Dnevnik 5.decembsr 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 5. DECEMBAR 2012. GODINE

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : INSTITUT ZA RATARSTVO „NOVI SAD” DOBIJA NOVOG DIREKTORA

Od la zi Bo ri slav Ko biq ski, do la zi Mi ro slav Ma le {e vi} Profesor dr Miroslav Male{evi} bi}e novi direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad”, saznaje „Dnevnik”. Na mesto prvog ~oveka te nau~ne i semenske ku}e do}i }e ve} za koji dan jer je, kako nam je nezvani~no re~eno, procedura wegovog imenovawa privedena kraju. Male{evi}, jedan od vode}ih stru~waka za strna `ita u Srbiji, na mestu direktora Instituta zameni}e profesora dr Borislava Kobiqskog, stru~waka iz iste bran{e. str. 6

Dr Borislav Kobiqski

Ekonomija 4 Banka traì ste~aj u „Jugoremediji” 4 Dinar sporo osvaja ro|eno trì{te 4 Ruska firma: Beìte iz Srbije

Poqoprivreda 6 Zakon zamuqao ribarstvo

Novi Sad 7 Spens okupqa gradske firme

AGENCIJA ODGOVORILA NA @ALBU GRADONA^ELNIKA ZREWANINA

Bo{wak se mo ra od re }i jed ne funk ci je str. 3 PREMIJER U BRISELU, SRBI SA SEVERA NA JARIWU

Da ~i}: Sr bi ja je u ne bra nom gro `|u

Dr Miroslav Male{evi}

str. 2

8 Za posni ru~ak 1.000 dinara 9 Zimske ba{te uklawa zeleni dinar?

Vojvodina 10 Papiri ko~e poslove u Apatinu 10 U Srbobranu javne nabavke idu pod lupu 10 Belocrkvanski Sizifov posao

Dru{tvo 11 \aci sedmaci dr`e dijetu

Crna 13 Zoranu Jawu{evi}u produ`en pritvor

MO@E LI EKONOMSKA BEDA O@IVETI SRPSKA SELA

Opan ci ume sto ci pe la? str. 11

Foto: R. Hayi}

3 Poziv Nikoli}u da ne potpi{e zakon o buyetu 3 Najtawi kapitalni transferi u pokrajinskoj kasi

„DNEVNIK” SAZNAJE

NADME]U SE NAJBOQE @ENSKE REPREZENTACIJE

NASLOVI

Politika

GODINA LXX BROJ 23639 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Evrorukomet i u Novom Sadu

USPEH LEKARA KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

ODLUKA @ALBENOG VE]A SUDA U HAGU U SLU^AJU DVOJICE SRBA IZ BiH

Pr va la pa ro skop ska tran splan ta ci ja bu bre ga u Sr bi ji str. 11

Mi la nu Lu ki }u do `i vot na robija, Sre do ju Lu ki }u 27 go di na za tvo ra str. 12 POSLE PET GODINA, PRIMENOM ZAKONA O AMNESTIJI

Uro{ Mi {i} na slobodi str. 13 str. 14 – 18

SPORT

n RASTALI SE VOJVODINA I MOREIRA

n STI@U PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

n ^ELSI SE NADA ^UDU U LIGI [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Sti`e sneg

Najvi{a temperatura 3 °S

POLiTikA

sreda5.decembar2012.

dnevnik

PRE MI JER U BRI SE LU, SR BI SA SE VE RA NA JA RI WU

Da ~i}: Sr bi ja je u ne bra nom gro `|u PRO TEST STU DE NA TA ZBOG HA [KIH PRE SU DA

Pe ti ci ja za van red nu sed ni cu Skup {ti ne

Ju~e su u Beogradu protestovali studenti zbog ha{kih presuda Haradinaju, Gotovini i Marka~u. Sa studentima je bio i ministar pravde Ni ko la Se la ko vi}. Na protestu ispred Skup{tine Srbije okupili su se studenti Beogradskog univerziteta kao i studenti iz drugih gradova i univerziteta u Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici. Studentima su se ispred parlamenta pridru`i-

li i predstavnici organizacija „1389” i „Obraz”. Predstavnici studenata predali su predsedniku parlamenta Ne boj {i Ste fa no vi }u peticiju kojom zahtevaju sazivawe vanredne sednice Skup{tine na kojoj bi bila doneta rezolucija o osudi presuda Ha{kog tribunala, zatim da sva radna tela budu vi{e anga`ovana na poboq{awu polo`aja i prava Srba u susednim zemqama, kao i u Ha{kom tribunalu.

LDP: Se la ko vi} zlo u po tre bio stu den te Predsednik Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi} ocenio je da je student-

ski protest, povodom presuda Tribunala u Hagu, brutalno zloupotrebqen i za to najve}u odgovornost snose ministar

pravde Ni ko la Se la ko vi} i pripadnici ekstremisti~kih organizacija, koji su poku{ali da profitiraju prikqu~ivawem protestu. Jovanovi} je u pisanoj izjavi naglasio da je Selakovi} zloupotrebio svoju funkciju i zgazio obavezu da ~uva red i mir u zemqi. Jovanovi} je naglasio da je Srbija „umorna od davalaca tu|e krvi i politi~kih piromana poput Selakovi}a”, i napomenuo da on mora da podnese ostavku, ili da bude smewen.

SNS: Hu {ka~ ke iz ja ve Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e da je „{okirana licemernim i hu{ka~kim izjavama” lidera Liberalno-demokratske partije ^e do mi ra Jo va no vi }a, koji se „u svom jeftinom performansu izruguje i studentima i gra|anima koji su danas mirno protestvovali zbog sramnih presuda Ha{kog tribunala”. „Poznato nam je da je Jovanovi} mladost proveo i karijeru

gradio ba{kare}i se u [ilerovoj ulici, a da je sada ni{ta drugo nego propali politi~ar, dodu{e s vilama, fabrikama i xipovima”, navodi se u saop{tewu SNS-a. Kako smatraju u SNS-u, Jovanovi} se, „u svojim naletima ‘mudrosti’, jo{ nije pred gra|anima nedvosmisleno izjasnio o tome {ta za wega zna~e Kosovo i teritorijalni integritet Srbije”.

Radovi u funkciji primene integrisanog upravqawa prelazima na severu Kosova ju~e su obustavqeni jer Srbi iz ~etiri op{tine protestuju kod prelaza Jariwe, protiv, kako kako kaù, uspostavqawa granice izme|u centralne Srbije i Kosova, a premijer Ivi ca Da ~i} ih poziva da se vrate pregovara~kom procesu i poru~uje da treba da imaju jedinstvenu politiku sa svojom dràvom. – Dràva ne}e dozvoliti nasiqe. Mi }emo u~initi sve da za{titimo interese Srba s Kosova i interese cele Srbije – ponovio je Da~i} uo~i tre}e, po izjavama nekih predstavnika me|unarodne zajednice, odlu~uju}e runde razgovora s kosovskim premijerom Ha {i mom Ta ~i jem u Briselu, a pod patronatom {efice evropske diplomatije Ke trin E{ton. Da~i} je ponovio da niko ne treba da bude u zabludi da Srbija na Kosovu ima ne{to {to moè izgubiti, poru~uju}i da je sada pitawe {ta moèmo vratiti. – Kad }emo ve} jednom da utuvimo u glavu da je nama ne{to oteto a da mi spasavamo {to se spasti moè? Ni oteto ne}emo priznati, ali moramo da ìvimo u realnosti – poru~io je premijer. On je izjavio i da nikakva granica izme|u Kosova i drugih delova Srbije ne dolazi u obzir i pozvao Srbe da se vrate pregovara~kom procesu, dodav{i da razume wihove proteste, ali insistira na tome da se sporazumom o integrisanom upravqawu prelazima ne uspostavqa granica. – Srbija je u nebranom gro`|u. Pre gotovo godinu dana je parafiran sporazum s Pri{tinom, a ja ga ne bih potpisao. Ovde vi{e nemate politiku izme|u, ve} morate da kaète da ne stojite iza sporazuma, a to bi zna~ilo da ne stojimo ni iza dobijawa datuma za pregovore s EU – rekao je premijer.

Sli~nu poruku Srbima koji protestuju kod prelaza Jariwe uputila je i visoka funkcionerka SNS-a Ja dran ka Jok si mo vi}.

ko zavisi bud}nost, pa i kona~no re{ewe kosovskog pitawa”. Srbi koji od ju~e mirno protestuju na delu prelaza Jariwe,

Ona je u izjavi Tanjugu kazala da vlasti u Beogradu shvataju nezadovoqstvo Srba sa severa Kosova zbog primene sporazuma o integrisanom upravqawu prelazima, ali da isto tako o~ekuju da i oni

od Ra{ke ka Leposavi}u, ne `ele}i, kako navode, da prihvate sporazum o integrisanom upravqawu administrativnim prelazima, po mi{qewu predsednika op{tine Kosovska Mitrovi-

Ne moj te da iza zi va mo sud bi nu – [ta o~ekujete od mene? Da ubedim Ta~ija da se Pri{tina vrati u ustavne okvire? – kazao je Da~i} uo~i susreta s Ta~ijem u Briselu, i ponovio da je jedni na~in da se Srbija bori za svoje interese – u~e{}em u pregovorima. – I mi sami i na{i prijateqi mogu di}i glas samo ako mi u~estvujemo u tom procesu. Oni nam ka`u da u~estvujemo, a ako neko misli da ima ne{to boqe, neka ka`e {ta je alternativa. Je li to da dozvolimo da srpski narod neko ponovo napada fizi~ki...? Nemojte da izazivamo sudbinu, vratite se pregovara~kom procesu, to je najboqe, rat dolazi na kraju – poru~io je premijer Srbima sa severa KiM. shvate obavezu Beograda da se ti dogovori primene. Jadranka Joksimovi} je rekla da ni za Beograd nije bila laka odluka da prihvati taj sporazum, ali da se na to obavezao kao kredibilan partner me|unarodnim faktorima i organizacijama od kojih „i te ka-

Sr bi od bi li MUP Predstavnici MUP-a Srbije zatraìli su sino} od predstavnika lokalne samouprave sa severa Kosova da omogu}e nastavak radova na izgradwi integrisanog prelaza na Jariwu. – Na sastanku, koji je odràn u Ra{ki, predstavnici MUP-a zatraìli su od gra|ana i lokalnih vlasti da se udaqe 100 metara od mesta gde su od jutra bili i gde bi danas trebalo da

budu nastavqeni radovi na izgradwi integrisanog prelaza Jariwe – rekao je Tanjugu predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti}. On je kazao da predstavnici MUP-a nisu pretili upotrebom sile, ali da nisu iskqu~ili mogu}nost da, kako su rekli, „ako s vi{e instance dobiju nare|ewe, do|u ovde, rasporede snage i omogu}e izvo|ewe rado-

Fo to: N. Sto ja no vi}

va”. Negativan odgovor na zahtev MUP-a da se gra|ani pomere s mesta na kojem su od jutra, policija je dobila nakon {to su se predsednici op{tina sa severa Kosova konsultovali s odbornicima. – Osta}emo ~itavu no} ovde – poru~io je Panti}. On je rekao da }e predstavnici Srba sa severa Kosova uputiti zahtev predsedniku Vlade

Srbije Ivi ci Da ~i }u da neko od dràvnih funkcionera do|e na Jariwe. – Traìmo da se neko od dràv nih funk ci o ne ra obra ti odbornicima i gra|anima i saop {ti {ta je do go vo re no u Briselu, kakva je na{a sudbina, da li smo mi i daqe dràvqani Srbije ili smo dràvqani Republike Kosovo – poru~io je Panti}.

TVIT CRTICA Pre pi si va we, ili... Predsednik NUNS-a Vu ka {in Ob ra do vi} upozorio je na lajni ministra Mla |a na Din ki }a: „Zakon o javnim preduze}ima, ~lan 2, koji omogu}ava osnivawe JP-a u oblasti informisawa, poni{tava Medijsku strategiju. Da li ste razmi{qali o tome?„ S druge strane, Dinki} tvrdi: „Tu je verovatno samo prepisan tekst iz postoje}eg zakona. Ovaj zakon nema pretenzije da zadire u Medijsku strategiju...„

Pr o test za vlast NO VO SAD SKA [ET WA: Stu den ti No vo sad skog uni ver zi te ta, wih oko tri sto ti ne, or ga ni zo va li su ju ~e dru gu pro test nu {et wu pro tiv oslo ba |a ju }ih pre su da Ha {kog tri bu na la i iz ra zi li po dr {ku ne vi nim `r tva ma su ko ba u biv {oj Ju go sla vi ji. Oni su se oku pi li na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a i, no se }i za sta ve Sr bi je i pa ro le „Skup po dr {ke `r tva ma”, „Kre di bi li tet?”, „Ustre qe ne su i ubi je ne, iz dah nu le su isti na i prav da” i „Prog na ni a (ne)za bo ra vqe ni”, upu ti li pre ma Sa bor noj cr kvi, gde su upa li li sve }e za `r tve „Olu je”. Je dan od or ga ni za to ra, stu dent pr ve go di ne Prav nog fa kul te ta, Bog dan Te {in, re kao je da je to is kqu ~i vo stu dent ski pro test i da je or ga ni zo van bez ika kve po dr {ke po li ti~ kih par ti ja, udru `e wa i or ga ni za ci ja. „Ovo je na{ skrom ni do pri nos bor bi za prav du, na mi ran na ~in i bez po grd nih pa ro la i uvre da„, ka zao je Te {in. G. ^.

ca Kr sti mi ra Pan ti }a sasvim su u pravu {to to ~ine. U izjavi Tanjugu on je rekao: „Oni su ovde da protestuju i iska`u neslagawe s nametawem granice izme|u centralne Srbije i Kosova i Metohije jer ovo je posledwa {ansa da Srbi s Kosova sa~uvaju

svoje porodice, sever Pokrajine i Srbiju”. On je tako|e rekao da dogovor o cariwewe robe u ju`nom delu Mitrovice i Ni{u, umesto na Jariwu i Merdaru, nije nikakav ustupak i da je takvo re{ewe neprihvatqivo za odbornike op{tina sa severa Kosova, i dodao da „nije po{teno da se Vlada Srbije odri~e dela svoje teritorije radi neke perspektive pristupawa EU u vreme kada niko ne moè da kaè kada }e se to dogoditi”. Radovi na izgradwi integrisanog prelaza u me|uzoni kod Jariwe ju~e su, ina~e, obustavqeni zbog protesta Srba, a saobra}aj na relaciji izme|u Ra{ke i Leposavi}a preko Jariwa obavqa se usporeno. U me|uvremenu, u parlamentu Srbije ju~e je jedno od poslani~kih pitawa bilo i „dokle }e premijer Ivica Da~i} da ve~era u Briselu bez platforme o Kosovu i Metohiji koju treba da donese Skup{tina Srbije”. Odgovor na to pitawe na{ao se u intervjuu koji je Tanjugu ju~e dala ministarka zdravqa i potpredsednica SPS-a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Ona je, naime, na pitawe o platformi za Kosovo rekla da nema nove informacije i da jo{ nema nikakav tekst, tvrde}i da „nema ni~eg nelegalnog u aktivnostima premijera Ivice Da~i}a koji vodi razgovore s kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem, iako plaforma jo{ nije sa~iwena”. Poslanici PUPS-a i LDP-a Mo mo ô la ko vi} i Zo ran Osto ji} ju~e su se u Skup{tini Srbije zaloìli da dràvni vrh {to pre iza|e s plaformorm za re{ewe problema na Kosovu i Metohiji, dok je {ef poslani~kog kluba SDPS-a Mo mir Sto ja no vi} izjavio da se „obrisi platforme ve} znaju”.

weg predsednika Srbije Neboj{ a Krsti} saop{tava: „I papa je postao ’tvitera{’. ^isto da se zna. Verovatno uticajni„. Novinar N ikola Trkqa na istu temu: „Papa, poput \ilasa: bez ijednog ’tvita’ stotine hiqada pratilaca„.

Iz SI V-a u Zemun LDP-ovac Dr ago K ova ~e vi } “razmi{qa” na lajni: „Mi{kovi}a saslu{avaju u SIVu. Kontam da }e slede}u krupnu ribu saslu{avati u sedi{tu SNS ili zemunskoj op{tini :)„ Predsednik Pokreta radnika i seqaka Zor an Drag i{ i} }e: „Polako, imao je i Mi{ko veze s Rusima! Izbavi}e i wega neki Rogozin!!!„

Poslanik ZZ[-a Sa {a Mi le ni} komentari{e na lajni: „Meni protesti studenata protiv Tribunala pre izgledaju kao povorka podr{ke Vladi. Nemam ni{ta protiv, `ao mi omladine. Mladi protiv sveta? Je l’ ume neko da mi objasni ovaj tzv. protest studenata protiv Tribunala? Kako ’protest’ ne{to {to je ~in lojalnosti i servilnosti vlasti? Nek iza|e neko na ulicu da vi~e ’sloboda za Dragina!’ To je, bajo, protest, a ne kad urla{ {to vlast voli da ~uje. To je slugerawstvo!„

Novinarima nije dosta {to stalno zapitkuju ve} su non-stop prisutni na lajni. Tako se Slavi{a Leki} zapitao: „Je l’ Maja Gojkovi} bila u PUPS-u, zna neko?!„ Odgovara mu Draga Jawi}: „Taman posla! To je posledwa partija u koju bi u{la jedna dama u najboqim godinama...„

\i las i pa pa

Kad si Kari }

„Tvitera{i„ s nestrpqewem i{~ekuju nove “kolege” na lajni. Savetnik nekada{-

Odbornica beogradske skup{tine G ordana Kari} otkriva na lajni recept

Taman posla

za sr e}u: „Mo j a p orodica je oo oogromna! Bez obzira na probleme, na okolnosti, bez obzira na sve one koji nam ne `ele dobro, mi smo jedno i dobro se dr`imo! U tome je tajna na{e sre}e, na{e sloge, na{eg uspeha... #porodica je najsigurnije mesto!!!!„

Zovite me Hrabrivoje Mla|ana poslanica JS-a Nevena Stojanovi} poru~ila je svojim fanovima: „Pobe|ujem kad sijam iz srca, kao mece Dobri}i. Zovite me Hrabrivoje„.

Tvit savet Socijalista Boris Mili}evi} otkriva na lajni {ta mu se “javqa“ na „Twiteru„, vezano za nekada{we ~lanice LDP-a: „Savetuje me ’Tviter’ da zapratim Duwu Ili} i Biqanu Srbqanovi}„, ka`e Mili}evi}, ne otkrivaju}i da li je pritisnuo “ falou”.

[ta }e{ vi{e Demokrata Vladimir Pe{i} upozorava: „Ka`e RTS: ’Uro{ Mi{i} pu{ten na slobodu, uskoro op{irnije’. [ta ho}e vi{e op{irnije od ovoga, kao da ovo nije dovoqno„. S. St.

politika

dnevnik

sreda5.decembar2012.

POSLANICI LSV-a PISALI PREDSEDNIKU REPUBLIKE

Po ziv Ni ko li }u da ne pot pi {e za kon o bu ye tu Po sla ni~ ka gru pa Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u Po kra jin skoj skup {ti ni upu ti la je otvo re no pi smo pred sed ni ku Re pu bli ke To mi sla vu Ni ko li }u u ko jem ga po zi va da ne pot pi {e ukaz o pro gla {e wu Za ko na o bu xe tu za 2013. go di nu i da ga vra ti Na rod noj skup {ti ni na po nov no od lu ~i va we, sa op {tio je {ef te po sla ni~ ke gru pe Bra ni slav Bo ga ro {ki na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu LSV-a. – Evi dent no je da je tim za ko nom pre kr {en Ustav – ka zao je Bo ga ro {ki. On je na veo da „pro sta ra ~u ni ca” po ka zu je da Po kra ji ni po tom za ko nu ne do sta je de set mi li jar di di na ra za ka pi tal na ula ga wa. U otvo re nom pi smu Ni ko li }u na vo di se, iz me |u osta log, da je

Bra ni slav Bo ga ro {ki

amand ma ni ma ko je je Po kra jin ska skup {ti na upu ti la Re pu bli~ koj, a ko ji ni su pri hva }e ni, tre ba lo omo gu }i ti ostva ri va we

Usta vom ga ran to va nog pra va da bu xet APV iz no si naj ma we se dam pro ce na ta u od no su na bu xet Re pu bli ke i da se tri sed mi ne od to ga ko ri sti za fi nan si ra we ka pi tal nih ras ho da. Po re ~i ma Bo ga ro {kog, „tri sed mi ne” za ka pi tal na ula ga wa bi po Usta vu tre ba lo da iz no si 25 mi li jar di di na ra, dok ra ~u ni ca po do ne tom za ko nu po ka zu je da po kra jin skom bu xe tu za tu na me nu osta je 15 mi li jar di, ka da se od bi ju tran sfer na sred stva iz Re pu bli ke u vi si ni 32 mi li jar de. On je is ta kao da 32 mi li jar de tog tran sfe ra, na me we nog za lo kal ne sa mo u pra ve i za po sle ne u obra zo va wu na te ri to ri ji Voj -

vo di ne, ~i ni vi {e od 60 od sto po kra jin skog bu xe ta. – I do sa da smo ima li si tu a ci ju da se spo ri mo oko bu xe ta, ali ni kad ni smo ima li to da vi {e od 60 od sto nov ca ko ji ne ma ve ze s po kra jin skim nad le `no sti ma bu de u bu xe tu APV – ka zao je Bo ga ro {ki. On je pod se tio na to da je Ni ko li} pri li kom ne dav ne po se te Skup {ti ni APV re kao da „ni ko ne sme da ugro zi ustav nu auto no mi ju Voj vo di ne” i po zvao ga da sta ne iza svo jih re ~i. [ef po sla ni~ ke gru pe LSV-a po zdra vio je na me ru Po kra jin ske vla de o pri vre me nom fi nan si ra wu Voj vo di ne u pr vim me se ci ma sle de }e go di ne, dok, ka ko je ka zao, Ustav ni sud ne do ne se od lu ku o ustav no sti Za ko na o bu xe tu. S. K.

„DNEV N IK” SA Z NA J E: AGENCIJA ODGOVORILA NA @ALBU GRADONA^ELNIKA ZREWANINA

Mo ra se od re }i jed ne funk ci je Od bor Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, kao dru go ste pe ni or gan, od bio je kao neo sno va nu `al bu funk ci o ne ra Srp ske na pred ne stran ke Iva na Bo {wa ka na re {e we Agen ci je ko jim mu je od bi jen zah tev za da va we sa gla sno sti za isto vre me no vr {e we jav nih funk ci ja gra do na ~el ni ka Zre wa ni na i po sla ni ka u Skup {ti ni AP Voj vo di ne, eks klu ziv no sa zna je “Dnev nik”. Bo {wak je oba ve zan da u ro ku od 15 da na pre sta ne da isto vre me no oba vqa te dve funk ci je. Re {e we Od bo ra, ka ko nam je po tvr |e no u Agen ci ji, pro sle |e no je Bo {wa ku 27. no vem bra i od we go vog pri je ma te }i }e pet na e sto dnev ni rok da po stu pi po od lu ci Agen ci je. Ni je po zna to da li jo{ uvek ni je za pri mio ovo re {e we ili ga kri je od o~i ju jav no sti, tek, Bo {wak se za sa da ne iz ja {wa va o to me ko ju }e funk ci ju za dr `a ti. Sa mo je pre ne ko li ko da na po ru ~io da }e se tru -

di ti da za dr ì obe, sve dok ga Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je iz ri ~i to ne oba ve è na to da po stu pi dru ga ~i je. Bo {wak je is ta kao da je to {to oba vqa dve funk ci je i pri ma dve pla te, ~i ja ukup na me se~ na su ma pre la zi 200.000 di na ra, za pra vo ide u ko rist Zre wa ni na ca jer wi ho ve po tre be i pro ble me mo è ne po sred no da pre zen tu je u Skup {ti ni Voj vo di ne. Agen ci ja je, da pod se ti mo, ra ni je od bi la Bo {wa kov zah tev za da va we sa gla sno sti za vr {e we obe funk ci je zbog, ka ko je na ve de no, wi ho ve ne spo ji vo sti. Ujed no ga je oba ve za la na to da pre sta ne da isto vre me no vr {i te funk ci je. Me |u tim, Bo {wak se à lio na to re {e we, a sa da je sti gao i od go vor na àl bu s istom

po ru kom – isto vre me no bi ti gra do na ~el nik i po sla nik je ne spo ji vo. @. B.

skih pri ho da. Ta ko |e, iz re pu bli~ ke ka se Po kra jin skom fon du za ka pi tal na ula ga wa do kra ja sep tem bra pre ba ~e no je i 3,7 mi li jar de di na ra za ka pi tal ne in ve sti ci je od pla ni ra nih de se tak mi li jar di. Po re ~i ma po mo} ni ce po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Sne `a ne Bla {ko vi}, uku pan dug Po kra ji ne 30. sep tem bra ove go di ne iz no sio je 6,9 mi li jar di

di na ra. Ona ja na ve la da je re~ o za du `i va wu Po kra ji ne za pod sti caj gra |e vin skoj in du stri ji od ukup no 3,6 mi li jar de, s tim {to APV vra }a 50 od sto tog iz no sa. Osta tak du ga, ka ko je do da la, od no si se na pr vu emi si ju ob ve zni ca za do ka pi ta li za ci ju Raz voj ne ban ke Voj vo di ne u iz no su od oko ~e ti ri mi li jar de di na ra. B. D. S.

REKLI SU

Ko sti}: Pri ja te qi u svim stran ka ma Vla snik „MK-gru pe„ Mi o drag Ko sti} re kao je ju ~e da mu „ne pa da na pa met” da se ba vi po li ti kom dok je ak ti van u bi zni su, kao i da ima pri ja te qe u svim stran ka ma, ukqu ~u ju }i DS i SNS. Na opa sku da mu mno gi za me ra ju da sa mo zna do bro da pro ce ni s ko jom po li ti~ kom par ti jom tre ba da gra di do bre od no se, Ko sti} je od go vo rio da ka da ~o vek ima ta ko ve li ku fir mu mo ra da imam do bre od no se sa sva kom vla dom. – Te {ko je u Sr bi ji ima ti pri vat ni bi znis, to je da nas oba ve za a ne pri vi le gi ja – re kao je Ko sti} za B-92. Na pi ta we u ka kvim je od no si ma sa SNSom, od go vo rio je da ne ma ni ka kve od no se s tom stran kom, kao ni s bi lo ko jom dru gom, ali je do dao da je u do brim od no si ma s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em.

Je re mi}: Ne ve ru jem Qa ji}: Li~ na pro mo ci ja Je re mi }a da je Ra sim to re kao Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i {ef Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim su dom Ra sim Qa ji} iz ja vio je za „Blic„ da je pred sed nik Ge ne ral ne skup {ti ne Uje di we nih na ci ja Vuk Je re mi} ras pra vu o Tri bu na lu za ka zao zbog li~ ne pro mo ci je i da ta od lu ka do no si {te tu Sr bi ji. – Ni ko ozbi qan ne }e do }i na tu ras pra vu, sem nas, Ve ne cu e le i Ku be, na pri mer. Su tra dan }e sve bi ti nu la, mi nus – re kao je Qa ji}. Po vo dom zah te va Be o gra da da dr à vqa ni Sr bi je ko ji su pred Tri bu na lom osu |e ni za rat ne zlo ~i ne ka zne iz dr à va ju u Sr bi ji, Qa ji} je iz ja vio da mu je od go vo re no da po sto ji sum wa da bi osu |e ni ci „ima li pri vi le go van po lo àj u za tvo ri ma u Sr bi ji, gde se sma tra ju he ro ji ma”.

Skup {ti na Sr bi je i ju ~e je ras pra vqa la o se tu eko nom skih za ko na, me |u ko ji ma je i pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, o ko jem se ovih da na naj vi {e po le mi sa lo u par la men tu. Na kon {to su na star tu se si je, kao {to to ra de sva kog utor ka, po sta vi li po sla ni~ ka pi ta wa, par la men tar ci su go to vo sat vre me na ima li pa u zu, ~e ka ju }i do la zak pred stav ni ka Vla de. Po sla nik DS-a Bo `i dar \e li} po ru ~io je mi ni star ki Ve ri ci Ka la no vi} da je bi la je dan od dva pre go va ra ~a za pret hod ni ko a li ci o ni do go vor i da je ka sni je za pi sa no i u za kon da od go vor nost za jav na pred u ze }a bu de u Mi ni star -

stvu za eko no mi ju i re gi o nal ni raz voj, ko je je ona vo di la. Ve ri ca Ka la no vi}, s dru ge stra ne, tvr di da ni je dan ~lan URS-a ko ji ima par tij sku funk ci ju, ne }e kon ku ri sa ti za di rek to ra jav nog pred u ze }a. – Ne da ne }e bi ti po sta vqen, ne }e kon ku ri sa ti – po ru ~u je ona. – [to se ti ~e za mr za va wa, se }a te li se, go spo di ne \e li }u, da ste i vi u pret hod nom pe ri o du oba vqa li raz li ~i te po slo ve, ne ke ste za mr za va li da bi ste pre u zi ma li dru ge. Isto vre me no, \e li} ka `e: ”Ni ka da ni sam ni {ta za mr znuo, ili se osta vqa, ili se ode”.

(O)`i veo So krat Pro ce wu ju }i di sku si je u Skup {ti ni, po sla nik PSS-a Dra go mir Ka ri} pod se tio je na to da se pre ne ki dan s go vor ni ce ~u lo “So krat je umro, Ati na ni je umr la„. Go vo re }i o za ko nu o jav nim pred u ze }i ma, on je po zdra vio re {e we da na wi ho vom ~e lu bu de pro fe si o nal ni me nax ment, ali je i upi tao ko je taj spo sob ni ~o vek ko ji }e za 1.000 evra pri hva ti ti to li ku od go vor nost. – Ta kav ne po sto ji i ne }e mo ga na }i ni u jed noj par ti ji – skep ti ~an je Ka ri}.

Lov na po sla ni ke Po sla nik PUPS-a Bo ri sav Ko va ~e vi} re kao je ju ~e da su po sla ni ci do bi li je dan ak net ni list “ni je va `no od ko ga i ka ko”, uz upo zo re we da }e ob ja vi ti ime sva kog po sla ni ka ko ji na ta pi ta wa ne od go vo ri. Isto ta ko, od “jed ne or ga ni za ci je“ sti gao je ras pis u ko jem se ka `e da u slu ~a ju da gla sa ju za “ge no cid ni za kon o GMO-u i o pri stu pa wu EU i STO-u, bi ti du `ni da

na ro du Sr bi je jav no pre do ~i mo ime i pre zi me sva kog po sla ni ka, we go vo pre bi va li {te i adre su, ob na ro do va no na sva koj ogla snoj ta bli i ban de ri da bi ih gra |a ni mo gli pri u pi ta ti za raz lo ge pro da je Sr bi je, ili ih tu `i ti zbog smr ti i raz bo qe va wa de ce”. – Ovo je vre me lo va. Shva tam ovo kao ras pi si va we lo va na po sla ni ke– re kao je Ko va ~e vi}.

Na pred wak Mar ko Atla gi} re kao je da se na auto bu skoj sta ni ci na Pan ~e va~ kom mo stu, sa zre wa nin ske stra ne, de {a va ju „~ud ne stva ri”, bu du }i da se auto bu si za u sta vqa ju ta~ no na ad mi ni stra tiv noj li ni ji Sr bi je i se ver ne srp ske po kra ji ne Voj vo di ne. On je pi tao je za {to auto bu si GSP-a tu sto je dok se sve kar te ne pre gle da ju. – Glu me li, mo `da, Bo jan Paj ti} i Dra gan \i las ne ka kvu gra ni cu iz me |u se ver ne srp ske po kra ji ne i ostat ka Sr bi je i ka da }e se uklo ni ti ta ve li ka bru ka s tog sta ja li {ta? – pi tao je Atla gi}.

Naj ta wi ka pi tal ni tran sfe ri Naj ve }i deo pri ho da, ka ko je pre do ~e no, ~i ne tran sfe ri iz re pu bli~ ke ka se na me we ni za pla te za po sle nih u obra zo va wu i lo kal nim sa mo u pra va ma, ko ji su iz no si li 26,7 mi li jar di di na ra. Po kra ji na je re al no ras po la ga la s oko 10,4 mi li jar di, ko je su se u po kra jin sku ka su sli le po osno vu ude la od po re za na za ra de i do bit pred u ze }a na te ri to ri ji APV te dru gih na men -

Ko se sve za mr zao

Sum wiv i Pan ~e va~ ki most

ODBOR ZA BUYET O OVOGODI[WIM PRIHODIMA I RASHODIMA U POKRAJINSKOJ KASI

Za pr vih de vet me se ci ove go di ne u po kra jin skoj ka si pri ho do va no je 50,16 mi li jar di di na ra, od no sno 69 od sto u od no su na bu xet pla ni ran za 2012. go di nu, a po tro {e no je 44,29 mi li jar di di na ra, od no sno 60 od sto, na vo di se u iz ve {ta ju o iz vr {e wu po kra jin skog bu xe ta za pr vih de vet me se ci ove go di ne ko ji je ju ~e usvo jio i re sor ni od bor Skup {ti ne Voj vo di ne.

poslani^ke teme

Vuk Je re mi} je na „Tvi te ru„ po ru ~io da mu je te {ko da po ve ru je u to da je Qa ji} kri ti ko vao od lu ku da za ka `e ras pra vu o Ha {kom su du, ja vqa B-92. „Te {ko mi je da po ve ru jem da je Ra sim za i sta re kao to {to mu se pri pi su je u ve zi s ras pra vom o Ha gu u UN... Na dam se da sam u pra vu”, po ru ~io je Je re mi}. U raz go vo ru za „Ak trer”, go vo re }i o od no si ma u DS-u, Je re mi} je is ta kao da je po {te na de mo krat ska utak mi ca bi la mno go bo qi me tod od lu ~i va wa od „za ku li snog do go vo ra” o po de li funk ci ja u DS-u, i oce nio da to {to se do go di lo ne }e po kre nu ti no vu ener gi ju, ni ti mo bi li sa ti ~lan stvo. – Je din stvo u stran ci je neo p hod no, ali je ono mo glo bi ti ostva re no i na zdra vi ji na ~in, na kon de mo krat skih iz bo ra – ka zao je Je re mi}.

Pi sma se (ne) ~i ta ju Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} (SNS) ob ja {wa va po sla ni ku PUPS-a da “slu `ba ne sme, ni ti po za ko nu ima pra vo, da otva ra po {tu ko ja je upu }e na bi lo kom na rod nom po sla ni ku.” – Sva po {ta upu }e na na ime na rod nog po sla ni ka, pa i na va {e ime, ne otva ra se, ni ti }e mo to ubu du }e ~i ni ti – ka zao je Ste fa no vi}. – Sva po {ta se, na rav no, ske ni ra i pro la zi kroz od re |e nu

vr stu bez bed no sne pro ve re, da ne sa dr ì po {iq ku bez bed no sno opa snu za vas, ali {ta u pi smu pi {e skup {tin ska slu `ba ne mo è pro ve ri ti. – Ako sma tra te da je bi lo ka kvo pi smo ko je vam sti è na bi lo ko ji na ~in pret wa va {em ra du, sa ve tu jem vas da od mah oba ve sti te nad le `ne dr àv ne or ga ne ko ji se ti me ba ve i oni mo gu pred u ze ti od re |e ne me re – uka zao je Ste fa no vi}.

Kad „mo del si ca” pi ta Pa `wu jav no sti ju ~e je naj vi {e pri vu klo pr vo obra }a we ne ka da {we „mo del si ce„, po sla ni ce NS-a Ne ve ne Axe mo vi}. Ka me re di rekt nog skup {tin skog pre no sa fo ku si ra le su se na Axe mo vi }e vu, ko ja je, ka ko se vi de lo, svo je po sla ni~ ko pi ta we pro ~i ta la. Wu je in te re so va lo ka ko je mo gu }e da an te ne mo bil nih ope ra te ra bu du na zgra da ma u ko ji ma su sme {te ne obra zov ne in sti tu ci je, kao {to je slu ~aj s Fa kul te tom po li ti~ kih na u ka, u ~i joj bli zi ni je i de~ ji vr ti}. Ona je zah te va la od go vor ko ji sve fa kul te ti u Be o gra du ima ju mon ti ra ne an te ne.

Ko me (ne) pri ja bri sel ska kli ma Funk ci o ner DS-a Bo ri slav Ste fa no vi} osvr nuo se na Sa mit Ju go i sto~ ne Evro pe u Bu dvi, pod se }a ju }i na to da pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ta mo ne mo `e da ode “jer je ta mo dru ga ~i ja at mos fe ra”. On je zbog to ga upi tao da li su u Bu dvi kli ma i va zdu {ni pri ti sak dru ga ~i ji u od no su na Bri sel, gde pre mi jer Ivi ca Da ~i}

mo `e da se vi |a s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem, dok Ni ko li} ne mo `e da sed ne za sto za ko jim je bi la ta ko zva na pred sed ni ca Ko so va Ati fe te Ja hja ga. – Ni je mi ja sno da li je mo `da to stvar ko ja se na la zi u taj noj plat for mi, ko ju jo{ uvek ni ko ni je vi deo, a sum wam i da }e je vi de ti – is ta kao je Ste fa no vi}.

Ma ja u SNS klu bu Po sla ni~ ki klub Srp ske na pred ne stran ke od ju ~e ima jo{ jed nog ~la na - Ma ju Goj ko vi}, pred sed ni cu Na rod ne par ti je ko ja je ko lek tiv no pre {la u na pred wa ke. „Od da nas sam ~lan i po sla ni~ kog klu ba SNS. Sa da su prav ni ti mo vi na de lu da na pra ve od go va ra ju }i prav ni spo ra zum, jer Na rod na par ti ja ima dva po sla ni ka u ovom man da tu i tre ba sa gle da ti ka ko }e do kra ja man da ta bi ti ko lek tiv ni ~lan SNS”, re kla je Goj ko vi} me di ji ma. S. Stankovi}

ekonomija

sreda5.decembar2012.

„HI PO AL PE ADRI JA BAN KA” PRE LO MI LA

Pod net zah tev za ste ~aj u „Ju go re me di ji” “Hi po al pe adri ja ban ka” pod ne la je Pri vred nom su du u Zre wa ni nu zah tev za po kre ta we ste ~a ja u zre wa nin skoj Fa bri ci le ko va “Ju go re me di ja”, sa zna je “Dnev nik”. Po me nu ta far ma ce ut ska ku }a je kra jem apri la pro {le go di ne sa tom ban kom sklo pi la ugo vor o re struk tu i ra wu kre di ta, ali po {to se na {la u te {kim po slov nim pro ble mi ma, ko ji se ogle da ju i u blo ka di ra ~u na od bli zu 700 mi li o na di na ra,

lu ~i va ti o zah te vu za po kre ta we ste ~a ja. Pro ble mi u “Ju go re me di ji”, ~i ji su ve }in ski vla sni ci ma li ak ci o na ri, a u ko joj dr `a va po se du je osta tak od 42 od sto ka pi ta la, tra ju ve} du `e vre me. Ra ~un je u blo ka di, rad ni ci vi {e od go di nu da na ni su do bi li pla te, a pro iz vod we ne ma od av gu sta ove go di ne. Le ko vi se na la ze za pe ~a }e ni u ma ga ci ni ma, na naj ve }oj ko li ~i ni sta vqe na je hi po te ka ba -

dnevnik

EKO NO MISTA STO JAN STA MEN KO VI] UPO ZO RA VA

Ne re a lan bu yet gu ra in fla ci ju Bru to do ma }i pro iz vod Sr bi je (BDP) u pro {loj go di ni ni je re al no po ve }an za je dan od sto, ka ko se obi~ no ra ~u na, ve} je re al no opao u toj go di ni za oko dva od sto, iz ja vio je ju ~e sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta Sto jan Sta men ko vi}. To zna ~i da je po tro {wa opa la ma we od pa da BDP-a, uz pro ce nu da }e BDP u ovoj go di ni re al no opa sti za 2,5 od sto, i ako se ima u vi du da je ukup na po tro {wa re al no opa la la ne za oko je dan od sto i u ovoj go di ni iz me |u 1,5 i dva od sto, iz ja vio je Sta men ko vi} na pred sta vqa wu no vog bro ja „Ma kro e ko nom skih ana li za i tren do va”. Pre ma we go vim re ~i ma, to bi, uz su {u, oset no sla bqe we di na ra u pr voj po lo vi ni go di ne, mo no po le i kar te le na tr `i {tu, tre ba lo uze ti

kao je dan od fak to ra ja ~a wa in fla ci je u Sr bi ji upr kos re ce si ji. Sta men ko vi} je na veo i da je usled op ti mi sti~ no pla ni ra nog ra sta ne iz ve sna pu ta wa sma wi va wa bu xet skog de fi ci ta na ve de na u Fi skal noj stra te gi ji jer se ume sto ku mu la tiv nog ra sta za na red ne tri go di ne od 7,6 od sto, mo `e o~e ki va ti sa mo po lo vi na tog ra sta. On je na po me nuo i da se za na red ne tri go di ne mo `e o~e ki va ti ne ga tiv ni ne to pri liv kre di ta od oko dve mi li jar de evra - pr vo zbog to ga {to ban ke u uslo vi ma no ve evrop ske re gu la ti ve ne mo gu uve }a va ti pla sma ne, a dru gi raz log je {to se sto pa ser vi si ra wa du ga, kao od nos pla }a wa glav ni ca i ka ma ta pre ma pri li vu od iz vo za ro be i uslu ga, u 2013. pe we na 40 od sto.

To je da le ko iz nad sto pe od 25 od sto ko ja se pri hva ta kao sto pa ko ja ne ugro à va sta bil nost u me |u na rod nim pla }a wi ma, do dao je. Si tu a ci ja u fi nan sij skom de lu bi lan sa dr à ve po sta je u uslo vi ma vi so kih de fi ci ta pro ble ma ti~ na jer }e u sle de }e tri go di ne ne do sta ja ti oko 5,5 mi li jar di evra, pa se mo gu is to pi ti de vi zne re zer ve, re kao je Sta men ko vi}. Al ter na tiv ni sce na rio pod ra zu me vao bi po li ti ku o~u va wa de vi znih re zer vi na pri bli `no ovo go di {wem ni vou do kra ja 2015, me |u tim, sma wi la bi se ras po lo ì va sred stva, {to zna ~i da bi se ili sma wi le in ve sti ci je i ugro zio pri vred ni rast ili bi opa da la li~ na po tro {wa, pri ~e mu je pi ta we da li je to so ci jal no odr ì vo, do dao je.

S dru ge stra ne, ozbiq no sma we we spoq no tr go vin skog de fi ci ta zah te va lo bi i oset no sla bqe we di na ra {to bi „po gu ra lo” ce ne upo re do sa wi ho vom ulo gom u pri kri va wu re al nog pa da za ra da i pen zi ja, ob ja snio je Sta men ko vi}. Ima ju }i sve to u vi du pro is ti ~e da se ce lo vi te re for me ne sme ju od la ga ti, a to pod ra zu me va po jed no sta vqe we svih uslo va za no ve in ve sti to re, po dr {ku dr `a ve iz grad wi in fra struk tu re, kao i odva ja we de la iz da ta ka za pen zi je od bu xe ta, na veo je ovaj eko no mi sta.

DO MA ]A VA LU TA SPO RO OSVA JA NA [E TR @I [TE

Di nar na pre du je u pro mi li ma “Ju go re me di ja” ni je mo gla da is pu wa va svo je oba ve ze. Ina ~e, da bi se osi gu ra la pu na ot pla ta iz no sa du go va ne glav ni ce, ka ma te i svih dru gih tro {ko va, ugo vo rom ko ji je u ime “Ju go re me di je” pot pi sao ta da {wi v.d. di rek to ra Zdrav ko De u ri} us po sta vqe no je za lo `no pra vo u ko rist ban ke nad po kret nom i ne po kret nom imo vi nom fa bri ke. Zah tev o po kret wu ste ~aj nog po stup ka, ka ko sa zna je mo, sti gao je kod su di je Pri vred nog su da Gor da ne Ko ci} i ona }e na red nih da na do ne ti od lu ku o vi si ni pred uj ma ko ji bi “Hi po al pe adri ja ban ka” tre ba lo da upla ti. Tek po sle to ga }e bi ti za ka za no pri prem no ro ~i {te na kom }e se od -

na ka ko ji ma je “Ju go re me di ja” du `na, a deo je u vla sni {tvu re pu bli~ ke Di rek ci je za rob ne re zer ve. Fa bri ci je is kqu ~e na stru ja zbog ne pla }e nih ra ~u na, a rad ni ci is pu {ta ju vo du iz si ste ma da se ne bi smr zla i si stem se ras pao. No vo i za bra na di rek to ri ca Je le na Jo va nov ape lo va la je u po ne de qak na pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a i pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a da u~i ne sve {to je u wi ho voj mo }i ka ko bi se {to pre us po sta vi la is po ru ka elek tri~ ne ener gi je ovoj far ma ce ut skoj ku }i, na vo de }i da joj u su prot nom pre ti ka ta stro fa. @. B.

Ru ska fir ma: Be `i te iz Sr bi je Ru ska kom pa ni ja „ZA AB In kor po rej{n” ob ja vi la je da na me ra va da upo zo ri ula ga ~e iz Ru si je da Sr bi ja ni je do bro me sto za ula ga we. ZA AB je pro {le go di ne za jed no sa svo jim lo kal nim part ne ri ma ste kla kon tro lu nad sko ro 25 od sto ka pi ta la kom pa ni je Vo da Vrw ci, ali sa mo na pa pi ru, is tak nu to je u pi sa noj iz ja vi pred sed ni ka te ru ske gru pa ci je Za mi ra Ab du la je va, ko ju je pre neo di rek tor za spoq ne od no se kom pa ni je Dmi trij Si so ev. Pre ma re ~i ma Ab du la je va, upra va Vo de Vrw ci i ve }in ski ak ci o nar, fa mi li ja Go be qi}, ne sa mo da su stra nog in ve sti to ra li {i li uvi da u do ku men ta ci ju, ne go su mu us kra ti li i sva dru ga pra va ko ja mu je ga ran to vao za kon, po put pra va na van red nu re vi zi ju, sa zi va we skup {ti ne ak ci o na ra, i is pi ti va we ne za ko ni to sklo pqe nih ili di rekt no {tet nih ugo vo ra. „Sto je kri vi~ ne is tra ge, pri ja ve za pri vred ni pre stup. Ko mi si ja za

har ti je od vred no sti od apri la ne mo è da re {i ni jed nu od osam pred stav ki i pri ja va, snab de ve nih ja snim do ka zi ma, o ne za ko ni tim po stup ci ma ve }in skog ak ci o na ra Vo de Vrw ci”, do dao je pred sed nik ZA AB-a. Ru ski in ve sti tor tvr di da su dr àv ni or ga ni Sr bi je sa mi utvr di li u apri lu 2011. da ta pu ni o ni ca vo de ostva ru je ne ko li ko pu ta ve }u do bit od one ko ju zva ni~ no pri ja vqu je, ali je na kon to ga is tra ga za u sta vqe na, a kqu~ ni sve do ci su na kon ne ko li ko me se ci po ~e li da me wa ju is ka ze. „Ni je lo gi~ no da Sr bi ja jav no po zi va in ve sti to re iz Ru si je, kao i da od te pri ja teq ske ze mqe tra è obim nu fi nan sij sku po mo}, a da isto vre me no tim istim ru skim in ve sti to ri ma, on da kad se oda zo vu po zi vi ma, us kra ti pra va, ukqu ~u ju }i ele men tar no pra vo na za {ti tu vla sti tog ula ga wa„, ka zao je Ab du la jev. V. ^v.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,1126

113,3802

115,9879

110,7725

Australija

dolar

88,8049

90,6172

92,7014

88,5330

Kanada

dolar

85,5173

87,2625

89,2695

85,2555

Danska

kruna

14,8923

15,1962

15,5457

14,8467

Norve{ka

kruna

15,0985

15,4066

15,7610

15,0522

[vedska

kruna

12,8187

13,0803

13,3811

12,7795

[vajcarska

franak

91,8589

93,7336

95,8895

91,5777

V. Britanija

funta

136,9563

139,7513

142,9656

136,5370

SAD

dolar

85,1047

86,8415

88,8389

84,8441

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 12. 2012. godine

O to me ko li ko je evro kod nas do mi nan tan u od no su na do ma }u va lu tu ne vre di tro {i ti re ~i. Vla da Sr bi je i Na rod na ban ka ra de na stra te gi ji di na ri za ci je i sva ka tri me se ca ob ja ve iz ve {ta je na tu te mu. Ali ve} iz uvo da onog ko ji je ob ja vqen ju ~e, a ob u hva tio je pret po sled we tro me se~ je 2012, mo è se za kqu ~i ti da do ma }a va lu ta na pre du je, ali da }e jo{ po du è bi ti u dru gom pla nu. Da bi di nar oja ~ao, po treb no je pr vo da ima mo kon stant no ni sku in fla ci ju, sta bi lan fi nan sij ski si stem i odr ìv pri vred ni rast, da se raz vi ja tr ì {te di nar skih ob ve zni ca te da se kod nas raz vi ja ju in stru men ti za {ti te de vi znog ri zi ka. Ne tre ba bi ti po se ban po zna va lac pa za kqu ~i ti da nam ni na jed nom od tih po qa ne ide naj bo qe. Upr kos to me, di nar i ni je bio ta ko lo{. Ukup ni pla sma ni ba na ka pri vre di i sta nov ni {tvu iz no si li su u pr vih de vet me se ci ove go di ne 1.915,4 mi li jar di di na ra. De vi zni pla sma ni ka pri vre di i sta nov ni {tvu po ve }a ni su 36,6 mi li jar de di na ra a di nar ski 24,2. To je naj ve }i rast di nar skih pla ma na jo{ od pro -

{le go di ne, ali i do sta skro man. Ako se iz u zmu efek ti pro me ne kur sa, to je sve ga 0,2 pro cent na po e na. Ukup no u~e {}e di nar skih zaj mo va u tom pe ri o du za no vo o do bre ne kre di te bi lo je 30,6 od sto. Pri vre da i sta nov ni {tvo su se raz li ~i to od no si li pre ma di na ru. Kod pri vre de su de vi zni pla sma ni po ve }a ni 42,8 mi li jar de di na ra zbog sub ven ci o ni sa nih kre di ta kom pa ni ja ma. Pri vre da se u di na ri ma za du `i va la uglav nom da bi obez be di la obrt na sred stva, 13,6 mi li jar di vi {e ne go pret hod na tri me se -

ca. Sta nov ni {tvo se vi {e in te re so va lo za zaj mo ve u do ma }oj va lu ti. U po me nu tom pe ri o du di nar ski pla sma ni su po ve }a ni 1,4 po sto, ili 10,6 mi li jar di di na ra, i to naj vi {e kod go to vin skih kre di ta, a isto vre me no de vi zni pla sma ni gra |a ni ma su sma we ni 6,2 mi li jar di di na ra. Sve to urp skos ~i we ni ci da su ka ma te za di nar ske po zaj mi ce kod gra |a na po ve }a ne 2,2 pro cent na po e na. In te re so va we za di nar ske zaj mo ve bi lo je u tom pe ri o du dik ti ra no vr to gla vim ra stom evra: do ma }a va lu ta je, za sa da, ove go di ne bi la naj sla bi ja

9. av gu sta – 119,07 za je dan evro. Ste pen de po zi ta je po ve }an je dan pro cent ni poen i za u sta vio se na 1.393 mi li jar de di na ra, {to je rast od 10,2 mi li jar di. Ukup no u~e {}e di nar skih de po zi ta je kod pri vre de bi lo 42,8 od sto, a kod gra |a na ma we 8,7 pro ce na ta. Kon cem sep tem bra di nar ska {ted wa je bi la 17,9 mi li jar di, a to je 0,6 mi li jar di vi {e ne go kra jem ju na. Ka ko se di nar dr `ao kod {te di {a zna }e mo tek na kon iz ve {ta ja ko ji }e ob u hva ti ti ko nac go di ne i no vem bar, ko ji je tra di ci o nal no me sec {ted we. Po zna to je da u do ma }oj va lu ti na kra tak rok {te de qu di ko ji se raz u me ju u fi nan si je, pra te tr `i {te i mo gu br zo re a go va ti ako pro ce ne da im va lut na kre ta wa ne idu na ru ku. Do kra ja go di ne stru~ wa ci ne o~e ku ju ve }e tur bu len ci je di na ra. A {ta }e bi ti na red ne, za vi si }e od sto pe in fla ci je, tr go vin skog de fi ci ta... U od no su na ovo go di {wu in fla ci ju od 14-15 po sto, ko li ko se o~e ku je, i le to {wi zna ~a jan pad, do ma }a va lu ta, di nar, i ni je ta ko cr no ko li ko je mo glo bi ti. D. Vu jo {e vi}

Na pro da ju „E~ ka”, „Pa no ni ja”...

Kre di ti za ma le fir me

Agen ci ja za pri va ti za ci ju ob ja vi la je ju ~e jav ni po ziv za u~e {}e na jav nim auk ci ja ma za pro da ju ak ci ja se dam ak ci o nar skih dru {tva. Po ziv se od no si na ak ci o nar ska dru {tva „Fa bri ka hle ba i mle ka„ iz Sur du li ce, „E~ ka„ iz Lu ki nog Se la, „Sen ta - pro met„ iz Sen te, „Pa no ni ja„ iz Pan ~e va, „Pr vi maj„ iz ^a ~a ka, „Si gur nost„ iz be o grad ske op {ti ne Vra ~ar i „Zla tar plast„ iz No ve Va ro {i. Jav ne auk ci je }e bi ti odr `a ne 25. de cem bra ove go di ne, na ja vi la je agen ci ja. Rok za pod ne {e we pri ja va za u~e {}e na auk ci ja ma je 19. de cem bar.

Vla sni ci ma ma lih i sred wih pred u ze }a na ras po la ga wu je no va kre dit na li ni ja. Re a li zu je je ban ka In te za pre ko Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj. Re~ je o ukup noj su mi od 30 mi li o na evra. Kli jen ti mo gu no vac ko ri sti ti kao ri vol ving kre dit za obrt na sred stva i kao in ve sti ci o ni za jam. U dru gom slu ~a ju rok ot pla te je pet go di na. Za taj za jam pred vi |en je grejs-pe riod od go di nu da na. In te za i EBRD ima ju do bru sa rad wu. Do sa da su za jed no re a li zo va le zaj mo ve vred ne 84 mi li o na evra. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (477,31 0,34)

Apos, Apatin

40,50

2.890

5.780

Ekscelsior, Beograd

20,00

1.728

93.312

AIK banka, Ni{

0,06

1.552

475.858

Energoprojekt Visokogradwa, BG

17,07

240

48.000

NIS, Novi Sad

0,70

718

14.872.046

Sremput, Ruma

16,88

900

85.500

Imlek, Beograd

0,00

3.200

1.270.400

14,29 Promena

400 Cena

119.853 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.063

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Nama, [abac

-14,29

300

57.900

3,80

574

3.116.991

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Albus, Novi Sad

-13,21

8.280

0,23

433

656.374

-4,41

2.103

79.903

Soja protein, Be~ej

0,00

499

503.875

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.397

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.681

168.050

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-4,41

2.103

79.903

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,07

4.504

45.040

Neoplanta, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Galenika Fitofarmacija, Zemun Lu~i} Prigrevica, Novi Sad Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,47 -3,21 Promena

500 3.201 Cena

15.000 60.810 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,70

718

14.872.046

Veterinarski zavod, Subotica

0,94

539

673.417

Alfa plam, Vrawe

-0,19

5.300

1.192.550

503.875

Veterinarski zavod, Subotica

0,94

539

673.417

Tigar, Pirot

5,39

176

79.263

Soja protein, Be~ej [ajka{ka {e}erana, @abaq Neoplanta, Novi Sad

0,00

499

8,70

5.000

315.000

14,29

400

119.853

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

sreda5.decembar2012.

POQOPRivRedA

sreda5.decembar2012.

dnevnik

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : IN STI TUT ZA RA TAR STVO „NO VI SAD” DO BI JA NO VOG DI REK TO RA

Od la zi Bo ri slav Ko biq ski, do la zi Mi ro slav Ma le {e vi}

NE ZA DO VOQ NI ZRE WA NIN SKI ALA SI

Za kon za mu qao ri bar stvo U Ribarskom gazdinstvu “E~ka” iz Lukinog Sela pitaju se za{to je u akteulnom nacrtu zakona o subvencijama u poqoprivredi i sto~arstvu pokriveno gotovo sve – od krava do p~ela, ali nema `ivine i ribe, upravo onoga {to je najzna~ajnije za Zrewanin i Sredwobanatski okrug. Da je ribarstvo zna~ajna grana za sredwi Banat trebalo bi da bude poznato i ministru poqoprivrede Go ra nu Kne `e vi }u, ~ije su partijske kolege poru~ivale da, posle wegove odluke da napusti fotequ gradona~elnika i prikqu~i se Vladi Srbije, Zrewanin zapravo nije izgubio lordmera ve} dobio ministra. Ali, proizvo|a~i ribe iz ovog dela Vojvodine za sada od toga nisu videli koristi. – Na{e podru~je je tu prvo u Srbiji, a kad je re~ o ribi, Sredwobanatski okrug nosi 70 odsto srpske proizvodwe. Pri tom bi trebalo znati da u poqopivredi nema proizvodwe komplikovanije od ribarstva, gde je re~ o trogodi{wim proizvodnim ciklusima. Proizvesti konzumnog {arana od tri i po ili ~etiri kile podrazumeva velike tro{kove – izjavio je direktor ribwaka “E~ka” Ne nad Ra du lo vi}.

Cena {arana u maloprodaji sada je prose~no oko 380 dinara, a Asocijacija proizvo|a~a ribe traì subvencije od 50 dinara po kilogramu. – Tada bi i riba na trì{tu bila jeftinija. Primera radi, proizvo|a~ ribe u Hrvatskoj sada ima oko 60 evrocenti dràvne subvencije. Ispada da bi on zbog toga bio konkurentniji na na{em trì{tu. U Evropskoj uniji subvencije za poqoprivredne proizvode iznose u proseku 38 odsto. I onda neko kaè da su proizvo|a~i u Srbiji neefikasni! Mi moèmo da se takmi~imo sa svima, samo nam dajte iste uslove – poru~io je Radulovi}. Ina~e, na najve}em slatkovodnom ribwaku u Srbiji kaù da sezona nije onakva kakva se mogla o~ekivati, bez obzira na to {to u odnosu na prethodne godine imaju boqu mla| i boqi nasadni materijal. Kumovala je tome i dugorajna letwa su{a, kada je temperatura vode dostizala i 30 stepeni. Ali, bez obzira na to, ovde procewuju da }e ovogodi{wa proizvodwa iznositi oko 2.200 tona konzumne ribe, budu}i da su novembar i decembar oduvek bili udarni za alase. @. B.

Pa o ri tra è sub ven ci je od 17.000 di na ra Asocijacija poqoprivrednika traì da subvencije u 2013. godini iznose minimum 17.000 dinara po hektaru. Kako je Tanjugu izjavio predsedavaju}i Upravnog odbora AP-a Mi ro slav Ki{, poqoprivrednici ne traè „ni{ta {to je nerealno, ve} da se u svakoj oblasti zadrì i poboq{a vi{egodi{wi kontinuitet„. – Traìmo 17.000 dinara po hektaru registrovanog porodi~nog gazdinstva, a ne kako je predloèno 6.000 za odre|ene kulture uz 6.000 dinara za regres – rekao je on. – Traìmo da nam se dopusti da na trì{tu kupujemo one inpute koji nama odgovaraju, u periodu u kojem mi èlimo, kao i to da bar deo subvencije dobijemo polovinom godine, jer }e poqoprivrednik te pare uloìti u proizvodwu. Po wegovim re~ima, predloèni tekst zakona o subvencijama i ruralnom razvoju, koji bi uskoro trebalo

da se na|e u skup{tinskoj proceduri, „ve}ini poqoprivrednih proizvo|a~a ne donosi dobro„. On smatra da mere propisane zakonom uop{te ne}e biti predvidive jer se mnogo toga „prepu{ta ministru da bli`e reguli{e„. – Asocijacija nema ni{ta protiv toga da se subvencioni{u i pravna lica, ali to zna~i da }emo onda svi zajedno deliti istu ili malo ve}u koli~inu novca u agrarnom buxetu za narednu godinu, pa stoga tra`imo da se akcenat i daqe stavqa na registrovana poqoprivredna gazdinstva, gde bi se za povr{ine do 100 hektara dobijalo 17.000 dinara po hektaru – smatra predsedavaju}i Upravnog odbora AP-a. On je dodao da su predstavnici Asocijacije spremni da svoje stavove brane i u odborima Skup{tine Srbije, a ako to izostane, onda }e se „okupiti ispred Skup{tine, pa ko bude slu{ao – slu{a}e„.

Profesor dr Mi ro slav Ma le {e vi} bi}e novi direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad„, saznaje „Dnevnik”. Na mesto prvog ~oveka te nau~ne i semenske ku}e do}i }e ve} za koji dan jer je, kako nam je nezvani~no re~eno, procedura wegovog imenovawa privedena kraju. Male{evi}, jedan od vode}ih stru~waka za strna `ita u Srbiji, na mestu direktora Instituta zameni}e profesora dr Bo ri sla va Ko biq skog, stru~waka iz iste

bran{e. Tu informaciju za „Dnevnik” nisu potvrdili ni Male{evi} ni Kobiqski, koji nam je ju~e rekao da nema komentar, ali da je stvar privedena kraju nezvani~no smo mogli ~uti od sagovornika upu}enih u rad ministarstva u ~ijem je okriqu Institut. Naime, odluku o imenovawu novog direktora Instituta za ra-

Od lu ku o ime no va wu no vog di rek to ra In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo do ne lo je Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je tarstvo i povrtarstvo donelo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. Ta odluka je i sprovedena. Tako|e, po odluci Ministarstva mewa se i Upravni odbor ove ku}e. Kako saznajemo, najve}i deo proceduralnih poslova obavqen je jo{ pre nekoliko dana, a ostalo je da predsednik Upravnog odbora sazove jo{ jednu sednicu te da Male{evi}a imenuju za direktora.

Dr Borislav Kobiqski

Podsetimo, taj stru~wak ve} je bio na ~elu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad„, i to od 2002. do 2006. godine. Potom je, do 2010. godine, na tom mestu bio dr Pe tar Se ku li}, a od 2010. do sada Institut je vodio Kobiqski. Institut je dr`avna institucija, realizuje brojne nau~ne pro-

jekte koje finansira dràva, a istovremeno u~estvuje i u me|unarodnoj nau~noj saradwi preko internacionalnih projekata. Moè se re}i da je lider u oblasti poqoprivrednih istraìvawa, u zemqi i {ire u regionu, posebno u oblasti oplemewivawa biqaka. Osim nau~nog dela, Institut razvija i komercijalni, odnosno posluje istovremeno i kao nau~ni institut i kao semenska kompani-

Dr Miroslav Male{evi}

ja, poznata po robnoj marki „NSseme”. Ove godine je ta ku}a ostvarila najboqi izvozni rezultat u 75 godina dugoj istoriji postojawa, vredan 21 milion evra. Kako se moglo ~uti od menaxmenta, interesovawe za NS-semena i daqe raste, {to dokazuje i podatak da su iz Ukrajine za nastupaju}u prole}nu sezonu stigli zahtevi koji semensku proizvodwu za tu zemqu s ovogodi{wih 7.000 hektara pove}avaju na 12.000. S. G.

HO ]E MO LI SA ZNA TI KO LI KO IMA MO ZA TRO VA NOG KU KU RU ZA

Ne ma mo pa ra za ta~ nu pro ce nu sta wa Jo{ uvek smo daleko od procene ta~nog stawa kukuruza ovogodi{weg roda i ne znamo u kojoj meri postoji kontaminacija aflatoksinom, a verovatno pravu sliku ne}emo ni dobiti, s obzirom na to da Srbija nema ni kontinuirani monitoring, ni sve potrebne pravilnike, ni krovnu laboratoriju koja bi na sve stavila paraf. Umiruju}e, me|utim, deluju uveravawa stru~waka da ve}ina proizvo|a~a sto~ne hrane odgovorno i permanentno obavqa ispitivawa, a i rezultati nekih laboratorija idu u prilog tome da situacija sa zaraènim kukuruzom nije toliko alarmantna kako se javnosti predstavqalo. Nau~ni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) ju~e je izneo podatak da je u wegovoj laboratoriji do sada pregledano oko 130 uzoraka ovogodi{weg roda kukuruza i da je u 60 odsto utvr|eno prisustvo aflatoksina, od ~ega je u 30 odsto uzoraka vrednost bila ve}a od dozvoqenih 0,05 miligrama po kilogramu. – Naravno, re~ je samo o uzorcima dostavqenim na{oj laboratoriji. Taj procenat se ne moè primeniti na kompletnu proizvodwu – kazao je rukovodilac laboratorije u FINS-u Pa vle Jo va nov, dodaju}i da se kukuruz s nedozvoqenim sadràjem aflatoksina moè razblaìti me{awem sa zdravim kukuruzom ili se moè tretirati odre|enim preparatima, dok se onaj u

Ni ko nas ni je za tro vao – Ovo nije nikakvo iznena|ewe, moglo se predvideti da }emo s kukuruzom imati problem. Aflatoksini su posledica su{e, niko nas nije otrovao – poru~ili su stru~waci FINS-a, dodaju}i da su oni karakteristi~ni za Ju`nu Ameriku, Afriku, i za kukuruz, ali ne za na{e klimatske uslove. kojem su koncentracije toksina znatno ve}e mo`e iskoristiti za proizvodwu biogoriva. Osnovni problem je u tome {to u Srbiji, za razliku od svih zemaqa Evropske unije, ne postoji monitoring tokom godine, jer bi se u tom slu~aju problem mogao sanirati znatno ranije, ocenili su stru~waci FINS-a. Direktorka tog instituta Jo van ka Le vi} rekla je da se u ze-

mqama EU sprovodi monitoring radi procene stawa da bi se na vreme predvidele posledice su{e i uradila prevencija. – Da je Ministarstvo poqoprivrede Srbije imalo novca za monitoring do ovoga verovatno ne bi do{lo jer je kontinuirani monitoring osnovni problem kod nas – rekla je Jovanka Levi}, i dodala da je jedan od problema to {to u Srbiji ne posto-

ji nacionalna referentna laboratorija. Po wenim re~ima, u Srbiji nisu sve laboratorije akreditovane za analizu mikotoksina, dok one koje jesu ne mogu uticati na na~in uzorkovawa. Stru~waci FINS-a naglasili su da u Srbiji postoji pravilnik za uzorkovawe hrane, ali ne i za uzorkovawe hrane za analize mikrotoksina. – Ali, svaki proizvo|a~ kukuruza koji do|e s uzorkom u laboratoriju Nau~nog instituta za prehrambene tehnologije, dobi}e i uputstvo. Kod mikotoksina je najve}i problem doneti dobar, reprezentativan uzorak kukuruza koji odraàva wegovo pravo stawe, bilo da je okruwen, da je u ~ardaku... – kazala je Jovanka Levi}. Pomenimo, analiza na aflatoksine ko{ta 2.000 dinara bez PDV-a i traje nekoliko sati, to jest jedan dan. – Na svu sre}u, fabrike sto~ne hrane redovno ispituju u svojim laboratorijama prisustvo mikotoksina i vra}aju sav neispravan kukuruz – rekla je Jovanka Levi}, i navela da se u fabrikama sto~ne hrane redovno koriste preparati za ublaàvawe porisustva toksina, a na na{em trì{tu ih ima kvalitetnih. Ona je ukazala na to da je najve}a doma}a potro{wa kukuruza upravo u fabrikama sto~ne hrane, a tu je i najve}a kontrola. S. Glu {~e vi}

ZA VR [E TAK KAM PA WE U SEN TI

Hr vat ska re pa po pra vi la slat ki bi lans Fabrika {e}era TE-TO iz Sente uspe{no je zavr{ila ovogodi{wu kampawu preradom 620.000 tona {e}erne repe i proizvodwom oko 87.000 tona {e}era, {to je znatno iznad prvobitnih o~ekivawa na po~etku kampawe, kada je zbog su{e i umawewa prinosa prognoziran podba~aj od oko 30 odsto. Prose~an prinos {e}erne repe na sirovinskom podru~ju sen}anske fabrike kretao se od 30 do 40 tona po hektaru, ali generalna direktorka Te o do ra De ak isti~e da je kod nekih proizvo|a~a gde je bilo mogu}nosti za navodwavawe rod slatkog korena dostizao i 80 tona.

Ona dodaje da je ovogodi{wi rod repe bio s dobrom digestijom od preko 17 odsto, nagla{avaju}i da je uspe{noj kampawi u velikoj meri doprinela i odluka Vlade Srbije da zabrani izvoz {e}erne repe. – Ispostavilo se da prvobitno je pomiwana povr{ina od 5.000 hektara pod {e}ernom repom mnogo ve}a i da je u pitawu bilo oko 11.000 hektara, s kojih je rod bio namewen hrvatskom tr`i{tu – izjavila je direktorka Daek. – Taj rod je ostao u Srbiji, tako da su sve {e}erane mogle koristiti svoje kapacitete u potpunosti te je u srpskim {e}eranama proizvedeno

vi{e od 380.000 tona {e}era. Mo}i }e da se ispo{tuje izvozna kvota od 180.000 tona, a bi-

}e {e}era dovoqno i za doma}e tr`i{te, tako da nema bojazni da }e biti nesta{ice {e}era.

Ona dodaje da je jo{ rano govoriti o finansijskim efektima minule kampawe, ali napomiwe da o~ekuje pozitivan finansijski rezultat ovogodi{we kampawe, dodu{e ne{to skromniji nego pro{le godine. Proizvo|a~i repe nisu jo{ u potpunosti ispla}eni. Ostala je za isplatu jo{ repa isporu~ivana u novembru, a po re~ima direktorke Deak, sve obaveze i premija proizvo|a~ima }e biti ispla}eni do 20. decembra. – Uporedo smo po~eli ugovarawe {e}erne repe za narednu setvu i o~ekujemo da ugovorimo najmawe 15.000 hektara. Svi na{i tradicionalni kooperanti

prilikom ugovarawa naredne setve dobi}e premiju od 20 para po kilogramu ovogodi{weg roda, {to je dodatno opredeqeno odlukom menaxmenta fabrike. Time èlimo da nagra|ujemo tradiciju i vernost na{ih proizvo|a~a, tako da }e s otkupnom cenom i premijom ostvariti cenu od 4,50 dinara po kilogramu. S tom cenom smo otpo~eli i ugovarawe naredne setve, proizvo|a~ima ve} isporu~ujemo ve{ta~ko |ubrivo, pripremqene su i ostale pojedinosti, a u narednom periodu vide}emo kakve }e uslove diktirati trì{te – kaè Deak. M. Mi tro vi}

@urka posle posla

Promocija kwige \or|a Sladoja

Ne sva ki da {wa `ur ka pod na zi vom „@ur ka po sle po sla (Af ter work party)” bi }e or ga ni zo va na da nas od 16 ~a so va u „Mon te pa bu” u Uli ci La ze Te le~ kog 3. Za at mos fe ru je za du `en di-xej Ba ja zit, a pu bli ka }e ima ti pri li ku da se za ba vqa i uz pe sme al ter ntiv ne i rok mu zi ke osamdesetih, devedesetih i dvehiqaditih go di na. Ulaz je bes pla tan. I. D.

Pro mo ci ja kwi ge „Zlat ne olu pi ne” auto ra \or |a Sla do ja odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Sve ~a noj sa li Ma ti ce

V remeploV

srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Po red auto ra, go vo ri }e prof. dr Ra di vo je Mi ki} i aka de mik Sve to zar Ko qe vi}. G. ^.

O jubileju Galerije Matice srpske Raz go vor po sve }en ju bi le ju 165. go di na Ga le ri je Ma ti ce srp ske bi }e odr `an da nas u 18 ~a sov ba u pro sto ri ja ma No vo -

sad skog klu ba, Uli ca Zmaj Jo vi na 3. O ju bi le ju }e go vo ri ti uprav ni ca Ga le ri je Ti ja na Pal ko vqe vi}. G. ^.

Novosadska sreda5.decembar2012.

a da kri za uda ra, fra za ka K `e da se „ste `e ka i{„. I ma ko li ko ovo zvu ~i lo otr ca -

no, ipak je isti ni to. Ide jom o sma we wu tro {ko va ta ko su se, ve ro vat no, vo di li u „Grad skom ze le ni lu” ka da su od lu ~i li da upra vu pre se le na Spens, a ka ko smo sa zna li ta mo }e se usko ro na }i i upra va „Vo do vo da i ka na li za ci je”. Ta ko nam na pa met pa da ide ja da ne bi bi lo lo {e da se sva grad ska pred u ze }a na la ze na jed nom me stu, {to bi na {i

sta ri ka za li: pod jed nom ka pom, pa bi ta ko gra |a ni ma bi lo lak {e ako `e le da do |u do ne kih od wih, a ovi ma dru gi ma, pret po sta vqa mo, jef ti ni je. Ko li ko je to u No vom Sa du iz vo dqi vo ni smo si gur ni, ali je smo da ide ja ni je lo {a. Ta ko se ne bi de {a va lo da fi r me ima ju pro sto ri je na vi {e lo ka ci ja, {to i{te vi {e pa ra, ve} bi sve bi le „na go mi li”. Jer, ~e sto se jed no stav ni je po ka `e kao bo qe. B. Markovi}

Iz lo `ba fo to gra fi ja „Iz me |u li ca i na li~ ja” Ro ber ta Sem ni ca i Ran ka \u ro vi }a bi }e otvo re na ve ~ers u 17 ~a so va na Spen su. Ra do vi }e bi ti po sta vqe ni na pla tou is pred Grad ske ka fa ne do 15. de cem bra. B. M.

Koncert „Sowe” Sve ~a ni kon cert Aka dem skog kul tur no - umet ni~ kog dru {tva „So wa Ma rin ko vi}”, po vo dom 50. go di na po sto ja wa, odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u ve li koj dvo ra ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni SNP - a, po ce ni od 350, 400 i 450 di na ra. G. ^.

Spens okupqa gradske firme kov jo{ ne ka pred u ze }a ima }e pro sto ri je u sport skom i po slov nom cen tru. On je do dao da }e se na Spens, do kra ja de cem bra, pre se li ti i ve }i deo upra ve „Vo do vo da i ka na li za ci je”,

da }e „No vo sad ska to pla na” ima ti jo{ je dan pro stor, kao i da }e Elek tro di stri bu ci ja „No vi Sad” otvo ri ti ko ri sni~ ki ser vis. B. M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

hronika

„Izme|u lica i nali~ja”

UPRAVA „GRADSKOG ZELENILA” NA NOVOJ ADRESI

Upra va „Grad skog ze le ni la” od ju ~e je pro me ni la se di {te i sa da se na la zi na pr vom i dru gom spra tu Spen sa, a ka ko je za „Dnev nik” re kao v.d. di rek to ra SPC „Voj vo di na” Bo ri slav Raj -

uhva te da lo ve bez pla }e ne tak se. No vi ju go slo ven ski za kon je mno go to ga iz me nio, od no sno de mo kra ti zo vao, ali je po ve za nost pra va na lov i ze mqu ipak osta la. Tek kra jem 1947. sa ve znim za ko nom utvr |e no je da lov pred sta vqa op {te na rod no do bro, a di vqa~ je op {te na rod na imo vi na. Upra vqa we lo vi {ti ma, osim iz u ze ta ka, pri pa lo je lo va~ kim udru `e wi ma. N. C.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Svi pod jednu kapu

Ugarski zakon o lovu Od 1883. go di ne na pro sto ru da na {we Voj vo di ne sve do 5. de cem bra 1931. va `io je ugar ski za kon o lo vu. On je iz jed na ~io pra vo na lov sa pra vom na ze mqu, {to je od go va ra lo ari sto kra ti ji i dru gim ve le po sed ni ci ma. To ne zna ~i da je se qa {tvu i gra |an stvu bio za bra wen lov. Sva ko iz ovih sta le `a mo gao je da lo vi, ali pod uslo vom da pla ti ve li ke tak se ili vi so ke ka zne, ako ga lo vo ~u va ri

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

IZGRADWA LIMANSKOG KOLEKTORA TE^E PO PLANU

Nova kanalizacija sanira izvori{te vode „[trand” Iz grad wa li man skog ko lek to ra ka na li za ci je od Bu le va ra ca ra La za ra do Uli ce Na rod nog fron ta vred na 80 mi li o na di na ra u za vr {noj je fa zi. Tre nut no se ra di na po ~et ku uli ce Na rod nog fron ta, u bli zi ni {ko le „Jo van Po po vi}” pa se tim de lom gra da sa o bra }aj ne od vi ja. Ovi ra do vi su po ~e li u sep tem bru du` Fru {ko gor ske uli ce od Bu le va ra ca ra La za ra do uli ce Na rod nog fron ta, re kao je za na{ list port pa rol u “Vo do vo du i ka na li za ci ji” Da vor San tra~. Pre ma we go vim re ~i ma, pla ni ra no je da ra do vi bu du za vr {e ni za 90 da na. - Iz grad wa no vog ka na li za ci o nog ko lek to ra je ste je dan od pred u slo va za vra }a we iz vo ri {ta „[trand„ na si stem, do ~e ga mo `e do }i uko li ko se is po sta vi da su op se `ni ra do vi pred u ze ti pro {le i ove go di ne da li re zul ta te i da u za le |u iz vo ri {ta vi {e ne cu ri ka na li za ci ja - ka `e na{ sa go vor nik. Do tih po da ta ka do la zi se stal nim nad gle da wem tla u za -

le |u po mo }u mre è pi ja zo me ta ra i ana li zom vo de iz bu na ra. Ka da ta dva pa ra me tra bu du pot pu no is prav na, mo è do }i do vra }a wa svih bu na ra ovog iz vo ri {ta na si stem. Pod se ti mo, iz „Vo do vo da” su u ju lu pro {le go di ne na ja vi li da }e iz vo ri {te „[trand” bi ti vra }e no u funk ci ju ka da po~ ne iz grad wa li man skog ka na li za ci o nog ko lek to ra. Na Li ma ni ma 1 i 2 ka na li za ci o na mre à gra |e na pe de se tih go di na pro {log ve ka ve o ma je do tra ja la. Ta ko |e, da bi se re {io pro blem s me {a wem fe kal nih vo da, po treb na je pot pu na se pa ra ci ja ka na li za ci je na u ovom de lu gra da, {to zna ~i da bi tre ba lo odvo ji ti fe kal nu i at mos fer sku ka na li za ci ju. Su {ti na ce le pri ~e je {to je iz vo ri {te „[trand„ za tvo re no jo{ 2008. go di ne zbog mi kro bi o lo {kog za ga |e wa. Od ta da do da nas is tra ì va li su za {to do la zi do za ga |e wa, a u tom po slu u~e stvo va li su i ro ni o ci.

Pre gle da na je ka na li za ci o na tra sa od uprav ne zgra de NIS do iz vo ri {ta „[trand„ i za kqu ~e no je da po sto ji o{te }e we se kun dar nih mre à, gde do la zi do pro me ne pro fi la. Na kon is pi ra wa ka na li za ci je ot kri ve no je da su se na jed nom de lu mre è na Li ma nu 1 po ja vi le ot pad ne vo de, ko je kre }u ka Du na vu i mo gu u iz vo ri {tu “[trand” da iza zo vu ve li ko fe kal no za ga |e we. - Ka na li za ci ja je za sta re la i zbog to ga je na jed nom me stu bio ve li ki is pust fe kal nih vo da. îm je pro blem lo ci ran, u ovom pred u ze }u osmi sli li su ka ko da ga re {e. Je di ni na ~in je re kon struk ci ja ko l ek t or s ke i se k un d ar n e mre ` e. No v o s a | a n i se zbog ovog pro ble ma ve} tri go di ne snab de va ju vo dom s dva pre o sta l a iz v o r i { ta - „Rat n o ostr vo” i „Pe tro va ra din ska ada”, ali upr kos to me ni je bi lo ne sta {i ce vo de – za kqu ~io je na{ sa go vor nik. Q. Nato{evi}

„DECEMBARSKI ZMAJDANI”

Ko to ~ita kwi`evnost za decu

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

U ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1, da nas u 12 ~a so va u okvi ru pro gra ma “De cem bar ski zmaj da ni” bi }e odr àn stru~ ni skup „Ko to ta mo ~i ta kwi èv nost za de cu„, po sve }en ra du de~ jih ode qe wa jav nih bi bli o te ka. U pro gra mu u~e stvu ju kwi èv ni stva ra lac za de cu i mla de Ve sna Alek si}, kwi èv nik i di rek tor Zma je vih de~ jih iga ra Du {an Pop \ur |ev i Alek san dra Ni ko li} iz iz da va~ ke ku }e “Sen zal Trejd” iz Be o gra da.

Pre zen ta ci ja ra da po zo ri {ne ra di o ni ce Zma je vih de~ jih iga ra „Te a tar mla di ma, mla di te a tru” za ka za na je u 15 ~a so va u Vi so koj {ko li stru kov nih stu di ja za obra zo va we vas pi ta ~a, Pe tra Drap {i na 8. No va kwi ga Qi qa ne Pe {i kan - Qu {ta no vi} „ Go spo |i Ali si noj de snoj no zi” bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 ~a so va u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke. O kwi zi }e go vo ri ti autor ka, Jo van Qu{t no vi} i Iva na Mi ji}. D. V.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda5.decembar2012.

DNEVNIK

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

„[apta~” Donata Karizija Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬ r ad¬w i s “Dnev¬n i¬k om” u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬ du da¬r i¬va¬} e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬g e sre dom. Dva ~i¬ta¬ o¬ c a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “[ap ta~” Donata Karizija u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit n i c i }e kwi g e pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ot ki ven je stra vi ~an zlo ~in: {est od se ~e nih ru ku po re |a no je u mi ste ri o zan krug i za ko pa no na pro plan ku u {u mi. Pet pri pa da de voj ka ma ko je se vo de kao ne sta le. [e sta ru ka tek tre ba da bu de iden ti fi ko va na. Naj stra {ni je od sve ga je ste to

{to te la de vo ja ka, bi lo da su ì ve ili mr tve, nig de ni su pro na |e na. Is ku sna is tra ì teq ka Mi la Vas kez i Go ran Ga vi la, uz ne mi ru ju }e in tu i tiv ni kri mi no log, po ku {a va ju da pro nik nu u za go net ku: ve ru ju da su us pe li da pro na |u pra vog osum wi ~e nog, sve dok se ne po ka è da za pra vo ne po sto ji odr ì va ve za iz me |u we ga i svih ne sta lih de vo ja ka, osim pr ve. Mi la i Go ran po ~i wu da sum wa ju da je slu ~aj do de qen ba{ wi ma ka ko bi pre u ze li od go vor nost ka da se is tra ga po ka è kao bez na de `na. Da li je sve sa mo slu ~aj nost? Op sed nu ti slu ~a jem, ko ji po sta je sve na pe ti ji i kom pli ko va ni ji, dvo je is tra ì te qa shva ta ju da ne sme ju ve ro va ti ni ko me – osim jed no dru gom. A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Ve{ala K” Imrea Kertesa

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Do si je K” Imrea Kertesa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Je dan od naj ve }ih pi sa ca dva de se tog ve ka i je di ni ma |ar ski pi sac oven ~an No be lo vom na gra dom, Imre Ker tes u ovoj kwi zi, is pi sa noj u for mi raz go vo ra ko -

ji je vo dio sa svo jim pri ja te qem, oì vqa va hro no lo gi ju iz u zet no za ni mqi vog i na ma ho ve ne ve ro vat nog ì vo ta. Vi {e od ì vot ne lek ci je, ovo je fi lo zof sko raz mi {qa we o kwi èv nom stva ra la {tvu, sa vre me ni ci ma, kul tu ri, isto ri ji, ho lo ka u stu i su {tin skim ì vot nim pi ta wi ma. „Do si je K. „ je, ve} i sa mim na slo vom, otvo re na alu zi ja na Ker te sov do si je iz Au{vi ca, u ko ji je do speo kao ~e tr na e sto go di {wi de ~ak, ne ka vr sta opo ru ke u ko joj pi sac ob ja {wa va ko li ko je te {ko po ne ti be leg pre ì ve log, ne ko ga ko je ostao da bi pre neo isti nu o ozlo gla {e nom na ci sti~ kom lo go ru. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (13.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14), „Artiqero” (17, 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „razbija~ ralf” (11.10, 11.15, 15.10), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Oteta” (22.45), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 20.10, 22.20), „@elim te” (16, 18.45, 20.15, 22.25), „Pet legendi” (11, 13, 15, 16.50)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” koncert AKUD „Sowa Marinkovi}” (20) Pozori{te mladih: velika sala „Kabare limunacija„ (20) novosadsko pozori{te: „Tigri} Petar” (15)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di li su: DE VOJ Î CE: Tatjana Trbi} iz No vog Sa da, Melinda Basara-Grisa iz Bu di sa ve i Sneàna Ba{i} iz Be ~e ja DE Â KE: Danijela Radoni}, \ur|ica Slavi} i Andrea Simi} iz No vog Sa da, Aleksandra Topi} iz Pe tro va ra di na, Marija Uzelac iz Ve ter ni ka, Nikolina [ijan iz ôr ta no va ca, Timea Morvai iz Te me ri na, Dejana Dubovski iz Tu ri je, Zita Barna, Veselka Gligori} i Bosiqka Juri} iz Ba~ kog Gra di {ta, Mirjana [ovqanski iz \ur |e va i Sawa Oluji} iz Ob rov ca.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Zo ran Mi len ka Bo ri} (1931) u 9.45 (ur na), Bo siq ka La za ra De spo to vi} (1926) u 10.30, Me la ni ja Ni ko le Mih wak (1939) u 11.15 (is pra }aj), So fi ja Je vre ma [tr tak (1934) u 12, Du {an Jo je Voj no vi}(1952) u 12.45,Stje pan Stje pa na Ur ban (1953) u 13.30 i Du {an Ja na Gr wa (1939) u 14.15. Na Ka to li~ kom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci u 13 bi }e sa hra we na Mar gi ta Iva na ^or da{ (1933). Na Me snom gro bqu u Ve ter ni ku u 13 bi }e sa hra we na Er `i ka I{tva na Ere{ (1922).

TRGOVCI SPREMNI ZA POSNE DANE

Za ru~ak treba 1.000 dinara Pro se~ noj ~e tvo ro ~la noj po ro di ci za je dan po stan ru ~ak po treb no je oko 1.000 di na ra, ko li ko }e mo ra ti da pla te naj o snov ni je na mir ni ce. No vo sa |a ni ma, ko ji se pri dr à va ju ver skih obi ~a ja, ta su ma mo è pred sta vqa ti ve li ki tro {ak, jer }e bo ì} ni post, ko ji tra je 42 da na, iz iona ko tan kih nov ~a ni ka iz vu }i naj ma we 42.000 di na ra. Su gra |an ka @eqka J., ko ju smo za te kli kod jed ne od pi ja~ nih te zgi, ka è da je po stan ru ~ak mno go sku pqi od mr snog. - Mo ja po ro di ca po sti sa mo pr vu i zad wu ne de qu po sta, jer je po sna hra na do sta sku pa. Za ru ~ak se mo ra ju pri pre mi ti ra zno vr sna je la, ka ko uku }a ni ne bi bi li glad ni ceo dan. Tre ba ku pi ti ri bu, na pra vi ti pri log, sa la tu, ne {to od po snih ko la ~a, a sve to iz i sku je mno go nov ca - ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca. Da qu di ne ma ju nov ca za po snu hra nu po tvr di li su nam i tr gov ci na Fu to {koj pi ja ci. Po wi ho vim re ~i ma sve je ma we ku pa ca, ko ji uzi ma ju po ne ko li ko ki lo gra ma vo }a i po vr }a, a naj vi {e je mu {te ri ja ko ji

Izlo`ba igra~aka Sve ~a no otva ra we iz lo `be „Zbir ka igra ~a ka @eq ka Kom ne ni }a”, no vo sad skog ko lek ci o na ra, odr `a }e se su tra 20 ~a so va u Zbir ci stra ne umet no sti, Mu ze ja gra da No vog Sa da, Du nav ska 29. Autor je Vesna Nedeqkovi}, a iz lo `ba }e bi ti otvo re na do 27. ja nu a ra 2013. go di ne. G. ^.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

ku pu ju na ko mad. Pro da vac Amir Hodailar ka è da se, od po ~et ka po sta, po ve }a la pro da ja pa su qa i da se sve vi {e qu di à li na vi so ke ce ne. -U po sled we vre me se vi {e ku pu je pa suq i qu di su se u po ~et ku à li li na ce nu pa su qa,

hra ne obo ga ti le su svo ju po nu du po snim pro iz vo di ma. U pro dav ni ca ma zdra ve hra ne mo gu se na }i slat ki {i, ~i je se ce ne kre }u od 30 do 80 di na ra, a sla ne na mir ni ce sta ju od 40 do 70 di na ra. Tr gov ki we tvr de da je pro da ja po snih na mir ni ca po -

jer je ki lo gram od 300 do 400 di na ra. Mi smo ce ne spu sti li na naj ni `i ni vo i ako bi ih jo{ sni zi li, ne bi ima li ra ~u na da ra di mo - ka `e Ho da i lar. Iako tr gov ci tvr de da je po sla u od no su na pret hod ne go di ne sve ma we, pe ka re, ri bar ni ce, pi ja ca i pro dav ni ce zdra ve

ra sla od ka da je po ~eo post i da se naj vi {e ku pu ju slat ki {i. Da ne bo `i} nog po sta sprem ne su do ~e ka le i ri bar ni ce u ko ji ma se za ki lo gram {a ra na tre ba iz dvo ji ti 389 di na ra. Naj sku pqi je smu|, ko ji ko {ta 750, dok je naj jef ti ni ji to sto lo bik za ko ji tr gov ci tra `e

290 di na ra po ki lo gra mu. Za ki lo gram pa strm ke su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 480 di na ra, som je 570, a sku {a 320. Naj ve }i iz bor sve èg vo }a i po vr }a mo è se na }i na pi ja~ nim te zga ma, a ce ne se ni su me wa le u od no su na pret hod nih me sec da na. Gla vi ca be log lu ka sta je 20 di na ra, dok je ki lo gram cr nog 40. Ki lo gram krom pi ra su gra |a ni }e mo ra ti da pla te od 40 do 60 di na ra, ku pus je 20, a kar fiol 40 din ra. Ve za rot kvi ca sta je 25 di na ra, ki lo gram spa na }a je 100, pa ra daj za 90, a za kra stav ce tre ba iz dvo ji ti 140 di na ra. Ki lo gram pa su qa ko {ta od 300 do 400 di na ra, a pe ~ur ke su u za vi sno sti od vr ste od 100 do 160 di na ra. [to se ti ~e vo }a naj jef ti ni je su ja bu ke, ~i ja je ce na od 50 do 80 di na ra. Ki lo gram man da ri na sta je 90, na ran xe su 100, li mun 140, a ki vi 100 di na ra. Kru {ke ko {ta ju 120, a na te zga ma se jo{ uvek mo è na }i i gro `|e za 130 di na ra. U pe kra ma je ma lo sla bi ji iz bor po sne hra ne i mo è se na }i sa mo su vo pe ci vo. Ki fle ko {ta ju od 25 do 35 di na ra, me ki ke su 45, a kro a sa ni sa xe mom 50 di na ra. Naj sku pqi je po sni sen dvi~ s tu we vi nom, ko ji ko {ta 150 di na ra. N. R.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Zavr{eni Vavedewski dani Kon cer tom u So kol skom do mu, na kom su na stu pi la fol klor na dru {tva iz Ma ra di ka, ôr ta no va ca i Kar lo va ca, te pe va~ ka gru pa Bo go slo vi je, si no} su u Srem skim Kar lov ci ma za vr {e ni pr vi Va ve dew ski da ni, tro dnev na ma ni fe sta ci ja usta no vqe na u ~ast sla ve ta mo {we Gor we cr kve. Ju ~e, na pra znik Va ve de wa pre sve te Bo go ro di ce je u ovom hra mu slu è na ar hi je rej ska li tur gi ja, ko jom je ozva ni ~en i po ~e tak obe le à va wa sto go di {wi ce smr ti pa tri jar ha Lu ki ja na Bog da no vi }a, ko ji je sa hra wen u krip ti Gor we cr kve. Po re ~i ma sta re {i ne hra ma mr Jovana Milanovi}a, Va ve dew ski da ni tre ba da do pri ne su obo ga }e wu du hov nog ì vo ta i to je sa mo je dan od pro je ka ta ko ji }e u tom smi slu bi ti re a li zo va ni ubu du }e.

Ma ni fe sta ci ja je ot po ~e la u ne de qu pred sta vom u Kar lo va~ koj gim na zi ji, ko ju su iz ve li po la zni ci ve ro na u ke iz O[ „23.

ÎTAOCI PI[U SMS Za do ~ek No ve go di ne pred la èm da se na glav nom tr gu pre ko raz gla sa iz grad ske ku }e pu {ta „Ko lo - ko lo na o ko lo...” Gra |a ni ne ka po ne su vru} ~aj (mo è i ra ki ja) i bu htle. U{te de }e mo bar 29 mi li o na! „Dru è Ti to mi ti se ku ne mo...” vi {e ne va ì. 064/2466... *** Pred la èm da se URS kao par ti ja zo ve CRS (Cen tra li zo va ni re gi o ni Sr bi je) jer g. Din ki} ra di iz sve sna ge na cen tra li za ci ji Sr bi je, ma da je na re ~i ma za ve }u sa mo stal nost re gi o na. Zna on da onaj ko dr ì pa re ima mo}. 060/4468... *** Pri li kom otva ra wa Fe sti vla Zlat ne tam bu ri ce ru `no se go vo ri lo o mu zi ci ju ga, uz ve li ~a we ov da {we, {to je bi lo ru `no, a na ma ve o ma ne pri jat no. Kao sa mo ov de zna ju da se ve se le uz tam bu re, a ta mo uz wi ho vu ne ma ta kvog ve se qa. Mo `da ima raz lo ga, ali ne tre ba tu |e ku di ti, da bi svo je ve li ~ao po go to vo {to je i to Sr bi ja. 061/1489... *** Hte la bih da upo zo rim mno ge po ten ci jal ne `r tve na sil ni ka, ko ji se ba ha te pu tem mo bil ne te -

ok to bar”. U po ne de qak je pri re |e na i du hov na aka de mi ja u sve ~a noj sa li Bo go slo vi je. Z. Ml.

065/47-66-452

Poravnali rupe, ostavili haos le fo ni je. Na i me, ako do bi je te po ru ku ti pa, ci ti ram: „Kum je ovo mi je no vi broj ja sam u hit noj ni je mi do bro al mo lim te ako mo `e{ da mi upla ti{ ne {to kre di ta aj mo lim te.” - Pri li~ no ne pi sme no sro ~e no, ali u mo men tu ka da do bi je te ova kvu po ru ku

ve ro vat no bi kao i ja po `u ri li da po mog ne te. ^u vaj te se, da ne bi ste tek na knad no shva ti li ka ko ste is pa li na iv ni! 063/8648... *** Qu di! Da li zna te da se na Fi lo zof skom fa kul te tu di plo me uru ~u ju na {al te ru! Mo `da je to u re du, tre ba po ka za ti mla di ma ko -

li ko se ce ni zna we, trud... Ne ka od mah zna ju {ta ih ~e ka. [to ni su kao taj ku ni, po ~e li od uli ce, po li ti ke. Jel’ ta ko? 064/5809... *** Da li ne ko mo è da pi ta gra do na ~el ni ka i go spo du ko ja su „za du è na za bri gu o gra |a ni ma“, po go to vo gra |a ni ma, ko ji su (ne svo jom vo qom) pri nu |e ni da za vi se od wih, kad }e se smi lo va ti da upla te no vac za jed no krat ne po mo }i i za {to se ~e ka i vi {e od tri me se ca na to ma lo nov ca? Ta ko |e me za ni ma ka ko da spre ~i mo is kqu ~i va we stru je, ako istu ne mo è mo da pla ti mo, dok ne do bi je mo taj no vac? Kraj we je vre me da se i ovim pi ta wi ma ne ko po za ba vi. Ja sam jed na od tih ko ja ~e ka! Mir ja na, Srem ska Ka me ni ca 066/9466... *** U pro {lu ne de qu na Sa laj ci bi ra ni ~la no vi Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce. Ne znam qu de ko ji su iza bra ni, ali znam ne ke ko ji ni su i to naj o bra zo va ni ji, naj ~e sti ti ji iz ugled nih sa la ja~ kih po ro di ca. 062/8338...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Zim ske ba {te ukla wa ze le ni di nar?

Fo to: F. Ba ki}

la ko mu nal na in spek ci ja, da za dan dva uklo ne zim ske ba {te. - Na {li smo se u ~u du, ka ko na br zi nu da uklo ni mo mon ta `ne objek te, za ~i je po sta vqa -

we smo ulo `i li mno go, kao za gar so we ru i do 30.000 evra. Pri tom, ba {te su go di na ma ra di le i ka da je bi lo hlad no – na gla {a va Sta no je vi}.

U PRED U ZE ]E „DU NAV GRU PA AGRE GA TI”

KA FEYIJE NE ZA DO VOQ NE, TRA @E OB JA [WE WE

Zim ske ba {te ko je su to kom hlad nog vre me na bi le po sta vqe ne u bli zi ni ka fi }a ne }e vi {e ra di ti. Se zo na zim skih ba {ti po ~i we 15. no vem bra i tra je do 15 mar ta, ali za ovu zi mu ni je dan ugo sti teq ni je do bio do zvo lu za rad ba {ti od Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve - ka è pred sed nik Udru è wa ugo sti te qa No vog Sa da Dra gan Sta no je vi}. Sta no je vi} ka è da su ugo sti te qi Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve, u ro ku, od no sno do kra ja ok to bra, po sla li zah te ve, da im ob no vi do zvo le za rad. Ali, ume sto bi lo ka kvog od go vo ra, is ti ~e on, ka fe xi je je ju ~e usme no oba ve sti -

sreda5.decembar2012.

U Udru `e wu ugo sti te qa No vog Sa da ne zna ju {ta je stvar ni raz log za ta kvu grad sku od lu ku. Ne zva ni~ no, me |u ugo sti te qi ma ko la ju pri ~e da je Grad apli ci rao kod EU za ze le ni di nar, ra di o~u va wa ze le nih po vr {i na i da je to raz log za {to ove se zo ne u na {em gra du ne }e bi ti zim skih ba {ti. - U gra du je to kom zi me ra di lo tri de se tak zim skih ba {ti i ni su sve bi le na ze lo noj po vr {i ni – ka `e na{ sa go vor nik. Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve bi da nas tre ba lo da raz ja sni o ~e mu se ta~ no ra di i {ta }e bi ti sa zim skim ba {ta ma. Z. De li}

Sti gla sep tem bar ska pla ta Za po sle ni u pred ze }u „Du nav gru pa agre ga ti„, ne ka da {wem „He roj Pin ki ju” ju ~e su pri mi li pla tu za sep tem bar i nov ~a nu na kna du za bo ra vak na bro do vi ma - ukr ca we, a u pe tak bi tre ba lo da do bi ju i za o sta lu za ra du i ukr ca wu za de cem bar 2011. go di ne. U pred u ze }u Du {a na Bo ro vi ce, ko ji je u pri tvo ru, ju ~e su za po sle ni do pu sti li me nax men tu da u|e u po slov nu zgra du. To im zbog blo ka de fir me, ko ju su spro vo di li za po sle ni, ni je bi lo do pu {te no od 6. no vem bra. Po vod za ova kvo re a -

go va we rad ni ka je ne po {to va we spo ra zu ma o is pla ti za ra da pot p i s a n im to k om {traj k a, ko ji je bio pre sko ro dva me se ca. Po tom spo ra zu mu, za o sta le pla te (av gust 2012. i de cem bar 2011. plus ukr ca wa za te me se ce) su tre ba le da bu du na rad ni~ kim ra ~u ni ma 5. no vem bra. Do sa da su za po sle ni dva pu ta blo ki ra li plov ni put na Du na vu. Od tre }e blo ka de Du na va kod No vog Sa da i Sa ve u Be o gra du, bi li su od u sta li, pod na go vo rom grad ske vla sti. Z. De li}

KAR LOV ^A NI, OPREZ

Fa sa de sve ~e {}e pret wa za pro la zni ke Na uli ca ma u u`em cen tru Srem s kih Kar l o v a c a u ovom tre nut ku na tri me sta me tal nim ogra d a m a ili tra k a m a ogra |e ni su de lo vi tro to a ra na ko je se ob ru {a va mal ter sa fa sa da. Ta kvih slu ~a je va ima i

slu ~a ja. Po Uro {e vi }e vim re ~i ma, si tu a ci ja jo{ ni je dra ma ti~ na, ali bi }e ka da zbog ovo ga bu de pri mo ran da za tva ra i de lo ve sa o bra }aj ni ca. - Pre ma od lu ci o ko mu nal nom ure |e wu vla sni ci od no sno ko ri -

Vla sni ci ne za in te re so va ni za ob no vu Oro nu le fa sa de, na à lost, ~e sta su sli ka u Kar lov ci ma. Sve sni oba ve ze da za re kon struk ci ju fa sa da vla sni ci mo ra ju da do bi ju sa gla snost Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, zbog to ga {to je ve }i na obje ka ta u re ì mu za {ti te, pre bli zu de set go di na lo kal na sa mo u pra va po kre nu la je ini ci ja ti vu da im se po mog ne ko li ko je to mo gu }e. Pla ti la je Po kra jin skom za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re da ura di ele bo ra te za vi {e od 20 fa sa da u cen tru gra da, ko ji su sa dr à li pro ce nu vred no sti ra do va i iz gled zgra da u tom tre nut ku i ski ce ka ko bi tre ba lo da iz gle da ju na kon re kon stuk ci ja. Na me ra je bi la da op {ti na po ve è vla sni ke sa ban ka ma ko je bi kre di ti ra le ob no vu, me |u tim, ini ci ja ti va je pro pa la, jer vla sni ci ni su po ka za li do voq no in te re so va wa. Sa mo je je dan od wih is ko ri stio ovaj ela bo rat, ali je ob no vu pla tio iz svog xe pa. u {i rem cen tru gra da, a ka ko sa zna je mo od gra |e vin skog in spek to ra u kar lo va~ koj op {ti ni \or |a Uro {e vi }a, sva je pri li ka da }e istu me ru za bra ne ko ri {}e wa tro to a ra zbog ot pa da wa de lo va fa sa de mo ra ti usko ro da iz rek ne u jo{ dva

sni ci zgra da du `ni su da spoq ne de lo ve obje ka ta odr à va ju u is prav nom i ured nom sta wu, u pro tiv nom, sle di im nov ~a ne ka zne ka è na ~el ni ca Ode qe wa in spek ci je Mir ja na [o la ja. - Nad le `nost in spek to ra se, ka da je zbog fa sa da ugro è na bez bed nost

PO U KE IZ NSZ-a

Di za li ca da je po sao Ru ko va lac di za li com ve} je me se ci ma, ako ne i go di na ma, na vr hu li ste de fi ci tar nih za ni ma wa Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Ovaj fe no men ob ja {wa va se ne do stat kom pri vre de i ~i we ni com da ob u ~e nih qu di za ovo za ni ma we na spi sku NSZ uop {te ne ma. - Ovo za ni ma we sta vi li smo na vrh pri o ri te ta, jer ne ma mo tre nut no ni jed nog na li sti. Iako ne ma mo ni is ka za nu po tra `wu za ru ko va o cem di za li ce, ako bi se ko jim slu ~a jem ja vio tre ba lo bi nam ne de qu da na da ga za po sli mo - re kao je na ~el nik za po sre do va we NSZ Mi o- drag Dra `i}. Ka `e i da je obu ka za ovo za ni ma wa kom pli ko va na i sku pa uto li ko {to zah te va di za li cu. Gra |e vi nar stvo je u re ce si ji ta ko da je po tra `wa za zi da ri ma i osta lim za ni ma wi ma tog ti pa ma lo opa la, pa tre nut no iza ru ko va la ca di za li ce na li sti de f i c i t ar n ih za n i m a w a me sta za u zi ma ju le ka ri spe ci ja li sti.

- Ovaj po s ao zah t e v a ve l i k u kon c en t ra c i j u, hra b rost i od go v or n ost jer ne ma{ pra v o na gre {ku i to ne mo ` e da ra d i sva k o. Za po s lo v e na kra n u ospo s o b io sam se pre 30 go d i na u jed n oj gra | e v in s koj fir mi i mo g u re } i da je to uvek bio le p o pla } en po s ao- iz j a vio je kra n i s ta Slav ~ a Alek san d rov. No i Alek san drov tre nut no ne ma po sao, pa ~e ka pen zi ju ko ju }e za slu `i ti po ~et kom go di ne, iako ima po zi ve za po sao u Ru si ju i Ne ma~ ku. - Jo{ se do b ro ose } am, sva ke go d i n e idem na re d o v an le kar s ki pre g led zbog po s la ko j im se ba v im. To k om ka r i je r e ra d io sam sva { ta, od po slo v a na bro d o g ra d i l i { tu do iz g rad w e za t vo r a - za k qu ~ io je on. [to se ti ~e su fi ci tar nih za ni ma wa i da qe na pr vim me sti ma su ve re no op sta ju gim na zi jal ci, prav ni i eko nom ski teh ni ~a ri. A. La tas

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 11 do 13 ~a so va aero drom na De te li na ri, „Tam ser vis” kod Bu le va ra Evro pe, Ve te ri nar ski in sti tut na Ru me na~ kom pu tu, Ru me na~ ki put od pru ge do Bu le va ra Evro pe; od 8.30 do 13 Uli ca Iva na Bol di `a ra od 2 do 10 i od bro ja 1 do bro ja 3, ben zin ska pum pa NIS, Uli ca ]i ri la i Me to di ja od 60 do 98 i od11 do 41; Rim ski {an ~e vi od 8.30 do 13 fir ma „^va ki}” i od 8 do 17 pred u ze }e „In ter most„ Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa; ^e nej: od 8.30 do 13 deo me |u na rod nog pu ta od aero dro ma do bu ti ka „La da„; Ra ko vac: od 9 do 15 deo na se qa od ras kr sni ce pre ma Be o ~i nu; Be o ~in: od 9 do 15 deo na se qa od am bu lan te do Dum bo va.

pro la zni ka, za vr {a va na iz da va wu re {e wa o za bra ni ko ri {}e wa tro to a ra, a na Op {tin skoj upra vi je da na re di vla sni ku, ili ko ri sni ku da sa ni ra ju spoq ni deo zgra de. Uko li ko oni to iz bi lo kog raz lo ga ne u~i ne, Upra va mo è da na lo ì da se to oba vi o tro {ku vla sni ka. Ne v o q a u svim ovim slu ~a je vi ma je, po re ~ i m a [o l a j e, {to in s pek t or ne mo è da do |e do vla sni k a, jer, ili su umr li, ili ne ì ve tu. To je u do sa da {wim slu ~ a j e v i m a bio raz log {to ni jed na ka zna ni je iz re ~ e n a, ni t i na l o è no da se ot klo ne ne d o s ta c i na fa s a da ma. - Na dam se da }e u bu xe tu op {ti ne za na red nu go di nu bi ti pred vi |e ne pa re za po stu pa we u ova kvim si tu a ci ja ma, ko je ona po sle u par ni~ nom po stup ku mo è da na pla -

wa – “Mak si No vo sa |a ni”, “Voj vo |a ni”, “No vus” , “Pan”, “Na{ tak si”, “Vip” i “Luks” tak si. Po vo dom ini ci ja ti ve vla sni ka tak si ra dio cen ta ra No vog Sa da da se re {e we o naj ni `oj eko nom skoj ce ni sta vi van sna ge ili de li mi~ no spro vo di, tak si sti su na gla si li da is kqu ~i vo tak si pre vo zni ci mo gu ko mu ni ci ra ti o ce ni uslu ga auto-tak si pre vo za sa nad le `nim or ga ni ma Gra da. I. D.

NA PRED WA CI OSVA JA JU ME SNE ZA JED NI CE

Cen tar vi {e ne gla sa za DS

ti od ne sa ve snih vla sni ka - ka `e [o la ja i do da je da je to za sa da je di ni na ~in da se ovaj pro blem re {i. Z. Ml.

ra, a mo gu se ku pi ti u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to li~ ka po r ta 2 ili na ula zu na dan kon cer ta. Ovim na stu pom „La sed hi ta na” obe le `a va de se to go di {wi cu ra da. G. ^.

Film o gra ni ca ma uni ver zu ma Pro jek ci ja nu~ no-po pu lar nog fil ma “Po sto je li gra ni ce uni ver zu ma?” bi }e odr `a na su tra u 20 sa ti u Pla ne ta ri ju mu Astro nom skog dru {tva Novi Sad, ko ji se na la zi na gor wem pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve kod Mu ze ja gra da. Ulaz je bes pla tan. N. R.

APEL „SR BI JA GA SU” DA IS PU NI OBE ]A WE

Sti pen di ja Uni Da ni lo vi}

Broj ni biv {i i sa da {wi spor ti sti po kre nu li su ini ci ja ti vu i apel upu }en ge ne ral nom di rek to ru JP „Sr bi ja gas” Du {a nu Ba ja to vi }u za do de lu sti pen di je ma lo let noj }er ki pre mi nu log ko {ar ka {a i tre ne ra Ne ma we, Uni Da ni lo vi}. Ko {ar ka {ki klub „Voj vo di na - Sr bi ja gas” je ta da jav no i sve ~a no pre u zeo oba ve zu sve srd ne po mo }i po ro di ci pre mi nu log, a po seb no ma lo let noj de ci, kroz sti pen di ra we do kra ja {ko lo va wa. Na kon dve go di ne od sa o bra }aj ne ne sre }e u ko joj je po gi nuo Ne ma wa Da ni lo vi}, }er ka Una ide u dru gi raz red osnov ne {ko le, a mol ba za sti pen di ju, ko ju je pod neo ko {ar ka {ki klub „Voj vo di na-Sr bi ja gas” jo{ uvek ni je re a li zo va na, a pi sme na mol -

Tak si sti za do voq ni ce nom Grad s ki sin d i k at tak s i vo z a ~ a i auto p re v o z ni k a „Ne za vi snost” is ti ~e da su tak si sti po dr à va ju spro vo |e we re {e wa Grad skog ve }a o utvr |i va wu eko nom ski naj ni è ce ne u okvi ru tak si ta ri fe po ko joj se oba vqa tak si pre voz na te ri to ri ji gra da, sto ji u sa op {te wu upu }e nom gra do na ~el ni ku Mi lo {u Vu ~e vi }u. Taj stav pot pi si ma je po tvrdi lo se dam tak si udru è -

Mu zi ka fla men ka u Si na go gi Kon cert no vo sad ske fla men ko gru pe „La sed hi ta na” bi }e odr `an u pe tak, 7. de cem bra u 21 ~as u Si na go gi, Uli ca Je vrej ska 11. Spe ci jal ni gost bi }e pe va~ He sus En ri ke Gon za les Er nan dez. Ula zni ce ko {ta ju 750 di na -

PO DR @A VA JU RE [E WE GRAD SKOG VE ]A

ba se ve} vi {e me se ci na la zi u „Sr bi ja ga su”. - Sma tra mo oprav da nim, neo p hod nim, ple me ni tim i so li dar nim ~i nom, pa i oba ve zom da is pu ni te da to uve ra va we i obe }a we ~el ni ci ma KK „Voj vo di na-Sr bi ja gas” do de lom sti pen di je Uni Da ni lo vi}. Uve re ni smo da }e to bi ti le po pri mqeo u naj {i roj jav no sti, da }e rej ting “Sr bi ja ga sa” po ra sti i kod gra| na i u po slov nom sve tu, a po seb no da }e Va{ qud ski gest bi ti po ru ka da je ova dru {tve na za jed ni ca od go vor na i da ume da vo di ra ~u na o qu di ma ko ji su svo jim od no som i po `r tvo va wem osta vi li du bok trag u na {em dru {tvu - sto ji u sa op {te wu Ini ci ja tiv nog od bo ra za za do de lu sti pen di je Uni Da ni lo vi}. I. D.

- U iz bo ri ma za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Sa laj ka” u ne de qu Srp ska na pred na stran ka osvo ji la je 38 od sto gla so va. To je bi lo do voq no da do bi je mo se dam od de vet ~la no va u Sa ve tu i jed nog od tri ~la na u Nad zor nom od bo ru - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pot pred sed ni ka Grad skog od bo ra SNS Da mir Zo be ni ca. On je na veo da je iz la snost na iz bo ri ma bi la 19,4 od sto {to je du plo vi {e ne go po sled wi put, te da je ko a li ci ja De mo krat ske stran ke i Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne sa 24,7 od sto osvo je nih gla so va za u ze la pre o sta la me sta u Sa ve tu i Nad zo ru. Za pred sed ni cu Sa ve ta MZ „Sa laj ka” iza bra na je Ve sna Uro {ev. - Ostva ri li smo po be du u cen tru gde je DS vla da la go di na ma, na maj skim iz bo ri ma do bi li su 20 od sto gla so va bi ra -

~a, a LSV 17 od sto. Ovi re zul ta ti si gur no su po ve za ni sa do brim ra dom gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a i pot pred sed ni ka vla de Alek san dra Vu ~i }a - na sta vio je Zo be ni ca. Ku ri o zi tet li ste kan di da ta SNS, po we go vim re ~i ma, je ~i we ni ca da su na woj ve }i nom bi le è ne kao i da je po ni vou obra zo va wa ta li sta bi la da le ko is pred svih dru gih. Sle de }i iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra bi }e odr à ni 23. de cem bra u MZ „Be ge~”. Iako su bi li ras po lo è ni za od go vo re n pi ta wa iz bor nom tri jum fu u MZ „Sa laj ka”, ni po sle vi {e po ku {a ja pred stav ni ci SNS ni su è le li da od go vo re na pi ta we ko bi mo gao da na stu pa na Tr gu za no vo go di {wu no}. Za po tvr de o pre go va ra wi ma i even tu al nim no vim ime ni ma mo ra }e se jo{ pri ~e ka ti. A. L.

DOSTAVQAWE INICIJATIVA DO KRA JA GO DI NE

Pred lo zi za Fe bru ar sku na gra du

Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino s tran s tvu Skup { ti n e Gra da No vog Sa da po zi va gra |a ne, gru pe gra |a na, pred u ze }a, usta no ve, po li ti~ ke i dru ge or ga ni za ci je, udru è wa i dru g e ob l i k e or g a n i z o v a w a gra |a na, dr àv ne or ga ne i or ga ne lo kal ne sa mo u pra ve, da pod ne su ini ci ja ti ve za do de lu Fe bru ar ske na gra de Gra da No vog Sa da za 2012. go di nu. Fe bru ar sku na gra du Skup {ti na Gra da do de qu je gra |a ni nu kao dru {tve no pri zna we za naj zna ~aj ni ja de la i do stig nu }a ko ja su u du hu ne go va wa slo bo dar skih tra di ci ja Gra da, ne go va wa me |u qud ske to le ran ci je i je din stva svih we go vih gra |a na za ak tiv no sti i de la ko ja afir mi {u ime

i tra di ci ju, sla vu i re no me Gra d a, do p ri n os u kul t u r i, umet no sti, kwi èv nim de li ma, iz u ~a va wu isto rij ske gra |e i na u~ no is tra ì va~ ke de la to sti u ce li ni i is tak nu tom an ga `ma nu u hu ma ni tar nim, so ci jal nim i zdrav stve nim obla sti ma, a po vo dom Da na Gra da, 1. fe bru a ra, ka da je 1748. go di ne No vi Sad pro gla { en slo b od n im kra q ev skim gra dom. Obra z lo ` e n e ini c i j a t i v e za do de lu fe bru ar ske na gra de Gra da No vog Sa da za ovu go di nu pod no se se Ko mi si ji do 31. de cem bra. Se di {te Ko mi si je za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu je u Skup {ti n i Gra da No v og Sa d a, Uli c a @ar k a Zre wa ni na 2. I. D.

sreda5.decembar2012.

НИКАКО ДА ПОЧНУ ПРИПРЕМНИ РАДОВИ ЗА ФАБРИКУ ОТПАДНИХ ВОДА

Папири коче послове

АПАТИН: Апатинска пивара планирала је још пре годину дана изградњу фабрике за пречишћавање отпадних вода, вредну око десет милиона евра и очекивала је да ће, до краја ове године, бити урађена бар прва фаза радова, а

Зоран Бањац

то је насипање терена песком. Те радове требало би да обави фирма “Напредак” из Апатина, а њихова вредност је око 45 милиона динара, што би требало да наплате од Апатинске пиваре. Међутим, обимна пројектна документација, сијасет дозвола, које су наплаћене од Пиваре, није била довољна да предузеће “Напредак” започне прву фазу припремних радова, рефулацију песка, за градњу фабрике отпадних вода Апатинске пиваре. “Напредак”, је посао добио на тендеру, али је неопходан и потписани налог

„Вода Војводине“, који никако да стигне. - Све дозволе су добијене, чак и мишљење о водопривредним условима од „Вода Војводине“, али су они том мишљењу додали анекс, по коме је потребно изабрати подизвођача радова, који ће бринути о рефулисаним водама. Нама је свеједно ко ће радити на рефулисаним водама, да ли ће то бити „Воде Војводине“, или њихова фирма „Западна Бачка“ из Сомбора, или ћемо потписати трипартитни уговор о том послу, само да радови крену - каже директор „Напретка“ Зоран Бањац. “Напредак” је све припремио и запослени, њих 70, са зебњом очекују да посао крене. Апатинска пивара такође с нестрљењем очекује да се ова припремна фаза обави, како би већ на пролеће почела изградња фабрике. Председница синдиката у “Напретку” Зорица Перић наводи да су, на синдикалном скупу, о овоме обавестили Покрајниског секретара за привреду Мирослава Васина. - Ми смо једина од пет фирми, које су још у власништву Душана Боровице, успели да останемо ликвидни. Запосленима је посао са Пиваром једина сламка спаса и сигурност да са овим послом дочекају пролеће, са обезбеђеним зарадама и да им се исплате две заостале зараде - каже Перићева. Ј. Прелчец

ВЛАСТ КРИТИКУЈЕ БИВШЕГ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

Провера спровођења јавних набавки

СРБОБРАН: Представници Групе грађана „Покрет за промене“, који чине власт у општини Србобран заједно са Социјалистичком партијом Србије и Лигом социјалдемократа Војводине, одржали су конференцију за новинаре, на којој су критиковали рад бившег председника општине Бранка Гајина. Наиме, садашњи члан Општинског већа Јован Туторов истакао је да је увидом у докуманетацију Општинске управе и ЈП „Завод за изградњу и урбанизам“ потврђено оно што су износили у јавност у ранијем периоду док су били опозиција, посебно се осврнувши на јавне набавке које су спровођене у периоду од 2006. до 2011. године. - Велике инвестиције, као што су изградња пијаце, адаптација старог биоскопа и уређење обале Великог бачког канала распарчаване су на мале набавке, које су се спроводиле без јавног позива. Од око 100 јавних набавки, у више десетина случајева у понуди су две исте фирме, а посао је као најповољнија добијала она у власништву блиских пријатеља и кумова председника. Уочљиво је да су читав низ милионски вредних послова добили предузећа „АСЦ“ и „ПТЦ“ из Србобрана, „Банис“ из Надаља. Од 2006. године, „ПТЦ“ је из буџета општине инкасирало

преко 60 милиона динара, а то је само један мали део средстава која су трошена за капиталне послове за које најчешће није било ни пројекта, ни грађевинске дозволе, ни пријаве радова- рекао је Туторов. Председник Скупштине општине Србобран Жељко Богојевић напоменуо је да ће локална самоуправа детаљан посао утврђивања како су спровођене јавне набавке и како је трошен новац без законског поступка, препустити независној ревизорској кући. Одговарајући на ове оптужбе, бивши председник србобранске општине Бранко Гајин је нагласио да садашња власт и даље води предизборну кампању, која једино има за циљ да се ниподаштава све што је претходна власт урадила у овој општини. - Све јавне набавке су спроведене у складу са законом и за то постоји подробна документација. Већ ми је досадила прича о кумовима и пријатељима, могу само рећи да је Комисија за јавне набавке увек додељивала посао оној фирми која је дала најбољу понуду – рекао је Гајин. Он је додао и да би садашња власт требало да почне да испуњава предизборна обећања, а не да се и даље, како је рекао, бави њиме. М. Кековић

vOJvOdinA

dnevnik

УДРУЖЕЊЕ ИЗ БЕЛЕ ЦРКВЕ СТАЈЕ НА ПУТ НАСИЉУ

Сизифов посао на белоцрквански начин БЕЛА ЦРКВА: Сизифов посао је синоним за немогућу мисију, а када група грађана организује удружење са тим називом, онда је прилично јасно да су и сами свесни какав их посао чека и какав би могао бити резултат њихове активности. На конференцији за новинаре, која је одржана у малој сали општине Бела Црква, чланови Удружења „Сизифова посла“ Зоран Селаковић, Јована Стојановић, Tамара Станчић и Душко Пејчић предастaвили су своју рганизацију, која је ових дана и званично регистрована. Удружење ће се по Статуту бавити заштитом права грађана и борбом против корупције, а пре свега борбом против насиља у својој општини. Председник Удружења Зоран Селаковић објаснио је да је разлог овог организовања била масовна туча која се десила у граду пре око месец дана и у којој је било повређених, а да је при том изoстала реакција полицајаца који су се ту налазили. Резултат ове

туче било је девет повређених младих људи, један младић је завршио на Клиници за максилофацијалну хирургију у Београду због поломљене јагодичне кости. Селаковић је нагласио да су претучени млади људи без мрље на биографији, студенти, радници и спортисти. Шок је уследио и сутрадан када су у полициској станици сазнали да је за претходну ноћ поднет извештај да је све било мирно и да никаквих инцидената није било. Тек након овог догађаја и он и остали који су били посредно или непосредно умешани, сазнали су да оваква дешавања нису реткост и да, како је нагласио, то постоји као озбиљан проблем већ десетак година, али да га нико не решава. Селаковић је, такође, изјавио да су тек тада сазнали да су у свим тучама учествовала иста лица или лица са којима се друже. Удружење ће се по његовим речима бавити пре свега спречавањем оваквих дешавања, организоваће трибине и радио-

нице пре свега са младим суграђанима, а затим ће путем адвоката, чланова удружења покушати да жртвама насиља обезбеди најбољу заштиту. По мишљењу чланова Удружења, прави кривци нису насилници, већ оне службе које треба да се баве сузбијањем насиља и других облика криминалног понашања. Зато је њихов циљ да подстичу грађане да дигну глас и притисну институције које плаћају из свог џепа, како би они спречавали или бар сужавали деловање криминала. Удружење тренутно броји тридесeт чланова, али како су рекли учесници конференције за медије свакодневно им се придружују нови чланови, како жртве насиља које су своја права остваривале тешко, или никако, а и они који би да до оваквих ситуација више не долази. Криминал ће се ширити онолико колико му се дозволи, био је закључак учесника овог скупа. М. Витомиров

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У СТАРОЈ ПАЗОВИ НАЈАВИО

Ни дана без програма у децембру СТАРА ПАЗОВА: Кутурни посленици старопазовачке општине ће децембру показати максимум оног што раде, а Центар за културу Стара Пазова је, представљајући пребогат програм за последњи месец 2012.нагласио да нема дана без културних програма, од 1.децембра и годишњег концерта старопазовачког словачког хора „Тилија“ до јавног дочека Нове Године на Тргу др Зорана Ђинђића са популарним Миланом Топаловићем Топалком. Како су новинарима представили директор Центра за кул- Са отварања изложбе колажа туру Стара Пазова Владмир Кер- диционалне програме. Тако ће 8. кез и сарадници за сценске делат- децембра бити одржано тадиционости Саша Бако и за ликовну нално такмичење најбољих певача уметност Марјан Каравла, нема словачке песме под насловом „Расдана у децембру без програма. Већ певани Срем“, од 13. до 16. децему понедељак је у галерији Центра за бра се одржава 19. меморијал Јуракултуру отворена изложба кола- ја Ондрика, манифестација у част жа 23 најпознатија мајстора ове барда словачког позоришта, певаликовне технике у Србији, под на- ча, редитеља и писца из Старе Пасловом „Уметничка провокација“, зове, а поред тога што ће публика Студентског културног центра Но- поново видети драму „Крчма на ви Београд, а 14.децембра ће Удру- главном друму“ у режији Мирожење ликовних уметника Стара Па- слава Бенке, најбољу аматерску зова великом изложбом свјих чла- представу 2011. у Србији, у оквиру нова обележити три деценије ра- меморијала ће бити одржан конда. Уз коцерт домаће поп-рок групе церт дечјих фолклорних група „Барони“ 5. децембра љубитељи СКУД “Јанко Чмелик“ (14. децемрока ће моћи 12.децембра да ужи- бар), позоришна представа аматевају на концерту Кикија Лесандри- ра из Кулпина и промоција Пазоћа и групе „Пилоти“, док је већи вачког календара (15. децембар), део овог месеца резервисан за тра- представа Драмског студија Русин-

ског културног центра “Педагогија“ (16. децембра), 25. децембра следи Божићни концерт СКУД „Јанко Чмелик“ и 28. децембра традиционални избор хита године програма на словачком језику РТВ Стара Пазова. Читава једна седмица је посвећена традиционалним годишњим концертима аматерских друштава не само из Старе Пазове. Већ 9. децембра пред публику излазе најмлађи из КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пзаове које ове године обележава 40 година успешног рада, а 22. децембра ће ово друштво имати рођендански гала концерт, док 15. децембра КУД „Младост“ у Новој Пзаови има концерт дечјих група а 21. годишњи концерт извођачког ансмабла. Хрватско КПД „Томислав“ из Голубинаца има годишњи концерт у Старој Пзаови 23. децембра, а ове године, први пут, 27. децембра ће пред публику изаћи најбољи тамбурашки оркестри Рома. Уз поменути јавни дочек са Топалком, на Тргу др Зорана Ђинђића ће, 31. децембра у подне уживати и најмлађи, на дечјем дочеку 2013. уз позоришну представу, Деда Мраза и поклоне, најавиљено је у Центру за културу Стара Пазова. А. Мали

НАДМЕТАЊЕ СОЛО ПЕВАЧА

Престижно такмичење негује таленат

РУМА: У организацији фонда „Никола и Марица Цвејић“, у сарадњи са Основном музичком школом „Теодор Тоша Андрејевић“ и Основном школом „Душан Јерковић“, а под покровитељством општине Рума, у свечаној сали основне школе одржано је 15. по реду такмичење соло певача „Никола Цвејић“. Никола Цвејић, наш познати оперски певач и педагог, који је остварио око 1.500 представа у око 80 баритонских и басовних рола, рођен је у Ашањи, а сахрањен у Руми. Његова ученица, истакнута оперска примадона Радмила Бакочевић је иницијатор оснивања овог фонда у спомен свог учитеља, фонда, под чијим се окриљем већ петнаесту годину заредом одржава ово престижно такмичење. Овогодишње такмичење свечано је отворио први човек румске општине Горан Вуковић и истакао како је велика част отворити ово престижно такмичење и пожелео свим учесницима да пруже све од себе. Чланови овогодишњег такмичења, на челу са председницом жирија др Радмилом Бакочевић, били су : редовни професор АУ у Новом Саду мр Милица Стојадиновић, првакиња опере у Скопљу Весна Гиновска, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу Оливер Њего и диригент професор Георги Минов. Ове године учешће у такмичењу је узело 29 младића и девојака из Србије, Македоније и источног Сарајева. Након првог дана такмичења, увече је било уприличено свечано отварање такмичења и концерт прошлогодишњиг победника из различитих певачких категорија. Невена Јосић, Кристина Драговић, Милорад Стокин и Маја Андрић су прошлогодишњи најуспешнији учесници такмичења, који су се публици представили композицијама и аријама из опера. Након другог дана

Живе Кремшовски изводи арију

такмичења, проглашени су победници у свим категоријама, подељене су специјалне награде и за лауреат овогодишњег такмичења је апсолвент скопљанске музичке академије Живе Кремшовски. Специјална награда румске општине за најперспективнији глас добила је Лана Милетић, затим је О.Ш. „Душан Јерковић“ доделила Ани Ковачевић специјалну награду за најбоље извођење словенске композиције, а Никола Баста је од Друштва учитеља Руме добио специјалну награду за најбоље извођење домаћег композитора. Осам најуспешнијих соло певача одржало концерт и представило се публици познатим аријама. М. Марушић

ДАНАС ПОЧИЊЕ ЗИМСКИ ФЕСТИВАЛ У БЕЧЕЈУ

Забава уз вино, клизање и кобасице БЕЧЕЈ: По узору на неке велике градове земаља из окружења, у последњих пет година се и у војвођанским градовима одржавају зимски фестивали, данас зимски фестивал почиње у Бечеју. - У нашем граду ћемо то организовати први пут као „пилот пројекат“ и ако се покаже као „пун погодак“ убудуће ће то бити традиција рекла је директорка Туристичке организације у Бечеју Гордана Џигурски. С обзиром на то да смо ми мултикултурална средина, водили смо рачуна о предстојећим врским и државним празницима, припремама за Микулаш, те божићне и новогодишње празнике. Фестивал у Бечеју трајаће до краја зимског распуста, односно до15. јануара. У шест кућица на тргу сместиће се бројне цивилне организације које се баве старим занатима и домаћим радиностима, Градско позориште ће из једне кућице продавати топле напитке, а новобечејска месна индустрија „Промес“ ће печењем кобасица дочарати амбијент из Берлина, Беча, Будимпеште. Чај, кувано вино и остали топли напици служиће се и у шољама са логотипом Бечеја, мотивима града и самог зимског фестивала, а те шоље моћиће да се купе као сувенир по цени од само 50 динара. Посебна атракција биће, свакако, клизалиште с вештачком леденом подлогом димензије 18 пута 15 метара постављено на платоу испред Градске куће. Коришћење клизалишта, које ће у прво време радити од 10 до 20 сати, и услуга оштрача клизаљки су бесплатне, а изнајмљивање клизаљки је симболичних 50 динара за једну двосатну смену. В. Јанков

Повеља Карађорђе Зорану М. Мандићу АПАТИН: Књижевник Зоран М. Мандић из Апатина добитник је књижевне повеље Карађорђе. Мандић је повељу добио за укупан песнички рад за 2011. годину. Ово књижевно признање „Шумадијских метафора“ Мандићу је уручено на свечаности у Младенову, на којој је присуствовао велики број савремених српских песника из Србије. О књижевном раду Зорана М. Мандића је говорио истакнути књижевни критичар мр Душан Стојковић. На свечаности је представљена и књига изабранихих песама „Кафкина фонтана“ која је Мандићу објављена као добитнику књижевне повоЈ. П. ље Карађорђе.

dRU[TvO

dnevnik

sreda5.decembar2012.

USPEH LE KA RA KLI NI^ KOG CEN TRA VOJ VO DI NE

MO @E LI EKO NOM SKA BE DA O@I VE TI SRP SKA SE LA

Pr va la pa ro skop ska tran splan ta ci ja bu bre ga u Sr bi ji

Opan ci ume sto ci pe la?

Na Kli ni ci za uro lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne ura |e na je pr va kod nas la pa ro skop ska do nor ne frek to mi ja. Pro ce du ra pod ra zu me va uzi ma we bu bre ga sa `i vog srod ni ka – da va o ca ra di tran -

splan ta ci je pa ci jen tu s o{te }e nom bu bre `nom funk ci jom, od no sno pa ci jen tu ko ji je na hro ni~ nom pro gra mu di ja li ze. Obez be |i va we bu bre ga za tran splan ta ci ju na taj na ~in do sa da ni je ura |e no kod nas. Zna ~aj pri me ne mi ni mal no in van ziv nih teh ni ka kao {to je la pa ro sko pi ja u pro ce su obez be |i va wa or ga na je vi {e -

stru ka. Pr ven stve no – ma wa je tra u ma or ga na ko ji se uzi ma za tran splan ta ci ju, a bo qa je vi zu a li za ci ja krv nih su do va ko ji snab de va ju bu breg, {to olak {a va sa mu tran splan ta ci ju. Zna ~aj na je i pred nost ko ja se od no si na da va o ca bu bre ga, po {to je po sto pe ra tiv ni bol ma wi, ma wa je po tre ba za anal ge ti ci ma, kra }e je tra ja we bo rav ka u bol ni ci i br `i po vra tak sva ko dnev nim ak tiv no sti ma. Ni je za ne mar qiv ni ko zme ti~ ki efe kat jer se iz be ga va ve li ki rez ka rak te ri sti ~an pri stan dard noj hi rur gi ji. Pr vu la pa ro skop sku eks plan ta ci ju bu bre ga ura di la je eki pa s Kli ni ke za uro lo gi ju KCV-a s pro fe so rom dr. Go ra nom Ma ru {i }em na ~e lu. U ti mu su bi li i prof. dr. Ja sen ko \o zi}, prof. dr. Vuk Se ku li}, dr. Jo vo Bog da no vi}, dr Sa wa Vic ko vi}, Sve tla na Vi da ko vi}, Ida ^e man i Zo ri ca Kr kqu{. J. B.

U SKUP [TI NI AP VOJ VO DI NE S PRED STAV NI CI MA DO MO VA ZDRA VQA O [I RE WU DO NOR SKE MRE @E

Presa|ivawe organa ni je pro blem sa mo bo le snih Una pre di ti do nor ski pro gram u Voj vo di ni, od no sno u Sr bi ji, je dan je od po sta vqe nih ci qe va zdrav stve nog si ste ma ko ji ma se po sled wih go di na pri da je ve li ka pa `wa. Pre de se tak da na u Skup {ti ni AP Voj vo di ne or ga ni zo va no je pot pi si va we do nor skih kar ti ca za po kra jin ske po sla ni ke da bi li~ nim pri me rom mo ti vi sa li gra |a ne na to da se pri kqu ~e hu ma noj po ro di ci do no ra or ga na. Ju ~e je u Skup {ti ni APV or ga ni zo va na no va ak tiv nost: sa sta nak s di rek to ri ma do mo va zdra vqa u Voj vo di ni, kao i s iza bra nim le ka ri ma i me di cin -

svi dru gi vi do vi is pro ba ni pa je nov or gan ostao je di ni spas. Po sta ti sti~ kim po da ci ma, u sve tu sva kih 18 mi nu ta s li ste ~e ka wa na tran splan ta ci ju ne kog or ga na umre bo le snik, a sva kih 11 mi nu ta jed na oso ba se sta vi na li stu ~e ka wa na or gan. – Tran splan ta ci ja ni je sa mo pro blem bo le snih qu di i zdrav stve nih rad ni ka ve} ce log dru {tva – re kla je ko ord na tor ka do nor skog in for ma tiv nog cen tra Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne dr Je li ca Alar gi}. – Va `no je is ta }i da je 20 pu ta ve }a ve ro vat no }a da }e vam za tre -

Je din stven re gi star da va la ca Do no {e wem Za ko na o tran splan ta ci ji or ga na osno va na je Upra va za bi o me di ci nu, ko ja je u sa sta vu Mi ni star stva zdra vqa. Ona je du `na da oba vqa ~i nov ni~ ke po slo ve za sve obla sti bi o me di ci ne, od tran sfu zi o lo {ke de lat no sti, bi o me di cin ski pot po mog nu te oplod we, tran splan ta ci je }e li ja i tki va, do tran splan ta ci je or ga na. – Ve }i na pro pi sa i pod za kon skih aka ta je do ne ta, a me |u mno {tvom wih je i onaj o do nor skoj kar ti ci, {to je i je dan od raz lo ga sa stan ka s pred stav ni ci ma do mo va zdra vqa u Voj vo di ni – ka `e di rek tor ka Upra ve za bi o me di ci nu dr Da na Mi ha i lo vi}. – Upra va je po ~e la or ga ni zo va we i vo |e we je din stve nog re gi stra da va la ca or ga na do no {e wem je din stve nog obra sca do nor ske kar ti ce za ce lu Sr bi ju. Oba vi li smo i ve li ki broj edu ka ci ja svih onih ko ji su u ti mu za tran splan ta ci ju or ga na. Bi lo je mno go ak tiv no sti i na dam se da je sle de }a go di na kqu~ na za us po sta vqa we do brog na ci o nal nog pro gra ma po stan dar di ma Evro pe jer na{ ciq je ste ukqu ~i va we Sr bi je u „Euro tran splant„. Mo ra mo skra ti ti li ste ~e ka wa jer u Sr bi ji na bu breg ~e ka oko 1.000 bo le sni ka, na je tru oko 70, a na sr ce oko 100. Na pu tu smo da sle de }e go di ne sa ~i ni mo na ci o nal nu li stu za tran splan ta ci ju sr ca, a sa da je ob ra |e no de set pri o ri tet nih pa ci je na ta ko ji }e po ~e tom sle de }e go di ne do bi ti no vo sr ce u sa rad wi s AKH kli ni kom u Be ~u. skim teh ni ~a ri ma ko ji }e ra di ti s gra |a ni ma na mo ti va ci ji za za ve {ta we or ga na. Sa sta nak su or ga ni zo va li Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju u sa rad wi s Kli ni~ kim cen trom Voj vo di ne i Upra vom Mi ni star stva zdra vqa za bi o me di ci nu. – Uvek tre ba ima ti na umu da do na ci jom or ga na da je mo {an su za `i vot bo le snoj oso bi – is ta kla je po mo} ni ca po kra jin skog se kre ta ra za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Da ni je la Stan ko vi}-Ba ri ~ak. – To ni je kraj ak ci ji, ve} }e mo wom ob u hva ti ti i na {e bol ni ce, da bi smo una pre di li tran splan ta ci o ni pro gram. Tran splan ta ci ja je us pe {an vid le ~e wa za pa ci jen te kod ko jih su

ba ti or gan ne go da }e te bi ti po ten ci jal ni do nor. Bit no je da se do nor ska mre à {i ri, da se, osim zdrav stve nih rad ni ka, ukqu ~e i ne vla di ne i vla di ne in sti tu ci je, udru è wa gra |a na, sport ska udri è wa... U sa rad wi s do mo vi ma zdra vqa obi la zi }e mo gra do ve u Voj vo di ni i or ga ni zo va ti edu ka tiv na pre da va wa i pro mo tiv ne ak ci ja za gra |an stvo. U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne tran splan ta ci ja bu bre ga se ra di od 1986. go di ne, a od 2008. ra di se i tran splan ta ci ja je tre. Li ste ~e ka wa pa ci je na ta na nov or gan sve su du è. U Voj vo di ni na bu breg ~e ka oko 150 bo le sni ka, na no vu je tru de se tek, ali li sta je di na mi~ na i go to vo sva ki dan se me wa, od no sno po ve }a va. J. Bar bu zan

Sr bi ja je za pro te klih de set go di na iz gu bi la vi {e od 300.000 sta nov ni ka. Naj ve }i po rast bro ja sta nov ni ka za be le èn je u No vom Pa za ru, No vom Sa du i be o grad skim op {ti na ma. U isto vre me, ve li ki broj srp skih se la je ili pot pu no pra zno ili u wi ma ì vi po ne ko li ko po ro di ca. Od 4.600 se la u Sr bi ji u 200 ne ma ni ko ga, u 200 ne ma mla |ih od 25 go di na. U fa zi ne sta ja wa je oko 1.200 se la. Na se li ma je 50.000 na pu {te nih ku }a, 145.000 je pri vre me no ne na sta we no jer su wi ho vi sta na ri oti {li na “pri vre me ni rad” u grad s ve li kom ve ro vat no }om da se vi {e ne }e ni vra }a ti. Tre nut no se ne ob ra |u je oko 600.000 hek ta ra wi va. Sta ti sti ~a ri su iz ra ~u na li da je za pet de ce ni ja, od 1950. do 2000. go di ne, iz se la u gra do ve oti {lo osam mi li o na qu di, {to je vi {e ne go {to Sr bi ja da nas ukup no ima sta nov ni ka. Upo zo ra va ju na to da }e u na red noj de ce ni ji-dve ne sta ti jo{ oko 700 se la ko ja da nas ima ju po ma we od 100 sta nov ni ka. @i te qi na pu {ta ju se la u po tra zi za bo qim ì vo tom, ve ru ju }i da }e se u gra do vi ma lak {e sna }i za po sao. Osta vqa ju ku }e i za par lo è ne wi ve za rad ne iz ve sno sti ko ja ih ~e ka u gra do vi ma jer ni u gra do vi ma vi {e ne ma po sla. Mno gi ko ji su pro te klih go di na ra di li, iz gu bi li su rad no me sto i go to vo da ne ma po ro di ce u gra do vi ma u ko ji ma ne ko ni je ostao bez po sla ili ga ni ka da ni je ni imao. U ta kvoj si tu a- ci ji po sla za one ko ji sva ke go di ne pri sti ù iz se la “tr bu hom za kru hom” ne ma go to vo nig de. Na i me, pre tran zi ci je mno gi “gra |a ni” ni su bi li sprem ni da ra de sve po slo ve jer su bi li u pri li ci da bi ra ju gde }e ra di ti i tu je bi la {an sa za rad nu sna gu sa se la. Sa da je si tu a- ci ja sa svim dru ga ~i ja, pa ne za po sle ni u gra du ra de sve i sva {ta, a za one pri do {le ni {ta ne pre o sta je. âk se po sled wih go di na be le ì trend od la ska “gra |a na” na se lo, ba rem u vre me se zon skih po slo -

Fo to: N. Sto ja no vi}

va, jer im je to je di na {an sa da za ra de dnev ni cu. Stru~ wa ci stal no opo mi wu da bi se u Sr bi ji stva ra wem istih uslo va za `i vot u se lu kao i u gra du za u sta vi la mi gra ci ja, a ne du go

kra je va. Stru~ ni sa rad nik u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Bra ni slav Gu lan oce wu je da je sta we u srp skom se lu da nas ta kvo da su “rad ni ci jed nom no gom u ci pe li, a dru gom u opan ku”.

Po vra tak na se lo Gr ka, [pa na ca, ê ha, Slo va ka Vi {e od mi lion i po Gr ka na me ra va da na pu sti grad i vra ti se u se lo jer u to me vi de spas od te {ke eko nom ske kri ze ko ju ova dr à va pre ì vqa va, po ka za lo je is tra ì va we In sti tu ta za is pi ti va we jav nog mwe wa ko je je spro ve lo gr~ ko mi ni star stvo po qo pri vre de. Oko 20 od sto Gr ka je ve} pred u ze lo kon kret ne ko ra ke za ta kvu pro me nu. Po sto ji i sli ~an plan po vrat ka na se lo [pa na ca, ko ji ove go di ne, od mah iza nas, ima ju naj ve }u sto pu ne za po sle no sti. Na se lo se ma sov no vra }a ju ê si i Slo va ci, ko ji u gra do vi ma ne mo gu re dov no da pla }a ju kre di te za sta no ve pa ih gu be zbog ak ti vi ra wa hi po te ke. po tom bi qu di po ~e li da se vra }a ju da ì ve u se li ma jer tu ima ju pri li ku da obez be de hra nu, ne sa mo za se be ve} i za pro da ju. Svi ma je ja sno da je vre me naj go re kri ze i be de pro se ~an sta nov nik Sr bi je pre ì veo upra vo za hva qu ju }i se lu jer, i po red to ga {to ni su ima li po sla i nov ca u gra du, mno gi su ipak do bi ja li hra nu i dru gu vr stu po mo }i od ro di te qa ili ro |a ka iz ru ral nih

Ci pe le sva ke go di ne za me ni opan ci ma i do hi qa du `i te qa ve li kih gra do va, ali je naj ~e {}e re~ o pen zi o ne ri ma, ma da ima i rad ni ka ko ji osta ju bez po sla i spas vi de u ko ma du ze mqe ko ji im je ostao od ro di te qa ili su ga ku pi li u ne ka sre} ni ja vre me na. Ta kvih je, pro ce wu je se, oko 10.000. U isto vre me, broj onih ko ji na pu {ta ju se la i od la ze u grad je mno go stru ko ve }i.

Pro ce wu je se da se go di {we u gra do ve pre se li i do 250.000 qu di sa se la. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, ob ja vqe nim u po sled wem mi gra ci o nom pro fi lu Sr bi je, ~ak tre }i na svih mi gra ci ja u dr à vi do go di se u se li ma. Na ni vou dr à ve broj unu tra {wih mi gra na ta je 258.664, dok je iz jed nog me sta cen tral ne Sr bi je u dru go pre {lo 205.928, a u Voj vo di ni oko 50.000 sta nov ni ka. Sve te à eko nom ska kri za, ~i ji se kraj ne na zi re i ko ja do brog do ne ti ne }e ni na red ne go di ne, mo gla bi na te ri gra |a ne da ozbiq ni je po~ nu da raz mi {qa ju o po vrat ku na se lo. Tim pre {to je sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji da nas naj vi {a u re gi o nu, a po sla na se lu ima sa mo ako se za su ~u ru ka vi. Ka da bi dr à va na pra vi la pro gram ko ji bi po pra vio uslo ve na se lu, ve li ki broj onih ko ji osta ju ili su ve} osta li bez po sla a pri tom ima ju stan u gra du ko ji bi pro da li ili su do bi li pri stoj nu ot prem ni nu, okre nu li bi se po qo pri vre di i ì vo tu u se o skim sre di na ma. Jer, za no vac ko ji ima ju, mo gli bi za iz u zet no ni sku ce nu ku pi ti ku }u, oku} ni cu i ko mad ze mqe i kre nu ti da ra de i iz dr à va ju se be i svo je po ro di ce. Ma ko li ko mno gi ima li pred ra su de o se li ma i se qa ci ma, da nas se i ta mo dru ga ~i je i lak {e ì vi, a {to je naj va `ni je, be da je ma wa od ove ko ja sta nu je u gra do vi ma. Po sled wa is tra ì va wa o si ro ma {tvu u Sr bi ji po ka zu ju trend “po vrat ka na ze mqu” pa ta ko ra ste broj po to ma ka ne kva li fi ko va nih rad ni ka ko ji se od lu ~u ju za ba vqe we po qo pri vre dom, do du {e, onom ko ja uglav nom slu ì sa mo za pre ì vqa va we. Pro ce nat sit nih po qo pri vred ni ka ko ji ma su o~e vi bi li NKV rad ni ci se s de set od sto po peo ove go di ne na 13, a po ve }ao se i pro ce nat sit nih po qo pri vred ni ka ko ji ma su o~e vi bi li vi so ko kva li fi ko va ni rad ni ci, i to sa ~e ti ri od sto u 2003. na de set od sto ove go di ne. Q. Ma le {e vi}

NA CRT PRA VIL NI KA O VRED NO VA WU NA U^ NO I STRA @I VA^ KIH RE ZUL TA TA POD LU POM JAV NO STI

Ma we nu me ri ke, vi {e kva li tet nog ra da

Od ju ~e pa do 4. ja nu a ra 2013. na jav noj ras pra vi je na crt pra vil ni ka o po stup ku i na ~i nu vred no va wa i kvan ti ta tiv nom is ka zi va wu re zul ta ta na u~ no i stra `i va~ kog ra da, sa op {ti lo je Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, ~i ja je rad na gru pa i pri pre mi la po me nu ti tekst. Na saj tu Mi ni star stva www.mpn.gov.rs na la ze se tek sto vi na cr ta, kao i iz ve {ta ja rad ne gru pe, pa sva za in te re so va na prav na i fi zi~ ka li ca, or ga ni i or ga ni za ci je ko ji `e le da u~e stvu ju u jav noj ras pra vi svo je mi {qe we, pred lo ge i su ge sti je, i to u vi du amand ma na na kon kret ne ~la no ve pra vil ni ka, mo gu do sta vi ti u pi sa noj for mi na adre su Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja u Be o gra du, Ne ma wi na 22–26, s na zna kom „Jav na ras pra -

va”, kao i elek tron skom po {tom na adre su: pred lo zi@mpn.gov.rs. U iz ve {ta ju rad ne gru pe, ko ji je pot pi sao aka de mik Ste van Pi pli po vi}, ka è se da je po sto je }i Pra vil nik znat no iz me wen s „vi zi jom da po red nu me ra~ kih po ka za te qa, kri te ri ju mi kva li te ta do bi ju znat no ja sni ju i zna ~aj ni ju ulo gu u vred no va wu na u~ nih re zul ta ta i is tra ì va ~a”. Is ti ~u da su nu me ri~ ki kri te ri ju mi u od no su na po sto je }i pra vil nik re lak si ra ni oko 20 pro ce na ta, a kri te ri ju mi kva li te ta do bi li su no ve i ja sni je for mu la ci je. Ciq je da na taj na ~in na u~ ni ci bu du sti mu li sa ni ji i po sve te se mo der nim i kom pli ko va nim na u~ nim is tra ì va wi ma ko ja do no se re zul ta te u du èm pe ri o du i oslo ba |a ju ih „tr ke” za bo do vi ma. Ta ko |e, rad ne gru pa uslo vqa -

va pred log no vog pra vil ni ka iz me nom ~la na 86 Za ko na o na u~ no i stra ì va~ koj de lat no sti ko ji se od no si na re i zbor na u~ nih sa rad ni ka i vi {ih na u~ nih sa rad ni ka. Me |u mno go broj nim iz me na ma, ne ke od naj zna ~aj ni jih u tek stu na cr ta su: da su hu ma ni sti~ ke na u ke odvo je ne od dru {tve nih; kva li ta tiv ni po ka za te qi ja sni je su is tak nu ti i de fi ni sa ni; men tor stvo je de fi ni sa no u skla du s ~i we ni com da na u~ ni rad ni ci s na u~ nih in sti tu ta ne mo gu bi ti men to ri na po je di nim fa kul te ti ma; na u~ ni sa rad nik sa 60 ili vi {e go di na ima mo gu} nost dru gog re i zbo ra po kri te ri ju mi ma ko ji va è pri li kom pr vog re i zbo ra; uve de ne su ka te go ri ja M-21a (vre di de set bo do va) i M-22b (~e ti ri bo da)... V. ê ki}

IS HRA NA NO VO SAD SKIH I ZRE WA NIN SKIH OSNO VA CA

\a ci sed mog raz re da dr è di je tu Za vre me {ko le go to vo dve tre }i ne od bli zu 2.000 is pi ta nih osno va ca je de sen dvi ~e ili pe ci va ko ja do no se od ku }e ili ku pu ju u pe ka ra ma bli zu {kol ske zgra de, po ka zu ju re zul ta ti an ke te ko ju je spro ve la kom pa ni ja “Ne stle” s agen ci jom IP SOS, i u ko joj su u~e stvo va la de ca iz No vog Sa da, Zre wa ni na, Be o gra da, Kra gu jev ca, Ni {a i â~ ka. An ke ta je ob u hva ta la test zna wa, kao i na vi ke u is hra ni i po na {a wu, i po ka za la je da su na vi ke de ce u svim gra do vi ma ve o ma sli~ ne, ali se iz dva ja No vi Sad, gde ~e tvr ti na u~e ni ka je de u {kol skim ku hi wa ma, a sa mim tim ma wi broj |a ka je de su vu hra nu. “Tre }i na u~e ni ka je de pi ce i ham bur ge re ne ko li ko pu ta ne deq no, dok sva ko de se to de te u Sr bi ji br zu hra nu kon zu mi ra sva ki dan. De ca iz Ni {a pred wa ~e u ta kvoj is hra ni, a in te re san tan je i po da tak da se sa mo tri od sto an ke ti ra nih hra ni u {kol skim ku hi wa ma”, na vo di se u is tra ì va wu ~i ji su

re zul ta ti do sta vqe ni re dak ci ji “Dnev ni ka”. Pi ta wa o na vi ka ma de ce su po ka za la i da ~e tvr ti na an ke ti ra nih sva ki dan pro vo di vi {e od ~e ti ri sa ta is pred te le vi zo ra ili kom pju te ra. Sva ki de se ti u~e nik se iz ja snio da ni ka da ne ve `ba. Me |u tim, ve }i na de ce u~e stvu je u ne kom vi du sport skih ak tiv no sti. “Uko li ko se po re di po gra do vi ma, de ca iz Be o gra da su naj ak tiv ni ja, dok se Ni {li je naj ma we ba ve

spor tom. De voj ~i ce u tom uz ra stu su po seb no ose tqi ve, pa ~ak ~e tvr ti na wih sma tra da ima pre te ra nu te le snu te `i nu, a {e sti na u~e ni ka sed mih raz re da dr `i di je tu”, epi log je spro ve de ne an ke te. Osnov ci su po ka za li so lid no zna we o is hra ni, ali i da ve }i na wih ne zna, na pri mer, ko li ko so li tre ba kon zu mi ra ti u to ku da na, te da sva ki de se ti ne ma svest o to me da uop {te po sto ji

Br za hra na put ka go ja zno sti “Lo {e na vi ke u is hra ni, ne do sta tak vre me na za fi zi~ ku ak tiv nost i do stup nost br ze hra ne do vo de do go ja zno sti i zdrav stve nih pro ble ma ko ji po ga |a ju sve mla |u po pu la ci ju”, ka `u u kom pa ni ji “Ne stle” ko ja dru gu go di nu za re dom, u sa rad wi s Atlet skim sa ve zom Sr bi je, spro vo di pro gram “Zdra vo ra sti mo”. Pro gram edu ka ci je i ma te ri ja le osmi sli li su stru~ wa ci i nu tri ci o ni sti u sa rad wi s tom kom pa ni jom, a de ca }e u~i ti iz bro {u ra, vi deo-ma te ri ja la i iga ra ko je }e pro la zi ti sa svo jim pro fe so ri ma. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta, kao i Mi ni star stvo obra zo va wa, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja u pot pu no sti su po dr `a li pro je kat.

bi lo ka kvo ogra ni ~e we. Pe ti na osno va ca ne zna {ta po ka zu je i pred sta vqa de kla ra ci ja na pro iz vo du, dok dve tre }i ne is pi ta nih ne raz u me kon cept ce lo vi tog zr na. S dru ge stra ne, po ka za li su da zna ju ko je bo le sti mo gu bi ti pro u zro ko va ne ne pra vil nom is hra nom, ko je na mir ni ce sa dr `e vi ta min C, kao i u ko jim je di ni ca ma se iz ra `a va ener get ska vred nost hra ne. @. Ba la ban

sreda5.decembar2012.

SPI KER KA RTS-a OP TU @E NA DA JE KO LI MA USMR TI LA PE [A KA

Su |e we Pe tri Cvi ji} od lo `e no za 12. mart Su |e we spi ker ki RTS-a Pe tri Cvi ji} zbog op tu `bi da je 9. ja nu a ra, na pe {a~ kom pre la zu u Vo do vod skoj uli ci, auto mo bi lom uda ri la Slo bo da na Ba ji }a ko ji je ka sni je pre mi nuo, od lo `e no je ju ~e za 12. mart u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, zbog bo le sti su di je.

se od in ci den ta ne po ja vju je na na ci o nal noj te le vi zi ji, na ko joj je ~i ta la ve sti. Pr vo osnov no tu `i la {tvo u Be o gra du te re ti je da je iz vr {i la te {ko de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja vo ze }i „opel kor sa„ i do ve la u opa snost `i vo te qu di jer ni je pri la go di la

Pe tra Cvi ji} (le vo) do la zi na su |e we

Na ju ~e ra {wem su |e wu tre ba lo je da sve do ~e o~e vi ci ne sre }e, sa put ni ci ko ji su bi li u vo zi lu Pe tre Cvi ji} u tre nut ku ne sre }e, Mi ro slav i Mir ja na Gli go ri je vi}. Cvi ji }e va (35) se bra ni sa slo bo de i ne gi ra kri vi cu, ali

br zi nu. Ona je, po op tu `ni ci, Ba ji }a (73), ko ji je pre la zio uli cu, svo jim autom uda ri la na obe le `e nom pe {a~ kom pre la zu, a on je od za do bi je nih po vre da ne ko li ko sa ti ka sni je umro u Ur gent nom cen tru od unu tra {weg kr va re wa. (Ta njug)

ZBOG NA PA DA NA PAR TI ZA NOV CE U SU BO TI CI

Pri ve de ni na vi ja ~i „Spar ta ka”

Su bo ti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Ne boj {i P. (25), Da mi ru A. (27) i Zo ra nu S. (19), svi iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa na sport skoj pri red bi. Ka ko je sa op {te no iz Po li cij ske upra ve Su bo ti ca, po sto ji osnov sum we da su na vi ja ~i FK „Spar tak Zla ti bor vo da” Ne boj {a P., Da mir A. i Zo ran S. u su bo tu, s dve ma lo let ne oso be, dva sa ta pre po ~et ka fud bal ske utak mi ce iz me |u FK „Spar tak Zla ti bor vo da” i FK „Par ti zan”, na pa li na vi ja ~e „Par ti za na‘”. „Osum wi ~e ni se te re te da su pri li kom do la ska na fud bal -

sku utak mi cu, ko ju je ko me sar za bez bed nost Fud bal skog sa ve za Sr bi je pro gla sio za utak mi cu po vi {e nog ri zi ka, ba ca li ka me ni ce i fi zi~ ki na sr nu li na na vi ja ~e pro tiv ni~ kog ti ma. U ovom do ga |a ju ni je bi lo po vre |e nih„, na ve de no je u sa op {te wu. Ne boj {a P., Da mir A. i Zo ran S. su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci, dok su ma lo let ni ci sa slu {a ni u pri su stvu ro di te qa, rad ni ka Cen tra za so ci jal ni rad, advo ka ta i pre ma wi ma ne }e bi ti pred u ze te za kon ske me re, na ve de no je u sa op {te wu PU Su bo ti ca. (Ta njug)

NA @E LE ZNI^ KOJ STA NI CI U [I DU

Spre ~e no uno {e we po lov nih gu ma Ca ri ni ci su spre ~i li da u Sr bi ju u|e vi {e od 500 ne pri ja vqe nih po lov nih gu ma, ~i ja je kraj wa de sti na ci ja tre ba lo da bu de Ko so vo, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Ukup no 510 po lov nih auto gu ma, od ~e ga 100 s fel na ma, ca ri ni ci su pre kju ~e ot kri li de taq n om kon t ro l om te r et n og vo za, u jed nom od va go na na `e le zni~ koj sta ni ci [id. S ob zi rom na to da se ra di o ro bi ko ja se sma tra ot pa dom, te da su uvoz i tran zit kroz Sr bi ju za bra we ni, kon tro lu je spro veo i in s pek t or Mi n i s tar s tva

ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne, ko ji je na lo ìo vra }a we ro be u ino stran stvo. Upra va ca ri na na po mi we da je u ovom slu ~a ju iz vr {en ne sa mo ca rin ski pre kr {aj ve} su isto vre me no pre kr {e ne i od red be jo{ dva za ko na – o za {ti t i ì v ot n e sre d i n e i o upra vqa wu ot pa dom, ko ji su u funk c i j i pri m e n e Ba z el s ke kon ven ci je o kon tro li pre ko gra ni~ nog kre ta wa opa snih ot pa da i wi ho vom od la ga wu, a ko ja je u pri me ni od 2000. go di ne. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

OD LU KA @AL BE NOG VE ]A SU DA U HA GU U SLU ^A JU DVO JI CE SR BA IZ BiH

Mi la nu Lu ki }u do ì vot na robija, Sre do ju Lu ki }u 27 go di na za tvo ra @al be no ve }e Ha {kog tri bu na la po tvr di lo je ju ~e ka znu do ì vot nog za tvo ra za Mi la na Lu ki }a (45) za zlo ~i ne po ~i we ne nad mu sli man skim ci vi li ma u Vi {e gra du 1992, a we go vom ro |a ku Sre do ju Lu ki }u (51) sma wi lo ka znu sa 30 na 27 go di na za tvo ra. Mi lan Lu ki} je po stu pak pra tio za va qen u sto li ci, dok je Sre do je Lu ki} se deo us prav no i ne tre mi ce po sma trao de {a va we u sud ni ci. Na ga le ri ji, odvo je noj od sud ni ce ne pro boj nim sta klom, bi lo je de se tak pred stav ni ca udru è wa „@e na-`r tva ra ta” iz Sa ra je va, ko je su ina ~e sve iz Vi {e gra da, i pred stav ni ci Udru è wa po ro di ca ne sta lih iz Vi {e gra da. - Ovo je ne {to ~e mu smo se na da le - iz ja vi la je pred sed ni ca Udru è wa „@e na-`r tva ra ta” Ba ki ra Ha se ~i}. - Div no. Za me ne i sav vi {e grad ski na rod, za sve `r tve i za me ne li~ no i mo ju po ro di cu. Na po kon je Ha {ki tri bu nal po ka zao zbog ~e ga je osno van - izaj vi la je Ha se ~i}. @al be no ve }e je na lo ì lo da se osu |e ni vra te u Pri tvor sku je di ni cu u [e ve nin ge nu, dok se ne do vr {e pri pre me za pre ba ci va we u dr à ve u ko ji ma }e slu ì ti ka zne. Mi lan Lu ki} je dru ga oso ba ko ja je u Tri bu na lu pra vo sna `no osu |e na na do ì vot ni za tvor i pr va oso ba ko joj je ta kva ka zna po tvr |e na. Pret hod no je na do ì vo ni za tvor osu |en ne ka da {wi ko man dant Sa ra jev sko-ro ma nij skog kor pu sa (SRK) Voj ske Re pu bli ke Srp ske (VRS) ge ne ral Sta ni slav Ga li}, ko ji je pro gla {en kri vim za zlo ~i ne nad sa ra jev skim ci vi li ma. Pr vo ste pe no je Ga li} bio osu |en na 20 go di na za tvo ra. @al be no ve }e je od ba ci lo svih osam àl be nih osno va Mi la na Lu ki }a, osim dva pod o sno -

Mi lan i Sre do je Lu ki} u sud ni ci Tri bu na la

Mo li tve nik i `va ka u sud ni ci Dvo ji ca op tu è nih uve de ni su u sud ni cu de se tak mi nu ta pre iz ri ca wa pre su de u 15 ~a so va. Mi lan Lu ki} je iz ak tov ke iz va dio mo li tve nik, ko ji je ~i tao sko ro sve vre me dok je pred se da va ju }i àl be nog ve }a, tur ski su di ja Meh met Gi ni, ~i tao pre su du. U sa mom tre nut ku iz ri ca wa ka zne Mi lan Lu ki} je `va kao `va ku i na sme jao se. va. Ve }e je utvr di lo da su u ku }i Ade ma Ome ra gi }a u Pi o nir skoj uli ci, ko ju je Mi lan Lu ki} za pa lio, ubi je ne 53, a ne 59 oso ba. U slu ~a ju Sre do ja Lu ki }a àl be no ve }e je od ba ci lo ve }i nu od 15 àl be nih osno va. Osu da u ve zi s in ci den tom u Pi o nir skoj uli ci je po tvr |e na, ali je za kqu ~e no da je pr vo ste pe no ve }e po gre {no za kqu ~i lo da je Sre do je Lu ki} u ne ko li ko na vra ta pre mla tio za tvo re ni ke u lo go ru „Uzam ni ca” kod Vi {e gra da. Mi lan Lu ki} je bio vo |a pa ra voj ne tru pe „Be li or lo vi” i

„Osvet ni ci”, a Sre do je Lu ki} je pre su ko ba u BiH bio po li ca jac u Vi {e gra du, a pri dru `io se 1992. go di ne toj pa ra voj noj gru pi. Mi lan Lu ki} je osu |en u ve zi sa {est in ci de na ta, ukqu ~u ju }i ubi stvo pet bo {wa~ kih ci vi la na oba li Dri ne 7. ju na 1992, kao i za ubi stvo sed mo ri ce rad ni ka fa bri ke „Var da” iz Vi {e gra da, 10. ju na. On je pro gla {en kri vim i za ubi stvo Haj re Ko ri}, za pre mla }i va we mu sli man skih za to ~e ni ka u lo go ru „Uzam ni ca” i za ubi stvo gru pe `e na, de ce i sta ri jih Bo -

{wa ka u ku }i Ade ma Ome ra gi }a u Pi o nir skoj uli ci u Vi {e gra du, 14. ju na 1992, gde su `r tve bi le za kqu ~a ne u jed nu pro sto ri ju u ku }i ko ju je Mi lan Lu ki} za tim za pa lio. On je pro gla {en kri vim i za ubi stvo naj ma we 69 mu sli masnkih ci vi la u ku }i u na se qu Bi ka vac u Vi {e gra du, 27. ju na 1992. ili pri bli `no tog da tu ma. U `al be nom ve }u su, osim pred se da va ju }eg su di je Meh me ta Gi ni ja, bi li su di ja Fa u sto Po kar iz Ita li je, Liu Da }un iz Ki ne, Kar mel A|i jus s Mal te i Ha u ard Mo ri son iz Ve li ke Bri ta ni je. Mi lan Lu ki} je, po sle se dam go di na u bek stvu, uhap {en u av gu stu 2005. u Ar gen ti ni, a u fe bru a ru 2006. pre ba ~en je u Hag. Sre do je Lu ki} se pre dao vla sti ma Re pu bli ke Srp ske u sep tem bru 2005. i istog me se ca je iz ru ~en Tri bu na lu. Obo ji ca su se iz ja sni la da ni su kri vi ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce.

PRED SED NIK TRI BU NA LA TE O DOR ME RON NA JA VQU JE:

Pre su da [e {e qu u ju lu na red ne go di ne Pr vo ste pe na pre su da li de ru Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla vu [e {e qu, ko ji se pred Ha {kim tri bu na lom te re ti za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti, bi }e iz re ~e na u ju lu sle de }e go di ne, na vo di se u re dov nom iz ve {ta ju Ha {kog su da i Tu ì la {tva, ko ji }e da nas bi ti pred sta vqen Sa ve tu bez bed no sti UN. U iz ve {ta ju, u ko ji je imao uvid do pi snik Ta nju ga u SAD, na vo di se da }e ta pr vo ste pe na pre su da [e {e qu bi ti iz re ~e na ~e ti ri me se ca ka sni je ne go {to je pr vo bit no bi lo pla ni ra no. U re dov nom iz ve {ta ju pred sed ni ka Tri bu na la Te o do ra Me ro na i glav nog tu ì o ca Ser à Bra mer ca, ko ji je pre dat Uje di we nim na ci ja ma pre iz ri ca wa oslo ba |a ju }ih pre su da An ti Go to vi ni, Mla de nu Mar ka ~u i Ra mu {u Ha ra di na ju, is ti ~e se da u ovom tre nut ku su |e we tra je za

jo{ 18 po je di na ca, dok se za 15 oso ba raz ma tra pred met u `al be nom po stup ku. Ti me je su |e we za vr {e no za 128 op tu `e nih, od 161 li ca ko je je sud pro ce su i rao.

Vo ji slav [e {eq

U Bra mer co vom iz ve {ta ju se na vo di da je kan ce la ri ja tu `i o ca ge ne ral no za do voq na sa rad wom Sr bi je, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne i da se sa za do voq stvom pri me }u je da je no va Vla da Sr bi je na sta vi la po -

zi tiv no da sa ra |u je s Tu ì la {tvom, {to je ~i ni la i pret hod na. Kao za bri nu tost osta je ka pa ci tet na ci o nal nih in sti tu ci ja da se spro ve du efek tiv na kri vi~ na go we wa za rat ne zlo ~i ne, po seb no u BiH, is ta kao je glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la. On je jo{ jed nom po zvao na una pre |e we is tra ge o mre ì ja ta ka ha {kih op tu è ni ka, re kav {i da mu je srp ski tu ì lac Vla di mir Vuk ~e vi} u sep tem bru, pri li kom po se te Be o gra du, pre zen to vao do dat ne i de taq ni je in for ma ci je o na pret ku ko ji je po tom pi ta wu po stig nut. Br zi na u is tra zi je na po kon po ja ~a na, na vo di se u iz ve {ta ju, i do da je da tu ì lac

ohra bru je Sr bi ju da je na sta vi i da se ona fi na li zi ra. Pred sed nik Tri bu na la Te o dor Me ron is ti ~e da }e svi pr vo ste pe ni po stup ci, sem onih ko ji

Fej sbuk i Ju tjub Me ron na vo di da je sud po ~eo da ko ri sti so ci jal ne mre è, po put Fej sbu ka, i da se be le ì rast od 100 no vih pra ti la ca sva kog me se ca, dok je na Ju tju bu ka nal su da do sa da vi de lo vi {e od 400.000 qu di go di {we. se vo de u slu ~a ju Ka ra xi }a, Mla di }a i Ha xi }a, bi ti za vr {e ni to kom sle de }e go di ne. U ta tri slu ~a ja, pred sed nik su da ne o~e ku je da àl be ni po stup ci bu du okon ~a ni do kra ja 2014. go di ne.

Su di je: Ka ra yi} da skra ti spi sak sve do ka Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la na lo ì lo je ju ~e Ra do va nu Ka ra xi }u da do 14. de cem bra „da qe re vi di ra spi sak sve do ka svo je od bra ne i da se ozbiq no po tru di da ukqu ~i sa mo sve do ke ~i ji su is ka zi re le vant ni za op tu `ni cu”. Pred se da va ju }i su di ja O-Gon Kvon upo zo rio je na to da bi „uko li ko pod no {e we re vi di ra nog spi ska sve do ka ne po ka è da se op tu è ni usred sre dio na re ve lat nost is ka za, ve }e mo glo pri stu pi ti na me ta wu ogra ni ~e wa u ve zi s bro jem sve do ka ko je on mo è po zva ti„.

Ka ra xi} je, uo~i po ~et ka do ka znog po stup ka od bra ne, na ja vio da }e po zva ti oko 600 sve do ka. Taj broj je u me |u vre me nu sma wen jer su, ka ko je re kao su di ja Kvon, ne ki sve do ci od bi li da do |u da sve do ~e, a od po je di nih sve do ka je od u stao sam op tu `e ni. Po jed nom od po sled wih pod ne sa ka, Ka ra xi} „ne ma na me ru da po zo ve do dat nu gru pu od 26 sve do ka ko ji su bi li na we go vom spi sku”, a za tra `io je da se na li stu do da je dan sve dok. U sud ni ci ni je po me nu to ime sve do ka ve} je sa mo re ~e no da se ra di o oso bi ko ja je ra ni je sve do ~i la u Ha gu, za ko ju i za da va we

is ka za u pred me tu „Ka ra xi}„ tre ba obez be di ti do zvo lu dr à ve iz ko je sve dok po ti ~e. Tu ì la {tvo se ni je pro ti vi lo zah te vu, a ve }e je pri hva ti lo da „po sto ji do bar raz log da se sve dok do da” na li stu sve do ka od bra ne. Op tu è nom je na lo è no da Tu ì la {tvu do kra ja ja nu a ra 2013. do sta vi re zi me is ka za svih sve do ka ko je na me ra va da po zo ve u ve zi s op tu `ba ma za zlo ~i ne po ~i we ne u op {ti na ma BiH 1992. i za uzi ma we pri pad ni ka UN za ta o ce, a do kra ja fe bru a ra re zi me is ka za u od no su na op tu `bu za ge no cid u Sre bre ni ci. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik ZO RA NU JA WU [E VI ]U I PA VLU MIQ KO VI ]U PRO DU @EN PRI TVOR

Iza re {e ta ka jo{ me sec da na – Vi {i sud u Be o gra du pro du `io je do jo{ me sec da na pri tvor di rek to ru pred u ze }a „Kar go lo gi sti~ ki cen tar bro do gra di li {ta Be o grad” Pa vlu Miq ko vi }u i spe ci jal nom sa vet ni ku u tom pred u ze }u Zo ra nu Ja wu {e vi }u – iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka su da Du {i ca Ri sti}. – Kri vi~ no van pre tre sno ve }e su da pro du `i lo im je pri tvor zbog bo ja zni da bi bo rav kom na slo bo di mo gli uti ca ti na sve do ke ko ji tre ba da bu du sa slu {a ni u to ku is tra ge.

pla }a wa na te ret tog pred u ze }a za ra do ve na ku }i u Tol sto je voj uli ci 7, ~i ji je vla snik Ja wu {e vi}. Ti me je tom pred u ze }u na pra vqe na {te ta od 800.000 evra. Ja wu {e vi} je ra ni je bio u cen tru ne ko li ko afe ra. Vi {i sud u Be o gra du ob u sta vio je u de cem bru 2010. go di ne is tra gu pro tiv Ja wu {e vi }a, Ne ma we Ko le sa ra i jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo `aj u ve zi s pri va ti za ci jom fa bri ke ce men ta „No vi Po po vac” kod Pa ra }i na.

sreda5.decembar2012.

PO SLE PET GO DI NA, PRI ME NOM ZA KO NA O AM NE STI JI

Uro{ Mi {i} pu {ten iz za tvo ra – Pri me nom Za ko na o am ne sti ji, bu du }i da se po sle uma we wa za tvor ske ka zne od de set od sto po ka za lo da ju je iz dr ào, ju ~e je, na osno vu pra vo sna `nog re {e wa Vi {eg su da u Be o gra du, iz po à re va~ ke „Za be le„ ot pu {ten na vi ja~ „Cr ve ne zve zde” Uro{ Mi {i} – iz ja vi la je za „Dnev nik“ port pa rol ka Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Zo ra na Vu ~i }e vi}. Ka ko je „Dnev ni ku“ po tvr |e no, Mi {i}, ko ji je osu |en na pet i po go di na za tvo ra po op tu `bi za na pad na po li caj ca Ne boj {u Traj ko vi }a na utak mi ci „Cr ve na zve zda„ – „Haj duk„ iz Ku le, 2. de cem bra 2007. go di ne, ostva rio pra vo na uma we we ka zne za {est me se ci. Mi {i} je iza re {e ta ka bio od do ga |a ja u de cem bru 2007. go di ne. Ape la ci o ni sud u Be o gra du je pra vo sna `nom pre su dom osu dio Mi {i }a na pet i po go di na za tvo ra po op tu `bi za ome ta we slu `be nog li ca u vr {e wu slu `be ne du `no sti, a po vo dom na pa da na àn dar ma Ne boj {u Traj ko vi }a na na vi ja~ kim tri bi na ma sta di o na „Ma ra ka na“ na po me nu toj fud bal skoj utak mi ci. Ape la ci o ni sud je, na i me, u àl -

be nom po stup ku pre i na ~io pr vo ste pe nu pre su du Vi {eg su da u Be o gra du, ko jom je Mi {i}, po sle po no vqe nog su |e wa, bio ogla {en kri vim po op tu `bi za kri vi~ no de lo po ku {a ja te {kog ubi stva i osu |en na ka znu od de set go di na za tvo ra. Vi {i sud je obe ma pre su da ma, i pr vom ko ja je uki nu ta, i dru gom ko ja je pre i na ~e na, osu dio Mi {i }a po op tu `bi da je o{te }e nom Traj ko vi }u po ku {ao da ugu ra upa qe nu na vi ja~ ku ba kqu u usta. Po s le dru g e pre s u d e Vi {eg su da, u po stup ku po àl b i, Ape l a c i o n i sud je utvr dio, a na osno - Uro{ Mi {i} iz la zi iz „Za be le” vu sud sko me di cin skog ve {ta ~e wa i ve {ta ~e wa stru~ - da je Mi {i }ev na pad ba kqom wa ka za pi ro teh ni ku, da „Mi - tra jao dve se kun de. {i} go ru }i deo upa qe ne ba kqe „Umi {qaj op tu è nog ni je ni je po ku {ao da ugu ra Traj ko i{ao za tim da o{te }e nog li {i vi }u u usta jer lo ka li za ci ja ì vo ta ve} da na pad ne slu `be no ope ko ti na ni je ne po sred no u li ce u oba vqa wu po slo va jav nog pre de lu usa na ve} je u pre de lu re da i mi ra. Ta ko |e, po na la è le |a i le ve stra ne li ca, ko ja wu Ape la ci o nog su da, pr vo ste za hva ta i ko sma ti deo„. Pre - pe ni sud ni je dao ade kva tan zna gle dom snim ka, sud je utvr dio ~aj okol no sti ma da je kri vi~ no

Fo to: B-92

de lo okri vqe ni iz vr {io kao mla |e pu no let no li ce, da ra ni je ni je osu |i van, kao i ~i we ni cu da su ve {ta ci ko ji su oba vi li ve {ta ~e we okri vqe nog na ve li da se, s ob zi rom na we go ve ka rak te ri sti ke li~ no sti, ne o~e ku je u da qem to ku `i vo ta re ci div„, pi {e u sa op {te wu su da. J. J.

PO NA VQA SE SU \E WE ZA NA ME [TA WE UTAK MI CE 2007. GO DI NE

Zo ran Ja wu {e vi}

Is tra ga pro tiv wih vo di se zbog sum we da su o{te ti li to pred u ze }e za 800.000 evra. Miq ko vi} se te re ti da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, a Ja wu {e vi} – pod stre ka va wa na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja. Oni su uha {e ni 1. no vem bra, a dva da na ka sni je im je od re |en pri tvor. Miq ko vi} se sum wi ~i da je od 1. ja nu a ra 2006. do 1. ja nu a ra 2010. go di ne, uz pod stre ki va we Ja wu {e vi }a, da vao na lo ge fi nan sij skoj slu `bi da odo bra va

Zbog uta je po re za, Ja wu {e vi} je 2007. osu |en na uslov nu za tvor sku ka znu od 20 me se ci i na nov ~a nu ka znu od 800.000 di na ra. Ta da je re kao da je pro tiv we ga do ne ta „po li ti~ ka pre su da u po li ti~ kom pro ce su”. Do vo |en je u ve zu i s dru gim afe ra ma, ali op tu `be pro tiv we ga ni su po dig nu te. Ja wu {e vi} je {i roj jav no sti po znat kao sa vet nik za bez bed nost Zo ra na \in |i }a, a bio je sve dok i na su |e wu za we go vo ubi stvo. (Ta njug)

Iz me we na op tu `ni ca od lo ì la po ~e tak Iako je u pret hod nom sud skom po stup ku slu ~aj na vod nog na me {ta wa fud bal ske utak mi ce iz me |u no vo sad ske „Voj vo di ne„ i „Mla do sti„ iz Lu ~a na iz 2007. go di ne bio pri kra ju, zbog pro me ne po stu pa ju }eg su di je to su |e we je po no vo kre nu lo od sa mog po ~et ka. Ju ~e je pred sud skim ve }em, ko jim pred se da va su di ja Zden ka Sta ki}, tre ba lo da po~ ne glav ni pre tres za osum wi ~e ne Rat ka Bu to ro vi }a, Mi la na â bri }a, Mi ha i la Jek ni }a, Bo ri sla va Ka {an skog i Go ra na Ko va ~i }a, ali je zbog op tu `ni ce ne {to iz me we ne u od no su na pr vo bit nu, glav ni pre tres od lo èn za 28. fe bru ar 2013. go di ne. Na i me, za me ni ca vi {eg jav nog tu ì o ca Ve ro ni ka Ven cel je ju ~e pro ~i ta la tekst op tu `ni ce ko ja je kra }a u od no su na pret hod nu, ali se svi osum wi ~e ni te re te za ista de la kao i u pr vom. Rat ko Bu to ro vi} i Mi lan â bri} se te re te za de lo da va wa mi ta, Mi ha i lo Jek ni} i Bo ri slav Ka {an ski za pri ma -

Rat ko Bu to ro vi} iz la zi iz no vo sad ske Pa la te prav de

we mi ta, dok je Go ran Ko va ~i} osum wi ~en za po ma ga we u da va wu.

U NO VO SAD SKOM PRI VRED NOM SU DU O FU TO [KOJ ZA DRU ZI

Do dat ni rok za „Po du na vqe” MA LO LET NIK SI [AO S DA LE KO VO DA: Ma lo let nik ko ji se po peo na da le ko vod u be o grad skom na se qu Me da ko vi}, pre te }i da }e da sko ~i, po sle raz go vo ra s po li ci jom, va tro ga sci ma i ro di te qi ma, od u stao je od te na me re i bez bed no je spu {ten na tlo. Pre go va ra~ ki tim Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, uz po mo} va tro ga sa ca, us peo je da spu sti ma lo let ni ka s da le ko vo da, re ~e no je Ta nju gu u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Ma lo let nik se po peo na da le ko vod u Uli ci bra }e Sr ni}, po li ci ja je o to me bi la oba ve {te na oko 13.15 sa ti, a kom plet na ak ci ja je za vr {e na u 14.39 sa ti, na ve li su u MUP-u. Fo to: B-92

O B J A [ W E W E Po vom tek sta ob ja vqe nog u „Dnev ni ku” 26. no vem bra pod na slo vom „Zid se ob ru {io i ubio rad ni ka” pu no mo} nik Srp ske pra vo slav ne cr kve op {ti ne no vo sad ske – Epar hi je ba~ ke advo kat Sr |an Do bro sa vqev upu tio nam je sle de }i de man ti: „^o vek ko ji je po gi nuo ru {e }i pri zem ni obje kat u Uli ci Mar ka Mi qa no va 16, na par ce li u vla sni {tvu Srp ske pra vo slav ne cr kve ne op {ti ne no vo sad ske, ni je imao sa

Srpskom pra vo slav nom cr kve nom op{{ti nom, ni ti s Epar hi jom ba~ kom ili sa Srp skom pra vo slav nom cr kvom ni ka kav zva ni~ ni ni ti ne zva ni~ ni ugo vor, ni ka kvu sa gla snost ili odo bre we na ve de nih, ve} je to ~i nio bez wi ho vog zna wa”, na vo di se u do pi su advo ka ta Do bro sa vqe va. Do da je se da je pred met na par ce la vla sni {tvo Srp ske pra vo slav ne cr kve ne op {ti ne no vo sad ske, ko ja je u sa sta vu Epar hi je ba~ ke.

Pri vred ni sud u No vom Sa du ju ~e je do neo re {e we da ni je iz gla san plan o re or ga ni za ci ji Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Po du na vqe„ iz Fu to ga. Pu no mo} nik po ve ri o ca „Mli no ste pa„ d. o. o. No vi Sad vla sni ka Qu bo mi ra Ku qi }a, ~i je je po tra ì va we oko 54 pro ce na ta od ukup nih po tra ì va wa „obez be |e nih po ve ri la ca„ ju ~e je je pi sme no gla sao pro tiv pla na re or ga ni za ci je po me nu tog ste ~aj nog du `ni ka. Do ju ~e ra {weg ro ~i {ta taj po ve ri lac bio je za plan. Sud je, ta ko |e, do neo re {e we da se pred la ga ~u osta vqa do dat ni rok od 30 da na, ko ji is ti ~e 3. ja nu a ra na red ne go di ne, da ste ~aj ni uprav nik Ni ko la [u mar u~i ni iz me ne da plan bu de pri hva tqiv i za tog po ve ri o ca. Ze mqo rad ni~ ka za dru ga „Po du na vqe” iz Fu to ga na sta la je 2005. go di ne kao prav ni sled be nik fir me „Bra }a Bo {wak” i za dru ga s 36 osni va ~a ko ja se ba vi la ga je wem ì ta, uqa ri ca i ku pu sa kao i tr go vi nom tom ro bom u ze mqi i ino stran stvu. Pro b le m i su na s ta l i na k on

pro da je imo vi ne, ko ja se pri pi su je jed nom od biv {ih ru ko vo di la ca, a po sle to ga za du è wem i blo ka dom od Po re ske upra ve. Ra ~un je blo ki ran du è od dve go di ne, {to je bio i osnov za po kre ta we ste ~aj nog po stup ka. – Po {to je dan po ve ri lac ni je gla sao „za„, a we gov glas je od lu ~u ju }i, plan ne mo è bi ti iz gla san. On mo ra bi ti iz gla san u sva koj kla si nat po lo vi~ nom ve }i nom – obra zlo ìo je ste ~aj ni su di ja Pri vred nog su da Vla di mir Kur tek. – Kad se plan re or ga ni za ci je ste ~aj nog du ` ni k a ne iz g la s a, po s to j i mo gu} nost da pod no si lac do bi je do dat ni rok da se on „po pra vi„ i u~i ni pri hva tqi vim za po ve ri o ca ko ji se ne sla è s wim i ko ji je u ovom slu ~a ju od lu ~u ju }i fak tor za we go vo iz gla sa va we. Ka ko sa znaj mo, pre no vog mo men ta na ju ~e ra {wem ro ~i {tu, za plan o re or ga ni za ci ji, od no sno do go vor ko ji bi bio za do vo qa va ju }i za mno ge rad ni ke i do ba vqa ~e ro be, bi lo je oko 52 pro cen ta po ve ri la ca. M. V.

Ka ko sto ji u op tu `ni ci, 11. de cem bra 2007. go di ne u No vom Sa du okri vqe ni Rat ko Bu to ro -

vi}, pred sed nik UO FK „Voj vo di na„, i Mi lan â bri}, ko me sar za bez bed nost u tom fud bal skom klu bu su, po pret hod nom do go vo ru, obe }a li po klon Mi ha i lu Jek ni }u i Bo ri sla vu Ka {an skom, fud bal skim su di ja ma ko ji su od re |e ni za me~ iz me |u „Mla do sti„ iz Lu ~a na i „Voj vo di ne„, za ka zan za 12. de cem bar 2007. go di ne, da bi su di li u ko rist no vo sad skog klu ba. Po op tu `ni ci, okri vqe ni Mi ha i lo Jek ni} je, kao glav ni su di ja na me ~u, u 72. mi nu tu utak mi ce pro pu stio da do su di ka zne ni uda rac u ko rist FK „Mla dost„, ne iz vr {a va ju }i ta ko slu `be nu rad wu ko ju je mo rao iz vr {i ti i ta ko uti cao na ko na ~an is hod utak mi ce ko ja je za vr {e na re zul ta tom 1:0 za FK „Voj vo di na„. Od mah na kon ~i ta wa iz me we ne op tu `ni ce, svi bra ni o ci su se sa gla si li da se od su da za tra ì pri me ren rok da se upo zna ju s no vim tek stom op tu `ni ce, {to je sud pri hva tio i od lo ìo po ~e tak glav nog pre tre sa za kraj fe bru a ra. N. Per ko vi}

INI CI JA TI VA DVO JI CE PO LI TI ^A RA EVROP SKE UNI JE

Slo bo da i za tri Te me rin ca Po sla nik u Evrop skom par la men tu La slo Te ke{ i pred sed nik Sa ve ta za qud sko do sto jan stvo Zol tan Lom ni ci za jed ni~ ki su upu ti li mol bu za po mi lo va we pre o sta le tro ji ce te me rin skih mla di }a ma |ar ske na ci o nal no sti, ko ji jo{ slu `e ka zne u za tvo ri ma Sr bi je zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da jed nom Sr bi nu. Ka ko je pre neo por tal “Voj vo di na da nas”, u za jed ni~ kom sa op {te wu u ime Sa ve ta za qud sko do sto jan stvo, ti po li ti ~a ri EU iz ra `a va ju za do voq stvo {to su dvo ji ca od pe to ri ce osu |e nih te me rin skih mla di }a ne dav no pu {te na na slo bo du. Ka ko je Ta nju gu ra ni je po tvr |e no u Upra vi za iz vr {e we za vod skih sank ci ja, na kon osam go di na ro bi ja wa, na slo bo du su, u sklo pu pri me ne Za ko na o am ne sti ji, pu {te na dvo ji ca od pe to ri ce mla di }a ma |ar ske na ci o nal no sti, ko ji su u Te me ri nu 2004. na ne li te {ke te le sne po vre de jed nom Sr bi nu. Ar pad Hor vat i Zol tan Sa kal na pu sti li su za tvor u Srem skoj Mi tro vi ci, dok su I{tvan

Ma ri a{, @olt Ile{ i Jo èf Ura~ jo{ u za tvo ru. La slo Te ke{ i Zol tan Lom ni ci to sma tra ju „de li mi~ nim re zul ta tom“, na po mi wu }i da su Ma ri a{, Ile{ i Ura~ “jo{ u za tvo ru i iz dr à va ju ka znu bez pre se da na u pra vo su |u Sr bi je”. Svi oni su bi li osu |e ni na ukup no 61 go di nu za tvor ske ka zne za po ku {aj ubi stva Zo ra na Pe tro vi }a u Te me ri nu. Pe tro vi} je, ina ~e, pre mi nuo 2009. go di ne. „Po na {em mi {qe wu, pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} bi iz ra zio pra vi gest pre ma Ma |a ri ma ka da bi, osim pu {ta wa na slo bo du Ar pa da Hor va ta i Zol ta na Sa ka la, po mi lo vao i osta lu tro ji cu za tvo re ni ka i ka da bi i pre ma wi ma bi la pri me we na am ne sti ja“, ka è se u za jed ni~ kom sa op {te wu dvo ji ce po li ti ~a ra. O slu ~a ju te me rin skih mla di }a bi lo je re ~i pri li kom su sre ta {e fa dr à ve Ma |ar ske Ja no {a Ade ra i pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a pri li kom ne dav nog su sre ta u Bu dim pe {ti. (Ta njug)

SPORT

sreda5.decembar2012.

IZ ME\UNARODNOG OLIMPIJSKOG KOMITETA

Su spen do va na In di ja Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK) su spen do vao je na ci o nal ni olim pij ski ko mi tet In di je (IOA) zbog me {a wa Vla de te ze mqe u iz bor ni pro ces, pre no si AP po zi va ju }i se na iz vo re bli ske MOK-u. Po sle ne ko li ko me se ci upo zo ra va wa, MOK je usvo jio sank ci je pro tiv IOA, ko ji ni je po stu pio u skla du sa po ve qom MOK da se odr `e ne za vi sni iz bo ri za pred sed ni ka. Port pa rol MOK Mark Adams ni je `e leo da ko men ta ri {e ovu od lu ku, ko ja jo{ ni je zva ni~ no ob ja vqe na.

- To ne mo gu da ko men ta ri {em dok in for ma ci ja o sank ci ja ma ne bu de iz re ~e na ze mqi na ko ju se od no si - re kao je Adams. Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka IOA Vi |aj Ku mar Mal ho tra re kao je za AP u Wu Del hi ju da ta aso ci ja ci ja jo{ ni je oba ve {te na o od lu ci MOK da su spen du je In di ju. Su spen zi ja zna ~i da IOA ne }e mo }i da ra ~u na na fon do ve MOK i da }e zva ni~ ni ci m a In d i j e bi t i za b ra w e n o u~e {}e na sa stan ci ma Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta.

Upo zo re we Bra zi lu Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet po ru ~io je or ga ni za to ri ma Olim pij skih iga ra u Rio de @a ne i ru 2016. da po `u re sa pri pre ma ma. Do ma }i ni Iga ra u Bra zi lu jo{ ni su za tvo ri li fi nan sij sku kon struk ci ju, pre sve ga za iz grad wu ne ko li ko bo ri li {ta, ukqu ~u ju }i rag bi, ho kej i golf. Or ga ni za to ri OI 2016. pro {log me se ca su sa op {ti li da je adap ta ci ja sta di o na Sao @a nu a rio pro bi la rok od 31. ok to bra i da }e zbog to ga sta dion â&#x20AC;&#x153;@o ao Ave lan`â&#x20AC;? bi ti do ma }in tak mi ~e wa u rag bi ju.

- Vre me ne u mo qi vo te ~e. Rio mo ra da mo bi li {e sve svo je ka pa ci te te ka ko bi re {io ovaj pro blem - re kao je port pa rol MOK Mark Adams. Bra zil, ko ji je do ma }in i fud bal skog Mun di ja la 2014, ta ko |e tre ba da ubr za pri pre me za taj do ga |aj, ka ko je to ne dav no za tra ì la Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja. Adams je re kao da je Iz vr {ni od bor MOK za tra ìo od or ga ni za to ra OI 2016. uvid u pra vo sta we eko no mi je Bra zi la, ~i ji je rast, su de }i po no vim po da ci ma, ni ì od o~e ki va nog.

dnevnik

MILICA MANDI] UO^I ODLASKA U BRAZIL

Uè le la se bor bi Olim pij ska {am pi on ka u te kvon dou Mi li ca Man di} re kla je da se uè le la bor bi i da o~e ku je kva li tet ne pri pre me u Rio de @a ne i ru. Po red Man di }e ve, na dvo ne deq ne pri pre me u Bra zil ot pu to va }e i re pre zen ta tiv ka u stre qa {tvu Iva na Mak si mo vi}, kao i Ti ja na Bog da no vi}, Da mir Fej zi} i Dra ga na Gla do vi}, sa svo jim tre ne ri ma i me di cin skim ti mom. - Za v r { i l a sam ba z i~ n e pri pre me i uè le la sam se te kvon doa. Iza me ne je pe riod od ~e ti ri ne de qe ba ze, te re ta ne i tr ~a wa. Is ko ri sti }u mak si mal no 14 da na u Bra zi lu ka ko bih na pre do va la u ne kim stva ri ma ko je bi tre ba lo da se po pra ve, ali i da usa vr {im ono {to je do sa da bi lo do bro. Rio }e po slu ì ti za na sta vak se zo ne i sve ide u slu `bu Svet skog pr ven stva za se ni o re, ko je }e se u ju nu odr à ti u Mek si ku - re kla je Mi li ca. Ona je do da la da je po sle Bra zi la o~e ku je na sta vak pri -

Mi li ca Man di} }e na pri pre ma ma u Ri ju pro ve sti dve ne de qe

pre ma u Mel bur nu, a da }e za tim na stu pi ti na US ope nu. - Bi }e to ve li ko tak mi ~e we i o~e ku jem naj bo qe bor ce iz mo j e ka t e g o r i j e, sa m im tim sjaj no is ku stvo. Po treb na mi je ma la pro me na i je dva ~e kam da kre ne mo u Rio, iako znam da }e tre nin zi bi ti pa kle ni - po ru ~i la je Man di }e va. Wen tre ner Dra gan Jo vi} za do vo qan je {to su pri pre me do {le u mo men tu, ka da je to Mi li ci i naj po treb ni je. - Od la zak u Bra zil je po pro gra mu Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je bio pla ni ran ra ni je. Svi osva ja ~i me da qa, i oni do pe tog me sta, mo gli su da idu na ovaj put. Ne ki ma to ni je od go va ra lo, ali na ma je ste. Pla ni ram da sprem ni u|e mo u se zo nu, o~e ku je nas te `ak pe riod i ve li ka tak mi ~e wa. Pre od la ska na tur nir u Ame ri ku ide mo u Austra li ju gde }e, osim tak mi ~e wa, Mi li ca ta ko |e ima ti dve ne dqe pri pre ma sa wi ho vom re pre zen ta ci jom - re kao je Jo vi}.

IZ AKTIVNOSTI SPORTSKOG SAVEZA OP[TINE @ABAQ

ê ti ri pro jek ta na do bro bit de ce i svih gra |a na Sport ski sa vez op {ti ne @a baq (SSO@) spa da u je dan od naj a gil ni jih u Po kra ji ni i po red ~i we ni ce da je osno van tek pre tri go di ne. Mla di tim qu di oku pqen u Sa ve zu za su kao je ru ka ve i upu stio se, naj pre u or ga ni zo va we klu bo va, po tom i u sva ko dnev nu bor bu sa pri li~ no te {kom fi nan sij skom si tu a ci jom, a sve u è qi da spor ti sti ma obez be de {to kva li tet ni je uslo ve za tre nin ge i tak mi ~e wa. Shva ti li su u SSO@, pre ma re ~i ma po mo} ni ka pred sed ni ka op {ti ne za du è nog za sport Vi to mi ra Li si ce, da bez ukqu ~i -

va wa de ce {kol skog uz ra sta ne ma ni ozbiq ne sport ske ba ze. - U pla nu ak tiv no sti po kre nu li smo i Pro je kat {kol skog spor ta u van na stav nim ak tiv no sti ma, ~i me su ob u hva }e ni {ko lar ci tre }eg i ~e tvr tog raz re da iz sva ~e ti ri op {tin ska me sta. Za sa da naj ve }e in te re so va we po ka za la su de ca iz @a bqa i ^u ru ga, uz sve srd nu po dr {ku {ko la i ro di te qa. Pri me ra ra di, u @a bqu u~e stvu je 70 de ce, a u ^u ru gu 50-tak, {to je za sva ku po hva lu, po {to smo tek ne dav no kre nu li s ak tiv no sti ma - po ja snio je Li si ca.

Pre ma we go vim re ~i ma, ovo je bi la ide al na pri li ka da se u rad s de com ukqu ~e ne za po sle ni mla di i {ko lo va ni stru~ wa ci, pro fe so ri fi zi~ kog vas pi ta wa, i da ujed no ima ju pri ma wa. - U sa rad wi sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za sport i omla di nu, Sport skim sa ve zom sport za sve Voj vo di ne, po kre nu li smo i Pro je kat aero bik, pi la tes i la ti no za da me od se dam do se dam de set go di na. Za sa da je ova ak ci ja za ì ve la u û ru gu (45 è na) i \ur |e vu (17), a ~im obez be di mo ter mi ne o~e ku je mo da za ì vi u @a bqu i Go spo |in ci ma.

SSO@ je, u sa rad wi sa Za vo dom za sport i me di ci nu spor ta, ukqu ~io i fi nan si ra edu ka ci ju 21 mla dog ~o ve ka za bu du }e tre ne re, ~i me }e, po sle za vr {e nog kur sa, do bi ti zva we ope ra tiv nog tre ne ra. Ovim je za do vo qen Za kon o spor tu, a sa mim tim po mo gli su klu bo vi ma da ima ju {ko lo va ne stru~ wa ke. - Jo{ dva pro jek ta su od iz u zet nog zna ~a ja za na {u op {ti nu: Pro je kat iz grad we te re na na atrak tiv nim lo ka ci ja ma i Pro je kat re kon struk ci je sa le Par ti zan u @a bqu. Ti me }e mo omo gu }i ti omla di ni i re kre a tiv ci -

ma da se na otvo re nim te re ni ma ba ve spor tom i, {to je i naj va `ni je, u svom kvar tu. Taj pro je kat }e mo ra di ti na pred log i u sa rad wi sa me snim za jed ni ca ma. [to se ti ~e zgra de Par ti za na, ve} smo kre nu li re kon struk ci ju kro va, vo do vo da i pod nog gre ja wa. Fi nan sij sku po dr {ku i ve li ko raz u me va we ima mo od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu i se kre ta ra Ma ri ni ke ^o ba nu. Ta zgra da bi tre ba lo da po sta ne re gi o nal ni cen tar za bo ri la~ ke spor to ve. Li si ca je na gla sio da bi sve na ve de no bi lo te {ko ostva ri vo

[ko lar ci je dva do ~e ka li sport ske ak tiv no sti

Sve vi {e `e na se ba vi aero bi kom

Mla di `eq ni stru~ nog usa vr {a va wa

i iz vo dqi vo da ni je po dr {ke pred sed ni ka op {ti ne ê do mi ra Bo ì }a i Op {tin skog ve }a. - Upra vo na ini ci ja ti vu pred sed ni ka Bo ì }a bi }e for mi ra ni fon do vi za ta len te u spor tu i za re a li za ci ju {kol skog spor ta. O~e ku jem da }e efek ti sve ga ovo ga bi ti vi dqi vi vr lo br zo. Ve} se pri ja vi lo mno go de ce iz sta ri jih raz re da, a mno go ih je za in te re so va nih i za ba vqe we gim na sti kom. Na{ ciq je da po dig ne mo ni vo {kol skog spor ta i da po mog ne mo da {kol ska tak mi ~e wa bu du {to kva li tet ni ja - na gla sio je Vi to mir Li si ca. J. Gali}

SPORT

dnevnik

NENAD ADAMOVI], TVORAC HAJDUKOVOG USPEHA U NOVOM PAZARU

Ko lek tiv po be dio Svoj pot pis na bo dov ni pa zar u No vom Pa za ru, u po sled wem ko lu je se weg de la pr ven stva, sta vio je fud ba ler Haj du ka Ne nad Ada mo vi} sa dva go la. - Bi la je to ve o ma te {ka utak mi ca i slat ka po be da. Mom ci su iz gi nu li na te re nu i upra vo ta na {a ko lek tiv na igra me je iz -

Ne nad Ada mo vi}

ba ci la u pr vi plan. Za to hva la sa i gra ~i ma na po dr {ci ko ju sam imao, a par ti ja u No vom Pa za ru je re cept ka ko bi tre ba li da igra mo u pro le} nom de lu pr ven -

stva i da Haj duk stig ne na po zi ci ju ko ja mu po sve mu pri pa da – ka è Ada mo vi}. Ada mo vi} ( 1989. go di {te, iz da nak Par ti za no ve fud bal ske {ko le) le tos je iz Sme de re va do {ao u Ku lu. Na rav no, bio je po tre ban od re |e ni vre men ski pe riod za adap ta ci ju da bi go lo vi po ~e li da sti ù. - Bi lo je u po ~et ku te {ko dok se ni sam na vi kao na okru è we, na ~in ra da i osta lo, ali u fi ni {u je se we po lu se zo ne do iz ra à ja su do {le vred no sti ko je po se du jem i na dam se da }u na sta vi ti ova ko. Dva go la u No vom Pa za ru Ada mo vi} je po sti gao na dva raz li ~i ta na ~i na. - Pr vi gol sam po sti gao udar cem gla vom, {to, s ob zi rom na mo ju vi si nu i ni je ne ko mo je svoj stvo, ali eto de si lo se da i naj ni ì na te re nu po stig ne gol udar cem gla vom. Dru gi gol je bi lo re mek de lo ka pi te na Ve se li no vi }a i me ne. La za (Ve se li no vi}) mi je po slao sjaj nu lop tu i me ni je pre o sta la sa mo la ga na eg ze ku ci ja. Fud ba le ri Haj du ka su od da nas, pa do 9. ja nu a ra na od mo ru. Ka ko }e te pro ve sti od mor? - Rad no, spre ma ju }i se za no ve po be de u pro le} nom de lu pr ven stva – ja san je Ne nad Ada mo vi}. \or|o Bojani}

sreda5.decembar2012.

PREDSEDNIK UO VOJVODINE RATKO BUTOROVI] VU^E NAJAVQENE POTEZE

Ras ki nut ugo vor s Mo re i rom Kao {to je i na ja vio, pred sed nik Uprav nog od bo ra Fud bal skog klu ba Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi} po za vr {et ku je se weg de la se zo ne po ~eo je da vu ~e od re |e ne po te ze. Pr vi ~o vek no vo sad skog su per li ga {a ju ~e se, u ho te lu „Park”, obra tio pred stav ni ci ma me di ja: - Obra }am vam se li~ no, jer je Al ma mi Mo re i ra to za slu `io. Na `a lost, on je osla bio Voj vo di nu po {to smo ras ki nu -

qi i vra ta FK Voj vo di na za we ga }e uvek bi ti otvo re na. Iako je do ve den kao ve li ko po ja ~a we u No vi Sad, Al ma mi da Sil va Mo re i ra ni je pru ìo par ti je na ni vou svog re no mea i o~e ki va wa na vi ja ~a. I on se obra ti no vi na ri ma: - Tru dio sam se da, kao i u sva kom klu bu u kom sam igrao, pru àm naj bo qe par ti je - re kao je Mo re i ra. - @ao mi je {to ni sam pru ìo vi {e i {to

Na no vi nar sku mol bu da oce ni je s e w i u~i n ak Voj v o d i n e, pred sed nik Rat ko Bu to ro vi} je bio ja san: - Ni sam za do vo qan. Ako ne ko mi sli da po be da nad Cr ve nom zve zdom mo `e da iz bri {e deo se zo ne u ko jem su re zul ta ti bi li lo {i ji, taj `i vi u za blu di. Pro tiv Be o gra |a na eki pa je, uz ne s po r an kva l i t et, po k a z a l a ka rak ter i ka ko se bo ri za bo je klu ba. Me |u tim, pi tam se za -

Da nas s Pro le te rom Fud ba le ri Voj vo di ne od i gra }e da nas tre ning utak mi cu s eki pom no vo sad skog Pro le te ra, ~la nom Pr ve li ge Sr bi je. Duel se igra u FC „Vu ja din Bo {kov”, a po ~i we u 13 ~a so va.

KONFUZIJA U RADNOJ GRUPI ZA SPAS ZVEZDE

Jan ko vi} na ~e ka wu, usko ro iz bo ri Ko mi si ja za sta bi li za ci ju i za fi nan sij ska pi ta wa. Do ku re or ga ni za ci ju Cr ve ne zve zde ment sa dr ì ge ne zu fi nan sij ima pu ne ru ke po sla, ali ~i ne se skog po slo va wa klu ba od 1996. ne i ja san plan i stra te gi ju ka ko do 31. ok to bra 2012. go di ne, sa da {to pre klub po sta vi na zdra - osvr tom na 1990. i 1991. go di nu. ve no ge. Uosta lom, na kon sa - Pred sta vqe na je i ana li za jed stan ka Rad ne gru pe, ko ji je okon - nog de la ugo vo ra sa igra ~i ma, ~an u po ne de qak iza po no }i, u do ba vqa ~i ma, kup ci ma i ban ka zva ni~ nom sa op {te wu ne ma kon - ma. Me |u tim , ni ko ni je na ja vio kret nih za kqu ~a ka iz u zev onog ka da }e jav no sti bi ti pred stva da }e na sta vi ti sa ra dom i bi ti qe ni ti po da ci. po no vo na oku pu u pe tak, za jed no Uti sak je da od red be no vog sa ~la no vi ma UO. Sta tu ta po vo dom iz bor nog pro Cen tral na te ma od no si la se cea ne }e bi ti po {to va ne, zbog na ostav ku tre ne ra Jan ko vi }a. ur gent ne si tu a ci je pro ce du ra - We go va ostav ka je raz ma tra - }e bi ti dra sti~ no ubr za na. Da na, ali ni je ni pri hva }e na, ni kle, ve} u pe tak bi se mo glo o~e od bi je na. Ozbiq na je to sta vr da bi je re {i li za dva sa ta ko li ko je sa stank tra jao- kon sta to vao je me na xer Zo ran Sto ja di no vi}, za du èn za sport ska pi ta wa. U jav no sti je ve} po ~e la li ci ta ci ja oko ime na no vog tre ne ra. Ne ka raz mi {qa wa ~la no va Rad ne gru pe po ka zu ju di le mu u kom prav cu tre ba i}i, od no sno da li an ga ò va ti stran - Dra gan Ya ji}, je di ni kan di dat ca ili do ma }eg stru~ - za pred sed ni ka wa ka. ki va ti ras pi si va we iz bo ra, a - Ni je bi lo od lu ke o ve ri fi - klub bi no vog pred sed ni ka mo ka ci ji ostav ke, ta ko da se o na gao da do bi je do kra ja go di ne. sled ni ci ma ni je di sku to va loNe zva ni~ no, je di ni kan di dat za uz vra tio je Sto ja di no vi}. me sto pr vog ~o ve ka cr ve no- be Na na red nom sa stan ku bi }e lih tre ba lo bi da bu de Dra gan od lu ~e no i ko }e i na ko ji na ~in Xa ji}. ru ko vo di ti pred sto je }im pre la - Pa svi su za Xa ji }a- krat ko znim ro kom.Iz ve {taj Rad noj je pro zbo rio pred sed nik SD Cr gru pi pod ne la je i pot ko mi si ja ve na zve zda i ~lan Rad ne gru pe Pe tar [kun dri}. Do go vor na kon sed ni ce da se u jav nost ne iz la zi sa po je di ni ~a nim iz ja va ma, ve} {tu rim sa op {te wem, uglav nom je po {to van. Ta ko se Xa ji} ni je iz ja {wa vao o mo gu }oj kan di da tu ri, dok je Ne boj {a ô vi} dem nto vao da }e u}i u tr ku. Z. Rangelov

Po zdrav na ra stan ku: Al ma mi Mo re i ra i Rat ko Bu to ro vi}

li ugo vor s wim, uz Mo re i ri nu ve li ku ko rekt nost i raz u me va we si tu a ci je u ko joj, kao klub, vi {e ne mo è mo fi nan sij ski da iz dr ì mo jo{ go di nu da na we go vog ugo vo ra. @ao mi je, jer ta man ka da je po ~eo da bi va pra vi vo |a na te re nu, mo ra li smo da pre ki ne mo sa rad wu. Mo re i ra je mno go dao na {em klu bu, a po vre de su ga ome le da pru ì jo{ vi {e. Za hva lan sam mu na sve mu, osta je mo pri ja te -

ni s am us p eo da do p ri n e s em osva ja wu tro fe ja u Ku pu Sr bi je. Na dam se da }e mo ji do sa da {wi sa i gra ~i u to me us pe ti ve} ovog pro le }a, ali i da }e, {to da ne, usko ro i ti tu la pr va ka sti }i u No vi Sad. @e lim igra ~i ma Voj vo di ne, a to su sve sjaj ni mom ci, pu no sre }e, ba{ kao i na vi ja ~i ma ko ji su nas bo dri li gde god da smo igra li, kao i svim qu di ma iz klu ba.

Iz vi we we Mu drin skom U na ja va ma der bi ja sa Cr ve nom zve zdom do sta me sta u me di ji ma za u ze li su na pi si o naj bo qem strel cu Cr ve ne zve zde, a biv {em igra ~u Voj vo di ne Og we nu Mu drin skom. In si sti ra lo se, mo `da i zlo na mer no, na ne ka kvoj osve ti biv {eg igra ~a klu bu u ko jem je po ni kao. - To su stva ri o ko ji ma pra vi spor ti sti ne raz mi {qa ju na ta kav na ~in. Og wen Mu drin ski je ove je se ni pru ìo fan ta sti~ ne igre i po sti gao ma lo ma we go lo va ne go ~i ta va na va la Voj vo di ne. Ko ta kvu ~i we ni cu ne re spek tu je, ima ne ki pro blem. [to se ti ~e we go vog po na {a wa na utak mi ci, ni je me iz ne na di lo. On je iz u zet no ko rek tan, pri sto jan i vas pi tan mla di}. Sa svim biv {im klup skim dru go vi ma se po zdra vio pre utak mi ce, a na kra ju im i ~e sti tao na za slu è noj po be di. Ja sa mo mo gu da mu po ru ~im: Si ne, igraj i po na {aj se kao i do sa da. To je pra vi put ka uspe hu, ko ji ti od sr ca è lim. Qu di su ve li ki ono li ko ko li ko pri zna ju svo je gre {ke, a jo{ ve }i ono li ko ko li ko pra {ta ju. Pri zna jem da je Voj vo di na u tvom slu ~a ju na pra vi la ve li ku gre {ku zbog pro pu sta qu di ko ji su bi li za du è ni za pro ce nu, a ti nam, ako mo è{, opro sti. Bi lo gde da u bu du} no sti bu de{ igrao, uvek }e{ osta ti de te Voj vo di ne, a vra ta na {eg i tvog klu ba uvek }e ti bi ti otvo re na - po ru ~io je Rat ko Bu to ro vi} na zva ni~ nom saj tu FK Voj vo di na.

Fo to: F. Ba ki}

NEBOJ[A VIGWEVI]:

Te meq onog {to è lim U pr vom de lu kon fe ren ci je za me di je go vo rio je i {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi}. î ta o ci „Dnev ni ka” ima li su ve} pri li ku da pro ~i ta ju ka ko tre ner oce wu je u~i nak eki pe to kom je se ni, pa smo ovom pri li kom iz dvo ji li jed no we go vo raz mi {qa we: - Od ide je s ko jom sam do {ao u No vi Sad ni jed nog tre nut ka ni sam od u stao - re kao je Vig we vi} i na sta vio: - Ima mo vi so ke ci qe ve i am bi ci je ko ji su po sta vqe ni pred sve igra ~e i sve qu de u Voj vo di ni. Bo dov no gle da no, ni sam za do vo qan je se wim u~in kom. Iz ro ti ra li smo 26 igra ~a i ni smo ima li gru pu ko ja }e no si ti pri ti sak na svo jim ple }i ma. Te ì li smo od re |e nom mo de lu igre i ni smo po sva ku ce nu ju ri li re zul ta te. Da je smo, mo glo je da nam se do go di da ostva ri mo 3-4 po be de u ni zu, a da po tom usle di ne kon tro li sa ni pad. Voj vo di na se u pro {lo sti su o ~a va la s ta kvom si tu a ci jom i za to sam è leo da je iz beg nem. Utak mi ca sa Zve zdom po ka za la je da smo po sta vi li te meq onog {to è li mo i sa da nam pred sto ji è sto ki rad za is pi we we è qe nog ci qa. {to ta ko ni je tim igrao i u du e li ma sa Sme de re vom, Haj du kom, Rad ni~ kim ... Je dan uspeh i po be da ne mo gu da nas abo li ra ju. Mo ra mo ~vr sto da osta ne mo na ze mqi, bez eufo ri je, i da do bro iz a na li zi ra mo po lu se zo nu. Pred sto je nam ozbi qan rad i ana li za i ne ka ni ko od qu di iz klu ba ne za bo ra vi na ~i we ni cu da smo je se nas po sti gli 13 go lo va. Bu to ro vi} je po tom na sta vio: - Upra vo ta po sled wa utak mi ca sa Zve zdom te ra nas na du bo ku ana li zu u~i we nog i ne da -

je nam za pra vo da za bo ra vi mo na ra ni je su sre te. Ja, kao pred sed n ik, to ni t i mo g u, ni t i smem. Ka da po gle dam na ta be lu, vi dim da smo ~e tvr ti na woj, to ta~ no znam i to ne za bo ra vqam. Ka ko mo gu da bu dem za do vo qan? Ne mo gu ni ka ko! Po tom se Bu to ro vi} po zdra vio naj sr da~ ni je s Al ma mi jem Mo re i rom, a on da su igra ~i, ~la no vi stru~ nog {ta ba i Uprav nog od bo ra, kao i no vi na ri, oti {li na za jed ni~ ki ru ~ak, ko jim je prak ti~ no ozva ni ~en kraj je se weg de la po lu se zo ne. A. Predojevi}

SPORT

sreda5.decembar2012.

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Picerija Modena probila led

Iako je do po ~et ka 50. ju bi lar nog „Dnev ni kov” tur ni ra u ma lom fud ba lu pre o sta lo jo{ dva de se tak da na, sti gla je pr va pri ja va. Led su pro bi li igra ~i Pi ce ri je Mo de ne, ko ji su ra ni je igra li za NS ko merc, a pro {le go di ne za Gold skor.Na ja vqu ju da `e le da is pra ve ne {to sla bi ji uti sak ko ji su osta vi li pro {le go di ne, ka da su is pa li u pr vom kru gu no ka ut fa ze, po sle iz vo |e -

(igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti (1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre Mo me nat s p ro {lo go di {weg tur ni ra mu. Pod ra zu me wa pe nal. Tim im je stan dar dan, va se, kao i ra ni jih go di na, da }e iz me |u osta lih bo je Pi ce ri je se ove na gra de po de li ti pod Mo de ne bra ni }e Ka li nov (Ce - uslo vom da se pri ja vi ukup no ment), Bran do, Va si qe vi}, Lu - oko 100 eki pa. ~i} (KMF Li man), Bo {ko vi} ... Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo Tur nir }e se igra ti u ma loj sva ko rad nog da na u Sport skoj sa li Spen sa, gde su uslo vi za ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var igra ~e i pu bli ku ide al ni. [to oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se broj 14), od 10 do 14 sa ti i na `i ne }e me wa ti u od no su na pret - ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” hod ne tur ni re, igra }e se sa pet 340 - 2511- 60, s na zna kom za igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a „Dnev ni kov” tur nir i ime nom jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud - eki pe. In for ma ci je se mo gu do ba le ra. Igra }e se u pet kon ku - bi ti i na te le fon: 021/480 ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni 6827. G. K.

U DO WEM SRE MU VE O MA @I VO

Ispisnice devetorici igra~a Iako je je se wi deo {am po o na ta za vr {en, u Do wem Sre mu je vr lo `i vo. Na sa stan ku igra ~a sa klup skim ~el ni ci ma sa op {te no je da su slo bod ni sle de }i igra ~i: Dra gan Star ~e vi}, Alek san dar Ra di {i}, Bo ris Mi le ki}, Ne ma wa Mar ko vi}, Uro{ Mi lo sa vqe vi}, De jan Jo va no vi}, @ar ko Je li ~i}, Bra ni slav To {i} i Met Birn. Vr lo je ve ro vat no da ovo ni je ko na ~an spi sak od la ze }ih fud ba le ra, a

za ni mqi vo je da je na tre nin zi ma mno go no vih li ca. - U Pe }in ci ma sam pro veo tri pre le pe go di ne - re kao je Ne ma wa Mar ko vi} - Do {ao sam iz tre }e li ga {a IMT-a, a sa Do wim Sre mom sa u{ao u Pr vu, po tom i u Su per li gu. Sa ~el ni ci ma klu ba sam se spo ra zum no i pri ja teq ski ra stao, `e lim eki pi u na stav ku se zo ne {to bo qi pla sman. Slo bo dan sam igra~ i za sa da ne znam gde }u na stva i ti ka ri je ru. @. R.

DA NAS PRE O STA LE UTAK MI CE [E STOG KO LA LI GE [AM PI O NA

êlsi samo ~udo vodi u naredni krug Po sle po be de nad êl si jem (3:0), fud ba le ri Ju ven tu sa na pra vi li su ogro man ko rak ka osmi ni fi na la Li ge {am pi o na, a da bi do bru igru kru ni sa li po tre ban im je ve ~e ras bod u me ~u sa [a htjo rom. Ni Ukra jin ci ni su u lo {em po lo à ju i wi ma bod do no si pro le }e u Evro pi. - Ne }e mo kal ku li sa ti, igra }e mo na po be du – ka è tre ner [a htjo ra Mir ~ea Lu ~e sku. – Mo `da }e mo igra ti ma lo opre zni je, ali na pa da~ ki sva ka ko. Ju ven tus ima do bar tim, ubo ji te na pa da ~e i sjaj nu od bra nu. Uosta lom, oni su igra li ne re {e no i u Lon do nu i u Dan skoj. To ri wa ni su do de ta qa is pla ni ra li iz let u Do weck, po ne li su pun avion to ple ode }e, po ve li ku va ra, ni {ta ne è le da pre pu ste slu ~a ju. - Si gur no je da ne }e mo sr qa ti – tvr di ka pi ten \an lu i |i Bu fon. – Igra }e mo na {u igru, na dam se da }e mo po sti }i gol, {to bi mo glo bi ti i od lu ~u ju }e. Ovaj duel je ve o ma bi tan za êl si, ko jem re mi ne od go va ra. Za ni mqi vi me ~e vi se o~e ku ju i u Gru pi G, gde se Ben fi ka i Sel tik bo re za me sto u osmi ni fi na la, kao i u gru pi H, gde Ga la ta sa raj i Klu` tra è pro laz me -

1. [a htjor 2. Ju ven tus 3. ^el zi 4. Nor dsje land

5 5 5 5

3 2 2 0

1 3 1 1

Gru pa F (20.45) (20.45)

1 12:7 10 0 11:4 9 2 10:9 7 3 3:16 1

|u 16 naj bo qih ti mo va Sta rog kon ti nen ta.Tre nut no su Ben fi ka i Ga la ta sa raj u pred no sti, jer ima ju bo qi me |u sob ni skor, ali u Li gi {am pi o na su ~u da mo gu }a. Ipak, u te `oj si tu a ci ji je Ben fi ka ko ja go stu je na Kamp nou. Pre ne {to vi {e od me sec da na

OP [TIN SKA LI GA MLA \IH PI O NI RA

Milo{ev~ani jesewi prvaci FSO Ki kin da - No vi Be ~ej uspe {no je or ga ni zo vao tak mi ~e we mla |ih pi o ni ra, u ko me se tak mi ~i de vet eki pa. Pr vo me sto u po lu se zo ni osvo ji la je Voj vo di na iz No vog Mi lo {e va. Pla sman: Voj vo di na 19 bo do va, @AK (Ki kin da ) 18, Mla di vu ko vi (Ki kin da) 15, FK Ki kin da 14, Je din stvo (No vi Be ~ej) 13, Voj vo di na (B) i Ko za ra (Ba nat sko Ve li ko se lo) po se dam, 2. ok to bar (Ku ma ne) i Je din stvo (B) po je dan bod. M. S.

PLA TI NI UPO ZO RIO HR VA TE

Re{ite problem huligana Pred sed nik Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) Mi {el Pla ti ni za tra `io je od Hr vat ske da se ob ra ~u na sa svim vi do vi ma hu li ga ni zma i upo zo rio na ka ta stro fal ne po sle di ce even tu al nog ne u spe ha u toj bor bi. - Hr vat ske vla sti mo ra ju da raz u me ju ko li ko je ve li ki pro blem na si qa i hu li ga ni zma. Na `a lost, jo{ uvek ~e ka mo na ade kvat nu re ak ci ju. Moj sa vet im je da ne ~e ka ju pre du go, jer bi po sle di ce po hr vat ski fud bal mo gle da bu du fa tal ne - re kao je Pla ti ni za za gre ba~ ki „Ju tar wi list„. Pla ti ni je bo ra vio u Za gre bu na pro sla vi

100. go di {wi ce osni va wa Fud bal skog sa ve za Hr vat ske (HNS). On je na veo da ve ru je ka ko }e no vo ru ko vod stvo HNS-a, pred vo |e no biv {im fud ba le rom Da vo rom [u ke rom, na kra ju us pe ti da re {i pro blem na si qa na sta di o ni ma. - Za ta ko ne {to, po treb ni su hra bri qu di i hra bre od lu ke, ali i ja ka po li ti~ ka po dr {ka - is ta kao je Pla ti ni. Pla ti ni je pret hod nih da na skre nuo pa `wu Hr vat skoj, ali i Sr bi ji da mo ra ju da re {e pro ble me sa hu li ga ni ma ili }e bi ti iz ba ~e ni iz me |u na rod nih tak mi ~e wa.

Lil – Va len si ja (20.45) Ba jern – Ba te Bo ri sov (20.45)

1. Va len si ja 2. Ba jern (M) 3. BA TE 4. Lil

5 5 5 5

3 3 2 1

1 1 0 0

1 11:5 10 1 11:6 10 3 8:11 6 4 4:12 3

Bar se lo na je la ko po be di la Ben fi ku u Li sa bo nu (2:0). - Na {a je {an sa je i u to me {to Bar si ova utak mi ca ni {ta ne zna ~i – sma tra tre ner Hor he He zus. – Ve ro vat no }e Ti to Vi la no va od ma ra ti ne ke igra ~e. Po ku {a }e mo da iz ne na di mo Ka ta lon -

Gru pa G Bar se lo na – Ben fi ka Sel tik – Spar tak (M)

1. Bar se lo na 2. Sel tik 3. Ben fi ka 4. Spar tak (M)

5 5 5 5

4 2 2 1

0 1 1 0

Gru pa H (20.45) (20.45)

1 11:5 12 2 7:7 7 2 5:5 7 4 6:12 3

ce, ali ve o ma do bro zna mo da je pred na ma vr lo te àk za da tak. Dvo boj Ga la ta sa ra ja i Klu à do bi li su Tur ci (1:1, 3:1), uz to u po sled wem kru gu ima ju i lak {eg pro tiv ni ka ( Bra ga, Klu` go stu je Ju naj te du ), pa su bar po to me bli ì pla sma nu u na red ni krug.

Man ~e ster ju naj t. – Klu` (20.45) Bra ga – Ga la ta sa raj (20.45)

1. Man ~e ster j. 2. Klu` 3. Ga la ta sa raj 4. Bra ga

5 5 5 5

4 2 2 1

0 1 1 0

1 2 2 4

9:5 12 8:7 7 5:5 7 6:11 3

- Sve smo pod re di li uspe hu – ob ja {wa va is ku sni stru~ wak Fa tim Te rih- Bli zu smo ci qa ko ji smo sa mo mo gli sa mo da sa wa mo, si gu ran sam da }e mo da ti sve da stig ne mo do po be de u Bra gi. G. Ko va~

PA BLO ZA BA LE TA, PR VO TI MAC MAN ^E STER SI TI JA

Ponekad po`elim da ubijem Balotelija

Jar~evi} novi trener na i Cr ve nu zve zdu iz Ru skog Se la. Do sa da {wi tre ner Ki kin |a na Go ran Cvi jan do bio je no vu funk ci ju, ime no van je za di rek to ra svih mla |ih se lek ci ja. Ka ko sa zna je mo, za 17. de cem bar za ka za na je Skup {ti na klu ba. M. S.

Duel gol ma na Pja to va ([a htjor) i Ma tri ja (Ju ven tus) u To ri nu

Gru pa E [a htjor – Ju ven tus ^el si – Nor dsji land

PRO ME NE U KI KIN DI

Po za vr {et ku je se weg de la fud bal skog pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi - is tok do {lo je do ka drov skih pro me na u FK Ki kin da.Za tre ne ra pr vog ti ma ime no van je mla di stru~ wak Jev to Jar ~e vi}, ko ji je do sa da vo dio Slo bo du iz No vih Ko za ra ca, De li ju iz Mo kri -

dnevnik

Vidi} igra protiv Klu`a Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} mo gao bi na da na {wem me ~u sa Klu `om u {e stom ko lu Li ge {am pi o na da se vra ti na te ren po sle vi {e od dva me se ca pa u ze zbog ope ra ci je ko le na. - Na dam se da }e Vi di} za i gra ti. Po sto je re al ne {an se za to, ali sve za vi si ka ko se on bu de ose }ao. Po red we ga, u zad wu li ni ju mo gu da sta vim i Fi la Xon sa, Kri sa Smo lin ga, a i Alek san de ra Bat ne ra. Iz ve {}e mo na ja ~i sa stav, bez ob zi ra {to smo ve} osi gu ra li pr vo me sto u gru pi - ka zao je Fer gu son. Ju naj ted ima 12 bo do va, dok se Klu` bo ri sa tur skim Ga la ta sa ra jem za dru gu po zi ci ju ko ja ta ko |e vo di u osmi nu fi na la Li ge {am pi o na. Klub sa Old Tra for da je u pr vih 15 ko la Pre mi jer li ge pri mio ~ak 21 gol. - Znam da Vi di} od li~ no ra di sa na {im fi zi o te ra pe u ti ma. On je ve li ki bo rac i tak mi ~ar. Ima tu cr tu tvr do gla vo sti i upor no sti ko ja ga ~i ni ta ko do brim igra ~em - is ta kao je Fer gu son.

Od b ram b e n i fud b a l er Man ~e ster si ti ja Pa blo Za ba le ta na {a lio se na ra ~un sa i gra ~a Ma ri ja Ba lo te li ja i re kao da po ne kad po `e li da ga ubi je zbog eks cen tri~ nog po na {a wa. Za ba le ta je pri znao da je Ita li jan od do l a s ka u Si t i imao niz kon tro verz nih po te za, ali je na veo da je, upr kos sve mu, pred Ba lo te li jem ve li ka ka ri je ra. - Ot ka ko je Ma rio do {ao u klub na pra vio je ne ke do bre, ali i lo {e stva ri. On je po se ban igra~, ali i spe ci fi~ na li~ nost. Te {ko ga je raz u me ti, jer ni kad ne zna te ko ji mu je sle de }i po tez. Po -

Za ba le ta sma tra da je Ba lo te li sja jan fud ba ler

ne kad vam je sme {no ka da vi di te {ta Ma rio ra di, a po ne kad po `e li te da ga ubi je te zbog to ga. Ipak, on je ve li ka li~ nost - ka zao je Za ba le ta en gle skim me di ji ma. De f an z i v ac Si t i j a oce nio je da bi Ba lo te li, ka da bi se po tru dio, si gur no bio je dan od naj bo qih na pa da ~a na sve tu. - Ni ko ne raz u me Ba lo te li ja bo qe od na {eg me na xe ra Ro ber ta Man }i ni ja ko ji ga je tre ni rao u In ter u, a do veo ga je i u Si ti - do dao je Za ba le ta. Ove se zo ne Ba lo te li je za Si ti od i grao 15 utak mi ca i po sti gao tri go la.

Nejmar potvr|uje klasu Fud ba ler San to sa Nej mar po ka zao je i na sa mom kra ju bra zil skog {am pi o na ta za {to je je dan od naj tra `e ni jih fud ba le ra

sve ta u ovom tre nut ku. On je u po sled woj utak mi ci Bra zi le i ra od li~ nim po te zom odu {e vio pre pun sta dion „Vi la Bel mi -

Nej mar odu {e vqa va stru~ wa ke i na vi ja ~e

ro”, i po ko zna ko ji put do ka zao da je je dan od naj ta len to va ni jih igra ~a. San tos je na tom me ~u sa vla dao Pal me i ras sa 3:1, a Nej mar je bio dvo stru ki stre lac. Go lo ve je po sti gao u 23. mi nu tu iz pe na la, a po tom i u 39. mi nu tu. Klub iz Sao Pa u la {am pi o nat je za vr {io iz ne na |u ju }e lo {e, na osmom me stu. Nej mar je me ta br oj nih evrop skih klu bo va, me |u ko ji ma su Bar se lo na, Real Ma drid, êl si i PS@. Ne dav no je po go dak ovog iz vr snog fud ba le ra svr stan u naj u ì iz bor za naj lep {i gol go di ne. Gla so vi ma po se ti la ca zva ni~ nog saj ta Fi fe, ovaj po go dak na {ao se u naj u èm iz bo ru za na gra du „Fe renc Pu {ka{„, za jed no sa go lo vi ma Ra da me la Fal kaa i Mi ro sla va [to ha, a po bed nik }e bi ti pr o gla {en na sve ~a no sti 7. ja nu a ra u Ci ri hu.

SPORT

dnevnik

Azu ri ma pr vo me sto u gru pi

Opre znost ni je ma na

Ita li ja - Sr bi ja 10:4 (1:0, 3:1, 4:2, 2:1) D gru pa ^e tvr to ko lo: Ita li ja - Sr bi ja 10:4, Bra zil - Pe ru 19:4.

1. Sr bi ja 2. Ita li ja 3. Ka zah stan 4. Bra zil 5. Pe ru

4 3 3 3 3

3 3 1 1 0

0 0 0 0 0

1 0 2 2 3

62:22 53:16 21:52 35:33 27:45

9 9 3 3 0

Re zul ta ti A gru pa: SAD - Egi pat 14:4. Pla sman: 1. Ma |ar ska 6, 2. SAD 3, 3. Ka na da 3, 4. Egi pat 0. B gru pa: Ko lum bi ja - Hr vat ska 5:24, No vi Ze land - Austra li ja 6:10. Pla sman: 1. Hr vat ska 12, 2. Austra li ja 6, 3. No vi Ze land 3, 4. Ko lum bi ja 3, 5. Ju `na Afri ka 0. C gru pa: Uz be ki stan - Gr~ ka 5:26, Tri ni dad i To ba go - Ru mu ni ja 5:14. Pla sman: 1. Gr~ ka 9, 2. Ru mu ni ja 9, 3. Iran 3, 4. Uz be ki stan 3, 5. Tri ni dad i To ba go 0. kraja druge ~etvrtine, da bi Luka Kupido tri sekunde pre odlaska na veliki odmor odveo azure na 4:1. Iako su u nastavku na{i momci uspeli da postignu jo{ dva gola, Italijani su pove}ali prednost na pet razlike (8:3) pred posledwu ~etvrtinu. U posledwoj deonici Italijani su znala~ki odr`ali prednost i na kraju pobedili sa {este golova prednosti. U posledwem kolu po grupama Srbija }e danas biti slobodna, a onda u ~etvrtak slede borbe za plasman. Na{a D grupa ukr{ta se sa A grupom, a kako sada stvari stoje rival bi mogla da nam bude Kanada. G. M.

Po be dom nad {panskom La Rio hom (26:22), u re van {u 3.ko la EHF ku pa, ru ko me ta {i Voj vo di ne za vr {i li su takmi~ewe u Evropi, pa su se lo gi~ no okre nu li fini{u doma}eg {ampionata, gde ih u preostala tri ko la ko la do ~e ku ju Kolubaru i @elezni~ar i go stu ju Rad ni~ kom.Ve ~e ras u susretu 11.kola, na Slanoj bari, do~ekuju Kolubaru iz Lazarevca. Desno krilo Strahiwa Stan ko vi} ka ko pr ven stvo odmi~e pruà sve zapaènije partije, a wegov u~inak na svakoj utakmici je nemerqiv. Preostale su tri utakmice do kraja jeseweg dela, kakvi su va{i ciqevi: - Voj vo di na u sva ku utak mi cu ula zi sa è qom da po be di. Na kon eli mi na ci je u EHF ku pu, gde smo po ka za li da mo è mo da se no si mo sa eki pa ma iz kva li tet ni jih evrop skih li ga, fo ku si ra ni smo na za vr {ni cu Su per li ge. Osta le su tri utak mi ce i sva ka ko da po sle kik sa Par ti za na u Ka }u Stra hi wa Stan ko vi} sva ka po be da na ma zna ~i Tradicionalno Vojvodina i mno go. Dr ì mo sud bi nu u Kolubara igraju borbene i resvo jim ru ka ma i è qa svih zultatski neizvesne utakmice, nas je da do kra ja sve tri me pa i iz tog razloga Stankovi} ~a do bi je mo i uz to da ~e ka mo poziva na opreznost. kiks li de ra - ka zao je Stra - Kolubara je u prvenstvo hi wa Stan ko vi}, ko ji iz u{la bez najboqeg igra~a Vuutak mi ce u utak mi cu igra ~i}evi}a, ali je kostur ekipe sve bo qe. ostao nepromewen. Lazarev-

VOJ VO DI NA NS SE ME U ^E LENY KU PU GO STU JE U RU MU NI JI

Dok tor sa sta vio tim Odbojka{i Vojvodine NS seme novi evropski izazov (posle eliminacije iz CEV kupa) nastavi}e u ^elenx kupu, u okviru kojeg }e se u {esnaestini finala sastati sa rumunskom ekipom Unirea De`. U prvoj utakmici Novosa|ani }e biti gosti (danas u 17 ~asova po na{em vremenu), a revan{ je za sedam dana u Novom Sadu.

su mogli da ra~unaju na bolesnog Veselinovi}a, a jak grip, temperatura i bolovi u grlu sustigli su i kapitena Branka Roqi}a. Trener Salati} ne mo`e da ra~una ni na Vladimira Bo{ko}evi}a, a kao da sve to nije dovoqno, prst na {aci je povredio i sredwak Boris Martinovi}. Umesto Martinovi}a na put je po{ao mla|ani ^edomir Stankovi}, dok }e na prijemu, uz Mi-

Dra `en Lu bu ri}, adut No vo sa |a na

Mora se priznati da crvenobeli nisu imali ba{ sre}e uo~i puta u Rumuniju, po{to se klub pretvorila u „bolnicu“. Sticajem okolnosti, tim su sastavqali doktori, pa }e Vojvodina u De`u nastupiti bez tri osnovna prima~a. Naime, jo{ na utakmici sa \erdapom, Novosa|ani ni-

hajla Stankovi}a, igrati diza~ Nikola @ivanovi}. Na pitawe {ta o~ekuje u Rumuniji, s obzirom na novonastale okolnosti, trener Nikola Salati} je rekao: - Idemo da pobedimo. Moramo tako da razmi{qamo, da se prilagodimo situaciji i da pru`i-

mo maksimum od prvog do posledweg poena. Navikli smo na sve i sva{ta, pa }emo se vaqda nekako i s ovim nositi. Bi}e problema na prijemu, ali vide}emo kako }e se sna}i @ivanovi}. Wemu ta pozicija nije strana, jer je igrao kao prima~ servisa, s vremena na vreme, u mla|im selekcijama. Salati} je svestan da ih protiv Uniree, u ovakvim okolnostima, ~eka teàk zadatak. - Nemamo priliku da pogledamo Unireu na snimku, sve podatke koje imamo o igri na{eg rivala dobili smo kroz statistiku. Znamo da ulaù u odbojku, da nisu naivna ekipa i da su u posledwem kolu wihove lige dobili vode}u Konstancu. U ekipi iz Deà igraju dva na{a internacionalca, Gojko ]uk i Zaje~arac Sre}ko Risti}. Bi}e jako te{ko, a ako nam prijem bude ispod 30 odsto mislim da }emo mnogo mawe mo}i da u~inimo u tom susretu. No, verujem da imamo {anse. Sre}om, revan{ je u Novom Sadu, isto vaì pravilo zlatnog seta, a nadam se da }emo slede}e sedmice biti kompletni i spremniji – napomenuo je Salati}. M. R.

OD RE \E NI DO MA ]I NI SVETSKOG PRVENSTVA 2014.

Od boj ka {i u Poq skoj, da me u Ita li ji Na sastanku Takmi~arske komisije FIVB odlu~eno je da se SP 2014. u konkurenciji odbojka{a odr`i (od 3. – 21. septembra) u Poqaskoj, u Lo|u, Katovicama, Krakovu i Vroclavu. Na SP 2014. igra}e devet reprezentacija iz Evrope, ukqu~uju}i i organizatora. Sastankom Takmi~arske komisije FIVB predsedavao je Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS i potpredsednik FIVB i predsednik Takmi~arske komisije FIVB. Slobodan Milo{evi}, generalni sekre-

VOJ VO DI NA DO ^E KU JE KO LU BA RU

SVET SKO PR VEN STVO ZA OMLA DI N CE U PER TU

PERT: êlenx stadijum, gledalaca: 400, sudije: Aleksandresku (Rumunija) i Bartels (Australija). Igra~ vi{e: Italija 12 (3), Srbija 13 (1). ITA LI JA: Kavo, Espozito, Foqo 1, Foti 1, Fondeli 2, Alesiani, Dol~e 1, Bruni, Veloto 1, Busila}i 1, Kupido 3, Ku}ovilo, Viola. SR BI JA: Vitorovi}, Asanovi}, Maksimovi}, Gogov 1, Radulovi}, Ili}, Mandi} 1, Manojlovi}, Obradovi} 1, Tanaskovi}, Stojanovi}, Jak{i} 1, Doboànov. Posle tri pobede u grupi D, vaterpolisti Srbije su pretrpeli prvi poraz na Svetskom prvenstvu za omladince, koje se odràva u australijskom gradu Pertu. Izabranici Dejana Savi}a su u najva`nijem duelu u borbi za prvo mesto u grupi poraèni od Italije 10:4.Azuri su nadigrali na{e momke u svakom segmentu igre i zasluèno do{li do prvog mesta u grupi. Srbi su lo{e odigrali s igra~em vi{e i od 13 prilika iskoristili samo jednu. Samo su u prvoj ~etvrtini delfini bili ravnopravan rival. Posle nekoliko {uteva sa distance, koji nisu zadali puno posla golmanima, prvi su gol postigli Italijani preko Alesandra Velota u 6. minutu. U ovoj deonici na{i su ostali zbog crvenog kartona bez Nikole Radulovi}a, pa je ekipa do kraja igrali sa 12 igra~a. Sredinom drugog dela azuri su poveli 3:0 i ve} se tada nazirao pobednik. Srbi su preko Du{ana Mandi}a do{li do prvog gola tek minut pre

sreda5.decembar2012.

tar OSS, ~lan je Takmi~arske komisije FIVB kao tehni~ki ekspert. SP 2014. u konkurenciji odbojka{ica odigra}e se u Italiji. Utakmice }e se igrati u Rimu i Milanu, a za preostala ~etiri mesta kandidati su Verona, Trst, Modena, Ankona i Bari. Na SP 2014. u konkurenciji odbojka{ica igra}e 10 reprezentacija iz Evrope, ukqu~uju}i i organizatora. Ta~an datum Prvenstva bi}e saop{ten do kraja godine.

~ani igraju dugo zajedno, {to im je najja~i adut. Imaju opasna krila i kvalitetnog ~uvara mre`e i zato }emo u duel u}i bez potcewivawa, ali ambiciozni i uvereni da }e prevagnuti na{ kvalitet.Veoma je bitno da na vreme steknemo opipqivu prednost kako bi-

smo iz be gli ri zi~ nu za vr {nicu.Opreznost nije mana i zato nam ne pada napamet da unapred upi{emo bodove - istakao je Stankovi}. Utakmica Vojvodina - Kolubara igra se ve~eras u 18 ~asova, u hali na Slanoj bari. I. Gru bor

U SU SRET ME ^U ZA SVE SLO VEN SKU TI TU LU U ZRE WA NI NU

Pi per ski spre man Milan Piperski }e u svom rodnom Zrewaninu 15. decembra braniti po drugi put titulu sveslovenskog prvaka u verziji VBC. Istaknuti majstor ringa, borac koji svojim tempom, raznovrsno{}u i posve}eno}u ovom sportu pleni sve qubiteqe ple-

Li~ na kar ta Mi lan Pi per ski Na di mak: Pi per Da tum ro |e wa: 17. 12. 1981. Me sto ro |e wa: Zre wa nin Pre bi va li {te: Zre wa nin Na ci o nal nost: Sr bin Vi si na: 175 cm Ka te go ri ja: Vel ter Skor: 8-0-0 (3 KO) Ama ter ska ka ri je ra: 250 me ~e va, vi se stru ki {am pion Ju go sla vi je, Sr bi je, Sr bi je i Cr ne Go re, sre br na me da qa na Me di te ran skim igra ma Obra zo va we: di plo mi ra ni sport ski tre ner menite ve{tine pred svojim navija~ima, na bokserskoj ve~eri, u~ini}e sve da jo{ jedan spektakl, organizovan od strane Balkan boksinga, ostane publici u se}awu. Milan Piperski je u fazi zavr{nih priprema, spreman je, a po sopstvenim re~ima pru`i}e svojim sugra|anima vrhunsko u`ivawe. Milan }e za protivnika imti Slovaka Ferenca Zolda (27), koji iza sebe ima 30 profi me~eva, od toga 17 pobeda. - U svaki duel, u svaki me~ ulazim s jednim, jedinim ciqem, a to je da savladam protivnika. Ne in-

Mi lan Pi per ski se spre ma za me~ sa Fe rencom Zol dom

teresuje me odakle je, kakav je borac, koliko je uspe{an. Ja se spremam da u ringu pokaèm i dokaèm da sam ja~i, brì, raznovrsniji - isti~e raspoloèni Milan. Piperski se u Balkan boksingu pokazao i dokazao. Za svaki me~ se sprema fanati~no, svestan da protivnik traì i najmawu gre{ku, slabost, nespremnost. - Jasno je da svaki protivnik prvo analizira rivala, traì mu slabe ta~ke u tehnici i taktici. To ~inimo moj stru~ni {tab i ja. Poku{avamo da prona|emo te slabe ta~ke i da to okrenemo u na{u korist. Naravno da je na pripremama i u teoriji sve isplanirano, ali na ringu sve ono {to si se dogovorio sa svojim stru~nim {tabom mora{ da pretvori{ u delo. Oba borca u ring ulaze s istim ciqem, a to je pobeda.

[ta odlu~uje? - Odlu~uju fizi~ka i psihi~ka snaga, tehnika, voqni momenat... Siguran sam da imam velike {anse, smatram da sam boqi od Slovaka. U svakom slu~aju, ja sam maksimalno pripremqen, u formi sam i s nestrpqewem ~ekam ovaj me~. Naravno, samouveren sam i o~ekujem pobedu. Da se razumemo, ne potcewujem rivala, uvaàvam ga, ali u Zrewaninu ne}e biti dileme kome }e sudija, na kraju, podi}i ruku. Zato pozivam sve prijateqe boksa da do|u u zrewaninsku halu i prisustvuju ovom bokserskom spektaklu, za ~iju organizaciju veliku zahvalnost dugujem kako Gradu Zrewaninu, Balkanboxingu, tako i Hemofarmu, koji veliku pa`wu poklawa unapre|ewu i o~uvawu zdravqa, podràvaju}i sport i sportiste kao najboqi promoter zdravih ìvotnih navika i zdravih stilova ìvota – istakao je Piperski.

RA FAEL NA DAL UO^I TUR NI RA U MEL BUR NU

Ne ma ~u da, ne }u osvo ji ti tro fej [panski teniser Rafael Nadal, koji je od juna odsutan zbog povrede kolena, ka`e da `eli da nastupi na Otvorenom prvenstvu Australije, ali da ne o~ekuje previ{e. - Voleo bih da se vratim u januaru, ali te{ko da }u pobediti u Melburnu. Ne postoje ~uda. Na prvim turnirima po povratku na teren ne}u razmi{qati o rezultatima - rekao je Nadal. On je naglasio da mu je najva`nije da se {to pre oporavi i naveo da bi mogao da zaigra ve} 27. decem-

bra u Abu Dabiju, odnosno vi{e od dve nedeqe pre po~etka prvog grend slema u sezoni. - Proritetni ciq mi je da se oporavim {to je mogu}e pre, stalno imaju}i na umu da moja karijera treba jo{ da traje, a ne da se zavr{i za godinu dana - rekao je Nadal. ^etvrti teniser sveta je istakao da mu je prvenstveno namera da u Monte Karlo stigne sto odsto spreman, kako bi mogao da se pripremi za Rolan Garos.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda5.decembar2012.

@EN SKI SVET SKI [AM PI O NAT

Ana U{e wi na {am pi on ka Svetski {ampionat za `ene je odigran u Kanti Mansijsku od 11. novembra do 2. decembra. Najboqe 64 {ahistkiwe sveta su igrale na takmi~ewu koje se sastojalo od {est nokaut me~eva od po dve partije. U finalnom me~u igrale su Ana U{ewina i Antoaneta Ste-

fanova ~etri partije, rezultat je bio 2:2, pa je odigran mini me~ u ubrzanom {ahu, koji je U{ewina dobila sa 1,5:0,5 i ona je prva Ukrajinka koja je postala svetska {ahovska {ampionka. Ana U{ewina, 15. svetaka {ampionka, je ro|ena u Harkovu, ima 27 godina, titulu `enskog velemajstora i mu{kog internacionalnog majstora. Elo rejting joj je 2452. LON DON ^ES KLA SIK

Eli ta na oku pu U Olimpijskom konferencijskom centru u Londonu po~eo je 4. London ^es-klasik. Ucesnici turnira su Magnus Karlsen, igra~ broj jedan prema rejtingu, Vi{i Anand, svetski {ampion, zatim olimpijski {ampion Levon Arowan, biv{i svetski {ampion Vladimir Kramnik, najboqa {ahistkiwa na svetu Judit Polgar i jedan od najagresivnijih {ahista dana{wice Hikaru Nakamura. Posle dva odigrana kola, po fudbalskom bodovawu (3 poena za pobedu, 1 za remi, 0 za poraz) u vo|stvu su Kramnik i Karlsen sa po 6 poena, slede Adams i Nakamura sa po 3 poena, Anand, Mek{ejn, Polgar i Xons po 1 poen i Arowan bez poena. TRO FEJ BE O GRA DA

Po bed nik Ta mir Na ba ti Na turniru u Obrenovcu, pod nazivom Trofej Beograda, u~estvovalo je 178 igra~a (12 velemajstora, 11 internacionalnih majstora, 27 Fide majstora, itd). Posle 9 odigranih kola na deobi prvog mesta zavr{ili su Tamir Nabati (Izrael) i Dalibor Stojanovi} (BiH), ali je trofej pripao Izraelcu zbog boqih dodatnih kriterijuma. Na{ najuspe{niji igra~ bio je velemajstor Goran M. Todorovi} na 6. mestu. Plasman: 1-2. Nabati, Stojanovi} 7,5, 2-6. Atalik, Kislinski, Dren~ev, G.M. Todorovi} 7, 7-14. En~ev, Ermenkov, Nenezi}, Abramovi}, Skurihin, Lukovi}, Rajkovi}, Savi~evi} 6,5, itd. PRO BLEM BR. 418

Be li da je mat u dva po te za A. Kremer 1922.

Re{ewe problema br.417 (Ro ger Di ot, L’E}i qu ie r de Pa ris, 1953.) sa pozicijom: beli – Kd3, Ta5, Lc7, Sd7, pe{ak c2; crni – Kb4, pe{ak b7; je 1.Sb8! Na 1…b6 sledi 2.Sc6 mat. Na 1…b5 sledi 2.Sa6 mat.

FI DE PRA VI LA [A HA

Pro mo ci ja pe {a ka i ko wa U toku posledwe [ahovske olimpijade u Istanbulu je odr`an Kongres FIDE. Jednom u ~etiri godine [ahovski pravilnik se mo`e revidirati. Ustvari, neki ~lanovi Komisije za pravila su po~eli da pripremaju svoje predloge pre skoro godinu dana. U aprilu je bio sastanak savetnika Komisije za pravila u Lozani, a sekretar Komisije je imao sastanak sa funkcionerima Ameri~ke {ahovske federacije (USCF) da razgovaraju o razlikama izme|u FIDE pravilnika {aha i pravila USCF. Namera je bila da se utvrdi da li je mogu}e da imaju ista pravila u SAD i u ostatku sveta. Evo jedne od usvojenih izmena pravilnika. Ina~e sve promene stupaju na snagu 1. jula 2013. godine. ^lan 3.7.3: Kada pe{ak stigne na najdaqi red od wegove po~etne pozicije mora biti zamewen, kao deo istog poteza na istom poqu, za novu kraqicu, topa, lovca ili skaka~a iste boje. Igra~ev izbor nije ograni~en na figure koje su prethodno uzete. Ova razmena pe{aka za drugu figuru se naziva „promocija“ i delovawe nove fi-

REJ TING TUR NIR U ZRE WA NI NU

gure je trenutno. Ovo je stvarni tekst ^lana 3.7.e. Prakti~no kako }e igra~ promovisati vr{i se na dva razli~ita na~ina: 1) Pe{ak se pomera do posledweg reda, zatim se skida sa table, i kona~no se nova figura stavqa na poqe promocije, ili: 2) Pe{ak se skida sa pretposledweg reda a nova figura se stavqa na poqe promocije. Postoje sudije koje smatraju da je drugi na~in promocije ilegalan, i u brzopoteznoj partiji ~ak progla{avaju da je partiju izgubio igra~ koji promovi{e pe{aka na ovaj na~in. Ustvari, ne postoji ni{ta pogre{no u ovoj vrsti promocije zato {to u oba slu~aja imamo istu poziciju na tabli. Da bi se izbegla situacija koja je gore opisana, dodata je slede}a re~enica ^lanu 3.7.e: Pe{ak mo`e da se skine sa table a nova figura se stavqa na odgovaraju}e poqe po bilo kojem redosledu. A {ta je sa rokirawem? Ako igra~ po~ne potez topom a zatim kraqem, mi }emo tako|e do}i do iste pozicije. To je istina, ali, na primer: Th1-f1 je tako|e legalan potez, i mogu}e je zbuniti protivnika kada se odi-

gra Tf1 a posle jednog minuta ili ~ak vi{e odigra kraq sa e1 na g1. Zna~i, ostaje da se kraq preme{ta sa svog po~etnog polo`aja za dva poqa prema topu na wegovom po~etnom poqu a zatim se taj top prenese na poqe koje je kraq upravo pre{ao. E moj Gijsene! Nije da je to bilo ba{ mla}ewe prazne slame, ali bilo je i mnogo konkretnijih mogu}nosti za delovawe Komisije. Naprimer: Igra~ gubi partiju ako ne odigra propisani broj poteza u dodeqenom vremenu (pad zastavice). Me|utim, partija je remi, ako je pozicija takva da igra~ ne mo`e matirati protivni~kog kraqa bilo kojom serijom legalnih poteza. Hajde sada ovaj ~lan (6.9; Ad2) da banalizujemo u praksi: 1) Igra~ A ima samo kraqa i kowa a wegov protivnik samo kraqa = remi. 2) Igra~ A ima samo kraqa i kowa a wegov protivnik ima kraqa i, na svoju nesre}u, jo{ „pola table figura“ i padne mu zastavica, dobija igra~ A! Taj drveni trojanac je dostojan slave svog legendarnog pretka! Ipak, kowi tu ni{ta nisu krivi, zar ne? Ili jesu? B. Dan ko vi}

TU RNIR P AR OVA U SO MB ORU

Br a}a P ezeq na jb oqi

Lev na ji} u vo| stvu U Zrewaninu je na Berger turniru TKM-a ostalo da se odigra jo{ jedno kolo. Vo|stvo na tabeli preuzeo je Fide majstor Pavle Levnaji} posle pobede nad Bodirogom i miroqu bi ve igre ve le maj sto ra Ilin~i}a. To je iskoristio i mk Mla den [tr bac ko ji se probio na drugo mesto. Ilin~i} i Bodiroga imaju po jednu odlo`enu partiju, pa se nakon odigravawa tih partija mogu o~ekivati i promene na trenutnom plasmanu u vrhu tabele. Senku na ovaj dobro organizovan turnir bacio je Fide maj stor Ni ko la Vaj di} za to {to je na pu stio tur nir bez obrazlo`ewa. Plasman posle 8. kola: 1. Pavle Levnaji} 6, 2. Mladen [trbac 5,5, 3. Zlatko Ilin~i} 5 (1), 4-5. Radivoj Vuki} (1), Radivoj Peri{i} 4,5, 6. Predrag Bodiroga 4 (1), 7. Radislav Jankov 3,5 (1), 8. Dragan Lali} 3, 9-10. Nikola Vajdi}, Danilo Besede{ 1.

U organizaciji Somborskog op{tinskog saveza {ahovskih klubova, odigran je zanimqiv ekipni vikend turnir parova. Ekipu su sa~iwavala 2 igra~a. To je prvi turnir takve vrste u Vojvodini. U~estvovalo je 19 ekipa iz celog Zapadnoba~kog okruga. Igralo se 15 minuta po igra~u u 7 k- Br a}a N ovak i S in i{a P ezeq (l evo) ola. Prve ~etri ekipe su nov~ano @eqko Martinovi} 7 (8), 8-10. Ilnagra|ene kao i najuspe{nije t- ija Vlaisavqevi} - Vajo Rapai}, Jable. Zanimqivo je da su na turn- elena Milivojevi} - Jasmina Miliru u~estvovali i porodi~ni par- ivojevi}, Dragoqub \uri} - Milan ovi: bra}a Pezeq, bra}a I|u{ki, Bakula 7 (7,5), 11. Slobodan Cvetksestre Milivojevi}, kao i otac i ovi} - Zoran Pe{i} 7 (7), 12. Nik}erka Gaj~in. Sudija turnira je ola @ivanovi} - Sini{a Skrobbio Dragan Mili}evi}. owa 7 (6,5), 13. Aleksandar NovakPlasman: 1. Novak Pezeq - Sin- ovi} - Nemawa Sadovski 7 (5,5), 14. i{a Pezeq 11 (10,5), 2. Rajko Mir- Marina Gaj~in – Sini{a Gaj~in 6 anovi}- Dragomir Soki} 10 (9,5), 3. (5,5), 15-16. ^edomir Soki} - Qubo Ivan Kolompar - Simana Matk- Vlahovi}, Du{an M. Popovi} - Povi} 10 (8,5), 4. \uro Z|elar - Bra- eri{a Radovi} 6 (4,5), 17-18. Onko ]opi} 10 (8), 5. Nenad Vladis- gwen I|u{ki - Aleksandar I|avqevi} - Nino Serdar 9 (8), 6. M- u{ki, Aleksandar Mojze{ - \or|e iodrag [quki} - Bo`idar Ivan~- \uro{ev 6 (4), 19. Miodrag [a{i} evi} 8 (8,5), 7. Travica Robert - - Jan Pavlik 3 (1). D. M il i} evi}

TUR NIR DE CE „[AH U [KO LE”

Bo ja na, Te o do ra i Lu ka mak si mal ni U novosadskoj Osnovnoj {koli “\or|e Nato{evi}” 18. put odràn je turnir dece, pod nazivom [ah u {kole, u organizaciji [K Dnevnik i [ahovske {kole Kapablanka, pod dirigentskom palicom @eqka Medara. Sto de~aka i 31 devoj~ica igrali su u pet grupa: pred{kolci i prvi razred, mla|i de~aci i devoj~ice od 2-4. razred i stariji de~aci i devoj~ice od 5-8. razreda. Turnir je posetio Predrag Svilar, ~lan Gradskog ve}a za duèn za sport. Najuspe{niji su po tradiciji nagra|eni peharima, medaqama i {ahovskom literaturom. Op{ti utisak je da je ovo bio jo{ jedan u nizu uspe{no organizaovanih turnira u reìji Fide majstora, trenera i pedagoga @eqka Medara. \a ci pr va ci i pred {kol ci: 1-3. Slavko Ugqe{i}, Lav Paj~in, Marija Stankovi} 5, 4-8. Uro{ Milakovi}, Lazar \or|evi}, Kristian Lupsor, Lazar [tula, Du{an Markovi} 4, 9. Ogwen Kostadinovi} 3,5, 10-14. Marko Galovi}, Milan Gagi}, Marko Pe{i}, Jovan ]alasan, Du{an Vasi} 3, 15-18. Maksim Stojkovi}, Marko Sala{ki, Vidak Stepanovi}, Milo{ Jonez 2,5, itd. Mla |e de voj ~i ce: 1. Bojana Robal 6, 2. Mia Mi}in 4,5, 3-5. Ma{a Milivojevi}, Milana Jovanovi},

Ivana Peri{i} 4, 6-7. Tijana Ostoji}, Duwa Ostoji} 3,5, 8-11. Tara Stoli}, Tamara Gr~i}, Marjana Klinac, Branka Jawu{evi} 3, 12-14. Nina Le~i}, Jovana Obreni}, Milica Vu{ovi} 2,5, itd.

Mla |i de ~a ci: 1. Dejan Omorjan 5,5, 2-6. Vuka{in Gr~i}, Ilija Vukovi}, Aleksa Savin, Milo{ Stankovi}, Marijana Bili} 5, 7. Ilija Serafimovi} 4,5, 8-15. Jakov Petri}, Stefan Lon~arski, Sergej Vla{kali}, Jovan Vrane{, Dimitrije Blanac, \or|e Dragi}evi}, Aleksandar Zdravkovi}, Vuk Serbula 4, 16-19. Ivan Groznica, Aleksa Zubac, Marko Maro{an, \or|e Sabo 3,5, 20-34. Nikola Bo{kovi}, Du{an Bran~i}, Filip Lon~arski, Aleksa Stojkovi}, Mirko Bukinac, ^edomir \urin, Boris Glu{~evi}, Veqko Radi}, Ogwen @ivkovi}, Gavrilo

@ivkovi}, Andrej Nikoli}, Mihajlo Slavuq, Marko Simi}, Nikola Stanisavqevi}, Aleksa [upica 3, 35. Teodor Pani} 2,5, 36-44. Teodor Stan~in, Luka Mani}, Dario Avramov, Boìdar Mileti}, Aleksandar Milo{ev, Aleksej Barto{, Nikola ]ur~i}, Mihajlo Petrovi}, Veqko [krbi} 2, itd. Sta ri je de voj ~i ce: 1. Teodora Raci} 6, 2. Petra Supi} 4,5, 3. Marina Robal 4, 4. Dragana \ori} 3,5, 5. Nina Udovi~i} 3, 67. Helena Vojinovi}, @eqana Peruni~i} 2,5, 8. Jovana Peruni~i} 2, 9-10. Dragana Stojanovi}, Tea Simi} 1. Sta ri ji de ~a ci: 1. Luka î~a 6, 2-3. Igor Nedeqkovi}, Stefan Majstorovi} 5, 4-9. Branislav [obot, Predrag \ori}, Pavle Jovanovi}, Filip Despi}, Luka [erbexija, Dejan Jeli~i} 4, 10-12. Jovan [erbexija, Luka Kqaji}, Jovan Pribi}evi} 3,5, 13-17. Milanko Bili}, Branislav Mili}evi}, Milan Boì}, Andrija Stani{i}, Du{an Predojevi} 3, 18. Nemawa Sretkovi} 2,5, 19-25. Gojko Joki}, Vuk Peruni~i}, Aleksandar Simonovi}, Stefan Alavawa, Jovan @ivkov, Uro{ \erman, Vladan Vukadinovi} 2, 26-27. Filip Glu{~evi}, Milo{ Vu~kovi} 1, 28. Luka Vuksanovi} 0.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Lek ci ja za mla de Na FIDE Gran-pri turniru koji se igra u Ta{kentu Aleksander Morozevi~ je u sedmom kolu iznenadio svog protivnika u otvarawu izborom retke varijante {eveni{ke sicilijanke. Karjakin nije mogao da se seti svoje analize i posle 14.Lf3 Lc6 crni je uspeo da izjedna~i poziciju. U topovskoj zavr{nici beli je nastavio da igra u objektivno remi poziciji, ali je posle {est sati igre Morozevi~ prevideo `rtvu topa 53.Tc6. Nastala je forsirana varijanta posle koje je crni nastavio partiju u izgubqenoj poziciji.

gru i sada je pasivna odbrana veoma neprijatna. 43...Tf7 44.Kf3 g5 45.b4 g4+ 46.h:g4+ f:g4+ 47.Ke4 Kg5 48.b5 .Majoritet belih pe{aka na daminoj strani stavqa Morozevi~a u ozbiqne probleme. Wegova kontraigra na kraqevoj strani nije brza. 48...a:b5 49.c:b5 h5 50.a6 Te7+

Kar ja kin – Mo ro ze vi~ Sicilijanka (B85)

1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 Dc7 6.Le3 a6 7.Le2 (7.Dd2 Sf6 8.0–0–0 Le7 9.f3 Karjakin je igrao protiv Morozevi~a u 2009. godini. Ta partija je rezultirala lepim razarawem crne pozicije na kraqevoj strani, ali pretpostavqam da je danas Sergej tra`io mirniji pristup.) 7...Sf6 8.0–0 Le7 9.f4 d6 10.a4 0–0 11.Kh1 [eveningen poboq{awe se poku{ava s vremena na vreme. Naravno, najpoznatiji primeri toga su partije odigrane tokom 80-tih godina u kojima je Kasparov predlagao mnoge sjajne ideje za crnog. 11...S:d4!? Neobi~no, ovaj potez trebalo bi da je inferioran. (11...Te8 je glavna varijanta, nakon {to beli ima mnogo opcija, ukqu~uju}i i smelu `rtvu sa 12.a5!) 12.D:d4 Ld7 13.e5 Se8 14.Lf3 Lc6 15.Db6 L:f3 16.T:f3 Mo`da je ovo napredak, iako prirodno, potez je ne{to preurawen. Pitawe za crnog u ovoj poziciji je razvoj wegovog e8-skaka~a. Kada bi to re{io on bi imao boqu pe{a~ku strukturu i dobre strate{ke perspektive u svakoj zavr{nici. 16...Tc8 17.a5 Dc6 18.Sa4 f6!

Forsira izmenu u centru kako bi omogu}io da se crni skaka~ vrati u igru. 19.e:d6 S:d6 20.D:c6 T:c6 21.Lc5 Te8 (21...Kf7! izgleda kao boqe re{ewe da u~ini istu stvar: odbranu lovca na e7.) 22.Td1 Se4 23.L:e7 T:e7 24.c3 e5 25.Kg1 e:f4 26.T:f4 Neka ovo bude lekcija za one mlade koji misle da zavr{nice nisu va`ne i da je lako remizirati jednake zavr{nice. Iako nijedna strana nema prednost u poziciji, zavr{nica nije ni malo naivna a Karjakin dokazuje to brzo. 26...g6 27.Tf3 f5 28.Tfd3 Sc5 29.S:c5 T:c5 30.Td5 T:d5 31.T:d5 Kf7 32.Td6 Kg7 Opasno, 32...Te6 je bilo boqe. 33.Kf2 Kh6 34.Kf3 Kh5 Mo`da je Morozevi~ previ{e samo-kreativan. Posledwih nekoliko poteza su u najboqem slu~aju - neobi~ni. Kraq malo {ta radi na h5 i sada beli zapo~iwe vezivawe na daminoj strani. 35.Tb6! Kg5 36.g3 Tc7 37.h3 Td7 38.c4 Td3+ 39.Kf2 Td7 (39...f4 40.g:f4+ K:f4 41.T:b7 T:h3 42.c5 Ke5 su jo{ uvek obuzdavaju}i.) 40.Ke3 Te7+ 41.Kf3 Tc7 42.b3 Kh5 43.Kf4 Crni je propustio svije prilike da stvori kontrai-

51.Kd3! Stra{an potez! Hajde da razmislimo za{to je odigrao ovaj potez a ne bilo koji drugi. (51.Kd5 b:a6 52.b:a6 h4! i crni sada ima kontraigru koja bi o~igledno bila dovoqna. (52...Te3!?=) ; 51.Kd4 b:a6 52.b:a6 h4 53.Tb5+ Kh6 54.Ta5 h:g3= 55.a7?? g2 i crni dobija jer wegova dama izlazi sa {ahom!) 51...Td7+! Dobra provera. Beli bi trebao ponovo da se vrati na g2 u skloni{te, ali je malo verovatno da bi mu to donelo pobedu. Karjakin gura napred. (51...b:a6 52.b:a6 h4 53.Tb5+ Kh6 54.Ta5 h:g3 55.a7 g2 56.a8D g1D 57.Df8+ i crni kraq bi brzo bio matiran.) 52.Kc4 (52.Ke3!? b:a6 53.b:a6 Te7+ 54.Kf2 Tf7+ 55.Kg2 Ta7 (55...Tf5 56.a7 Ta5 57.Tb5++-; 55...Kf5 56.Tb5+ Ke4 57.T:h5 Ta7 58.Ta5 a po{to kraq ne moè da se vrati, verujem da je beli dobijen.) 56.Tb5+ Kh6 57.Ta5 Kg6 58.Kf2 Kf7 59.Ke3 Kg6 60.Kd4 Kh6 61.Kd3 Kg6= îm beli kro~i na c-liniju crni `rtvuje pe{aka sa h4) 52...Tc7+?? Gre{ka koja je lepo ka`wena. Moro je jo{ mogao da odrì remi sa 52...b:a6 53.b:a6 Ta7! 54.Tb5+ Kh6 55.Ta5 h4! 56.g:h4 g3 i remi je o~igledan. 57.Kb5 g2 58.Ta1 Kh5 59.Tg1 Tg7!=) 53.Tc6!!+-

Grom iz vedra neba. Naravno, da je Moro predvideo wegov potez nikada ne bi igrao Tc7+. Sada je sve gotovo, uzimawe topa je sasvim o~igledan tabu. 53...b:c6 (53...Te7 54.Tc5+ Kf6 55.a7 o~igledan kraj) 54.b6 Tc8 55.b7 Tb8 56.Kc5! Kakva preciznost! 56...h4 57.a7 T:b7 58.a8D Th7 59.Dg8+ Kh6 60.g:h4 Tg7 61.Dh8+ Kg6 62.h5+ Kf7 63.h6 Tg5+ 64.Kd6 g3 65.Dh7+ Kf6 66.De7+ Kf5 67.D:g5+ Prosta taktika za zavr{etak partije, ali naravno, i svi drugi potezi dobijaju. 67...K:g5 68.h7 Morozevi~ je pokazao svoju klasu u topovskoj zavr{nici ranije protiv Karuane na ovom turniru. Ovaj put, on je bio na pogre{noj strani odbrane, a kada je gotovo dostigao svoj ciq, bolna gre{ka je sru{ila wegovo vo|stvo na turniru. 1:0. Komentar: A. Ra mi rez Pripremio: B. Dan ko vi}

OTVO RE NO PR VEN STVO BA^ KE TO PO LE

Du et na vr hu

U organizaciji SO Ba~ka Topola, u prostorijama Crvenog krsta, uz tehni~ku podr{ku {ahovskih klubova doma}eg BT[K-a, Ba~ke iz Pa~ira i [K @aki Jo`ef« iz Stare Moravice, igra se otvoreno prvenstvo Ba~ke Topole, na kome su uzeli u~e{}e igra~i iz Severnoba~kog regiona. Posle 6 odigranih kola poveli su Miomir Tovilovi} i Stevan Sr|anov sa po 5 poena. Jovana Maxgaq iz Stapara je najprijatnije iznena|ewe turnira sa 4 osvojena poena, a iza sebe je ostavila dosta iskusnije majstorske kandidate. Plasman posle 6. kola: 1-2. Tovilovi}, Sr|anov 5, 3-4. Vlahovi}, D. Soki} 4,5, 5-9. Manojlovi}, Vrani}, Maxgaq, Raoni}, Vu~eli} 4, 10-15. A.N. Na|, Pajzer, L. Tomik, Hala{i, Vadoc, Matko 3,5, 16-20. \urica, Seme{i, Jawu{evi}, [. Farka{, Ko{a 3, 20-26. M. Tot, Aleksi}, Holobica, A. Korponai, [oqmo{i, Sabo 2,5, 27-30. Vu~i}, A. Kova~, J. Juhas, Foldi 2, 31-32. V. Miqkovi}, Orcik 1,5, 3335. Ba~a, Daj~, Miklo{ 1 poen.

kULTURA

dnevnik

sreda5.decembar2012.

У МАТИЦИ СРПСКОЈ ОБЕЛЕЖЕНА СТОГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА МИЛИВОЈА НИКОЛАЈЕВИЋА

Прворазредни цртач и цењени управник Сликару, управнику Галерије Матице српске и председнику Матице српске Миливоју Николајевићу, било је посвећено предавање, одржано јуче у Матици српској, поводом стогодишњице његовог рођења. Предавање је одржала садашња управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић, ауторка монографије о Миливоју Николајевићу (1912-1988), објављене пре десет година поводом 90 –годишњице његовог рођења. Николајевићу, једном од најзначајнијих матичара и великих заслужника ове институције које с пијететом ваља помињати, како је истакао, поздравне речи јуче је посветио председник Ма-

тице српске Драган Станић, указујући на његову биографију и значајне функције које је обављао, али и сликарску каријеру. Николајевић је, по Станићевим речима, прворазредни цртач, веома убедљив колориста, такође и радознали истраживач разних ликовних техника. Не може се о Миливоју Николајевићу говорити само као о сликару, или о управнику Галерије Матице српске и Матичином председнику напоменула је Тијана Палковљевић, указујући у свом предавању да је све то код њега творило јединствену целину. Од 1948, када је постављен за првог управника ГМС, паралелно је текла и развијала

се његова сликарска каријера, и управничка, у којој, уз пуно умешности, успева да у новим околностима након рата задржи углед и нађе ново место тој институцији у културном животу, организујући и историјске, али и изложбе савремених аутора. Николајевић је за собом оставио фантастичну документацију, подсетила је Тијана Палковљевић, наводећи да је, радећи магистарски рад о њему, обрадила 3.310 предмета, као и велики број текстова које је писао, и докумената, а све то указује и на његов развојни пут уметника, као и на цењеног прегаоца на челу значајних културних институција. Н. Пејчић

Фото: Б. Лучић

НА ФЕСТИВАЛУ У ШПАНСКОМ ГРА ДУ МЕРИДИ

НА 43. СУСРЕТИМА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ЛУТАКА У СУБОТИЦИ

Гран при Паскаљевићевом филму

Мирославу Радоњићу награда „Бошко Зековић”

Филм „Кад сва не дан„ Го ра на Па ска ље ви ћа осво јио је Гран при за нај бо љи филм и на гра ду пу бли ке на упра во за вр ше ном Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу у шпан ском гра ду Ме ри да. У кон ку рен ци ји од 12 оства ре ња из САД, Фран цу ске, Пољ ске, Ар ген ти не и Шпа ни је так -

ми чи ли су се фил мо ви ко ји joш ни су при ка за ни у Шпа ни ји. У кон ку рен ци ји са Па ска ље ви ће вим фил мом био је и филм „Blancanieves„ Па бла Бер ге ра, ко ји ове го ди не пред ста вља Шпа ни ју за на гра ду Оскар за нај бо љи филм из ван ен гле ског го вор ног под руч ја. „Кад сва не дан„ је

срп ски кан ди дат за Оска ра у ис тој ка те го ри ји. Па ска ље ви ће во оства ре ње би ће при ка за но по чет ком иду ће го ди не на фе сти ва ли ма у Ге те бор гу, Хонг Кон гу и Ис тан бу лу, а по че ће да се при ка зу је у ви ше гра до ва Шпа ни је. Бе о- град ска пре ми је ра је 24. де цем бра.

БИОСКОП

Све је повезано „Атлас облака“ је један он најнеобичнијих филмова икада снимљених. Чувени критичар Чикаго Сан Тајмса Роџер Еберт описао га је, цитирајући Черчилову мисао о Русији, као „загонетку, умотану у

мистерију, унутар енигме“, и оценио га са највишом оценом. Овај колосални пројекат – најскупљи независни филм до сада – превазилази конвенције традиционалног комерцијалног филма и представља фасцинантно остварење уметничке визије и амбиције.

Током скоро три сата трајања, „Атлас облака“ успева да надвиси монотонију и баналност и упркос сложеној нарацији пуној дубоко спиритуалних порука, бројним паралелним

радњама које се кроз време и простор протежу у огромном распону – и упркос мноштву јунака које кроз невиђен обим трансформација носи само неколицина глумаца (Том Хенкс, Хале Бери, Хју Грант, Сузан Сарандон...).

Аутори филма „Атлас облака“ са великом посвећеношћу пренели су садржај истоименог бестселера Дејвида Мичела из 2004. године, који је био у најужем избору за награду „Букер“, прилагодили га филмском језику али сачували и специфичност приповедања. Шест наизглед неповезаних и засебних прича, жанровски и стилски потпуно различитих (колонијална пустоловина, мелодрама, духовита шунд-прича, политички трилер, хакслијевски Sci-Fi и постапокалиптична авантура), спојене су у динамично дело фрагментарне структуре. Браћа, односно брат и сестра Енди и Лана Вачовски творци „Матрикса“ (1999) и сценаристи „В као вендета“ (2005), филмова који су остварили статус културолошких феномена, а са друге стране, Том Тиквер, режисер култног „Трчи Лола, трчи“ (1998) и филма „Парфем“ (2006), овим остварењем „на велика врата“ увели су познату идеју о повезаности свих судбина на свету, створивши тако још једно предреволуционарно штиво за широке масе, готово лирске раскоши и алхемијске снаге. Даниел Мандић

ПРОМОЦИЈА СУТРА У НОВОСАДСКЈ КЊИЖАРИ „БУЛЕВАР БУКС”

Антологија хиспаноамеричке приче Прва двотомна антологија хиспаноамеричке приче XX и XXI века на српском језику, чији је издавач београдска кућа „Танеси“, биће представљена сутра у 13 часова у књижари Булевар Букс на Булевару ослобођења 60 у Новом Саду. У разговору ће учестовати књижевник Угљеша Шајтинац, приређивач и преводилац Бојана Ковачевић Петровић, преводилац Јелена Лагатор, Ненад Симоновић и Симон Симоновић из издавачке куће „Танеси“. Приређивач Бојана Ковачевић Петровић указује да у антологији читаоци имају прилику да стекну до сада најсвеобухватнију слику о плодној приповедној књижевности тог континента. Шири избор, који је обухватао све значајне приповедаче с територије Хиспанске Америке, сведен је на 50 писаца који су се квалитетом приче, значајем опуса и субјективним параметрима приређивача уклопили у концепцију Антологије. За разлику од већине антологија у којима је прибегавано територијалном груписању аутора, приређивач се овога пута одлучио за хронолошки редослед према годинама рођења писаца, с идејом да први том обухвати кратке приче и

приповетке безмало целог XX века, док би у другом, поред познатих имена хиспаноамеричке књижевности, значајно место заузимали млађи аутори, многи још увек непознати нашој читалачкој публици, али већ афирмисани и награђивани на хиспанском књижевном тлу. У Антологији, која носи назив „Вечита смрт од љубави јача” по истоименој причи Гарсије Маркеса, су писци из 14 земаља, а највише их је из књижевно најплоднијих

земаља Хиспанске Америке: Аргентине (10) и Мексика (10), потом Перуа (6), Кубе, Чилеа и Уругваја (4) итд. Најстарији од њих (Леополдо Лугонес) рођен је 1874, а најмлађи (Сантјаго Ронкаљоло) 1975. Приче су разнолике: од магичног реализма до сурове стварности Латинске Америке, прожете дрогом и криминалом, од суше и сиромаштва до хипи покрета и фантастике. Има писаца чија имена зна читав свет: Борхес, Кортасар, Фуентес, Гарсија Маркес, Варгас Љоса, и оних за које ће многи читаоци први пут чути: Едмундо Пас Солдан, Сантјаго Ронкаљоло, Сиро Алегрија. У Антологији се налази 50 прича које је превело 19 преводилаца. Половину, тачније 26 превода потписује приређивач Бојана Ковачевић Петровић, а ту су и врсни преводиоци попут Александре Манчић, Драгане Бајић и професора Далибора Солдатића, али и млади којима су ово први професионални преводи: Јелена Лагатор и Ана Руднички. Уредник библиотеке „Светска књижевност” је Симон Симоновић, а ликовно-графички уредник Ненад Симоновић.

На управо завршеним 43. сусретима професионалних позоришта лутака у Суботици, награда „Бошко Зековић“ за свеукупан допринос развоју луткарства, додељена је театрологу Мирославу Радоњићу, који је више од пола века провео у позоришту, већим делом у луткарству, и у том периоду обнављао низ функција значајних за ову област. Радоњић је био је директор Позоришта младих од 1972. до 1980, потом генерални секретар Југословенске секције светског луткарског удружења „Унима“, члан Савета међународног фестивала позоришта за децу у Суботици, селектор и члан жирија на многим домаћим и међународним фeстивалима, председник уметничког већа Змајевих дечјих игара, и др. Аутор је десет књига из области театрологије и бројних есеја и чланака.

Досад су ово признање, установљено 1995, које носи ме дугогодишњег управника Позоришта младих, добили: Марија Кулун-

џић, Србољуб Станковић, Милена Јефтић Ничева Костић, Живомир Јоковић, Миливоје Радаковић, Радослав Лазић и други. Н. П-ј.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

У кревет за-једно Драга Европо/ Пас-порт Европа, Андраш Урбан, Позориште/ Казалиште/ Синхаз „Костолањи Деже“ Суботица Ако је у првом био проблематизован однос према Европи (питањем односа Мађара и Срба у Војводини), у другом од Европе (Мађари из Мађарске према Мађарима у Србији), трећи део трилогије „Пас-порт“, коју је у режијама Андраша Урбана реализовало Позориште „Костолањи Деже“ у Суботици, обједињује и једно и друго и тематски је сав зароњен у Европи. Подразумева се, Европи као Европској унији, заједници народа и народности, како то на овим про-

кви су поново, изгледа у свакој економској кризи, веома актуелни. И глумци су уједињени (из првог и другог дела): Марта Береш, Ката Чорба, Јелена Михајловић, Кинга Мезеи, Габор Месарош, Имре Елек Микеш, Золтан Плетл, Иштван Пипу Шереш, Сузана Вуковић. Андраш Урбан у трећем делу пише писмо – „Драга Европо“, иако режира готово потпуно невербалну представу, ослоњену на ликовно (костими Золтан Плетл, сце-

Фото: Роберт Ревес

сторима добро звучи и лоше слути још из неког другог, „претходног“ времена. Као и за претходна два, и трећи део трилогије креиран је на основу радионице, истраживања, заправо анкетирања које су спроводили глумци, наилазећи, како то обично бива, на образац најчешћих одговора – страхова и надања у погледу политичке судбине Старог континента, одосно судбине „појединца“, био он обележен етничким или националним идентитетом ка-

нографија Еде Шинковић) и музичко (жива изведба Атила Антал, композиција Рихард Добо). Заправо, кроз наслов он се интимизује, отупљујући ироничку и критичку оштрицу сцена које производи, како би показао добронамерност, али још више необјашњиву и неутаживу жељу човека да верује у снове, у могућност заједнице, то јест заједништва, и поред тога што оно свој суштински облик увек показује само мимо споља наметнутих структура.

У представи, тема савеза приказана је као платформа испод које главу помаља хиљаду зала, хиљаду различитих видова муке и насиља. У једној од првих сцена, Европа настаје „природно“, у вези су са митологијом и феничанском принцезом коју је Зевс прерушен у бика пренео довде. Само што код Урбана бик „јаше“ принцезу, а не обрнуто. У другој, химна Европске уније на немачком, све са хором који већ другу строфу мора да прочита са папира, неодољиво подсећа на диктат Ангеле Меркел, рецимо, Грчкој. Зато у некој трећој сцени, и сам бик страда од гладног и сиромашног становништва којем је у Унији тако великодушно обезбеђен безвизни режим да би се путовало. Доминантна Европа духовито је приказана и као чудовиште са женским ликом - заводљива сирена склона дискриминацији. И бројне друге сценске метаморфозе на том су трагу смеха са кнедлом у грлу. Некако најбоље описана је у сцени када глумци у народним ношњама позирају насмешени, све док се међу њима жив не зазида један од њих. Или у финалној сцени, можда и најпотентнијој у односу изгледа и значења, у којој се првих неколико минута пред очима публике сценски радници од непрепознатљивости до потпуне јасноће формирају огроман, заиста огроман оквир за кревет, којем ће извођачи – актери даривати душеке и постељину, како би само један од њих попио чашу млека и одсањао своје, сном праведника. Да је кревет претесан за двоје, троје, да ли можемо сви бити у том једном лику, или је тачнији низ других асоцијација - цртица, заграда, звездица и фуснота - остаје да се види. Игор Бурић

svet

sreda5.decembar2012.

GR^ KI LI STO VI OBE LO DA NI LI SPI SAK SUM WI VIH BO GA TA [A

UKRATKO

Di na sti ja Pa pand reu ume {a na u fi nan sij ski skan dal?

Uhva }e na ame ri~ ka le ti li ca TE HE RAN: Iran je uhva tio ame ri~ ku bes pi lot nu le te li cu po {to je u{la u iran ski va zdu {ni pro stor, sa op {ti la je ju ~e iran ska Re vo lu ci o nar na gar da. „Ame ri~ ka bes pi lot na le te li ca, ko ja je pa tro li ra la vo da ma Per sij skog za li va, vr {i la iz vi |a we i sku pqa we po da ta ka, uhva }e na je ~im je u{la u iran ski va zdu {ni pro stor”, sa op {ti la je iran ska elit na je di ni ca, pre ne le su svet ske agen ci je. Ko men ta ra ame ri~ ke mor na ri ce, sa ba zom u Ba hre i nu, za sad ne ma. El Alam, dr `av na te le vi zi ja, pri ka za la je sni mak dva mu {kar ca ko ji po ka zu ju na ogrom nu ma pu Per sij skog za li va i put ula ska le te li ce u pro stor Ira na. U sa op {te wu je na ve de no da le te li ca pri pa da ti pu „Sca nE a gle”, od no sno to je mi ni bes pi lot na le te li ca ko ju su pro iz ve le kom pa ni je „Bo ing” i „In si tu grup. De ta qi o na ~i nu hva ta wa le te li ce ni su sa op {te ni.

ATI NA: Gr~ ku po tre sa skan dal u ve zi sa is tra gom o ta ko zva noj „La gar di noj li sti” - sa ime ni ma gr~ kih bo ga ta {a, ko ji mi li jar de evra dr `e u {vaj car skim ban ka ma, po {to se spi sak pro {i rio i na po li ti~ ku di na sti ju Pa pan dreu. Me |u

Margareta Papandreu

PAR TIJ SKI KON GRES CDU U HA NO VE RU

Kan ce lar ki Mer kel re kor dan broj gla so va

Bom ba is pred „Zlat ne zo re” ATI NA: Is pred lo kal ne kan ce la ri je gr~ ke neo fa {i sti~ ke „Zlat ne zo re” u gra du Aspro pir gos eks plo di ra la je ma wa bom ba, ali ni je bi lo po vre |e nih, sa op {ti la je po li ci ja. U eks plo zi ji ru~ no pra vqe ne eks plo ziv ne na pra ve o{te }e ne su kan ce la ri ja „Zlat ne zo re” i rad wa ko ja se na la zi u is toj zgra di. Ta eks trem no na ci o na li sti~ ka an ti i mi grant ska par ti ja je na po sled wim par la men tar nim iz bo ri ma osvo ji la 18 me sta u gr~ kom par la men tu. Par ti ja je od ba ci la op tu `be da je od go vor na za se ri ju ne dav nih na pa da na imi gran te.

No vi na ri pro tiv dik ta tu re KA I RO: Pro tiv egi pat skog pred sed ni ka Mu ha me da Mur si ja usta li su i no vi na ri. Je da na est li sto va od lu ~i lo je da ne {tam pa svo ja iz da wa, a po je di ne pri vat ne TV sta ni ce od lu ~i le su da ne emi tu ju pro gram ~i tav dan. „Mur si i Mu sli man sko brat stvo mr ze ne za vi sne me di je i è le im zlo. Od lu ka o ob u sta vi {tam pe lo gi~ na je po sle di ca to ga”, iza vio je ured nik li sta „El Va tan” Mu ha med el Bar gu ti. Bri tan ski „Te le graf” pre no si da se egi pat ski no vi na ri ne za do voq ni, jer ustav, ko ji }e se na }i 15. de cem bra na re fe ren du mu, pred sta vqa pret wu slo bo di iz ra à va wa. Na ovaj na ~in, no vi na ri su se pri dru ì li ne sa mo li be ral nim i le vim po li ti~ kim par ti ja ma i ak ti vi sti ma ko ji pro te stu ju pro tiv usta va, ve} i su di ja ma i ustav nom su du ko ji {traj ku ju zbog po li ti~ kih pri ti sa ka ko ji ma su pod vrg nu ti.

ime ni ma je i maj ka biv {eg pre mi je ra Jor go sa Pa pan dre ua Mar ga re ta Pa pan dreu, pi {u gr~ ki me di ji, na vo de }i da ona na ra ~u nu u [vaj car skoj ima 550 mi li o na evra. Ne ka da {wi li der so ci ja li sta Jor gos Pa pan dreu de man to vao je da je we go va po ro di ca od go vor na za ne za ko ni te rad we. Tu `i la {tvo ze mqe ko ja se bo ri sa du bo kom re ce si jom, is pi tu je La gar din spi sak ime na gr~ kih pri vred ni ka i pri pad ni ka po li ti~ ke eli te, ko ji su i na ne za ko ni te na ~i ne, go di na ma pre ba ci va li no vac u [vaj car sku, pri ~e mu su to po da ci iz sa mo jed ne ban ke. Ina ~e, re~ je o li sti ko ju je Kri stin La gard, ta da mi ni star ka fi nan si ja Fran cu ske, da la gr~ kom ko le gi Jor go su Pa pa kon stan ti nou jo{ 2010. go di ne. Li sta je u me di je do spe la ne dav no, a na woj je sko ro 2.000 ime na gr~ kih bo ga ta {a ko ji no vac dr `e u {vaj car skim ban ka ma.

HA NO VER: Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel iza bra na je, s re kord nim bro jem gla so va, po no vo za {e fi cu Hri {}an sko-de mo krat ske uni je, par ti je na ~i jem je ~e lu od 2000. Za po nov ni iz bor Mer ke lo ve na 25 par tij skom kon gre su CDU u Ha no ve ru gla sa no je na 903 od ukup no 931 pre da tog li sti }a, od no sno, re kord nih sko ro 98 od sto onih ko ji su gla sa li, {to je za ~ak dva od sto vi {e od we nog naj ve }eg uspe ha. To }e joj, sma tra ju ~ak i we ni po li ti~ ki ne is to mi {qe ni ci, sa mo jo{ vi {e po boq {a ti {an se na sa ve znim par la men tar nim iz bo ri ma, na ja vqe nim za je sen, gde ona i ova ko, su de }i pre ma an ke ta ma, va `i za fa vo ri ta. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel iz ja vi la je, na kon gre su svo je CDU u Ha no ve ru, da su vre me na te {ka, ali da CDU ja sno i ‘’si gur nim kom pa som’’ vo di dr `a vu. „Dra gi pri ja te qi, ovo su tur bu lent na vre me na i po ne kad se na la zi mo u oluj nom mo ru”, re kla je

Mer ke lo va u go vo ru pred oko 1.000 de le ga ta, gde se me |u go sti ma na la zi i pot pred sed ni ca srp ske vla de za evro in te gra ci je Su za na Gru bje {i}. Mer ke lo va je kao iza zo ve na ve la dr `av no za du `i va we, kri -

zu na Bli skom is to ku, pi ta we ener gi je, de mo graf ske pro me ne i In ter net. Ona je, ta ko |e, po hva li la svo ju vla du kao „naj u spe {ni ju ne ma~ ku vla du od uje di we wa ze mqe”. „Mi smo iz kri ze iz ve li Ne ma~ ku ja ~u ne go {to je bi la na po ~et ku kri ze”, re kla je Mer ke lo va, {to su ana li ti ~a ri oce ni li kao da ‘’Mer ke lo va hva li Mer ke lo vu’’. Uka zu ju }i na to da je Ne ma~ -

ka mo tor raz vo ja Evrop ske uni je, Mer ke lo va se za lo ì la za na sta vak svo je ‘’de mo hri {}an ko-li be ral ne’’ ko a li ci je i po sle sa ve znih iz bo ra, na ja vqe nih za je sen sle de }e go di ne. Ona je is ta kla da je ‘’evro pu no vi {e od jed ne mo ne te’’ i ka da je re~ o du `ni~ koj i kri zi evra, is ta kla da se ona ‘’ne mo è pre ko no }i re {i ti, jer pre ko no }i ni je ni do {la’’. Uka zu ju }i na to da è li da evro iza |e iz kri ze kao jo{ ja ~a va lu ta, Mer ke lo va je po no vi la da je Ne ma~ koj do bro ako je Evro pi do bro. Uka zu ju }i i da je za to po tre ban pri vred ni rast i da sve to tre ba, pre sve ga, da po mog ne sred wem slo ju, Mer ke lo va je kri ti ko va la svo je po li ti~ ke pro tiv ni ke, so ci jal de mo kra te, ~i ji je kan ce lar ski kan di dat Per [tajn brik i wi hov pro gram, kao opa snost za tu kla su i - do bi la apla uz. Ona je na gla si la da je CDU na rod na par ti ja cen tra i da se za la è za hri {}an sku sli ku ~o ve ka i za po ro di cu kao cen tar.

Pro te stan ti upa li u grad sku ve} ni cu BEL FAST: Go mi la pro te sta na ta upa la je u pri ze mqe grad ske ve} ni ce Bel fa sta i su ko bi la se s po li ci jom, na kon {to je je ka to li~ ka ve }i na iz gla sa la da se uklo ni bri tan ska za sta va sa vr ha te zgra de. Vla sti su sa op {ti le da je to kom su ko ba na par kin gu grad ske ve} ni ce ra we no naj ma we pet po li ca ja ca. Vi {e od 1.000 pro te sta na ta, od ko jih su mno gi no si li bri tan sku za sta vu, su ko bi li su se s po li ci jom

na kon {to su na ci o na li sti~ ki po sla ni ci [in Fe i na i SDLP-a iz gla sa li da se sa vr ha zgra de uklo ni za sta va Uje di we nog kra qev stva, ko ja se oda tle vi o ri la od otva ra wa ve} ni ce 1906. go di ne. Pre ma toj od lu ci, za sta va bi se po di za la sa mo to kom 17 zva ni~ nih pra zni ka, pre no se agen ci je. Iz ve stan broj be snih pro te sta na ta po ku {ao je da u|e kroz za kqu ~a nu ka pi ju, o{te tiv {i slu `be na vo zi la, a za tim su se su ko bi li s po li caj ci ma ko ji su upo tre bi li pen dre ke.

dnevnik

EKS-JU

Eks plo zi ja u è le za ri NIK [I]: U @e qe za ri „To {~e lik Nik {i}” ra no ju ~e do go di la se ma wa eks plo zi ja, u ko joj je je dan rad nik te è po vre |en, a dva lak {e. Vo jo Ma ti ja {e vi} (24) je za do bio te è po vre de, a lak {e Mi lin ko Ro }e no vi} (32) i Lu ka Pa po vi} (37). Tro ji ca rad ni ka su, ka ko pre no -

se pod go ri~ ki me di ji, upu }e ni na le ~e we u Op {tu bol ni cu u Nik {i }u. Pro i z v od w a u nik { i} k oj @e qe za ri, ko ju je ne dav no pre u zeo tur ski „To {~e lik”, oba vqa se sa mo no }u zbog jef ti ni je stru je. Is tra ga je u to ku.

No vi \u ka no vi }ev ka bi net POD GO RI CA: Man da tar za sa stav no ve Vla de Cr ne Go re Mi lo \u ka no vi} pred sta vio pro gram i sa stav svog ka bi ne ta. Pri o ri te ti bu du }e iz vr {ne vla sti bi ~e u~la we we u NA TO, na sta vak evrop skih in te gra ci ja i po boq {a we `i vot nog stan dar da. „Po seb no }e mo bi ti fo ku si ra ni na evro a tlan ske in te gra ci je, jer je re al no da Cr na Go ra na na red nom sa mi tu NA TO-a do bi je po ziv za ~lan stvo. Ura di }e mo sve {to je do nas da se to de si”, is ta kao je \u ka no vi}. No va Vla da Cr ne Go re, pre ma na j a v a m a, ima } e ~e t i r i pot pred sed ni ka i 16 mi ni sta ra, a no va li ca u iz vr {noj vla sti bi }e: Ra do je @u gi}, Bra ni mir Gvo zde no vi}, Pre drag Iva n o v i}, Pre d rag Bo { ko vi}, Ra {ko Ko we vi} i Ma ri ja Vu ~i no vi}. Do sa da {wi pre mi jer Igor Luk {i} bi }e pot pred sed nik Vla de i mi ni star

ino stra nih po slo va i evrop skih in te gra ci ja. Mi ni star stvo fi nan si ja vo di }e sa da {wi gu ver ner Cen tral ne ban ke Cr ne Go re Ra do je @u gi}. Bra ni mir Gvo zde no vi} vra }a se u Vla du Cr ne Go re i bi }e po sta vqen za mi ni stra tu ri zma i odr `i vog raz voj. Pr vi put u iz vr {noj vla sti bi }e Pre drag Iva no vi}, ko ji }e vo di ti Mi ni star stvo po qo pri vre de i ru ral nog raz vo ja. Du {ko Mar ko vi} osta }e pot pred sed nik Vla de za po li ti~ ki si stem i mi ni star prav de i qud skih pra va. Na ~e lu Mi ni star stva od bra ne i da qe }e bi ti Mi li ca Pe ja no vi}-\u ri {i}, a re sor pro sve te i spor ta i da qe }e vo di ti Sla vo qub Sti je po vi}. Vla di mir Ka va ri} osta je mi ni star eko no mi je, Mi o drag Ra du no vi} mi ni star zdra vqa, Bra ni slav Mi }u no vi} i da qe }e vo di ti re sor kul tu re, a Sa wa Vla ho vi} Mi ni star stvo na u ke.

Uhap {e no 119 qu di MA R I B OR: Ma r i b or s ka po li ci ja sa op {ti la je da je uhap si la 119 oso ba po sle pre kju ~e ra {wih pro te sta u tom gra du, to kom ko jih je po vre |e no 39 oso ba. Jed na oso b a za d r ` a n a je u bol ni ci To kom de m on s tra ci ja u Ma ri bo ru po r az b i j a n i su pro zo ri na zgra di op {ti ne, iz lo z i rad w i, ne ko l i k o auto b u skih sta ni ca, va tra je go re la na tr gu pred op {ti nom, a iz go re lo je i ne ko li ko kon tej ne ra za sme }e. Prema oceni policije, u prekju ~era{ wim protestima u~est vo valo je oko 8.000 qudi, dok organizatori protesta na socijalnim mre`ama navode da je u~estvovalo preko 20.000 gra|ana Maribora. Na protestima koji su u po~etku proticali u miru, a zatim prerasli u sukob poli-

cije i izgrednika, demonstranti su tra`ili ostavku gradona~elnika Franca Kanglera, koga gra|ani optu`uju za korupciju.

U sukobima su izgrednici koristili zapaqive rakete, granitne kocke i druga sredstva za uni{tavawe, dok je policija upotrebila suzavac i fizi~ku silu. Nad gradom je u vreme demonstracija kru`io policijski helikopter.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NABIL [AAT Vi so ki pa le stin ski zva ni~ nik Na bil [a at upo zo rio je da bi vla da na Za pad noj oba li mo gla da tu `i Iz rael ako ne pre sta ne da {i ri je vrej ska na se qa. Iz rael je u pe tak na ja vio iz grad wu 3.000 no vih stam be nih je di ni ca. [a at je ka zao da na stav kom „rat nih zlo ~i na na se qa va wa” oku pi ra nih te ri to ri ja Iz rael Pa le stin ce „gu ra i pri mo ra va” da idu u MKS.

BAN KI-MUN Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun op tu `io je si rij sku vla du za kr {e we spo ra zu ma iz 1974. o raz dva ja wu izra el skih i si rij skih sna ga na Go lan skoj vi so rav ni. Ban je na veo da ne dav ni in ci den ti mo gu da eska li ra ju u izra el sko-si rij ske su ko be i ugro ze spo ra zum o raz o ru `a va wu i sta bil no sti re gi o na, na ko ji se ve} pre no se ten zi je zbog su ko ba ko ji u Si ri ji tra je ve} 19 me se ci.

SERGEJ LAVROV Ru sko mi ni star stvo spoq nih po slo va de man to va lo je da je Ser gej La vrov slo mio ru~ ni zglob u Is tan bu lu. „Re~ je o be zna ~aj noj sport skoj po vre di ko ja ni je ugro zi la mi ni strov rad ni ras po red”, re kao je port pa rol mi ni star stva. La vrov }e do pu to va ti u Bri sel, gde }e u~e stvo va ti sa sa mi tu Ru si ja-NA TO. Vi {e tur skih me di ja ob ja vi lo je da je La vrov u Is tan bu lu, pao i slo mio ~la nak le ve ru ke.

NE U MO QI VI GRAD SKI ^EL NI CI U POQ SKOM GRA DU @U KO VU

Is kqu ~i vo jed na re~ za ime uli ce VAR [A VA: Grad ske vla sti @u ko va, gra da na se ve ru Poq ske, ozbiq no su shva ti le pa ro lu „{ted wa„ i po ~e li da {te de i na no vim na zi vi ma uli ca i tr go va. Ime du `e od jed ne re ~i za bra wu je se kao ~ist luk suz i ra sip ni {tvo. U no vo i zgra |e nom na se qu na zva nom Sed mo ne bo u gra du u poq skom de lu Po me ra ni je, uli ca ma su bi la na me we na ro man ti~ na ime na, po put, re ci mo, Uli ca be le bre ze, uli ca Tra ve ko ja {u {ti ili Je se weg li {}a, ali grad ski ~i nov ni ci od bi li su te na zi ve, uz krat ku po ru ku ni re~ vi {e od jed ne. „Sva ka re~ vi {ka je fi nan sij sko ra si pa we. Pra vi nam ve li ke pro ble me

@ukovo

jer su ta ble sa na zi vom uli ce ve }e i sku pqe za iz ra du„, ob ja snio je u iz ja vi za poq sku te le vi zi ju TVN24 pred sed nik op {ti ne @u ko vo Adam Okruj. Dok su u @u ko vu ne u mo qi vi u od lu ci da ne ra si pa ju no vac po re skih ob ve zni ka na du ga~ ke ta ble, u ne kim gra do vi ma du gi na zi vi uli ca po vod su za po nos. Naj du à, Uli ca omla din skih or ga ni za ci ja Udru è wa rad ni~ kih uni ver zi te ta, na poq skom je zi ku ima 56 slov nih zna ko va, a tom uli com, ko ja, iako krat ka, sve ga 210 me ta ra, ima naj du è ime u Poq skoj, po no se se i gra |a ni i grad ske vla sti u \al do vu.

sreda5.decembar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda5.decembar2012.

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65275

TU@NO SE]AWE

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 64663

Du{an Popovi}

5. 12. 1994 - 5. 12. 2012.

Pro{lo je 18 godina bez tebe. Mnogo toga bi smo `eleli podeliti s tobom. Vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav i se}awe za tebe. Tvoji: Mila, \or|e i Jelena.

KU PU JEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002 Savi}. 65362 PRO DA JEM drva hrast bagrem, jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telfeoni: 063/77-19142 i 061/617-22-19. 65384

65410

Posledwi pozdrav kom{inici

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. decembra u 73. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Borki To{i}

od kom{ija sa ulaza.

65419

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu, stricu i deveru

Du{an Grwa

Sahrana je danas, 5. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Luki Milosavi}u O`alo{}eni: }erke Ivana i Marijana, sin Vladimir sa suprugom, unuci Miroslav i Igor.

od: brata Borislava, sinovaca Qubeta i Bojana, sinovice Bojane i snaje Marije.

65417

65434

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 55. godini preminuo na{ voqeni otac

Aneti

Luka Milosavi}

od wenih an|el~i}a Strahiwe i Ma{e sa mamom i tatom.

Sahrana je danas, 5. 12. 2012. godine. Ispra}aj je iz kapele na grobqu u Sirigu, u 14 ~asova. O`alo{}ene k}eri: Tamara i Jelena sa porodicama.

65432

65433

Draga bako, FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

Aneta ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 65270

sve lepe uspomene iz detiwstva i na{eg odrastawa vezane su za Tebe. ^uva}emo ih sebi~no i misliti na Tebe. Tvoji: Svetlana, Mariana, Sofija, Dimitrije, Zoran i Drago{. 65431

^iTUQe l POMeni

sreda5.decembar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom sinu

dnevnik

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 80. godini preminula na{a draga i voqena supruga, majka, baka i prabaka

Posledwi pozdrav dragom Zeki.

Radmila Duki} Dada iz Stepanovi}eva

Darku Lu~i}u od: tate Milovana, mame Dragiwe, sina Milovana - Mi}e, }erke Lore i supruge Marijane.

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Borka To{i}

Danas je tvoj ro|endan, umesto nas an|eli neka ti ~estitaju.

1966 - 2012.

Nikada te ne}e zaboraviti: Jelica, Dragan, Nikola i Nata{a [uput.

65402

65332

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu i sestri}u

Vojislav Ze~evi}

Sahrana na{e mile i drage Borke obavi}e se u ~etvrtak, 6. 12. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: To{i} i Maksimovi}. 65424

Posledwi pozdrav dragoj majci, ta{ti, babi i prababi

Opra{tamo se od ~oveka koga smo izuzetno po{tovali i uva`avali i iznad svega voleli.

Posledwi pozdrav dragoj babi i prabaki

Miofarm d.o.o. Novi Sad.

59941-P

Urban Stjepanu 1953 - 2012.

Sahrana je danas, 5. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jelica, sinovi Goran, Bojan i Zoran.

od }erke Stane sa porodicom.

od: sestre Anice, Bate i Sa{e i tetke Vice.

Bila si veliki ~ovek, trenutke provedene sa tobom nikada ne}emo zaboraviti. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je prestalo da kuca srce na{e drage mame

Tvoja unuka Sandra i unuk Aca sa porodicama. 65427

65426

voqenoj

Ve~no zahvalni za sve {to nam je pru`ila, sa puno qubavi i pa`we opra{tamo se od na{e majke i svekrve

65406

65405

Preminula je na{a draga i voqena majka i }erka

Borki To{i}

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav

pozdrav

Margite ^orda{ Grete ro|. Kaiser

Slavica Na| Budinski

Slavici Na| Budinski

Sahrana je danas, 5. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u \ur|evu.

ro|enoj Lu~i}

O`alo{}eni: }erke Sne`ana i Jasna, zet Dragan i unuke Tijana i Marijana.

Mnogo }e nam nedostajati. od porodice Simendi}.

Vje~no }emo te nositi u svojim srcima. Weni: @ivko i @ana. Drago, An|a, Mi{ko i Duco.

Posledwi pozdrav dragoj majci

Ere{ Er`iki

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

65416

65425

65420

65397

65398

Ere{ Er`iki

Borke To{i}

od brata Draga sa familijom.

Ve~no o`alo{}ene: }erka Maja i majka Irina.

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sahrana je danas, 5. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Aneti Pje{~i}

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Aneti Pje{~i}

Velimiru Kuveqi}u

ro|enoj Lu~i}

1973 - 2012.

od }erke Katice sa porodicom.

od sina I{tvana - Pi{te sa porodicom.

od brata Miodraga - Bata sa porodicom.

od brata \oka sa porodicom.

65387

65388

65423

65422

od aktivnih i penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu. 450-P

Posledwi pozdrav dragoj majci

SE]AWE

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je 4. decembra u 79. godini preminula na{a draga

5. 12. 2004 - 5. 12. 2012.

Slobodan Krkqu{ Bobe @ivimo sa lepim uspomenama ne dozvoqavaju}i da ih vreme odnese u zaborav.

Ere{ Er`iki

od }erke Aranke sa porodicom.

Tvoji: Zorica, Dragan, Sandra, unuke Tina i Na|a. 65345

65389

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Aneta Pje{~i}

Velimiru Kuveqi}u

ro|ena Lu~i}

1973 - 2012.

Sahrana drage nam pokojnice }e se obaviti 5. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Vrbasu. O`alo{}eni: suprug \or|ije, }erke Nada, Radmila i Du{anka sa porodicama. 65421

Pripadnici Policijske stanice u Vrbasu.

450-P1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

sreda5.decembar2012.

Oti{la je ne~ujno i tiho. U na{im srcima ostavila je prazninu i bol.

1 S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga majka, baka i prabaka

Zorici @u`ek

Mihwak Melanija

ro|. Kolarski

1939 - 2012. Uspomenu na sve lepe trenutke provedene zajedno, ~uva}e: tetka Jelena Telarov i sestre Katica i Zorica sa svojim porodicama.

Ere{ Er`ika

od: brata Sime, snaje Marice sa decom i unu~adima.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ispra}aj obaviti danas, 5. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: Mirjana i Tomislav sa porodicom.

65403

65400

65399

Na{em najdra`em Zeki.

Najmiliji moj

1922 - 2012. Sahrana je danas, 5. 12. 12. godine, u 12.30 ~asova, na grobqu u Veterniku. O`alo{}ena deca, unuci i praunuci. 65386

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni otac, suprug i deda

dr Vojislav Ze~evi}

Vojislav Ze~evi}

Voleli smo Te neizmerno kao i Ti nas. Nikada Te ne}emo zaboraviti. Hvala za svu qubav koju si nam pru`io.

Vojislav Ze~evi}

veterinar

predivne godine koje sam provela s Tobom i bezgrani~na qubav koja nas je spajala, olak{a}e mi, daqi `ivot bez Tebe.

Opro{taj sa dragim Zekom bi}e organizovan u â&#x20AC;&#x17E;Stratus klubu u Novom Sadu, Radni~ka ulica, 5. 12. 2012. godine, u 16 ~asova.

Neka Te an|eli ~uvaju.

Lea i David.

Tvoja neute{na Mila.

S qubavqu i po{tovawem, Neboj{a, Mila, Maja, Ivan, Marta i unuci Lea, Irina, David i Boris.

65412

65413

65414

Nakon kra}e i te{ke bolesti, 2. decembra 2012. godine u 62. godini preminula je

Zorka @uèk ro|ena Kolarski 1950 - 2012. Posledwi ispra}aj bi}e obavqen u ~etvrtak, 6. decembra 2012. godine, na Beànijskom grobqu u Beogradu, sa po~etkom opela u 12.30 ~asova. Tom prilikom bi}e poloèni i posmrtni ostaci wenog pokojnog supruga Sa{e @uèka. Zauvek sa tugom u srcu Maja. 65395

tv program

sreda5.decembar2012.

09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30

Панонско јутро Меридијанима Агро парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Вју Војвођанске вести Документарни програм

Смак

Ово је Ср би ја Гла мур ту жур Жи вот мо же би ти леп сва ки дан са мо уко ли ко ви од лу чи те та ко! Пра ти те жи во те слав них и успе шних и са знај те да ли је све то за и ста не ствар но или са мо та ко из гле да. Во ди тељ ке: Ма ри на Бу љов чић и Ана ма ри ја Ер дељ (РТВ 1, 14.05) 06.30 09.00 09.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.45 00.10 00.35

Добро јутро, Војводино Државни посао Архив феномен Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Како... Добар посао Живопис Документ Вести Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Време Чека Нормана Радар ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Џонатан Крик: Миришљава соба Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Суперолуја Строго платонски Под истим кровом Повратак на село

09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Спринт Истрага Зодијак Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ленија Мистерије КГБ-а Објектив Зодијак Људи са Менхетна Украдена срца

Со ња Смит

СЕ РИ ЈА 06.30 06.55 08.35 09.00 09.25 09.55 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25 00.15

Кухињица – мађ. Миљеница Шкољкице Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зеленоквиз Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Три паметњаковића, филм Добро вече Војводино (ром) Фотограф (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Вајтчепел Биографије Плави круг Палета ТВ Продаја

Укра де на ср ца Пре ле па Фе до ра Гар цез има ла је жи вот из бај ке, све док зла Ок та ви ја Ира за бал ни је укра ла ње ну сре ћу Уло ге: Со ња Смит, Але хан дра Лаз ца но, Да вид Зе пе да (Но во сад ска ТВ, 10.30)

09.30 10.30 11.30 12.30 14.30 15.00 15.40 16.00 16.30

Преглед холандске лиге Преглед аргентинске лиге Преглед Шпанске лиге КХЛ: ЦСКА – Слован Преглед руске лиге Фудбал мондијал магазин Седмица пред вама Премијер лига КХЛ: Динамо Москва – Локомотив 19.15 Премијер лига 20.15 Кејџ вориорс 22.15 Евролига 23.00 ТWС 00.15 Премијер лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Хо ће ли основ на шко ла у Ба ра ма на Пе ште ри, по сле две де це ни је, ко нач но има ти школ ску ку хи њу, ис тра жу је но ви нар ТВ цен тра у Но вом Па за ру Ду шан Је му о вић. Ви де ће те ка ко се при пре ма кра гу је вач ки „Смак” за кон церт у Бе о гра ду, ко ји кри ти ча ри већ на зи ва ју до ма ћим кон цер том го ди не. На ши ре пор те ри из Вра ња ис тра жу ју за што де по ни ју од от па да ка во ћа у При бо ју Врањ ском ни ко не укла ња. Из Ле сков ца при ча о Дра го љу бу Мла де но ви ћу ко ји се ни у 82. го ди ни не од ри че учи тељ ског по зи ва. Из дао је но ву књи гу о ме то ди ци на ста ве, а сво је зна ње и ис ку ство ра до пре но си мла дим ко ле га ма. (РТС 1, 15.15) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.10 10.40 11.10 11.31 11.53 12.00 12.15 12.31 13.16 14.47 15.15 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 20.40 00.10 00.25 01.13 01.22 02.07

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче преко пуне линије Вести Траг Задња кућа, Србија Острво орангутана Како се то ради Евронет Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Било једном у Пекаму, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Фудбал-Лига шампиона Фудбал-Лига шампиона: Барселона-Бенфика, пренос Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Три боје.црвено, филм

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Атентатори Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести

06.02 06.55 07.13 07.19 07.29 07.53 08.03 08.10 08.21 08.49 09.07 10.20 10.31 11.03 11.35 12.14 12.47 13.45 14.13 14.31 15.14 15.40 16.21 16.55 17.58 19.33 19.40 19.51 19.57 20.10 21.45 22.48 23.44 00.11 00.40 01.03 01.47

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Верски календар Читање позориште Наука 2012. Мокрањчеви дани Други век Трезор Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Проветравање Ви и Мира Адања Полак Легенда о драгоманцима Петар Велики Рукомет(ж)-ЕП: Русија-Црна Гора, пренос Дени и Деди Добро вече, децо Датум Верски календар Рукомет(ж)-ЕП: Мађарска-Немачка, пренос Петар Велики Бардови театра У свету Беокулт И ја имам таленат Време је на мојој страни Трезор

Ва ња Еј дус

Бе о култ У еми си ји го сту је глу ми ца Ва ња Еј дус. Она у На род ном по зо ри шту упра во при пре ма уло гу Ан ти го не, у ре жи ји Ја го ша Мар ко ви ћа, а у Бе о кул ту го во ри о то ме ко ли ко је те ма ко јом се ба ви овај ко мад из 5. ве ка пре но ве ере ак ту е лан и да нас, у све ту у ко ме је прав да по треб ни ја не го ика да. Та ко ђе и о иде ји да се са вре ме ној пу бли ци при бли жи сва уз ви ше ност ове ан тич ке тра ге ди је о љу ба ви и прав ди. (РТС 2, 00.11)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 03.45

Добро јутро Гранд шоу Први Национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика Свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Филм: Луда браћа Филм: Мирни дани у Холивуду 05.30 Филм: Луда браћа

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Евро куп: Ор ле ан – Цр ве на зве зда Цр ве на зве зда је кре ну ла скорм но. Али, ма ши на се за хук та ла... У Евро ку пу су па ли Ор ле ан, Ка ха сол и Ди на мо Са са ри, два пу та. Пла сман у дру ги круг обез бе ђен, пр во ме сто у гру пи но ви циљ. Ра ко че вић, Са во вић, Бренд, Нел с он у бор би за пе т у европ ску по бе ду у ни зу. (Б92, 00.30) 07.05 Документарна серија: Мистериозни случајеви 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви: банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Серија: Два и по мушкарца 17.30 Серија: Два и по мушкарца 18.00 Серија: Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Непобедиви банзуке 20.05 Серија: Никита 21.00 Филм: Екскалибур 23.35 Вести 00.10 Спортски преглед 00.30 Еврокуп: Орлеан - Црвена звезда, снимак

07.00 09.00 10.00 11.30 12.00 15.00 16.00 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Резервне убице Сити њуз Филм: Америчка лепота Тријумф љубави Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Опасна игра Филм: Иза граница Филм: Подражавање Опасна игра Тријумф љубави Филм: Црни Божић

05.00 08.10 08.10 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.30 12.00 12.25 12.45 13.05 13.25 13.40 14.00 15.00 15.40 15.55 16.05 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Реекс Порекло 7 чувара Телешоп Гламур Добра жена Телешоп Вести Бело одело, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Једна жеља једна песма Љубавна докторка Долина вукова Црвени орао Добра жена Филм Сто милиона година пре наше ере, филм

Рад ми ла Шо гољева

Бе ло оде ло На ред ник Са ва Ти о до ро вић је не же ња, пе сник за сво ју ду шу, ко ји чи та кла си ке и са ња о глу мач кој ка ри је ри. Наш ју нак је са ња ли ца ко ја леб ди из над успо ме на и же ља. У не до у ми ци оста ти ве ран про шло сти или се окре ну ти бу дућ но сти? Уло ге: Ла зар Ри стов ски, Рад ми ла Шо гољева, Дра ган Ни ко лић, Да ни ло Ба та Стој ко вић Ре жи ја: Ла зар Ри стов ски (Хе пи, 16.05)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda5.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Четири венчања - Америка Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Луди за кућом - Америка Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Екстремни преображај Мајами инк Велике ромске свадбе

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Тајм тим година Други светски рат у боји Прича о струји Брдо храма Ловци на митове Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Трачко злато Александрија. највећи град Прича о струји Траговима Тинтина Викторијанска апотека Мистерије олупина на дну океана Бомбардери Животиње које су ушле у историју Други светски рат у боји Траговима Тинтина Тајм тим година XИ Исток-Запад Ловци на нацисте

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Сестре Магдалене Филм: Афрички врисак Филм: Чудо у Ливерпулу Филм: Хладни играч Филм: Вредније од Рубина Филм: Уздизање Ханибала Еротски филм Еротски филм

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30

Вредније од Рубина Прича о жени удатој за тврдокорног традиционалног Јеврејина и проблемима који ће мучити њихов брак и везу због женине жеље да има нешто више од живота у односу на оно што јој такав живот пружа. Улоге: Ре не Зел ве гер, Кри сто фер Екле стон, Џу ли ја на Мар гу лис Режија: Бо аз Џеј кин (Си не ма ни ја, 20.00)

Ејми Дејвидсон

Анин врх Ани Исон је витална и живахна старица којој је живот био леп, јер је имала мужа кога је волела и с којим је све делила. Откако је он умро, претежно се бави сликањем. Њен син Ричард од оца је наследио грађевинску компанију, а има кћерку тинеџерку која жели да напусти колеџ и почне да се бави певањем... Улоге: Бети Вајт, Ричард Томас, Ејми Дејвидсон Режија: Мајкл Швоцер (ХРТ 1, 01.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима, док. серија 11.10 Кључ у руке, док. серија 12.15 Спорт 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Реч и живот 15.30 Индекс 16.05 Луда кућа 18.00 Контакт 18.20 8. кат 19.10 Тема дана 20.04 Snow Queen Trophy 20.10 Лото 7/39 20.15 Глобално село 20.45 Хрватско водено благо 21.40 Хоризонти 23.15 Други формат 00.05 Секс и град 01.00 Анин врх

08.45Фантастични пријатељи 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Анин врх, филм 14.55 Фотографија у Хрватској 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.35 100% подузетник 16.40 У канцеларији 17.05 Фудбалска Лига првака: Динамо - Динамо К, снимак 18.10 Нови Сад: Рукомет, ЕП: Хрватска - Шпанија, пренос 20.40 Фудбалска Лига првака: Шахтар - Јувентус 23.25 Заштитница сведока 00.10 Звездана врата 00.55 ЦСИ Лас Вегас

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.25 00.55 01.25

Лака зарада Судије за стил Сречни завршеци Штиклама до врха Бивши Али Мекбил Шапат духова Увод у анатомију Лекар по поруџбини Породично благо Џина Симонса Лака зарада Сречни завршеци Разведени Гари Мелиса и Џои Приватна пракса Лекар по поруџбини Увод у анатомију Једном давно Секс и град Шапат духова Сречни завршеци Секс и град Мелиса и Џои Рајлијев живот

07.30 07.50 09.00 09.15 11.30 11.50 13.05 14.00 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.20 01.15 02.15

Бен 10: Ултимејт ејлијен Галилео Исплати се Флешпојнт Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Флешпојнт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Менталист Норбит, филм Астро шоу Чудновата наука, филм

Норбит Када је био беба, родитељи су малог Норбита оставили на степеницама кинеског ресторана, који је уједно био и сиротиште, па га је одгајао власник, господин Вонг. У сиротишту се Норбит спријатељио с Кејт, али девојчица је убрзо усвојена, па је Норбит опет остао сам... Улоге: Еди Мар фи, Тен ди Њу тон, Ку ба Гу динг Џу ни ор, Еди Гри фин Режија: Бра јан Ро бинс (РТЛ, 23.20)

Тен ди Њу тон

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мужеви и жене Ламбада Откуцаји срца Алиса Неконтролисана моћ Недужни Корак испред Отапање Еротски филм

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

06.00 07.30 09.00 10.00

Опседнута Љубавна питања Биографија - Иан Флеминг Хистерија: Прича о групи Деф Лепард Пространо је море Екстремни Холивуд Флеч Бес и част 2 Екстремни Холивуд Дус Бигелоу: Европски жиголо Екстремни Холивуд Дванаест мајмуна Остављен: Свет у рату Изван сумње

08.30 08.45 11.00 12.00 18.05 18.10 19.10 19.15 19.20 19.25 19.30 20.00 23.00 23.30

Ре не Зел ве гер

06.40 07.30 08.00 08.55 09.50 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30

19.20 20.20 21.20 23.20 01.50 02.40

Браћа и сестре Филм: Цвећарка Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Џек Хантер и изгубљено благо Угарита Монк Видовњак Филм: Председников човек Филм: Пасје поподне Вокер, тексашки ренџер Добра жена

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу

Мотоспорт Билијар Ски скокови Билијар Сви спортови Коњички спортови Коњички спортови Голф клуб Једрење Сви спортови ОИ Билијар Тенис Сви спортови

Пр во све ште ник ха о са тр гу је с Ха гом

ад сам одлазио у новембру 1997, међународна рајуће законе. Није предаја осумњиченог исто што и заједница је још увек покушавала да спречи жеекстрадиција. За Србе, који су и сами били жртве ратстоке сукобе између све радикалнијих албанних злочина, канцеларија Трибунала је шанса да доских студената и српске полиције. Зашто је после тоставе доказе. На моје изненађење, брзо је дао инструклико година пат-позиције између српске силе и албанције Милутиновићу, министру спољних послова, да ске бројности необјављено примирје пропало? С обзиодговори председнику Трибунала да прихва отварање ром на све чешће нападе ОВК-а на припаднике српске канцеларије. безбедности и њихове албанске „колаборационисте“, Помињање ратних злочинаца за Милошевића је бида ли је насиље било неизбежно? Да ли је заиста Мило само маргинално, мање неуралгична ствар од разголошевић, како неки кажу, вора о Ко сову. Његова добио зелено светло од Заомиљена теза је била да су пада да предузме оштре зверства чиниле мале грумере против „терориста“, пе паравојних јединица како је припаднике ОВК-а (али ко их је слао, наоруописао Боб Гелбард, спежавао, обучавао и снабдецијални Клинтонов изавао?). Свако помињање сланик за Балкан? НијеКараџићеве улоге у ратним дан дипломата у Београду злочинима дочекивано је достојан своје плате није причом да је Изетбеговић пропустио да редовно једнако крив за догађаје у подсећа своју владу на ту рату. Треба да буду оптутемпирану бомбу с осигужена обојица или ниједан. рачем неизвесне дужине. Ниједном није поменуо да И ја сам подсећао Лондон је он на било који начин на то да је Милошевић крив за избијање рата. Најсклон да, као првосвештезад, нагласио сам Холбруник хаоса и сукоба, изазоку да је Милошевићев најве проблеме у некој облајачи разлог што не сарађује сти кад је суочен с тешкострах да би траг одговорћама у некој другој. Поности водио директно до стојао је тренутак велике њега. Он се нада и верује опасности током уличних да ће интерес јавности кодемонстрација у зиму начно ослабити и да ће 1996/7, кад је запаљива сиТрибуналу нестати новца и туација на Косову могла средстава. Осећа неко пер„постати критична“. Али, верзно задовољство што косовски Албанци су били две године после „Олује“ Хол брук на те пи ху код ли де ра ОВК довољно реални да знају и убијања мноштва цивикако је мало вероватно да опозиција преузме власт у ла у Книну и око њега још нико није оптужен пред Србији. А ако и преузме, још мање је вероватно да ће Трибуналом, мада је Карл Билт сматрао Туђмана одгопонудити значајне уступке аспирацијама косовских ворним. Албанаца. Штавише, били су дубоко забринути због Мог последњег дана у Београду, одвео сам минианархије у матици. У Албанији, председник Бериша, стра Форин офиса код Милошевића. Разговорало се ожењен косовском Албанком, приморан је на то да сисамо о Косову. Милошевић је показао тобожњу заинђе с власти после пирамидалтересованост за излагање ног скандала и кршења закоТонија Лојда, а онда му је Да ли је 1997. Милошевић на у целој земљи. рекао да је погрешно инПостојала су, верујем, три формисан. Ситуација на заиста, што неки тврде, добио разлога због којих је осигуКосову, кад је он дошао на зе ле но све тло од За па да да рач коначно прегорео. После власт, била је врло лоша, са предузме оштре мере против Дејтона, по стојао је осећај честим бруталним малтре„терориста“, како је припаднике разочарања међу косовским тирањем једне заједнице од Албанцима што нису били на друге. Он је вратио ред на ОВК описао Боб Гелбард, дневном реду. Албанци су се Косово. Недавни студентспецијални Клинтонов изасланик питали зашто су једини заски протести потпаљени су за Бал кан? твореници остатака старе дрмеђународном интервенцижаве и присиљени су на то да јом која је побудила нераостану у браку без љубави са Србима. Трећи фактор је зумна очекивања међу албанским студентима. Рекао било непримењивање споразума о образовању, о врасам да сам, ако је господин Лојд погрешно информићању Албанаца у државни образовни систем. Успон сан, ја за то одговоран. Али да ли је могуће да је погреОВК-а може се приписати тим факторима и фрустрашно информисан неко ко је двадесетак пута био на Коцији због гандијевске политике албанских политичких сову за последње две године и три месеца, у поређењу лидера, која није донела никакве конкретне резултате. с Милошевићеве две (јавне) посете. Наравно, утопијХолбрук је дошао у Београд и да убеди Милошевиска слика коју је он предочио Лојду, удаљена је више ћа на то да пристане на изручење Караџића Трибуналу светлосних година од мог искуства. Две заједнице на за ратне злочине. Рекао сам му да Милошевић, а и веКосову живе обесхрабрујуће паралелним животом без ћина Срба, сматра Трибунал телом формираним да икаквог контакта. Ако нема насиља, онда је то због умири прљаву савест Запада што није учинио довољпримерне уздржаности Ругове и његових људи. Мрно да спречи рану фазу рата у Босни. Пошто је Трибужња Албанаца према српској држави прети да избије у нал до тад дизао оптужнице само против Срба, он има нешто насилније. Опет сам замолио Милошевића да проблем кредибилитета у Србији, што Милошевић ципрогласи политичку амнестију и понуди значајну аутонично користи. Неки месец раније, кад смо разговараномију Албанцима. Милошевић је све то одбацио. ли о уставним забранама екстрадиције, подсетио сам Главни узрок тензија у Покрајини је међународна инга на то да резолуција Савета безбедности обавезује тервенција. Он ће спровести политичке реформе на све државе да донесу амандмане на устав или одговаКосову кад процени да је право време.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda5.decembar2012.

dnevnik

5. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Људи који вас окружују ће потврдити ваше квалитете, како унутрашње, тако и спољашње. Емоције могу бити веома интензивне, али ће вам утемељена перспектива помоћи да боље сагледате ситуацију.

BIK 20.4-20.5.

Можда вам је помало непријатно због емотивног интензитета који прожима сваки део данашњег дана. Могуће је да се питате у чему је проблем и зашто се остали узбуђују кад ви не видите разлог за то.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Тренутно у вашим односима постоји много интензитета и могуће је да се осећате као да је свака ситуација борба за опстанак. Умирите мало те гласове у својој глави кроз медитацију и лагану шетњу.

Очекујте да ће пријатељ затражити помоћ и емотивну подршку од вас. Не окрећите сваку причу на своју страну и не фокусирајте се само на причу о себи. Лојалност и саосећање су изузетно битни данас.

Унесите много страсти у све што радите данас. Имате тенденцију да сувише анализирате одређене ситуације када би требало да следите своју интуицију. Дубоко у себи знате начин на који треба да наставите.

Зароните дубоко данас. Ово није погодан дан да останете у плиткој води. Данас се потрудите да превазиђете своје могућности. Могуће је да осећате велики емотивни интензитет.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Проналажење решења данас неће бити проблем захваљујући детективској страни ваше личности. Могуће је да осећате да права истина лежи испод површине и чека на вас да је откријете.

Ако је нешто добро, вероватно ћете помислити да је утопија. Ако је нешто лоше, чиниће вам се као да је крај света. Све или ништа, за вас данас не постоји средина. Ово је дан емотивних крајности.

Одмакните се од проблема пре него да ускачете у њих. Могуће је да нећете бити у могућности да видите рупе на путу и зато размислите о другом правцу. Не дозволите себи такве грешке.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Можда мислите да само врхунски сурфери могу савладати највеће таласе. Како онда мислите да унапредите своје способности ако не тестирате своје могућности? Ово је ваш дан.

Ово је сјајан дан у којем ћете моћи да проникнете лажи и допрете до сушине проблема. Не губите време на површне ситуације и разоворе. Ваша енергија је сувише драгоцена да је олако потрошите. Ваше самопоуздање можда није на највишем нивоу и могуће је да осећате да други људи желе да пронађу грешку у вама. Сетите се да живите живот због себе, а не због неког другог.

TRI^-TRA^

Ком ши је про тив Кејт Вин слет V REMENSKA

PROGNOZA

VIC DANA

Стиже снег

Vojvodina Novi Sad

Кејт Винслет поседује вилу из 15. века у близини националног парка Саут Даунс. На имању живи с децом и дечком Недом Рокенролом, а најавила је да ће подићи ограду и капију око здања. Локално становништво се пожалило општини и тражи да се глумици забрани да „унакази имање„ и „донесе дух малограђанштине” у крај богате историје. - Општинари сматрају да је кућа Винслетове историјско добро и да би свака модернизација здања или околине нарушила њен јединствени изглед - рекао је један од комшија. Глумица се није оглашавала поводом ове приче, али планира да радове на имању спроведе по плану. Сличан проблем недавно је имала и ауторка романа о Харију Потеру, којој су комшије месецима браниле да изгради кућице за децу.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Пре подне облачно уз суснежицу и снег. По подне престанак падавина и делимично разведравање. Ветар умерен северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 0, а максимална 3 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре подне облачно и хладно уз суснежицу и снег. Средином дана на северу и западу престанак падавина и делимично разведравање, а предвече и на југу. Ветар умерен северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура -1, а максимална 3 степена. СР БИ ЈА: Облачно и хладно уз суснежицу и снег у већини предела. Средином дана на северозападу престанак падавина и делимично разведравање по подне. Крајем дана престанак падавина и на југоистоку. Ветар умерен северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура -1, а максимална 4 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак и петак слаб мраз ујутру и већином суво током дана. Повремени снег ноћу престаје до петка ујутру. У суботу ветровито и облачно уз нове падавине: најпре киша, која прелази у снег. У недељу хладно са снегом који се задржава и у већини нижих предела. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Неповољан утицај на све хроничне болеснике, нарочито срчане и астматичаре. Могу се јавити реуматски болови, нервоза и поспаност. Свим учесницима у саобраћају се саветује посебна опрезност.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

-3

Oslo

-6

St. Peterburg -2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

- Шта је, болан, Суљо, да ли је истина да хоћеш да се раставиш од Фате? - Хоћу, драги Мујо, и то што пре. - Ама, који је разлог, какав је проблем? - Провуцала се, болан, само хода од кафане до кафане. - Безбел’ пије? - Ма, јок, тражи мене.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

60 (11)

Slankamen

172 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

139 (9)

Zemun

255 (6)

Bogojevo

137 (5)

Panчevo

274 (2)

Smederevo

450 (6)

Baч. Palanka 151 (11) Novi Sad

133 (3)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

159 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

172 (0)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-60 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 219 (52) Beograd

Kusiћ

207 (4)

38 (8)

Reшeњe:

DUNAV