Dnevnik 06.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 6. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23640 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U VOJVO\ANSKIM FIRMAMA U RESTRUKTURIRAWU RADI OKO 6.000 ZAPOSLENIH

zombi pred u ze }i ma sti `e kraj

str. 4

„ D N V E N I K ” S A Z N A J E : RE[EWEM VI[EG SUDA U ZREWANINU

PO KRA JIN SKI PRE MI JER BO JAN PAJ TI] RAZ GO VA RAO S PRED SED NI KOM SRBIJE TO MI SLA VOM NI KO LI ]EM

zdrav ku De u ri }u pri vre me no od u ze ta tri sta na str. 13 STRANA^KI VOJNICI UPRAVQAJU PREDUZE]IMA

Par ti ja ili funk ci ja, pi ta we je sad

str. 9

Prob lem i }e se re{ av at i u sklad u s ustav om NOV SUKOB NAPREDWAKA I DEMOKRATA U ZREWANINU

[efu odborni~ke grupe Ds oduzet mandat

str. 11

REPORTA@A Foto: R. Hayi}

IMA SELO PLO^ICA, KRAJ KOVINA, GRANDIOZAN MOST IZ HABZBUR[KOG VREMENA, ALI NE I REKU

Post hum no Pri zna we mi le ni Dal ma ci ji: Sve~ano uru~ewe Nagrade za ìvotno delo Udruèwa univerzitetskih nastavnika i nau~nika Vojvodine odràno je sino} u velikoj sali Skup{tine Vojvodine. Odlukom Vlade Vojvodine, specijalna plaketa za izuzetne rezultate u oblasti nau~noistraìva~kog rada od trajnog zna~aja za razvoj nauke i visokog obrazovawa posthumno je namewena dr Mileni Dalmaciji, tragi~no stradaloj u poàru u diskoteci „Kontrast”. Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} priznawe je uru~io Mileninoj majci Jeleni Dalmaciji. Ovogodi{wi dobitnik Nagrade za ìvotno delo u oblasti dru{tveno-humanisti~kih nauka je redovni profesor na Pedago{kom fakultetu u Somboru dr Nenad Petrovi}. Isto priznawe za doprinos u oblasti likovnih umetnosti dodeqeno je redovnom profesoru Akademije umetnosti u Novom Sadu mr Du{anu Todorovi}u. Redovni profesor novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka akademik Teodor Atanackovi} dobitnik je Nagrade za ìvotno delo u oblasti tehni~ko-tehnolo{kih nauka, a redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Radmila Kolak za doprinos u oblasti medicine. Osim priznawa, laureati su dobili i po 100.000 dinara. I. D.

SPORT

n RUKOMETA[ICE SRBIJE NA EP n FUDBALERI PARTIZANA DO^EKUJU RUBIN IGRAJU SA UKRAJINOM

za sve ve li ko i za lud no sr bi kri ve `e ne str. 12 suvo i promenqivo Najvi{a temperatura 5 °S str. 14 – 18

n KO[ARKA[I PARTIZANA UGO[]UJU BARSELONU

str. 3

NASLOVI

Ekonomija 4 Agrar izvozi sve vi{e

Dru{tvo 6 U Horgo{u peticija zbog no}nih de`urstva lekara

Novi Sad 7 Skresani tro{kovi za organizaciju do~eka 8 Od subote klizawe na [trandu

Vojvodina 10 Na gradskom grobqu u Bar~u bi}e spomen-obele`je logora{ima

Crna 13 Svedo~io biznismen Filip Cepter 13 Ha{ki osu|enici ne mogu u srpske zatvore

POLiTikA

~etvrtak6.decembar2012.

File: Hrabrost Vlade Srbije Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le iz ja vio ju ~e da Vla da Sr bi je po ka zu je hra brost u vre me ni ma te {kim za pro ces pro {i re wa, i po zvao Evrop ski sa vet da uz vra ti – ta ko {to }e Sr bi ji da ti ja snu evrop sku per spek ti vu. – Vla da Sr bi je je u naj no vi joj run di di ja lo ga s Pri {ti nom po ka za la hra brost – re kao je Fi le obra }a ju }i se u~e sni ci ma Fo ru ma o na pret ku Bal ka na u Bri se lu. – Tre ba im na {a po dr {ka. Fi le je re kao da je pro ces pro {i re wa iz ni za raz lo ga u te {ko }a ma, ali da bi Evrop ski sa vet sa da ta ko |e tre ba lo da po ka `e hra brost. – Sa vet bi tre ba lo da da ja snu evrop sku per spek ti vu Sr bi ji – is ta kao je on.

Go vo re }i o Ko so vu, Fi le je iz ra zio za do voq stvo {to se Ko s o v o ko n a~ n o na { lo „u glav nom to ku pro ce sa pro {i re wa”. On je kon sta to vao da si tu a- ci ja na se ve ru po sta je sve zna ~aj ni ja, ka ko u okvi ru di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ta ko i u ve zi s li stom zah te va ko je Ko so vo mo ra da is pu ni da bi do bi lo Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri sru `i va wu. Fi le je re kao da se u po sled we vre me, osim sin dro ma za mo ra od pro {i re wa, ja vqa i pro blem za mo ra od re for mi me |u ze mqa ma kan di da ti ma. – Mo ra mo bi ti kre a tiv ni da bi se ti pro ble mi pre va zi {li – re kao je Fi le u~e sni ci ma sku pa.

Ubio se ambasador Srbije pri NATO Am ba sa dor Sr bi je pri NA TO-u Bra ni slav Mi lin ko vi} iz v r { io je sa m o u b i s tvo na aero dro mu u Bri se lu sko kom s ga ra `e pred ko le ga ma, po tvr dio je je dan di plo ma ta za AP. Mo ti vi tra ge di je ni su po zna ti, a Mi ni star stvo spoq nih po slo va je po tvr di lo da je Mi lin ko vi} tra gi~ no pre mi nuo u 52. go di ni u Bri se lu.

Ka ko pi {u me di ji, Mi lin ko vi} se ubio na glav nom me |u na rod nom aero dro mu u Bri se lu ta ko {to je sko ~io s par kin ga pred o~i ma po mo} ni ka mi n i s tra spoq n ih po s lo v a Sr b i j e Zo r a n a Vu j i } a, ko j i vo d i sek t or za bez b ed n o s nu po li ti ku. Ka ko je je dan ne i me no va ni di plo ma ta re kao za AP, Mi lin ko vi} je u tre nu ci ma ne po sred no pre tra ge di je }a skao i {a lio se s ko le ga ma u ga ra `i,

ka da je od jed nom oti {ao do ogra de, po peo se na wu i ba cio s vi si ne od oko de set me ta ra. Ka da su {o ki ra ne ko le ge do {le do we ga, ve} je bio mr tav. Am ba sa dor Mi lin ko vi} bio je ugle dan di plo ma ta i prav nik. Slu `bo vao je u Be ~u i Bri se lu. Osta je u se }a wu svo jim ko le ga ma kao vr sni di plo ma t a, sve s tra n i in t e l ek t u a lac i ple me nit ~o vek, na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva spoq nih po slo va. – Ge ne ral ni se kre tar NA TO-a An dre as Fog Ra smu sen je du bo ko o`a lo {}en i re kao je da je ve o ma po go |en ve sti ma o tra gi~ noj smr ti srp skog am ba sa do ra. Am ba sa dor Bra ni slav Mi lin ko vi} bio je iz u zet no po { to v an pred s tav n ik svo j e ze mqe i ne do sta ja }e nam u se di { tu NA T O-a – re k la je port p a r ol k a Ali j an s e Kar men Ro me ro. Pred s ed n ik Vla d e Sr b i j e Ivi ca Da ~i} iz ra zio je iskre no sa u ~e {}e po ro di ci i pri ja te q i m a am b a s a d o r a Sr b i j e pri NA TO-u Bran ka Mi lin ko vi }a. – Bel gij ska po li ci ja is tra `u je ovaj slu ~aj, ali po sve mu su de }i, re~ je o sa mo u bi stvu – re k ao je Da ~ i} no v i n a r i m a po sle u~e {}a na Fo ru mu o na pret ku Za pad nog Bal ka na. Bra n i s lav Mi l in k o v i} je 2009. go di ne po sta vqen za am ba sa do ra Sr bi je pri NA TO-u u Bri se lu, gde je ve} od 2004. go di ne bio spe ci jal ni iza sla nik {e fa di plo ma ti je ta da {we SCG pri Se ver no a tlant skoj ali jan si. Pre to ga je bio stal n i pred s tav n ik Sr b i j e pri mi si ja ma u OEBS-u i Uje di we nim na ci ja ma. Sta tus am ba sa do ra u MSP-u imao je od ja nu a ra 2000. go di ne.

dnevnik

Da~i}: O trajnom re{ewu Kosova 2013. Ivi ca Da ~i} je re kao da }e 2013. Sr bi ja bi ti sprem na za raz go vor o traj nom re {e wu za KiM, i do dao da mno gi u Vla di ne raz u me ju u ka kvoj je si tu a ci ji Sr bi ja. Pre mi jer Sr bi je, ko ji je u Bri se lu na Fo ru mu o na pret ku Bal ka na, ka `e da je te {ko o~e ki va ti da }e Sr bi ja na de cem bar skom sa mi tu EU do bi ti da tum za po ~e tak pre go vo ra s EU i da }e se to naj ve ro -

vat ni je de si ti na pro le }e ili na le to na red ne go di ne. – Mno gi qu di, ~ak i ne ki iz Vla de, ne raz u me ju si tu a ci ju u ko joj smo – re kao je Da ~i} no vi na ri ma. On je ob ja snio da ko ra ke ko je Sr bi ja pred u zi ma u ci qu nor ma li za ci je od no sa Be o gra da i Pri {ti ne u Evrop skoj uni ji ne shva ta ju kao do vo qan raz log za od re |i va we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra.

– Mi sa da sa mo pred u zi ma mo one ko ra ke na ko je se pret hod na vla da oba ve za la da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta. Sa sta no vi {ta EU to ni je na pre dak – re kao je on. Go vo re }i o pre go vo ri ma s Pri {ti nom, pre mi jer je is ta kao da oni do pri no se vi dqi vom na pret ku od no sa Be o gra da i Pri {ti ne, a da }e se sle de }e go di ne otvo ri ti i ne ke po li ti~ ke te me.

O KO SO VU I ME TO HI JI POD KRO VOM SKUP [TI NE SR BI JE

Dràvni vrh o briselskom dogovoru Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} po po vrat ku iz Bri se la re kao da }e se dr àv ni vrh od mah oku pi ti kod pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a ka ko bi ga in for mi sao o raz go vo ri ma ko je je imao u Bri se lu sa ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem. Da ~i} je, go stu ju }i na RTS-u, re kao da }e te ma sa stan ka s pred sed ni kom Ni ko li }em bi ti i da qi ko ra ci u pre go vo ri ma s Pri {ti nom. „Po zvao sam i pred sed ni ka Na ro de skup {ti ne Ne boj {u Ste fa no vi }a i jo{ qu di ko ji u~e stvu ju u ope ra tiv nim po slo vi ma, po {to su ne ki ~la no vi Vla de u ino stran tvu. Ciq je da se de taq no do go vo ri mo o da qim ko ra ci ma i da pred sed ni ka in for mi {em {ta je bio pred met raz go vo ra u Bri se lu”, ka zao je Da ~i}. – Pre u ze li smo oba ve zu da se u to ku stra {weg da na o to me oba ve ste i pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra KiM – re kao je pred sed nik re pu bli~ kog par la men ta Ne boj {a Ste fa no vi} no vi na ri ma. Bri sel ski do go vo ri pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog Ha {i ma Ta ~i ja, uz po sre do va we vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton i de {a va wa na se ve ru Po kra ji ne, bi li su te ma ko ja je otvo re na i pod kro vom Skup {ti ne Sr bi je. Dok su po sla ni ci SNS-a i SPS-a po ru ~i va li da su do go vo ri u skla du sa sta tu snom ne u tral no {}u, DSS je za tra ìo od Skup {ti ne da pre ki ne rad dok su Sr bi na Ja ri wu. [ef po sla ni~ ke gru pe DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} je na po ~et ku za se da wa za tra ìo da Skup {ti na pre ki ne rad jer je to naj ma we {to par la ment mo è u~i ni ti, i na ja vio da po sla ni ci te

stran ke ni su tra ne }e u~e stvo va ti u ra du Skup {ti ne. On je ka zao da }e se po sla ni ci DSS-a sme wi va ti na Ja ri wu da bi bi li uz gra |a ne ko ji spre ~a va ju da se ta mo po sta vi gra ni~ ni pre laz.

ment „ka da nam je Ko so vo oti ma no”. Ru `i} re kao je da je sa dr `aj do go vo ra pre mi je ra Sr bi je i Ko so va u Bri se lu o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma u skla du sa sta tu snom ne u tral no {}u raz go vo -

|u na rod no prav ni su bjek ti vi tet i ko je su ~la ni ce UN– na veo je Ru `i}. Ne ka da {wi {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da, po sla nik DS-a Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je da su re {e wa do go vo re na u raz go vo ru Da ~i }a i Ta ~i ja, u su {ti ni, u ve li koj me ri pri me na do go vo ra pret hod ne vla de, ali da pret hod na vla da ni je raz go va ra la o ofi ci ri ma za ve zu.

Za sprovo|ewe sporazuma postoja}e oficiri za vezu, a ne ambasadori (Branko Ru`i})

LDP: Da Ni ko li} i Da ~i} ka ù isti nu Li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} po zvao je pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a i pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a da u Skup {ti ni Sr bi je ka ù isti nu o Ko so vu i Me to hi ji. Jo va no vi} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da ta stran ka po dr à va ono {to je do go vo re no u raz go vo ru pre mi je ra Sr bi je i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja, ali da ne ma raz u me va wa za ide ju da je pro blem Ko so va mo gu }e re {i ti ta ko {to }e se jed na po li ti ka vo di ti u Bri se lu, a dru ga u Be o gra du. Jo va no vi} sma tra da par la ment po tom, za jed no sa svim od go vor nim qu di ma u dru {tvu, tre ba da po nu di plan ko ji je po tre ban i ze mqi i svi ma ko ji u ovom tre nut ku od Sr bi je za vi se. On se slo ìo s mi {qe wem Sr ba sa se ve ra Ko so va ko ji su od pred sed ni ka Re pu bli ke tra ì li da do bi ju pi sa ne ga ran ci je. Na Sa mar xi }ev go vor {ef po sla ni~ kog klu ba SPS-a Bran ko Ru ì} je od go vo rio da ni je pri me tio da je DSS na pu {tao par la -

Gra ~a ni ca: Se ver se po na {a se bi~ no Pred sed nik op {ti ne Gra ~a ni ca Bo jan Sto ja no vi} po ru ~io je ju ~e da u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne vi {e pa `we tre ba po sve ti ti Sr bi ma ju `no od Ibra.”Se ver Ko so va sve vi {e po ku {a va da se po na {a se bi~ no. Ne bi tre ba lo da mi bu de mo ko la te ral na {te ta ne kih pro ce sa za rad bo qeg `i vo ta jed ne tre }i ne Sr ba na Ko so vu”, iz ja vio je on. Sto ja no vi} je za Ra dio KiM re kao da i Sr bi ju `no od Ibra ima ju od re |e ne pro ble me ko ji se mo ra ju re {a va ti spo ra zu mi ma i di ja lo gom i da u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne tre ba da se obra ti pa `wa na to.

ra, i da }e za spro vo |e we spo ra zu ma po sto ja ti ofi ci ri za ve zu, a ne am ba sa do ri. – Za Sr be je va `no da }e mo }i da ko ri ste svo ja do ku men ta i ta bli ce, {to je po tvr dio i Da ~i} na kon raz go vo ra – re kao je Ru `i} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. On je do dao da }e se obez be di ti mo da li tet ko ji }e omo gu }i ti tran spa ren tan pro tok nov ca za srp sku zajd ni cu na se ve ru Po kra ji ne i da }e uz po sre do va we EU bi ti omo gu }e ni i ofi ci ri za ve zu da bi se oba vqa la su per vi zi ja spro vo |e wa tog spo ra zu ma. – Ni je re~ o am ba sa do ri ma. Am ba sa do ri su pred stav ni ci u di plo mat sko-kon zu lar nim pred stav ni {tvi ma onih ze mqa ko je ima ju me -

– Pod pu nom ma te ri jal nom, kri vi~ nom i mo ral nom od go vor no {}u mo gu da ka èm da ofi ci ri u bi lo kom ob li ku ni ka da ni na jed nom me stu ni su do go va ra ni – re kao je Ste fa no vi}. – Sr bi sa se ve ra Ko so va tra ì li su da ne pla }a ju ca ri nu na pre la zi ma i da mo gu da ko ri ste srp ske ta bli ce i do ku men ta, a ako je pre mi jer Ivi ca Da ~i} re kao da je to do go vo re no, i ako je pre mi jer Ko so va Ha {im Ta ~i po tvr dio da oko to ga ne }e bi ti pro ble ma, on da to zna ~i da su zah te vi Sr ba is pu we ni– iz ja vio je po sla nik SNS-a i pred sed nik Od bo ra za KiM Mi lo van Dre cun. Po mi {qe wu po sla ni ka SPS-a s KiM De ja na Ra den ko vi }a, „di ja log ne ma al ter na ti vu“. –. Raz u mem oprav da ni strah Sr ba na se ve ru KiM, ali ne ma ute me qe wa i pro sto ra stra hu i pa ni ci, a po je din ci ko ji ma ni pu li {u i di ù ten zi je mi slim da ni su u pra vu. Bit no je da se spu ste ten zi je i na sta vi di ja log, a ja u svom okru è wu ne po zna jem ni kog ko ima lo {e na me re ka da su u pi ta wu Sr bi, wi hov sta tus i osta nak na KiM – ko sta to vao je Ra den ko vi} za na{ list, uz opa sku da }e „ova vla da sve u~i ni ti da Sr bi op sta nu na KiM i sta tus im se po boq {a“. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Curi na sve strane „Tvi te ra {i„ su se ju ~e ba vi li, po red svih vru }ih po li ti~ kih te ma, i do ~e kom No ve go di ne u No vom Sa du. Ovih da na spe ku li sa lo se o to me da }e ta ma ni fe sta ci ja ko {ta ti grad ski bu xet 30 mi li o na, a da }e sa mo ho no rar za Vla du Ge or gi je va do sti }i pet mi li o na di na ra. „Tvi te ra{„ Dar ko Mi li} po ru ~u je: „Gra do na ~el nik No vog Sa dam ako ho }e, mo `e da pro da svoj stan i pla ti tog Vla du Ge or gi je va da mu pe va, a ne da oti ma od No vo sa |a na„. Na pred wak Bo jan Mar ja no vi}, ~lan gra do na ~el ni ko vog ka bi ne ta, s dru ge stra ne tvr di: „Ci fre su iz vu ~e ne iz kon tek sta, ni je uop {te to li ko tre ba lo sa mo we mu da bu de pla }e no. Ali sred stva }e jo{ do dat no bi ti sma we na„. ^la ni ca DS-a Emi na Ko va ~e vi} ukqu ~u je se u di sku si ju: „Ni sam ni sum wa la da }e te de man to va ti. Ali, ka ko ste pu sti li da va{ ’Ku rir’ to ob ja vi... ~~c”. „Ne znam, vi di{ da oni sve zna ju... :-D. Ma da ima jo{ jed na stvar ko ja je pro cu ri la u ne ke dru ge no vi ne, ko ja je mno go bit ni ja :-)„, za go ne tan je Mar ja no vi}.

Honorar jo{ u gradskoj kasi Po vo dom no vo go di {weg kon cer ta u No vom Sa du u pre pi sku je ukqu ~en je li~ no Vla do Ge or gi jev. „Tvi te ra {i„ su se in te re so va li da li su ta~ ni na pi si `u te {tam pe da pe va u no vo sad skoj pre -

sto ni ci za ce lih 50.000 evra. Na de man ti Ge or gi je va da o to me ni {ta ne zna, Dar ko Ma ti} mu ka è: „Kon tam, or tak. Ho }e{ da ka è{ da Alek san dar Vu ~i} i gra don ~el nik No vog Sa da la ù?„ Ge or gi jev }e na to: „Ne, jer sem non sen sa iz ’Ku ri ra’ ni sam ni {ta ~uo ni od ko ga. Ka ko ne ko mo è da po mi we iz nos kad jo{ ni smo ni raz go va ra li na tu te mu?”, pi ta se Ge or gi jev. Po tom po ru ~u je: „O~e ku jem da ’Ku rir’ upu ti jav no iz vi we we go spo di nu @VucicAca, gospodinu Vu~evi}u i Novosa|anima. Meni ne mora„.

Brigo moja, pre|i na… Novoizabrani potpredsednik DS-a Dejan Nikoli} komentari{e na lajni: „@URS ni sam ne veruje u saop{tewa koja izdaje. Ucene je Dinki} instalirao kao politi~ki institut u borbi za procente„. Na opasku profesorke Branke Nikoli}: „A da DS pogleda u ogledalo i {ta vidi, uspravan ili na kolenima? URS, vaqda, nije 1. briga DS-a :)”, Nikoli} odgovara: „Politika ministra finansija i privrede je 1. briga gra|ana, ne DS-a. Nema pre~eg od porodi~nog/`ivotnog standarda„.

Ni pisma, ni razglednice Savetnik nekada{weg predsednika Srbije Neboj{a Krsti} podse}a na poku{aj Tomislava Nikoli}a da od akademika dobije savet o Kosovu: „A iz SANU, ni pisma, ni razglednice..?„

Objasni, dru`e Da~i}u LDP-ovac Drago Kova~evi} osvr}e se na izjave premijera: „’Izme|u ~eki}a i nakovwa uvek }emo izabrati na{ narod’... Hahaa, Da~i}u, majstore, ovu ti ne razumem :)„ Potpredsednik DSS-a Miroslav Petkovi} poru~uje: „U ~emu je razlika izme|u srpa i ~eki}a i ~eki}a i nakovwa? Dru`e Da~i}u, objasni mi, tako ti Keti pomogla!„ Lider SPO-a Vuk Dra{kovi} }e: „Iz Nebeske Srbije, S. M. ’tvitovao’ Da~i}u: Etiam tu, mi fili Bruti!„

I mi emira imamo Predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN Vuk Jeremi} na lajnu je oka~io novu sliku: „Emir

Kuvajta, razgovor o situaciji na Bliskom istoku i odnosima sa Srbijom http„. Funkcioner SNS-a Vladimir Cvijan saop{tio je ju~e na lajni povodom bitke koja se vodi s Ha{kim tribunalom: „Podr`avam Vuka Jeremi}a. Boqe da lobiramo nego da }utimo. I Selak je dobro postupio... Ne}u da }utim za nepravdu!„

Pejyer kampawa Filmski kriti~ar Dimitrije Vojnov najavquje: „DSS za slede}e izbore sprema malo agresivniju kampawu u tehnolo{kom smislu, ukqu~uju}i slawe propagandnih poruka na pejxere„.

Odricawe u yipu Virtuelni, „tviter„ Slobodan Milo{evi}, poru~uje s lajne: „Patrijarh: ’Ako nas EU ne `eli s Kosovom, nastavi}emo da `ivimo te{ko i mukotrpno’. Dokle vi{e ta odricawa, to gu`vawe po xipovima...„

Svetluckawe Odbornica beogradske skup{tine iz redova PSS-a Gordana Kari} pri~a na lajni: „Obo`avam novogodi{wu atmosferu... kako bi bilo divno da je ceo grad ve} oki}en... ali stvarno oki}en... ne ono svetluckawe malo :)„ S. St.

politika

dnevnik

~etvrtak6.decembar2012.

POKRAJINSKI PREMIJER BOJAN PAJTI] RAZGOVARAO S PREDSEDNIKOM TOMISLAVOM NIKOLI]EM

Pro ble mi }e se re {a va ti u skla du s Usta vom Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni k o l i} i pred s ed n ik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} sa gla si li su se ju ~e u to me da se sa rad wom iz me |u re pu bli~ kih i po kra jin skih or ga na mo gu re {i ti svi pro ble mi ko ji su na sta li u pret hod nom pe ri o du, te da dr àv ni si stem Sr bi je mo ra bi ti sta bi lan. Ka ko je sa op {te no iz pred s ed n i k o v e pres-slu ` be, Ni k o li} je na sa stan ku s Paj ti }em, odr à nom u Pred sed ni {tvu Sr bi je, po ru ~io da se u skla du s Usta vom i za ko ni ma Sr bi je mo gu re {i ti sve te {ko }e, ukqu ~u ju }i i ne do u m i c e u ve z i sa struk tu rom bu xe ta i funk ci o ni sa wem Na ci o n al n og par k a „Fru {ka go ra„. Do da je se i da je pred sed nik voj vo |an ske vla de tom pri li kom in f or m i s ao pred sed ni ka Sr bi je o te {ko }a ma s ko ji ma se su sre }u po kra jin ski or g a n i u svom funk ci o ni sa wu. „Ni ko li} i Paj ti} sa gla si li su se i o to me da je po seb no po t reb n o in v e s ti r a t i u oblast po qo pri vre de i pre hram b e n e in d u s tri j e, kao kqu~ nih raz voj nih {an si do ma }e pri vre de„, na vo di se u sa op {te wu. Ju ~ e r a { wem sa s tan k u u Pred sed ni {tvu Sr bi je pri su stvo v ao je i pot p red s ed n ik Po kra jin ske vla de i se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi}. Do sa s tan k a voj v o | an s kih ~el ni ka sa {e fom dr à ve do {lo je po s le vi { e m e s e~ n ih ne su gla si ca iz me |u po kra jin -

ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je oko de fi ni sa wa bu xe ta Voj vo di ne. Te ne su gla si ce po seb no su iz ra `e ne u od no si ma Vla de APV i mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a, ko ji ima ju pot pu no raz li ~i te bu xet ske ra ~u ni ce. Na i me, dok mi ni star tvr di da }e Voj vo di na u 2013. go di ni do bi ti vi {e

Ni ko li} i Paj ti} sa gla sni da je po seb no po treb no in ve sti ra ti u oblast po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je od ustav nih se dam od sto, iz Ba no vi ne upo zo ra va ju na to da se zbog no vog ob ra ~u na po kra jin skog bu xe ta kr {i Ustav i Voj vo di na za ki da za naj ma we de set mi li jar di di na ra, na me we nih pre sve ga za ka pi tal na ula ga wa. Po kra jin ski zva ni~ ni ci uka zu ju i na to da ~ak 66 od sto nov ca u po kra jin skoj ka si ~i ne tran sfe ri na me we ni za fi nan si ra we nad le `no sti Re pu bli ke a ne Po kra ji ne (lo -

U SUBOTU KONGRES LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

^a nak je di ni za pred sed ni ka

Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne odr `a }e u su bo tu u No vom Sa du De ve ti kon gres stran ke, a je di ni kan di dat za we nog pred sed ni ka je Ne nad ^a nak.

^a nak je pred sed nik LSV od osni va wa, 1990. go di ne. Na kon gre su }e se o iz bo ru naj vi {ih stra na~ kih funk ci o ne ra i funk -

kal n im sa m o u p ra v a m a i za pla te u obra zo va wu). Zbog to ga, tvr de, ne }e mo }i da se re a li zu je ustav na oba ve za po ko joj 40 od sto bu xe ta APV mo ra bi ti usme re no u ka pi tal na ula ga wa u Po kra ji ni. Zbog tih spo r e w a, Vla d a Voj v o d i n e obra t i l a se i Ustav nom su du Sr bi je, od ko jeg

ci o ner ki iz ja sni ti 1.271 de le gat, sa op {tio je LSV. â nak je do bio po dr {ku 37 od bo ra LSV-a, a usvo je na je i li sta od {est kan di da ta za tri pot pred sed ni~ ka me sta. Bra ni slav Bo ga ro {ki do bio je po dr {ku 35 od bo ra LSV-a, Alek san dar Jo va no vi} 33, \or |e Stoj {i} 30, a Ole na Pa pu ga i Ti bor Va{ po osam, dok je Ma ju Ti mo ti je vi} po dr à lo {est od bo ra. Glav ni od bor usvo jio je i li stu od 75 kan di da ta za stal ni sa stav GO LSV-a, a utvr |e ne su li ste pred sed ni ka i ~la no va nad zor nog od bo ra, iz bor ne, sta tu tar ne i ve ri fi ka ci o ne ko mi si je, ko ji }e bi ti za du è ni za spro vo |e we pro ce du ra i za or ga ni za ci ju.

je za tra `i la oce nu ustav no sti Za ko na o bu xet skom si ste mu jer sma tra da su tim ak tom pre kr {e ne ustav ne ga ran ci je o fi nan si ra wu APV. Po kra jin ski par la ment ini ci rao je i iz me ne tog za ko na, ali za to ni je do bio ve }in sku po dr {ku u re p u b li~ k om par l a m en t u, kao ni za amand ma ne ko je je upu tio na re pu bli~ ki bu xet za na red nu go di nu. Tim amand ma ni ma tra `i lo se da se ume sto

tran sfe ra ko ji se ne od no se na nad le `no sti APV, Voj vo di ni ustu p i 43 od s to od ak c i z a ubra nih na te ri to ri ji Po kra ji ne, a da bi se is po {to va le ustav ne od red be o vi si ni ka pi tal nih ula ga wa u Po kra ji ni. Iz istih raz lo ga po sla ni ci Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne po zva li su pre kju ~e pred sed ni ka Sr bi je da ne pot pi {e Za kon o bu xe tu. Ni je po zna to da li je od Ni ko li }a to ju ~e za tra `io i Bo jan Paj ti}, ko ji je, pak, pret hod no na ja vio da }e se i bu xet na }i pred Ustav nim su dom ako ne pro |u voj vo |an ski amand ma ni. U me |u vre me nu, po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man po ru ~io je da zbog „ne u stav nih re {e wa u Za ko nu o bu xet skom si ste mu i Za ko nu o bu xe tu za 2013. go di nu” Po kra ji na ne }e bi ti u mo gu} no sti da do ne se svoj bu xet za na red nu go di nu jer bi on bio „pro tiv u sta van”, a zbog ~e ga je pri nu |e na na pri vre me no fi nan si ra we. Pro b le m i u fi n an s i r a w u Voj v o d i n e po s to j e go d i n a m a jer, upr kos ustav noj oba ve zi, re pu bli~ ki par la ment ve} ~e ti ri go di ne ka sni s do no {e wem za k o n a o fi n an s i r a w u APV. I u pret hod nom sa zi vu bi lo je ten zi ja pri li kom de fi ni sa wa po kra jin skog bu xe ta, ali i pre no sa nov ca Po kra ji ni za ka pi tal na ula ga wa, ali su ti pro ble mi tad „re {a va n i„ na unu t ar p ar t ij s koj rav ni. B. D. Savi}

Voj vo |an ska opo zi ci ja tra `i de kla ra ci ju o osu di zlo ~i na nad Sr bi ma Po sla ni ci iz re do va opo zi ci je u Skup {ti ni AP Voj vo di ne po kre nu li su ini ci ja ti vu za sa zi va we van red ne sed ni ce po kra jin skog par la men ta, na ko joj bi se do ne la de kla ra ci ja o osu di zlo ~i na u~i we nih nad pri pad ni ci ma srp skog na ro da na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je, sa op {te no je ju ~e iz Okru `nog od b o r a Srp s ke na p red n e stran ke za ju `nu Ba~ ku. Po k ra j in s ki po s la n i c i iz re do va SNS-a, No ve Sr -

bi je, Po kre ta „Sna ga Sr bi je„, Po k re t a so c i j a l i s ta, SPS –PUPS–JS–SDPS-a i De mo krat ske stran ke Sr bi je po kre nu li su ini ci ja ti vu za do no {e we po me nu te de kla ra ci je. Sa sa dr `a jem i ci qe vi ma de k la r a c i j e pred s tav n i k e me di ja }e na kon fe ren ci ji za no vi na re upo zna ti pred sed ni ci po sla ni~ kih gru pa Igor Mi ro vi}, prof. dr Pa vle Bu da kov i prof. dr Bra ni slav Ri sti vo je vi}.

REKLI SU Goj ko vi}: Kad [e {eq iza |e, ne ka ka è sve o na ma – Me ni ap so lut na ni {ta ne zna ~i {to je SNS na vla sti jer ne }u bi ti deo iz vr {ne vla sti – re kla je u emi si ji „Ka ì prst” na B-92 ~la ni ca Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Ma ja Goj ko vi}. Ona je na ve la i da se ni je pri kqu ~i la toj stran ci 2008. go di ne jer su „ra ne i da qe bi le sve è”. Na pi ta we da li mi sli da }e sa da {wi pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, ko ji su ne ka da bi li funk ci o ne ri Srp ske ra di kal ne stran ke, mo ra ti da po lo è ra ~u ne li de ru ra di ka la Vo ji sla vu [e {e qu, ona je is ta kla da pr vo mo ra da se za vr {i su |e we u Ha {kom tri bu na lu. – Tre ba da on ([e {eq) iza |e na slo bo du i da ka è otvo re no sve {to ima o me ni, Vu ~i }u, Ni ko li }u, (Jor go van ki) Ta ba ko vi}, a ne da ko men ta ri {e mo ta ko {to on ima ve za ne ru ke ta mo, a mi mo è mo u me di ji ma da go vo ri mo – re kla je Ma ja Goj ko vi}.

Mar ko vi}: [ta EU jo{ ho }e?

Qa ji}: Ras pra va u UN ko ri sna

– Ako EU mi sli da sva ka tri me se ca uce wu je Sr bi ju i ta ko na sta vi ubu du }e, mi slim da ne }e bi ti gra |a na Sr bi je za in t e r e s o v a n ih za ula zak u Uni ju. In te r es Sr b i j e je s te da po sta ne ~la ni ca EU, ali je i in te res EU i SAD da Sr bi ja to po sta ne – re kao je pred sed nik JS-a, ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je, Dra gan Mar ko vi} Pal ma na kon fe ren ci ji za no vi na re s nor ve {kim am ba sa do rom Nil som Rag na rom Kam sva gom. – Ne znam {ta vi {e EU ho }e od Sr bi je. Da li ho }e da na sle de }im pre go vo ri ma u Bri se lu na{ pre mi jer Ivi ca Da ~i} se di s Ha ra di na jem, Ta ~i jem, Go to vi nom i Ori }em i da pre go va ra s rat nim zlo ~in ci ma? I on da se pi ta mo za {to opa da in te re so va we gra |a na za EU.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ra sim Qa ji} iz ja vio je da Sr bi ja Sa ve tu bez bed no sti Uje di we nih na ci ja tre ba da po ka è da je is pu ni la svo je oba ve ze pre ma Ha {kom tri bu na lu, a da je taj sud po sled wim pre su da ma za do vo qio ne ~i je in te re se, a ne prav du. Go vo re }i o od lu ci Vu ka Je re mi }a da, kao pred se da va ju }i Ge ne ral ne skup {ti ne UN, za ka è ras pra vu o ha {kom Tri bu na lu, Qa ji} je re kao da „ne tre ba o~e ki va ti spek ta ku lar ne re zul ta te te ras pra ve i da ne tre ba da {i ri mo op ti mi zam bez re al nog po kri }a, ali je ras pra va u sva kom slu ~a ju ko ri sna stvar”. – Bi }e va `no da i na toj sed ni ci ka è mo ka kva je ulo ga, pre sve ga su di je Me ro na u ~i ta vom po stup ku. Svi ov de go vo re o sil nim pa ra ma ko je je Hr vat ska da la da bi se oslo bo di li ge ne ra li. Ne, ov de su in te re si Hr vat ske i we nih ge ne ra la po du da re ni s ve li kim i mo} ni ma, a u to me je Me ro no va ulo ga do mi nant na – re kao je Qa ji}.

PoslaNi^ke teme

Di nar ma we za mu zi ku Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je ra pra vqa li su ju ~e o iz me na ma Za ko na o autor skim i srod nim pra vi ma. To kom pre po dne va za vr {e na je ras pra va se tu eko nom skih za ko na, me |u ko ji ma je bio pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma. Mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} re kao je u par la men tu da se uki da „mu zi~ ki di nar” za za na tli je, dok }e ga ugo sti teq ski objek ti pla }a ti i da qe. – Tu na kna du ugo sti teq ski objek ti }e pla }a ti u za vi sno sti od po vr {i ne objek ta i ge o graf skog po lo `a ja – re kao je Ob ra do vi}, i ob ja snio da se ne mo `e na

isti na ~in tre ti ra ti obje kat u Le ba nu i u Be o gra du. U obra zlo è wu za ko na, po we go vim re ~i ma, pi {e da se pod za nat skim rad wa ma, ko je ubu du }e ne }e pla }a ti na kna du za jav no sa op {ta va we mu zi~ kih de la, in ter pre ta ci je i fo no gra ma, pod ra zu me va ju sa mo stal ne za nat ske rad we, kao i rad we u ko ji ma pred u zet nik ko ji se ba vi pro iz vod nom de lat no {}u pro da je sop stve ne pro iz vo de. Ob ra do vi} je, obra zla ù }i pred lo è ne iz me ne, re kao da je ta~ no da je na wi ho vom do no {e wu u iz bor noj kam pa wi in si sti rao URS, ali da je pred lo è ni za kon jed no gla sno usvo jen na Vla di Sr bi je.

Gde je Mla |in di nar? [ef po sla ni~ ke gru pe SPO–DHSS Alek san dar Ju go vi} pro ce wu je da je Mi ni star stvo pro sve te, iako pred la ga~ za ko na, sa mo pro to~ ni boj ler mi ni stru fi nan si ja Mla |a nu Din ki }u da bi ostva rio svo je za mi sli i pred iz bor na obe }a wa spro veo u de lo. – Po sla ni~ ki klub SPO –DHSS-a ne {ti ti ni ko ga, na ro ~i to ne na pla tu mu zi~ kog di na ra. Ali po sta vqa se pi ta we zar ni je mo glo do }i do kom pro mi sa iz me |u stur kov nih udru `e wa i mi ni star stva? Zna mo da je u pret hod nom pe -

ri o du i Din ki} ostva ri vao autor ska pra va na osno vu pe sa ma za folk-pe va ~e i za za bav nu mu zi ku. Pi tam se zbog ~e ga u tom pe ri o du, dok je ostva ri vao ta pra va, dok je bio u ko a li ci ji s ne kim dru gim po li ti~ kim stran ka ma, ni je iz dej stvo vao ta kve pro me ne? – u di le mi je Ju go vi}, upo zo ra va ju }i vlast na to da }e taj za kon pa sti na USSu i da ni je u skla du s evrop skim stan dar di ma. Mi ni star Ob ra do vi} „pri znao je“ da je Evrop ska ko mi si ja ima la ne ke su ge sti je na pred lo `e na re {e wa.

„Glu vo” zbog taj ni Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je usko ro }e o dr àv nim taj na ma ras pra vqa ti is kqu ~i vo iza za tvo re nih vra ta, u bez bed nim uslo vi ma „glu ve so be” u skup {tin skom zda wu u Uli ci kra qa Mi la na u Be o gra du, a ti me }e se, ka ko is ti ~e pred sed ni ca Od bo ra za kon tro lu slu `bi bez bed no sti Ja dran ka Jok si mo vi} (SNS), naj zad sta ti na put prak si „cu re wa” stro go po ver qi vih in for ma ci ja. – Pro sto ri ja je teh ni~ ki obez be |e na pro tiv pri slu {nom i pro tiv di ver zi o nom za {ti tom, na pri mer, od ko ri {}e wa mo bil nih te le fo na, ali i sve ga {to mo è bi ti uzrok cu re wa in for ma ci ja – ob ja sni la je Ja dran ka Jok si mo vi}. Po we nim re ~i ma, po sto ja we ta ko zva ne glu ve so be je neo p hod na pret po stav ka za us pe {an rad i spro vo |e we Za ko na o taj no sti po da ta ka ko ji je do net 2009. go di ne i do da nas ni je va qa no pri me wi van. Pro sto ri ju }e, osim ~la no va Od bo ra, ko ri sti ti i sve one slu `be u Skup {ti ni ko je se ba ve raz ma tra wem taj nih po da ta ka i po da ta ka ko ji su po ver qi ve sa dr ì ne. Od bor za kon tro lu slu `bi bez bed no sti u ta kvim uslo vi ma ve} je odr ào tri sed ni ce, ko je su bi le za tvo re ne za jav nost i na ko ji ma su raz ma tra ni iz ve {ta ji Bez b ed n o s no-in f or m a t iv n e agen ci je, Voj no-oba ve {taj ne

agen ci je i Voj no-bez bed no sne agen ci je. Ja dran ka Jok si mo vi} je do da la i da je u ra ni jem pe ri o du bi lo „cu re wa in for ma ci ja” sa sed ni ca Od bo ra, pa i iz no {e wa do ku me na ta, a da je naj ve }i pro blem za pra vo bi lo to {to se stvo ri lo ne po ve re we iz me |u pred stav ni -

ka naj vi {eg za ko no dav nog te la i slu `bi bez bed no sti ko je se ba ve iza zo vi ma i pret wa ma po bez bed nost dr `a ve i gra |a na. Ona je na ja vi la i da }e Od bor do kra ja fe bru a ra do ne ti in ter ni akt o da qem spro vo |e wu di rekt ne kon tro le i nad zo ra nad slu `ba ma bez bed no sti, u ko jem }e bi ti de fi ni sa no na ko ji na ~in }e se kon tro li sa ti BIA, VBA i VOA, ka da }e se i u ko jem bro ju i}i u po se te tim slu `ba ma, da li }e se i ka da te po se te na ja vqi va ti... U zda wu u Kra qa Mi la na ra ni je je po sto ja la „glu va so ba“ – pro sto ri ja bez pro zo ra, ko ja je slu `i la is kqu ~i vo za pro ve ru bez bed no sti po {iq ki ko je su sti za le u par la ment.

O di rek to ru RTS-a Pred sed ni ca skup {tin skog Od bo ra za ku lu tru i in for mi sa we Ve sna Mar ja no vi} na ja vi la je da }e na da na {wu sed ni cu Od bo ra po zva ti pred stav ni ke Mi ni star stva ku lu tre i in for mi sa wa da bi ob ja sni li da li je jed na od red ba pred lo `e nog za ko na o jav nim pred u ze }i ma u su prot no sti s Me dij skom stra te gi jom, ~i ja se pri me na o~e ku je usko ro. Na za vr {et ku di sku si je o pred lo gu za ko na o jav nim pred u- ze }i ma u Skup {ti ni Sr bi je po -

sla nik LDP-a Bo jan \u ri} ka zao je da to kom ras pra ve ta stran ka ni je do bi la od go vor na pi ta we da li ne ko u vla da ju }oj ko a li ci ji, ka ko je re kao, ima am bi ci ju da od red be tog za ko na pri me wu je i na RTV, od no sno RTS. On je pod se tio na to da je di rek tor RTS-a ve} jed nom bi ran po Za ko nu o jav nim pred u ze }i ma, a ne po Za ko nu o ra di o di fu zi ji, ko ji re gu li {e po zi ci ju jav nog ser vi sa, i „da ne bi `e leo da se po no vo do |e u tu si tu a ci ju”.

Za me we ni Du li} i Ma lo vi} Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja kon sta to va la je ju ~e pre sta nak man da ta na rod nih po sla ni ka Sne `a ne Ma lo vi} i Oli ve ra Du li }a s iz bor ne li ste „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”. Wih su u po sla ni~ kim klu pa ma za me ni li Alek san dar Se ni} i Bi qa na Ha sa no vi}-Ko ra} s iste iz bor ne li ste. S. Stankovi}

ekonomija

~etvrtak6.decembar2012.

Privreda ne}e rasti ni dva posto Pri vred ni rast Sr bi je u na red noj go di ni kre ta }e se iz me |u 1,5 i 1,8 po sto, i te {ko da }e do sti }i zva ni~ no prog no zi ra na dva po sto, oce ni li su stru~ wa ci In sti tu ta eko nom skih na u ka i Be o grad ske ban kar ske aka de mi je (BBA). De kan BBA-e Ha san Ha ni} is ta kao je, na pred sta vqa wu pu bli ka ci je „Ma kro e ko nom ske ana li ze i prog no ze” (MAP), da }e u ovoj go di ni bru to do ma }i pro iz vod opa sti dva od sto,

{to je naj sla bi ji re zul tat po sle 2009. go di ne. Po we go vim re ~i ma, po sma tra ju }i pe riod kri ze od 2008. go di ne u ce li ni, ova go di na bi la je za Sr bi ju naj lo {i ja po svim kqu~ nim ma kro e ko nom skim po ka za te qi ma. Ha ni} je na veo da je sto pa ne za po sle no sti od po ~et ka kri ze go to vo udvo stru ~e na: sa 14 od sto u 2008. go di ni na oko 26 od sto u ovoj, a po pro ce na ma MAP-a, broj za po sle nih ne }e se po ve }a ti ni to kom na red ne go di ne s ob zi rom na prog no ze da }e Sr bi ja i to kom 2013. ima ti vr lo ni zak pri vred ni rast.

Agrar izvozi sve vi{e

U ovoj go di ni Sr bi ja }e za be le `i ti i naj vi {u sto pu in fla ci ja, ko ja }e, ka ko na vo di ured ni {tvo MAP-a, si gur no bi ti dvo ci fre na, ali ve ro vat no ne i ve }a od 12 po sto, a na we no kre ta we uti ca li su po ve }a ni tro {kov ni pri ti sci na ce ne hra ne, rast uvo znih ce na i sla bqe we di na ra u pret hod nom pe ri o du. Ha ni} je na po me nuo da se pro ce wu je da }e jav ni dug na kra ju ove go di ne bi ti 60 od sto BDP-a, dok }e spoq ni dug bi ti na ni vou od oko 80 od sto BDP-a. Po we go vom mi {qe wu, za srp sku eko no mi ju kqu~ no je da se olak {a vra }a we du go va pri vre de, da se pod sti ~e i po ve }a va iz voz i da se u tom ci qu od re |e nim me ra ma di nar osla bi i pri bli `i re al noj vred no sti, ko ja bi bi la atrak tiv na za iz vo zni ke. Pod se tiv {i na to da se u go di na ma pre kri ze eko nom ski rast Sr bi je u ve li koj me ri za sni vao na uslu ga ma, Ha ni} je na gla sio da je neo p hod no po ve }a ti pro iz vod wu raz me wi vih do ba ra. Osvr }u }i se na bu xet za 2013. go di nu, pro de kan BBA-e Ma li {a \u ki} oce nio je da su glav ni ri zi ci za ostva re we pla ni ra nog de fi ci ta od stu pa we od pred vi |e ne in dek sa ci je pla ta u jav nom sek to ru i pen zi ja, re ce si ja u evro zo ni, sto pa ra sta BDP-a ma wa od pred vi |e ne.

„Delta” odustala od spornog placa Kom pa ni ja „Del real” ko ja po slu je u okvi ru „Del ta Hol din ga” ju ~e je pod ne la zah tev Gra du Be o gra du za pre sta nak pra va ko ri {}e wa par ce le u Blo ku 53 zbog od u stan ka ne ma~ kog part ne ra tr go vin skog lan ca „Ba u ha us” od za jed ni~ kog pro jek ta

dnevnik

toj lo ka ci ji, jer ne mo `e vi {e da pro du `a va ro ko ve i ~e ka do bi ja we gra |e vin ske do zvo le, ~i me je pre stao in te res kom pa ni je „Del real„ za lo ka ci ju u Blo ku 53 - re kao je Gla vi ni} na kon fe ren ci ji za no vi na re u kom pa ni ji „Del ta hol ding”.

Su fi cit u spoq no tr go vin skoj raz me ni po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da Sr bi je sa sve tom za de set me se ci 2012. go di ne iz no sio je 1,12 mi li jar di do la ra, {to je za 5,3 od sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne, iz ja vio je Ta nju gu eks pert Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi}. Iz Sr bi je je od ja nu a ra do ok to bra iz ve ze no hra ne za 2,28 mi li jar di do la ra, {to je rast od 4,5 od sto u od no su na re zul ta te iz pe ri o da ja nu ar-ok to bar 2011. go di ne, sa u~e {}em u ukup nom rob nom iz -

vo zu od 24,6 od sto. Isto vre me no, vred nost uvo za u vi si ni od 1,16 mi li jar di do la ra je za 3,7 od sto ve }a ne go u pe ri o du ja nu ar-ok to bar 2011, sa u~e {}em u ukup nom rob nom uvo zu od 7,5 od sto. Sto pa po kri ve no sti uvo za iz vo zom je 196,8 od sto. Stan ko vi} je uka zao da su naj va `ni ji pro iz vo di agrar nog po re kla u iz vo zu, to kom pe ri o da ja nu ar-ok to bar 2012. bi li `u ti ku ku ruz ko ji je iz ve zen za 489 mi li o na do la ra, ra fi ni ra ni {e }er od {e }er ne re pe (126,9 mi li o na do la -

ra), smr znu ta ma li na (111,8 mi li o na do la ra) i ra fi ni ra no je sti vo uqe od sun co kre ta ( 83,7 mi li o na do la ra). Sle de pi vo od sla da (63,8 mi li o na do la ra), osta la bez al ko hol na pi }a (51,4 mi li o na do la ra), si ro vo so ji no uqe (50,3 mi li o na do la ra), slat ki bi skvi ti i va fli (45,9 mi li o na do la ra) i smr znu te vi {we (41,7 mi li o na do la ra), do dao je Stan ko vi}. Po sma tra no po od se ci ma, u iz vo zu do mi ni ra ju `i ta i pro iz vo di na ba zi `i ta (717,8 mi li o na do la ra), sa u~e {}em od 7,7 od sto u

ukup nom rob nom iz vo zu i vo }e i po vr }e, sa ostva re nim iz vo zom u vred no sti od 453,4 mi li o na do la ra i u~e {}em od 4,9 od sto u ukup nom rob nom iz vo zu. Na uvo znoj stra ni, do mi ni ra tra di ci o nal no gru pa ‘’ne kon ku rent nih’’ pro iz vo da, ko ji se ne ga je u Sr bi ji - si ro va ka fa ( 84,1 mi lion do la ra) i ba na ne (28,5 mi li o na do la ra). Sle de du van, de li mi~ no ili pot pu no i`i qen, (38,3 mi li o na do la ra) i ci ga re te ko je sa dr `e du van (38 mi li o na do la ra), do dao je Stan ko vi}.

U VOJ VO \AN SKIM FIR MA MA U RE STRUK TU RI RA WU RA DI OKO 6.000 ZA PO SLE NIH

Stiè kraj zombi preduze}ima? Pan ~e va~ ka „Pe tro he mi ja” i In du stri ja sta kla, som bor ski „Bo re li” i „Se ver trans”, „Ku la trans”, „Alek sa [an ti}”, „Voj vo di na put”, „Vr {a~ ki vi no gra di”... sa mo su ne ka od voj vo |an skih pred u ze }a u pro ce su re struk tu ri ra wa, ko ja }e u na red nu go di nu i po mo ra ti da bu du pri va ti zo va na ili }e, naj ve ro vat ni je, za vr {i ti u ste ~a ju. Pred u ze }a u Sr bi ji ko ja su u re struk tu ri ra wu to kom pro te klih go di na stvo ri la su gu bit ke ve }e od 700 mi li o na evra. Re~ je o vi {e od 170 sta rih gi ga na ta so ci ja li sti~ ke pri vre de ko ji ni su us pe li da se sna |u u no vim uslo vi ma po slo va wa – ne da po slu ju u gu bi ci ma, ve} ni ko ni je hteo ni da ih ku pi, ili su ugo vo ri o pri va ti za ci ji ras ki nu ti. Ta pred u ze }a da nas ì ve, na apa ra ti ma za ve {ta~ ko di sa we, uglav nom sa mo za hva qu ju }i ~i we ni ci da je u wi ma za po sle no oko 50.000 rad ni ka. Pre ì vqa va ju uz po mo} sub ven ci ja iz bu xe ta i ~i we ni ce da ih sta tut „u re struk tu ri ra wu” {ti ti od pri nud ne na pla te du go va. Ipak, po pred lo gu iz me na Za ko na o pri va ti za ci ji, na le to 2014. go di ne ta kva si tu a ci ja }e mo ra ti da bu de pro me we na: pred u ze }i ma }e bi ti ski nu ta za {ti ta od po ve ri la ca, do ta da }e ne ka od wih mo `da bi ti i pri va ti zo va na, a osta la }e mo ra ti u ste ~aj. No, to ne bi bio pr vi put da dr à va da ova kav rok da se pro -

Pred u ze }a ko ja su u re struk tu ri ra wu to kom pro te klih go di na stvo ri la su gu bit ke ve }e od 700 mi li o na evra ce si re struk tu ri ra wa ili pri va ti za ci je mo ra ju za vr {i ti. Ta kvi kraj wi ro ko vi od re |i va ni su ve} ne ko li ko pu ta do sa da pa se ni je de si lo ni {ta, ma hom zbog ne do stat ka po li ti~ ke vo qe, od no sno u stra hu {ta }e po me nu tih 50.000 rad ni ka i ~la no vi wi ho vih po ro di ca o sve mu re }i na iz bo ri ma. S dru ge stra ne, iako je pre u ze la to na se be, dr `a va za sve ove go di ne kroz pro ces re struk tu ri ra wa ni je us pe la da

ura di ni {ta da se sud bi na tih rad ni ka pro me ni. Pro blem s pred u ze }i ma u re struk tu ri ra wu ni su sa mo sub ven ci je iz bu xe ta, ko je uop {te ni su ma le, na pro tiv. Jo{ ve }i je ~i we ni ca da su za {ti }e na od po ve ri la ca pa ti me da ve osta tak pri vre de – ne po sto je po da ci o to me, ali je sa svim si gur no da su mno ge ma le fir me mo ra le da sta ve ka ta nac ne mo gav {i da na pla te svo ja po tra `i va wa od so ci ja li sti~ kih ma sto do na ta.

Ja sno je da je ti me u~i we na me dve |a uslu ga pri vre di i gra |a ni ma: iz na me re da se za {ti te rad ni ci pro pa lih zom bi pred u ze }a, ne ki dru gi rad ni ci i pred u zet ni ci su osta li bez po sla. Ta ko |e, ukup ne gu bit ke tih fir mi, ve }e od 700 mi li o na evra, na ovaj ili onaj na ~in }e na kra ju pla ti ti gra |a ni ove ze mqe. U Voj vo di ni je ne sra zmer no ma lo ta kvih pred u ze }a – tek ih je tri de se tak, a u wi ma je za po sle no oko 6.000 rad ni ka. Iako ih ne ma mno go, pred sta vqa ju ogro man te ret za bu xet i osta tak pri vre de. Naj ve }e gu bit ke me |u wi ma sva ka ko pro iz vo di „Pe tro he mi ja”: sa mo la ne je to pred u ze }e iz gu bi lo 11 mi li jar di di na ra, dok su mu ku mu li ra ni gu bi ci oko 35 mi li jar di. I naj vi {e za po sle nih je u HIP „Pe tro he mi ja„ (1.803), a sle di som bor ski „Bo re li” (635 rad ni ka), dok u osta lim pred u ze }i ma u re struk tu ri ra wu u Voj vo di ni ra di po ne ko li ko sto ti na qu di, ali uop {te ni su ret ka ni ona u ko ji ma je osta lo tek po ne ko li ko za po sle nih. U Be o gra du i cen tral noj Sr bi ji si tu a ci ja je jo{ te `a ako se zna da su u re struk tu ri ra wu ta kvi ne ka da {wi gig nti kao {to su pi rot ski „1. maj”, IMT, IMR, kru {e va~ ki „14. ok to bar”, FAP Pri boj... U mno gim od tih pred u ze }a i da qe je za po sle no i po vi {e od hi qa du qu di. V. ^vor kov

DO BRA PRI ME NA ZA KO NA O ZA PO [QA VA WU OSO BA S IN VA LI DI TE TOM

Ve}ina poslodavaca po{tuje zakon Mi ro slav Mi {ko vi}

na toj lo ka ci ji, iz ja vio je Vo ji slav Gla vi ni}, pot pred sed nik „Del re a la”. Zbog spor nog ula ga wa u to ze mqi {te vla snik „Del ta hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi} je u po ne de qak sa slu {a van u po li ci ji. U „Del ti„ tvr de da su od in ve sti ci je od u sta li kad je wi hov po slov ni part ner, ne ma~ ki Ba u ha us, od u stao od in ve sti ra wa u Sr bi ji, jer im ~i ta ve dve go di ne dr `a va ni je omo gu }i la da do bi ju do zvo lu za grad wu. - Ne ma~ ki part ner „Ba u ha us” je ju ~e pi smom oba ve stio kom pa ni ju da od u sta je od za jed ni~ kog pro jek ta na

Pre ma we go vim re ~i ma, kom pa ni ja o~e ku je po vra }aj pla }e nih na kna da i po re za za pra vo ko ri {}e wa od pre ko 10 mi li o na evra, kao i sred stva ulo `e na u pro jek to va we i ugo vo re sa stra nim part ne ri ma ko ji iz no se oko mi lion evra, a sve uz za te zne ka ma te po ~ev od 2001. go di ne. Gla vi ni} je ne gi rao da sa slu {a we pred sed ni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a u po li ci ji pre dva da na ima ve ze sa od lu kom „Del re a la” da od u sta ne od par ce le, tvr de }i da je je di ni raz log gu bi tak in te re sa zbog od u stan ka stra nog part ne ra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,3319

113,6040

116,2169

110,9911

Australija

dolar

88,9375

90,7525

92,8398

88,6652

Kanada

dolar

85,6070

87,3541

89,3632

85,3450

Danska

kruna

14,9215

15,2260

15,5762

14,8758

Norve{ka

kruna

15,1213

15,4299

15,7848

15,0750

[vedska

kruna

12,8796

13,1424

13,4447

12,8401

[vajcarska

franak

91,6991

93,5705

95,7226

91,4184

V. Britanija

funta

136,7546

139,5455

142,7550

136,3360

SAD

dolar

84,9343

86,6677

88,6611

84,6743

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 12. 2012. godine

Uko li ko bi se Za kon o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom pot pu no po {to vao, po slo dav ci u Voj vo di ni bi tre ba lo da za po {qa va ju 3.309 oso ba s in va li di te tom, ali je taj broj ipak ne {to ma wi, pa je u Po kra ji ni za po sle no 2.574 ta kve oso be, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Voj vo di ne. Od tog bro ja, 77,5 od sto oso ba ra di u pri vat nom sek to ru, a 22,5 od sto u jav nom.

Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin ka è da se na osno vu pri ku pqe nih po da ta ka mo è za kqu ~i ti da je Za kon o za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom dao svoj pu ni do pri nos po boq {a wu sta wa u ovoj obla sti te da naj ve }i broj po slo da va ca u Voj vo di ni po {tu je svo je oba ve ze. – âk 70 po sto po slo da va ca po {tu je svo ju oba ve zu na naj bo qi mo gu }i na ~in, a to je za po sle we oso be s in va li di te tom, iako i oni

ko ji upla }u ju sred stva u fond za fi nan si ra we za ra da oso ba s in va li di te tom ili ima ju ugo vo re o ku po vi ni pro iz vo da ili uslu ga pred u ze }a za za po {qa va we i pro fe si o nal nu re ha bi li ta ci ju tih oso ba, po {tu ju za kon – uka zao je Va sin. Sa op {te no je i da je u po kra jin skim or ga ni ma za po sle no 31,5 od sto oso ba s in va li di te tom od oba ve znog bro ja za po sle nih, {to je znat no is pod pro se ka u jav nom sek to ru (73 od sto) i pri vat nom (72 od sto) za te ri to ri ju Voj vo di ne.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (481,91 0,96)

Frikom, Beograd

20,00

6.360

19.080

Energoprojekt Visokogradwa, BG

18,75

285

168.150

AIK banka, Ni{

1,10

1.569

21.968

Dunav Grocka, Grocka

12,90

105

95.655

NIS, Novi Sad

0,28

720

7.662.428

Soja protein, Be~ej

10,02

549

4.665.108

Imlek, Beograd

0,00

3.200

3.184.000

1,86 Promena

549 Cena

4.959.210 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.063

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Marfin bank PB, Beograd

-26,67

220

550.000

0,00

574

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Fasil, Ariqe

-25,27

550

803.550

-0,69

430

430.000

Radijator, Zrewanin

-16,67

400

189.200

Soja protein, Be~ej

Veterinarski zavod, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Privredna banka, Beograd Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-14,29 -1,65 Promena

60 835 Cena

21.600 23.380 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

10,02

549

4.665.108

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.397

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.681

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.103

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,07

4.507

225.350

NIS, Novi Sad

0,28

720

7.662.428

Veterinarski zavod, Subotica

1,86

549

4.959.210

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

673.100

4.665.108

Veterinarski zavod, Subotica

1,86

549

4.959.210

Tigar, Pirot

0,00

176

Soja protein, Be~ej Radijator, Zrewanin Stari Tami{, Pan~evo

10,02

549

-16,67

400

189.200

0,00

1.300

182.000

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

~etvrtak6.decembar2012.

dru[tvo

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

POLNO PRENOSIVE BOLESTI U PORASTU

Ne zna we i ne za {ti }en seks kriv ci za in fek ci je

Zdrav stve na sta ni ca u Hor go {u

NEZADOVOQSTVO U HORGO[U NAJAVQENOM REORGANIZACIJOM U DOMU ZDRAVQA „KAWI@A”

Pe ti ci ja za op sta nak no} nog de ùr stva le ka ra Od lu ka Uprav nog od bo ra Do ma zdra vqa „Ka wi à„ da u okvi ru re or ga ni za ci je ot po~ ne rad Hit ne slu `be u ovoj usta no vi za pod ru~ je ka wi {ke op {ti ne, {to bi do ve lo do uki da wa no} nog de ùr stva le ka ra u Zdrav stve noj sta ni ci u Hor go {u i uki da we pri prav no sti le ka ra u osta lim na se qi ma gde ra de am bu lan te, iza za zva la je ne go do va we i ne za do voq stvo. Pe ti ci ju za za dr à va we no} nog de ùr stva le ka ra u Hor go {u, po gra ni~ nom na se qu s go to vo 6.000 sta nov ni ka, pot pi sa lo je vi {e od 2.000 ì te qa, ne za do voq stvo je po ~et kom ove ne de qe is ka za no i na fo ru mu gra |a na, a po vo dom na ja ve o uki da wu pri prav no sti, ru ko vod stvu Do ma zdra vqa „Ka wi à„ i op {tin skim ~el ni ci ma ne dav no se obra }ao Sa vet me sne za jed ni ce Tre {we vac. Di rek tor Do ma zdra vqa „Ka wi à„ dr La slo Ker me ci ob ja {wa va da je Uprav ni od bor do neo

mo le ka ra ne go i me di cin skih teh ni ~a ra i vo za ~a, dru gi pro blem je {to se osim ovo ga u Hor go {u, tra ì stal no no} no de ùr stvo, a u osta lim se li ma pri prav nost le ka ra – ka è Ker me ci. – Po ~e tak ra da Hit ne slu `be od la è se za idu }u go di nu, a do ta da }e mo raz go va ra ti s me snim za jed ni ca ma i lo kal nom sa mo u pra vom op {ti ne Ka wi à da na |e mo za jed ni~ ko re {e we jer iz sop stve nih pa ra sve to ne mo è mo ra di ti, ne go je po treb no obe ze be di ti do dat ne. Fond za zdrav stve no osi gu ra we ta~ no od re |u je ko li ko nov ca obez be |u je za ko ji vid zdrav stve ne za {ti te i pred vi |a ju se pa re za Hit nu slu `bu. Ker me ci na gla {a va da de ùr stvo u Hor go {u i pri prav nost u se li ma do dat no op te re }u je ka su Do ma zdra vqa „Ka wi à„ jer su sop stve ne pa re ne do voq ne, na vo de }i da no} no de ùr stvo le ka ra u Hor go {u sa svim pra te }im tro -

Duplirawe kapaciteta Di rek tor Do ma zdra vqa „Ka wi à„ Ker me ci uka zu je na to da le ka ri ko ji ì ve i ra de u se li ma uvek pru à ju po mo} su gra |a ni ma, me |u tim, Za ko nom o zdrav stve noj za {ti ti ni je pred vi |e na pri prav nost le ka ra na se li ma. On sma tra da bi naj bo qe re {e we bi lo funk ci o ni sa we Hit ne slu `be jer je u pi ta wu naj bo qe stru~ no re {e we po tvr |e no i u prak si, ne sa mo kod nas ne go i u sve tu: – Bez obez be |i va wa do dat nih pa ra ni smo u mo gu} no sti da za dr ì mo no} no de ùr stvo le ka ra u Hor go {u. To Hor go {a ni ma zna ~i po ve }a nu si gur nost, ali prak ti~ no ne }e do bi ti ni {ta vi {e od ono ga {to pru à rad Hit ne slu `be, ne go }e se sa mo du pli ra ti ka pa ci te ti. Ako po sma tra mo da svi gra |a ni u op {ti ni tre ba da ima ju jed nak pri stup zdrav stve noj za {ti ti, on da ne sme mo za ne ma ri ti {ta je s oni ma ko ji ì ve u Ador ja nu, To to vom Se lu i dru gim na se qi ma, jer u Hor go {u i sa da pru à mo zdrav stve nu za {ti tu u obi mu ve }em ne go {to je pro pi sa no utvr |e nim stan dar di ma. na ~el nu od lu ku o re or ga ni za ci ji ta ko {to bi po ~eo rad Hit ne slu `be, s tim {to ona ne bi funk ci o ni sa la pre pod ne ka da tra je sva ko dnev ni rad u am bu lan ta ma u Ka wi ì i te ren skim am bu lan ta ma u se li ma, ko je bi u to vre me op slu ì va le i hit ne slu ~a je ve, a po sle pod ne, no }u i u da ne vi ken da i pra zni ka funk ci o ni sa la bi Hit na slu `ba. Pred vi |e no je da jed na eki pa de ù ra u Ka wi ì, uz dru gu pri prav nu eki pu ko ja bi se an ga ò va la po po tre bi. – Ni smo u pot pu no sti sprem ni za ovu re or ga ni za ci ju i na Stru~ nom sa ve tu Do ma zdra vqa do ne li smo od lu ku da od Uprav nog od bo ra za tra ì mo da se po ~e tak ra da Hit ne slu `be od lo ì jer je otvo re no jo{ ne ko li ko pi ta wa, pre sve ga an ga ò va we ka dro va, ne sa -

{ko vi ma go di {we sta je oko 8,7 mi li o na di na ra. Osim to ga, u Zdrav stve noj sta ni ci u Hor go {u, u od no su na no vo u tvr |e ne kri te ri ju me, ima tri le ka ra i {est me di cin skih se sta ra vi {e. Uz o{tre pro te ste zbog na ja ve uki da wa no} nog de ùr stva, na fo ru mu gra |a na ni je po dr àn pred log Sa ve ta MZ Hor go{ da se no vac po tre ban za no} no de ùr stvo le ka ra pri ku pi od sa mo do pri no sa. Me |u tim, pre o vla da va mi {qe we da bi ga tre ba lo obez be di ti iz op {tin skog bu xe ta Ka wi è ko ji iz no si 1,2 mi li jar du di na ra. Jer, ka ko je re ~e no, znat no vi {e od spor nog nov ca za de ùr stvo le ka ra, no va ko a li ci ja u lo kal noj sa mo u pra vi Ka wi è tro {i na „ukra sna rad na me sta”. M. Mitrovi}

Pro du è no tra ja we po tvr de za van te le snu oplod wu Dve ne de qe na kon {to je Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we ras pi sao hit nu jav nu na bav ku za uslu gu van te le sne oplod we, na kon {to je i dru gi ten der za ukqu ~i va we pri vat nih kli ni ka u taj pro ces pro pao, Re pu bli~ ka stru~ na ko mi si ja Mi ni star stva zdra vqa za le ~e we ne plod no sti pro du ì la je po tvr de ko je su ve} iz da te do po lo vi ne na red ne go di ne. Na i me, po tvr de iz da te za kqu~ no s ok to brom ove go di ne omo gu }u ju da è ne ko je ~e ka ju na van te le sno oplod wu mo gu s wi ma u~e stvo va ti u po stup ku le ~e -

wa ne plod no sti u pri vat nim kli ni ka ma sve do ju na 2013. go di ne. Raz log za pro du è we po tvr de je po pu we nost ka pa ci te ta dr àv nih zdrav stve nih usta no va i ne iz ve snost o to me da li }e hit na jav na na ba ka za uslu gu van te le sne oplod we ovo ga pu ta uro di ti plo dom. Jer, uko li ko se pri vat ni ci s pot pu nom do ku men ta ci jom na kon po zi va na jav nu na bav ku ne ja ve, bi }e ras pi san me |u na rod ni ten der a za to }e tre ba ti do dat no vre me, {to bi zna ~i lo da bi è ne ko je su ve} ima le po tvr du mo ra le po no vo da je tra è. Q. M.

Iako ne ma mo ta~ ne po dat ke o pol no pre no si vim in fek ci ja ma jer si stem pri ja vqi va wa ni je do voq no po uz dan i raz ra |en, iz kli ni~ ke prak se se za kqu ~u je da je u Sr bi ji broj obo le lih od tih bo le sti u stal nom po ra stu. Na ju gu ze mqe ra ste ~ak i broj obo le lih od si fi li sa. Ma we od 30 od sto na {ih mla dih re dov no ko ri sti pre zer va tiv. Sek su al ni od no si bez za {ti te ~e sto ima ju za po sle di cu sek su al no pre no si ve bo le sti, od ko jih po je di ne vo de u ste ri li tet, mo gu iza zva ti rak, ali i smrt. Osim to ga, ve li ki broj qu di ma lo zna ili uop {te ne zna o naj ~e {}im pol no pre no si vim in fek ci ja ma. Po po da ci ma ko ji ma ras po la `e In sti tut za jav no zdra vqe „Ba tut”, u to ku pro {le go di ne naj vi {e je bi lo onih ko ji su ima li hla mi di ju, a broj pa ci je -

na ta ko ji je ima ju kod nas ra ste od 2005. Ne dav no spro ve de na is pi ti va wa su po ka za la da ve li ki broj qu di ni ka da ni je ~uo za ti hu bak te -

do ste ri li te ta i van ma te ri~ ne trud no }e. – Iako qu di naj ~e {}e stra hu ju od pol no pre no si vih in fek ci ja kao {to je HIV, ipak bi tre ba lo

Infekcija hlamidijom uglavnom nepoznata Osim HIV virusa, ima vi{e od 25 seksualno prenosivih bolesti. Od razvijenih zemaqa, SAD ima najve}u stopu takvih infekcija, s 19 miliona novodijagnostikovanih slu~ajeva godi{we. U Srbiji trenutno ne postoje pouzdani i sve`i podaci iz medicinskih izvora o ra{irenosti infekcije hlamidijom, ali sporadi~ni podaci i nezavisno sprovedene ankete pokazuju da je velikom broju gra|ana ta bakterija nepoznata.

rij sku in fek ci ju hla mi di ju, ni ti da se ona pre no si pol nim pu tem. Go to vo tre }i na an ke ti ra nih ne zna da ne le ~e na in fek ci ja mo `e do ve sti do upa le jaj ni ka, pa ~ak i

da bu du vi {e in for mi sa ni o in fek ci ji po put hla mi di je, ko ja ne }e ugro zi ti wi hov `i vot, ali mo `e ima ti ozbiq ne po sle di ce na re pro duk tiv ne or ga ne i, po sle -

di~ no, do ve sti do ste ri li te ta – ka è dr Zo ran Stan ko vi} iz In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu maj ke i de te ta. – U vre me kad je pri ~a o pro ble mi ma s plod no {}u te ma broj je dan u Sr bi ji, ko ri sno je pod se ti ti mla de na to da na vre me vo de ra ~u na o svom re pro duk tiv nom zdra vqu da bi ka sni je lak {e mo gli da ostva re po tom stvo. Hla mi di ja je bak te rij ska in fek ci ja ko ja, ako se ne le ~i, mo è do ve sti do upa le jaj ni ka, ste ri li te ta, pre vre me nog po ro |a ja i dru gih kom pli ka ci ja ko je se od ra à va ju na re pro duk tiv ne or ga ne. Pri su stvo hla mi di je u naj ve }em bro ju slu ~a je va pro la zi bez ika kvih simp to ma, za to je va `no pro ve ri ti se. Osim la bo ra to rij skih te sto va, po sto je i br zi te sto vi na hla mi di ju, ~i ji su re zul ta ti vi dqi vi za 15 mi nu ta. J. Barbuzan

„ZA[TO SAM ZAVR[IO SREDWU [KOLU”

Me naye ri po ti sku ju kri ti~ ko raz mi {qa we “Za {to sam za vr {io sred wu {ko lu” na ziv je tri bi ne odr à ne u zre wa nin skom Kul tur nom cen tru, u or ga ni za ci ji Udru è wa gra |a na “Rav no prav nost”, na ko joj je otvo re no pre gr{t pi ta wa o re for mi obra zov nog si ste ma, kao i o mla di ma ko ji se ne sprem ni na |u na ì vot noj pre kret ni ci, gde od lu ~u ju o svom stru kov nom obra zo va wu za ko je sma tra ju da }e im u ì vo tu do ne ti si gur nu eg zi sten ci ju. Na tri bi ni re a li zo va noj u

ni ma wa jer se ne zna ju ko ji ka dar ne do sta je u pri vre di ko je u Sr bi ji go to vo da i ne ma. – Da pri vre da po sto ji, fa bri ke bi, u sa rad wi sa sred wim {ko la ma, mo gle tra `i ti otva ra we od re |e nih ode qe wa s pro fi li sa nim stru ka ma. Za ta ko ne {to odo bre we na kra ju da je Mi ni star stvo pro sve te. Me |u tim, ta kvih zah te va ne ma i za to je neo p hod na re for ma obra zov nog si ste ma – sma tra Sla vi ca Pe tro vi}.

Mla di na kon za vr {e ne sred we {ko le do la ze u ne za vid nu si tu a ci ju: shva te da sa za vr {enom stru kom ne mo gu da na |u za po sle we okvi ru pro jek ta “Rad na me sta – stva ra ti ili pro da va ti”, za kqu ~e no je da mla di na kon za vr {e ne sred we {ko le do la ze u ne za vid nu si tu a ci ju: su o ~e se sa stvar no {}u i shva te da su za vr {i li stru ku s ko jom ne mo gu na }i za po sle we usled uru {e ne pri vre de i si ste mat sko spro ve de ne de in du stri ja li za ci je ze mqe. Pro fe sor ka Sla vi ca Pe tro vi} kao pro blem vi di to {to se mla di na su mi ce od lu ~u ju za po je di na za -

So ci o log Mi lo{ Ja xi} Ba ko vi} skre nuo je pa `wu na to da je ve o ma opa sno to {to vla sto dr {ci po ku {a va ju da za go va ra ju ko mer ci ja li za ci ju vi so kog obra zo va wa, a da se uki da ju ne ki sek to ri u dru {tve nim na u ka ma ko ji se ba ve kri ti kom dru {tva i ko ji nu de dru ga ~i ju per spek ti vu. Po sto je, ka zao je on, pri ti sci na sred we {ko le od ra znih udru `e wa po slo da va ca ko ji za go va ra ju uki da we pred me ta kao {to su so ci o lo gi ja ili fi lo -

zo fi ja jer su to pred me ti ko ji ospo so bqa va ju u~e ni ke da sa mo stal no raz mi {qa ju, od lu ~u ju i ne pri sta ju na ne prav de, a da se ume sto wih uve du pred me ti kao {to su osno ve pred u zet ni {tva ili osno ve me nax men ta. – On da s pra vom po sta vqa mo pi ta we ka kva je to re for ma obra zov nog si ste ma ko ju za go va ra eli ta. Ta ko ima mo sve vi {e me na xe ra, stru~ wa ka za bi znis, ali ~i me }e oni da “me na xe ri {u” ka da ne po sto je in du strij ski rad ni ci? – za kqu ~io je mla di be o grad ski so ci o log. Stu dent ki wa Eko nom skog fa kul te ta Na ta li ja Sto ja nov ka za la je da je op {te mi {qe we we ne ge ne ra ci je da su go di ne pro ve de ne u

za vr {a va wu sred we {ko le bi le uza lud ne jer mla di ne mo gu da se za po sle u stru ci za ko ju su ospo so bqe ni u to ku svog {ko lo va wa. – Ni ko od mo je ge ne ra ci je ni je spre man da po dr ì rad ni~ ku bor bu u svo joj sre di ni. Ose }am se ko ri snom ka da na ne kom pro te stu po dr ìm te qu de jer }u mo `da mom pri ja te qu, we go vim ro di te qi ma ili se bi u bu du} no sti omo gu }i ti za po sle we u ne kim od sa ~u va nih fa bri ka. Ja sam de te ko je je iz gu bi lo oca ba{ u jed noj od ta kvih rad ni~ kih bor bi i ne bih è le la da ni jed no dru go de te pro |e ta kav tr no vit ì vot ni put – re kla je Na ta li ja Sto ja nov na kra ju svog iz la ga wa. @. Balaban

ME\UNARODNI DAN VOLONTERA

Dra go ce na po mo} dru {tvu U Sr bi ji je ju ~e ni zom ma ni fe sta ci ja obe le `en Me |u na rod ni dan vo lon te ra, ~i ji je do pri nos sva kom dru {tvo dra go cen. Ovaj dan se u sve tu obe le `a va od 1970. go di ne, ka da je stvo ren pro gram UN za vo lon te re. Sr bi ja je Za kon o vo lon ti ra wu usvo ji la 6. de cem bra 2010. go di ne, a u Evro pi je pro {la go di na bi la pro gla {e na go di nom vo lon te ra da bi se po di gla svest o zna ~a ju ta kve vr ste ra da. Po po da ci ma Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, Sr bi ja je kra jem pro {le go di ne ima la oko 2.700 vo -

lon te ra u ze mqi i oko 600 u ino stran stvu. Me |u tim, to ni je ko na ~an broj, s ob zi rom na to da je po dat ke do sta vi la sa mo po lo vi na re gi stro va nih or ga ni za ci ja. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta kroz svo je pro gra me po seb no po ma è omla din ske vo lon ter ske or ga ni za ci je. Ta ko su u okvi ru pro gra ma “Mla di su za kon” fi nan si ra na 224 omla din ska vo lon ter ska pro jek ta ko ji su se ba vi li ak tiv nim ukqu ~i va wem mla dih u dru {tve ne to ko ve, pru à wem do pri no sa za jed ni ci i za {ti ti ì vot ne sre di ne, ure |e wem pro sto ra za kva li tet no pro vo |e we

vre me na, pro mo vi sa wem so li dar no sti i hu ma no sti... Su tra }e, u 20 gra do va, vi {e od hi qa du sred wo {ko la ca ume sto po ha |a wa na sta ve vo lon ti ra ti u lo kal nim kom pa ni ja ma i na taj na ~in pod sta }i pred u zet ni ke da po slu ju dru {tve no od go vor no. Pred u zet ni ci }e do ni ra ti no vac u Pr vi sred wo {kol ski fond, ko ji je 2010. go di ne osno va la Uni ja sred wo {ko la ca Sr bi je. Ove go di ne vo lon ti ra }e i sred wo {kol ci iz No vog Sa da, Zre wa ni na, Be le Cr kve, Ki kin de i Su bo ti ce. Q. M.

VESTI Sma we na do ku men ta ci ja za du è bo lo va we Za po sle ni u Sr bi ji od sa da }e lak {e i uz ma we do ku men ta ci je mo }i da otvo re bo lo va we i ostva re pra vo na na kna du za ra de to kom odu su stva s po sla. Na i me, do sa da je za bo lo va we du è od 30 da na tre ba lo pod ne ti 11 do ku me na ta, a sa da, na kon do go vo ra Mi ni star stva zdra vqa i Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED) tre ba }e sa mo ~e ti ri. Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we upu tio je svim svo jim fi li ja la ma uput stvo o to me ko ja do ku men ta vi {e ne mo ra ju da tra è od onih ko ji su du è od me sec da na na bo lo va wu, kao i no vu pro ce du ru ko ja stu pa na sna gu od mah. Kao oba ve zni do ku men ti i da qe osta ju iz ve {taj o pri vre me noj spre ~e -

no sti za rad, po tvr da o pla ti za po sle nog za po sled wa tri me se ca, ob ra ~un na kna de ko ju }e pri ma ti to kom od su stva, kao i fo to ko pi ja ugo vo ra s ban kom o otva ra wu na men skog ra ~u na za upla tu za ra de ko ju od 31. da na re fun di ra dr `a va. Za po sle ni i po slo dav ci vi {e ni su u oba ve zi da pod ne su oce nu le kar ske ko mi si je jer iza bra ni le kar ve} upi su je tu oce nu u do zna ku. Q. M.

Pri zna wa u obla sti rav no prav no sti po lo va Vla da Voj vo di ne do ne la je re {e we da se go di {we pri zna we u obla sti rav no prav no sti po lo va za 2011. go di nu do de li Slo bo da nu Jo si mo vi }u, za me ni ku jav nog tu `i o ca iz Zre wa ni na, ~i ja je je di ni ca da la naj bo qe re zul ta te u obla sti bor be pro tiv na si qa u po ro di ci od svih je di ni ca na

te ri to ri ji Voj vo di ne. U ka te go ri ji or ga ni za ci ja, ove pri zna we do de qu je se Ze le noj mre `i Voj vo di ne iz No vog Sa da, na ~e lu sa prof. dr Bran kom La zi}, za re zul ta te po stig nu te u re a li za ci ji pro jek ta `en skog za po {qa va wa u obla sti ga je wa or gan ske hra ne.

Do de qe na na gra da „Ve ri ca Ba ra}” Sa vet Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je do de lio je na gra du „Ve ri ca Ba ra}” an tro po lo gu Za gor ki Go lu bo vi} i glav nom ured ni ku por ta la „Pi {taq ka” Vla di mi ru Ra do mi ro vi }u, a pri zna wa }e im bi ti uru ~e na 7. de cem bra. Na gra da ko ju je pro {le go di ne usta no vi la pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} od ove go di ne no si we no ime.

Iskqu~ewa struje

DANAS SAJAM ZAPO[QAVAWA

Nove {anse za posao Sa jam za po {qa va wa ko ji se odr `a va da nas od 10 do 15 sa ti u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3, po nu di }e ne za po sle nim gra |a ni ma pre ko 200 slo bod nih rad nih me sta. Iza {tan do va bi }e pre ko dva de se tak po slo da va ca, a po sao }e se mo }i po tra `i ti u eko nom skoj, ko mer ci jal noj, tr go va~ koj, pre hram be noj, ugo sti teq skoj, prav noj, ma {in skoj, elek tro teh ni~ koj, he mij skoj, teh no lo {koj i tek stil noj stru ci. Po slo da va ci tra -

No vi Sad: od 11 do 13 ~a so va aero drom na De te li na ri, „Tam ser vis” kod Bu le va ra Evro pe, Ve te ri nar ski in sti tut na Ru me na~ kom pu tu, Ru me na~ ki put od pru ge do Bu le va ra Evro pe; Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa, od 8.30 do 12 ~a so va na se qe Kip; [an gaj: od 8 do 13 ~a so va Sed ma uli ca.

è i me na xe re, sa vet ni ke u osi gu ra wu, ar hi tek te, pro fe so re kwi èv no sti, pre vo di o ce, di plo mi ra ne bi o lo ge, ani ma to re za de~ je ro |en da ne, lo à ~e, ma ga ci o ne re i rad ni ke u pro iz vod wi. Pri li ku da pro na |u po sao ima }e i kan di da ti sa fa kul tet skom di plo mom i mi ni mal no {e sti nom na sta ve u he mi ji, kao sa vet ni ci za he mi ka li je. Sa jam de se ti put za jed no or ga ni zu ju Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we i Grad. A. L.

Novosadska ~etvrtak6.decembar2012.

Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} pre u- zeo je od go vor nost za pre ra spo de lu nov ca za pro sla vu No ve go di ne u or ga ni za ci ji gra da, uz na po me nu da }e bi ti utro {e no zna ~aj no ma we nov ca ne go {to se spe ku li {e u me di ji ma, sa op {te no je ju ~e iz gra do na ~el ni ko vog ka bi ne ta.

Izlo`ba o Slobodanu [ijanu

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

ne osta ne bez voj ni ka; pa ih je hap si la. Ali, po {to je Pe tro va ra disnki {a nac, ipak, po stao slo bod ni kra qev ski grad, Ta bo re vi} je 6. de cem bra 1748. do bio stal nu grad sku slu `bu sa skrom nom me se~ nom pla tom od ~e ti ri fo rin te. I rad ni za da ci bi li su skrom ni: iz da vao je ~i nov ni ci ma bo no ve za ogrev, raz me {tao voj sku na ko na ~i {te po gra du... N. C.

hronika

Mawe novca za izvo|a~e od medijskih naga|awa

(sem dvo ji ce), pred u ze }a su ve }i nom gu bi ta {i, u wi ma je sve vi {e za po sle nih stra na~ kih ka dro va na svim ni vo ima... Ovaj za kon mo gao bi se gle da ti kao po ~e tak bor be ko ja se na kra ju ne mo è do bi ti, ali se mo è ne {to pro me ni ti. Pa ba ja li ca „da bog da ra dio u dr àv nom pred u ze }u” mo `da do bi je ne ki dru gi smi sao, a jav na pred u ze }a ne po sta nu ce lo ku pan plen jed ne par ti je ras par ~a na me|’ ra znim sa vet ni ci ma, za me ni ci ma i po mo} ni ci ma. A. La tas

Iz lo `ba “Slo bo dan [i jan: Mo ra }u da skre nem! Vi zu el ni eks pe ri men ti, 1960-2012.” au to ra Ste va na Vu ko vi }a i Ne boj { e Mi l en k o v i } a bi } e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. Po s tav k u }e otvo r i t i film ski re di teq La zar Sto ja no vi}. N. R.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Mak sim Ta bo ro vi}, iako gra ni ~ar, bio je je dan od naj va tre ni jih pri sta li ca stru je me |u sta nov ni ci ma Pe tro va ra din skog {an ca, ko ji su tra `i li da ce lo me sto bu de pod upra vom be~ ke Ko mo re, ka ko bi ka sni je mo glo da bu de i slo bo dan kra qev ski grad. Za la ga we Ta bo ro vi }a i we go vih isto mi {qe ni ka ni je odo bra va la Ge ne ral na ko man da voj ske; pla {i la se da

VU^EVI] PREUZEO ODGOVORNOST ZA DO^EK NOVE GODINE

Mu ka po di rek to ri ma D

Stalna slu`ba, skromna plata

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i rek to ri ma jav nih pred u ze }a mi ni star Mla |an Din ki} no vim je za ko nom ko ji re gu li {e ovu oblast po sta vio od re |e nu di le mu, ili par tij ska funk ci ja ili di rek tor ska fo te qa. Me |u tim, osta vio im je i do sta pro sto ra za ma ne var, ta ko da te {ko ko da nas u Sr bi ji ve ru je da }e na te po zi ci je do }i ne stra na~ ke li~ no sti, za ko je se sma tra da su stru~ ni je. I u No vom Sa du mu ku }e mu ~i ti, jer svi su od re da vr {i o ci du `no sti di rek to ra, stra na~ ke su li~ no sti

V remeploV

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

We go va port pa rol ka Na da Ko bac iz ja vi la je da su pre go vo ri sa mo gu }im iz vo |a ~i ma u to ku, te da }e Vu ~e vi} i or ga ni za tor, Kul tur ni cen tar gra da, oba ve sti ti jav nost o svim de ta qi ma, na kon {to ugo vo ri s iza bra nim iz vo |a ~i ma bu du pot pi sa ni. Ka ko se na vo di u sa op {te wu,

raz log za ova kav Vu ~e vi }ev po tez je ste to {to me di ji ve} ne ko li ko da na spe ku li {u o to me ko }e, i za ko li ko nov ca, na stu pi ti na Tr gu slo bo de u no vo go di {woj no }i, te da je pro gram „me dij ski ve} okrak te ri san, upr kos to me {to ni je ni utvr |en ni pred sta vqen jav no sti“. S. Kr.

ZIG PREDLA@E RE[EWE ZA TOZINOVAC

I ulica Bate Brki}a izlazi}e na Futo{ki put Re {e we za du go go di {we ta vo re we To zi nov ca, rad ni~ kog na se qa na Sa te li tu, iz gle da da je na po mo lu. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, u Za vo du za iz grad wu gra da, pr vi pred log Skup {ti ni gra da bi }e da seu pro gra mu ra da za na red nu go di nu na |e i no vac za ot kup ze mqi {ta i pro jek to va we pro du èt ka Uli ce Ba te Br ki }a do spa ja wa sa Fu to {kim pu tem. - Za vod }e pred lo ì ti da se Pro gra mom ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta za na red nu go di nu pred vi de sred stva za re {a va we imo vin sko prav nih od no sa na tra si pro du èt ka Uli ce Ba te Br ki }a, kao i za iz ra du pro jekt no teh ni~ ke do ku men ta ci je za iz grad wu sa o bra }aj ni ce do Fu to {kog pu ta – re kao je za „Dnev nik“ di rek tor ZIG-a Go ran Vi {wi}. Osim {to bi no va sa o bra }aj ni ca ras te re ti la glav ne prav ce na No vom na se qu, po go to vo ras kr sni cu Bu le va ra Jo va na Du ~i }a i Slo bo da na Jo va no vi }a, iz ZIG-a po ru ~u ju da bi se ti me stvo ri li i pred u slo vi da se du go za ne ma ri va no na se qe To zi no vac u ve li koj me ri pri ve de ur ba ni sti~ koj na me ni, od no sno zna ~i lo bi to po ~e tak ko mu nal nog ure |e wa ovog na se qa, u ko jem ne ma ni osnov ne ko mu nal ne in fra struk tu re.

Bu du }a ras kr sni ca Fu to {kog pu ta i Uli ce Ba te Br ki }a Fo to: F. Ba ki}

U Za vo du sma tra ju da bi ti me pod sta kli i za in te re so va ne in ve sti to re da ot ku pe od sa da {wih vla sni ka ze mqi {te du` no ve sa o bra }aj ni ce. Ti me bi se si lo vi {e nov ca u grad ski bu xet na osno vu na kna da, a bi la bi izgra |e na i neo p hod na in fra struk tu ra, te bi se ta ko ko mu nal no opre mio, ka ko se na vo di, atrak ti van pro stor na po god noj lo ka ci ji. Ka ko vi de u Za vo du za iz grad wu gra da, uko li ko ovaj pred log bu de

usvo jen, na ~i nio bi se pr vi i naj va `ni ji ko rak ka po ~et ku ur ba nog raz vo ja ovog de la gra da, dok bi sta nov ni ci ma To zi nov ca to do ne lo znat no kva li tet ni ji `i vot. Ipak, ovaj po sao zah te va i zna ~aj nu su mu nov ca, jer ka ko po ru ~u ju iz ZIG-a, ra di se o ot ku pu pre ko 40 ku }a, iz ra du pro je ka ta i iz grad wu 400 me ta ra sa o bra }aj ni ce. Do sa da je ot ku pqe no ne ko li ko par ce la, ali ne do voq no da bi se na sta vi la iz grad wa uli ce Ba te Br ki }a. S. Krsti} U MZ „BISTRICA”

Komisija za bezbednost Ko mi si ja za bez bed nost Me sne za jed ni ce „Bi stri ca”, u sa rad wi sa po li cij skom is po sta vom „De te li na ra”, pri ma }e `al be, pred lo ge i su ge sti je gra |a na ve ~e ras od 18 do 19 sa ti. Pro sto ri je MZ na la ze se u Uli ci Bra }e Dro wak 11, a ko mi si ja }e se odr `a va ti sva kog pr vog i tre }eg ~e tvrt ka u me se cu, ka ko bi se {to pre ot klo ni li pro ble mi bez bed no sti i si gur no sti u MZ „Bi stri ca”. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak6.decembar2012.

PR VA TRI DA NA NA LE DU BES PLAT NA

KON KURS ZA GRA \E VIN SKI MA TE RI JAL

Od su bo te kli za we na [tran du

Po mo} po ro di ca ma iz be glih Ko mi si ja za iz bor ko ri sni ka po mo }i za po boq {a we uslo va sta no va wa po ro di ca ma iz be glih oso ba ras pi sa la je Jav ni po ziv po ro di ca ma ko je ima ju pre bi va li {te, od no sno bo ra vi {te na te ri to ri ji No vog Sa da, ko je po se du ju stam be ni obje kat na te ri to ri ji gra da, a neo p hod na im je po mo} za po boq {a we uslo va sta no va wa na bav kom gra |e vin skog ma te ri ja la. Jav ni po ziv je is tak nut na ogla snim ta bla ma svih me snih za jed ni ca i Od se ka za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca Grad -

DNEVNIK

ske upra ve za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu, a otvo ren je od 6. de cem bra do 11. ja nu a ra na red ne go di ne. Vred nost pa ke ta gra |e vin skog ma te ri ja la iz no si mi ni mal no 150.000 di na ra, a mak si mal no 440.000 di na ra. Sred stva su obez be di li Ko me sa ri jat za iz be gli ce Re pu bli ke Sr bi je i Grad No vi Sad. Svi za in te re so va ni mo gu u na ve de nom pe ri o du da pre u zmu neo p hod nu kon kurs nu do ku me nat ci ju u Od se ku za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca, u Uli ci kra qa Alek san dra 14, rad nim da ni ma od 7.30 do 15.30 ~a so va. I. D.

Kli za li {te na [tran du po ~i we da ra di u su bo tu, rad no vre me bi }e od 10 do 20 ~a so va, pet k om i su b o t om od 10 do 21.30, a ulaz se ne }e na pla }i va ti pr va tri da na, ve} sa mo iz najm qi va we kli zaq ki. Sme ne }e tra ja ti sat i po, a iz me |u sme na je pred vi |e na pa u za od 30 mi nu ta za ~i {}e we le da. Ce ne ula zni ca, po sme ni, bi }e znat no jef ti ni je u od no su na pro {lu go di nu – 100 ume sto 160 di na r a. Za iz n ajm q i v a w e kli NO VO SAD SKO PO ZO RI [TE I „DNEV NIK” POKLAWAJU zaq ki bi }e po treb no iz dvo ji ti 100 di na ra, kao i pret hod ne se zo ne. Sve ~a no otva ra we kli za li {ta bi }e upri li ~e no u po ne de No vo sad sko po zo ri {te i „Dnev nik” da ru ju ~i ta o ci ma ula zni ce za qak, 10. de cem bra, od 17 ~a so va, pred sta vu „Le ons i Le na” ko ja }e bi ti od i gra na ve ~e ras u 19 ~a so va. a tom do ga |a ju pri su stvo va }e i Dva ~i ta o ca ko ja se pr va ja va na broj te le fo na 528 -765 od 14 do 14.05 gra do na ~el nik Milo{ Vu~esa ti do bi }e po dve kar te za pred sta vu. B. M. vi}. U pro gra mu sve ~a nog otva ra w a u~e s tvo v a } e kli z a ~ i c e „DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” DA RU JU Kli za~ kog klu ba „Voj vo di na”, za ani ma ci ju ma li {a na bi }e

Kar te za pred sta vu „Le ons i Le na”

„Za {to me ne vo li”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Za {to me ne vo li” \or|a Nardone u iz da wu „Mo no i ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ka da su ose }a wa u pi ta wu, è ne su ~e sto pod lo `ne sa mo ob ma ni i po sta ju za ro bqe ni ce si ste ma ko ji su sa me stvo ri le. Po zna ti ita li jan ski psi ho log \or |o Nar do ne sma tra da gre {ke ko je è ne pra ve u qu ba vi po ti ~u iz ulo ga ko je su sa me se bi na met nu le u okvi ru po -

ro di ce, emo tiv ne ve ze ili pri li kom raz vi ja wa sop stve ne li~ no sti. Te ulo ge ni su lo {e sa me po se bi, ali su zbog ~e stog iz vo |e wa na po zor ni ci sva ko dnev nog ì vo ta po sta le po gre {ne. Nar do ne u svo joj kwi zi pred sta vqa raz li ~i te ti po ve èn skih sa mo ob ma na i ilu stru je ih pri me ri ma. We go ve „ju na ki we“ ni su fik tiv ni li ko vi ve} è ne od kr vi i me sa: neo do qi va za vod ni ca Va ne sa, ra to bor na ama zon ka Gra ci ja, var qi va ka me le on ka Su za na, Ma ri ja, prin ce za ko ja qu bi à be uve re na da }e se one pre tvo ri ti u prin ~e ve, \or |i na do bra vi la, Lu ci ja je uspa va na le po ti ca ko ja ~e ka prin ca na be lom ko wu... Kroz ove in te re sant ne, za bav ne i po u~ ne pri ~e la ko }e te pro na }i od go vor ka ko da iz beg ne te qu bav ne zam ke. N. R.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” ( 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „razbija~ ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 20.10, 22.20), „@elim te” (17.45, 20.15, 22.15), „Pet legendi” (11, 13, 15, 17), „Posledwa stra`a” (22.45), „Savr{en plan” (19), „Deda Mraz je pao na zemqu„ (16.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Galeb” (17) Pozori{te mladih: mala sala „Baba Jaga” (18) novosadsko pozori{te: „Leons i Lena” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: TROJ KE: Tawa [arenac iz No vog Sa da (tri de voj ~i ce), BLI ZAN CE: Jasmina Pilovi} iz No vog Sa da (de ~ak i de voj ~i ca), DE VOJ ^I CE: Qubica Ninkov, Marina Bandin i Branislava Maravi} iz No vog Sa da, Ivana [quka iz Su se ka, Leonora Kohanec iz Te me ri na, @ivana Duda{ iz Ko vi qa, Karolina Mijovi} iz Be ge ~a, Sofija Debeqa~ki iz Na da qa, Monika Novkovi} iz Ru men ke, Jovana Georgijevi} iz Kru {e do la i Marina Qubi~i} iz Ba~ ke Pa lan ke, DE ^A KE: Dejana Cvjetan, Anita Igwatovi}, Jelica Milovi}, Sofija Mijatov i Tatjana ]uri} iz No vog Sa da, Ana Ubavin iz Ba~ kog Pe trov ca, Ivana Miqkovi} iz Ve ter ni ka i Mara Xambas iz \ur |e va.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Slo bo dan ka Du {a na \or |e vi} (1942) u 11.15 sa ti, Ra do van Mi li vo ja Tro {i} (1930) u 12, Bor ka \u ra |a To {i} (1933) u 12.45, Gzim [ef ki ja Baj ra mi (1976) u 13.30 i Pre drag Si ma [e vi} (1930) u 14.15 sa ti. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra wen Dra gan Dra go qu ba Ran kov (1961) u 13 sa ti.

Ma li {a ni i la ne u`i va li na le du

za du `en „Mi ni klub”, pri pre mqen je va tro met, a za po se ti o -

ce su obez be |e ne bes plat ne me ki ke, ku va no vi no i ~a je vi.

U se zo ni su pla ni ra ne i ~e ti ri {ko le kli za wa po ce ni od 1.000 di na ra. U ce nu je ura ~u na to i ko ri {}e we kli zaq ki. Gru pe }e ima ti do 30 po la zni ka, a {ko lu }e vo di ti in struk tor kli za wa Svetlana Tre{wi}. Pr va {ko la po ~i we 11. de cem bra i ima jo{ ne ko li ko slo bod nih me sta. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na broj te le fo na 455-719. Rad nim da ni ma od 10 do 14 ~a so va bi }e or ga ni zo va na bes plat na obu ka kli za wa za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la. U ovom slu ~a ju pla }a }e se iz najm qi va we kli zaq ki. Obu ka osnov nim kli za~ kim ele men ti ma bi }e bes plat na. To kom zim ske se zo ne bi }e or ga ni zo va no ne ko li ko hu ma ni ra nih ak ci ja na [tran du (si gur no 24. de cem bra. i 6.ja nu a ra.), te mat ske `ur ke na le du, pro gra mi za naj mla |e, pra vqe we fi gu ra od sne ga... B. M.

RE SPI RA TOR NE IN FEK CI JE U PA DU, STO MA^ NE U PO RA STU

Ko njuk ti vi tis {a qe kod pe di ja tra U pro t e k lih me s ec da n a pri su stvo in fek ci ja gor wih re spi ra tor nih pu te va je u ma wem obi mu, ne go u pret hod nom pe ri o du, ka da je u pro se ku jed nog pe di ja tra dnev no po se }i va lo 40 ma li {a na. In ten z i t et po s e t e le k a r u je sma wen za ne kih 10 od sto, ka `e na ~el ni ca pe di ja trij ske slu `be u no vo sad skom Do mu zdra vqa dr Branislava Stanimirov. Me |u tim, po we nim re ~i ma ~e ste su in fek ci je oka, od no sno vi ru sni ko wuk ti v i t is, ko j i je na r o ~ i t o

mo gu da bu du pra }e ne tem pe ra tu rom. Osim vre men skih osci la ci ja, ~e stih pro te klih me se ci, bo ra vak u za tvo re nom pro sto ru i ko lek ti vi ma zna ~aj no po ve }a va broj obo le lih i gu `ve u le kar skim or di na ci ja ma. U or di na ci ji le ka ra op {te prak se po ve }an je broj pa ci je na ta ko ji do la ze zbog simp to ma pre hla de, dok se sta we kod kar di o va sku lar nih i pa ci je na ta sa vi so kim krv nim pri ti skom sta bi li zo va lo, za raz li ku od onih ko ji pa te od te -

go ba u ko {ta no-zglob nom si ste mu. - U pi ta wu su vi ru sne in fek ci je, te do la ze pa ci jen ti sa bla `om kli ni~ kom sli kom, ali uko li ko pre hla da tra je du `e od tri do pet da na uz vi so ku tem pe ra tu ru oba ve zno tre ba da se ja ve le ka ru, ka ko bi se ot krio uzrok i even tu al no uve la an ti bi ot ska te ra pi ja, ko ja se ne pre po ru ~u je za vi ru sne in fek ci je - na po me nu la je dr Svetlana Male{evi}. I. D.

ZASEDAO SKUP[TINSKI SAVET

telefoni

Plan za mlade slede}e godine

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

pri su tan kod de ce pred {kol skog uz ra sta, te bu de de set po je di na~ nih slu ~a je va dnev no kod le ka ra. Osnov ni simp to mi su cr ve ni lo, ote ~e ni kap ci, po ja va `u tih kr me qa na kap c i m a, spo j e n i kap c i pri li kom bu |e wa, a de te tu ~e stos sme ta sve tlost. Vi ru sni ko wuk ti vi tis pro la zi za pet do se dam da na uz ne gu o~i ju ko j u pre p i { e pe d i j a t ar. Osim po me nu te vi ru sne in fek c i j e, na { a sa g o v or n i c a na vo di da po no vo po ~i we do ba crev nih in fek ci ja, ko je

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Sa vet za mla de Skup {ti ne gra da odr `ao je ju ~e pr vu sed ni cu u no vom sa zi vu, na ko joj je is tak nu to da bi iz ra da no vog Ak ci o nog pla na za mla de tre ba la da po~ ne ve} sle de }e go di ne, te da Sa vet tre ba da se ukqu ~i u we go vu iz ra du. Oni su ju ~e upo zna li sa de lo kru gom ra da Sa ve ta i ak tiv no sti ma ovog skup {tin skog te la u pret hod nom pe ri o du, sa do sa da {wim ra dom Kan ce la ri je za

mla de, ko ja de lu je u okvi ru Grad ske upra ve za sport i omla di nu. Ka ko su re kli pred stav ni ci Kan ce la ri je za mla de, od osni va wa 2009. go di ne, po dr `a no je 120 pro je ka ta mla dih, ko ji ma se do pri no si ostva ri va wu lo kal nog Ak ci o nog pla na do 2014. go di ne. Bi lo je re ~i i o pre me {ta wu Kan ce la ri je na dru gu lo ka ci ju, jer tre nut ne pro sto ri je ni su ade kvat ne, kao i da bi se sa da {we pro -

sto ri je mo gle is ko ri sti ti za Omla din ski in fo cen tar, gde bi mla di mo gli da do bi ju sve in for ma ci je ko je su im po treb ne, a spa da ju u wi hov do men. Sed ni ci Sa ve ta pri su stvo vao je i pred stav nik Po li cij ske upra ve No vi Sad, ko ji je is ta k ao sprem n ost po l i c i j e u pru `a wu po dr {ke ovom skup {tin skom te lu, kroz ukqu ~i va we u pro jek te ve za ne za mla de. G. ^.

ZA [TO JE OGRA \EN PLA TO IS PRED KA SAR NE „DR AR ^I BALD RAJS”

Opa snost vre ba s vi si ne Ve} ne ko li ko da na `u tom tra kom ogra |en je pla to is pred ka sar ne „Dr Ar ~i bald Rajs” u Fu to {koj uli ci 52. U~i we no je to zbog mog}no sti da bi mal ter s fa sa de mo gao ot pa sti i po vre di ti slu ~aj n e pro l a z ni k e. Na opa snost s vi si ne uka zu ju i ma le ta ble po sta vqe ne na ~e ti ri me sta oko ka sar ne. Iako je opa snost od (ot)pa da wa de lo va fa sa de po sto ja la i ra ni je, voj ska je tek ne dav no, na ne ki na ~in, za bra ni la pro laz sta zom po red ka sar ne. Ti me je sa se be i ski nu la odo go vr nost ako se ne ko, i po red vi dqi vih obe le` ja ko ja uka zu ju da vre ba opa snost od pa da pred me ta s vi si ne, od lu ~i da ipak ide tik uz ka s ar n u i za d o b i j e even tu al ne po vre de. Ot pa da wa fa sa de s jed nog od ne ka da naj re pre zen ta tiv ni jih voj nih obje ka ta u gra du bi lo je i ra ni je. Pre sko ro dve go di ne, u naj ma we dva na vra ta ot pa dao je mal ter fa sa da kod glav nog ula za. Bi li su to pri li~ no krup ni ko ma di ko ji, sre }om, ni su ni ko ga po vre di li. U voj nom objek tu u Fu to {koj 52, ko ju sta ri ji No vo sa -

Fo to: F. Ba ki}

|a n i zna j u i kao ka s ar n u „Mar {al Ti to”, odav no ne ma voj s ke. Po s le pro { lo g o d i {weg upa da ak ti vi sta ne vla di ne or ga ni za ci je Dru {tve ni cen tar, ov de je po no vo uve de no de ùr stvo. Ovo zda we sta ro je oko sto go di na. Ot ka ko se voj ska oda tle ise li la, tra je pro pa da we ka sar ne. Voj ska, od no sno Mi ni star stvo od bra ne ni ti ima nov ca ni ti è li da ula è u

„{min ka we sta re da me”, jer je ova ka sar na na me we na, po Ma star pla nu, za pro da ju ili raz me nu. Ali, MO i Grad ni ka ko da se do go vo re oko we nog pre u zi ma wa. I dok se to ne do go di, a ka ko stva ri sto je ka sar na „Dr Ar ~i bald Rajs” }e jo{ du go da pri ~e ka na no vog ga zdu, obje kat pro pa da. I sva kim da nom sve vi {e }e li ~i ti na oro nu lu sta ri cu. M. B.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak6.decembar2012.

STRA NA^ KI VOJ NI CI UPRA VQA JU PRED U ZE ]I MA

Par ti ja ili funk ci ja, pi ta we je sad No vi za kon o jav nim pred u ze }i ma stu pa na sna gu sre di nom me se ca, a kon kur si za no ve di rek to re bi }e or ga ni zo va ni ve} u mar tu. Po ovom za ko nu di rek to ri jav nih pred u ze }a ne }e vi {e mo }i da bu du stra na~ ki funk ci o ne ri.

nih pred u ze }a ja sno je jed no - par ti ja je jo{ uvek u mo di. - Si gur no bih uvek iza brao stran ku, svi smo mi deo ne kog si ste ma, tu ne ma pu no ob ja {we wa, od re kao bih se po lo `a ja - ja san je v.d. di rek tor Spen sa iz re do va

Izostao komentar Ne go do va we zbog ovog pi ta wa iz ra zio je je di no v.d. di rek tor „î sto }e” Dra gan Bo ì} sma tra ju }i da je ono ten de ci o zno te da ni je na me stu. - Ne }u da od go va ram na ta kva pi ta wa, ja mo gu da za mr znem funk ci ju u stran ci i oba vqam po slo ve di rek to ra, bo qe da raz mi {qa mo o re ~e ni ci mi ni stra Mla |a na Din ki }a da „dr à va od u sta je od upra vqa wa pred u ze }i ma”. Ne mam ko men tar da qi ko men tar - iz ri ~it je bio Bo ì}. Ta ko bi se u di le mi mo gli na }i mno gi vr {i o ci du `no sti di rek to ra u no vo sad skim jav nim pred u ze }i ma te ih usko ro mo `da o~e ku je po ma lo {ek spi rov ska di le ma, „par ti ja ili funk ci ja”? Iako za kon osta vqa mo gu} nost da di rek to ri bu du ~la no vi par ti je, sa mo ne sme ju u woj da oba vqa ju ni ka kvu funk ci ju, {to opet osta vqa me sta ma {ti na vo qu, iz od go vo ra ko ji su da li di rek to ri na {ih jav -

Srp ske na pred ne stran ke Bo ri slav Raj kov. We gov ko le ga iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da Dra gan Ne deq ko vi} (SPS) sla è se sa oda bi rom par ti je, po {to je ka ko ka è „ja ko du go u woj i ve ru je u we ne po stup ke„. - Sla èm se da de par ti za ci ja tre ba da po sto ji, ali svi na funk ci ji su u ne koj par ti ji i da nas je to na à lost ta ko, ako ni si ~lan

par ti je ne ma ni funk ci je - na sta vqa on. S wi ma se sla `u i v.d. di rek tor „Tr `ni ce” Mi lo{ Tu bi} (DSS), jer sma tra da vi {e mo `e do pri ne ti dru {tvu kroz stran ku ne go kao di rek tor, a pro fe si o nal no uvek „raz dva ja po slov no od po li ti~ kog”, te v.d. di rek tor „Ur ba ni zma” To mi slav Bo kan (Rom ska de mo krat ska par ti ja). - Pri zna jem sa mo sud svoj par ti je. Po li ti~ ki se bo rim za pra va sim pa ti ze ra i ~la no va par ti je. A stran ke su pre sve ga sin di -

kal ne or ga ni za ci je, bi ti di rek tor je ni {ta. Ko men tar o za ko nu ne mam dok se ne usvo ji - ja san je Bo kan. Je di ni ko ji se u ovom dru {tvu de li mi~ no ipak opre de lio za funk ci ju je v.d. di rek tor „To pla ne” Alek san dar Pri bi} (SPS). Ka ko ka `e, ni je par tij ski funk ci o ner, pa ne ma ~e ga da se od ri ~e i ne zna ka ko je to bi ti, ma da da mo ra da bi ra, pre bi iza brao pri vre du ne go po li ti ku, da kle, pre di rek tor ne go po li ti~ ki funk ci o ner.

Di rek to ri ma ne tre ba ve ro va ti Pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta rad ni ka u stam be no ko mu nal nim de lat no sti ma Zo ran Ra do sa vqe vi} ima dru ga ~i ja is ku stva i tvr di da su di rek to ri te {ko na pu {ta li fo te qu, a bi ra ju }i iz me |u stra na~ ke funk ci je i di rek tor ske po zi ci je uvek su se od u ~i va li „da bu du di {e”. - Po ka za lo se da di rek to ri ne slu {a ju par tij ske cen tra le uko li ko im stran ka na lo `i po vla ~e we iz vla sti i pod no {e we ostav ke. Ne ki i pro me ne stra na~ ki dres, ne bi li osta ja li na ru ko vo de }im po zi ci ja ma - re kao je Ra do sa vqe vi}. On pod vla ~i da je do sa da {wa prak sa iz bo ra di rek to ra po gub na, jer su par ti je, pre ko svo jih di rek to ra, „uni {ti li ko mu nal nu pri vre du u gra da, zbog ve li kih gu bi ta ka i ogrom nog bro ja bes po treb no za po sle nih.„ Z. D.

Se lid bom u Spens po ma `u i se bi i gra du U{te da tro {ko va za za kup slu `be nih pro sto ri ja i fi nan sij ska po mo} grad skom pred u ze }u ne ki su od raz lo ga zbog ~e ga su se po je di na pred u ze }a od lu ~i la da se „sku }e” pod kro vom Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”, ko ji ve} hro ni~ no ku bu ri sa vi {kom slo bod nog pro sto ra za iz da va we. Po ~et kom ne de qe upra va „Grad skog ze le ni la” pro me ni la je se di {te i sa da se na la zi na pr vom i dru gom spra tu Spen sa, a ka ko smo sa zna li u SPC „Voj vo di na” }e se do kra ja de cem bra pre se li ti i ve }i deo upra ve „Vo do vo da i ka na li za ci je”, „No vo sad ska to pla na” }e ta mo ima ti jo{ je dan pro stor, a Elek tro di stri bu ci ja „No vi Sad” }e otvo ri ti ko ri sni~ ki ser vis. Sa vet nik di rek to ra za mar ke ting i me di je „Grad skog ze le ni la” Ivan No `i ni} ka zao je da se wi ho vo pred u ze }e pre se lio, jer je wi ma u in te re su da no vac osta ne u gra du. U ovom slu ~a ju za kup }e, ka ko je ka zao, pla }a ti Spen su ko ji je grad sko pred u ze }e. Po red to ga, i fi nan sij ski uslo vi su bo qi, ta~ ni je za kup ni na je ma wa. Jo{ ne ka grad ska pred u ze }a ima ju pro sto ri je na dva ili vi {e me sta, pa je ta ko port pa rol „Pu ta” Je le na Stoj sa vqe vi} ka za la da su se oni pre oko dva me se ca ve} pre ba ci -

li deo upra ve (ra ~u no vod stvo, prav na slu `ba...) iz Uli ce Bra }e Mo gin 2 u Ru me na~ ku 110 a, ta ko |e, zbog sma we wa tro {ko va ali i zbog ne do stat ka teh ni~ kih mo gu} no sti. Port pa rol „Par king ser vi sa” Ra do van Jek ni} re kao je da se ni je raz mi {qa lo o mo -

STA RI PO DA CI U BRO [U RI „NAJ BO QE U NO VOM SA DU”

Biv {i gra do na ~el nik po zdra vqa go ste No vog Sa da

Vi so ke zva ni ce i akre di to va ni no vi na ri ko ji pra te Evrop sko pr ven stvo u ru ko me tu za `e ne u No vom Sa du do bi li su u ma te ri ja lu i in for ma ci je o voj vo |an skoj pre sto ni ci na vi {e je zi ka. Me |u tim, u bro {u ri „Naj -

Po zdrav biv {eg gra do na ~el ni ka

bo qe u No vom Sa du”, Igor Pa vli ~i}, pot pi san kao „Me jor of No vi Sad”, od no sno gra do na ~el nik No vog Sa da {a qe po zdrav nu po ru ku svim po se ti o ci ma No vog Sa da, uz na du da }e po ne ti naj bo qa se }a wa iz gra da i da }e se po no vo vra ti ti, po `e lev {i svi ma pri ja tan bo ra vak, iako je od sre di ne sep tem bra no vi gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. Pu bli ka ci ja, ~i je iz da we za jed ni~ ki pot pi su ju „Eg zit” tim i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja gra da, ina ~e, sa dr `i in for ma ci je o svim zna ~aj ni jim kul tur nim usta no va ma i ugo sti teq si me objek ti ma, kao i osnov ne po dat ke o No vom Sa du, we go vim de lo vi ma, te zna me ni tim li~ no sti ma. Ona je {tam pa na pred „Eg zit”, od no sno pre pro me ne grad ske vla sti i ~o ve ka ko ji vo di grad, ali je na kon su ge sti je na {eg li sta, ovaj vo di~ ju ~e po vu ~en i ne }e se da qe de li ti go sti ma No vog Sa da. I. D.

gu} no sti pre se qe wa, jer se naj ve }i deo pred u ze }a na la zi u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a. Pre ma we go vim re ~i ma, sa mo je dan ma li deo ad mi ni stra ci je na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na. B. M.

Tri bi na „(ne)Mo} prin ce za i bar bi ka” Tri bi na „(ne)Mo} prin ce za i bar bi ka” bi }e odr `a na da nas u 17 ~a so va u Ki no sa li Fi lo zof skog fa kul te ta, Dr Zo ra na \in |i }a 2, u or ga ni za ci ji Cen tra za rod ne al ter na ti ve - Al teR i Od se ka za pe da go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta. U~e sni ce tri bi ne bi }e do cent na Fi lo zof skom fa kul te tu sa Od se ka za an gli sti ku dr Alek san dra Iz gar jan, do cent na Fi lo zof skom fa kul te tu sa Od se ka za

pe da go gi ju dr Ja smi na Kle me no vi} i dok to rant ki wa na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka, smer kul tu ra i me di ji i mast. Ma ri ja na Ma to vi}. Go {}e }e na tri bi ni ob ja sni ti ka ko cr ta ni fil mo vi, kwi `ev nost za de cu i igra~ ke uti ~u na for mi ra we rod nih ste re o ti pa, kao i ka ko de kon struk ci ja de~ jih pri ~a mo `e po mo }i us po sta vqa wu rod ne rav no prav no sti. I. D.

U O[ „\OR \E NA TO [E VI]”

Su sret fi la te li sta i ko lek ci o na ra Tra di ci o nal ni de cem bar ski su sret ko lek ci o na ra odr `a }e se u su bo tu, 8. de cem bra, u ho lu O[„\or |e Na to {e vi}” od 9 do 15 ~a so va. Fi la te li sti nu mi zma ti ~a ri i dru gi ko lek ci o na ri mo }i }e da pro da ju, raz me wu -

ju i ku pu ju ma te ri jal.Ulaz je bes pla tan, a iz la ga ~i mo gu da za ku pe sto lo ve. Za ma li }e mo ra ti da iz dvo je 450, a ve }i 750 di na ra. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon 060/555 4331. D. V.

PRO GRAM „DE CEM BAR SKIH ZMAJ DA NA”

Pro sla va ro |en da na Du {a na Ra do vi }a Pro gra mom “Bio jed nom je dan Du {an”, ko ji je or ga ni zo van u okvi ru “De cem bar skih zmaj da na”, u~e ni ci O[ “Du {an Ra do vi}” pro sla vi }e da nas u 10 sa ti u pro sto ri ja ma Zma je vih de~ jih iga ra 90. ro |en dan pe sni ka Du {a na Ra do vi }a. U 12 sa ti na

istom me stu auto ru naj bo qeg ro ma na za de cu i mla de bi }e do de qe na na gra da Ra de Obre no vi}, a po bed ni ci 21. Fe sti va la mo no dra me za de cu do bi }e na gra de Si gri drug i Pa vle Jan ko vi} [o le, ko ju }e do de li ti Ra diote le vi zi ja Voj vo di ne. N. R.

Bez od go vo ra Od v.d. di rek to ra Za vo da za iz grad wu gra da Go ra na Vi {wi }a (SNS) sti glo je oba ve {te we da „ne ma od go vor”, a sli~ no je u~i o nio i v.d. di rek tor „Ze le ni la” Mi lan No va ko vi} (SNS) ko ji ne è li da se iz ja {wa va dok za kon ne stu pi na sna gu. Odo vo re na pi ta we „par ti ja ili funk ci ja„ do za kqu ~e wa bro ja ni smo do bi li ni od v.d. di rek to ra „Par king ser vi sa” Mi la na Ko sti }a, v.d. di rek to ra „Sta na” Qu bo mi ra Sta ni {i }a v.d. di rek to ra „GSP” Mi la na Ba la }a, v.d. di rek to ra „Li sja„ Sto ja na Iva ni {e vi }a, v.d. di rek to ra „Pu ta„ Dar ka Ra di }a i v.d. di rek to ra „Po slov nog pro sto ra” Zo ra na Jov ~i }a. U dru {tvu drek to ra na {la se i jed na ne stra na~ ka li~ nost, v.d. di rek tor „In for ma ti ke” De jan ê lar ko ga je na to me sto pred lo ì la od bor ni~ ka gru pa „No vi Sad od mah”, ne gda {wi ~la no vi po kre ta „Dve ri”. - Ni sam par tij ski ka dar i ne ba vim se po li ti kom, ne mo gu da oce nim {ta bih ura dio u da toj si tu a ci ji – jer ne po zna jem te ì nu tog dru gog ta sa na va gi - iz ja vio je ê lar.

Do v.d. di rek to ra „Vo do vo da i ka na li za ci je” Vla di mi ra Je li }a (SPO) ni smo mo gli d}i, a iz we go ve stran ke re kli su nam da ne }e bi ti u gra du do kra ja ne de qe. No, za we ga mo `da po stup ci go vo re vi {e od re ~i, za sa da je kao ~lan SPO bio di rek t or tri jav n a pred u z e } a „To pla ne”, „Ur ba ni zma„ i sa da u „Vo do vo da„. Alek san dar La tas

Pro mo ci ja kwi ge „Ot por i mo}” Ve ~e ras }e u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1, bi ti odr `a na pro mo ci ja kwi ge „Ot por i mo}„ auto ra Al pa ra Lo {on ca. Pro mo ci ja po ~i we u 19 ~a so va, a u~e stvu ju Jo van Zi vlak, Ivan Mi len ko vi}, Vla di mir Gvo zden i autor.

~etvrtak6.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ДОБАР ПРИМЕР УНАПРЕЂЕЊА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Дневни боравак оправдао очекивања

РУМА: У оквиру пројекта Развој и јачање услуга у заједници за децу са сметњама у развоју и њихове породице у Старој Пазови, Иригу, Пећинцима и Руми од јануара 2012. успостављење су услуге помоћ у кући у Старој Пазови и Иригу, и дневни боравак у Пећинцима и Руми. Овај пројекат финансира Европска унија и спроводи га у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада запошљавања и социјалне политике. Менаџерка пројекта кластера Стара Пазова, Тамара Бабић нагласила је да је ово трећи мониторинг у Руми, а прва контрола рада дневног боравка после годину дана.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА СТРАДАЛИМ У МАЂАРСКОМ ЛОГОРУ

Спомен-обележје у Барчу

СОМБОР: Члан Градског већа Новица Благојевић, члан Извршног одбора Удружења потомака и поштовалаца солунских бораца „Краљ Петар Први“ Јово Вукобратовић и архитекта Симо Јанчић боравили су у Мађарској, тачније у месту Барч, и посетили бивши логор у којем је 1941. године страдало 68 житеља Растине и других места овог дела Бачке. Они су посетили и градско гробље где се планира изградња обележја и где су сахрањени логораши. Њих је, као чланове Иницијативног одобра, примио Јожеф Рачек, заменик градоначелника Барча, са којим су разговарали о идеји да се изгради спомен-обележје. Договорено је и да се покрену конкретне активности како би се радови завршили до дана када је отпочела депортација свих 945 житеља Растине у мађарске концентрационе логоре. Депорта-

ција је почела 14. јуна 1941. године, железничким транспортом, без хране и воде, а у логору, који се налазио у старој згради напуштеног млина поред реке Драве, било је смештено 3.000 логораша. Осим Растинаца, у логор су депортовани и становници Алексе Шантића, Мишићева, Соколца, Рогатице и других места, углавном бивши добровољци српске војске са породицама који су у ова места колонизовани после Првог светског рата. Због сурових услова којима су били изложени, услед глади и болести, од јуна до децембра 1941. године у логору у Барчу страдало је 68 логораша, док су остали депортовани у злогласни логор Шарвар. Намера Иницијативног одбора јесте да се имена 68 страдалих логораша уклешу на спомен обележје на градском гробљу у Барчи, на локалитету посвећеном страдалим логорашима.

- После годину дана рада дневног боравка у Руми, ово је право време за контролу рада, да се види начин имплементације пројекта, задовољство и оцена корисника ових услуга и да се сагледају крајњи резултати. Европска унија финансира пројекат до јула 2013. године, а након тог времена општина почиње финансирање дневног боравка, јер је то оправдана услуга социјалне заштите која је унапредила квалитет живота деце са сметњама у развоју. Услуге дневног боравка користи 15-оро деце и младих до 26 година, и њих осморо преко 26 година и са њима ради стручни тим људи сачињен од дефектолога, олигофренолога,

У ДЕСПОТОВУ И МЛАДЕНОВУ СТВАРА СЕ НОВА ТРАДИЦИЈА

Повртари праве врећице и рециклирају пластику ДЕСПОТОВО, МЛАДЕНОВО: Мештани Деспотова и Младенова, два села у Бачкопаланачкој општини која су деценијама, па и вековима позната по повртарству, последњих година све више се препознају и по малим и

је, а без посла су остали и они који су радили у некадашњим бачкопаланачким фабрикама, од поврћа, ратарења, сточарства, па и надничарења нису могли сви да живе. У Деспотово је, на пример, пре три године дошао један Ита-

ка Даница Милошевић почела је пре три године као обична радница, каже да је учила уз рад, а италијански говори добро. Вели да једном у месец – два дође и газда Мауро са супругом Габријелом и обавезно све запослене изведе на

лијан, а запутио се чак из Рима, те отворио малу фабрику за производњу луксузних папирних врећица за трговину. Власник фирме „Картобакс“ Мауро Чарли задовољан је месечном производњом од 400.000 луксузних врећица које испоручује великим ланцима бутика и винотека у Италији, али и Аустрији, Немачкој, Белгији. Производе из Деспотова почели ду користе и домаће козметичке куће као што је, на пример „Александер“.У фабрици ради 40-так радница, али веле да имају и два мушкарца, те да су плате за наше услове одличне и да су редовне и у једном делу. Директор-

вечеру. Додају да уколико неко западне у проблем може да рачуна на помоћ, или позајмицу! Ускоро ће бити изграђена и нова штампарија, а то би могло да значи да би идуће године до посла у овом селу могло да дође још барем десетак радника. У Младеново је пре више од пет година стигла фирма „Грентеч“ и почела да се бави рециклажом пет амбалаже. Некада је на крају села у старом делу ове фирме радила трикотажа „Маја“, али то је давно време. Сада у фирми која припада „Грен групи“ чије је седиште у Румунијиу ради 50 радника. У току је инвестиција

Део погона за рециклажу

Ромско насеље Дудара

Дератизација у ромском насељу ЗРЕЊАНИН: Завод за јавно здравље у Зрењанину најавио је да ће његова служба за дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију од данас, па до 11. децембра спровести дератизацију, односно уништавати глодаре у ромском насељу Дудара и у Сурдучкој улици. Како наводе у овој установи, дератизација ће бити обављена у циљу побољшања хигијенско – епидемиолошке ситуације, а изводиће се пре-

паратом “виземсолон” који ће бити постављан на местима где је евидентирано присуство глодара. “Случајно или намерно уношење у организам овог препарата може изазвати здравствене тегобе, те је потребан опрез, посебно код деце. Међутим, уколико до тога ипак дође, важно је хитно се обратити здравственој служби”, поручују из Завода за јавно здравље. Ж. Б.

Представа и предавање о дроги

ТЕМЕРИН: Непросвећеност професора и родитеља највећи су савезници наркоманији, која се најлакше шири међу децом школског узраста. Са циљем скретања пажње јавности, пре свега родитеља, на израженост овог проблема, 13. децембра, у 18 часова у КИЦ „Лукијан Мушицки“, у организацији Општинског савета за безбедност, радне групе за превенцију злоупотребе психоактивних супстанци, одржаће се позоришна представа „Недостајем сама себи“, у извођењу драмске радионице „Цврчак“. Након представе, одржаће се јавна трибина, на којој ће стручњаци одговарати на питања. Улаз је бесплатан. М. Мл.

неговатељица, физијатра, социјалног радника, психолога и специјалног педагога. Овде деца бораве од 8 часова до 14 часова у дневном боравку, и одвозе се и довозе својим кућама општинским возилима. Овим пројектом смо испунили све циљеве које смо поставили, а то је пре свега помоћ родитељима деце са сметњама у развоју, анимација те деце и укључивање у бројне креативне радионице, затим стварање осећаја припадности и инклузија у друштвену заједницу и свакодневни ток живота- истакла је директорка Центра за социјални рад Даница Јеремић. М. Марушић

средњим предузећима у којима ради по педесетак запослених. Сентиванци и Букинчани, како овде зову становнике Деспотова (некада Сентиван) и Младенова (некада Букин) чувени су произвођачи паприке, кромпира, шаргарепе, паштрнака, першуна и осталог поврћа. Надају се у ова два села да ће се неко од домаћих или страних инвеститора сетити да је исплативо овде отворити неку фабричицу за прераду поврћа. Повртари и сада саде паприку и целер, али с обзиром на то да су стари индустријски погони у овим селима давно пропали, баш као и задруге, односно коопраци-

Добра атмосфера у погону „Картобакса”

ОТВОРЕНА СЕЗОНА ПРЕДБОЖИЋНИХ КОНЦЕРАТА

Чеси први запевали

БЕЛА ЦРКВА: Овогодишњу сезону предбожићних концерата отворио је концерт Велешинског црквеног хора и оркестра из истоминеог града у Републици Чешкој, којим већ тридест и пет година управља хоровођа Марија Пешкова. Представљајући хор и оркестар заменик амабасадора Репубилке Чешке у Београду Јиржи Киријан рекао је да они долазе из малог града Велешина, који је по величини сличан Белој Цркви. Дошли су да својим сународницима и осталим Белоцркванима пренесу дух божићних празника изводећи музику која се само тих неколико дана може чути у Чешкој. Како је Киријан објаснио без музике у Чешкој то није прави Божић. У првом делу концерта представили су чешку пасторалну музику која у чешкој култури има стогодишњу традицију, а у другом су изведена дела Јакоба Јана Рибе, која носе назив „Хеј годподару”, а на која су Чеси посебно поносни. Овај чувени чешки композитор заслужан је за

тешка пет милиона евра, а у новој фабрици која треба да почне да ради средином идуће године до посла ће највероватније доћи још 50 радника. Тврде да је реч о најмодернијој технологији па ће се у овом селу годишње рецикли-

то што су деценијама уназад Чеси сматрани „музикантима” и што се сматрало да сви Чеси умеју да свирају. Риба је написао прва музичка дела посвећена Божићу која су извођена на чешком језику, а и извођачи нису били професионални музичари и певачи већ обичан свет, његови рођаци и пријатељи. Публика је ужи-

вала у изузетном извођењу хора и оркестра. Одржавање концерта финснсијски су помогли представници чешких фирми које послују у Србији, а гостопримство хору и оркестру пружили су Жупни уред римокатоличке цркве Свете Ане у Белој Цркви и Национални савет чешке националне мањине у Србији. М. В.

Корпа солидарности СУБОТИЦА: Пети пут у Суботици ће се организовати акција „Корпа солидарности, која има за циљ да да се прикупе основне животне намирнице за породице са малим примањима. Акција се организује у Тргопромету 024 где ће купци бити у могућности да поклоне по неки производ. Акција ће почети у петак у Тргопромету О24 на Сегедин-

ском путу од 17 часова до 21.30, у суботу од 9 до 21:30, док ће у недељу корпа солидарности бити постављена од 9 до 15 часова. Донација ће бити уручена породицама са најмањим материјалним примањима. Организатор акције је Ротаракт клуб Суботица. С. И.

рати 10.000 тона пет амбалаже, односно старих пластичних флаша, али и производити 5.000 тона гранулата за нове боце. Уколико реше смештајни простор почели би и рециклажу полипропилена и полиетилена, а то би био посао за још 30-так радника. Сви се надају да ће доћи до посла, а комшије, односно они чије су куће у непосредној близини фабрике, надају се да ће коначно бити изграђен пречистач, јер, кажу, много смрди. Изградња пречистача отпадних вода је најављена, а да ли ће бити готова током 2013, како је обећано, остаје да се види М. Суџум

Град би ци кли ста КИ КИН ДА: У Галерији Народног музеја отворена је изложба под називом „Град бициклиста” из Градског музеја Суботице. У истој сатници у Клубу пријатеља Музеја, почео је Фестивал археолошког филма, који се у Кикинди одржава већ шест година. Директорица Народног музеја Ли ди ја Ми ла ши но вић истиче да је изложба „Град бициклиста” обогаћена занимљивим садржајима, а у Кикинди је до 15. јануара. Фестивал археолошког филма трајаће до суботе 8. децембра, свакодневно од 18 до 20 сати. Страни филмови биће преведени, а улазак је бесплатан. Из кикиндског Музеја најавили су и занимљиву изложбу под називом „Да ли верујете у Деда Мраза”, која ће бити интересантна свим суграђанима, а не само деци, као и Изложбу „Леонардо у Кикинди” о Леонарду да Винчију, у којој ће бити представљене копије његових слика и макете изума. А. Ђ.

vOJvOdinA

dnevnik НА ТРИБИНИ ЛДП-a ПРЕДЛОЖЕНО

Интернат уместо касарне ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Либерално демократске партије у Зрењанину организовао је трибину на којој је било речи о претварању бивше војне касарне у зрењанинском насељу Мала Америка у средњошколски центар са интернатом. Председник Независног синдиката просвете Војводине Ранко Хрњаз казао је да питање просвете надилази појединачне интересе и да од његове реализације зависи будућност не само града Зрењанина, већ и државе и система образовања уопште. - У средњем Банату чак 300 ученика након завршене основне школе не настави даље школовање, а најчешћи разлози тога су финансијске прилике њихових родитеља, чија примања не покривају елементарне трошкове даљег образовања и усавршавања. Само цена месечне карте за једног ученика на релацији Јаша Томић - Зрењанин износи око 15.500 динара. Таквих примера у Војводини има много, а једно од решења је отварање ученичког

интерната и средњошколског центра на простору садашње касарне, за потребе ђака из Зрењанина и околних општина – рекао је Хрњаз. Посланик ЛДП у Скупштини Србије Миљенко Дерета је нагласио да не постоји ни један разлог да ова идеја не успе, осим да неко каже како нема пара за овај пројекат, што је, по његовим речима, изговор лењих и неспособних људи без икакве иницијативе. - Када говоримо о претварању касарне у средњошколски центар, неизбежно је питање правно - имовинског односа тих објеката. Војска, као и школе, налазе се у улози корисника државних установа од општег интереса, па је на Министарству просвете и Министарству одбране да се међусобно договоре око пренамене овог и њему сличних објеката – напоменуо је Дерета и додао да велику улогу у овој иницијативи морају имати и сами родитељи, који би се активно укључили у реализацију идеје. Ж. Б.

Награђени с представницима општине

ПРИЗНАЊА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НАЈБОЉИМ ЂАЦИМА

Награда драга и кад касни

СТАРА ПАЗОВА: Избори, конституисање нове власти, брига политичара ко ће где, свакако су допринели да најбољи ученици основних и средњих школа старопазовачке општине, за школску 2011 -2012. годину награде и признања своје локалне самоуправе добију тек 4. децембра, али то није умањило задовољство армије од 118 ђака, окупљенима на свечаности, коју је приредио председник општине Ђорђе Радиновић, који је истакао да ће старопазовачка општина наставити да подржава и награђује своје најбоље ученике и студенте, како на овај начин, тако и преко Фонда за таленте. Општина Стара Пазова је за ове награде издвојила око 1,5 милион динара, а 14 ученика, који су понели наслов „ђака генерације“, добило је по 30.000 динара и књигу „Културно благо Србије“. Ученици који су освојили награде на републичким такмичењима и конкурсима,такође су награђени. Ивана Кривошија, из новопазовачке школе, добила је

20.000 динара и књигу „Европска Србија и свет“, за освојено прво место на републичком такмичењу из ликовне уметности као и Зора Омеровић из Белегиша и Милица Стамболић из Старе Пазове, за прво место на спортским такмичењима. По 15.000 динара и књигу добило је четири ученика, за освојено друго место на републичким такмичењима из појединих предмета, а за треће место ј по 10.000 динар добило седам ученика. Чак 22 ученика је за успехе на разним конкурсима добило награду од 5.000 динара. Новчану награду од по 10.000 динара и књигу „Жене српских владара“, добило је 67 носилаца Вукове дипломе из школа старопазовачке општине и то седам из средњих и чак 60 из основних школа. Награде најбољим ученицима уручили су председник општине Ђорђе Радиновић, председник СО Стара Пазова Милош Црномарковић и начелница одељења за омладину, спорт и културу Љибурка Лакатош. А. Мали

Вече јеврејског хумора ВРШАЦ: Активисти Јеврејске општине и културни посленици из Панчева организовали су у Панчеву Белој Цркви и Вршцу изложбе и вечери, под називом „Дух јеврејског хумора“. На двадесетак паноа са фотографијама и пратећим текстом, приказани су најзнаменитији представници јеврејског хумора, који су се истакли у кинематографији, књижевности и стрипу представљали су право освежење и створили ведро расположење на тим вечерима. У Градској библиотеци у Вршцу, на веома посећеној изложби, представљена је јеврејска култура,

прожета јеврејским хумором, са акцентом на живот Јевреја, посебно уметника. Чули су се јеврејски вицеви и анегдоте, а причао их је глумац Мирослав Жужић. Путујуће позориште „Вандрокаши“ је својим глумачко-музичким колажом обогатило са банатским хумором ово вече посвећено јевреском хумору. Кроз поезију, песме и смешне приче, помињани су знаменити Јевреји из Панчева, Вршца, а приказан је и једносатни филм са Мел Бруксом и Марти Фелдманом. Изложба ће бити отворена до 9. децембра током целог дана. Р. Ј.

~etvrtak6.decembar2012.

У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ У НЕДЕЉУ

Девет села бира председнике КИКИНДА: У недељу 9. децембра, одржаће се избори за председнике месних заједница у свих девет села кикиндске општине. Овај пут пријавило се много више кандидата, њих тридесет и троје. Највише их је у Башаиду - шесторо, а међу њима је и доскорашњи кнез Зоран Петровић. У трци је и претходна председница Драгица Марковић, а кандидатуру су поднели још и Живојин Лазичић, Јован Новаков, Драган Грујић и Бојан Чолак, који је и најмлађи кандидат од свих и има само 22 године. Најстарији кандидат је Драган Бранковић из Банатског Великог Села, а у овом селу у изборну кампању кренула су још три кандидата: досадашња председница Олга Ковачевић, те Душан Родић и Гојко Родић. За очекивати је било да се у Мокрину, као највећем селу, пријави више кандидата, овај пут их је пет, а поред последњег актуелног кнеза Горана Думитрова, битку за ову функцију водиће још Милан Ристић, Михаљ Живко, Миле Белош и Жељко Радаковић. У Накову ће своје предизборне програме представљати два кандидата, досадашњи кнез Драган Кецман и Младен Ђуран, који је ову дужност обављао

већ два пута у претходним годинама. Једино село у којем се досадашњи председник Драгољуб Ћосић није кандидовао су Нови Козарци. У овом селу у трци су Бошко Савић, Миодраг Јелисавац, Бранислав Вујасин и Милан Радуловић. У Руском Селу у изборну трку поново ће ући председник Месне заједнице више пута Имре Кабок, а његов противкандидат биће Никола Војновић. По три кандидата су у трци за место председника у месним заједницама Иђош и Банатска Топола. У Иђошу кадидати су Милан Миладинов, Васа Дудеј и Миодраг Команов, а у Банатској Тополи Отилија Тот, Никола Вукашиновић и Недељко Цимеша. Што се тиче Месне заједнице Сајан, тамо су, поред Корнела Апроа, у изборној трци и Јудит Тизоцки, Јожеф Ђермати и Агоштон Фекете. Предизборно ћутање почиње 48 сати пре избора, тј. у четвртак у поноћ, а за победу је потребно да од свих уписаних бирача у бирачком списку на биралишта изађе 25 процената. Победу ће остварити онај кандидат који освоји највише гласова. А. Ђуран

НОВ СУКОБ НАПРЕДЊАКА И ДЕМОКРАТА

Шефу одборничке групе ДС одузет мандат ЗРЕЊАНИН: Мандатна коми- штинској управи, као ни лице које сија одузела је мандат шефу одбор- именује, односно поставља Скупничке групе Демократске странке у штина - истакла је Маријана Вујчин. Скупштини града Зрењанина ГораЗбог тога је, по њеним речима, сену Каурићу јер је, како је наведено, кретар Скупштине 21. новембра примао две плате из градског буџе- упутио обавештења Каурићу и Вата. Ова одлука изазвала је јуче шу, у којем је од њих захтевао да се оштру полемику између Српске на- у року од 24 часа изјасне о томе да предне странке, која предводи владајућу коалицију у граду, и опозиционе Демократске странке. Одлуку мандатне комисије на конференцији за новинаре појаснила је председница Савета за медије Градског одбора СНС Маријана Вујчин. Она је рекла да је Комисија за персонална питања 13. јула донела решење којим је Каурићу, као бившем градоначелнику Зрењанина, утврђено право на плату у трајању од шест месеци од престанка функције. Ту, по речима Вујчинове, нема ништа спорно. - Али, спорно је што су Горан Каурић и одборник ЛСВ Тибор Ваш, коме је такође одузет мандат, када су се коначно појавили у клупама градског парламента Горан Каурић и положили заклетве као одборници, почели да остварују две плате ли ће и даље користити право на - као запослени у Градској управи и плату или ће се тог права одрећи и одборничку накнаду. Тачно је да задржати статус одборника. Пошто обављање функције одборника не одговори нису стиглу у предвиђепредставља заснивање радног одно- ном року, заседала је мандатна комиса, али је законом регулисано да од- сија и утврдила да Каурићу и Вашу борник не може бити запослен у оп- престаје одборнички мандат.

- Тек пет дана касније они су обавестили надлежне да желе да буду одборници, што је јефтина куповина времена. Након ових дешавања, надлежни у Скупштини ће позвати следеће кандидате са листе ДС и ЛСВ који треба да дају своју сагласност. Потом ће на наредном заседању Скупштине, које је планирано за 21.децембар, бити донета решења о разрешењу Каурића и Ваша и именовању двоје нових одборника – најавила је Вујчинова. Оштро су, међутим, реаговали из ДС. Са јучерашње конференције ове партије поручено је да је “тим срамним чином владајућа гарнитура по ко зна који пут доказала да се оглушава о све законе и правилнике, и да се користи апсолутно свим средствима која имају за циљ спречавање демократије и деловања њихових политичких неистомишљеника”. - На делу је класична пљачка и прекрајање изборне воље грађана. Мислили смо да је то завршено 1996. односно 2000. године. На жалост, они који су крали тада, краду и данас – поручио је Каурић и нагласио да ће ДС свим правним и демократским средствима бранити изборну вољу грађана исказану на изборима маја ове године. Ж. Балабан

У ОЏАЧКОЈ ОПШТИНИ ПОЧЕЛЕ ПРЕДИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ

Избори у четири месне заједнице ОЏАЦИ: Председник Скупштине општине Оџаци Милош Пејчић расписао је изборе за савете месних заједница Каравуково, Српски Милетић, Бачки Грачац и Бачки Брестовац, за 23. децембар, пошто је досадашњим саветима истекао четворогодишњи мандат. Заинтересовани кандидати су преузели материјал за кандидатуру, за коју је потребно сакупити 20 потписа становника са правом гласа. Потенцијални кандидати ужурбано сакупљају потписе у намери да буду изабрани, иако су проблеми са финансирањем готово свих месних заједница велики. Проблем финансирања у месним заједницама је настао неизгласавањем месних самодоприноса, који је био основни вид финансирања свих инвестиционих радова у месним заједницама.У општини Оџаци само у Месној заједници Лалић, месној заједници Богојево и Ратково изгласан је месни самодопринос, док у осталим месним заједницама то

није био случај.Месним самодоприносом, који је био готово једини изворни прихода свих месних заједница на подручју оџачке општине, изграђени су сви инфраструктурни објекти до сада, наравно уз помоћ локалне самоуправе и покрајинских фондова. Међутим, у периоду у којем се не убиру ови приходи, финансијска ситуација ствара неизвесност око инвестирања у било који комунални објекат, као и активности разних удружења грађана и спортских клубова у местима оџачке општине. Рок за предају документације за кандидатуре у Каравукову, Српском Милетићу и Бачком Грачацу је 7. децембар, док је за Бачки Брестовац рок 10. децембар. За савете месних заједница Бачки Брестовац, Српски Милетић и Бачки Грачац, бира се по 11, а за Савет месне заједнице Каравуково 15 чланова. С. Милер

ЈЕСЕЊИ РАДОВИ У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Саде тополе, липе, храст

КИКИНДА: Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” располаже са пет стакленика од којих ће у скорије време два бити стављена у функцију. Исто тако и у дендролошком расаднику започеће производња. -Акцијом јесење садње обухватиће се већи пројекти. Пошумиће се већа парцела на путу за Банатску То-

полу где ће бити засађене тополе. Око новоизграђене пешачке стазе на Мокринском друму од Семлачке улице засадиће се дрворед пирамидалног храста. У Накову ће бити засађени ободни ветрозаштитни појасеви од липа и јасена. У Шабачкој улици у Кикинди недавно је завршена фекална канализација, те је неопходно до зиме засадити пирамидал-

но дрвеће - најавила је дипломирана инжењерка пејзажне архитектуре и хортикултуре запослена у Градском зеленилу и пијаци Симона Барна. У току је јесње уређење града – кошење и чишћење лишћа. Ускоро се планира поновно отварање цвећаре на Тргу српских доборовољаца, а ове године ће бити и богата понуда јелки. А. Ђ.

Кон церт хо ра „Исон” БЕ ЧЕЈ: Једини инклузивни мешовити хор у Европи „Исон“ из Новог Сада предвођен дириген том Ми о д ра гом Бли з ан цем го стује данас у Бечеју. Почетак концерта „Приближимо се једни другима“ заказан је за 18 сати и одржаће се у Градском позоришту. Улаз је слободан. Хор „Исон“ окупља децу с по себним потребама ново садске ШОСО „Милан Петровић“. Током осмогодишњег по стојања, припремили су врло садржајан програм и че сто наступају у земљи и ино странству. Ово је друго го стовање хора „Исон“ у Бечеју. В. Ј.

За по слен 31 при прав ник

ТЕ МЕ РИН: На конкурсу за доделу субвенција за стручно оспо собљавање и запошљаање приправника уче ствовало је 20 привредних субјеката из оп шти не Те ме рин, ко ји су примили 31 не запо слено лице са еви ден ци је На ци о нал не службе за запошљавање. - Општина Темерин је за ову субвенцију издвојила 2,5 милиона динара, а буџет Војводине два милиона. Ово је једна од кон ти ну и ра них ак ци ја за запошљавање младих и пример добре сарадње локалне самоуправе, НСЗ и покрајине – рекао је председник општине Темерин Вла ди слав Ца пик. М. Мл

Кон тро ла на пи ја ци Аеро дром ПАН Ч Е В О: Рад ни ци ЈКП „Зеленило” контролисали су продајна ме ста и објекте на Робној пијаци „Аеродром„. Не пра вил но сти је било, јер на појединим продај ним ме сти ма није било по стављених те зги, неке су биле нелегално заузете и у њима је била складиштена роба. - Тезге су сада под контролом Робне пијаце. На седам тезги је била роба продаваца који су напустили Робну пијацу „Аеродром„ . Оформљена је комисија која је направила попис робе и после тога роба је ускладиштена у магацину - изјавио је руководилац робне пијаце „Аеродром” Пе ри ца Фи ли по вић. Пијачна управа је одлучила да замени браве на те згама које нису биле под кон тролом „Зе ле ни ла„.Контрола је спроведена из више разлога од којих је најбитнији безбедност продаваца и купаца на пијаци. З. Дг.

RePORTA@e

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

IMA SELO PLO^ICA, KRAJ KOVINA, GRANDIOZAN MOST IZ HABZBUR[KOG VREMENA, ALI NE I REKU

Za sve ve li ko i za lud no Sr bi kri ve è ne e si se da uda ri sa la u ka ili apo ka lip sa lo kal nih raz me ra pa da ne ku re ku vi {e ne nat kri qu je do ta da {wa }u pri ja, ali da most osta ne bez re ke i na su vom – vi {e je ne go uni ka tan in ci dent. (Na rav no, ako se ne ra ~u na po sle rat ni Zre wa nin, kao `r tva ur ba ni sti~ ke po li ti ke). A ar he o log Ja smi na Vu jo vi} iz pan ~e va~ kog Za vo da za za { ti t u spo m e n i k a kul t u r e me je po ve la da po ka è u pi to mom ba nat skom se lu Plo ~i ca, atar ko vin ski, ta kvo „~u do ne vi |e no„. Ali dok smo do tle sti gle, pso va la sam {to mo ram po li va da ma to li ku ba le gu i bra bow ke pre ska ka ti i on d a za } u t a l a. Ni o t k u d a se po ja vi most od ci gle, za ra stao u tra vu i pa prat. Ni su pro {la ni tri pu na ve ka od ka da je sa zi dan a ve} o we mu i na u ka ve o ma ma lo zna. Bez ob zi ra na to da li su do mi cil no se ver no ili ju `no od Du na va, sve {to im se ~i ni da je za lud no ili s te {kom mu kom i ku lu kom gra |e no – Sr bi pri pi su ju vla dar ka ma. Na ro ~i to je po pu lar no da bu de omr znu ta vi zan tij ska prin ce za Iri na, su pru ga de spo ta \ur |a Bran ko vi }a, ko ja je okri vqe na ne sa mo za tvr |a ve (po seb no mo nu men tal nu sme de rev sku), ko je je wen mu` di z ao po k u { a v a j u } i da spa si ostat ke dr à ve na kon

Hte li sko jev ci da od mo sta pra ve sviw ce i ko ko {iw ce

slo ma na Ko so vu, ne go ~ak i one dig nu te vek-dva pre ili po sle we ne smr ti. Ni {ta ma we ni je bi la „sum wi va“ ni ca ri ca Ma ri ja Te re zi ja, ma da je ro |e na go di nu da na na kon {to je pre ko we ga pro t ut w a l a voj s ka hab z bur {ka, sve ju r e } i Osman l i j e. Isti na, ne mer qi ve su we ne za slu ge jer je na se li la ovaj deo Ba na ta ta da do bra no opu ste li. – O mo stu se vr lo ma lo zna – ob j a { wa v a Ja s mi n a. – Ne m a zva ni~ nih po da ta ka, ali je po

svim for ti fi ka cij skih od li ka ma go to vo iz ve sno da ga je iz gra dio ve li ki voj sko vo |a, princ Eugen Sa voj ski, ko ji je ka t a s tro f al n o, 5. av g u s ta 1716. po be dio tur sku ar mi ju na Ve zir cu, ne da le ko od Pe tro va ra di na, pa kre nuo da je go ni da qe ka Be o gra du. Po {to je tlo ov d e bi l o mo ~ var n o, a pro ti ca la je i re ka Po wa vi ca, mo ra li su we go vi in `e wer c i eks p re s no iz g ra d i t i most spo so ban da iz dr `i for si ra ni mar{ ko wi ce, ar ti qe ri je i pe {a dij skih di vi zi ja.

Princ Eugen Sa voj ski

– Ne g de pe d e s e t ih go d i n a pro {log ve ka Sa ve zni za vod za za {ti tu spo me ni ka {tam pao je obim nu mo no gra fi ju ba {ti ne Ju go sla vi je, u ko joj je po pi san i ovaj most. S do brim raz lo gom, jer je me |u de set naj sta ri jih na te ri to ri ji FNRJ a {est u Sr bi ji. To je je di ni we gov po men, je ste ta da evi den ti ran, ali ni je sta vqen pod za {ti tu dr `a ve. Mi la ne tra `i li no vac za pro je kat ko jim bi smo ga uvr sti li u spo me ni ke kul tu re – op {ti na Ko vin obe }a la da }e fi n an s i r a t i tre } i n u – ali

nam ga, na `a lost, ni su odo bri la re sor na mi ni star stva, ni po kra jin sko, ni re pu bli~ ko. Ali ne od u sta je mo, po ku {a }e mo mi po no vo i po no vo – kao da se prav da zbog ne u spe ha svo je mi si je Ja smi na. La ga no pri la zi mo go ro sta su, za gle dam ga, ~u pam pa `qi vo tra vu iz kon struk ci je, ali se i okre }em da me ne ko ne gle da i po mi sli da va dim ci gle pa da po sle bu de be la ja. Ja smi na se jed nim od tri pu ta pe we na most, po mi slih da je upo zo rim, sru {i }e se. On da shva tim, glu -

post, pa iz dr ào je te {ku ba te ri ju a ne }e krh ku è nu. Po ku {a li su na kon ra ta us pa qe ni sko jev ci da ras tu re }u pri ju pa od we nog ma te ri ja la na pra ve dom kul tu re, se di {te zem-za dru ge, sviw ce, ko ko {iw ce i ko zna {ta jo{ (car ske su to ci gle, dva i po pu ta te è od „nor mal nih“ , pri de jo{ du plo pe ~e ne), ali su br zo od u sta li jer je pro dor u te meq no tvr do mal te ri sa we zah te va lo mno go vi {e ener gi je, ka kva ne po ~i va na ide o lo {kom adre na li nu. Zorica Dragojevi}

DA LI SU SRBI SLU^AJNO ZABORAVQENI U ZVANI^NOM ZNAMEWU BE^EJA

Cr ve no je bo ja qu ba vi o sled wa pres-kon fe ren ci ja ~el - na sve raz mi ri ce ko je su ima la to kom ni ka Be ~e ja bi la je i svo je vr sna isto ri je i ti me upo zo ra va na to da se pro mo ci ja no vog vi zu el nog iden - vi {e ni ka da ne po no ve. Za {to je iz be ga ti te ta naj ve }e po ti ske op {ti ne, ko ji je, va ti, ka da ona sim bo li zu je i qu bav? Ne sla ga wa je bi lo i oko no vog gr ba. po na lo gu nad le `nih, ura di la agen ci ja Svi su se sla ga li da tre ba za me ni ti „Pla net rok„. soci j a l i s ti~ k e sim b o l e, ali – No vi lo go tip je bes ko na~ na ni su mo gli da se slo `e o tra ka u ko joj pla va i ze le na tome – ~i me. bo ja sim bo li {u ve kov no je d in s tvo i uza j am n u – Naj va `ni je je da po v e z a n ost Sr b a i smo do bi li zna me we Ma |a ra u Be ~e ju – ko je je deo na {e ob ja snio je gra do isto ri je i iden ti na ~ el n ik mr Vuk fi ka ci je – tvr dio Ra do je vi}. je ta da {wi lord I dok se za ze mer Pe ter Kne zi. le nu bo ju zna da je Na su prot we mu, „u sr ci ma“ Ma |a ta da {wi opo zi ci ra a da je pla va bi o ni li de ri [an dor la sim bol Ju go sla Pal (DZVM), ko ji vi je, Sr bi ju ka rak je u me |u vre me nu te r i { e cr v e n a. Da pre mi nuo, i Dra gan kle, stav da tra ka u dve @iv kov Xa ja (SRS), bo je sim bo li zu je pro `i ima li su broj ne ar gu men ma w e Sr b a i Ma | a r a ne te pro tiv ak tu el nog gr ba. sto ji. O toj ko lo – Pred l og re ri s ti~ k oj po l i - Grb po zajm qen s pe ~a ta Po ti skog di strik ta {e w a je ni { ta

Fa lin ka na za sta vi i no vom lo go ti pu Be ~e ja

le m i pi s ao je „Dnev n ik” po ~ et k om 2009, dok se `u~ no ras pra vqa lo o op {tin skim zna me wi ma. Na {e upo zo re we ni je pro {lo pa je mi nu li sa ziv lo kal nog par la men ta ve }i nom gla so va – 21 od ukup no 36 – pri hva tio no vi grb i tro boj nu za sta vu s vo do rav nim po qi ma be le, pla ve i ze le ne bo je. Kre a to ri bar ja ka, a sa da i lo go ti pa, za bo ra vi li su kqu~ nu cr ve nu. Ka ko? Ona je u gor wim po qi ma za sta va Sr bi je i Ma |ar ske i ta ko sim bo li zu je oba ve }in ska na ro da u Be ~e ju. Uz to, pod se }a

dru go ne go pe ~at da ro van Po ti skom krun skom di {trik tu 1800, pa ne mo `e bi t i zna m e w e sa m o jed n e op { ti n e, mada je se d i { te re g i o n a bi l o u Be ~e ju – ob ja {wa vao je ve li ki eru di ta dr Pal. Ali, gla sa~ ka ma {i na, iako su od bor ni ci DZVM-a i Ko a li ci je „Srp ska slo ga za Be ~ej„ (SRS, DSS i No va Sr bi ja) bi li pro tiv a od bor ni ci DS-a, deo vla da ju }e ve }i ne, ni su gla sa li, iz gla sa la je va ro {ki grb i za sta vu. V. Jankov

Ven ~a we me |u oka me we nim sva to vi ma \a vo qe va ro {i pod no` ju ze mqa no-ka me nih ku la \a vo qe va ro {i, ko je su, po pre da wu, na sta le od oka me we nih sva to va, sklo pqen je pr vi brak. Mla den ci Ne boj {a Ra li} (58) i Sve tla na Ste vo vi} (47) do {li su ~ak iz Kru {ev ca. Ra li} na gla {a va ka ko je ve} na kon pr ve po se te pla ne tar no uni kat nom lo ka li te tu, po `e leo da se ba{ tu ven ~a s bu du }om su pru gom i ta ko oda gna zlo slut no na rod no ve ro va we. – Pr vo smo se u cr kvi sve te Pet ke po mo li li Bo gu i kre nu li da se su prot sta vi mo ru `noj le gen di. Ve ru jem da smo za po ~e li no vu, le pu pri ~u, po ko joj ovo tre ba da bu de

me sto sa wa re wa i sre }e jer sva ko ko do |e ov de, od la zi mir ni ji, sre} ni ji i {i ri – ob ja {wa va Ra li}. I we go va su pru ga je `e le la da brak ove ko ve ~i na pot pu no neo bi ~an na ~in i na neo bi~ nom me stu. – Ni smo hte li u na {em Kru {ev cu, ne go ba{ ov de. Ose }aj je za i sta fan ta sti ~an – tvr di ne ve sta. Ven ~a wu su, sem rod bi ne i pri ja te q a, pri s u s tvo v a l i gra d o n a ~ el nik Kur {u mli je Ra do qub Vi di} i uprav nik kom plek sa „\a vo qa va ro{„ Ra do je Ste pa no vi}. Vi di} na gla {a va da je op {tin sko ru ko vod stvo od lu ~i lo da bu de po kro vi teq ven ~a wa zbog zna ~a ja ko ji ce re mo -

ni j a kod je din s tve n og pri r od n og spo me ni ka mo `e ima ti za raz voj ~i ta vog kra ja. – Mla den ci su od lu ~i li da se tu ven ~a ju ve ro vat no se ru ko vo de }i i ja kim mag net nim si la ma ko je ov de de lu ju pa o~e ku ju da wi hov brak bude ne r as k i d iv – op t i m i s ta je Vidi}. Uprav nik Ste pa no vi} na ja vio je da su u na red nom pe ri o du pla ni ra na ko lek tiv na ven ~a wa is pod stu bo va, ko ji su po le gen di na sta li su ta ko {to su |a vo li na go vo ri li ne ke qu de da ven ~a ju bra ta i se stru, na kon ~e ga su se mla da i mla do `e wa, kao i svi sva to vi, oka me ni li.

PO ZO VI HOT-LAJN RA DI EG ZOR CI ZMA: U posledwih 15 godina pove}ao se broj onih koji traè pomo} egzorcista pa je crkva u Milanu obezbedila dvostruko ve}i broj sve{tenika za pomo} qudima opsednutim ne~istim silama. – Uveli smo telefonsku liniju jer se sve vi{e qudi, nakon nedeqnih misa, àli da wima vladaju ne~iste sile. Otkrili su nam da bi im bilo mnogo lak{e kad bi ~e{}e imali priliku da razgovaraju sa sve{tenicima, a ne samo nedeqom – obja{wava glavni milanski egzorcista jo{ od 1995. An|elo Mas~eroni. Jedan egzorcista dnevno primi i do 120 poziva, a sve vi{e zovu roditeqi ~ija deca ne èle da idu u {kolu, drogiraju se ili su nasilna. Zovu svi, mu{karci, ène i mladi razli~itog stepena obrazovawa.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak6.decembar2012.

IS TRA GA PRO TIV ZO RA NA JA WU [E VI ]A I PA VLA MIQ KO VI ]A

Sve do ~io bi zni smen Fi lip Cep ter

PRET PRO [LE NO ]I U VR [CU

Dra ma zbog po à ra u sta nu U no }i iz me |u utor ka i sre de, ne {to po sle po no }i, u sta nu broj {est u Uli ci Ga vri la Prin ci pa u Vr {cu iz bio je po àr u ko jem je stan iz go reo, ali qud skih `r ta va ni je bi lo. Po àr je, ka ko se pret po sta vqa, iza zva la Sa ne la \. Ona je, na vod no, po sle è sto ke sva |e s maj kom Ve rom M., po te gla ukqu ~e nu gre ja li cu i ba ci la je na kre vet, na kon to ga si {la je niz ste pe ni ce, oba ve sti la sta na re da se sklo ne, iza {la is pred zgra de i hlad no kr vo oti {la tak si jem. U dvo ri {tu je na stao ha os, skla wao se ka ko je ko znao. Sre }om, ne ko od sta na ra je oba ve stio va tro ga sce, ko ji su sti gli za tri mi nu ta. Bor ba s va tre nom sti hi jom tra ja la je pu na dva sa ta, ovaj stan je u pot pu no sti iz go reo, a onaj is pod je zbog vo de iz {mr ko va de mo li ran.

Sta na ri su u op {tem me te ù bu di li jed ni dru ge, na di mi li se i osta tak hlad ne no }i pro ve li na uli ci, bri nu }i da se po àr ne pro {i ri na wi ho ve sta no ve. Po ne zva ni~ nim iz vo ri ma od o~e vi da ca, ~u lo se da je Sa ne la \. tog da na, na vod no pi la, a ka da se po sle po no }i vra ti la ku }i u al ko ho li sa nom sta wu, sva |a la se s maj kom, a po tom za pa li la stan. – Ni je bi lo ni ma lo be za zle no. Pra va je sre }a {to su se va tro ga sci po ja vi li za ne ko li ko mi nu ta, sva ka im ~ast, ina ~e ko zna {ta bi sve iz go re lo – pri ~a jed na od sta nar ki zgra de. Ta dva sta na su, ina ~e, vla sni {tvo vr {a~ ke op {ti ne i u wi ma su sme {te ne dve po ro di ce so ci jal no ugro è nih li ca. R. Jo va no vi}

U CEN TRU APA TI NA

Iz go re la sta klo re za~ ka rad wa Po `ar u sta klo re za~ koj rad wi „Ha los“ u cen tru Apa ti na, ju ~e oko tri sa ta uju tro, pot pu no je uni {tio ce lo kup nu opre mu, re pro ma te ri jal i in ven tar. Od objek ta po vr {i ne oko 70 kva drat nih me ta ra je osta la sa mo me tal na kon struk ci ja re {et ki is pred rad we. Od ja ~i ne de to na ci je po pu ca la su sta kla na objek ti ma ko ji u

ne po sred nij bli zi ni, na zgra di Na rod ne bi bli o te kao i ga le ri je “Me an der”. [te ta je, ne zva ni~ no, pro ce we na na oko 10.000 evra. Uzrok eks plo zi je }e na knad no bi ti utvr |en, ali se pret po sta vqa da je u pi ta wu qud ski fak tor, od no sno plin ska bo ca, a ima i sum wi da je po `ar pod met nut. J. P.

OT KRI VE NO NA PU TU PAN ^E VO–BE O GRAD

U kom bi ju 40 ki la ma ri hu a ne Be o grad ska po li ci ja li {i la je slo bo de En ve ra O. (36) iz Pri zre na, s fik tiv nom adre som pre bi va li {ta u Su bo ti ci, ko ji je vo zio kom bi u ko jem je pro na |e no 40 ki lo gra ma ma ri hu a ne, sa op {tio je ju ~e MUP. Po li ci ja je na pu tu Pan ~e vo–Be o grad za u sta vi la kom bivo zi lo „fol ksva gen” su bo ti~ kih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao osum wi ~e ni En ver O., i tom pri li kom pro na {la oko 40 ki lo gra ma ma ri hu a ne. Dro ga je bi la sa kri ve na u {u -

pqi na ma is pod sajt ni u spe ci jal no na pra vqe nom bun ke ru, re zer vo a ru za go ri vo i osta lim {u pqi na ma u vo zi lu, upa ko va na u 76 pa ke ta. Osum wi ~e ni En ver O., zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi }e pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

U is tra zi pro tiv Zo ra na Ja wu {e vi }a, biv {eg spe ci jal nog sa vet ni ka u pred u ze }u „Kar go lo gi sti~ ki cen tar Bro do gra di li {ta Be o grad„ (KLC), i di rek to ra te fir me Pa vla Miq ko vi }a, osum wi ~e nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, ju ~e je sve do ~io bi zni smen Fi lip Cep ter, vla snik tog pred u ze }a ko ji ì vi u Mo na ku. Ka ko sa zna je „Dnev nik“, pro te klih ne de qa su u is tra zi pred Vi {im su dom u Be o gra du is pi ta ni svi pred lo è ni sve do ci, a na red nih da na }e is kaz da ti i pred stav nik pred u ze }a. Is tra ga pro tiv Ja wu {e vi }a i Miq ko vi }a po kre nu ta je po ~et kom no vem bra, ka ko tvr de iz vo ri, na osno vu kri vi~ ne pri ja ve pred u ze }a „Kar go lo gi sti~ ki cen tar“. Zva ni~ no je sa op {te no Ra de Ter zi} (le vo) i Fi lip Cep ter do la ze u Pa la tu prav de da po sto je sum we da je Miq ko - }e voj ku }i u Tol sto je voj uli ci, za jo{ do me sec da na. Po stu pak vi} „od 1. ja nu a ra 2006. do 1. ja nu - na be o grad skom De di wu, te da je po àl ba ma na re {e we o pro du a ra 2010. go di ne, uz pod stre ki - ta ko fir mi pri ~i we na {te ta è wu pri tvo ra je u to ku. va we Ja wu {e vi }a, da vao na lo ge od oko 800.000 evra“. Obo ji ca okri vqe nih su u od fi nan sij skoj slu `bi pred u ze }a Dvo ji ca osum wi ~e nih su u bra ni u is tra zi od ba ci li op tu da odo bra va pla }a wa za ra do ve pri tvo ru od 1. no vem bra, a ne - `be. Po in for ma ci ja ma do stup ko ji su iz vr {e ni na Ja wu {e vi - dav no im je ta me ra pro du è na nim u jav no sti, okri vqe ni

„DNEVNIK” SAZNAJE

Miq ko vi} je u od bra ni, na vod no, tvr dio da je “pred u- ze }e KLC pla }a we ra ~u na za ra do ve na ku }i Zo ra na Ja wu {e vi }a odo bra va lo po na lo gu Fi li pa Cep te ra”. Po Ja wu {e vi }e voj od bra ni, on i Cep ter su, na vod no, „ima li usme ni do go vor da mu na taj na ~in bu du iz mi re na ne is pla }e ne na kna de za we go vo vi {e go di {we rad no an ga ò va we u pred u ze }u KLC“. Pod se ti mo, po ras po lo ì vim po da ci ma, „Bro do gra di li {te Be o grad” oti {lo je u ste ~aj po ~et kom 2001, a Zo ran Ja wu {e vi}, sa vet nik ta da {weg pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, bio je po sta vqen za pr vog ste ~aj nog uprav ni ka, ali se ni je du go za dr ào u bro do gra di li {tu pa je ubr zo od re |en no vi ste ~aj ni uprav nik. Ne ko li ko go di na ka sni je, na kon {to je bro do gra di li {te pri va ti zo va no, no vi vla snik je po sta vio Ja wu {e vi }a za spe ci jal nog sa vet ni ka, ali mu je an ga `man pre stao, po svoj pri li ci, po sle iz bi ja wa ne spo ra zu ma. J. J.

RE [E WEM VI [EG SU DA U ZRE WA NI NU

Zdrav ku De u ri }u pri vre me no od u ze ta tri sta na Biv {em v. d. di rek to ra zre wa nin ske Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Zdrav ku De u ri }u (49) re {e wem Vi {eg su da u Zre wa ni nu pri vre me no su od u ze ta tri sta na zbog sum we da je imo vi nu ste kao ~i we wem kri vi~ nih de la, sa zna je “Dnev nik”. Sud je to re {e we do neo na pred log Vi {eg jav nog tu ì la {tva, a De u ri} i we go vi bra ni o ci su ulo ì li àl bu. Po na {im sa zna wi ma, dva sta na na la ze se u zre wa nin skom na se qu Ma la Ame ri ka, u Uli ci Ra de Kon ~a ra, a tre }i u No vom Sa du. To je pr vi slu ~aj u isto ri ji zre wa nin skog pra vo su |a da se ne ko me od u zi ma imo vi na zbog sum we da je ste ~e na iz kri vi~ nih de la. Zdrav ko De u ri}, fi nan sij ska di rek tor ka u “Ju go re me di ji” An ki ca M. (48), di rek tor ka pred u ze }a “Luk sol far ma ci ja” i “Pen farm” Mi la na Z. (28) i ovla {}e ni sud ski ve {tak Ste van G. (47), svi iz Zre wa ni na, uhap {e ni su 1. av gu sta u ak ci ji ko ju su iz ve li pri pad ni ci MUP-a Sr bi je, Upra ve kri mi -

na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. Re {e wem is tra `nog su di je is tra ga pro tiv De u ri }a i An ki ce M. je ka sni je pro {i re na zbog kri vi~ nog de la ne u pla }i va wa po re za po od bit ku, a biv {em pr vom ~o ve ku fa bri ke le ko va, ko ji je u pri tvo ru pro veo 52 da na, sta vqe no je na te ret i da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be Zdrav ko De u ri} slu `be nog po lo à ja u sa i zvr - woj u dva na vra ta is pla }e na {i la {tvu sa snaj kom N. D., ru - pro vi zi ja od po 12.365 i 20.000 skom dr à vqan kom s pre bi va li - evra, a za pro da ju ko ja ni je re a {tem u Mo skvi, ko ja je za stu pa - li zo va na. la “Ju go re me di ju” i bri nu la o Na zah tev Tu ì la {tva, je di pro da ji zre wa nin skih le ko va na ni ca MUP-a Sr bi je za fi nan ru skom tr ì {tu. Po li ci ja sum - sij sku is tra gu spro ve la je le wa da je u to ku pro {le go di ne tos pro ve ru De u ri }e ve imo vi -

ne zbog sum we da we na vred nost pre va zi la zi za ra du. Ta da je sa op {te no da na vod no ras po la `e s pet sta no va u Zre wa ni nu i No vom Sa du, ali i ra ~u ni m a u vi { e ba n a k a u ino stran stvu. @. B.

PORT PA ROL KA TRI BU NA LA MAG DA LE NA SPA LIW SKA:

Ha {ki osu |e ni ci ne mo gu u srp ske za tvo re – Oso be iz Sr bi je, ko je su osu |e ne u Ha {kom tri bu na lu, ka ko stva ri sa da sto je, ne mo gu slu ì ti ka zne u Sr bi ji, ali zva ni~ ni ci se mo gu po no vo obra ti ti ge ne ral nom se kre ta ru UN sa zah te vom da se taj stav pro me ni – iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka Tri bu na la Mag da le na Spa liw ska. – Sr bi ja se ve} ne ko li ko pu ta obra }a la UN s ta kvim zah te vom, ali si tu a ci ja je sa da ta kva da oso be osu |e ne u Tri bu na lu ne mo gu iz dr à va ti ka zne u ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je. Ona je na gla si la da je to „u skla du s od lu kom ge ne ral nog se kre ta ra UN jo{ iz ma ja 1993. go di ne, ka da je Tri bu nal osno van”. – Ge ne ral ni se kre tar ta da je na gla sio da, zbog po seb ne pri ro de zlo ~i na ko ji su po ~i we ni, kao i me |u na rod nog ka rak te ra ovog su da, ka zne mo ra ju da se iz dr à va ju van biv {e Ju go sla vi je – re kla je Spa liw ska, do dav {i

da je to „da nas zva ni ~an stav u UN i sa mom Tri bu na lu”. Po we nim re ~i ma, Sr bi ja se mo è obra ti ti s po no vqe nim zah te vom UN, a ge ne ral ni se kre tar mo è se kon sul to va ti s Tri bu na lom u ve zi s tim pi ta wem. Oso be ko je je Ha {ki tri bu nal osu dio za zlo ~i ne ne iz dr à va ju ka znu u Pri tvor skoj je di ni ci Me |u na rod nog su da jer ona ni je

za tvor. Ka zne se iz dr à va ju iz van Ho lan di je, u ne koj od 17 dr à va ko je su s Tri bu na lom pot pi sa le Spo ra zum o iz dra à va wu ka zni, a to su Nor ve {ka, [ved ska, Dan ska, Fin ska, Ne ma~ ka, Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska, Por tu gal, Esto ni ja, Fin ska, Bel gi ja, Austri ja, Ita li ja, [pa ni ja, Poq ska, Ukra ji na, Slo va~ ka i Al ba ni ja. U ~e ti ri

Pre su da To li mi ru 12. de cem bra Ha {ki tri bu nal }e idu }e sre de, 12. de cem bra, iz re }i pre su du pen zi o ni sa nom ge ne ra lu Voj ske Re pu bli ke Srp ske Zdrav ku To li mi ru, po tvr |e no je ju ~e u tom su du. To li mir je bio po mo} nik ko man dan ta za oba ve {taj no-bez bed no sne po slo ve Glav nog {ta ba VRS-a i bio je ne po sred no od go vo ran ko man dan tu Glav nog {ta ba, ge ne ra lu Rat ku Mla di }u. Op tu èn je za ge no cid, udru ì va we ra di vr {e wa ge no ci da, is tre bqe we, ubi stvo, pro go ne, pri sil no pre me {ta we i de por ta ci ju mu sli man skog sta nov ni {tva iz Sre bre ni ce i @e pe od ju la do no vem bra 1995. go di ne. U za vr {noj re ~i, tu ì lac je za tra ìo ka znu do ì vot nog za tvo ra, a To li mir oslo ba |a ju }u pre su du.

po sled we dr à ve jo{ ni je dan osu |e nik Tri bu na la ni je upu }en na iz dr à va we ka zne. Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da je upu tio pi sma ge ne ral nom se kre ta ru UN Ban Ki-Mu nu i pred sed ni ku tri bu na la Fa u- stu Po ka ru po vo dom zah te va da po je di ni ha {ki za tvo re ni ci iz dr à va ju ka znu u Sr bi ji. Qa ji} je ka zao da je u pi smi ma na veo da Sr bi ja is pu wa va sve uslo ve za pre me {ta we za tvo re ni ka iz Ha ga u do ma }e za tvo re. On je, u iz ja vi za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne, re kao da }e isti zah tev upu ti ti na sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti UN i pr vi pot pred sed nik vla de Alek san dar Vu ~i}. Qa ji}, ko ji je i pot pred sed nik vla de i mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja, oce nio je da to ne }e bi ti mo gu }e za sve za tvo re ni ke.

SPORT

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE (4–16. DECEMBAR)

Popravni s Ukrajinkama Ru k o m e t a { i c e Sr b i j e na otva ra wu Evrop skog pr ven stva bi le su na sa mo ko rak od pod vi g a u me ~ u s Nor v e { kom (26:28), ak t u e l n im olim p ij skim, svet s kim i evrop s kim {am pi o nu. Ve} da nas Srp ki we o~e ku je no vi iza zov. Za ri va la }e ima t i re d ov n og u~e s ni k a evrop skih {am pi o na ta se lek ci ju Ukra ji ne, ko ji je do sa da osvo jio sa mo jed nu me da qu i to pre 12 go di na. Ta sta ra gar da do n e l a je i dru g u me d a q u u isto ri ji, bron zu na OI u Ati ni. Naj bo qe ru ko me ta {i ce Sr bi je ve ru ju da tri jumf pro tiv Ukra ji ne u dru gom ko lu ne }e bi ti pod zna kom pi ta wa uko li ko po no ve par ti ju, kao na star tu tak mi ~e wa pro tiv se lek ci je Nor ve {ke. - Ukra ji na nam je to tal na ne po zna ni ca, ni sam pre te ra no ni raz mi {qa la o wi ma, ali ako bu de mo po no vi le igru iz dru gog po lu vre me na pro tiv Nor ve {ke ne }e mo ima ti ni ka kvih pro ble ma - re kla je Sve tla na Og we no vi}, ko ja je u po ra zu od Nor ve {ke bi la naj e fi ka sni ja sa de vet go lo va. Pi vot re pre zen ta ci je Sla |a na Pop-La zi} ka `e da Sr bi ja mo `e i mo ra bo qe i bor be ni je, po {to je na {im re pre zen -

PROGRAM Grupa A (Beograd) Ukra ji na - ^e {ka Sr bi ja - Nor ve {ka

Danas

IZ SRPSKOG TABORA

Navija~i, pomozite

Ru ko me ta {i ce Sr bi je

ta t iv k a m a neo p h od n a po b e d a pro tiv Ukra ji ne. - Uvek mo `e bo qe, mi slim da sam mo gla vi {e da pri ka `em,

ali ka ko pr ven stvo bu de od mi ca lo ve ru jem da }e ta ko i bi ti. Mo ra mo pro tiv Ukra ji ne da za i gra mo bor be ni je i da po be di mo, jer

SA[A BO[KOVI], SELEKTOR SRBIJE

Sve od nas zavisi

Se lek tor èn ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Sa {a Bo {ko vi} iz ja vio je da u me ~u pro tiv Ukra ji ne sve za vi si od we go vog ti ma. - Ukra ji na mo è da po be di sva kog i da iz gu bi od sva kog. Mo ra mo da bu de mo opre zni. Do bro }e mo se spre mi ti, ali sve za vi si od nas. Ako po no vi mo igru iz dru gog po lu vre me na utak mi ce s Nor ve {kom, ne }e mo ima ti pro ble ma - re kao je Bo {ko vi} no vi na ri ma u Ko vi lo vu. Sr bi ja je u uto rak po ka za la jed no no vo li ce. - Na sva kom ko ra ku se vi de lo ko li ko su de voj ke è le le po be du. Bi le su mo `da ma lo pre op te -

re }e ne i ose }a le su gr~ zbog pre ve li ke è qe da po ka ù sve. Igra li smo, me |u tim, pro tiv naj bo qe re pre zen ta ci je na sve tu ko ja je zna la da is ko ri sti sva ku na {u gre {ku - re kao je Bo {ko vi} i do dao da mu je ipak ào {to je Sr bi ja iz gu bi la. - Pu bli ka nas je bo dri la, de voj ke su se bo ri le zbog wih i ào nam je zbog po ra za. Ako u na stav ku tak mi ~e wa bu de mo igra li kao u dru gom po lu vre me nu, ne }e mo ima ti pro ble ma ni sa Ukra ji nom ni sa ê {kom, a po sle ni sa osta lim re pre zen ta ci ja. Ne sum wam da }e ta ko bi ti.

nam je to po treb no za na sta vak tak mi ~e wa. Po ~e li smo tak mi ~e we pod ma lim pri ti skom, ali smo ka sni je pro tiv Nor ve {ke po ka za le da mo è mo da pa ri ra mo ta kvim eki pa ma i ào mi je {to re zul tat ni je bio na na {oj stra ni - re kla je Sla |a na Pop-La zi}. Naj mla |a u srp skom ti mu, 19go di {wi gol man Jo va na Ri so vi} ka è da pro tiv Ukra jin ki ne sme bi ti opu {ta wa. - Ne ma tu go va wa, okre }e mo se Ukra ji ni i ako se bu de mo bo ri le kao u pr voj utak mi ci po be da se ne do vo di u pi ta we. Ne }e mo se opu sti ti jer Ukra jin ke mo gu da igra ju od sja ja do o~a ja - re kla je Ri so vi }e va, ko ja je od i gra la tek ~e tvr tu utak mi cu za na ci o nal ni tim. Ose }aj je ne ve ro va tan, dra go mi je {to sam bi la deo ovog ti ma ko ji se

SELEKTOR UKRAJINE LEONID RATNER

Sr bi ja – Ukra ji na ^e {ka -Nor ve {ka

(18.15) (20.15)

8. decembar

Ru ko me ta {i ce Sr bi je, po seb no Jo va na Sto iq ko vi} i Ana Ka ~a re vi}, po zva le su na vi ja ~e da im po mog nu da po be de Ukra ji nu i pla si ra ju se u dru gu fa zu {am pi o na ta Evro pe. - Pro tiv Nor ve {ke u Are ni je bi lo oko 4.000 qu di, ali je na vi ja we bi lo od li~ no i u po je di nim mo men ti ma ~i ni lo mi se da je dvo ra na bi la pu na. Iako smo iz gu bi le me~, vi de le smo da mo è mo i uve re na sam da }e mo pro tiv Ukra ji ne, a za ti ma po sle ê {ke is pu ni ti ciq. Na dam se uz zna ~aj ni ju po dr {ku sa tri bi na - re kla je Ka ~a re vi}. Na we ne re ~i na do ve za la se Sto iq ko vi}, ko ja je re kla da ni jed nog tre nut ka ne sum wa u tri jumf pro tiv Ukra ji ne. - U pr vom po lu vre me nu pro tiv Nor ve àn ki od bra na ni je bi la na ni vo, ali je u dru gom sve bi lo mnog bo qe i to je re cept za po be du pro tiv Ukra jin ki. One su ja ke kao ko lek tiv, ali si gur no ni su ni bli zu kva li te ta jed ne Nor ve {ke i uve re na sam da }e mo po be di ti i pro }i da qe - re kla je ona. Srp ske ru ko me ta {i ce po dr à le su ju ~e ak ci ju po {u mqa va wa na Adi Ci gan li ji i da le do pri nos zdra vi jem ì vo tu u glav nom gra du.

Ukra ji na – Nor ve {ka Sr bi ja-^e {ka

(18.15) (20.15)

Grupa B (Ni{) Fran cu ska - Ma ke do ni ja [ved ska - Dan ska

29:16 27:26

Danas Ma ke do ni ja - [ved ska Dan ska - Fran cu ska

(18.15) (20.15)

8. decembar [ved ska - Fran cu ska Dan ska - Ma ke do ni ja

(18.15) (20.15)

Grupa C (Novi Sad) Ne ma~ ka – [pa ni ja Hr vat ska – Ma |ar ska [pa ni ja – Hr vat ska Ma |ar ska – Ne ma~ ka

20:23 28:27 si no} si no}

7. decembar Ma |ar ska – [pa ni ja Hr vat ska – Ne ma~ ka

(18.15) (20.15)

Grupa D (Vr{ac) Cr na Go ra - Island Ru mu ni ja - Ru si ja Ru si ja - Cr na Go ra Island - Ru mu ni ja

26:16 21:21 si no} si no}

7. decembar Ru si ja - Island Ru mu ni ja - Cr na Go ra

(18.05) (20.15)

fan ta sti~ no bo rio pro tiv Nor ve {ke. Pr vi put u ka ri je ri sam igra la pro tiv ova kvih ru ko me ta {i ca, ima la sam tre mu, ali mi je bi lo fe no me nal no. Sr bi ja dru gi me~ na pr ven stvu Evro pe igra u da nas od 18.15 pro tiv Ukra ji ne u be o- grad skoj Are ni. Pri pre mio: J. Gali}

A GRUPA

Idemo na pobedu Se lek tor èn ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Ukra ji ne Le o nid Rat ner re kao je po sle po ra za od ê {ke, da }e we go va eki pa pro tiv Sr bi je raz mi {qa ti sa mo o po be di. - Ovo je lo{ po ~e tak, ni ko od mo jih ru ko me ta {i ca ni je igrao do bro. Pro tiv Sr bi je je no va utak mi ca, utak mi ca sa ê {kom je pro {la. Za bo ra vi }e mo ovo i pro tiv Sr bi je }e mo sa mo raz mi {qa ti o po be di - re kao je Rat ner po sle po ra za od ê {ke sa 25:22 u Be o- grad skoj are ni. Ukra jin ska re pre zen ta tiv ka Ana sta si ja Pid pa lo va ka za la je da }e we noj se lek ci ji bi ti te {ko u da na {wem du e lu. - Sr bi ja ima ja ko do bar tim, do bro ih po zna je mo. Igra ju kod ku }e, ima }e ve li ku po dr {ku na vi ja ~a. O~e ku jem ve o ma te àk me~, ali }e mo se bo ri ti i po ku {a }e mo da ne po no vi mo gre {ke iz utak mi ce sa ê {kom, gde smo igra le ja ko lo {e i u od bra ni i u na pa du - ka za la je Pid pa lo va.

22:25 28:26

Norve{ka – Srbija 28:26 (17:12)

Ukrajina - ^e{ka 22:25 (7:12)

BE O GRAD: Be o grad ske are na, gle da la ca 5.000, su di je: Lo ren te i Se ra di qa ([pa ni ja). Sed mer ci: Nor ve {ka 5 (4), Sr bi ja 7 (6). Is kqu ~e wa: Nor ve {ka 8, Sr bi ja 12 mi nu ta. NOR VE [KA: Sol berg, Ha rald sen (12 od bra na, sed me rac), Of te da, Al stad 4, Lo ke 4, Braj vang 1, Lud ne – Bor ger sen, Edin 4 (1), Fra fjord 1, Brejn da len, Su land 3, Ko ren 8 (3), Go se, Ja kob sen, He rem 3. SR B I J A: Ri s o v i} (1 sed me r ac), To m a { e v i} (9 od bra n a), Kr p e`, Po p o v i}, Le k i} 6 (2), Dam w a n o v i} 3 (1), Eri} 1, Ra j o v i} 1, Pop – La z i} 2, Og w e n o v i} 9 (3), Fi l i p o v i} 1, Ni { a v i} 1, Mi l o { e v i}, Sto i q k o v i}, Li { ~e v i}, Dmi t ro v i} 2.

BE O GRAD: Be o g rad s ka are na, gle da la ca: 450, su di je: Bre m er i Sko v ro n ek (Poq ska). Sed m er c i: Ukra j i n a 5 (5), ê {ka 7 (4). Is kqu ~e wa: Ukra ji na 12, ê {ka 4 mi nu ta. UKRA JI NA: Vla sen ko (4 od bra ne, 22 sed mer ca), Par ho men ko (6 od bra na, 1 sed me rac), Ti mo {en ko va (2 od bra ne), La i uk, Pid pa lo va 2, [uc ka 2, Ma na ga ro va 3, Bor {~en ko 7 (5), Ci bu len ko, Va {~uk, Tur ka lo 4, Ni ko la jen ko, Red ka 3, Glib ko, Bur la ~en ko 1, Stel mak. Ê [KA: Ra ni ko va (11 od bra na), Sa tra po va, Kne dli ko va 2, Ke~ li ko va, ^ren ko va 4 (1), Po z na r o v a, Sal ~ a k o v a, Ru~ ko va 1, êr na 2, Vit ko va, Hrb ko va 2, Mar tin ko va 2, Lu ù mo va 6 (3), [ter bo va 6, Ma tu {ko va.

Le o nid Rat ner

B GRUPA

C GRUPA

D GRUPA

Francuska - Makedonija 29:16 (15:10)

[vedska - Danska 27:26 (13:15)

Hrvatska - Ma|arska 28:27 (15:14)

Nema~ka - [panija 20:23 (12:13)

Crna Gora - Island 26:16 (10:7)

Rumunija - Rusija 21:21 (12:7)

NI[: Ha la „^a ir”, su di je: Hor vat i Mar ton (Ma |ar ska). Sed mer ci: Fran cu ska 6 (5), Ma ke do ni ja 4 (3). Is kqu ~e wa: Fran cu ska 4, Ma ke do ni ja 4 mi nu ta. FRAN CU SKA: Pra del (11 od bra na, 1 sed me rac), Dar lo (8 od bra na), Dan se te, Kam to 1, Aj glon 2, Pi neo 2, Men di 4, Ba dun 8 (5), Na bo ju 1, Bru neo 1, Dem be le 5, Go i o ra ni 2, Ter vel, Pi e jos, Si wa te, La kra be re 3. MA KE DO NI JA: An de re je va (1 od bra na), Na u mo ska (12 od bra na, 1 sed me rac), Ma ~e ska 2, Sa zdov ski 3, Mr ki}, Gro zda no ska, Mla de nov ska 1, Gjor gi jev ska, Baj ra mo ska 1, Ni ko li} 6 (2), Cr ven ko ska 2 (1), Pe ~ev ska 1, Pa pu |i je va, De spo dov ska, Mi tro va, [te ri o va.

NI[: Ha la „^a ir”, su di je: Flo re sku i Du ta (Ru mu ni ja). Sed mer ci: [ved ska 7 (6), Dan ska 2 (2). Is kqu ~e wa: [ved ska 2, Dan ska 8 mi nu ta. [VED SKA: Ol son (4 od bra ne), Grub strem (7 od bra na), Agren, Flog nman 2, Fo gel strem 1, Blom 2, Ro berts 2, Sand 1, Ha via, Vest berg, Alm 10 (5), Tor sten son 1, Gul den 3 (1), He le berg 2, Va len 1, Ja kob sen 2. DAN SKA: Toft (15 od bra na, 1 sed me rac), Gre ve, So ren sen, Tor sgard 3, Augu ste sen, Lik sborg, Grav holt, Pe der sen 1, Gri gel 3, Lar sen 1, Jor gen sen 3, Kri sti an sen 1, Nor gard 2 (2), Bi le 3, Bur gard 3, Jor gen sen 6.

NOVI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca: 4.000, su di je: Opa va i Va lek (^e {ka). Sed mer ci: Hr vat ska 2 (2), Ma |ar ska 8 (5). Is kqu ~e wa: Hr vat ska 10, Ma |ar ska 4 mi nu ta. HR V AT S KA: @de r i} (16 od bra na, 2 sed mer ca), Ne me {ka lo, Ko `wak, Pet ko vi} 1, Ga }e 4, Jel ~i}, Elez 4, Je zi}, Lo vri} 3, Ze bi} 9 (2), Mi la no vi} 3, Pe ra i ca 2, Xo no, ^o vi}, Fran ko vi}, Ba {i} 2. MA \AR SKA: Her (9 od bra na), Ver ten 1, Su ~an ski 1, A. Ko va ~i}, Ki{, Vin ce, Bu lat, Sa bo, Ger bic 7 (5), Kli vi wi 1, Sa mo ran ski 2, Re dei[o{ 3, Bo di, Se ke re{, M. Ko va ~i} 3, To mo ri 9.

NOVI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca: 1000, su di je: Li htje (Dan ska), Kri sti jan sen (Dan ska). Sed mer ci: Ne ma~ ka 5 (3), 7 (5). Is kqu ~e wa: Ne ma~ ka 10, [pa ni ja 6 mi nu ta. NE MA^ KA: Vol te ring (8 od bra na), Zaf 2, Lang, Aug zburg 2, [u kle (1 od bra na, 1 sed me rac), Mi ler 2, Na i xi na vi ~i us, Ler per, Hu bin ger 2, [tajn bah 16, At hus, Nad gor na ja 3, Ge {ke 1, Vol bold 2, Luc. [PA NI JA: Na va ro (11 od bra na), Mar tin 7, Fer nan dez, Kva dra do, Man ge 2, Gon za les (2 od bra ne, 2 sed mer ca), Agi lar 3, Ben zal, Alon so 1,^a vez, Pi ne do 2, Fer nan dez 3, Amo ros, Pe na 2, Elor za, Ka bral 3.

VR[AC: Ha la „Mi le ni jum”, su di je: Gu {ko i Rep kin (Be lo ru si ja). Sed mer ci: Cr na Go ra 5 (4), Island 2 (1). Is kqu ~e wa: Cr na Go ra 10, Island 8 mi nu ta. CR NA GO RA: M. Vuk ~e vi} (16 od bra na, 1 sed me rac), Bar jak ta ro vi}, Mi qa ni}, Pa vi }e vi} 1, Ra di ~e vi} 6 (2), Do ki} 2, Jo va no vi}, Bu la to vi}, Kli ko vac, S. Vuk ~e vi} 1, To {ko vi} 2, Nik ~e vi} 1, La zo vi}, Bu la to vi} 7 (2), Meh me do vi} 1, Kne `e vi} 5. ISLAND: Asmunds (14 od bra na, 1 sed me rac), Ha ralds, Knuc 1, Pals 2, T. Ste fans 3, Jons 2, Bra ga (1), Si gur da 1, Sku la, Gu nars, Sku la, H. Ste fans, Gut munds 1, Tor ge irs 1, Pe kaj ski te.

VR [AC: Ha l a „Mi l e n i jum”, su d i j e: Ma r i} i Ma {i} (Sr b i j a). Sed m er c i: Ru m u n i j a 6 (6), Ru s i j a 3 (1). Is k qu ~ e w a: Ru m u n i j a 8, Ru si j a 6 mi n u t a. RU MU NI JA: Sme de sku (2 sed mer ca), Tol nai (18 od bra na), Ta ca lie, Pin tea 1, Ne ~i ta 2, Wa gu, Bra de a nu 1, Stan ka 2, Ma nea 1, Me i ro su 2, Cu rea 9 (6), Din ka, Va di ne a nu, Gaj ger 3, Pa ra {iv. RU SI JA: Ba sa rab, Si do ro va (10 od bra na), Ku zwe co va 1, Kmi ro va 6,. Post no va 4, Sen, Ste pa no va, Mi lo va, Jar ce va 1, An dr ju {i na 1, Ma ke e va 2, Pun ko 2, Tu rei 1 (1), @i lin skaj te, ^er non vaj nen ko 3, Ili na.

SPORT

dnevnik

Dra gan Xa ji} po no vo na me stu pred sed ni ka Zve zde?Sa mo od we ga za vi si, ka `u u be o grad skom klu bu. On je `eqa velikog broja ~lanova sada{we

Dragan Yaji}

prelazne vlade i navija~a. Da li }e tako i biti pokaza}e izbori u klubu, koji bi, prema saznawima trebalo da budu odr`ani 23. ili 30. decembra po hitnom,

odnosno skra}enom postupku. Glasa}e se samo za novog predsednika kluba, ne i za Skup{tinu koja je izabrana na majskim izborima ove godine. Radna grupa, telo formirano da upravqa klubom u narednom periodu i proba da ga, kolikotoliko stabilizuje, i izvadi iz finansijskog ~abra, u ponedeqak kasno uve~e je razmatrala temu novog predsednika kluba. Jasno je da je Dàji} „vi|en” kao kandidat, ali da li }e on to prihvatiti. U svakom slu~aju, novi predsednik, koji }e naslediti Vladana Luki}a, preuze}e klub u vrlo te{kom trenutku, najteèm u wegovoj istoriji. Danas }e, kao {to je najavqeno, Radna grupa odràti novi sastanak, ali ovog puta sa kompletnim Upravnim odborom, koji je ostao u klubu posle odlaska Luki}a. Iako je Radna grupa oformqena sa zadatkom da vodi klub, prema Statutu kluba i daqe je Upravni odbor taj koji mora da donosi bitne odluke kaio {to jeste raspisivawe izbora.

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Uli~ ni igra ~i sti `u iz Go spo |i na ca In te re so va we za na{ tur nir pre ma {i la su sva o~e ki va wa, me |u u~e sni ci ma 50. ju bi lar nog „Dnev ni kov” tur ni ra u ma lom fud ba lu bi }e i uli~ ni igra ~i iz Go spo |i na ca. Na i me, ju ~e je eki pa Mil ka Ca rin do bro ve ~e Ga o spo |in ci, ko ja su ve re no vla da uli~ nim tur ni ri ma u [aj ka {koj pri ja vi la u~e {}e. - Vi {e od ~e tr de se tak go di na se igra ma li fud bal u Go spo |in ci ma - ka `e vo |a eki pe Mil ka Ca rin do bro ve ~e Go spo |in ci Zdrav ko Si ri {ki. Ne ka da smo bi li stal ni u~e -

i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve -

Bo do vi kao {lag na tor ti Fud ba le ri Par ti za na ve ~e - su zdra vi i sprem ni osim Nin ras do ~e ku ju Ru bin u okvi ru ko vi }a i Mar ka [}e po vi }a, ko {e stog ko la gru pe ,,H” Li ge ji je pod upit ni kom jer se po à Evro p e. Utak m i c a ko j a ne m a lio na po vre du. tak mi ~ar ski zna ~aj i ko ja je po [ef stru ke ne sum wa u mo ti sled wa za cr no - be le u ovoj po - vi sa nost svo je eki pe pred po lu se zo ni po slu ì }e Be o gra |a - sled wi me~ u po lu se zo ni. ni ma da se ~a sno opro ste od - Ovo je evrop ska utak mi ca , Evro pe i po ku {a ju da uzmu bod po seb na sti mu la ci ja ni je po ili sva tri. treb na jer do la zi do sta jak pro - Me~ po sma tra mo kao {lag na tiv nik. tor ti. Do la zi nam ve li ki pro Ka da se po gle da una zad Par tiv nik, ko ji igra do bar fud bal ti zan je mo `da mo gao i vi {e u i ko ji ovih 90 mi nu ta si gur no Li gi Evro pe ove je se ni. ne }e ola ko shva ti ti. Na na ma je da da mo sve od se be u ovom tre nut ku i po ku {a mo da osvo ji mo ne ki bod - re kao je tre ner cr no - be lih Vla di mir Ver me zo vi}. [ef stru ke na po me nuo je jo{ jed no. - Ru bin je jo{ od po ne deq ka u Be o gra du i to do voq no go vo ri ko li ko su ozbiq ni. Iako su si gur no pr vi u gru pi ne è le da se opu {ta ju ve} da od i gra ju do bru utak mi cu. Uosta lom, ta kva je i wi ho va li ga, uvek se tra ì mak si mum. Duel Na ~a (Ru bin) i Sa {e Mar ko vi }a u Ka za wu - Igra ~i su pre u mor ni. Ovo im je 29 zva ni~ na - Sla èm se. Ima li smo pri utak mi ca, a za re pre zen ta tiv ce li ka za bo qe re zul ta te, ali za 34. pa è le da do brom igrom za - to vam je po treb na i sre }a kao i vr {e ovu po lu se zo nu. bo qa re a li za ci ja. U Evro pi se Ver me zo vi} je ozbiq no spre - ne pra vi 20 {an si, tu su dve, tri mao eki pu. i ako ih ne is ko ri sti te pla ti - I po red sve ga mi ovu utak mi - }e te ce nu - na po me nuo je Ver me cu shva ta mo kao da je pr va. Svi zo vi}.

Grupa A Udi ne ze - Li ver pul Jang Bojs - An `i

1. An `i 2. Li ver pul 3. Jang Bojs 4. Udi ne ze

5 5 5 5

3 2 2 1

1 1 1 1

(19) (19)

1 6:2 10 2 10:9 7 2 11:12 7 3 7:11 4

Grupa B Ha poel - Aka de mi ka Vik to ri ja - Atle ti ko

1. Atle ti ko (M) 2. Vik to ri ja 3. Aka de mi ka 4. Ha poel

5 5 5 5

4 3 1 0

0 1 2 1

(19) (19)

1 7:3 12 1 10:4 10 2 6:7 5 4 2:11 1

Grupa C AEL - Olim pik (M) (19) Fe ner bah ~e - Bo ru si ja (M) (19)

1. Fe ner bah ~e 2. Bo ru si ja (M) 3. Olim pik 4. AEL

5 5 5 5

4 2 1 0

1 2 2 1

0 10:4 13 1 8:6 8 2 9:8 5 4 1:10 1

Grupa D Wu kasl - Bor do Ma ri ti mo - Klub Bri`

1. Bor do 2. Wu kasl 3. Klub Bri` 4. Ma ri ti mo

5 5 5 5

3 2 1 0

1 3 1 3

Grupa E Ko pen ha gen - Ste a ua [tut gart - Mol de

1. Ste a ua 2. [tut gart 3. Ko pen ha gen 4. Mol de

5 5 5 5

3 2 2 1

1 2 1 0

Grupa F Dwe per - AIK Na po li - PSV

1. Dwe par 2. Na po li 3. PSV 4. AIK

5 5 5 5

4 3 1 1

0 0 1 1

1 0 3 2

1 1 2 4

(19) (19)

8:5 10 7:3 9 5:9 4 2:5 3

(19) (19)

8:8 10 9:5 8 4:5 7 5:7 3

(19) (19)

1 12:8 12 2 11:9 9 3 5:6 4 3 5:10 4

Tre ner Ru bi na Kur ba nov op tu `en je za mo bing od stra ne jed nog igra ~a ko ji je ve} na pu stio eki pu. Da li }e to {e fu stru ke Ru sa bi ti ve }i mo tiv u utak mi ci sa Par ti za nom. - ^uo sam za to, ali na tom ni vou na ko jem je Ru bin to ne bi tre ba lo da pred sta vqa pro blem. Pri ~a se da mir no ni je ni u Par ti za nu. Na vod no, igra ~i {traj ku ju zbog ne is pla }e nih pre mi ja pa u uto rak ni su ni is tr ~a li na pre po dnev ni tre ning.

sam ~e kao igra ~e sat vre me na i da ni je bi lo tre nin ga, bi la je to jed na uobi ~a je na si tu a ci ja - na gla sio je Ver me zo vi}. Par ti zan je kroz ovo go di {we tak mi ~e we u Li gi Evro pe za sa da za ra dio 200.000 evra. Mo `e li no vac da bu de do dat ni mo tiv igra ~i ma ? - Sva ka ko, ali za no vac se mo ra mo iz bo ri ti. Ni je do voq no sa mo is tr ~a ti na te ren ve} i igra ti do bro. Na kra ju Ver me zo vi} se osvr nuo na svo ju ne dav nu iz ja vu da zna

Sve je, na vod no, mo rao da re {a va sport ski di rek tor Tum ba ko vi}. - Bio sam na tom sa stan ku u svla ~i o ni ci. Tum ba ko vi} ni je ga sio po `ar ve} je imao do go vo re no vi |a we sa igra ~i ma, {to je nor mal no u si tu a ci ji kad eki pa ima te `ak me~. Ni je ta~ no da

da li }e i na pro le }e osta ti u Hum skoj, ali da to jo{ ne }e da sa op {ta va. No vi na re je za ni ma lo kad bi in for ma ci ju mo gli da o~e ku ju ? - Do kra ja go di ne - od go vo rio je tre ner cr no-be lih. I. Lazarevi}

Grupa G Ra sing - Ba zel Spor ting - Vi de o ton

Grupa J Ma ri bor - La cio To ten hem - PAO

1. Genk 2. Ba zel 3. Vi de o ton 4. Spor ting

5 5 5 5

3 2 2 0

2 2 0 2

Grupa H In ter - Nef ~i Par ti zan - Ru bin

1. Ru bin 2. In ter 3. Nef ~i 4. Par ti zan

5 5 5 5

4 3 0 0

1 1 2 2

0 1 3 3

(21.05) (21.05)

9:4 11 7:4 8 5:6 6 2:9 2

1. La cio 2. To ten hem 3. Pa na ti na i kos 4. Ma ri bor

(21.05) (21.05)

Grupa K Ba jer - Ro sen borg Ra pid - Me ta list

9:2 13 9:7 10 2:6 2 2:7 2

Grupa I Atle tik - Spar ta (21.05) Olim pik (L)- Iro ni (21.05)

1. Olim pik (L) 2. Spar ta 3. Atle tik (B) 4. I. Kir jat

5 5 5 5

4 2 1 0

1 2 1 2

0 12:8 13 1 9:6 8 3 7:9 4 3 6:11 2

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Eki pa Mil ka Ca rin do bro ve ~e Go spo |in ci

sni ci „Dnev ni ko vog” tur ni ra, igra li smo pod ime nom Go spo |i na~ ke ki {e, sa da smo re {i li do po no vo da na stu pi mo. Naj ve ro vat ni je je da }e mo pri ja vi ti jo{ jed nu eki pu. Tur nir }e se i ove go di ne igra ti u ma loj sa li Spen sa, gde su uslo vi za igra ~e i pu bli ku ide al ni. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni (igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti (1996.

te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 eki pa. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sva ko rad nog da na u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14), od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

LIGA EVROPE: PARTIZAN DOMA]IN RUBINU

IZBORI U CRVENOJ ZVEZDI

S De da Mra zom i pred sed nik

~etvrtak6.decembar2012.

Sla no bar ci kon kret ni ji Vojvodina - Proleter 1:2 (0:0) FU TOG: Fud bal ski cen tar „Vu ja din Bo {kov„, gle da la ca 100, su di ja Br dar (Irig), strel ci: Bil bi ja (iz pe na la) za Voj vo di nu, Ba bi}, [vo wa za Pro le ter. VOJ VO DI NA: Ke ki}, Smi qa ni}, Ka ran, Pe tri}, Na sti}, Se ku li}, Eg big be, [ku le ti}, De le ti}, Eber, Ob ra do vi}. Igra li su jo{: Mi ja to vi}, Ili}, Kor di}, Ma ka ri}, Bil bi ja. PRO LE TER: Dri ni}, Ta na sin, Dra go je vi}, Kra si}, @i gi}, Vu ka so vi}, Ra {i o van, Ob ra do vi}, Ba bi}, Iva ni}, \o ri}. Igra li su jo{: Bje li}, [vo wa, Va si qe vi}, Vu ~i}, Sa vi}, Rad mi lo vi}. Fud ba le ri no vo sad skog Pro le te ra, ~lan Pr ve li ge Sr bi je u pri ja teq skoj utak mi ci sa vla da li Voj vo di nu. Ovaj su sret tre bao je da po slu `i {e fu stru ke No vo sa |a na Ne boj {i Vig we vi }u da

pro ve ri ne ko li ci nu fud ba le ra ko ji su do {li na pro bu. Pr vo po lu vre me pro te klo je u kraj we ne za ni mqi voj utak mi ci iz ko jeg mo `e mo iz dvo ji ti je di no slo bo dan uda rac Mi lo {a De le ti }a i do bru od bra nu gol ma na Pro le te ra Dri ni }a. Sla no bar ci su u dru gom po lu vre me nu pri ka za li mno go bo qu igru, a u vo| stvo su do {li go lom Si ni {e Ba bi }a ko ji je u{ao u {e sna e ste rac sa de sne stra ne i pri zem nim udar cem sa vla dao Ke ki }a. S dru ge stra ne fud ba le ri tre ne ra Vig we vi }a na sta vi li su sa igrom iz pr vog po lu vre me na, bez ide je. Fud ba le ri no vo sad skog su per li ga {a u su bo tu ima }e jo{ jed nu pro ve ru a pro tiv nik }e im bi ti su per li ga{ Do wi Srem iz Pe }i na ca. Uva utak mi ca ta ko |e se od i gra ti u fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” sa po ~et kom u 13. ~a so va. D. ^apeqa

1. Me ta list 2. Ba jer 3. Ro zen borg 4. Ra pid

5 5 5 5

2 1 1 1

4 3 2 0

3 4 2 1

1 1 0 0

Grupa L Tven te - Hel sin borg Le van te - Ha no ver

1. Ha no ver 2. Le van te 3. Tven te 4. Hel sing borg

5 5 5 5

3 3 0 0

2 1 4 1

0 0 2 3

0 1 3 5

0 1 1 4

(21.05) (21.05)

5:1 5:3 3:8 5:6

9 7 5 4

(21.05) (21.05)

9:2 13 8:2 10 7:9 6 3:14 0

(21.05) (21.05)

9:6 11 8:3 10 4:7 4 6:11 1

Du pli `reb za omla din ce U se di {tu UEFA oba vqe na su pa ra lel no dva `re ba re pre zen ta ci ja do 19 go di na za Evrop sko pr ven stvo. Ge ne ra ci ja ko ja za {am pi o nat kon ti nen ta do spe va sle de }eg le ta (1994, se lek tor Qu bin ko Dru lo vi}) ve} je pro {la pr vu fa zu, a u dru goj igra }e sa Slo va~ kom, Re pu bli kom Ir skom i [vaj car skom. Sle de }a ge ne ra ci ja (1995, se lek tor Veq ko Pa u no vi}), ko ja se bo ri za me sto u Ma |ar skoj 2014 igra }e sa Austri jom, Ka zah sta nom i Fin skom.

SPORT

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

PIPERSKI SE SPREMA ZA DUEL S MA\AREM ZOLDOM

Bes plat no na spek takl Do pre nekoliko meseci gledaoci su putem televizijskih prenosa imali priliku da posmatraju bokserske spektakle u kojima je glavna zvezda bio Nenad Borov~anin, a sada je ta ~ast pripala tridesetjednogodi{wem Zrewanincu Milanu Piperskom. Televizija B92 u`ivo }e 15. decembra pratiti borbe iz Kristalne dvorane u Zrewaninu, a kao vrhunac ve~eri bi}e me~ izme|u Piperskog, koji brani titulu sveslovenskog prvaka u verziji VBC, i izaziva~a iz

Ma|arske Ferenca Zolda (27) iz Ma|arske. Ovom velikom sportskom doga|aju u Milanovom rodnom gradu bilo je re~i i na ju~era{woj konferenciji za novinare na kojoj su se, osim popularnog Pipera, javnosti obratili i ~lanovi organizacionog odbora. - Trenutno se nalazim u zavr{noj fazi priprema. Sve ono {to smo moj tim i ja do sada radili ovih dana sumiramo. Izuzetno mi je drago i ~ast mi je {to }u nastupiti pred svojom publikom i nadam se da }u u “ma-

Mi lan Pi per ski

Preminuo Slav ko Sto ja no vi} U utorak je u nema~kom gradu Vormsu u 82. godini preminuo nekada{wi golman Partizan i reprezentacije Jugoslavije, Slavko Stojanovi}. Ostao je upam}en po tome {to je wegovim golom odlu~en 20. „ve~iti derbi” (2. juna 1957. godine). U to vreme je bilo neobi~no da golmani izvode penale, ali je Stojanovi} preuzeo odgovornost i pogodio. Crno-beli pobedili su 1:0. Ro|en je u Osijeku 1. juna 1930. godine, gde je i zapo~eo fudbalsku karijeru u klubu Udarnik, nastavio je u Proleteru iz Osijeka, da bi 1952. pre{ao u Partizan. U Humskoj se zadr`ao punih osam godina, sve do 1960. Za Partizan je u tom periodu odigrao 382 me~a.Bio je jo{ ~lan Rijeke i nema~ke Vormatije, gde je zavr{io golmansku karijeru 1969. godine. Po zavr{etku igra~ke karijere, radio je kao trener.

gi~nom ~etvorouglu” smo}i snage da pobedim i da pokaèm sve ono {to gledaoci od mene i o~ekuju – bio je kratak na re~ima Piperski, koji je dodao da }e sve ostalo re}i u ringu. Iza Piperskog, koji po drugi put brani titulu sveslovenskog {ampiona, u profesionalnoj karijeri je devet me~eva i isto toliko pobeda, od kojih je tri zavr{io nokautom. Gost iz Ma|arske, iako mla|i, u tom pogledu je iskusniji – do sada je nastupao u 30 profesionalnih me~eva i ostvario je 17 pobeda. I Zrewanincu je jasno da je re~ o izuzetnom borcu {to publici svakako garantuje odli~nu borbu u subotu, 15. decembra. Predsednik organizacionog odbora @eqko Malu{i} kazao je ju~e da je va`no da sve pro|e u najboqem redu i pozvao publiku da sna`no podrì svog sugra|anina. ^lan organizacionog odbora Darko Ba|ok rekao je da se u Kristalnoj dvorani o~ekuje 3.000 qubiteqa plemenite borila~ke ve{tine, koliko }e, uostalom, karata i biti u opticaju. Ulaznice }e biti besplatne i bi}e deqene od naredne nedeqe. Svako }e mo}i da podigne najvi{e dve ulaznice, kako bi svi koji èle imali priliku da prisustvuju spektaklu. @. Balaban

LIGA [AMPIONA Grupa A

Grupa C

Di na mo (Z) - Di na mo (K) 1:1 (0:1) (Kr sma no vi} 90 - Jar mo len ko 45) PS@ - Por to 2:1 (1:1) (Sil va 30, La ve ci 61 - Mar ti nez 33)

Mi lan - Ze nit 0:1 (0:1) (Da ni 35) Ma la ga - An der leht 2:2 (1:0) (Du da 45, 61 - Jo va no vi} 50, Mbo ka ni 89)

1. PS@ 2. Por to 3. Di na mo (K) 4. Di na mo (Z)

1. Ma la ga 2. Mi lan 3. Ze nit 4. An der leht

6 6 6 6

5 4 1 0

0 1 2 1

1 14:3 15 1 10:4 13 3 6:10 5 5 1:14 1

PS@ i Por to pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Li ge {am pi o na, a Di na mo iz Ki je va }e na sta vi ti tak mi ~e we u Li gi Evro pe.

6 6 6 6

3 2 2 1

3 2 1 2

0 12:5 2 7:6 3 6:9 3 4:9

12 8 7 5

Ma la ga i Mi lan pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Li ge {am pi o na, a Ze nit }e na sta vi ti tak mi ~e we u Li gi Evro pe.

Grupa D

Grupa B Mon pe qe - [al ke 1:1 (0:0) (He re ra 60 - Hu ve de{ 56) Olim pi ja kos - Ar se nal 2:1 (0:1) (Ma ni ja tis 64, Mi tro glu 73 - Ro sic ki 38)

Real (M) - Ajaks 4:1 (2:0) (Ro nal do 13, 82, Ka qe hon 28, 88 - Be rig ter 59) Bo ru si ja (D) - Man ~e ster si ti 1:0 (0:0) ([aj ber 57)

1. [al ke 2. Ar se nal 3. Olim pi ja kos 4. Mon pe qe

1. Bo ru si ja (D) 2. Real (M) 3. Ajaks 4. Man. si ti

6 6 6 6

3 3 3 0

3 1 0 2

0 10:6 12 2 10:9 10 3 9:9 9 4 6:12 2

[al ke i Ar se nal pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Li ge {am pi o na, a Olim pi ja kos }e na sta vi ti tak mi ~e we u Li gi Evro pe.

ZRE WA NIN CI NAJ BO QI U SR BI JI: Na kon pro {lo ne deq nog uspe ha ko {ar ka {i ca zre wa nin skog Sport skog klu ba za de cu i omla di nu sa po seb nim po tre ba ma Hen di sport u Ni {u, ko je su po sta le vi ce {am pi on ke dr `a ve, i mu {ki ko {ar ka {ki tim ostva rio je iz van re dan re zul tat osvo jiv {i pr vo me sto na Na ci o nal nom pr ven stvu Spe ci jal ne

6 6 6 6

4 3 1 0

2 2 1 3

0 10:5 14 1 15:9 11 4 8:16 4 3 7:11 3

Bo ru si ja (D) i Real (M) pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Li ge {am pi o na, a Ajaks }e na sta vi ti tak mi ~e we u Li gi Evro pe.

Igra ~i, stru~ ni {tab i deo ru ko vod stva FK Be ~ej 1918.

BE^EJCI BEZ PORAZA NA KRAJU POLUSEZONE

Ko rak po ko rak ka ci qu Pre ne{to vi{e od dve nedeqe zajedni~kim sku pom, pr vo igra~a i trenera na terenu, a onda ovih drugih i dela rukovodstva na pres konferenciji u klupskim prostorijama, zavr{ena je fudbalska jesen u Be~eju. Imaju}i u vidu u~inak u minuloj polusezoni, gde se u 11 odigranih utakmica nije osetila gor~ina poraza, uz samo dva nere{ena rezultata u gostima, Savinom i Ravnom Selu, mora se biti zadovoqan ostvarenim. - Rezultati jesu impresivni, bez obzira na rang takmi~ewa, ali jo{ uvek nismo dostigli nivo igre koji prièqkujemo. Kratak je vremenski period iza na{eg zajedni~kog rada, ali optimizam gradimo na ~iwenici da je mnogo toga popravqeno, pa u nastavku sezone na prole}e treba o~ekivati, uz rezultate, i boqe igre. Sada igra~ima predstoji duga pauza, do 1. februara, ali verujem da }e mnogi radno iskoristiti period koji je pred wi ma. Jer, obez be di li smo termine u sportskom centru, pa ko moè da do|e da se rekreativno druìmo s loptom, a tu su i brojni turniri u malom fudbalu tokom zimske pauze. Najva`nije je da predstoje}i pripremni period odradimo prema predvi|enom programu, da tokom liga{kog dela nastavka sezone zaigramo jo{

olim pi ja de Sr bi je. Eki pa u sa sta vu \u ra Ka la wo{, Ga si Me vqan, Ivan @iv kov, Or han Av du qi, Pre drag Ni ko li}, Gar di jan Ga si, Ze ka Er san i Zla to ja Za hi ri, sa tre ne rom Bo ri sla vom Nu ha no vi }em, u sport skoj ha li FMP u @e le zni ku osvo ji la je pr vo me sto u kon ku ren ci ji de vet klu bo va. Dru go me sto pri pa lo je Pi ro tu, a tre }e Kru {ev cu.

kvalitetnije, pa onda verujem da }emo i u bara`u za Novosad sku pod ru~ nu li gu bi ti pravi. Rano je ve} sada se optere}ivati tom utakmicom, jer }e ona, svakako, do}i, pa sve u svoje vreme - ispravno rezonuje kormilar tiskog broda Dragan Vukajlovi}. U stru~nom {tabu sa dvadese tak fud ba le ra ra di li su jo{ po mo} ni tre ner Mar ko Markovi} i trener golmana Ranko Jawi}, dok je sportski direktor Bojan Petkovi} bio veza izme|u stru~nog {taba i rukovodstva. - Tek je godina dana kako je ovo ru ko vod stvo pre u ze lo klub, a ve} je dosta toga organizaciono ura|eno. Prvo smo, zahvaquju}i sponzorima, uspeli da razre{imo pitawe grejawa klupske zgrade, u me|uvremeno smo izlobirali tri miliona dinara iz Fonda za kapi tal na ula ga wa za re kon strukciju stadiona. Papirolo{ki smo sve odradili, projekat rekonstrukcije je ura|en, raspisali smo tender i izabrali izvo|a~a, samo ~ekamo da Fond prebaci pare i radovi u klupskoj zgradi, zatim na ogradi i tribinama }e po~eti. Mnogo toga je u pro{losti zapu{teno, pa sada ne mo`emo odjednom sve da uradimo. Idemo po sistemu „korak po korak“ na terenu i van wega, ukqu~uje se u razgovor predsednik kluba Radoslav Vasin.

Igra~ ki po gon je za be le `io u 11 utakmica 9 pobeda i dva nere{ena rezultata uz gol razliku 29:8. ^itav jedan tim se upisao u listu strelaca. Kapiten Zoran Mali} i @arko Kobiqski su postigli po {est pogodaka, Vuka{in Kobiq ski, iako de sni spoq ni de fan zi vac, ~e ti ri pu ta je bio stralac, brzonogi Sa{a Holo se tri puta upisao u golgetersku listu, Milan Mandi}, Stefan Kora} i Arben Stajki su postigli po dva, a Miroslav Vender, Ivan Drap{in, Dejan Ivani{evi} i Nikola ]ulum po jedan gol. - Uz ovakav rad na treninzima i vo|ewe utakmice s klupe, moramo istrajati u nameri da se vratimo u Podru~nu ligu Novi Sad. De{avalo se da gubimo na terenu, ali smo uspevali da konsolidujemo redove i vratimo se rezultatski, ~ime smo pokazali karakter i koliko smo jaki kao kolektiv - hvali saigra~e najiskusniji kapiten Zoran Mali}. Raduje ~iwenica da se i poseta ne{to popravila. Vi{e nema „standardnih“ pedesetak qubiteqa fudbala, ve} se okupi i po dve stotine i vi{e gledalaca. Ako se ispuni zadatak i izbori povratak me|u podru~ne liga{e, na jesen }e, nadajmo se zategnute i na{minkane {est decenija stare tribine, biti popuwene u daleko ve}em broju. V. Jankov

Ovim uspe hom za vr {e na je ovo go di {wa se zo na mla dog sport skog ko lek ti va ko ji oku pqa de cu i omla di nu sa smet wa ma u raz vo ju, a ve li ku za hval nost za uspeh klub du gu je i gra du Zre wa ni nu, Osnov noj i sred woj {ko li “9. Maj” i udru `e wu “Sun co kret”. @. B.

SPORT

dnevnik PRVI ME^ [ESNAESTINE FINALA ^ELENY KUPA

~etvrtak6.decembar2012.

EVROLIGA: PARTIZAN DANAS DO^EKUJE BARSELONU (20.45)

Sport je ne pred vi div

No vo sa |a ni napravili brejk Unirea - Vojvodina NS seme 2:3 (25:19, 22:25, 25:22, 19:25, 9:15) DE@: Ha la „Spor tu li lor”, gle da la ca 800, su di je: De li ko sti dis (Gr~ ka), Da nil (Ki par). UNI REA: Fa r ka{ 1, ]uk 13, Ba dea 1, To fan 19, Ri sti} 11, B. Rus (l1), Co {a 10, [u {on 9, D. Rus, Fu ze {i, Da ska lu 5, Ga vri{ (l2). VOJ VO DI NA NS SE ME: û bri lo 12, Ko la ri}, ^. Stan ko vi} 5, Stru gar 5, Vr ban 3, @i va no vi} 14, Br za ko vi}, Lu bu ri} 19, M. Stan ko vi} 12, Ka pur (l). Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me sa vla da li su ru mun ski Union iz De à u pr vom me ~u {e sta ne sti ne fi na la ê lenx Ku pa, po sle ve li ke bo r be u pet se to va. Ma lo ko je mo gao da o~e ku je ova kav epi log, s ob zi rom na to da su No vo sa |a ni u Ru mu ni ju ot pu to va li bez ~e ti ri stan dar nda pr vo tim ca, ali su po sle ve li ke po be de u si tu a ci ji da mi r ni je do ~e ka ju re van{ i da se u kom plet nom sa sta vu pla si ra ju me |u {e sna est naj bo qih. Bez ka pi te na Ro qi }a, Ve se li no vi }a, Ma r ti no vi }a i Bo {ko }e vi }a su cr ve no-be li oti {li na meg dan Uni rei, sa sa mo jed nim kla si~ nim pri ma ~em se r vi sa Mi haj lom Stan kvi }em, dok je dru gog pri ma ~a igrao Ni ko la @i va no vi}, ina ~e start ni teh ni ~ar. Za to je po ~e tak cr ve no-be lih bio ne {to sla bi ji, dok se eki pa ni je uho da la u no voj po sta vi, ali su i se r vis gre {ka ma mno go po e na po lo ni li pro tiv ni ku. Od dru gog se ta, Vo {a je igra la mno go kva li tet ni je, a da ni je

Po be da Rad ni~ kog Dru g i srp s ki pred s tav nik u ^e lenx Ku pu Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca je na svom te re nu sa vla dao ho land sku eki pu Orion iz Do tin he ma 3:1, po se to vi ma 25:19, 25:22, 32:34, 25:15.

Grupa A Kantu - Real

Grupa C Prokom - Makabi Alba - Unikaha

Su tra

Ne ma wa ^u bri lo u na pa du

bi lo gre {a ka u za vr {ni ci tre }eg se ta, mo gla je i do ube di qi vi je po be de. Ko rek tr Dra `en Lu bu ri} je bio od li ~an u na pa du, a is ta kao se i blo ko vi ma na su par ni~ kom ko rek tor u bit nim tre nu ci ma. ^e do mir Stan ko vi} je to kom me ~a me wao Vr ba na na me stu sred weg blo ke ra i od i grao ve o ma do bro, a La zar Ko la ri} ~e sto je bio od ve li ke po mo }i i na pri je mu se r vi sa me wao @i va no vi }a ka da je ovaj bio u dru goj li ni ji na pa da. Iako su bi li u za o stat ku 0:1 i 1:2 u se to vi ma, mla di No vo -

sa | a n i su us p e l i da smog n u sna ge da pre o kre nu re zul tat i po be de. Ta ko im sa da za pro laz u osmi nu fi na la ^e lenx Ku pa tre ba po be da u re van {u (12. de cem bar od 19 ~a so va). Uko li k o bi Ru m u n i uz v ra t i l i brejk, o put ni ku me |u {e sna est naj b o q ih od l u ~ i v ao bi zlat ni set. U osmi ni fi na la }e bo qi iz su sre ta Voj vo di ne i Uni ree i{ao na bo q eg iz dvo b o j a CSKA So fi ja - Li be rec, a u pr vom me ~u ^e si su sla vi li 3:0. M. R.

po ra za, ja sno je da o pla sma nu u na red nu run du tak mi ~e wa ne ma go vo ra, u kon ku ren ci ji u ovoj gru pi to je za i sta bi la ne mo gu }a mi si ja. Ipak, bez ob zi ra na nu lu u bo dov nom sal du, ~i we ni cu da ni jed nom ri va lu ni su uze li ni set, cr ve no-be li se s mno go mo t i v a tak m i ~ e u klup s koj eli ti. - Na ma Li ga {am pi o na zna ~i ja ko pu no, tu se do ka zu je mo, to je pri li ka da se me ri mo sa naj bo qim eki pa ma u Evro pi. Za to }e mo i u Poq skoj bi ti ras te re }e ni, ne ma mo {ta da iz gu bi mo, ide mo da od i gra mo {to bo qe mo `e mo, da pru `i mo {to

ja ~i ot por - pri ~ao je uo~i pu ta u Poq sku Du {an Pet ko vi}, ko rek tor Cr ve ne zve zde. - Ve} smo igra li smo pro tiv Zak sa Ke |er `i na u Be o gra du, na {a pu bli ka je ima la pri li ke da se uve ri u to da su oni jed na od naj kva li tet ni jih eki pa u Li gi {am pi o na. Na na {u ne sre }u i oni i Tren t i n o, ak t u e l n i svet ski pr vak su u na {oj gru pi, ne za bo ra vqam ni fran cu ski Tur, ko ji isto ima od li ~an tim. Pro tiv ova kvih eki pa mi na ` a l ost ni s mo us p e l i da uzme mo ni je dan set. Me~ iz me |u Cr ve ne zve zde i Zak sa Ke |er `i na na pro gra mu je da nas od 18 ~a so va.

Sr bi sa Ka na |a ni ma u ~e tvrt fi na lu

Egipat - Ma|arska 5:16, SAD - Kanada 17:5. Plasman: 1. Ma|arska 9, 2. SAD 6, 3. Kanada 3, 4. Egipat 0. B grupa Novi Zeland - Ju`na Afrika 14:6, Australija - Kolumbija 15:2. Plasman: 1. Hrvatska 12, 2. Australija 9, 3. Novi Zeland 6, 4. Kolumbija 3, 5. Ju`na Afrika 0.

(20.45) (20.45)

Grupa D CSKA - Be{ikta{ (17.00) Partizan - Barselona (20.45)

SVETSKO PRVENSTVO ZA OMLADINCE U PERTU

A grupa

(20.45)

Grupa B Cedevita - Olimpijakos (18.30)

Iz auto bu sa na te ren

Va te r po li sti Sr bi je osvo ji li su dru go me sto u D gru pi na Svet skom pr ven stvu za

Ko {ar ka {e Par ti za na da nas od 20.45 ~a so va ~e ka duel sa je di nom ne po ra `e nom eki pom ove se zo ne u Evro li gi. Bar se lo na je na svim do sa da {wim go sto va wi ma po ka za la mak si mal nu ozbiq nost, ne ke ube dqi ve po be de sla vi la je i u osla bqe nom sa sta vu, pa se mla dom ti mu cr no-be lih ne da ju ve li ke {an se da na pra vi pod vig. Va qa, ipak, is ta }i da je sa mo Par ti zan us peo da sa Bar se lo nom od i gra ne iz ve snu za vr {ni cu

Da nas

ZVEZDA GOSTUJE U POQSKOJ

Od boj ka {i Cr ve ne zve zde su sa è qom da od i gra ju kva li tet no i da se s go sto va wa vra te zdra vi, oti {li u grad Ke |er ìn Ko z le, na ju g o i s to k u Poq ske, gde ih da nas o~e ku je me~ pro tiv eki pe Zak sa Ke |er ìn. Du go pu to va we auto bu som, bez sum we, }e umo ri ti iza bra ni ke tre ne ra Du {ka Ni ko li }a, ali bez ob zi ra na to, mla di }i ko je s ka pi ten skom tra kom pred vo di Mi haj lo Mi ti}, ve ru ju da }e poq skom ti mu pru ì ti sna àn ot por. Cr ve na zve zda je od i gra la ~e ti ri me ~a u grup noj fa zi tak mi ~e wa, pre tr pe la isto to li ko

omla din ce ko je se odr `a va u austra lij skom gra du Per tu po {to su u pret po sled wem ko lu po ra `e ni od Ita li je. Azu ri su C grupa Gr~ka - Trinidad i Tobago 20:3, Uzbekistan - Iran 10:13. Plasman: 1. Gr~ka 12, 2. Rumunija 9, 3. Iran 6, 4. Uzbekistan 3, 5. Trinidad i Tobago 0. D grupa Peru - Italija 1:22, Brazil Kazahstan 12:7. 1. Italija 2. Srbija 3. Brazil 4. Kazahstan 5. Peru

4 4 4 4 4

4 3 2 1 0

0 0 0 0 0

0 1 2 3 4

75:17 12 62:22 9 47:40 6 28:64 3 28:67 0

po be dom nad Pe ru om od 22:1 po tvr di li pr vo me sto i pla si ra li se di rekt no u po lu fi na le. Ta ko }e iza bra ni ci De ja na Sa vi }a, ko ji su bi li slo bod ni u po sled wem, pe tom, ko lu mo ra ti da igra ju u ~e tvrt fi na lu, a ri val }e im da nas bi ti re pre zen ta ci ja Ka na de, ko ja je za u ze la tre }e me sto u A gru pi. Uko li ko sa vla da ju Ka na |a ne Sr bi }e u po lu fi na lu su tra od me ri ti sna ge sa Gr ci ma ko ji su za u ze li pr vo me sto u C gru pi. Osta li pa ro vi ~e tvrt fi na la: SAD - Bra zil, Austra li ja Iran i No vi Ze land - Ru mu ni ja. Po red Gr~ ke ri va le u po lu fi na lu ~e ka ju Ma |ar ska, Hr vat ska i Ita li ja. G. M.

Grupa A Olimpija - Kimki

(20.30)

Grupa B [alon - Montepaski

(21.00)

Grupa C Efes - Kaha Laboral Armani - @algiris

(19) (20.45)

Grupa D Lijetuvos - Bamberg

(18.30)

1. Barselona 2. CSKA 3. Be{ikta{ 4. Partizan 5. Bros B. 6. Lietuvos

8 8 8 8 8 8

8 7 4 2 2 1

0 1 4 6 6 7

631:481 521:493 561:597 574:612 586:650 538:596

16 15 12 10 10 9

(85:82), a da su Ka ta lon ci sve osta le pro tiv ni ke u gru pi ukqu ~u ju }i mo} ni CSKA - do bi ja li sa naj ma we 12 po e na raz li ke. - Mi }e mo da od i gra mo naj bo qe {to mo ze mo, ali ja sno je da je Bar se lo na ap so lut ni fa vo rit. Do bro je i {to su na vi ja ~i sve sni na {e po zi ci je i pro jek ta u ko ji smo u{li ove se zo nere kao je Du {ko Vu jo {e vi}. Tre ner Par ti za na sma tra da }e eki pa Bar se lo ne bi ti na do dat nom opre zu zbog onog {to su Lu ~i} i dru go vi pru ì li u Bla u gra ni 1. no vem bra. - Bar se lo na je je dan od naj bo qih klu bo va u Evro pi, a ove go di ne su po ~e li da do vo de i naj ve }e ta len te, jer ne ki ma u sa da {wem sa sta vu po la ko ide o|av na {pi ca. Na {a {an sa le ì u ~i we ni ci da u spor tu ni ka da ne mo è te sa si gur no {}u da pred vi di te ko }e da po be di. U za vi sno sti od is ho da utak mi ce Li je tu vos Ri tas - Bam berg, pi ta we po sled weg „put ni ka” za Top 16 iz D gru pe re {a va }e se u du e lu Bam ber ga i Par ti za na, idu }eg ~e tvrt ka, a mo `da bu de zna ~a jan i me~ Be {ik ta{ - Li je tu vos. Du {ko Vu jo {e vi} is ta kao je da u sva kom slu ~a ju è li pla -

Duel Ja si ki vi ~i u sa i An |u {i }a u Bar se lo ni

No va ka zna 12.500 evra Zbog uba ci va wa pred me ta na te ren to kom me ~a sa Li je tu vos Ri ta som cr no-be li mo ra ju da pla te 12.500 evra. U re do vi ma {am pi o na ozbiq no za bri nu ti, jer Evro li ga raz ma tra da ubu du }e igra ju bez pu bli ke. Di sci plin ski su di ja Evro li ge je po no vo i sa raz lo gom ka znio Ko {ar ka {ki klub Par ti zan. Na utak mi ci 8. ko la Evro li ge, pro tiv Li je tu vos Ri ta sa pu bli ka je po no vo uba ci va la pred me te na te ren, pa je shod no ve} ra ni je iz re ~e nim ka zna ma, od re |e no da cr no-be li u ka su naj e lit ni jeg tak mi ~e wa upla te 12.500 evra.

Bar sa bez Lor be ka Bar se lo na }e duel pro tiv Par ti za na igra ti bez po mo }i Era ze ma Lor be ka. Slo ve nac ni je kre nuo sa eki pom u Be o grad zbog pro ble ma sa ko le nom. - Era zem ima pro blem sa ko le nom ve} du è vre me. @a lio se na bo lo ve jo{ po ~et kom se zo ne, a po sled wih ne de qa pro blem je sve ve }i. Od lu ~i li smo da kre ne na te ra pi je i sa ni ra po vre du, ka ko bi se u {to sko ri je vre me vra tio na par ket pot pu no fit - sa op {tio je tre ner Bar se ]a vi Pa skval uo~i po la ska za Sr bi ju. Stra teg ka ta lon skog klu ba sa op {tio je da bez ob zi ra na to {to }e bi ti osla bqe ni, u Be o gra du è le da ostva re tri jumf. - Ciq nam je da osta ne mo ne po ra è ni i na me ~u pro tiv Par ti za na. Zna mo da nas o~e ku je te àk po sao, ali ima mo za cr ta ni plan da bu de mo pr vi u gru pi. Po ku {a }e mo da li der sku po zi ci ju obez be di mo na me ~u u Be o gra du, a ne u di rekt nom okr {a ju sa eki pom CSKA u po sled wem ko lu pr ve fa ze - iz ja vio je Pa skval. sman u Top 16 fa zu, iako bi to do ne lo po ja ~a no fi zi~ ko op te re }e we. - Na rav no da bi bi lo bo qe da pro |e mo u Top 16. No vih 14 utak mi ca, od ko jih se dam kod ku }e, bi lo bi spas za klub. Je ste da bi to bio na por za na {e mla de igra ~e, ali da bi po stao {am pion, mo ra{ da tr ~i{ sa {am pi o ni ma. Dru ga fa za Evro li ge bi la bi ve li ka {ko la za nas i pri li ka da eki pa po sta ne jo{ bo qa.

Tre ner cr no-be lih pod se tio je da klub iz Hum ske, za raz li ku od ne kih dru gih srp skih ti mo va, ima fi nan sij ske pro ble me, a po tom i sta vio do zna wa da je ~i tao me dij ske iz ve {ta je sa utak mi ce u Lak ta {i ma, ko ju je we gov tim iz gu bio sa 23 po e na raz li ke. - Pli va mo u vo di ko ja ni je ni to pla ni mir na. Ipak, re zul ta ti u Ja dran skoj li gi tre nut no su iz nad na {ih o~e ki va wa, a mi slim i da se pre te ru je sa kri ti ka ma po sle po ra za od Igo kee.

ZBOG NEISPLA]ENIH PLATA

Zve zda u {traj ku Ka pi ten @iv ko vi}, Do ki}, ]i ri} i Mi lo {e vi} od lu ~i li da zbog ne i z m i r e n ih oba ve za ko je klub ima pre ma wi ma ne igra ju pro tiv Rad ni~ kog. Po dr {ka od Ne na da Pe ru ni ~i }a. Ru ko met ni klub Cr ve na zve zda u ve li kim je fi nan sij skim pro ble mi ma. Na po ~et ku se zo ne bi lo je ne iz ve sno da li }e se cr ve no-be lu uop {te tak mi ~i ti u Su per li gi. Ipak, u „mi nut do 12”, od re |e nim ga ran ci ja ma iz Qu ti ce Bog da na, Zve zda je us pe la da osta ne ~lan naj ja ~e do ma }e li ge.Me |u tim, to ni je sta bi li zo va lo klub.

Pla te igra ~i ma i da qe ka sne. Po sled wa upla ta le gla je pred utak mi cu sa Par ti za nom i od ta da od obe }a nih upla ta ni je bi lo ni {ta. Igra ~i su re {i li da uzmu stvar u svo je ru ke. Po je din ci ni su tre ni ra li ne ko li ko da na, dok su ka pi ten Bo ban @iv ko vi}, Ni ko la Do ki}, Ste fan ]i ri} i Uro{ Mi lo {e vi} re {i li su da ne igra ju pro tiv Rad ni~ ko. - Za sa da je ta ko. Ako slu ~aj no od lu ~i mo da igra mo bi }e to sa mo zbog tre ne ra Pe ru ni ~i }a i za to {to vo li mo Zve zdu - is ta kli su ru ko me ta {i Zve zde. Tre n er cr v e n o-be l ih Ne nad Pe r u n i ~ i} ne mo ` e ni -

{ta da za m e r i svo j im igra ~i m a. - Za sve po sto ji gra ni ca, a ova je odav no pre |e na. Ne ko li ko pu ta su na mo ju mol bu pre kr {i li do go vor i na sta vi li da tre ni ra ju i igra ju. Hva la im za sve {to su tr pe li. Oni su za po hva lu i po nos - re kao je Pe ru ni ~i}.

SPORT

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

KUP VOJ VO DI NE SA VE ZA SPORT ZA SVE VOJ VO DI NE – NO VI SAD

Za jed ni~ ki sni mak naj u spe {ni jih

Na va tre noj li ni ji

Re zul ta ti stre la ca kao na sa ve znom tak mi ~e wu Sr bi ja je ze mqa u ko joj je stre qa {tvo iz u zet no raz vi jen i kva li te tan sport. Da je za i sta ta ko vi de lo se i na Ku pu Voj vo di ne ko ji je or ga ni zo vao Sa vez sport za sve Voj vo di ne u No vom Sa du. Tak mi ~e we je bi lo ve o ma ma sov no, a re zul ta ti iz u zet no vred ni, iako je re~ o rad ni ci ma spor ti sti ma. Nad me ta we je odr `a no u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji ekip no i po je di na~ -

no a or ga ni za ci ja je bi la na ve o ma vi so kom ni vou pod ru ko vod stvom ko me sa ra za tak mi ~e we Raj ka Pa u no vi }a i de le ga ta Zo ra na \or |e vi }a. Uslo vi ve o ma vi so kog sport skog i teh ni~ kog ni voa obez be |e ni su u stre qa ni SPC Voj vo di na uz li cen ci ra ne su di je iz SD „Ra di voj ]ir pa nov“ i SD No vo lin. Na stre li {tu za tak mi ~e we bi lo je 30 stre qa~ kih me sta uz

Tri pr vo pla si ra ne: Bran ka Da ~e vi} (pri mi la me da qu za Pa u li nu Sa mar yi}), Ire na Mi haj lo vi} i Mi le na \or |e vi}

102 na stu pa u ekip noj i po je di na~ noj kon ku ren ci ji. U~e sni ci ma su bi li obez be |e ni svi neo p hod ni uslo vi po pra vi li ma Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je uz upo tre bu kva li tet nih nu me ri sa nih me ta i obez be |e nih di ja bo la za tak mi ~a re. U stre qa ni u No vom Sa du nad me ta lo se osam mu {kih eki pa i 25 po je di na ca, dok je u `en skoj kon ku ren ci ji bi lo se dam sa sta va i 26 tak mi ~ar ki. Tak mi ~e we je bi lo ve o ma uz bu dqi vo i ne iz ve sno, {to se vi de lo kod kre ta wa i pro me ne re zul ta ta, ta ko da se do po sled wih se ri ja ni je znao po bed nik. Po re ~i ma Raj ka Pa u no vi }a re zul ta ti ko ji su po stig nu ti na Ku pu Voj vo di ne mo gli bi po je di ne tak mi ~a re da uvr ste u sam vrh na re dov nim tak mi ~e wi ma Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je na sa ve znom ni vou. To je pot kre pio ~i we ni com da je Ire na Mi haj lo vi} iz Su bo ti ce u ma loj se ri ji ostva ri la re zul tat od 184 kru ga i ukup no osvo ji la pr vo me sto. Pa u li na Sa mar xi} ubi la je 170 kru go va, osvo ji la dru go me sto, ali je i jed na od naj za slu `ni jih {to je wen ko lek tiv PU Ra do sno de tiw stvo imao naj vi {e tak mi ~ar ki i ekip no osvo jio pr va dva me sta, a do bro je pu ca la i tre }e pla si ra na Mi le na \or |e vi} iz no vo sad skog NIS-a. Na `a lost, zbog neo d lo `nih oba ve za Pa u li na Sa mar xi} ni je pri su stvo va la do de li pri zna wa pa

je ume sto we me da qu pre u ze la ka pi ten Bran ka Da ~e vi}. Za ni mqi vo je da je u mu {koj kon ku ren ci ji Sen }a nin Ro bert Ga vra no vi} u ma loj se ri ji ostva rio isto ve tan re zul tat od 184 kru ga, kao i Ire na Mi haj lo vi}, i osvo jio pr vo me sto. Da ima si gur nu ru ku i o{tro oko po tvr dio je i No vo sa |a nin Pe tar Kr sti} za u zev {i dru go me sto, a vre dan re zul tat po sti gao je i tre }e pla si ra ni Er vin Gu bi iz Su bo ti ce. U ekip noj kon ku ren ci ji mu {ka ra ca bez prem ca je bio su bo ti~ ki Pi o nir, a ve li ka bor ba vo di la se za dru go me sto gde su strel ci [e }e ra ne iz Sen te bi li uspe {ni ji od ko le ga iz no vo sad skog Vo do vo da i ka na li za ci je. Po za vr {et ku tak mi ~e wa naj u spe {ni jim eki pa ma do de qe ni su pe ha ri, a po je din ci ma me da qe i di plo me. Pri zna wa naj u spe {ni ji ma u Ku pu Voj vo di ne do de lio je pred sed nik Sa ve za sport za sve Voj vo di ne Mi lo rad Pe ri {i} u prat wi Raj ka Pa u no vi }a, pred sed ni ka Sport sko tak mi ~ar ske ko mi si je 11. SORV. Tak mi ~e we je bud no pra tio i Ko me sar za tak mi ~e we 11. sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne Mla den ko \u ra no vi} ko ji je po hva lio or ga ni za ci ju tak mi ~e wa, ve o ma sport sko i fer po na {a we u~e sni ka, ma sov nost i do bre re zul ta te i {to se sve od vi ja lo u du hu pra vi la 11. SORV. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

Do go vor pred iz la zak na va tre nu li ni ju

Re zul ta ti

Po bed ni ci po je di na~ no: Pe tar Kr sti}, Ro bert Ga vra no vi} i Er vin Gu bi

Pa u li na Sa mar yi} to kom tak mi ~e wa

Mu {kar ci – ekip no: 1. Pi o nir (Su bo ti ca) 983 kru ga, 2. Fa bri ka {e }e ra TE-TO (Sen ta), 3. JKP Vo do vod i ka na li za ci ja (No vi Sad) 972. Po je di na~ no: 1. Ro bert Ga vra no vi} (JTI Liv, Sen ta) 356, 2. Pe tar Kr sti} (Elek tro voj vo di na, No vi Sad) 351, 3. Er vin Gu bi (Pi o nir, Su bo ti ca) 340. @e ne – ekip no: 1. PU Ra do sno de tiw stvo I 971, 2. PU ra do sno de tiw stvo II 886 (obe eki pe iz No vog Sa da), 3. Elek tro voj vo di na (No vi Sad) 884. Po je di na~ no: 1. Ire na Mi haj lo vi} 352 (In va li di, Su bo ti ca), 2. Pa u li na Sa mar xi} 334 (PU Ra do sno de tiw stvo, No vi Sad), 3. Mi le na \or |e vi} 332 (NIS, No vi Sad). Ire na Mi haj lo vi} i Mi lo rad Pe ri {i}

Mi lo rad Pe ri {i} uru ~u je po bed ni~ ki pe har Bran ki Da ~e vi}, ka pi te nu Ra do snog de tiw stva

kULTURA

dnevnik

~etvrtak6.decembar2012.

У ИЗДАЊУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВИ САД

Изабрана дела Слободана Тишме Половином јануара наредне године НИН-ов жири објавиће име и наслов романа добитника најпрестижнијег домаћег књижевног признања. Актуелни лауреат, Новосађанин Слободан Тишма, током ове године промовисао је „Бернардијеву собу“ широм Србије и у региону, а роман је продат у преко десет хиљада примерака.

У Културном центру Новог Сада, који је издавач награђеног романа, одлучили су да освеже сећање читалаца, па су бјавили изабрана дела Слободана Тишме: роман „Quattro stagioni plus-старомодерна травестирана исповест с ону страну гроба „ збирку прича „Ур-

видек - нискобуџетна проза“ и песнички дневник „Питома религиозна размишљања- дневник непознатог“ (у првом издању из 2001. познат под насловом „Blues diary“). Књиге могу да се купе у свим великим новосадским књижарама, а већ из ситних промена у насловима, може се претпоставити да је реч о издањима освеженим и између корица.

Тишмин роман „Quattro stagioni“ књижевна критика је оценила као „једну од онтолошки најтежих српских књига новијег времена“, а акође и као „студију свих наших губитака“. Ауторова препорука на почетку сугерише читање на прескок, а паметнима је

довољан и пролог, наводи Тишма у свом хуморном тону. И „Урвидек“ се може читати на много начина. Његове урбане приповести о Новом Саду пажљивом читаоцу ће открити зашто га Владислава Гордић Петковић сматра јединим истинским десперадосом српске прозе. „Питома религиозна размишљања“ су збирка дневно-ноћних записа, текстуалних минијатура које су, како аутор наводи у поговору, настајале крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века. Занимљиво је и поучно прочитати их поново. Мање је познато да „Лагуна“ као наш највећи издавач већ неколико година, није хтела да штампа рукопис „Бернардијеве собе“, а објавио га је КЦ НС, односно тадашњи уредник издавачке делатности и директор Ласло Блашковић. У „Лагуни“ су објавили роман „Quattro stagioni“(2009.), а када је Тишма са њима раскинуо уговор, морао је да плати преко сто хиљада динара да би откупио остатак тиража. У последње време „Лагуна“ се све више труди да сем „водитељске књижевности“(која доноси велики профит, јер је по наслову реч о десетинама хиљада тиража), објављује и дела реномираних домаћих аутора- Светислава Басаре, Драгана Великића и других. баш због тога неком од уредника требало би да буде жао што у „Лагуни“ није остао један Слободан Тишма. Р. Лотина

НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

Три нова филма Репертоар новосадског биоско- родитеље који су се преселили у па „Арена синеплекс“ од данас је други град, где његова мајка плабогатији за три нова филма. Филм нира да отвори пекару, након што „Последња стража„ редитеља се заврше божићни празници. Дејвида Ајера, који је премијеру Бен није срећан у новој кући, а у имао на овогодишњој „Синема- школи не проналази пријатеље. У нији„, прати двојицу полицајаца новом одељењу седи поред ШарБрајана Тејлора, кога игра Џејк лоте, хипи девојчице која је у Џиленхал, и Мајка Завалу (Мајкл ствари веома арогантна. Једног Пења) који су постали као браћа у дана, међутим, Деда Мраз са саосвакодневном настојању да им дан на послу не буде „последња стража„. Ротирајућа светла, гласне сирене и напету акцију на улицама најопаснијег дела Лос Анђелеса, где ништа није сигурно, прати искрен и често хумористичан однос партнера који већину времена проводе у патролним колима чекајући позив. Редитељ Ајер желео је да покаже истину о свакодневици полицајаца који раде на улицама Лос Анђелеса. Сценарио је написао за шест дана. „Желео сам да испричам причу о људи- Из филма „Деда Мраз је пао на земљу” ма на првој линији закона, који тешко раде, испуњавају ницама и ирвасима пада са неба дужности и који су добри људи„, директно пред Бенове ноге. Он рекао је Ајер. У осталим улогама бежи од непријатеља који желе су Френк Грило, Ана Кендрик и да упропасте празнике, а Бен и Шарлота треба да му помогну.. други. Трећи филм је француска роЗа најмлађу публику у данима пред новогодишње празнике сти- мантична комедија у режији Паже филм „Деда Мраз је пао на зе- скала Шомеја са Дајен Кругер у мљу“. Филм прати Бена и његове главној улози Изабел - младе да-

ме која се бори против породичне клетве која уништава прве бракове у њеној породици. Да би избегла породичну клетву Изабела има стратегију како да се уда за вољеног човека: планира да пронађе неког глупана, да га заведе, уда се и одмах разведе од њега. Био би то савршен план да жртва није дијаболични Жан Ив

У СУБОТУ 8. ДЕЦЕМБРА У ОПЕРИ „ТРАВИЈАТА” СНП-а

Гостују уметници из Краснојарска У оперској представи „Травијата“ у суботу 8. децембра на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта у 19 часова, гостоваће уметници из Краснојарска у Русији, милионског града и културног центра источног дела Сибира. У улози Виолете Валери биће сопран Вера Баранова, заслужна уметница Руске Федерације, Жорж Жермон ће бити баритон Владимир Јефимов, народни уметник Руске Федерације, а диригент ће бити Анатолиј Чепурној, заслужни уметник Руске Федерације и заслужни културни радник Монголије. Поред њих, у представи учествују солисти и чланови Опере и Балета СНП-а: Верица Пејић (Флора), Лаура Павловић (Анина), Саша Штулић (Алфред Жермон), Игор Ксионжик (Гастон), Небојша Бабић (Барон Дуфол), Жељко Р. Андрић (Маркиз д’ Обињи), Горан Крнета (Доктор Гренвил), Бранислав Цвијић (Ђузепе) и Јован Пејић (Флорин слуга), као и играчи Бојана Митић, Давид Груосо, Јована Лалић, Соња Гаврилов, Маја Станковић и Теона Радановић. Ово је наставак недавно успостављене сарадње између СНП-а и Краснојарског државног театра

опере и балета, захваљујући којој су наши уметници тамо гостовали у септембру, а њихови сада код нас. Сарадња ће бити убуће још интензивнија, чуло се јуче на конференцији за новинаре, на којој је, уз гостовања уметника, најављена и могућност копродукција. Тако је, у име Опере Краснојарског театра, Вера Баранова упутила званичан позив нашим уметницима басу Браниславу Јатићу, захваљујући којем је добрим делом и остварена сарадња два театра, да учествује на концерту „Парада звезда“ посвећном 140 – годишњици рођења Фјодора Шаљапина, а за учешће у опери „Пикова дама“ диригенту Александру Којићу, мецосопрану Марини Павловић Бараћ и баритону Небојши Бабићу. За улогу Виолете Валери Вера Баранова је рекла да ју је јако пуно изводила у Русији и Великој Британији, и да је због ње добила позив да пређе у Санкт Петербург, али је то одбила, и остала у поменутој, иначе великој оперској кући у Краснојарску. Сама улога је, по речима Вере Баранове, врло комплексна, јер кроз четири чина ове опере се пролази као кроз четири живота. У првом чину Виолета очарава дру-

штво, и пева технички најсложеније арије, у којима чак девет пута мора да отпева високо Ц, и то, како истиче Вера Баранова, мора да буде блиставо и сјајно, јер је таква и Виолета. У другом чину Виолета среће своју љубав, и од кокете постаје жена која подноси жртву, како напомиње Вера Баранова, у трећем доживљава увреде, а у четвртом умире остајући верна љубави, и све те промене емоција и стања певач мора изнети кроз глас. Алфред Жермон је једна од првих улога Владимира Јефимова, пева је већ четрдесет година, колико је и присутан на оперској сцени, и колико је остварио водећих улога. Поред опере, Јефимов је навео да је доста певао и камерну музику, заправо све, од соло песама, преко романси и канцона, до оперских улога. Уз захвалност на позиву да гостују овде, Анатолиј Чепурној је такође напоменуо да ће се број размена наших и њихових уметника повећавати временом. Њему је било интересантно да се кроз рад упозна са српским уметницима, и за сада је задовољан пробама са Хором и Оркестром СНП-а. Н. Пејчић

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ АУТОРСКОГ ФИЛМА

„Табу” освојио Гран при

Бертије (Данијел Бун), уредник једног туристичког водича, кога ће пратити од Килиманџара до Москве. Биће то свадбено путовање и у добру, а поготово у злу. Читав низ урнебесних догађаја, учиниће да њен план о удаји за човека из њених снова, буде заиста савршен... К. Р.

ВЕЧЕРАС НА КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

„Кармина бурана” Карла Орфа Чувена кантата „Кармина бурана“ Карла Орфа, биће изведена вечерас у 20 сати на концерту у Синагоги. Ово популарно вокално - инструментално дело извешће Хор и Симфонијски оркестар Академије уметности Универзитета у Новом Саду, Мјешовити збор Умјетничке академије Свеучилишта „Ј. Ј. Штросмајер“ из Осијека, Дјечији збор „Бревис“ из Осијека, Војвођански мешовити хор и солисти Дарија Олајош, Васа Стајкић и Игор Ксионжик. Диригент је Андреј Бурсаћ, а хорове је припремила Антоанета Радочај Јерковић. Пројекат се реализује уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада. Организатор је Академија уметности у Новoм Саду, а суорга-

Анатолиј Чепурној, Вера Баранова и Владимир Јефимов

низатор Музичка омладина Новог Сада. Улаз је слободан. „Иако је изворно намењена сценском извођењу, кантата која је прославила немачког композитора Карла Орфа (1895-1982) данас је чешће виђена на концертним подијумима него на оперским сценама. „Кармина бурана“ (1937) садржи стихове 23 одабране песме из истоимене збирке средњовековне световне поезије из XIII века, која је пронађена у манастиру Бенедиктбојерн у близини Минхена. У Песмама из Бојерна, како би гласио превод назива ове збирке са латинског језика, сабрани су стихови студената и певача о љубави, природи и овоземаљској радости“ - наводи Јована Голубовић, студенткиња треће године музикологије. Н. П-ј.

Гран при „Александар Саша Петровић„ на 18. Фестивалу ауторског филма (ФАФ) добио је „Табу„ португалског редитеља Мигела Гомеша. Награда за режију припала је француском аутору Леу Караксу за „Свете моторе„, а специјално признање филму „Сви у нашој породици„ румунског редитеља Радуа Жудеа. Уручењем награда прексиноћ је у Београду завршен главни део фестивала, на којем је у такмичарском програму учествовало 12 филмова. Чланови жирија били су грчки продуцент Јоргос Цургијанис, дански сценариста Андрес Аугуст и српска редитељка и сценаристкиња Маја Милош. Филм „Табу„ је, како је образложио жири, „комбинација естетике немих филмова, документаних филмова и бајки, дубоко личан, смео, дирљив и, коначно, јединствен филм”. „Свети мотори„ су „рискантан филм који је само један редитељ могао да направи„, филм који „функционише као савршена машинерија састављена од потпуно различитих, визуелно импресивних делова”. „Сви у нашој породици„ је филм „са посебном врстом хумора и редитељевом вером у ликове, топла и на први поглед једноставна прича о породичним везама, која заправо крије велику комплексност”. Награда Фипресци Србија припала је италијанском филму „Цезар мора умрети„ у режији браће Паола и Виторија Тавијанија, а Плакета „Александар Петковић Петко„ директору фотографије Бену Ричардсону, за сниматељски рад у филму „Звери јужних дивљина„ у режији Бена Зејтлина.

ИЗЛОЖБА СЛОБОДАНА ШИЈАНА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Увођење у културу Психоделија, концептуала, процесуални радови, експериментални филм, делови су визуелних експеримената Слободана Шијана у периоду од 1960. до 2012. године, који ће сада у форми изложбе бити представљени новосадској публици у Музеју савремене уметности Војводине. Изложба је насловљена „Мораћу да скренем!“ и отвориће је вечерас у 19 сати Шијанов колега из домена филмске уметности, режисер Лазар Стојановић. У најави састављеној од извода за монографску публикацију може се прочитати Шијаново сведочанство да је много људи било изненађено његовом одлуком да после ли-

ковног оде на филмски студиј. Шијан је то образложио тиме што се код нас ти позиви сувише глорификују, а за њега је то питање нормалног процеса „увођења у културу“. Аутори и кустоси изложбе у МСУВ, Стеван Вуковић и Небојша Миленковић,наводе да има много разлога да се Шијан уврсти међу најзначајније представнике такозване аналитичке струје овдашњег концептуализма. Изложба ће бити отворена до 28. децембра, до када ће бити организовани пратећи програми: разговор са уметником (11. децембра) и стручна тумачења изложбе (18. и 26. децембар). И. Б.

svet

~etvrtak6.decembar2012.

DE MON STRAN TI U KA I RU I DA QE PRO TE STU JU

UKRATKO Me }a va spu sti la avi o ne STOK HOLM: Svi letovi sa glavnog aerodroma u Stokholmu otkazani su zbog sne`ne me}ave koja je pogodila centralni deo te zemqe. Portparol dràvne kompanije „Svedavia”, koja je vlasnik 11 aerodroma u [vedskoj, Klas Nilson kaè da je na aerodormu „Arlanda” jedna pista otvorena za sletawe aviona koji pristiù, ali da se o~ekuju ka{wewa. Oko 50.000 qudi pro|e kroz taj aerodrom svakog dana. U Stokholmu je u no}i izme|u utorka i srede palo oko 20 centimetara snega. [vedska novinska agencija TT navodi da su premijer [vedske Frederik Rajnfeld i ministar obrazovawa Jan Bjorklunds morali su da otkaù posete vi{e mesta u [vedskoj zbog vremena. Sneg je zahvatio i druge skandinavske zemqe, u Danskoj je bilo izme|u 10 i 12 stepeni ispod nule.

Dra ma ti~ na op sa da pred sed ni~ ke pa la te KA I RO: Protivnici egipatskog predsednika Mohameda Morsija nastavili su protest u Kairu, zahtevaju}i od wega da ukine akte koji mu daju velika ovla{}ewa. Istovremeno je islamisti~ki pokret Muslimanska bra}a pozvao je na protest ispred predsedni~ke palate u Kairu, radi davawa podr{ke predsedniku Mohamedu Morsiju, a potom je i opozicija pozvala svoje pri-

sporni dekret koji mu daje veli ka ovla {}e wa i kon tra verzni nacrt novog ustava, javqa Bi-Bi-Si. „Odlazi!”, na desetine hiqada demonstranata poru~ilo je svom pred sed ni ku to kom dra ma ti~ ne op sa de pred sed ni~ke palate, {to nije vi|eno ni tokom demonstracija tokom kojih je sru{en biv{i predsednik Hosni Mubarak s vlasti pro {le go di ne, do da je

Eks plo zi ja u rud ni ku PE KING: U eksploziji gasa u rudniku ugqa u jugozapadnoj Kini poginulo je 17 rudara, javili su ju~e kineski mediji. Agencija Sinhua je navela da je u poslepodnevnim satima do{lo do eksplozije gasa i ugqne pra{ine u jami rudnika u okrugu Fujuan u provinciji Junan. Vlasti su saop{tile da se 49 rudara, koji su tako|e bili u rudniku u trenutku eksplozije, izvuklo iz jame bez povreda, preneo je AP. Kina ima crni bilans sa najvi{e nesre}a u rudnicima ugqa u svetu. Pro{le godine su zbog slabih tehni~kih uslova i nepridr`avawa mera bezbednosti, kao i velikog broja ilegalnih rudnika, poginula 1.973 rudara. Nastojawem vlasti da se podigne bezbednost u rudnicima stawe je popravqeno u odnosu na predhodne godine ali su nesre}e u rudnicima i daqe ~este.

Protiv prevelikih ovla{}ewa Mohamedu Morsiju

stalice da se okupe ispred palate. Iako je ve}ina demonstranata napustila mesto protesta u Heliopolisu, u presti`nom delu prestonice, tokom no}i izme|u utorka i srede, nekoliko stotina ostalo je da kampuje ispred predsedni~ke palate, isti~u}i da }e tu ostati sve dok Morsi ne ukine

SA MIT O KLI MAT SKIM PRO ME NA MA

Naj bo ga ti ji naj ve }i za ga |i va ~i DO HA: Najbogatije zemqe su najodgovornije za klimatske promene i moraju da vode svet ka novom sporazumu o klimi 2015. godine, kaè generalni sekretar UN Ban Ki-mun. On je na marginama me|unarodnog skupa o klimatskim promenama u Dohi rekao da je 2015. krajwi rok za novi sporazum i da on ne sme da bude prekora~en. „Fenomen klimatskih promena je izazvan industrijalizacijom razvijenih zemaqa, pa je po{teno da one preuzmu najve}u odgovornost”, kaè Ban, a prenosi AP. Ban Ki-mun Mnoge razvijene zemqe, ukqu~uju}i SAD i EU, me|utim, isBan je do{ao na pregovore u ti~u da podela na razvijene i ne- Dohu ne bi li „ubrzao proces” razvijene, koja je bila utkana u okretawa sveta ~istim izvoridve decenije star proces borbe ma energije i pruàwu pomo}i protiv klimatskih promena, vi- najugroènijim zemqama da se {e ne odslikava stvarno stawe prilagode neizbe`nom otopqai ne pomaè da se problem kli- vawu. me re{i. U Dohi se tako|e razmatra i Ove zemqe isti~u da danas produèwe va`nosti protokola najve}e zaga|ewe iz Kjota, koji atmosfere, koje isti~e s 2012, Ki na pre te kla SAD kako bi se nekaizaziva klimatske promene, doko premostio jaz na me stu lazi ba{ iz zedo stupawa na naj ve }eg za ga |i va ~a maqa u razvoju, snagu budu}eg ugqe ni kom pri ~emu je Kina sporazuma o klipretekla SAD mi. SAD nikada na mestu najve}eg zaga|iva~a at- nisu pristupile protokolu iz mosfere ugqenikom. Kjota, delimi~no i zato {to se Pro{le godine vlade dràva nije odnosio i na zemqe u razvosveta su se dogovorile da novi ju, kao {to su Kina i Indija. Iz sporazum o klimi treba ugovo- istog razloga Kanada, Novi Zeriti do 2015, a wegovu primenu land i Japan sada ne èle da u~epo~eti pet godina kasnije. stvuju u produàvawu vaèwa Ban napomiwe da to mora se dokumenta iz Kjota, {to bi znaispo{tuje, jer nema vremena za ~ilo da bi on pokrivao samo EU gubqewe, tim pre {to nova is- i Australiju, koje u ukupnoj traìvawa ukazuju da se klimat- emisiji gasova s efektom staske promene de{avaju brè nego klene ba{te imaju udeo od ispod {to se ranije pretpostavqalo. 15 odsto.

Na slov ni ca ko ja je {o ki ra la svet – po gi bi ja u me trou

Ru ski bro do vi u Si ri ji MO SKVA: Dva ruska vojna broda pristala su u sirijsku luku Tartus u Sredozemnom moru da bi su dopunili zalihe i gorivo, javili su ruski mediji. Brodovi „Novo~erkask” i „Saratov” pristali su u luku Tartus na nekoliko sati, ali posada sa ruskih brodova nije izlazila na obalu. „Oni su natankovali gorivo i vodu i imali male popravke. Nije bilo planiranog izlaska na obalu za posadu”, potvrdio je neimenovani izvor za novinsku agenciju Interfaks. Agencija Itar-Tass je javila da je uplovqavawe ruskih brodova u drugu po veli~ini sirijsku luku u Sredozemqu bilo krajem novembra i da je trajao nekoliko sati. Tartus je jedina strana ruska vojna baza koja je ostala jo{ iz vremena biv{eg Sovjetskog Saveza i za zvani~nu Moskvu je strate{ki veoma va`na, prenosi agencija AFP.

AFP. Egipatska policija sukobila se sa hiqadama demonstranata ispred palate u Kairu, zbog ~ega je Morsi napustio zgradu. On se ju~e ujutro vratio na posao u predsedni~ku palatu, potvrdio je Morsijev savetnik britanskoj agenciji Rojters. Muslimanska bra}a pozvala su na protest kao odgovor opo-

ziciji i wihovom, kako kaù, „opresivnom pona{awu”, prenela je agencija Rojters. Morsi se ju~e vratio na posao, dan po{to je napustio predsedni~ku palatu zbog izliva besa demonstranata, koji se protive wegovom dekretu i nacrtu novog ustava. Portparol Muslimanske bra}e, Mahmud Gozlan, na fejsbuk stranici je istakao da su nasiqe po~inile grupe koje „smatraju da mogu da uzdrmaju legitimitet ili da uspostave svoje gledi{te silom”. Egipatska levi~arska opoziciona partija, na ~elu sa biv{im predsedni~kim kandidatom Hamdenom Sabahijem, pozvala je svoje ~lanove da do|u ispred predsedni~ke palate i podrè demonstrante koji su ostali tokom prethodne no }i zah te va ju }i da Mor si ukine dekret kao i da obustavi planove o odràvawu referenduma 15. decembra o nacrtu ustava. Policijski slu`benici bacili su suzavac na oko 100.000 demonstranata i 18 u~esnika protesta je povre|eno. Pojedini demonstranti su probili policijske blokade postavqene oko palate, navodi Bi-Bi-Si. Suo~en s najve}om krizom to kom svog {e sto me sec nog mandata, islamisti~ki predsednik nije pokazao znakove da popu{ta pred pritiskom, naveo je Rojters. Nacrt ustava uvodi {erijatske standarde i ogra ni ~a va qud ska pra va i verske slobode, isti~u protivnici tog nacrta.

dnevnik

WU JORK: Naslovna strana „Wujork posta” u utorak je {okirala svet - na woj je prikazan ~ovek nekoliko trenutaka pre nego {to ga je udario i ubio voz u metrou. Ki Suk Han, 59-godi{wi stanovnik Kvinsa, stradao je kada ga je posle sva|e na {ine gurnuo jedan mu{karac. Voz je nailazio, a Han nije uspeo da se popne na platformu. Na fotografiji, ~ije je objavqivawe javnost èstoko osudila, vidi se da oko Hana koji se drì za ivicu nema nikoga, kao i kompozicija koja stiè na stanicu podzemne èleznice u 49. ulici. Fo to gra fi ja je ob ja vqe na na sajtu „Wujork posta” i u {tampanom izdawu uz veliki naslov „Doomed” (osu|en na propast) pi{e i „gurnut na

{i ne, ovaj ~o vek }e uskoro umreti”. Stravi~noj tragediji je prethodila sva|a sa jednim mu{karcem, koji je kasnije uhap{en. Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg je rekao da „naàlost izgubqeni ìvot ne moè da se vrati, a da na svetu o~igledno postoje psihi~ki poreme}ene osobe”. Brojni ~itaoci, novinari, udruèwa i stru~waci oglasili su se povodom sporne naslovne strane, a na svom zvani~nom sajtu, ali i na „Fejsbuku” i „Tviteru”, „Post” je zatrpan o{trim kritikama. „Da li biste zbog tiraà objavili ovakvu fotografi-

ju?”, „Post je najve}e |ubre me|u |ubretom, za{to to iko uop{te ~ita”, „Sramota, ali me ne ~udi da su pali tako nisko”, „Ne po zna ju eti ku”, „^elnici u Postu nemaju ni srca, ni morala”... samo su ne-

ke od kritika upu}ene uredni{tvu lista. Napadnut je i fotograf „slobodwak” R. Umar Abasi, zbog toga {to „nije pritr~ao da pomogne” nesre}nom ~oveku. List je zatim objavio da je Abasi tr~ao

ka Hanu, ali da je bio predaleko, kao i da je sevawem blica poku{ao da upozori ma{inovo|u. „Nepravedno me kritikuju, bio sam predaleko. Tr~ao sam i tr~ao, aparat sam koristio nadaju}i se da }e videti blic i zaustaviti se. Voz ga je udario pre nego {to sam uspeo da stignem. Niko drugi ko je stajao bli`e nije poku{ao da ga izvu~e”, rekao je Abas i dodao da ga „progawa to {to ~ovek nije uop{te vikao”. Ina~e, Abasi nije jedini koji je objektivom zabele`io ovu scenu, jer je bilo i drugih koji su na „Ju tjubu” ka~ili snimak sva|e koja je prethodila tragediji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANA VIN TUR Predsednik SAD Barak Obama razmatra da za novog ambasadora u Velikoj Britaniji ili Francuskoj postavi glavnu i odgovornu urednicu „Voga” Anu Vintur. Vinturova (63) ima i konkurenciju za diplomatsku funkciju u Londonu, budu}i da je Metju Barzun, koji je bio finansijski direktor Obamine kampawe, zainteresovan za ovaj posao. Svako od wih je sakupio vi{e od 500.000 dolara za kampawu.

HI LA RI KLIN TON Pjongjang je saop{tio da }e izvesti drugo lansirawe rakete sa radnim satelitom ove godine izme|u 10. i 22. decembra. Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton je zatraìla od NATO saveznika i Rusije da izvr{e pritisak na Pjongjang da otkaè lansirawe. „Sjediwene Dràve su duboko zabrinute zbog sap{tewa Severne Koreje da planira da izvr{i lansirawe jo{ jedne rakete”, rekla je Klintonova.

KON STAN TIN DOL GOV „Uo~avamo izvesno pogor{awe situacije kad je re~ o po{tovawu qudskih prava u dr`avama ~lanicama EU”, rekao je novinarima specijalni predstavnik za qudska prava pri ruskom Ministarstvu spoqnih poslova Konstantin Dolgov. „Nema sumwe da, tokom finansijske i ekonomske krize, re{avawe tih problema ne}e postati nimalo lak{e”, rekao je on, pred polazak za Brisel.

Taj fun na Fi li pi ni ma usmr tio 230 qu di MA NI LA: Tajfun Bopa koji je pogodio Filipine usmrtio je vi{e od 230 qudi. Jo{ uvek se ne zna koliko se qudi vodi kao nestalo, saop{tili su zvani~nici. Portparol filipinske vlade Fe Maestre je za agenciju AP potvrdio da je najmawe 151 osoba izgubila ìvot u najteè pogo|enoj pokrajini Kompostela vali i da je jo{ 66 me{tana i vojnika stradalo u poplavama i klizi{tima na jugu zemqe. On je naveo da se ne zna broj me{tana koji se vode kao nestali u gradu Wu Batanu na jugu. Filipinski sekretar za socijalnu za{titu Korazon Soliman opisala je scenu totalnog opusto{ewa ju`nih oblasti gde su ku}e i drugi objekti poru{eni u brojnim gradovima i selima. „Malo objekata je ostalo da stoji u (priobalnom) gradu Katil. Moramo da poùrimo u te oblasti sa vre}ama za spavawe, lekovima, suvom ode}om i, najva`nije, {atorima, jer preìveli

`ive na otvorenom po{to je tajfun odneo (wihove) ku}e i krovove”, rekla je ona u izjavi za agenciju AFP. Situacija je podjednako lo{a i u gradu Wu Batan, gde je, kako je

Pusto{ posle tajfuna Bopa

navela filipinska vojska koja je ukqu~ena u akciju spasavawa, najmawe 44 qudi poginulo u poplavama i klizi{ta. „Tela su ostavqena da le`e na zemqi na otvorenom u Wu Batanu.

Mi ne èlimo da rizikujemo {irewe bolesti”, rekla je Soliman. U dve pokrajine na najugroènijom isto~noj obali ostrva Mindanao ima 100 `rtava tajfuna, dok je jo{ 12 ìvot izgubilo u drugim delovima ostrva. Tajfun s ki{om zasipao je prekju~e podru~je {iroko 600 kilometara na ju`nim ostrvima i polako se preme{tao ka centralnim Filipinima i ka Ju`nom kineskom moru. Meteorolozi su naveli da je Bofa, najsna`niji tajfun koji je pogodio Filipine ove godine oslabio nakon {to je pre{ao na kopno u provinciji Davao Oriental, pa je brzina vetrova sa 210 oslabila na 160 kilometara na sat. Vetrovi i obilne ki{e u ju`nim provincijama prekinule su elektri~ne vodove, obustavile pomorski i vazdu{ni saobra}aj i poplavile nià podru~ja, a vlasti su evakuisale na desetine hiqada stanovnika iz priobalnih predela, pre svega na jugu, na ostrvu Mindanao.

BALkAn

dnevnik

SKUP [E FO VA DR @A VA ZE MA QA ZA PAD NOG BAL KA NA

Pred sed nik Sr bi je ni je ot pu to vao u Bu dvu BU DVA: ê tvo ro re gi o nal nih pred sed ni ka po dr à lo je ju ~e, sa sku pa u Bu dvi, di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, kao i po sti za we spo ra zu ma pre mi je ra Da ~i }a i Ta ~i ja o IBM. Pred sed ni ca Ko so va Ati fe ta Ja hja ga iz ja vi la na sa mi tu {e fo va dr à va ze ma qa Za pad nog Bal ka na u Bu dvi da su sta bil nost i mir po seb no va `ni za re gion. Ja hja ga je ka za la da tu ukqu ~u je i pot pu nu nor ma li za ci ju od -

evrop sku agen du sva ke ze mqe”, ka za la je pred sed ni ca Ko so va. Ona je, go vo re }i o di ja lo gu Ko so va i Sr bi je u ko me po sre du je EU, na ve la da je ciq da se do sle de }eg pro le }a po stig nu sa gla snost i spo ra zu mi o svim glav nim pi ta wi ma. „Di ja log je dao re zul ta te i mi ho }e mo da vi di mo wi ho vo spro vo |e we na te re nu. Je dan od re zul ta ta ovog di ja lo ga je ste i in te gri sa ni nad zor gra ni ca na

Filip Vujanovi}

no sa Ko so va i Sr bi je, {to je u in te re su svih gra |a na i do pri no si na pret ku na pu tu u~la we wa u Evrop sku uni ju. „Ko so vo i Sr bi ja tre ba da po mog nu jed no dru gom i tre ba da otvo re no vo po gla vqe me |u sob nih od no sa kao dve ne za vi sne i su ve re ne dr `a ve ko je po {tu ju te ri to ri jal ni in te gri tet i ko je po {tu ju osnov na pra va i slo bo de gra |a na obe ze mqe. Sto ga, {to br `a nor ma li za ci ja od no sa una pre di la bi

ko jem su i Ko so vo i Sr bi ja na pre do va li i {to je je dan od uslo va za ~lan stvo u EU. @e li mo da si stem in te gri sa nog upra vqa wa gra ni com ostva ri mo i s dru gim su sed nim dr à va ma”, re kla je Ja hja ga. Ko sov ska pred sed ni ca je ka za la i da po mi re we pod ra zu me va „po {to va we svih `r ta va”. „Na {e ze mqe ima ju za ciq ~lan stvo u EU i ovaj put mo è mo lak {e pre va zi }i sa ra |u ju }i i po ma ù }i se me |u sob no”, ka za la je Ja hja ga.

U Bu dvi je ju ~e po ~eo sku pu li de ra dr à va re gi o na, na kom u~e stvu ju pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi}, pred sed nik Ma ke do ni je \or |e Iva nov, al ban ski pred sed nik Bu jar Ni {a ni i ko sov ska pred sed ni ca Ati fe te Ja hja ga. Zbog we nog pri su stva ali i oslo ba |a ju }e pre su de Ha {kog tri bu na la za ko man dan ta OVK Ra mu {a Ha ra d i n a j a, pred s ed n ik Sr b i j e To mi slav Ni ko li} ni je ot pu to vao u Bu dvu. Iz Ka bi ne ta pred sed ni ka Cr ne Go re je sa op {te no da }e sa mit u Bu dvi bi ti pri li ka da pred sed ni ci dr à va re gi o na afir mi {u vred no sti re gi o nal ne sa rad we, bo qe ko mu ni ka ci je gra |a na i sna è we eko nom skih part ner sta va. Skup u Bu dvi, ka ko se na vo di, po slu ì }e i da se te vred no sti re gi o nal ne sa rad we pro mo vi {u kao va àn osnov br ìh in te gra ci ja. Ra ni ji sa stan ci ove vr ste odr à ni su u Va lo ni, Pri zre nu i Ohri du. Cr na Go ra i Ko so vo raz me ni }e usko ro am ba sa do re, ~i me }e us po sta vi ti pu ne di plo mat ske od no se, na ja vi li su ju ~e pred sed ni ci Fi lip Vu ja no vi} i Ati fe te Ja hja ga. Vu ja no vi} i Ja hja ga su na ve li da }e cr no gor ska na ci o nal na za jed ni ca na Ko so vu u naj sko ri je vre me do bi ti ustav nu ve ri fi ka ci ju, ~i me }e se is pu ni ti uslov Pod go ri ce za raz me nu am ba sa do ra.

Kri vo ka pi}: Sa Ru mi je se cr kva mo ra ma }i POD GO RI CA: Pred sed nik par la men ta Cr ne Go re Ran ko Kri vo ka pi} po no vio da cr kva na Ru mi ji mo ra bi ti uklo we na i da }e no va vla da bi ti pod pri ti skom da se to pi ta we re {i. Do bi li smo sta rog mi ni stra za oblast ur ba ni zma i pre mi je ra ko ji to tre ba da spro ve de. Znam mno go cr ka va SPC po Cr noj Go ri ko je su ra |e ne bez do zvo le i mno ge od tih po ra znim me sti ma mi ne sme ta ju. Ali one sta re ko ji ma je uni {ta va na tra di ci ja, du {a Cr ne Go re, to tre ba sank ci o ni sa ti”, ka zao je Kri vo ka pi} u emi si ji Ra di ja Cr ne Go re.

Kri vo ka pi} je na gla sio da „cr kva na Ru mi ji pred sta vqa ide ju raz bi ja wa dr à vo tvor ne ni ti su ì vo ta u Cr noj Go ri. „Ona je sva od to ga na pra vqe na, ona je sva na pra vqe na od zla”, do dao je on. „Ra stao sam u gra du ko ji ima 32 cr kve, u sta rom gra du Ko to ru. Sva ko ju tro pro la zio sam po red ol ta ra ra znih cr ka va i slu {ao zvo na i znam do bro {to je kul tu ro lo {ki cr kva”, ka zao je Kri vo ka pi}, na gla siv {i da ka da je re~ o onoj na Ru mi ji, da tu dr à va po ka zu je ne mo} u naj go rem ob li ku. Kri vo ka pi} je re koa da cr kvu tre ba pre me sti ti „ ta mo gde ne

uda ra na te meq ne vred no sti Cr ne Go re”. „Sa Ru mi je se cr kva mo ra ma }i i ova vla da }e bi ti pod mo jim stal nim pi ta wem da se to re {i. Pre mjer \u ka no vi} je po jam cr no gor ska cr kva imao u svom eks po zeu. Ov de se ne ra di o cr no gor skoj cr kvi, ve} o gra |an skoj dr à vi i to se mo ra zbog to ga spro ve sti. Ta la mi na, ka ko Ce ti wa ni ka ù, mo è po sta ti cr kva ako se ne gde dru go po sta vi. Na Ru mi ji ni je cr kva ne go za bi ja we u sim bol su ì vo ta”, re ka ko je Kri vo ka pi} od go va ra ju }i na pi ta wa slu {a la ca.

Sa slu {an vo za~ zbog na pa da na no vi nar ku POD GO RI CA: Slu `be nik cr no gor ske po li ci je Mi len ko Mi }a Ra bre no vi} sa slu {an u Pod go ri ci zbog sum we da je ugro zio bez bed nost no vi nar ke „Vi je sti” Oli ve re La ki} i we ne }er ke. On je sa slu {an u Osnov nom tu `i la {tvu u Pod go ri ci zbog sum we da je ugro zio bez bed nost no vi nar ke La ki}. Ona je autor ka se ri je tek sto va o ne le gal nim po slo vi ma u ko je su na vod no ume {a ni vi so ki funk ci o ne ri cr no gor ske po li ci je. Fi zi~ ki na pad nu ta i mar ta ove go di ne, ka sno uve ~e is pred zgra de u ko joj sta nu je, u cen tru Pod go ri ce.

Woj je s le |a pri {ao ne po zna ti mu {ka rac i ne ko li ko pu ta je uda rio pe sni com u gla vu, po sle ~e ga je pre ba ~e na u Kli ni~ ki cen tar, gde su kon sta to va ni pod li vi iz nad oka i ~e la. Po zi va ju }i se na svo ja sa zna wa, por tal na vo di da je Ra bre no vi}, na kon {to mu tu ì lac sa op {tio raz lo ge po zi va wa na sa slu {a we, za tra ìo od la ga we ka ko bi an ga ò vao advo ka ta. Ra bre no vi} }e po no vo bi ti na sa slu {a wu u pe tak. Cr no gor ske „Vi je sti” pi {u da je Ra bre no vi} du go go di {wi vo za~ biv {eg di rek to ra Upra ve po li ci je Ve se li na Ve qo vi }a.

~etvrtak6.decembar2012.

PRED SED NIK HR VAT SKE O PR VOJ GO DI NI RA DA VLA DE

Jo si po vi}: Oblast pri vrede tek na po ~et ku ZA G REB: Hr v at s ki pred sed nik Ivo Jo si po vi} oce nio pr vu go di nu ra da vla de kao pe riod to kom ko jeg je pu no to ga po zi tiv nog na pra vqe no. Me |u tim, pre ma we go vim re ~i ma osta l o je ono naj v a ` ni j e oblast pri vre de u ko joj je Hr vat ska, ka ko ka `e, „tek na po ~et ku”. Osvr nuv {i se i na od la zak ne kih mi ni sta ra iz ak tu el ne vla de Jo si po vi} u in ter vjuu Me di ja ser vi su po vo dom go di{wce iz bo ra na ko ji ma je nad mo} no po be di la Ku ku ri ku ko a li ci ja, on je is ta kao pri nud ni od la zak vi ce pre mi je ra i mi ni stra pri vre de Ra di mi ra ^a ~i }a, ko ga je je ma |ar ski sud osu dio na za tvor sku ka znu od 22 me se ca zbog sa o bra }aj ne ne sre }e u ko joj su u ja nu a ru 2010. po gi nu la dve oso be. „Si gur no je od la zak pred sed ni ka glav nog ko a li ci o nog part n e r a pro b lem za vla d u ali, eto, mo ra se bez ono ga ko ji mo ra oti }i. Ve ru jem da }e Ivan Vr do qak uspe {no na sta vi ti po sao i do vr {i ti pro jek te ko ji su za po ~e ti”, op ti mi sta je Jo si po vi}. Pred sed nik Hr vat ske pro {i rio je svo je ko men ta re i na slu ~ aj pred Ha { kim su d om oslo b o | e n ih ge n a r a l a An t e Go to vi ne i Mla de na Mar ka ~a i za obo ji cu na ja vio mo gu} nost naj vi {ih voj nih od li ko va wa. Po na {a we ge ne ra la Go to vi ne na kon po vrat ka u do mo vi nu „ni je ga iz ne na di lo”, ali

Bik ubio maj ku i si na ZVOR NIK: Raz ja re ni bik ubio je sta ri cu Jo van ku Jo va no vi} i we nog pe de se tvo go di {weg si na Jo va na iz Ze li wa kod Zvor ni ka dok su ga vo di li sa is pa {e. Maj ka i sin pre mi nu li su na li cu me sta. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Cen tra jav ne bez bed no sti Bi je qi na, bik je pr vo na pao sta ri cu, a po tom i we nog si na Jo va na, ko me su u po mo} pri te kla dvo ji ca kom {i ja, ali ni su us pe li da ga spa su. De ùr ni tu ì lac Okru `nog tu ì la {tva na lo ìo je pred u zi ma we od re |e nih rad wi, kao i da bik bu de od stre qen da bi mo glo da se pri |e na stra da li ma i da se iz vr {i uvi |aj. Na kon {to je bik ubi jen pri pad ni ci Sta ni ce jav ne bez bed no sti Zvor nik iz vr {i li su uvi |aj, a te la na stra da lih pre ba ~e na su u Dom zdra vqa gde su utvr |e ni sna `ni udar ci u pre de lu gla ve.

SLOVENIJA

Ivo Josipovi}

na gla {a va da su ga „raz o ~a ra li oni ko ji su Go to vi nu hte li is ko ri sti ti za svo ju po li ti ku”. „Isti na je da je je dan mar gi nal ni deo spek tra po li ti ke iz ra zio ne ko svo je ne za do voq stvo, ali ima li su pot pu no ne re al no i ne ko rekt no o~e ki va we da bi mo gli is ko ri sti ti ge ne ra le za svo ju po li ti ku. Ka kvo je wi ho vo zna ~e we, ta ko su i za vr {i le te ini ci ja ti ve”, ja san je Jo si po vi}. Na pi ta we ho }e li ge ne ra li do bi ti naj vi {a voj na od li ko va wa imao je pre ci zan od go -

vor: „Mi ni star ve te ra na Pre drag Ma ti} mo `e da da pred log za to, a ja }u, kao onaj ko ji po Usta vu od lu ~u je o do de li od li~ ja, to vr lo ozbiq no raz mo tri ti”. Vra } a j u } i se na pod r u~ j e eko no mi je de man to vao je na vo de da je Ka tar ne za in te re so van za LNG ter mi nal na Kr ku. „Ko mu ni ka ci ja s Ka ta rom je re dov na i ne sa mo da su ne ki po slo vi za kqu ~e ni, ne go ne ma go vo ra o to me da su po sla ta ne ka sil na pi sma na ko ja iz Ka t a r a ni k o ne od g o v a r a”, tvr di Jo si po vi}.

Sa hra we na An to ni ja Bi li} ZA GREB: An to ni ja Bi li}, za ~i je je ubi stvo pr vo ste pe no osu |en Dra gan Pa ra vi wa, sa hra we na je ju ~e na gro bqu u Dr ni {u u Dal ma ci ji. An to ni ji na po ro di ca, mno go broj ni pri ja te qi i po zna ni ci iz dr ni {kog kra ja oku pi li su se na po sled wem is pra }a ju mla de Dr ni {an ke. Po ro di ca je po zva la da se, ume sto cve }a i sve }a, upla ti no vac za opre ma we Hr vat ske gor ske slu `be spa sa va wa iz Dr ni {a, pre ne li su lo kal ni me di ji. @u pa nij ski sud u [i be ni ku ne pra vo sna `no je os ud io Dragana Para vi wu 19. o kt obra na 4 0 god ina zatvora z bo g pok u{ aj a sil ovawa i ubi stva Anto ni je Bili} s re di nom 2011 . g odine, kao i za pok u{aj silovawa jo{ jed ne `en e 2010. Po rodica Antonije Bili} vi {e puta je ape lovala na Paraviwu da otkrije gde j e sakrio we n o telo , al i o n to nij e u~inio , t vrde}i da mu ce o

slu ~aj n ame {t aju. Taj slu~a j potr es ao je Hrvatsku, a li i javnost u regionu. Vi{em es e~na pot raga za nestal om de vojk om nije dala rezultata, iako je bila najopse`nija ikad u Hrvatskoj i tokom we je ~ak isu{eno i jedno jezero. Weni posmrtni ostaci pro na|eni su slu~ajno krajem no vembra ove godine na smetli{tu kamionskog parkirali{ta na podru~ju Josipdola, kod Ogulina. Antonija Bili} posledwi put je vi|ena 7. juna pro{le godine dok je stopirala preko reke ^ikole i to kako ulazi u kamion kojim je upravqao Paraviwa. U wegovom kamionu prona|eni su tragovi krvi nestale devojke. On je, najpre, istra`iteqima u BiH priznao, a potom porekao da ju je ubio. Paraviwa je i u BiH i u Sr biji osu|en zbog poku{aja silovawa i zbog silovawa.

ALBANIJA

Po li ca jac ne }e na glad nog kom {i ju QU BQA NA: List „De lo” je ob ja vio pi smo ko je je na vod no na pi sao slo ve na~ ki po li ca jac u ko me na vo di da ne }e iz vr {a va ti na re |e wa, ako bu de mo rao da uda ri „glad nog kom {i ju”. U pi smu po li caj ca, po vo dom pro te sta u toj ze mqi na ko ji ma je bi lo na si qa i po vre |e nih, na vo di se da }e on „spu sti ti {tit” i da je „vla da go to va”. Po li ca jac po ru ~u je da je po li ci ja po sta la deo ustan ka ko ji ima dve stra ne - na rod ko ji `e li is ko re ni ti to ta li tar nu dik ta tu ru vla sti i {a ~i cu ne za si tih ma te ri ja li sta ko ji su za bo ra vi li da su Slo ven ci qu di. Pi smo, ko je pre no se re gi o nal ni me di ji, ob ja vqe no je na zva ni~ nom saj tu slo ve na~ kog „De la”, u ru bri ci pi sma ~i ta la ca „Tvoj svet” i je dan je od naj ~i ta ni jih ~la na ka na saj tu. Pre no si mo ga u ce li ni: „Po {to va ni po li caj ci - ko le ge, pri ja te qi, o~e vi i maj ke slo ve na~ ke de ce. Bio je rat, bi lo je na si qa,

uspe {no smo ob ra ni li Slo ve ni ju, sa mo smo `e le li ne za vi snost i bo qi `i vot. Ali sa da smo osta li za ro bqe ni, u za tvo ru smo slo ve na~ ke po li ti ke, le ve i de sne, u dik ta tu ri Ja ne za Jan {e, ne so ci jal ne po re me -

ka ko ji ima dve stra ne. Pr va stra na je na rod ko ji `e li is ko re ni ti to ta li tar nu dik ta tu ru vla sti, a dru ga stra na je {a ~i ca ne za sit nih ma te ri ja li sta ko ji su za bo ra vi li da smo mi Slo ven -

}e ne oso be ko ja nas vo di i ko ja je upreg nu la Vin ka Go re na ka, na {eg iz da ji cu za hva qu ju }i ko me pri ma mo mi ni mal ne pla te. Upra vo taj Go re nak iz dao je svo je ko le ge. I ta ko smo mi po sta li deo ustan ka, deo slo ve na~ kog ustan -

ci qu di. I mi qu di, ~i ji su krv i sr ce slo ve na~ ki, ne }e mo da ti da Slo v e n i j a bu d e po l i t i~ k a eli ta. Ja sam za pre pa {}en, ne mo gu da ve ru jem, da se slo ve na~ ka po li ci ja sve vi {e ba vi „kri mi na lom” u

ko ji spa da ju kra |a pe ci va i hle ba, kra |a osnov nih stva ri za ì vot. Ti qu di ni su lo po vi i kri mi nal ci, oni su glad ni! To ra de da bi pre ì ve li. Da pre ì ve u Slo ve ni ji ko ja je tre ba lo da po sta ne no va [vaj car ska. Tu se vi {e ne mo è ì ve ti. Ti glad ni qu di ko ji su ukra li pe ci vo i hleb su osu |e ni. A taj ku ni, vla da ju }i i gra do na ~el ni ci ne. Za to sa mo po ru ~u jem vla sti ma: jo{ uvek sam ~o vek, jo{ uvek znam {ta je do bro a {ta lo {e. âk i kad sta vim ka ci gu, pan cir i dr ìm pen drek. Po ru ~u jem Go re ne ku, Jan {i i svim osta li ma, le vi ma i de sni ma ni kad ne }u uda ri ti one ko ji pro te stu ju. Ne }u uda ri di glad ne, ~i ju pat wu iza zi va va {a ne spo sob nost. Ne }u uda ra ti qu de ko ji su u pra vu. Ne }u uda ri ti glad nog kom {i ju, si na, oca, maj ku, se stru... Ni ka da ni sam i ni ka da ne }u. A po na re |e wu? Ni ta da. Hva la, ni sam ta ko vas pi tan. A ti, dra gi ko le ga, pri ja te qu?

Be ri {a: Svi Al ban ci do bi }e dr `a vqan stvo TI RA NA: Pre mi jer Al ba ni je Sa qi Be ri {a ob ja vio je plan za do de qi va we dr `a vqan stva te ze mqe svim Al ban ci ma u sve tu. Be ri {a je re kao na sa stan ku vla de u Ti ra ni da bi Al ban ci u Al ba ni ji i na Ko so vu tre ba lo da se „ose }a ju kao da su jed no”, iako ima ju dve raz li ~i te vla de. Ta ko |e je tvr dio da plan ne }e iza zva ti tr za vi ce u od no si ma sa su se di ma. Vi {e od 90 od sto sta nov ni {tva Ko so va ~i ne Al ban ci. Oni ~i ne oko jed ne ~e tvr ti ne po pu la ci je su sed ne Ma ke do ni je, gde je wi hov usta nak 2001. go di ne do veo ze mqu na ivi cu gra |an skog ra ta. Cr na Go ra i Sr bi ja bez Ko so va ima ju ma we et ni~ ke za jed ni ce Al ba na ca. Be ri {a je pro {le sed mi ce raz be snio Gr~ ku i dru ge su se de iz ja vom o „al ban skim ze mqa ma”

Saqi Beri{a

u Gr~ koj, Sr bi ji, Ma ke do ni ji i Cr noj Go ri. We go va port pa rol ka je po tom ob ja sni la da je Be ri {a tu go vo rio o pro {lo sti.

ekologija

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

JU ^E OBE LE @EN ME \U NA ROD NI DAN VO LON TE RA

Ve{tine i znawe nesebi~no pru`aju drugima

Tiwa i dimi se deponija s nekada{we sviwogojske farme

Po kret go ra na No vog Sa da ~e sti tao je ju ~e svim vo lon te ri ma Me |u na rod ni dan vo lon te ra, ko ji se obe le `a va 5. de cem bra i za hva lio im se na ne se bi~ noj po mo }i i do bro voq nom ra du u ko rist za jed ni ce. Ta or ga ni za ci ja za hva li la se vo lon te ri ma “Go ran skih eko kam po va”, “No vo sad skog pro le }a”, “No vo sad ske je se ni”, “Ze le nog te le fo -

SA GO RE VA WE OT PA DA NA DE PO NI JI NA DO MAK ^O KE

Smrad i dim u dozvoqenim koli~inama

Dim i smrad ko ji se od sa go re va wa ot pa da or gan skog po re kla, {i re oko li nom ve} tri me se ca iz po te sa Ve li kog ri ta kraj ô ke, ne ugro à va ju zdra vqe sta nov ni ka ô ke, Osto ji }e va, Ja zo va i Sen te. Re zul ta ti me re wa In sti tu ta za za {ti tu na ra du iz No vog Sa da po ka za li su da iz me re ne kon cen tra ci je amo ni ja ka, vo do nik sul fi da i akro le i na, ko ji su u ve }im kon cen tra ci ja ma opa san pro dukt sa go re va wa or gan skih ma te ri ja, ne pre la ze mak si mal no do zvo qe ne. De po ni ja pre kri ve na or gan skim ot pa ci ma i ì vo tiw skim fe ka li ja ma na vi {e hek ta ra u po te su Ve li ki rit u ata ru ô ke iz ne ka da {we svi wo goj ske far me „No vo to vi li {te”, uda qe na je oko pet ki lo me ta ra od ô ke. Po àr na de po ni ji je iz bio jo{ 9. sep tem bra ove go di ne, iz go re li su tr ska i su va tra va, a tom pri li kom je do {lo do sa mo za pa qi va wa ta lo ga na sta l og ras p a d a w em sviw s kog |u bre ta, ko ji se ra ni je ta lo ìo sa far me. In spek to ri ob ja {wa va ju da se |u bri vo sa si wo goj ske far me na ovo me sto, ko je je sta ro ko ri to re ke Ti se, sli va lo vi {e de se ti na go di na, pa se pro ce wu je da je de bqi na ovog slo ja iz me |u dva i tri me tra. Pro te sti gra |a na i ne ko li ko pe ti ci ja uslo vi lo je odr à va we van red ne sed ni ce Op {tin skog ve }a ô ke, pa je an ga ò va na akre di to va na usta no va ra di me re we emi si je {tet nih ga so va u va zdu hu. Stru~ wa ci In sti tu tu za za {ti tu na ra du iz No vog Sa da, na dva mer na me sta u ô ki, kod ka pe le na pra vo slav nom gro bqu i Osnov ne {ko le “Jo van Po po vi}, pet da na su or ga ni zo -

va li me re we i usta no vi li da je naj ve }a iz me re na kon cen tra ci ja amo ni ja ka bi la 27,05 mi kro gra ma u kub nom me tru va zdu ha, a mak si mal no do zvo qe na kon cen tra ci ja je 150. Iz me re no je 27,03 mi kro gra ma vo do nik sul fi da, a go to vo de set pu ta ma we od mak si mal no do zvo qe ne kon cen tar ci ja od 270 mi kro gra ma, dok je iz me re na ko li ~i na akro le i na ma we od 0,001 mi kro gra ma, a do zvo qe na kon cen tra ci ja je 100 mi kro gra ma. Pred sed nik ~o kan ske op {ti ne Fe renc Ba la` ka è da za ga |e we pro u zro ko va no sa go re va wem na obli `woj de po ni ji na svu sre }u ni je {tet no za zdra vqe jer je znat no is pod mak si mal no do zvo qe nih kon cen tra ci ja. On kon sta tu je da smrad ko ji iri ti ra gra |a ne, za vi si od me te o ro lo {ke si tu a ci je. - To kom pro {log me se ca u oko li ni ô ke pa lo je oko 70 li ta ra ki {e, {to je sa mo ubla ì lo in ten zi tet sa go re va wa, {to zna ~i da }e ti wa ju }e sa go re va we tra ja ti dok ne iz go ri sva or gan ska ma te ri ja - ve li Ba la`. Zbog ne pri stu pa~ nog te re na ne mo} ni su i va tro ga sci, jer ne mo gu da pri |u i uga se uà re nu ma su, a za ga {e we je neo p hod na ogrom na ko li ~i na vo de. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Ba la à da bi se pot pu no uga si lo à ri {te, neo p hod na je po mo} pri ro de ka ko bi vo da po no vo pre kri la ce lu po vr {i nu, jer ceo ovaj te ren je do sa da bio pre k ri ven vo dom. Me | u tim, zbog su {nog i to plog le ta vo da je is pa ri la, ot pad se za pa lio, dim i smrad, ka ko tvr de stru~ wa ci ne ugro à va ju ì vot, pa ì te qi ma okol nih me sta pre o- sta je da tr pe i ~e ka ju po top de po ni je. M. Mi tro vi}

SA RAD WA BU GAR SKE I AP VOJ VO DI NE

U fokusu za{ti}ena dobra Pred stav ni ci ma in sti tu ci ja iz Bu gar ske ko je se ba ve za {ti }e nim pod ru~ ji ma i za {ti tom {u ma - di rek tor upra ve za za {ti tu {u ma So fij ske obla sti Jan ~o Naj de nov, di rek tor di rek ci je pri rod nog par ka Ril ski ma na stir Di mi trij Hri stov i Ge or gi Ka la ba kov, glav ni eks pert pri rod nog par ka Ril ski ma na stir, ne dav no su po se ti li Po kra jin ski se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, In sti tut za ni zij sko {u mar stvo i Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de. Tim po vo dom raz go va ra lo se o o upra vqa wu za {ti }e nim pod ru~ ji ma, spro vo |e wu dr `av ne po li ti ke u za {ti }e nim pod ru~ ji ma i mo gu} no sti sa rad we, kao i uti ca ju tu ri sti~ kih to ko va, re kre a ci je i dru gih ak tiv no sti na za {ti }e na pod ru~ ja i {um ske eko si ste mi me. Do go vo re na je sa rad wa i us po sta vqa we kon tak ta sa nad le `nim in sti tu ci ja ma u Bu gar skoj za upra va qa we na ci o nal nim i pri rod nim par ko vi ma, kao i u~e {}e na pre ko gra ni~ nim pro jek ti ma od za jed ni~ kog in te re sa.

na”, “Jel ki sa bu se nom”, “Ma le {ko le aran `i ra wa cve }a”, “Go ran skog ~e tvrt ka”, “So lar ne aka de mi je”, Ken ta u ra, “Za ~i sti je i ze le ni je {ko le u Voj vo di ni” i “O~i sti mo Sr bi ju”. U sa op {te wu ob ja {wa va ju da vo lon te ri ni su jef ti na rad na sna ga i da wi ho vu qud skost, ko ja se ogle da u po ma ga wu bli `wi ma, ceo svet pre po zna je i vred nu je.

Broj n i in ` e w e r i, pro f e so r i, na s tav n i c i, pe d a g o z i, eko l o z i, no v i n a r i i mla d i ve} 52 go di ne vo lon ti ra ju u Po kre tu go ra na i no si o ci su broj n ih ak t iv n o s ti, kao i dru {tve nih pro me na. Iz Po kre ta go ra na ka `u da bi bez vred no sti, ra da i ener gi je vo lon te ra, or ga ni za ci ja i pro gra mi bi li sa mo ime.

Obe le `a va we Me |u na rod nog da na vo lon te ra usta no vqe no 1985. go di ne, a od lu ka je pro is te kla iz `e qe da se na po se ban na ~in za hva li qu di ma, ko ji svo je qud ske vred no sti sta vqa ju is pred li~ ne ko ri sti i ko ji svo je vre me i ve {ti ne sta vqa ju na ras po la ga we oni ma ko ji ma je to naj vi {e po treb no. N. R.

NE DO VOQ NO IS KO RI []E NI PRO IZ VOD NI KA PA CI TE TI

Zbog ribe gubimo milion evra godi{we Na ne dav nom sa stan ku sa mi ni strom pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Vla de Sr bi je Mi la nom Ba ~e vi }em ko ri sni ci ri bo lov nih pod ru~ ja Sr bi je upo zo ri li su na pro blem opa da wa bro ja ri bo lo va ca, sta we ri bqeg fon da i ga zdo va we ri bo lov nim vo da ma. Na ja vqe ne su i iz me ne Za ko na o za {ti ti i odr `i vom ko ri {}e wu ri bqeg fon da, a svi ko ri sni ci ri bar skih pod ru~ ja u Sr bi ji po zva ni su da do sta ve su ge sti je ka ko bi srp ski rib wa ci po ~e li da ra de pu nim ka pa ci te tom. Na i me, da nas se u Sr bi ji ko ri sti sa mo 10 od sto ka pa ci te ta za pro iz vod wu ri be, a da ra de pu nom pa rom dr `a va bi sa mo na ri bi mo gla za ra di ti mi lion evra go di -

{we. Da je to ta ko, po ka zu je ~i we ni ca da sa mo Evrop skoj uni ji go di {we ne do sta je vi {e od mi lion i po to na ri be i tu po sto ji otvo ren pro stor za Sr bi ju pod uslo vom da po~ ne na dru ga ~i ji na ~in da vo di bri gu o pro iz vod wi ri be. Jer kod nas je pod rib wa ci ma oko 14 hi qa da hek ta ra, od ko jih je pe ti na po vr {i na za pu {te na. Pod sti ca ji za po ve }a we ka pa ci te ta za pro iz vod wu ri be ne po sto je. Wih ne pred vi |a ni pred log za ko na o pod sti ca wu po qo pri vre de, ko ji bi usko ro tre ba lo da se na |e u Skup {ti ni Sr bi je, iako su ri ba ri tra `i li da ima ju isti tret man kao sto ~a ri u po gle du sub ven ci ja. Oni su pred lo `i li Vla di Sr bi je da pod sti caj po ki lo gra mu pro iz ve -

Ume sto iz vo za, mi uvo zi mo Sa mo u Voj vo di ni, pre ma pro ce na ma, ima oko 100 hi qa da hek ta ra ne plod ne ze mqe ide al ne za rib wa ke. Ka da bi se ova, a i dru ga , ne plod na ze mqa pre tvo ri la u rib wa ke Sr bi ja i ude se to stru ~i la pro iz vod wu ri be i isto to li ko po ve }a la pri ho de ovoj gra ni po qo pri vre de. Ina ~e, kod nas se go di {we pro iz ve de oko 15 to na ri be, od ~e ga se sko ro ni {ta ne iz vo zi. Sr bi ji ~ak, i po red ta kvih po ten ci ja la, go di {we uvo zi 70 od sto ri be ko ja se ko ri sti u is hra ni.

de nog kon zum nog {a ra na i pa strm ke bu de ba rem 50 di na ra, da se za ma ti ce {a ra na od no sno to plo vod nih vr sta ri ba do bi ja ju po sti ca ji od 500 , a za ma ti ce hlad no vod nih pot put ka li for nij ske pa str ke 300 di na ra. Ma da su svi sve sni da bi ve }a pro iz vod wa ri be po kre nu la i in du stri ju Sr bi je o~i gled no jo{ ni je do {lo vre me da se u ri bar stvo ulo `i no vac ko ji bi se br zo vra tio a po tom i do no sio do bit za ce lo dru {tvo. S dru ge stra ne, pod -

sti caj dr à ve po mo gao bi da ri ba za na {e sta nov ni {tvo bu de jef ti ni ja i da je oni ~e {}e ko ri ste u is hra ni. Ova ko ki lo gram {a ra na u ma lo pro da ji ovih da na je oko 400 di na ra, dok je ista ko li ~i na di mqe nog sko ro 1.000 di na ra. Po sled wih me se ci dra sti~ no su po ra sle ce ne ri bqih pa {te ta na do ma }em tr ì {tu, dok su one za stra no jo{ ve }e pa su sa mim tim ne kon ku rent ne na stra nom tr ì {tu i ni su tra è ne zbog vi so ke ce ne. Q. Ma le {e vi}

IN TE RESOVAWE ZA OB NO VQI VE IZ VO RE ENER GI JE

Struja iz vetra u Kovinu Po ve }a we ko ri {}e wa ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra sve je do mi nan ti nje u sve tu, a Sr bi ja, kao pot pi sni ca ugo vo ra o ener get skoj za jed ni ci iz me |u Evrop ske uni je i ze ma qa ju go i sto~ ne Evro pe i ze mqa kan di dat za ~lan stvo u EU, mo ra da pri me ni evrop ske di rek ti ve, li be ra li zu je ener get sko tr ì {te i po stig ne od re |e ni ni vo po tro {we ener gi je iz ze le nih iz vo ra. Je dan od ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, ko ji pru à do bar po ten ci jal, je ener gi ja ve tra, a za in te re so va nih za iz grad wu ve tro par ko va u Sr - Vetrogeneratori u Rumuniji bi ji ima. Me |u pr vi ma sprem nim da ula - fir mi za ge o teh ni~ ka is tra ì va ù u iz grad wu ve tro par ko va u Sr - wa, lo kal nih eks pe ra ta za mo ni bi ji je „Kon ti nen tal vind Sr bi - to ring pti ca i sle pih mi {e va, ku ja„, ko ji je u na {oj ze mqi pri su tan po vi nu ze mqe... Pla ni ra na in ve je od 2009. go di ne i ra di na raz vo - sti ci ja u pr vu fa zu pro jek ta “î ju ve tro par ka „î buk 1“ u op {ti - buk 1” iz no si oko 270 mi li o na ni Ko vin. Do sa da je u taj pro je kat evra, ukup no ula ga we u Sr bi ju oko ulo è no oko 4,5 mi li o na evra, od 450 mi li o na evra, a ciq je iz grad ~e ga 90 od sto u za po {qa va we, an - wa ve tro par ko va sna ge 300 me ga va ga ò va we pro jekt nih fir mi, ta. Pla ni ra no je da pr vi srp ski

ve tro park ima 57 ve tro tur bi na ukup ne sna ge 171 me ga vat, da se to kom iz grad we di rekt no an ga `u je oko 400 rad ni ka, a pred vi |e na je i re kon struk ci ja i iz grad wa 50 ki lo me ta ra lo kal nih pu te va. U dru goj fa zi raz vo ja pro jek ta pla ni ra na je iz grad wa ve tro par ka ka pa ci te ta 129 me ga va ta. Sa op {ti nom Ko vin pot pi san je ugo vor na osno vu ko jeg }e lo kal na sa mo u pra va do bi ja ti dva od sto go di {weg pro fi ta ve tro par ka, a „Kon ti ne natl vind Sr bi ja” je to kom raz vo ja pro jek ta ve tro par ka po dr `a la mno ge ak tiv no sti u op {ti ni, {to }e bi ti na stva qe no i u bu du} no sti. [to se ti ~e ze mqe na ko joj }e bi ti gra |en ve tro park, ona je ot ku pqe na uglav nom od pri vat nih vla sni ka, ko ji }e na sta vi ti da je ob ra |u ju, iz u zi ma ju }i ma li pro ce nat ko ji za u zi ma ju tur bi ne, a {te ta na use vi ma i za sa di ma to kom iz grad we bi }e na dok na |e na. Is ku stvo kom pa ni je „Kon ti nen tal vind part ners” u iz grad wi ve tro par ko va je ve li ko. Iz me |u osta log u Ru mu ni ji, u obla sti Do -

bru xa, na do ma ke lu ke Kon stan ca i oba le Cr nog mo ra, iz gra |en je naj ve }i ve tro park u Evro pi „Fan ta na le” sna ge 600 me ga va ta. Po re ~i ma pred sed ni ka ove kom pa ni je Mar ka Kren da la, ako sve bu de te klo po pla nu, stru ja iz ve tre wa ~a u Ko vi nu mo gla bi da po tek ne ve} u dru gom kvar ta lu 2014. go di ne. - O~e ku je se da u fe bru a ru sle de }e go di ne bu de do bi je na gra |e vin ska do zvo la i da na kon to ga po~ ne na bav ka opre me i ra do vi. U 2014. go di ni pla ni ra se i dru ga fa za iz grad we ve tro par ka u Sr bi ji u Ko vi nu i Pan ~e vu, uko li ko Vla da Sr bi je na sta vi da sti mu li {e pro iz vod wu ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra i po ve }a kvo tu za ot kup stru je iz ve tro par ko va. Uko li ko fi din ta ri fa za ot kup stru je iz ve tro par ko va od 9,5 cen ti po ki lo vat ~a su na 12 go di na ne bu de zna ~aj no pro me we na, ve tro park }e si gur no bi ti gra |en, ali ako bi ce na ili vre me ot ku pa bi li sma we ni ni sam ta ko si gu ran - re kao je Kren dal. D. Mla |e no vi}

KO VIQ SKO-PE TRO VA RA DIN SKI RIT VI \EN O^I MA HO LAN \A NI NA TEA DE HO SO NA

Veliki, ali nedovoqno iskori{}en potencijal

Teo de Hoson u`ivao i na Stra`ilovu

Na po ziv Po kre ta go ra na Voj vo di ne ne dav no je u Eko lo {kom cen tru „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma bo ra vio Teo de Ho son iz ho land ske or ga ni za ci je PUM (PUM Progrmma Uitzending Managers), ko ja oku pqa oko 4.000 eks pe ra ta iz ra znih obla sti sa za dat kom da {i rom sve ta, gde to ne ko za tra `i, da je stru~ ne sa ve te. Teu de Ho so nu, ko ji iza se be ima {est mi si ja {i rom sve ta , ovo je bio dru gi bo ra vak u Sr bi ji. La ne su pred met we go vog ra da bi le ve li ke ma ni fe sta ci je ko je Po krat go ra na tra di ci o nal no or ga ni zu je, po put „No vo sad skog pro le }a”, „No vo sad ske je se ni”, te cvet ne pi ja ce, a ovog pu ta u fo ku su we go ve pa `we bio je Spe ci jal ni re zer vat pri ro de „Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit”. U po tra zi za od go vo rom ka kvi po ten ci ja li se kri ju u tom pri rod nom do -

bru i ko ji su mo gu }i prav ci raz vo ja ri ta, de Ho son je ob i {ao ovo pod ru~ je i imao su sre te sa pred stav ni ci ma „Voj vo di na {u ma”, Pa tri jar {i je SPC, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, lo kal ne sa mo u pra ve u Sremskm Kar lov ci ma... - Ob i {li smo rit xi pom bo qe se upo znav {i sa pri rod nim po ten ci ja li ma ovog pod ru~ ja - re kao je za „Dnev nik” Teo de Ho son. - Su sre ti ko je sam imao i taj obi la zak od ve li kog su zna ~a ja za sa gle da va we ta mo {wih pri li ka i po stav ku kon cep ci je za to {ta da ra di ti da qe. Taj pro stor ima mno go po ten ci ja la, ko je Kar lov ci ni su do voq no is ko ri sti li, a vr lo la ko oni mo gu da se po ve `u sa tom pri rod nom vred no {}u. Da li }e to bi ti ne ki bro di} ili

ne {to sli~ no, ne bit no je. U sva kom slu ~a ju ov de je re~ o ve li kim re sur si ma. U za vr {ni ci Te o vog bo rav ka u Eko lo {kom cen tru je odr `an i mi ni se mi nar, na kom se ~u lo mno {tvo ide ja u ve zi sa tim pod ru~ jem. Ana li zom se do {lo do 10 mo gu }ih pro je ka ta za re a li za ci ju u pod ru~ ju Ko viq sko-pe tro va ra din skog ri ta. Po re ~i ma de Ho so na, me |u wi ma ima ma wih pro je ka ta ko je bi Po kret go ra na mo gao sam da re a li zu je na tom pod ru~ ju, dok ne ko li ko ve li kih, stra te {kih tre ba spro vo di ti sa part ne ri ma. Na kon po vrat ka u Ho lan di ju Tea o~e ku je pi sa we iz ve {ta ja i da va we pre po ru ka i sa ve ta. Na od la sku, re kao je da je po ma lo qu bo mo ran na nas {to `i vi mo u pre le pom gra du i isto ta kvoj oko li ni. Z. Ml.

dnevnik

oglasi

~etvrtak6.decembar2012.

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15011 CENTAR 43m2, dvori{ni stan, Futo{ka 3. Telefoni: 021/505-287, 063/808-6669. 65429

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 65435 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305. 65436

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399305. 65437 NOVO u na{em salonu sa dugogodi{wim iskustvom i tradicijom, vrhunska masa`a samo sa Vas. Ul. Radni~ka 26, telefoni: 021/547-444, 060/5500356. 65258

IZDAJEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni: 6398-950, 064/15712-13. 65393 NAME[TEN jednosoban stan na Limanu I, zaposlenoj ènskoj osobi ili studentkiwi. Telefon 063/513-307. 65404 IZDAJEM na duè, zaposlenoj èni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271, posle 22 ~asa, ili 063/69-0989. 65428 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Toplice Milana 18, dogovor na telefon 021/547-182 od 10 do 16 sati. 65430

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68429, www.bomil.rs. 15012 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15013

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 28.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15001 FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239411. 63799

PRODAJEM dvosoban stan, 43m2, 1. sprat, neposredno blizu bolnice, grejawe na gasne pe}i. Cena 30.000 evra, fiksno. Telefon 066/446935. 65408 PRODAJEM dvosoban stan u Kikindi u strogom centru na prvom spratu. Telefon 065/4414-732. 65438 NOVA DETELINARA, ukwièn 1,5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15002 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn, cena 37.000. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15003 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwièn 1,5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Telefoni: 636-6952, www.bomil.rs. 15004 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15005 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15006

NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15007 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2,53,0 stan. Hitno! Tel.: 6366952, www.bomil.rs. 15008 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2,5 stan od 62m2, cena 63.000, kuhiwa nova ostaje u ceni. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15009 LIMAN, odli~an 3,0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Tel. 063/828-8377. 15010

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon: 063/505 - 198. 65443 CENTAR Novog Sada, pe{a~ka zona, mesto ekskluzivno - prodajem ukwi`en lokal 52m2 povoqno. Telefoni: 063/8-923-168, 061/621-44-24. 65122

PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine, nove, polovne pe}i. Kotlovi za kaqeve pe}i. Idemo i van grada. Telefon: 064/1757-053. 64573 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65275

HITNO potreban kwigovo|a koji je radio na kontirawu obra~una kupaca i dobavqa~a, zarada, PDV i sli~no. Telefon 423-386, Branka. 65356 POTREBNA jedna mla|a penzionerka za pomo} u kwigovodstvu sa iskustvom u kwi`ewu poslovnih promena. Telefon: 065/252-62-50, Nena. 65364 RADNIK u proizvodwi Alu i PVC stolarije na odre|eno vreme, 2 izvr{ioca. Uslovi: iskustvo u proizvodwi Alu i PVC stolarije sa ugradwom. Telefon: 063/519-787. 65396 POTREBNI radnici za obavqawe domarsko-inkasantskih poslova. Mogu}e i penzioneri. Telefon: 063/549-731. 65418 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Telefoni: 636-6952, www.bomil.rs. 15014

OBAVE[TAVAMO, prodaja hrane za sve vrste papagaja po proizvo|a~koj ceni 120 dinara 1 kilogram, Futo{ka pijaca, tezga 189. 65492 KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 65362 PRODAJEM drva hrast bagrem, jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142 i 061/617-22-19. 65384

^iTUQe l POMeni

~etvrtak6.decembar2012.

êtiri meseca sa Tobom i Tvojim bratom u~inili su me najsre}nijim ~ovekom na svetu. Prava sre}a {ta je, nisam znao do prvog jula kada vas dvojica do|oste u moj ìvot. Najve}u qubav i najteù bol upoznah za ~as.

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

dnevnik

rodbinu i je preminuo

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Desi Kova~evi} Neme{ Andra{ 1946 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 6. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu, na ^eneju.

Uro{ (Dejan) Damjanov

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

Neme{ Andriji

od: sestara Zore, Grozde i Dese sa porodicama.

Uspomenu na wega, ~uva}e porodice Nikoli} i Mali}.

65494

65490

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Posledwi pozdrav

1. jul 2012 - 29. oktobar 2012. Oprosti mi, sre}o moja, {to Te nisam sa~uvao, ja sebi nikad oprostiti ne}u. @ivot svoj ovog ~asa bih dao, da ponovo `ivim ta divna ~etiri meseca. Pola moga srca, do kraja `ivota, kuca}e za tebe.

O`alo{}eni: supruga Slobodanka i }erke Marina i Natalija sa porodicama.

Draganu Rankovu Desi Kova~evi} Kume, po~ivaj u miru.

Maji moj sjatkisi}u voji te tvoj Kide.

od: sestre Seke, Bobe i Braneta sa porodicama.

Mira, Luka, Dragan, Mirjana i Dejan.

65488 65493

65477

U petak, 7. decembra u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu je pomen na{em Uro{u.

Uro{ Damjanov

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

Bebo na{a, od prvog dana bio si na{a najve}a qubav. Uvek }e{ biti. Jepi nas Ujose, voje te tvoji: Dejan, Jelena i @ivojin.

od: sina Borislava, snaje Milice, unuka Marka i Darka sa porodicama.

Tu`na srca opra{tamo se od voqenog strica, brata i devera

Dragana Rankova

Jeka Dautovi}

Jeki Dautovi}

1. jul 2012 - 29. oktobar 2012.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 4. decembra u 89. godini preminula na{a draga

65495

Sahrana je danas, 6. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Temerinu, Staro \ur|evo. O`alo{}eni: sin Borislav, }erke Marica i Borka sa porodicama.

65489

Neka ti je ve~na slava i hvala. Porodica Ne{i}.

65466 65485

65472

Navr{ava se ~etrdeset najtu`nijih dana od kada nas je napustio najmla|i ~lan na{e porodice, na{ mili an|el~i}

Uro{ Damjanov

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Neme{ Andra{

Draganu Rankovu

Dragan Rankov

17. 12. 1961 - 5. 12. 2012.

Svaka na{a misao posve}ena je Tebi. Vole}emo te ve~no. Tuguju za Tobom: baka Jovanka, deda @ika, stric Mali{a, strina Nata{a, sestra Jovana i brat Nikola.

S tugom u srcu obave{tavamo da je preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

O`alo{}ena sestra Julka sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 6. 12. 2012. godine, na grobqu Tranxament - Petrovaradin, u 13 ~asova. Majka Jelena, otac Dragoqub, supruga Nada, deca Ivana, Milica, Aleksandar.

Posledwi pozdrav zetu - te~i od: Novice i Sa{e sa porodicama.

65484

65491 65486

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Neme{ Andriji od kom{ija.

na{em

65482

dragoj

65487

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i prabaki

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

Du{anka Kremer [evi} Predragu uz izjavu sau~e{}a wegovoj porodici.

Porodice: Rali}, Mladenovi} i Stoj~i}.

Posledwi pozdrav sestri i baki

Jeki Dautovi}

1934 - 2012.

Jeki Dautovi}

Stanari zgrade Mi~urinova 66.

od: sestre Bose i unuke Zdravke sa porodicom.

od: }erke Marice, zeta Jove, unuka Vawe i Biqane sa porodicama.

65480

65473

65470

od: }erke Borke, unuka Jelene i Maje sa porodicama. 65468

Sahrana }e se obaviti 7. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica brat Miroslav, sestri} Zoran, Jovan i ostala porodica i prijateqi. 65478

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je ~etrdeset dana tuge od kako nije sa nama na{

Posledwi pozdrav mojoj dragoj i dobroj

1954 - 2012.

Sedam decenija iskrenog prijateqstva, lepih trenutaka i divnih uspomena, osta}e u mom srcu. Tvoja Milenka. 65476

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

dragom

Zauvek si nas zadu`io plemenito{}u i qubavqu. Pomen obele`avamo danas, 6. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Vrbasu.

Duspara Jozi 1962 - 2012.

od: sestre Mire, Jasne i Vesne sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti u petak, 7. 12. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru. Brat Nenad, snaja Alena i deca Dejana, Mirko i Dejan.

65462

Desanki Kova~evi}

od unuka Zorane i Vawe.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pro{lo je ~etrdeset dana tuge od kako nije sa nama na{

Radivoje Karabasil

Brat Novica. 65391

65390

Navr{ava se osam tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar, tast, deda i pradeda

Ve~no }e te voleti: tvoje }erke Mirjana i Stojanka sa porodicama.

[ESTOGODI[WI POMEN obele`avamo u subotu, 8. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

1954 - 2012. Zauvek ~uvamo uspomenu na tebe. Hvala ti za sve {to si nam pru`io. Spokoj tvojoj plemenitoj du{i. Pomen obele`avamo danas, 6. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Vrbasu. Tvoj brat Dragan sa porodicom.

7. 12. 2004 - 7. 12. 2012.

Sahrana je 6. 12. 2012. godine, u Starim Ledincima, u 14 sati. Autobus polazi ispred ku}e `alosti, Jesewinova 16, u 12.30 sati. Draga majko, nema re~i utehe i zahvalnosti.

65450 65451

POMEN S po{tovawem i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

Desanka Kova~evi}

65392

Zauvek ~uvam uspomenu u srcu na tebe. Hvala ti za qubav i po`rtvovanost koju si mi pru`io. Pomen obele`avamo danas, 6. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Vrbasu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milorad Rodi} Miki [est godina, dragi na{ Miki. One prolaze, a tuga i bol ostaju. Ostaju i qubav i ponos {to smo te imali. Tvoja deca Katarina i Voja, supruga Dragana, roditeqi Petra i Vojin Rodi}. 65394

TROGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Danas, 6. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu obele`avamo 40 dana od kada nije sa nama na{ dragi

65461

Branislav Miloradov

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Rajko Peji} 15. 6. 1920 - 6. 12. 2005.

1977 - 2009.

\or|e Herceg Svi ga se se}amo s qubavqu.

Vladimir Suvara 1979 - 2012.

Porodica. 65439

PETOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

Brat Milosav sa porodicom.

1954 - 2012.

Desanki Kova~evi}

Najboqoj baki

Radivoje Karabasil

Aneti

Posledwi pozdrav

~etvrtak6.decembar2012.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: brat Neboj{a i majka Nada.

Umesto nas neka te ~uvaju an|eli mili. Tvoju mladost i osmeh na licu nikada ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: otac Jovan, mama Zorica i brat Qubomir sa porodicom.

Vreme nikada ne}e izbrisati sva na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u mislima i na{im srcima. Tvoja }erka Dragana Mihajlovi} sa porodicom.

65353

65445

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Volimo te zauvek, supruga Maja i sin Lazar.

65458

Nevenka Petrovi} ro|. Mi}i}

Navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ dragi

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo, od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe.

Ivanu Ivkovu

Predrag [evi}

Porodica Mi}i}. 65370

Posledwi pozdrav

Pomen }e se odr`ati u subotu, 8. 12. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

preminuo u 82. godini.

Ivan Atlas Sahrana }e se obaviti u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, danas, 6. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

Tvoji neute{ni roditeqi otac Radoslav i mama Vida.

Vojislavu Ze~evi}u Zeki Zeko, sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od tebe, nama veoma dragog prijateqa.

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na na{eg Ivu.

Porodica.

O`alo{}ene porodice: [evi}, Drini} i Babi}.

Porodica Helene Kawuh. 65442

65449

65401

65455

tv program

~etvrtak6.decembar2012.

09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести

Кухињица (РТВ 1, 11.30) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Државни посао 09.05 Архив феномен 10.00 Вести 10.10 Палета-колажна емисија 11.00 Строго платонски 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Под истим кровом 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Зелени сат 14.30 Плави круг 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Џонатан Крик: Миришљава соба 16.00 Било је то 1992. 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Фолдер култура 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик: Проблем у капији вешала 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Суперолуја 23.50 Било је то 1992. 00.40 Строго платонски 01.05 Фолдер култура 01.30 Сучељавање 02.20 Концерт године 2010. “Ритам нереда“

06.35 06.55 08.35 09.25 10.20 11.45 12.30 12.40 13.10 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.20

Кухињица – мађ. Миљеница Грување Концерт-Кулпин фест 2012. “Луде краве“ НС џез фест 2011.-Владимир Костадиновић Фотограф (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Женске приче, филм 1.део Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (рус) Суперолуја Биографије Фолдер култура Палета-колажна емисија ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.36 11.08 11.29 11.52 12.00 12.15 12.27 13.10 14.47 15.15 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.55 20.50 21.05 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.09

09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Документарни програм ИЦТ плус Зодијак Вести Опчињени Ленија Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Сигуран квадрат Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Зодијак Људи са Менхетна Украдена срца

ЕВРОЛИГА:

Партизан – Барселона У дворану „Пионир“ стиже моћна Барселона, једини непоражени тим у досадашњем току такмичења. Пред кошаркашима Партизана је тежак задатак, поготово ако се зна да каталонска казнена експедиција игра све боље. (Спорт клуб, 20.45) 09.30 М7 – Мултиспорт 10.00 На данашњи дан 10.15 Најбоља утакмица Премијер лиге 12.00 КХЛ: Динамо Москва – Локомотив 14.00 Најбоља утакмица шпанске лиге 16.00 Евролига 17.00 Евролига ЦСКА – Бешикташ 19.00 Премијер лига 19.15 На данашњи дан 19.30 Премијер лига 20.10 Евролига 20.45 Евролига: Партизан – Барселона 22.45 Евролига 23.00 НБА акција 23.30 Евролига: Канту – Реал Мадрид

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче преко пуне линије Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Острво орангутана Како се то ради Евронет Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Картинг тркач, филм И ја имам таленат Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Фудбал-Лига Европе Фудбал-Лига Европе: Партизан-Рубин, пренос Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Професорка клавира, филм

06.45 07.21 07.44 07.49 07.56 08.07 08.36 08.44 09.06 09.30 09.56 10.00

10.42 11.05 11.33 12.01 12.30 13.22

14.01 14.30 14.38 15.00 15.43 16.29 17.00 18.01 19.45 19.56 20.10 21.45 22.45 23.12 23.45 00.08 00.33 01.32

Бруно Сулак

Досије Пљачка златаре у самом центру Кана и њен необични извршилац оставили су полицију у ребусу. Иако су у питању биле оружане пљачке, на неки начин биле су јединствене у криминалној историји Француске јер је починилац увек остављао поклоне продавачицама или муштеријама и у току пљачке их шармирао. Погледајте зашто су ови пљачкаши добили име „пљачкаши џентлмени“, зашто полиција са осмехом прича о њима и зашто је велики број сиротиње и француске јавности заволео чувеног одметника Бруна Сулака. (Прва, 22.15) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.25 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 02.30 04.15

Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Под отвореним небом Великани Штоперица Дело Ћирила и Методија Прича се по граду Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Чело фест Беокулт Трезор У великој паузи заседања Скупштине Петар Велики Филозофија и... Под отвореним небом Великани Штоперица Прича се по граду ТВ лица: Јован Радуловић...као сав нормалан свет Филозофија и.... Петар Велики Рукомет(ж)-ЕП: Србија-Украјина, пренос Добро вече, децо Верски календар Рукомет(ж)-ЕП: Чешка-Норвешка, пренос Петар Велики Живот и стандарди Метрополис И ја имам таленат Градске приче Трезор Фудбал-Лига Европе: Партизан-Рубин

Добро јутро Брачни судија Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу Филм: Пукотине Филм: Анаконда 4. траг крви

dnevnik

Наташа Одаловић

Хоћу да знам Зашто Србији „прети нестајање”? Где смо то ми? Како смо стигли довде и како можемо да се избавимо одавде? Колику одговорност за пропадање Србије имају неодговорни, често сасвим примитивни политичари, а колику интелектуална елита која разуме, али не чини ништа? О томе говори историчарка Латинка Перовић. Ауторка: Наташа Одаловић. (Б92, 09.30)

05.00 08.00 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.30 12.00 12.25 12.45 13.05 13.25 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Порекло 7 чувара Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Вести Балканска браћа, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Истина или правда Луда кућа Долина вукова Црвени орао Добра жена Филм Легенда о језеру зла, филм

07.25 Све што треба да знате 08.45 У здравом телу 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви банзуке 15.00 Медвеђа прождрљивост 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Непобедиви банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Лара Крофт – Пљачкаш гробова 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Све што треба да знате 00.45 Крокодилска прождрљивост

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00

Цртани филмови Пинк таргет Филм: Иза граница Сити новости Филм: Подражавање Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Сат 2 Тријумф љубави Сити новости Опасна игра Филм: Глорија Филм: Полицајац под контролом 00.00 Опасна игра 01.00 Тријумф љубави

Хјо-јин Ким

Легенда о језеру зла Пре хиљаду година зао дух је заробљен у језеру. Сада прети да изрони иѕ језера. Улоге: Јун-хо Јеонг, Хјојин Ким Режија: Ју-ри Хонг (Хепи, 03.30)

Катарина Шишмановић

Све за љубав Кристина никада није имала прилику да упозна свог оца. Једино што је имала јесте његова стара слика и име и презиме. Сваки покушај да сазна нешто о свом оцу наилазио је на велики отпор њених најближих. Кристина је цео живот живела у нади да ипак постоји ланчић који јој је отац послао када се родила... Водитељ: Катарина Шишмановић (Пинк, 22.00)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak6.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Луди за кућом - Америка Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Нова нада посластичара Соул фуд породица Екстремни преображај Мајами инк Савршен стил

Тајм тим година Други светски рат у боји Прича о струји Животиње које су ушле у историју 10.30 Бомбардери 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 14.00 Успон и пад Версаја 15.00 Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Брдо храма 20.00 Изгубљена крсташка тврђава 21.00 Ловци на митове 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Људождери каменог доба 02.00 Ловци на нацисте

07.00 08.00 09.00 10.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ви ле ња ци Срећ ни клин ци Филм: Африч ки ври сак Филм: Аме рич ка им пе ри ја Филм: Вред ни је од Ру би на Филм: Уз ди за ње Ха ни ба ла Филм: До ла нов ка ди лак Филм: Ма мин син Ерот ски филм Ерот ски филм

Ма мин син Екс цен трич ни Џе фри Ма нус има 29 го ди на и да ље жи ви са сво јом мај ком, Џен. Он не ви ди раз лог да про ме ни сво ју си ту ци ју, али ње гов са вр ше ни свет је из вр нут на о па ко, кад Џен упо зна је Мер та, мо ти ва ци о ног го вор ни ка. Мерт успе шно оп чи ни Џен и пре ла зи на Џе фри је ву те ри то ри ју... Уло ге: Да јен Ки тон, Џон Хе дер, Џеф Да ни јелс, Ана Фа рис Ре жи ја: Тим Ха мил тон (Си не ма ни ја, 22.00)

Ана Фа рис

06.15 06.40 07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.55 01.25

Судије за стил Лака зарада Судије за стил Сречни завршеци Разведени Гари Једном давно Секс и град Али Мекбил Шапат духова Увод у анатомију Лекар по поруџбини Породично благо Џина Симонса Лака зарада Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Приватна пракса Лекар по поруџбини Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Шапат духова Секс и град Мелиса и Џои Рајлијев живот

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима, док. серија 11.10 Кључ у руке, док. серија 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.30 Хрватска кроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт. Ваше приче 18.15 Научне вести 18.20 8. кат 19.10 Тема дана 9.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Загреб-Фанкфурт, док. филм 20.45 Спектар 21.35 Паралеле 22.10 Пола уре културе 23.30 Циклус култних филмова: Бели пас, филм 00.55 Регионални дневник 01.15 Божићни градић, филм

08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: Џек Хантер и изгубљено благо Угарита 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Видовњак 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Ерика 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Пандури новајлије 22.20 Краљевски болесници 23.20 Филм: Председников човек 01.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

07.50 Галилео 09.15 Флешпојнт 11.30 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Шоу се мора наставити, филм 00.05 Менталист 01.00 Астро шоу 02.00 Норбит, филм

Шоу се мо ра на ста ви ти

Ур су ла Кар вен

Пре не го што ка жем збо гом Нел Мек дер мот, уну к а углед ног по ли ти ча ра Ме к а Мек дер мо та, по сва ђа се са сво јим су пру гом, ар хи тек том Ада мом, јер он не одо бра ва ње ну на ме ру да се вра ти у ви со ку по ли ти ку. Истог да на он с још дво је са рад ни ка по ги не у екс пло зи ји бро да у лу ци... Уло ге: Шон Јунг, Ур су ла Кар вен, Лојд Болх нер, Арон Да глас Ре жи ја: Мајкл Сто реи (ХРТ 2, 17.15) 08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Божићни градић, филм 14.50 Фотографија у Хрватској 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.35 Фотографија у Хрватској 16.44 Глобално село 17.15 Пре него што кажем збогом, филм 18.55 Фудбал: Европска лига: Ливерпул - Удинесе, пренос 20.55 Фудбал: Европска лига, сажеци 21.25 Дан кад је умро Џон Ленон, док. филм 22.20 Заштитница сведока, серија 23.05 Звездана врата 23.50 ЦСИ Лас Вегас 00.32 Којак 01.20 Без одушевљења, молим

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 21.50 00.00

Али са Пти чи ца Не ду жни Уда та за ма фи ју Ко рак ис пред Остр во гу са ра На пу шта ју ћи Лас Ве гас На род про тив Ле ри ја Флин та Ерот ски филм

06.00 Кад анђели наврате у град 07.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 09.00 Окршај холивудских звезда 10.00 Пространо је море 11.30 Дус Бигелоу: Европски жиголо 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Дванаест мајмуна 16.00 Остављен: Свет у рату 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Земљанке су лаке женске 20.00 Окршај холивудских звезда 21.00 Браћа Блуз 23.00 Откачени професор 00.30 Дубоко у прерији

За греб, 20-тих го ди не 21. ве ка. Фи лип Ду ган је успе шан про ду цент ри е ли ти шоу про гра ма „Housed“ у ко јем то ком 180 да на шест љу бав них па ро ва бо ра ви у ку ћи, изо о ва ној од спољ ног све та. Свет ски рат за по чи ње, али ста на ри су не све сни до га ђа ња... Уло ге: Свен Ме две шек, На та ша Дор чић, Ива на Ро шчић, Стје пан Пе рић, Мла ден Ко ва чић, Фи лип Јур чић, Амар Бу квић, Сил вио Вовк, Ива Ми ха лић, Ида Пре стер Ре жи ја: Не вио Ма ра со вић (РТЛ, 22.30)

Ида Пре стер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Пецање голим рукама Како преживети катастрофу Најбољи остају

08.30 Билијар 10.00 Бијатлон 10.45 Бијатлон 11.30 Тенис 11.30 Сви спортови 12.30 Билијар 18.00 Тенис 18.30 Сви спортови 19.00 Билијар 23.00 Покер

Су пру жни ци се све те и по кој ни ци ма

илошевићев однос према Црној Гори био Сукоб се наставио током целог лета, а кулминије изненађујући. Био је све незадовољнији рао је Ђукановићевом кандидатуром за председнинадменим понашањем новог председника, ка Црне Горе. У првом кругу Булатовић је био у блабившег премијера Ђукановића. Док је председник гом вођству. У одлучујућем кругу, лабави савез анбио Булатовић, Милошевићев намесник постављен тибулатовићевских–антимилошевићевских снага, у време антибирократске револуције, Милошевић је укључујући санџачке муслимане и Албанце, удруимао савезника спремног да му повлађује у свим жио се ради подршке Ђукановићу. ОЕБС је надглекрупним и већини малих питања. Булатовић је имао дао изборе, критиковао изборне листе у првом круједан вртоглав „напад независности“ 1991, али је гу, али подржао други као сасвим фер. Милошевић слушао глас господара с мало или нимало протеста. је био разочаран и бесан што је дата подршка човеДисонантан глас се повремено чуо од црногор- ку кога је све више сматрао непријатељем. Током ског министра спољних послова Миодрага Лекића. Њега сам срео у Лондону у октобру 1993. Иако тек у четрдесетим годинама, био је један од ретких политичара који су преживели АБ револуцију. Његови ставови према рату били су врло критички, нарочито према бруталном начину његовог вођења и одсуству грађанског живота у Југославији. Раније је био дипломата у Италији и сасвим свестан како функционише нормална демократија. Иако је избегавао да говори о личностима, Лекић је због своје отворености иритирао Милошевића, а нарочито његову супругу. Булатовић га је у почетку штитио од гнева српског председника, можда уживајући у идеји да има овлашћеног критичара унутар естаблишмента. Али Мира Марковић није нимало уживала у недисциплини која се противила њеном комунистичком инстинкту. Пошто је Лекић био веома популаран у Црној Гори, посебно на обали и у Бару, одакле је родом, морао се наћи начин да му се да прикладан високи положај. Постао је југословенски отправник послова, а касније амбасадор у Италији. Његов наследник, неко време музичар, па трговачки конзул у Милану, Јанко Јекнић био је далеко обазривији. Приватно забаван и либералан у ставовима, није дао ни Милошевићу ни његовој супрузи никаквог разлога да се на њега Ли бе рал ни Ле кић мно го нер ви рао Ми ру Мар ко вић жале. Али, две године после преузимања дужности, мог опроштајног сусрета с њим, желео је да чује погинуо је у типично драматичној црногорској сао- шта мислим о тим изборима. Рекао сам му да сам браћајној несрећи. Његова сапутница, млада жена – изненађен што је Булатовић, бивши председник, воне супруга – била је тешко повређена. Ипак, први дио у првом кругу. Током летње посете Црној Гори, наговештаји тензија између Срба и Црногораца из- стекао сам утисак да Ђукановић ужива снажну побили су на површину на његовој сахрани. Током дршку. Очекивао сам његову тесну победу, што се зимских демонстрација и догодило. Милошевић је 1996/7, Ђукановић и неки био разочаран мојим одгоњегови млади министри Сво је вре ме но му зи чар, па тр го вач ки вором. Питао ме је шта миотворено су критиковали кон зул СРЈ у Ми ла ну, Јан ко Јек нић слим о очигледној крађи. оно што се догађа у СрбиРекао сам да је ње било вебио је мно го оба зри ви ји од ји и непотребну кризу која роватно с обе стране. Ако је изазвана. Да би изразила Ми о дра га Ле ки ћа. При ват но за ба ван су резултати прихватљиви и ли бе рал них ста во ва, ни је дао своје незадовољство, српза ОЕБС, онда су и за нас ска влада је бојкотовала садобри. Али није добро за Ми ло ше ви ћу и ње го вој су пру зи храну, што је био ситан и Булатовића и званичне беораз ло г да се на ње га жа ле подао гест који је изазвао градске медије прича о Алзгражање чак и Црногорабанцима и муслиманима ца који су себе сматрали блиским Србији. Ситуаци- (без којих Ђукановић не би победио) као другораја се погоршала. Преко Булатовића, Милошевић је зредним гласачима. Милошевић је рекао да је то попритискао црногорску владу да дисциплинује непо- грешно тумачење. Булатовић није потцењивао њислушне. Ђукановић је преко воље жртвовао једног хов статус, већ се жалио да су гласали много пута, од својих људи да би купио време за прегруписава- неки чак десет пута. ње. У априлу 1997. југословенски председник оргаКад сам га питао о изборима у Србији, Милошенизовао је забаву у част прославе Устава СРЈ, на ко- вић ми је наговестио да размишља о укидању места ју је дошло главно политичко руководство републи- републичких председника, која као остатак из врека и Савезне владе. Ђукановић и Милошевић су се мена бивше Југославије више немају корисну сврху. срели и, по једном очевицу, Милошевић је рекао Сматрао сам да је то израз фрустрације и вероватноЂукановићу: „Дакле, ти хоћеш да ме збациш“, веро- ће да ће морати да се, у догледној будућности, суоватно због интервјуа у којем је Ђукановић, неколи- чи с антагонистичким и непослушним црногорским ко недеља раније, рекао: „Убијеђен сам да би било председником, али нисам могао да видим како Мипотпуно политички погрешно за Милошевића да лошевић може издејствовати укидање републичких настави да заузима било какво мјесто у југословен- председника а не изазвати сецесију Црне Горе. Поском политичком животу. Са застарјелим политич- што смо разговарали о Црној Гори, упитао сам га да ким идејама није способан да стратешки процијени ли је његова породица с мора или из брда – што је изазове пред нашом државом.“ Недвосмислено и значајна разлика у Црној Гори. Одговорио је: „Из грубо. брда, једини прави Црногорци су горштаци“. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak6.decembar2012.

dnevnik

6. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Бли зак при ја тељ или љу бав ни парт нер мо жда ни је при су тан па се осе ћа те уса мље но. Нај бо љи на чин да про ђе те кроз раз дво је ност је да стал но бу де те за у зе ти не чим да би вам вре ме бр же про шло.

BIK 20.4-20.5.

Груп не ак тив но сти или дру же ње с при ја те љи ма да нас се мо жда не ће од ви ја ти као и обич но. Осе ћа те се ре зер ви са но или сте мо жда пре о к у пи ра ни од су ством при ја те ља или љу бав ног парт не ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Раз дво је ност од во ље не осо бе, мо жда услед ма њих не сла га ња, мо гла би вам да нас до не ти ме лан хо ли ју. Мо гу ће је да ће те до би ти по зив за дру же ње, али нај ве ро ват ни је не ће те же ле ти да иде те.

До дир ме лан хо ли је и не рас по ло же ност ко ју осе ћа те дис тан ци ра ли су вас од дру штве них ак тив но сти и окре ну ле пре ма са мо ћи. Ва ша кон цен тра ци ја ве ро ват но ни је она ква ка ква би тре ба ло да бу де.

Осе ћа те се ве о ма ро ман тич но и сек си да нас, али не ће те има ти при ли ку да то и по ка же те. Мо жда сте при вре ме но одво је ни од во ље не осо бе или по тен ци јал ни љу бав ни парт нер ни је до сту пан.

Да нас мо жда оче ку је те по се ту ве о ма бли ске осо бе, али ће та осо ба ве ро ват но би ти спре че на да до ђе. Не што је ве ро ват но ис кр сло. То раз о ча ре ње би вам мо гло до не ти ме лан хо ли ју.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Тро ше ње нов ца на лук су зне про из во де мо же вас до ве сти до то га да мо ра те ма ло „стег ну ти ка иш“. То би вам мо гло до не ти ве ли ко не рас по ло же ње. Не окри вљуј те се бе су ви ше. Сви то по не кад ура де.

Ма њи по ро дич ни про бле ми мо гли би учи ни ти да се да нас осе ћа те су мор но и не рас по ло же но. Мо жда је је дан члан ва ше по ро ди це да ле ко или сте има ли не ке сит не раз ми ри це у ва шем до ма ћин ству. Бо лест ро ђа ка или ком ши је мо гла би учи ни ти да се да нас осе ћа те без вољ но. Ту вест ће те ве ро ват но до би ти из „дру ге ру ке“ та ко да мо жда и ни је то ли ко ло ше ка ко вам се чи ни и ка ко је пре не то.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ве сти о бо ле сти или по слов ним про бле ми ма осо бе до ко је вам је ста ло мо гле би вас да нас уз не ми ри ти. То пло љу бав но пи смо или по зив од не ко га ко је да ле ко си гур но ће вас ора спо ло жи ти.

При ја те љи или гру па љу ди мо гли би да нас пре о ку пи ра ти ва ше сло бод но вре ме. Као ве ли ко ду шна осо ба ко ја је увек спрем на да иза ђе у су срет, осе ћа те по тре бу да се по и сто ве ти те с оним што дру ги же ле.

Иако сте обич но ве о ма отво ре на осо ба, да нас ће те се осе ћа ти сти дљи во и ре зер ви са но, мо жда због ме лан хо лич них ми сли о љу ба ви или при ја тељ ству. Мо гу ће је да вам не до ста је од ре ђе на осо ба.

TRI^-TRA^

Исла ми сти про тив Ким Кар да ши јан V REMENSKA

PROGNOZA

Суво и променљиво

Vojvodina Novi Sad

Док је Ким Кардашијан на једној пре стоничкој телевизији причала о лепотама Бахреина и отварању своје радње „Millions of Milkshakes„ у једном локалном тржном центру, полиција је морала да употреби и сузавац како би растерала демонстранте који најпознатију ријалити звезду не желе у својој земљи. За сада није познато да ли је неко ухапшен или повређен, а агенција АП јавља да су демонстранти улице око тржног центра у којем је Ким отворила радњу облепили плакатима на којима пише „Бог је велики”. Ким је раније на свом Твитер профилу написала да је Бахреин „најслађе ме сто на свету”, на шта је реаговао бахреински министар ино страних по слова. Међутим, по сле немира ниједно није реаговало.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз, по том су во и про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Уве че мо гућ слаб снег. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 4 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз, то ком да на су во и про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Уве че на о бла че ње са сла бим сне гом но ћу. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 5 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз. То ком да на су во и про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Уве че на о бла че ње и мо гућ слаб снег на се ве ро за па ду, а по том за па ду и у цен трал ним кра је ви ма. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 5 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так хлад но са сла бим сне гом ују тру у цен трал ним и ју жним пре де ли ма. По под не сву где су во. У су бо ту ве тро ви то уз на о бла че ње с па да ви на ма по под не. Ки ша убр зо пре ла зи у снег. У не де љу хлад но са сне гом. Хлад но и по чет ком иду ће сед ми це, са сне гом по вре ме но.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Појачање тегоба астматичара, цереброваскуларних и психичких болесника. Могући су болови у костима и зглобовима и главобоља. Препоручује се адекватно одевање и придржавање савета лекара.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-3

Kijev

Moskva

-2

Oslo

-9

St. Peterburg -3 Atina

Pariz

Minhen

-1

Budimpeшta

Stokholm

-1

VIC DANA До ла зи Му јо с по сла ве сео па га Фа та пи та: - Је си ли ре као ше фу да нас дво је не мо же мо пре жи ве ти од тво је бед не пла те? - Ја шта - ве се ло ће Му јо. - И, шта ти је ре као? - Да се мо рам раз ве сти!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

72 (12)

Slankamen

206 (34)

Jaшa Tomiћ

Apatin

152 (13)

Zemun

285 (30)

Bogojevo

147 (10)

Panчevo

308 (34)

Baч. Palanka

158 (7)

Smederevo

480 (30)

Novi Sad

148 (15)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

166 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

198 (26)

NERA

Hetin

72 (10)

TISA

-58 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 354 (35) Beograd

Kusiћ

240 (33)

42 (4)

Reшeњe:

DUNAV