis). Virxinija, Laura i Klarisa, sve tri `ene koje nose ovu pri~u, vrlo su posebne, kompliko-

Kostime i scenografiju za ovu predstavu radila je Sta{a Jamu{akov, ina~e novinarka RT Vojvodine, koja je podsetila da je upravo Milena Pavlovi}-û~ilovi} uvela na ovaj na~in u svet pozori{ta. Ovo je, naime, ve} tre}a predstava u reìji Milene Pavlovi}-û~ilovi} za koju Sta{a Jamu{akov radi kostime, a ve} osma ukupno, i bila je, po wenim re~ima, izazov jer je trebalo vizuelno prikazati tajnovitu Virxiniju Vulf i wen svet. Dramaturg je Branko Dimitrijevi}, a autor muzike je Sr|an Stojnovi}. N. Pej~i}

„DEMO MASTERS 7” VE^ERAS U NOVOSADSKOM KLUBU „RUT 66”

O~uvawe rok kulture Sedmi put po redu, Radio Beograd 202 organizuje nacionalni izbor najboqih rok grupa koje nisu objavqivale zvani~ne albume (demo bendovi) pod imenom „Demo masters“. Kvalifikacije za takozvano superfinale u kojem }e biti odlu~eno ko }e dobiti ekskluzivni ugovor za snima-

perfinaliste biraju glasovi publike i glasovi `irija, s tim da }e `iri po potrebi ima pravo da izabere i jedan sastav bez obzira na izbor publike. Organizatori me|u kojima je kao pokreta~ akcije Vlada Jankovi} Xet, glavni muzi~ki urednik „Dvestadvojke“, isti-

Prenos uìvo na „Dvestadvojci” Ve~era{wi koncert u „Rut 66“ po~e}e u 20 ~asova, a Radio Beograd 202 prenosi}e uìvo doga|aj iz Novog Sada. Posledwi koji se bore za ulazak u superfinale bi}e: „Aheront“, „Kvazar“, „Garlic“, „Neozbiqni pesimisti“, „Uvertira“, „Dark Ocean“, „Santos Brothers“, „Burning Circle“, „Recesija“ i „Alijansa“. Favoriti na papiru su svakako „Santos Brothers“ iz Ba~ke Palanke, mladi}i koji su nedavno pobedili u emisiji „Rat bendova“ televizije OBN, ali i pored wih ima jo{ dosta mesta (~etiri) za prolaz u superfinale. we prvenca pod pokroviteqstvom popularne „Dvestadvojke“ odvija}e se na tri koncerta, od kojih se jedan, i to kao posledwi u nizu, odràva ve~eras u klubu „Rut 66“ u Novom Sadu. Nakon toga bi}e poznato kojih petnaest sastava 25. februara u Studiju 6 Radio Beograda ima mogu}nost da pobedi, kao i da se na|e na tradiconalnom albumu-kompilaciji pesama finalista u izdawu Produkcije gramofonskih plo~a Radio televizije Srbije. Svaki sastav izve{}e po tri pesme, a organizatori predvi|aju da }e doga|aj potrajati do duboko u no}. Su-

~u da im je ideja vodiqa i èqa da podrè mlade muzi~are i doprinesu izgradwi i odràvawu rok scene u Srbiji. To su delimi~no i uspeli jer se posledwih 30 godina Radio Beograd 202 sa svojim „Hitom nedeqe“ kotira kao nezaobilazna stanica nacionalne rok kulture, kroz koju su prolazili i bendovi poput „Ribqe ôrbe“, „Van Goga“, „Bajage i instruktora“... Karavan „Hita nedeqe 202“ bio je u skoro svim ve}im, a i mawim mestima Srbije, nude}i svojevrsno uto~i{te svima onima koji ne bi da se priklone sredi{wem toku - mejnstrimu. I. Buri}

SVET

petak5.februar2010.

DNEVNIK

TRAJAN BASESKU PRIHVATIO PREDLOG BARAKA OBAME

NIKOLA SARKOZI I ANGELA MERKEL JU^E POTVRDILI

Ameri~ki antiraketni {tit na teritoriji Rumunije

Francuska i Nema~ka ja~aju saradwu

BUKURE[T: Ameri~ki predsednik Barak Obama zvani~no je ju~e pozvao predsednika Rumunije Trajana Baseskua da ta zemqa u~estvuje u kolektivnom sistemu antiraketne odbrane. Povodom tog poziva, Basesku je ju~e sazvao Vrhovni savet za dr`avnu odbranu (CSAT) koji je odobrio u~e{}e Rumunije u sistemu antiraketnog {tita, a kona~nu odluku treba da donese rumunski parlament. Basesku je posle sednice CSAT izjavio da }e na rumunskoj teritoriji biti sme{teni nadzemni presreta~i ameri~kog antiraketnog odbrambenog sistema, koji }e u potpunosti biti ope-

PARIZ: Francuska i Nema~ka obelodanile su ju~e 80 mera u ciqu ja~awa saradwe u narednih 10 godina, ukqu~uju}i i formirawe kancelarije za obnovqivu energiju. „Izabrali smo sa Angelom Merkel konkretne mere, treba prevazi}i doba velikih sporazuma i velikih izjava da bi uradili ne{to konkretno“, izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi na konferenciji za novinare sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel nakon 12. francusko-nema~kog saveta ministara. Me|u dogovorenim inicijativama su, prema re~ima Sarkozi-

rativni 2015. godine. Basesku je ocenio da je za bezbednost Rumunije od najve}eg zna~aja u~e{}e u antiraketnoj odbrani jer, kako je rekao, taj sistem {titi celu rumunsku teritoriju od antibalisti~kih raketa, dok je prethodni sistem pokrivao samo jedan mali deo zemqe. U prvim reagovawima, Basesku je naglasio da antiraketni {tit nije uperen protiv Rusije, ve} za odbranu od mogu}ih balisti~kih napada. Rumunija je u strate{kom partnerstvu sa SAD od 2005.godine kada je i potpisan sporazum o razme{tawu ameri~kih vojnih baza na rumunskoj teritoriji. (Beta)

KOMISIJA EP ODBACILA KONTROVERZNI SPORAZUM SA SAD

Bez uvida u bankarske ra~une Evropqana BRISEL: Komisija Evropskog parlamenta za gra|anske slobode i pravosu|e nije ju~e podr`ala kontroverzan sporazum na osnovu kojeg SAD mogu da imaju uvid u bankarske ra~une Evropqana u okviru borbe protiv terorizma. Ve}ina ~lanova te komisije EP-a, wih 29, glasala je protiv sporazuma, 23 je bilo za, dok je jedan evroposlanik bio uzdr`an. Ovakav ishod glasawa }e iziritirati ameri~ke vlasti koje su ve} upozorile da }e blokirawe sporazuma biti „tragi~na gre{ka“. Komisija za gra|anske slobode i pravosu|e je tako|e preporu~ila Evropskom parlamentu da ne prihvati sporazum o kojem bi evroposlanici mogli da se iz-

jasne 9. ili 10. februara na plenarnoj sednici u Strazburu. Po mi{qewu komisije EP, sporazum ne garantuje za{titu li~nih podataka i predstavqa preterano zadirawe u privatnost. Vlade zemaqa ~lanica EU dogovorile su se 30. novembra 2009. godine opotpisivawu privremenog sporazuma na osnovu kojeg SAD mogu da proveravaju bankarske ra~une Evropqana. Sporazum omogu}ava ameri~kom ministarstvu finansija pristup bankarskim podacima preko Svifta , udru`ewa 8.300 banaka iz ~itavog sveta za me|ubankarske finansijske telekomunikacije, sa sedi{tem u blizini Brisela. (Beta-AFP)

Dom lordova protiv lampiona LONDON: Britanski parlamentarci pozvali su vladu da zabrani kineske papirne lampione po{to oni, kako tvrde, ugroàvaju krave, ovce i druge doma}e ìvotiwe. Nekoliko ~lanova Doma lordova pozvalo je na zabranu lampiona pod pritiskom britanskog Nacionalnog udruèwa farmera. Veliki papirni lampioni, u kojima se nalazi sve}a, ~esto se pu{taju da odlete na proslavama, kakve su ven~awa i ro|endani. Lampioni ~esto zavr{e kilometrima daqe, u seoskim podru~jima. Zbog toga su pretwa za ìvotiwe, imaju}i u vidu da se de{avalo da krave pojedu ì~ane obru~e na lampionima i uginu, navode zagovornici zabrane. Ministar za poqoprivredu Brajan Dejvis zaloìo se za proizvodwu biorazgradivih lampiona. (Beta)

NATO: Ne}emo podmi}ivati talibane ISTANBUL: NATO ne namerava da potplati talibane da bi pre{li na stranu vlade u Avganistanu da bi se okon~ao rat, izjavio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. U saop{tewu na sajtu NATO-a uo~i po~etka dvodnevnog zasedawa ministara odbrane zemaqa ~lanica u Istanbulu, Rasmusen je rekao da }e novi fond sa 140 miliona dolara ustanicima ponuditi drugu mogu}nost umesto ostajawa s talibanima. „Mnogo pa`we usmereno je na na nove napore za pomirewe i integraciju koje je zapo~ela avganistanska vlada. Postavqa se pitawe da li ho}emo da podmitimo talibane da bismo obezbedili mir. Shvatam da je za mnoge ovo osetqiva tema“, rekao je generalni sekretar NATO-a. On je

dodao da se mnogi obi~ni vojnici na strani ustanika ne bore protiv Vlade i stranih trupa iz verskih i ideolo{kih razloga.

Predsednik Avganistana Hamid Karzai je u sredu posetio Saudijsku Arabiju u nadi da }e ona pomo}i u ube|ivawu talibanskih ustanika da se ukqu~e u pregovore o okon~avawu rata. Saudijska Arabija, podse}a AP, ima posebne odnose sa talibanima po{to je jedna od retkih zemaqa koja je priznala wihov re`im pre no {to je zba~en 2001. godine. Kriti~ari su primetili da planovi da se talibani ubede da promene stranu postoje ve} godinama, ali su se pokazali neefikasnim. Uprkos tim naporima, broj ustanika je znatno porastao. NATO je 2004. godine procenio da je u Avganistanu ostalo mawe od 400 talibana. Wihov broj je do 2009. porastao na 25.000, a procewuje se da ih je po~etkom 2010. bilo skoro 30.000. (Beta)

Anders Fog Rasmusen

„Oni se bore za talibane za male svote novca da bi imali od ~ega da `ive. Ono {to im se nudi je {ansa za novi `ivot“, istakao je Rasmusen.

ja, otvarawe „francusko-nema~ke kancelarije za obnovqivu energiju, pilot-projekat elektri~nih vozila, lansirawe francusko-nema~kog satelita za otkrivawe emisija {tetnih gasova i policijska saradwa“. Sarkozi je kazao da je `eqa da francusko-nema~ka saradwa bude najkonkretnija mogu}a i vidqiva gra|anima dve zemqe.Francuska i Nema~ka }e, najavio je Sarkozi, izneti zajedni~ke predloge na predstoje}em neformalnom ekonomskom samitu EU 11. februara. (Beta-AFP)

INDIJA

Nastavak pregovora s Pakistanom WU DELHI: Indija je predloìla Pakistanu nastavak pregovora na nivou {efova diplomatija, vi{e od godinu dana posle prekida zbog napada u Bombaju u novembru 2008, javqa ju~e indijska agencija PTI. Pakistan jo{ nije odgovorio na taj predlog, javqa PTI ne navode}i kada je iznet taj predlog. Po dobro obave{tenim izvorima, Indija èli da razgovara o terorizmu i o svim ostalim temama koje bi mogle da „doprinesu stvarawu atmosfere mira i stabilnosti“ izme|u dve zemqe. Indija }e „po~eti razgovore u otvorenom i pozitivnom duhu“, rekli su izvori agenciji PTI. Wu Delhi i Islamabad su 2004. pokrenuli mirovni proces koji je omogu}io znatno smawewe napetosti izme|u ta dva suseda, posebno u vezi sa spornim regionom Ka{mira. Me|utim, pregovori su prekinuti posle teroristi~kog napada u Bombaju kada je poginulo 166 osoba. Indija optuùje grupu islamista iz Pakistana da stoje iza tih napada. (Beta-AFP)

RUSIJA I SAD

Borba protiv droge iz Avganistana MOSKVA: Sjediwene Ameri~ke Dràve su ju~e obe}ale Moskvi da }e poja~ati borbu protiv krijum~arewa droge iz Avganistana da bi se zaustavio priliv jeftinog heroina u Rusiju. Dve zemqe su u Moskvi tako|e postigle sporazum da saradwu u borbi protiv droge, pro{ire unapre|ewem razmene informacija i zajedni~ke akcije.[ef ameri~ke kancelarije za kontrolu prometa droge Xil Kerlikovski je obe}eo stroè pra}ewe i proveru akcija suzbijawa avganistanske proizvodwe opijuma i krijum~arewe. Rusija se àli da SAD i NATO ne ~ine dovoqno da zaustave protok droge. Jeftini avganistanski heroin je pove}ao stopu narkomanije u Rusije. Viktor Ivanov, ruski sagovornik Xila Kerlikovskog, rekao je da }e ju~e potpisani sporazum podsta}i i napore Va{ingtona i Moskva da poboq{aju me|usobne odnose. (Beta-AP)

UKRAJINA

Julija Timo{enko najavquje proteste KIJEV: Ukrajinska premijerka Julija Timo{enko obe}ala je ju~e da }e organizovati demonstracije u slu~aju kra|e u drugom krugu predsedni~kih izbora, zakazanih za 7. februar. „Ako (Viktor) Janukovi~ `eli falisifikate, sposobni smo da mu pru`imo otpor koji do sada nije video, ~ak ni 2004“, poru~ila je Timo{enkova misle}i na proteste poznate kao Naranxasta revolucija koji su organizovani zbog izborne kra|e. Timo{enkova koja je pored proruski nastrojenog lidera opozicije Viktora Janukovi-

~a u{la u drugi krug predsedni~kih izbora, rekla je da }e pozvati qude da iza|u na ulice ako ne bude po{tovana voqa gra|ana. Premijerka je o{tro kritikovala usvajawe amandmana na izborni zakon koji pru`aju mogu}nost lokalnim izbornim komisijama da rade bez kvoruma. Te izmene izbornog zakona ju~e je usvojio parlament i sada treba da ga potpi{e predsednik Viktor Ju{~enko. „Predsednikov potpis na taj zakon bi}e smrtna kazna demokratiji u Ukrajini i ~asnim izborima“, rekla je Timo{enkova. (Beta-AFP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DOMINIK STROS-KAN

NESVAKIDA[WI ZLO^IN U TURSKOM GRADU KAHTA

Generalni direktor Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan sugerisao je ju~e zemqama evrozone da „na ovaj ili onaj na~in pomognu“ Gr~koj koja je u te{koj finansijskoj krizi. „Tu smo da bismo pomogli. Na{a misija je na licu mesta i ona daje tehni~ke savete na zahtev gr~ke vlade. Ako zatra`e od nas da interveni{emo, mi }emo to i uraditi“, rekao je Stros-Kan.

Devojka `iva zakopana zbog sastajawa s mu{karcima

LEH KA^IWSKI Predsednik Poqske Leh Ka~iwski je zatra`io da Poqska, po{to je po veli~ini 18. privreda sveta, direktno, a ne preko EU, u|e u elitni klub G20. „Taj zahtev je jednostavan. Kao prvo, zbog veli~ine poqske privrede. Kao drugo, Poqska je najve}a zemqa jednog regiona i najve}a zemqa koja je pro{la kroz proces tranzicije“, rekao je Ka~iwski na sastanku sa diplomatskim korom u Var{avi.

YON LENON Jedini muzej na svetu posve}en Xonu Lenonu, u predgra|u Tokija, bi}e zatvoren 30. septembra, zbog malog broja posetilaca. Muzej u Saitami otvoren je 9. oktobra 2000, na 60. ro|endan ~uvenog „Bitlsa“, uz odobrewe wegove udovice Joko Ono.U wemu je izlo`eno 130 predmeta koji su pripadali Lenonu, ukqu~uju}i gitare, nao~ari i ode}u za nastupe.

ANKARA: Jedna 16-godi{wa devojka ìva je zakopnana u vrtu porodi~ne ku}e u turskom gradu Kahta, {to je, kako bi spasla ~ast, u~inila porodica koja ju je optuìla da se sastajala sa mu{karcima, javila je ju~e agencija Anadolija. „Medine Memi je prona|ena u sede}em poloàju u jami dubokoj dva metra. Analizama je utvr|eno prisustvo zemqe u wenim plu}ima i stomaku, {to ukazuje da je bila ìva zakopana“, rekao je agenciji jedan lekar forenzi~ar ~ije ime Anadolija ne navodi. „Mlada devojka imala je vezane ruke i bila je ìva i svesna u trenutku tog mra~nog zlo~ina“, rekao je taj lekar koji radi u Institutu za sudsku medicinu u Malatiji, na

jugoistoku zemqe ve}inski naseqenom Kurdima. Zlo~in je po~iwen u susednom gradu Kahta. Telo devojke prona|eno je u vrtu porodi~ne ku}e u decembru, vi{e od mesec dana kako je devojka progla{ena nestalom. Weni otac i deda su uhap{eni, ali se brane }utawem, navodi Anadolija. Turska vlada i udruèwa intenzivirali su posledwih godina napore kako bi se iskorenili zlo~ini „iz ~asti“. Istraìvawa javnog mwewa pokazuju da su takvi zlo~ini tolerisani u zonama u kojima ve}inski ìve Kurdi, kao i da su u wima naj~e{}i. Pod pritiskom Evropske unije, Turska je poo{trila kazne za po~inioce zlo~ina „iz ~asti“, tako da wima preti kazna doìvotne robije. (Beta-AFP)

BALKAN

DNEVNIK

GR^KI GRA\ANI SUMWAJU U PLAN VLADE

Zamrzavawe plata, ve}i porezi i mawa socijala ATINA: Gr~ki plan za prevazila`ewe finansijske krize, koji je podr`ao Brisel, nije nai{ao na odobravawe Atiwana. „Ose}am da }e ponovo uzeti novac od siroma{nih. Politi~ari su doveli zemqu u ovo stawe. Bojim se da }e na{ novac koristiti da prire|uju partije, dok }e na{e plate biti zamrznute“, izjavio je jedan atinski slu`benik. Trogodi{wim programom vlade socijalista predvi|eno je zamrzavawe plata u javnom sektoru, pove}awe poreza i smawewe socijalnih davawa. Ubrzo po{to je povoqna ocena Brisela o ovom programu podstakla vrednost gr~kih obveznica i akcija gr~kih banaka, GSEE, najve}i radni~ki sindikat

Jorgos Papandreu

u Gr~koj, zakazao je jednodnevni {trajk za 24. februar. Ve~e uo~i odluke EU o gr~kom vladinom programu, premijer Jorgos Papandreu je na televiziji obelodanio jo{ stro`e mere

kao {to su pro{irewe zamrzavawa plata u javnom sektoru i na one koji zara|uju mawe od 2.000 evra mese~no i pove}awe poreza na gorivo. „Qudi ne mogu da budu zadovoqni merama koje bole. Ali su znali da }e one uslediti, tako da je zasad politi~ka cena ograni~ena. Me|utim, ukoliko ove mere zakaù, cena u obliku protesta i dru{tvenih nemira bi}e ogromna“, izjavio je Kostas Panagopulos, {ef firme za istraìvawe javnog mwewa ALCO. Politi~ki komentatori nagla{avaju da vlada mora da deluje brzo, dok jo{ uìva solidnu politi~ku podr{ku. Ve}ina Grka je u stvari voqna da podnese izvesne `rtve, sve

dok smatraju da je teret trpqewa ravnomerno raspore|en i dok se ka`wavaju odgovorni za rasprostrawenu korupciju. „Ako premijer èli da bude pravedan, on mora da vrati novac koji su politi~ari pro}erdali u svim tim aferama, milijarde i milijarde evra“, isti~e atinska doma}ica, dodaju}i da je svog dvadesetpetogodi{weg sina savetovala da napusti zemqu i ostane da ìvi u inostranstvu jer za wega u Gr~koj nema ni~ega. Grci su godinama ìveli iznad svojih mogu}nosti, {to je stvorilo ogroman javni dug, za koji se predvi|a da }e ove godine prema{iti 120 odsto bruto doma}eg proizvoda. (Tanjug)

PREDLOG [EFA [PANSKE DIPLOMATIJE

Moratinos: Nove zamisli za Bosnu BRISEL: [ef {panske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je u Briselu da postoji „niz zanimqivih zamisli“ za izlazak BiH iz politi~kog zastoja i poru~io da Evropska unija na tome mora raditi zajedno sa Srbijom i drugim kqu~nim ~iniocima. Moratinos je to rekao u raspravi Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlamenta o programu {panskog predsedni{tva EU. On je naglasio i da }e [panija, kao predsedavaju}a EU, „konstruktivno postupati“ u ciqu daqeg napredovawa Kosova iako Madrid stoji iza stava da ne priznaje samoprogla{enu nezavisnost te pokrajine. Ministar je naglasio da }e u programu {panskog predsedni{tva EU prioritet biti dat pro{irivawu na Zapadni Balkan. Rekao je da postoji „niz zanimqivh zamisli kad je u pitawu Bosna i

Hercegovina, jer }e tamo 2010. godina biti va`na, po{to }e se u oktobru odr`ati izbori“. „Ali“, ukazao je Moratinos, „moramo raditi tako da svi koraci koji se preduzmu, vode kona~nom izlasku Bosne iz sada{weg zastoja i da ta zemqa mo`e da napreduje ka ukqu~ivawu u Evropu“. „Re~ je o ukidawu viza (EU), davawu BiH programa, mape-puta za integraciju u Atlantski savez, kao i, logi~no, tome da dobije status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji“, rekao je on. Treba razgovarati s vo|ama zajednica u BiH, naglasio je predsedavaju}i Saveta ministara EU, najaviv{i da }e on i visoka predstavnica za spoqnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin E{ton zato uskoro otputovati u Bosnu. „Nastoja}emo da zajedno sa SAD i zna~ajnim ~iniocima kao {to su

Migel Anhel Moratinos

Srbija, Hrvatska, Turska, Rusija, ulo`imo napore kako Bosna i Hercegovina ne zaostane u napredovawu ka evropskoj budu}nosti Zapadnog Balkana“, rekao je Moratinos. Na pitawe poslanika EP da li }e [panija podr`ati napore da i

za ìteqe Kosova budu ukinute vize EU i kako }e Kosovo biti zastupqeno na planiranom susretu na vrhu EU-Zapadni Balkan, u Sarajevu, Moratinos je odgovorio da }e {pansko predsedni{tvo imati „konstruktivan stav“. On je predo~io da se mora voditi ra~una da su neke zemqe EU priznale, a da druge ne priznaju nezavisnost Kosova. [panija ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ali }e „konstruktivno delovati da (Kosovo) napreduje“. „Mi ne èlimo da unazadimo, podrijemo poloàj gra|ana, bili oni u dràvi Kosovo ili pokrajini Kosovo, ve} kako to ko zvao po svojoj voqi“, reako je Moratinos. „Mi uvek èlimo da se gradi budu}a pripadnost Evropi i otud nemamo nikakvog problema oko vizne liberalizacije“, zakqu~io je {ef {panske diplomatije.

Makedonci diù ruke i padaju u apatiju SKOPQE: Ve}ina, odnosno 56 odsto Makedonaca ne veruje da je mogu}e da Skopqe i Atina u narednih {est meseci postignu dogovor oko imena nekada{we jugoslovenske republike, pokazuje istraìvawe javnog mnewa skopske nevladine organizacije „Transparentnost, nulta korupcija“. Istovremeno, ta~no polovina ispitanika smatra da bi promena imena Makedonije, neminovna ukoliko se èli sporazum sa Atinom, ugrozila nacio-

nalni identitet, dok ne{to mawe, 44 odsto, ne vidi preterani problem ukoliko bi se ime te dr`ave izmenilo. Svega tre}ina ispitanika se nada da bi problem mogao biti re{en u narednih {est meseci, ali, kako su objasnili aktivisti te nevladine organizacije, problem predstavqa i ~iwenica da dobar deo stanovnika Makedonije nema ~vrste informacije o toku pregovora i planu makedonske vlade da sporno pitawe re{i. Op{ta zbrka, su{tin-

ski, proizvod je ~iwenice da „najbesmisleniji spor na Balkanu“, kako su problem izme|u Atine i Skopqa prethodne dve decenije nazivali zapadni diplomati, bespotrebno iskomplikovan grandomanskim zahtevima Atine i istorijskim akrobacijama Skopqa, pri ~emu obe strane insistiraju na nasle|u Aleksandra Makedonskog. Pregovori o re{ewu spora izme|u Skopqa i Atine u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine.

Republike Srpske. On je dodao da je Sarajevo najboqi primer stvarnog povratka, gde se od predratnih 150.000 Srba, u taj grad vratilo wih 8.000, od kojih ni jedan odsto nije zaposleno. Predsednik Udruèwa raseqenih lica iz Federacije BiH Veqko Stevanovi} kaè da na podru~ju cele Federacije BiH ìvi mawe od tri odsto Srba, a da je najve}e etni~ko ~i{}ewe izvr{eno u sredwoj Bosni, gde Srba vi{e uop{te nema.

znom reìmu za gra|ane BiH, a italijanski dràvni sekretar je poru~io da je wegova zemqa razo~arana {to i BIH po~etkom godine nije bila pridruèna zemqama koje su dobile bezvizni reìm. On je istakao da Italija sna`no podràava BiH na wenom putu ka EU i da }e joj u tome pomo}i. Mantika je jo{ ocenio da OHR treba {to pre da okon~a svoj mandat u BiH, dok je premijer RS istakao da OHR spre~ava daqi napredak BiH ka evropskim integracijama.

Referendum u RS uticao bi na BiH

Takse na nezdravu hranu

BAWALUKA: Dràvni sekretar za inostrane poslove Italije Alfredo Mantika izjavio je ju~e u Bawaluci da bi eventualno odràvawe referenduma u Republici Srpskoj (RS) uticalo na situaciju u BiH. Mantika je novinarima kazao da veruje u odgovornost premijera RS Milorada Dodika i celog entiteta kada je re~ o eventualnom odràvawu refereduma, dodaju}i da je zbog pri~e o referendumu do{ao u Bawaluku kako bi kako bi od premijera RS saznao o ~emu se radi. Dodik je naveo da se radi samo o dono{ewu Zakona o referendumu, jer RS èli sistemski da re{i to pitawe. „Radi se o dono{ewu zakona i tek posle toga o mogu}nostima koje suhipoteti~kog karaktera“, naglasio je Dodik. Po wegovim re~ima, eventualno odràvawe refereduma bi}e razmotreno posle usvajawa zakona, koji je ura|en u skladu sa Ustavom RS i najboqom evropskom praksom. Mantika i Dodik razgovarali su i o bezvi-

BUKURE[T: Ministarstvo zdravqa Rumunije izrazilo je o~ekivawe da }e Vlada uvesti taksu na nezdravu hranu, da bi za{titila Rumune od gojaznosti i bolesti. Prema statistici, jedan od ~etiri Rumuna umre zbog gojaznosti, me|utim samo 28 odsto je poku{alo da oslabi. Ministarstvo zdravqa insistira da se do 1. marta uvede taksa na „brzu hranu“ (fast food) koja sadr`i veliku koli~inu masno}e, soli, {e}era i drugih nezdravih sastojaka. Tu taksu bi trebalo da pla}aju sve firme koje uvoze, proizvode ili prodaju proizvode ocewene kao nezdrave, a tako perikupqen novac bi se uplatio Ministarstvu zdravqa. Predstavnici prehrambene industrije su upozorili da bi ta taksa prouzrokovala poskupqewe od 20 do 30 odsto sastojaka „brze hrane“, i otpu{tawe vi{e od 36.000 zaposlenih u toj delatnosti. Rumunski parlament je u maju 2008. godine doneo zakon kojim se zabrawuje prodaja ne zdrave hrane u blizini {kola.

UKRATKO Otkup polisa ZAGREB: Zbog smawewa plata, otkaza i nesigurnosti radnog mesta pro{le godine pove}an je broj otkupa polisa `ivotnog osigurawa, a osiguravaju}e ku}e i ove godine o~ekuju isti trend. Pojedini osiguranici u Hrvatskoj prihvatili su druge mogu}nosti, na primer zajam u visini otkupne vrednosti polise, smawewe premije ili mirovawe polise, ali ~iwenica je da su qudi spremni, ili primorani, na otkup ~ak i kad su sa dobijenim iznosom na gubitku, pi{e magazin Banka. U Kroacija osigurawu, najve}oj hrvatskoj osiguravaju}oj ku}i, tokom 2009. broj otkupqenih polisa pove}ao se 20 odsto, na ne{to mawe od 4.000 polisa, a broj otkupa u Grave osigurawu, sa 2.581 na 3.480, dakle 34 odsto.

Neta~an broj Srba povratnika SARAJEVO: Sekretar Ministarstva za qudska prava i izbeglice BiH Drago Kova~ demantovao je izve{taj Vlade BiH, prema kojem se iz izbegli{tva vratilo 139.000 Srba. Prema istom uzve{taju a interes za povratak iskazalo jo{ 180.000 qudi srpske nacionalnosti. „Radi se o o~itoj manipulaciji Vlade Federacije BiH, jer, prema podacima relevantnih me|unarodnih institucija, u tom entitetu `ivi mawe od ~etiri odsto Srba u odnosu na predratni broj stanovnika srpske nacionalnosti“, rekao je Kova~ medijima

petak5.februar2010.

EKOLOGIJA

petak5.februar2010.

PREMA INDEKSU EKOLO[KIH PERFORMANSI

KREDITIRAWE ZELENIH PROJEKATA U KOSTOLCU

Srbija me|u ekolo{ki zdravijima Prema indeksu ekolo{kih performansi za ovu godinu, Srbija i Crna Gora su se, me|u 163 zemqe, na{le na prili~no dobrom 29. mestu, navodi se u preliminarnim rezultatima izve{taja koji je predstavqen Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Indeks dr`ave rangira se prema deset kategorija, kao {to su zaga|ewe vazduha, biolo{ka raznovrsnost i klimatske promene, kao i prema 25 pokazateqa performansi koji stawe `ivotne sredine u zemqi porede sa postavqenim ciqevima u toj oblasti, zasnovanim uglavnom na me|unarodnim sporazumima. Ispred Srbije je u regionu samo Albanija, koja se na{la na 23. mestu, dok su sve ostale zemqe lo{ije plasirane - Hrvatska je na 35, Rumunija na 45, Slovenija na 55, Bugarska na 65, Makedonija na 73, a Bosna i Her-

DNEVNIK

cegovina na 98. mestu. U samom vrhu liste, kao ekolo{ki najzdravije zemqe, rangirane su Island, [vajcarska, Kostarika, [vedska i Norve{ka. Sjediwene Ameri~ke Dràve su na 61. mestu, dok su najlo{ije rezultate ostvarile Centralnoafri~ka Republika i Sijera Leone. Ovaj Indeks, koji se izdaje od 2002. godine, sastavili su stru~waci iz Centra za ekolo{ki zakon i politiku univerziteta Jejl i Centra za me|unarodnu informativnu mreù geonauka univerziteta Kolumbija, u saradwi sa Svetskim ekonomskim forumom u [vajcarskoj i Zajedni~kim istraìva~kim centrom Evropske komisije iz Italije. Kona~an izve{taj o ekolo{kim performansama zemaqa za ovu godinu bi}e objavqen 12. februara.

Novi sistem za ~istiju okolinu Elektroprivreda Srbije potpisala je zna~ajan ugovor sa konzorcijum koji ~ine “Clyde Bergeman”, sa podizvo|a~ima “Go{a Montaà” i “Go{om FOM”, vredan 17,85 miliona evra. Od ugovorene sume srpskim kompanijama }e pripasti 40 odsto vrednosti, ~ime je jo{ jednom na konkretnom poslu pokazana podr{ka EPS-a srpskoj privredi. Ceo projekat, koji omogu}ava nastavak realizacije poslova u oblasti za{tite ìvotne sredine u kostola~kom energetskom basenu, finansira}e Dràvna nema~ka razvojna banka (KfW) i EPS. Nema~ka banka u~estvuje sa oko 12 miliona evra, a ostatak, koji obezbe|uje Elektroprivreda Srbije, koristi}e se za pla}awe doma}ih, odnosno lokalnih firmi, koje u~estvuju u ovom poslu. Re~ je o zameni postoje}eg sistema za transport

pepela i {qake malovodnim hidrauli~kim sistemom transporta, koji }e zna~ajno smawiti uticaj postrojewa na vodu, zemqi{te i vazduh u blizini elektrana. Ovaj, kao i projekat rekonstrukcije elektrofiltera, bi}e realizovani na TE “Kostolac B” (Drmno) u toku ove i 2011. godine na oba bloka, {to predstavqa realizaciju Akcionog plana za{tite `ivotne sredine (Faza 1) za kostola~ki region. - Nadam se da }e ceo ovaj posao da se obavi u planiranim rokovima. To nam je veoma zna~ajno, jer je re~ o va`nim projektima koji treba da omogu}e ovda{wim termoelektranama moderne ekolo{ke sisteme, od koji }e korist imati ne samo EPS, ve} i lokalna zajednica, rekao je generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi}. A. B.

AKCIJA „O^ISTIMO SRBIJU” NASTAVQA SE I OVE GODINE

Reciklaòm do zarade Ekolo{ka akcija “O~istimo Srbiju” ove godine bi}e posve}ena unapre|ewu upravqawa otpadom, a krajem prole}a planirana je velika akcija ~i{}ewa, najavio je direktor te akcije Milan Kin|i}. - Nastavqamo s projektima uklawawa divqih deponija, ali i ~i{}ewem zelenih povr{ina, obala reka i jezera. Ciq nam je da motivi{emo {to ve}i broj gra|ana i firmi da svojim radom i mehanizacijom u~estvuju u velikoj akciji ~i{}ewa i ure|ewa - kazao je Kin|i} Tawugu. On je naglasio da je dono{ewem seta novih zakona i podzakonskih akata u 2009. godini Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa stvorilo uslove da re{avawe problema upravqawa otpadom bude {ansa za razvoj, u{tede i nova radna mesta. - Ove godine akcija }e biti usmerena na podsticawe razdvajawa otpada, reciklaù i pro{irewe teritorija na kojoj se otpad organizovano prikupqa. Bi}e sufinansirana nabavka vozila za odno{ewe sme}a, po{to prema podacima koje su Ministarstvu dostavila

komunalna preduze}a, u Srbiji sada nedostaje 250 tih vozila. Kako bi omogu}ili razvoj recikla`e, odnosno separacije otpada, finansira}emo izgradwu recikla`nih dvoris{ta, odnosno ure|enih prostora u kojima }e se separisani otpad prikupqati, selektovati, balirati i pripremati za recikla`u, kazao je Kin|i} i dodao da }e ove godine 600 miliona dinara biti izdvojeno za sufinansirawe nabavke kamiona “autosme}ara”, izgradwu recikla`nih dvori{ta, uklawawe divqih deponija i projekte koji podsti~u separaciju otpada. Akcija “O~istimo Srbiju” po~ela je u martu pro{le godine, a tokom 2009. ukloweno je 56,21 odsto divqih deponija, odnosno 2.427 od 4.318. Kin|i} je pozitivnim ocenio to {to je u akcijama ure|ewa zelenih povr{ina, ~i{}ewu obala reka i sanaciji divqih deponija u~estvovalo vi{e hiqada gra|ana, jer su projekti Ministarstva pro{le godine bili nameweni, pre svega, lokalnoj samoupravi i komunalnim preduze}ima. (Tanjug)

Lista zelenih kompanija Kompanije “Nokija” i “Soni Erikson” zauzimaju prvo i drugo mesto na listi ekolo{ki najodgovornijih tehnolo{kih kompanija ekolo{ke organizacije “Grinpis”. Smwjena potro{wa elektri~ne energije, ponuda recikla`e, prikupqawe otpadaka, izrada ure|aja bez toksi~nih hemijskih supstanci, samo su neke od stavki zbog kojih su se ta dva giganta na{la na ~elu liste, prenele su agencije. Na samom dnu liste nalazi se “Nintendo”, dok je odmah ispred nalazi “Majkrosoft”. “Nintendo” je, kako je obja{weno, tako lo{e rangiran zbog neanga`ovawa na smawwu proizvodwe gasova sa efektom staklene ba{te, zbog ~ega je izgubio zna~ajan broj poena. Poene su izgubili i “Del”, “Lenovo” i LG zbog nepo{tovawa obaveza, pre svega nepovla~ewa iz svojih proizvoda odre|enih hemijskih supstanci.

SUBOTI^KI GORANSKI RASADNIK

Mali{ani na eko-~asu Goranski rasadnik u Subotici ove godine obi{lo je vi{e od dve stotine dece. Uz prijatno druèwe i razgovor mali{ani su saznali i nau~ili da se u rasadniku proizvode ukrasni ~etinari, li{}ari, ukrasno {ibqe, kao i da se proizvodwa odvija u plastenicima. Obja{weno im je da se rasadnik, izme|u ostalog, bavi sadwom i odràvawem zelenila. - Deca su pokazala veliko interesovawe i èqu da ponovo do|u kaè nastavnica O[ “Jovan Miki}” u Subotici Natalija Tucakov. - Nakon odrànog eko ~asa i obilaska Goranskog rasadnika, nastavili smo druèwe. Mislim da je bitno da oni od malih nogu u~e kako da se odnose prema prirodi.

Bavqewe rasadni~arstvom u Pokretu gorana Subotica ima tradiciju dugu preko dvadeset godina. Rasadnik raspola`e bogatim asortimanom od preko 150 vrsta {umskih i ukrasnih vrsta li{}ara i ~etinara u klasi~noj sadwi, odnosno u kontejnerima. Goranski rasadnik ima i zna~ajnu sopstvenu proizvodwu sadnica iz semena i reznica. Godi{we se tako proizvede oko dva miliona li{}ara i oko sto hiqada uskrasnih vrsta ~etinara, ~ime se Rasadnik svrstava me|u najve}e proizvo|a~e sadnog materijala u zemqi. Pored proizvodwe, Rasadnik se bavi prodajom sadnog materijala, izradom projekata parkova, vrtova i oku}nica. A. A.

Specijalno vozilo stiglo u Zrewanin Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov uru~io je ju~e direktorki JKP “îsto}a i zelenilo” Biqani Gligi} kqu~eve vozila za sakupqawe sme}a, kupqenog udruènim sredstvima grada, tog preduze}a i akcije “O~istimo Srbiju”. Primopredaji je prisustvovao i direktor akcije “O~istimo Srbiju” Milan Kin|i}. On je, tim povodom, kazao da Srbiji nedostaje jo{ 250 ovakvih vozila kako bi ~isto}a po gradovima mogla uspe{no da se odràva. Nakon primopredaje kamiona, Mihajlov, Kin|i} i Gligi}eva obi{li su {etali{te kod jezera u ulici Kej 2. oktobra, gde su postavqene parkovske kante za odlagawe sme}a, ina~e obezbe|ene u pomenutoj akciji. - Odmah po{to se na sajtu Ministarstva za za{titu ìvotne sredine pojavio konkurs, mi smo sa~inili katastar svih divqih deponija u gradu i okolnim selima. Prijavili smo pedesetak divqih deponija, navode}i lokacije, koli~inu i strukturu sme}a, kao i na~in na koji }e se svaka sanirati – izjavila je ju~e direktorka JKP “îsto}a i zelenilo” Biqana Gligi}. Na konkursu je ukazano i na potrebu za nabavkom specijalnih vozila, neophodnih za funkcionisawe ovog komunalnog preduze}a,

kao i za kontejnerima i kantama za otpatke. - Pred kraj 2009. godine stigle su dve dobre vesti. Jedna je da grad Zrewanin dobija dva miliona dinara za uklawawe divqih deponija, a druga da se lokalnoj samoupravi dodequje finansijska pomo} za tehni~ko opremawe javnih preduze}a. Deo novca upotrebqen je za uklawawe deponija prema nasequ Mihajlovo, kao i na Lazareva~kom drumu, gde su postavqene ~etiri table na kojima pi{e da se radovi odvijaju u okviru akcije “O~istimo Srbiju”. Uz povoqnije

vremenske uslove uredi}e se i romsko naseqe “Dudara” – naglasila je Gligi}eva. Iz sredstava za nabavku mehanizacije, u dogovoru sa gradona~elnikom, a nakon sprovedenog postupka javne nabavke velike vrednosti, kupqeno je jedno vozilo za sakupqawe sme}a, kapaciteta 16 kubnih metara. Vrednost “autosme}arke” iznosi devet miliona dinara. Osnovno vozilo je italijanskog proizvo|a~a “Iveko”, sa nadogradwom firme “Resor” iz Ni{a. Ovaj kamion, ~iji su kqu~evi ju~e sve~ano uru~eni, pre svega

}e se koristiti za sakupqawe sme}a iz naseqenih mesta. Ina~e, u okviru akcije “O~istimo Srbiju” u Zrewanin je stiglo 20 kanti za odlagawe sme}a. One su postavqene na {etali{tu kraj jezera ispred zgrade Palate pravde. - Posebno nas je obradovala vest o dodeli sredstava u vrednosti od 48 miliona dinara za 2010. godinu iz Fonda za za{titu ìvotne sredine. Novac je namewen za sanaciju, rekultivaciju i zatvarawe postoje}e deponije. Za ove radove projekat je izradio Tehni~ki fakultet iz Novog Sada i on predvi|a ispitivawe podzemnih voda i mogu}nosti wihovog zaga|ewa od strane deponije. Dosada{wi rezultati pokazuju da gradska deponija nije zagadila podzemne vode – kazala je direktorka “îsto}e i zelenila” i dodala da je projektom zami{qeno i re{avawe problema samozapaqewa smetli{ta. To }e biti postignuto izradom biotrnova, odnosno otpliwiva~a deponijskog gasa. Time se mogu}nost poàra svodi na minimum, a samim tim i neprijatan miris koji je, na àlost, gra|anima Zrewanina vrlo dobro poznat. U realizaciji ovog projekta grad u~estvuje sa 25 odsto sredstava, to jest 12 miliona dinara. @. Balaban

NEOPHODNO ULAGAWE U BOTANI^KU BA[TU „JEVREMOVAC”

Stakleniku preti uru{avawe Stakleniku u “Jevremovcu” preti uru{avawe ukoliko nadle`na ministarstva ne obezbede sredstva za radove Botani~koj ba{ti, upozorio je upravnik Instituta za botaniku i Botani~ke ba{te “Jevremovac” prof. dr Petar Marin. On kaè da vreme polako isti~e i da je neophodna brza reakcija nadle`nih. - Grad Beograd je prethodnih godina pomagao da se Botani~koj ba{ti “Jevremovac” vrati stari sjaj, rekao je ~lan Gradskog ve}a @eqko Oègovi}. - Grad je uloìo skoro 80.000.000 dinara za izradu ograde, dekorativnog osvetqewa, projekta sanacije, jer smo, iako “Jevremovac” nije u na{oj nadle`nosti, svesni da ba{ta ima veliki nau~ni, obrazovni, istorijski i turisti~ki zna~aj. Mislim da je pravo vreme, jer je grad uradio projekat sanacije, da nadle`ni u~ine potreban napor kako se stvari ne bi vratile na po~etak, {to bi zna~ilo da Beograd i Srbija mogu ostati bez objekta koji ima veliki kulturno-istorijski zna~aj. On je naglasio da grad trenutno finansira velike infrastrukturne projekte i da zbog toga nije u mogu}nosti da jo{ vi{e pomogne u slu~ajevima gde je nadle`nost na strani republike.

- Odobrewe za gradwu isti~e 21. jula 2010. godine i ukoliko se do tada ne potpi{e ugovor sa izvo|a~em radova, mora}emo ponovo da pokre}emo kompletnu proceduru projektovawa i dobijawa svih dozvola -ka`e Petar Marin. - Ukoliko ne potpi{emo ugovor, a pre toga, naravno, obezbedimo i sredstva, postoji velika opasnost da do|e do uru{avawa staklenika, {to }e biti veliki problem ne samo za Biolo{ki fakultet ve} i za Beograd i Srbiju”. Botani~ka ba{ta “Jevremovac” je legat, poklon kraqa Milana Obrenovi}a tada{woj Velikoj {koli (dana{wem Univerzitetu u Beogradu). O woj se neposredno stara Biolo{ki fakultet, odnosno Institut za botaniku kao wegov sastavni deo. Zbog raznovrsnosti biqaka, Botani~ka ba{ta “Jevremovac” je 1995. godine progla{ena spomenikom prirode. Pored toga, 2007. godine, zbog izuzetnog istorijskog i kulturnog nasle|a, progla{ena je i spomenikom kulture. Grad Beograd je posledwih godina ulo`io znatna finansijska sredstava za izvo|ewe vi{e kapitalnih infrastrukturnih i drugih projekata u Botani~koj ba{ti “Jevremovac”.

EKOLO[KA OBUKA PROSVETARA

Lekcije o za{titi prirode Povodom 27. januara, Svetskog dana obrazovawa o za{titi ìvotne sredine (World Environmental Education Day), predava~i iz akreditovane beogradske nevladine organizacije “[kola za opstanak” odràli su seriju seminara za u~iteqe iz oblasti za{tite ìvotne sredine u osnovnim {kolama “Vuk Karaxi}” u Ba~koj Palanci, “Jan âjak” u Ba~kom Petrovcu, te “Jan Amos Komenski”, “Jozef Mar~ok Dragutin” i “@arko Zrewanin” u Magli}u. Ciq seminara jeste obuka u~iteqa kako bi, izborom sadràja iz oblasti za{tite ìvotne sredine i ekologije i aktivnim metodama rada, uticali na sticawe znawa i

formirawe ekolo{ke svesti i savesti, te ekolo{ki poèqnog pona{awa kod dece, koji }e biti u funkciji za{tite ìvotne sredine i o~uvawu prirodnih bogatstava. Na ovim seminarima u~iteqi sti~u znawe i ume}e da prezentuju pitawa iz oblasti za{tite ìvotne sredine prema uzrastu deteta, a u skladu sa ciqevima i zadacima koje treba da realizuju u radu sa decom u svim ciklusima reformisane {kole. Seminar je odràn u organizaciji “Zelenog kruga” iz Ba~kog Petrovca, a uz finansijsku podr{ku Republi~kog fonda za za{titu ìvotne sredine. A. B.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak5.februar2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Stevanu Kneèvi}u Glija{u obeleì}emo u subotu, 6. 2. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Oàlo{}eni: sin Neboj{a, bra}a Ne{a i Batke sa porodicama, i sestra Cica sa porodicom, prijateqi, Mirko i Marija.

Dana 3. februara umro je na{ dragi suprug, otac i deda

prim. dr Sreten (Nikole) Radoj~i} hirurg iz Sremske Mitrovice ro|. 1936. godine Sahrana je danas, 5. 2. 2010. godine, u 14 ~asova, na Novom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

97962

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ i poslovnom partneru

Dragi na{ tata, po~ivaj u miru... Beba, Branka, Nikola, Aleksandar, Sreten, Nikolina, Tawa i Igor.

97907

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva i baka

Miloradu Radulovi}u

Kolektiv DOO „BRA]A DRINI]” NOVI SAD i AD „CIGLANA” TITEL.

Milena Popovi} ro|. Teofanov 30. 10. 1923. Sahrana je danas, petak, 5. 2. 2010. godine, u Ravnom Selu. O`alo{}eni: sinovi Lazar i Slobodan, unuci Milena, Tijana i Velimir i snahe An|a i Gordana.

5769/P

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 97757 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774

97966

Posledwi pozdrav jedinom bratu, {uraku, ujaku i dedi

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 96794

BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-2219, 021/6-413-575. 97076 DRVA - stovari{te: bukva, cer, hrast, bagrem 2700, metrice, izrezano 2.900 sa prevozom. Telefoni: 064/9552103, 062/9647170. 97207 PRODAJEM trobrazni plug i prskalicu 400 litara. Telefoni: 893-486, 065/618-4-773. 97318 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/656-19-57, 061/24-24-533. 97370

Miloradu Radulovi}u Bati

S tugom se opra{tamo od na{e voqene

^ASOVI pripremne nastave iz srpskog jezika i kwi`evnosti. Telefon: 021/422-940. 97738

IZDAJEM dvosoban, name{ten stan, 39.5m2, 3. sprat u Temerinskoj ulici, nov name{taj i tehnika. Cena 190 evra. Telefon 063/83-18-299. 97610 IZDAJEM dvosoban stan 50m2 kod @. stanice odmah useqiv. Telefon: 064/29-74-830. 97706

PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu. Informacije 063/47-57-65. 97549

od: sestre Mirjane i Radovana Ercegovca, sestri~ina Biqane i Radmile, zeta Miroslava i unuka Vuka Petrovi}a. Ranke Kadi} 6. 7. 1939 - 4. 2. 2010.

PRODAJEM placeve u Veterniku - [kolska ulica. Telefoni: 893486, 065/4-773. 97319

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 96944

Sahrana je danas, 5. 2. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u ^urugu. Hvala ti za sve {to si za nas u~inila. Tvoji voqeni i o`alo{}eni: suprug Ilija, sin Du{ko, snaja Vesna i unu~ad Ilija, Maja i Vawa. 98033

97932

^ITUQE z POMENI

petak5.februar2010.

Posledwi prijatequ

Godi{wi pomen na{oj dragoj koleginici

pozdrav

DNEVNIK

dragom

Prim. dr Sreten Radoj~i}

Nevenki Ivkovi} S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Nikad te ne}e zaboraviti radnici „INEL”-a.

An|elku Perkovskom

Dragi na{ dedice, hvala ti za svu tvoju qubav...

Pavle Jevri}

1938 - 2010.

Dragi deda, opra{tam se sa tobom ali }u te uvek voleti.

Dragi deda, odlazi{ zauvek. Uvek }u te voleti.

Nikolina, Sreten i Aleksandar.

Porodica Dekanski.

Tvoja unuka Sawa Reli} i Sloba Drmanac.

Tvoja unuka Daca, unuk Miroslav i praunuka Ana Mi{kov.

97913

97943

97895

97900

5767/P

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pavle Jevri}

Milorad Radulovi} Mile Elez

Oti{ao si tako tiho iznenada, a bio si i zauvek }e{ ostati u na{im srcima veliki prijateq, poslovni saradnik i drug. AD „STOLARIJA” TITEL DOO „MLIN BUDU]NOST TRIO” TITEL SZTR „PAHUQA” [AJKA[ DOO „TRLE NB” \UR\EVO.

U subotu, 6. 2. 2010. godine, u 10 ~asova poseti}emo wegov grob i polo`iti cve}e. Ponosni smo {to smo te imali.

5770/P

97920

O`alo{}ena porodica.

1938 - 2010.

Pavle Jevri}

Bila sam tvoj prvenac a ti moj deda.

1938 - 2010.

Voli te: tvoja unuka Vesna, unuk Pe|a i praunuka Lana Veli~kovski.

Tu`nim srcem javqam da je posle duge i te{ke bolesti preminuo moj suprug

Milorad - Bata Radulovi}

Vlajko Bogdanovi}

Pavle Jevri}

1958 - 2010.

1925 - 2010.

Sahrana }e se odr`ati 5. 2. 2010. god. u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Titelu.

Sahrana je danas, 5. 2. 2010. godine, u 12.30 sati, na Dowem starom grobqu, u Futogu. Dragi deda, hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

Sahrana je danas, 5. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, u Gorwem Koviqu.

O`alo{}eni: supruga Dragica i }erke Tamara i Tatjana.

Tvoji Mi{a i Qiqa.

5771/P2

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav prijatequ

Miloradu - Bati Radulovi}u

An|elku Perkovskom Porodica Saka~.

Triva i Maksa.

97942

97921

S tugom se opra{tamo od na{eg tate i dede

Po~ivaj u miru. O`alo{}ena supruga Du{ica Jevri}.

Posledwi kom{inici

pozdrav

na{oj

Mariji Ronto od wenih kom{ija iz Lilike Bem 2A.

97893

97894

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Vlajka Bogdanovi}a Hvala za nesebi~nu qubav, brigu, pomo}, podr{ku i sve {to si pru`io meni i mojoj deci u `ivotu. Mi{u si voleo isuvi{e. @iveo si za wega. Bio si mu najboqi deda. Hvala Ti! Tvoja }erka Jelica, unuka Milica i zet Petar.

Stevi Ubiparipu obele`i}emo u subotu, 6. 2. 2010. godine, u 9 sati, na Ka}kom grobqu. Ve~no o`alo{}ena porodica Ubiparip.

97925

5771/P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em dragom direktoru

97897

97899

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi deda

Posledwi pozdrav voqenom ocu i suprugu.

Posledwi pozdrav tati, dedi od: }erke Radojke, zeta Dragana i unu~adi Pavla i Milo{a \ur|eva iz Koviqa

97891

Sau~estvujemo u bolu povodom tragi~ne smrti na{eg kumi}a iz Srbobrana

Pavle Jevri}

Miloradu Radulovi}u Bati

Du{anu Gojkovi}u

1938 - 2010.

a wegovoj porodici iskreno sau~e{}e.

Dao si mi `ivot, dao si mi qubav. Vra}am ti ~uvawem uspomene na tebe i uvek }e{ biti sa mnom.

1958 - 2010. koji je iznenada preminuo 4. 2. 2010. u Titelu. Nikada te ne}emo zaboraviti. Radnici kolektiva Radulovi} DOO Titel. 5771/P1

Porodica Danila [ipovca.

97914

Bobana Rankova Bate Siri{ki iz Gospo|inaca.

O`alo{}ena }erka Nena, zet Kosta i unuka Nata{a Reli}. 97903

97934

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

petak5.februar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 68. godini preminuo

Nevenka Ivkovi}

Posledwi pozdrav stricu i dedi

dragom

Posledwi pozdrav

Jovan Male{ev Mi{ika

ro|. Mi}ovi}

16. 4. 1942 - 3. 2. 2010.

Pro{la je godina, a bol ne jewava. Do ju~e si bila tu, a onda kao da su nam te ukrali. Hvala ti za svu qubav, pa`wu i razumevawe koje si nam bezrezervno pru`ala.

Jovanu Male{evu

Slobodanu Rankovu

O`alo{}eni: brat Borislav, snaja Dragica, bratanica Vesna i bratanac Milun sa porodicama.

Sahrana je dana, 6. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. @iveo si dostojanstveno i ponosno, tako si nas i napustio. Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: supruga Saveta, sin Zoran, }erka Zorica, zet Milovan, snaja Gorica i unuci Jovana, Milorad, Zorana i Goran.

O`alo{}eni: sinovac Milo{, snaja Ru`ica, unuk Qubomir i unuka Radmila.

od o`alo{}ene porodice Rankov.

97707

97871

97872

97883

GODI[WI POMEN Pro{lo je godinu dana tuge i bola od kako na{a najmilija majka i supruga nije vi{e sa nama

Qubici - Bubi [evi}

Nevenka Ivkovi} ro|. Mi}ovi} Godi{wi pomen }emo obele`iti u subotu, 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sinovi Milo{ i Nemawa, suprug Mladen i ostala rodbina. 97705

Posledwi pozdrav deda

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom suprugu i ocu

Gojanu Vasiqevi}u 14. 2. 1935 - 10. 8. 2009.

Vlajku

Tvoja plemenitost ostaje deo nas.

zauvek

Slavica, Jelena i Miqan.

^ETVOROGODI[WI POMEN rano preminuloj

odr`a}emo u subotu, 6. februara 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. Ve~no o`alo{}eni: sinovi Sr|an i Sini{a, suprug Tihomir i ostala rodbina.

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

[ESTOMESE^NI POMEN Qubav se skriva u tihoj re~i i ne`nim osmesima koje si pru`io. Du`e od svakog zraka sunca tvoj osmeh, dodir, tvoja qubaznost i bri`nost sijaju na{im du{ama.

Milanu Vasili{inu

Igor Pavlovi}

od: sina Jovana, snaje Er`ike i unuka Ivana.

97875

97847

97858

Dana, 5. 2. 2010. godine navr{avaju se deset godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 3. februara preminuo

Zdravko Kuqi}

Milan Vasili{in

Pomen }emo obele`iti dana, 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te u na{im uspomenama.

Nema tih re~i kojima se mogu opisati bol i praznina koji su ostali posle tvog odlaska. Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i. Ve~no }emo te ~uvati od zaborava.

97838

Tvoja porodica.

POMEN Dana 5.2.2010. godine navr{ava se tri godine od smrti na{e voqene supruge, majke i bake

Parastos }e biti odr`an u subotu 6. 2. 2010. godine, u 9 sati, u Alma{kom hramu, a ve~nu ku}u na Tranxamentu poseti}emo u 10.30 ~asova. Tajo, mnogo nam nedostaje{. Tvoja }erka Awa i `ena Nata{a.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i poslovnom saradniku

Bati Radulovi}u od Mihajla Mili}a sa porodicom.

Sahrana je u subotu, 6. 2. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Seka, zet Radomir i unuci Svetlana i \or|e.

97876

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 6. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obele`iti ~etrdesetodnevni pomen dragom

Tvoja porodica Lenka i Goran. 97902

97818

97857

Pro{lo je tu`nih {est meseci od tragi~nog odlaska sina jedinca

Gizele Lujinovi}

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, {ogoru i ujaku

Stevi Obradovi}u Porodica Obradovi}.

Weni najmiliji.

97677 97669

Pero Trbojevi}

Posledwi pozdrav prijatequ na{e {kole

POMEN

Da te barem mogu probuditi, da te barem mogu poqubiti

Milo{a Mazalice 5. 8. 2009 - 5. 2. 2010.

Pavlu - Paji Jevri}u

Zelena travo sunce mu propusti, neka mu kad, kad poqubi lice Romorite blago vi, rose i ki{e pevajte kraj srca mu vi da mirni spi.

Jedini moj sine, voli te i ~uva u srcu mama Sne`a.

97772

Dragi Pe|a, sa an|elima slavi{ svoj 28. ro|endan, a mi u suzama palimo sve}ice, umesto pesme, poklona i radosti - tuga, bol i `alost. I danas }emo stajati pred tvojim ve~nim domom i ~ekati da se pojavi{.

Vole te tvoji: mama, tata, brat, snaja, sinovac i tetka Milka.

97702

iz Koviqa

Miloradu - Bati Radulovi}u

O`alo{}eni: sestra Radojka i zet Vasa sa decom.

Milo{e

5. 2. 1992 - 5. 2. 2010. Pro{lo je 18 godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda.

Sa zahvalno{}u i po{tovawem kolektiv Sredwe tehni~ke {kole â&#x20AC;&#x17E;Mileva Mari}â&#x20AC;?, iz Titela. 5772/P

Aleksandar Veselinovi}

97868

Stalno si sa nama... Uvek u na{im mislima... Zauvek u na{im srcima...

Porodica Veselinovi}.

Baka Angelina, tetka Vida sa Stefanom i Duwom.

97803

97721

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.05 13.35 14.00 14.05 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 22.00 22.35 23.45 01.35

TV PROGRAM

petak5.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Brevijer PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid @ivopis Egzit 2009 Vesti Kemal Monteno ^ovek zvani kow, film TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Paris Traut, film Vojvo|anski dnevnik 5kazawe ^ovek zvani kow, film Ko{arka: Vojvodina - Borac, snimak

Laura Hovard

Ubistva u Midsameru (Panonija, 22.40) 08.00 09.00 09.50 11.00 12.30 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Prepodnevni program U ogledalu Crtani filmovi Lice s naslovnice Hedonist Art-boks Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

06.05 08.00 09.06 09.22 09.38 10.07 10.36 11.04 12.00 12.13 12.15 12.23 12.39 13.24 14.10 15.03 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.56 18.57 19.30 20.05 21.05 21.11 22.10 23.14 00.00 00.15 00.23 01.08 02.39

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Mesto zlo~ina: Las Vegas Vreme je za bebe Sat Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon Da, mo`da, ne Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Ve~era sa Yimijem, film Na skriveno te vodim mesto - Qiqana Blagojevi}

Paris Trout Godine 1949. vladao je rasizam u Yoryiji. Trout ubija devoj~icu i wenu majku i ne ose}a gri`u savesti. Za razliku od wega, advokat Heri Sigrejvs se ose}a lo{e {to mora da brani ~oveka koji bi trebalo da je u zatvoru… Uloge: Denis Hoper, Barbara Her{i, Ed Haris Re`ija: Stiven Gilenhal (RTV 1, 20.10)

06.55 07.20 08.45 09.55 10.20 10.50 12.05 12.30 12.40 13.00 14.00 14.35 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.10 22.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Pretkazawe Me|uprostor Izbliza Porodica Serano No}ni ~uvar, film Vesti (ma|) Wu{kawe Doktor @ivago Paideja Lajo{ Dunafalvi Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Al`ebitin dvor, film L.E.N.A. {kola vlasti, film

06.00 07.00 10.00 10.35 11.35 12.00 12.05 12.30

Dafne Fernandez

Goja Pred samu smrt, Goju, o kome brinu wegova qubavnica Leokaida i wena k}erka Rozario, mu~e halucinacije i vizije prelepe Kajetane, dok mu pred o~ima prole}e ceo `ivot. Uloge: Francisko Rabal, Eulalija Ramon, Dafne Fernandez, Maribel Verdu Re`ija: Karlos Saura (RTS 2, 21.50) 07.03 07.36 08.01 08.08 08.13 08.38 08.40 08.45 09.20 09.53 10.16 10.41 11.00 11.35 12.06

Ed Haris

Yastin Henri 10.00 11.10 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

09.30 11.00 12.30 13.00 17.15 18.00 18.45 20.30 21.00 22.30 00.00 00.30 01.00

Hrana i vino S vetrom u le|a Karmelita Buntovnici Katapultura Sprint Najboqi lek Objektiv (slov) S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Lenija Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

CH TV: Hull – êlsi Evroliga: Makabi – Real Madrid NBA akcija ATP Johanesburg 1/4 NBA uìvo Pregled Evroliga Evroliga: Partizan – Barselona NBA uìvo Ragbi Super Liga NHL Francuska liga Evroliga Magazin ATP Johanesburg

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Ve~era sa Yimijem Vide}emo Kajlana dok zajedno sa drugovima iz grupe odlazi na nastupe u malim klubovima i slobodno vreme provodi diskutuju}i sa Yimom Morisonom i Frenkom Zapom. Kada wihova pesma stigne na prvo mesto top-lista, kre}u na turneju po Engleskoj... Uloge: Yastin Henri, Bret Roberts, Adam Tomei, Kris Soldeviqa Re`ija: Bil Fi{erman (RTS 1, 01.08)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.18 22.00 23.10 23.20 00.05 00.06 00.35

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Uslovna sloboda Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Smrtonosni izazov

DNEVNIK

04.16 05.32

Kuvati srcem Ru`no pa~e Majmunoqupci Adi u qudkom telu Tri medveda Ozi bu-pingvini Adi u qudskom telu Ve~ni sjaj detiwstva Neverovatne `ivotiwe Neobi~no o biqkama Kontekst Staro srpsko pisano nasle|e @ivot i standardi Siti folk Y. Ger{vin: Kubanska uvertira i rapsodija u plavom Trezor Sudija Mastran|elo, film Ovo je Srbija Jugoslavija u ratu 1941-1945. Ko{arka - PS: Vojvodina Srbija gas - Borac, prenos Siti folk Lov i ribolov Bostonski advokati Festival festivala: Goja, film Indeksi i prijateqi Sudija Mastran|elo, film Trezor ju~e Ko{arka - PS: Vojvodina Srbija gas - Borac (r) Jugoslavija u ratu 1941-1945. Lov i ribolov

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Kad `ivotiwe napadnu Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Beli lav - kraq svih kraqeva Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Zabava bez prestanka Fojlov rat Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Zabava bez prestanka Fojlov rat Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

13.00 14.00 16.00 16.37 17.55 20.00 20.30 21.00 21.50 23.45 00.41 02.17 03.13

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina. 08.00 Puls +, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita.

13.00 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Film: Prokletstvo zlatnog cveta Vesti B92 Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Insajder Potraga Patrola Vesti B92 Film: Kuyo Moje drage kom{ije

Meda Rupert 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 01.00 03.00 03.15 05.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti kids Daniela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Petkom u dva VIP Veliki brat - uìvo Siti Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik VIP Veliki brat Loto Grand {ou U tu|oj koì VIP Veliki brat - uìvo Film: Banda sa terena Siti Film: Krv i vino Film: Banda sa terena

Sawa Maleti}

Petkom u dva Ovoga petka gosti su: Stoja, Quba Ali~i}, Goca Lazarevi}, Sawa Maleti} Urednik i voditeq: Jelena Ba~i} Alimpi} (Pink, 14.00)

(Hepi, 08.58) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.37 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi novi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.15 20.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.00 03.00 04.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Imperija Kin Biseri Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Zakleti na }utawe Film Dok. program Vremenska prognoza

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak5.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 14

Pi{e: Vera Jovanovi}

Mira Sorvino

Posledwi templar Na sve~anom otvarawu izlo`be dragocenih vatikanskih predmeta, grupa mu{karaca obu~enih kao templari izvode smelu pqa~ku. U sredi{tu wihovog interesa je mehani~ki ure|aj za dekodirawe koji navodno mo`e da de{ifruje gde se nalazi blago templara... Uloge: Mira Sorvino, Viktor Gerber, Skot Foli, Entoni Lemke, Kenet Vel{ Re`ija: Paolo Barzman (Nova TV, 20.00) 08.15 09.40 10.25 11.25 12.25 13.10 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.50 00.35 02.05 03.05

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Provereno Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Posledwi templar, film Tajna krvavog mora, film Solo, film Vidoviti Milan Posledwi templar, film

08.00 Romanti~ari 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Ajn{tajnova velika ideja 12.00 @ivot i smrt u Rimu 13.00 U moru vatre 14.00 Tajm tim godina 10. 15.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 16.00 Impresionisti 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Tajne dubina 18.00 Mark Forster – dozvola za snimawe 19.00 Velika pobuna Inka 20.00 Pri~a o hobitu 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Genije fotografije 23.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 00.00 Impresionisti 00.30 Tajne Renesanse 01.00 Tajne dubina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

06.00 07.50 08.15 09.35 11.10 13.00 14.30 16.20 18.00 19.35 20.05 20.35 22.25 23.20 00.55 02.55 05.05

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland [argarepko Ponovo u igri Zbogom oru`ju Sve o meni Tali Edison Agire: Gnev bo`iji Erotski film Me|u neznancima

Cimeri Holivud na snimawu Reanimacija Manuela i Manuel No} u muzeju [ezdeset sedma godi{wa dodela nagrade „Zlatni globus“ (skra}ena verzija) Veruj u mene Lova Kraqevi plesa: Poja~aj do daske Filmovi i zvezde Kalifornikacija Prva damska detektivska agencija Prva damska detektivska agencija Slomqena krila Neustra{iva Umri mu{ki Afri~ki san

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.14 Dolina sunca 10.25 Tera Iks: Komet u Kimskom okrugu, dok. serija 11.10 Na vodenom putu 2: Morske poslastice, dok. serija 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 16.20 Hrvatska u`ivo 17.50 Iza ekrana 18.24 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Na zapad, film 22.10 Lica nacije 23.20 Poslovne vesti 23.35 Drugi red partera Vreme za kwigu 00.30 Zvezdane staze 01.15 Kamere smrti, film 04.45 Skica za portret 05.05 Na{i `ivoti 05.55 Oprezno s an|elom

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Dinastija: Iza seksa, pohlepe i manipulacije Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Hrabra nova devojka Sudija Ejmi Yordan Medijum Zakon i red Medijum Zubari u ratu Advokatova kazna

08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.55 19.05 20.00 21.55 00.05 01.35 03.20

Malkolm u sredini Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Brisa~, film Razbija~, film Bez povratka, film Brisa~, film Astro {ou

Brisa~ Lora Regan

Kamere smrti Kad se na internetu pojavi reklama kojom se zainteresirani mladi qudi pozivaju na u~estvovawe u novom i potencijalno vrlo popularnom rialitiju, na oglas se jave trojica mladi}a i dve devojke. Kad uskoro stignu u izolovanu ku}u okru`enu drve}em, shvate da wihovo u~e{}e ne}e biti nimalo lak ni jednostavan zadatak... Uloge: [on Si Vi Yonson, Kris Lem{e, Stiven O´Rejli, Lora Regan, Yenifer Ski, Brejdli Kuper, Nik Menel Re`ija: Mark Evans (HRT 1, 01.15)

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 13.25 14.00 14.15 14.30 15.05 15.15 16.00 17.00 19.25 20.10 21.00 22.10 22.50 00.35

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Deksterova laboratorija Pri~a o Trejsi Beker Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Vip Muzi~ki klub Puni krug Izazovi, dok. film za mlade TV vrti} Kod Ane Zvezdane staze Drugi red partera Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. me~a Doktor Hu ^arolija Na{i `ivoti Sud i kazna Naj naj trenuci ZOI Torino 2006.: Hokej na ledu, snimak Tenis, Zagreb Indors, snimak 2. me~a

Prispeo mrtav Moja slatka debequca Marfijev zakon @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Pruga 29 Dr Finli Uspon do gubili{ta @ene fudbalera Pri~a iz rodnog grada

Kako biti normalan O{amu}eni i zbuweni Izmewena stawa Zaqubqeni [ekspir Detroit, grad roka Pre`iveti dvanaestu EdTV Ku}a na hladnoj reci Isteriva~ |avola Unutar isku{ewa Savr{ena harmonija

Lepa nau~nica Li Kulen se domogla diska s inkrimini{u}im podacima za mnoge vladine slu`benike i FBI agente. Iako je u programu za{tite svedoka, Li gotovo gine u napadu koji savezna policija nije uspela da spre~i. Wena jedina nada za opstanak je savezni {erif Yon Kruger... Uloge: Arnold [varceneger, Yejms Kan, Vanesa L. Vilijams, Yejms Koburn, Robert Pastoreli, Yejms Kromvel, Deni Nuci Re`ija: ^ak Rasel (RTL, 20.00)

Vanesa L. Vilijams

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako stvari rade Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako to rade? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Usporen snimak Divqe i bez cenzure Generalka Bra}a Ludolf Pametwakovi}

08.30 10.00 11.30 13.00 14.30 17.30 18.30 19.30 19.40 20.15 21.45 22.45 23.45 00.30

Biatlon Atletika Skija{ki skokovi Atletika Kuglawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Fudbal Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Drvose~e Najja~i ~ovek Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi

Da}u i ruku, ali slike... ef protokola Ministarstva inostratako ima vi{e nego {to mu treba. On se zgranuo. nih poslova Jugoslavije Bogdan CrnoRekao je Ambrozi}ki: „Sve bih im dao, i desnu brwa mi je pri~ao da je, od 1945. nadaruku da su traìli, ali slike?! [ta bi mi narod qe, sve wih u diplomatiji u~io protokolu Parekao da iz te galerije uzimam i dajem za namevle Beqanski: „Bio je neograni~eni autoritet {taj? Pa, to je inventarisano! Da li vam se ~iza sve i kod svih. Izdao je i kwigu o protokolu. ni, Ka}a, da je to ve} mala galerija? Istina maSvi su ga slu{ali bez pogovora. Svi smo mi bila, ali ipak galerija ... Pa, to vi{e nije moje. A li wegovi u~enici. Bili smo mladi, do{li iz moji nisu imali razumevawa ni za umetnost, ni partizana, bez ikakvog {lifa u znawu protokoza mene“ – naglasio je Beqanski. la prema drugim zemqama. Bilo je vrlo delikatOtada su po~ele da kruè najneverovatnije no poslati ~oveka za ambasadora u drugu zemqu, pri~e o wegovom cicija{ewu. Tome su doprinoa on ne zna ni najosnovnije norme pona{awa. sili naro~ito umetnici koji su, u me|uvremenu, Zbog toga su organizovani te~ajevi za obu~avapostali akademici i dobili niz javnih priznawe takvog kadra. Kurs je drào Beqanski. [ef protokola Pokrajinskog izvr{nog ve}a Vojvodine Stevan Ivkovi} mi je pomenuo slu~aj posle kojeg je popularnost Beqanskog neobi~no porasla. Trebalo je da do|e jedna dràvna delegacija na najvi{em nivou, sa {efom dràve. Protokolom je bilo predvi|eno da predsednici dràva sede za stolom jedan pored drugog, ali Tito nije mario svoga gosta. îm je dobio informaciju o zakazanoj poseti, Tito je uleteo u prostoriju u kojoj je Beqanski davao posledwa uputstva saradnicima i, ma{u}i papirom, vikao: „To je sabotaà. Pokaza}u ja tome ko je napravio da to bude. Kakav je to na- Znao je Broz ko zna znawe ~in? Ko je to napisao?“. Svi su pretrnuli i powa, pa nastojali da zata{kaju svoj raniji oskugledali u Beqanskog. A Beqanski je sasvim dan ìvot i da zaborave vreme kad su mu bili zamirno pri{ao Titu i rekao: „Druè predsednihvalni za svaku kupqenu sliku. Tvrdili su da su ~e, po pravilima dràvnog protokola, usvojenog mu ih davali ispod cene, da je vreme za kolekciu Be~u u 19. veku, {ef dràve doma}in mora da onisawe bilo izuzetno povoqno, da su mu oni susedi za ru~kom pored {efa dràve koji mu je gerisali koju sliku da nabavi. A Nedeqko Gvogost. Time se daje najvi{a po~ast gostu. Vi kao zdenovi} je, kako re~e Predrag Isakovi}, sedam {ef dràve moète da naredite da bude drugagodina kod Beqanskog besplatno stanovao i du~ije. Molim Vas izvolite, naredite kako èliè se hranio, a nijednu sliku mu nije dao xabe. te i bi}e tako. Po pravi„Razi{li su se stoga {to lima me|unarodnih odje Gvozdenovi} par puta Tito je uvek, pred dràvnu posetu, umeo da mu proda sliku, nosa, me|utim, to se ovadobiv{i pisani protokol, pitao: ko radi“. Tito je ustukpa, posle izvesnog vrenuo, okrenuo se i iza{ao mena, proda drugom za du„Je li to Beqanski pregledao?“ bez re~i. Posle toga, Tiplo ve}e pare. A Pavle Tek kad je Beqanski obe}ao to je uvek, pred dràvnu ga je doista zaduìo“. da }e pomo}i kad god zatreba, posetu, dobiv{i pisani Od [erbanovih slika dozvolio mu je da se penzioni{e protokol, pitao: „Je li odustao je Beqanski zato Beqanski pregleto {to mu je za sliku dao?“. Tek kad je Beqanski obe}ao da }e pomo}i „[ah“ pla}ao u ratama, a kad mu je doneo posledkad god zatreba, dozvolio mu je da se penzioniwu i hteo da odnese sliku, slikar je tvrdio da mu {e. duguje jo{ jednu ratu. Vi{e nikad nije hteo niDa bi mu pomogao u besparici, Beqanski je jednu sliku da od wega kupi. A tu sliku je kasnikupio slike Ivana Radovi}a „Ba~ka“ i „Seqaci je [erban prodao u Skopqe. Za vreme zemqotres kowima“ iz 1946. godine. Posle 1950, Petar sa, kup~eva zgrada je sru{ena i slika uni{tena. Lubarda je ne{to sli~no radio, ali s drugom Kada je, posle smrti Pavla Beqanskog, protendencijom. Naime, u promewenim ideolofesor dr Lazar Trifunovi} dao jednoj student{kim i politi~kim prilikama, on je na jedan kiwi zadatak da za diplomski rad obradi ìvot na~in radio za izlagawe i na osnovu tih dela doi delo Beqanskog, ona je do{la u Spomen-zbirbijao nagrade i priznawa, a sasvim na drugi, ku da bi stekla polazna saznawa o tome. Obave„tradicionalan“, realisti~an na~in slikao za {tavaju}i je, dala sam joj adrese jo{ ìvih prodaju. umetnika ~ija su dela u galeriji. Posle nekog Katarini Ambrozi}, tada{wem kustosu Navremena, pojavila se ta mlada osoba da mi javi rodnog muzeja u Beogradu, Beqanski je kazivao da je promenila temu. Jer, kad je po~ela da obida ga wegovi najbliì ne razumeju. S Predragolazi umetnike i wihove porodice, oni su joj tovom ènom i wim je jednom do{ao u uàsan konliko lo{eg o Beqanskom rekli da joj se smu~iflikt zbog toga {to je ona èlela da obnovi nalo. Smatrala je da, ako takav ~ovek ne moè da me{taj, a nije imala novaca, pa je od wega tradobije vaqanu biografiju, boqe je da ne dobije ìla da joj da pet-{est slika da proda jer on i nikakvu.

[

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak5.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

VAGA 23.9- 23.10.

Ma koliko se trudili da obijate krila i ubrzawe, pogotovo u odnosu na posao, saradnike i kolege, va{ Mars vas vra}a unazad ili bar dr`i u mestu. Nemojte zbog toga biti nezadovoqni. U qubavi – opstajete.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Susreti i sastanci s osobama mladala~kog i optimisti~kog duha }e vam popraviti raspolo`ewe. Iza|ite u javnost, u klubove i restorane, kre}ite se gde vas nije bilo, jer je sve mogu}e.

JARAC 22.12-20.1.

Budite pa`qivi u investirawu i izboru poslovnih saradnika jer su rizici s neizvesnim ishodom. Jedno dobro vam ipak sledi: bilo prihod ili provod. Na kolege se ne mo`ete osloniti. Uzbu|ewe u domu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Petak je Venerin dan za qubav i u`ivawe, pa se nemojte `uriti ve} na|ite diplomatsko re{ewe za sve zvani~ne poslove i nastupe. Partner je spreman da vam iza|e u susret. Bi}e po va{em!

DEVICA 23.8- 22.9.

U karijeri se dokazujete svakodnevno. Mogu}i su problemi s kolegama, koje moète ublaìti i izbe}i neofanzivnim nastupom. Dolaze vam gosti ili idete u dru{tvo? Produèni vikend!

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate povoqan upliv Sunca iz vazdu{nog znaka Vodolije u ovom periodu, {to vam donosi mnogo interesantnih doga|aja, susreta, osoba i iskustava. Odnosi s inostranstvom su neizvesni. Imate veoma mnogo posla, i to }e trajati kao dodatno optere}ewe jo{ izvesno vreme. Na|ite vremena, uz dobru organizaciju, za vi{e odmora. Partner je posesivan i qubomoran. Strasti!

LAV 23.7-22.8.

Iako ste dosledni i ozbiqni na li~nom planu, dozvoli}ete dru{tvu da vas ponese i povede u nepoznata istra`iva~ka iskustva. Malo avanturizma nikome ne}e {koditi. Budite hrabri, ali i pametni.

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{a Venera je postala dru`equbiva kako je u{la u znak Vodolije, pa vam predstoje prijatni susreti i doga|aji, ali nestalni po svojoj prirodi. Sasvim slobodni i svoji, mo`ete kako ho}ete. Akcija!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

5. februar 2010.

Sunce je u va{em znaku, pa sijate punim zimskim sjajem! Donelo vam je toliko potrebnu energiju i oslobo|enost. Sre}an vama ro|endan. Okru`eni ste prijateqima i prijatnostima svih vrsta.

RIBE 20.2-20.3.

Budite oprezni kada je tu| novac u pitawu, da ne biste delovali preuraweno. Raspolo`eni ste da ure|ujete nekretnine i delite poklone, savete, da sara|ujete. Imate mnogo snage, ali se i odmarajte!

Pred sobom imate otvorene mogu}nosti za rad, rast i napredak na li~nom planu. Radite na sebi, sada, kada vas zvezde na to upu}uju. Duhovno i materijalno. Qubav vam ispuwava srce i du{u.

TRI^-TRA^

Kejti se udala

PROGNOZA

VIC DANA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

PA KI { A

Evropa

Madrid NOVI SAD: Pre podne sun~ani intervali, a po podne naobla~ewe, Rim uve~e i tokom no}i ki{a. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar i bi}e u poja~awu. Pritisak iznad normale. Temperatura od -1 do 7 stepeni. London VOJVODINA: Ujutru slab mraz, osim u ju`nom Banatu. Pre podne sun~ano, a po podne naobla~ewe i ki{a kasnije uve~e i tokom no}i. Duva}e Cirih umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu poja~an, krajem dana sa udariBerlin ma do 80 km/h. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 do 8 stepeni. SRBIJA: Ujutru slab mraz, osim u Beogradu i ju`nom Banatu. Pre Be~ podne sun~ani intervali, a po podne naobla~ewe koje dolazi sa jugozapaVar{ava da donose}i uve~e ki{u, najpre zapadnim i jugozapadnim predelima. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar, u Pomoravqu i Podunavqu u poja~awu po Kijev podne i krajem dana. Pritisak iznad normale. Temperatura od -6 do 9 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu jaka ko{ava pre Oslo podne uz ki{u, a na severu i severozapadu Srbije sa susne`icom i snegom. U nedequ svugde hladnije sa snegom. U ponedeqak prestanak padavi- St. Peterburg na. U utorak suvo, a sredinom sedmice malo toplije uz prolaznu ki{u. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Oprez se savetuje osobama sa psihi~kim tegobama, sr~anim bolesnicima i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju nesanica, nervoza, reumatski bolovi i glavoboqa.

12 12 9 4 1 3 -4

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Bezdan

53 (-1)

Slankamen

217 (-7)

Ja{a Tomi}

Apatin

107 (-2)

Zemun

289 (-17)

Bogojevo

98 (-2)

Pan~evo

310 (-14)

Smederevo

468 (-16)

Ba~. Palanka 113 (-3)

-5

Novi Sad

130 (-5)

Tendencija stagnacije i opadawa

-4

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-4

272 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (0)

Beograd

240 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

324 (0)

Tendencija opadawa

Titel

222 (-6)

NERA Kusi}

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

prva ~etvrtina

po podne veoma dobro

2 6

SAVA

Tendencija stagnacije

subota

pre podne

S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

245 (0)

108 (4)

SUDOKU

-11

N. Kne`evac

Hetin

116 (-10)

TISA

petak

najboqe

VODOSTAWE TAMI[

6 00~ 49’

-5

9 DUNAV

Otvorio bra~ni par {tand na pijaci. Proleti neki tip, ukrade ko`nu jaknu i zbri{e. @ena }e na to: - Ode jakna! - Po kojoj ceni - pita suprug. - Po nabavnoj - ka`e `ena.

3 6

3 5

4 4 2

58 (0)

6 5

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Britanska starleta Kejti Prajs i wen odabranik Aleks Rejd ven~ali su se u Las Vegasu okruèni bliskim prijateqima i televizijskom ekipom kanala ITV2. Par je izgovorio zavete u kapelici jednog hotela u Las Vegasu, a kaù da su informaciju o ta~nom vremenu i mestu ven~awa skrivali, jer nisu èleli da komercijalizuju svoje ven~awe nego da pokaù da su iskreno zaqubqeni. Ipak, wihovi fanovi ne}e ostati uskra}eni, jer je ekipa ITV2 snimila celu ceremoniju u sklopu rijalitija „What Katie Did Next”. Britanska starleta Kejti Prajs uplovila je u bra~nu luku mawe od godinu dana nakon razvoda od biv{eg muà Petera Andrea.

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 8

Re{ewe iz pro{log broja